SUDSKA PRAKSA IZ OBLASTI IMOVINSKIH ODNOSA...Grupa prire|iva~a SUDSKA PRAKSA IZ OBLASTI IMOVINSKIH...

SUDSKA PRAKSAIZ OBLASTIIMOVINSKIHODNOSA

Drugo dopuweno izdawe

2004.

Grupa prire|iva~a

SUDSKA PRAKSA IZ OBLASTI

IMOVINSKIH ODNOSADrugo dopuweno izdawe

Izdava~IP "Glosarijum"

BeogradRige od Fere 12

Tel./faks 011/182-163E-mail:[email protected]

Za izdava~aMilan @amac,

direktor

UrednikKatica Bobar

Kompjuterska obradaVesna Stani}

[tampa

Beograd

Tira‘:500 primeraka

ISBN 86-81839-45-4

PREDGOVOR

Veliko bogatstvo i raznolikost sudskih odluka iz oblastiimovinskog prava prikazani su na sistemati~an na~in i u~iweni dos-tupnim ~itaocu. To je bio i ciq prire|iva~a ove zna~ajne publikacije.Kao zajedni~ki imeniteq prikupqawa sudskih odluka posluìlo jeimovinsko pravo, odnosi vlasni{tva, dakle sve situacije i pravni od-nosi izme|u fizi~kih i pravnih lica u kojima se pojavquje odre|eni im-ovinski interes. Prvenstveno, to je oblast stvarnog prava, aliobuhva}eni su i porodi~ni, nasledni i stambeni odnosi koji imaju im-ovinsku sadrìnu. Tako|e, pa`wa je posve}ena i pitawima ugovora,naknade {tete i pravu osigurawa.

Sudske odluke su grupisane prema pravnim institutima, sho-dno rasporedu koji je istovetan redosledu pojmova i instituta uvaè}im zakonskim tekstovima, tako da je ovaj priru~nik pregledanza ~itaoca.

U kwizi je prezentirano preko 300 sudskih odluka iz Repub-like Srbije i Republike Crne Gore. Re~ je o novijoj sudskoj praksi.

Treba o~ekivati da }e kontinuirano pra}ewe ove problema-tike kroz neka naredna izdawa obuhvatiti nove primere aktuelnesudske prakse i wihovo uskla|ivawe sa budu}im propisima. To bi ovojpublikaciji dalo trajnu vrednost i naj{iru namenu pra}ewa nove sud-ske prakse i propisa na kojima se zasniva.

Prire|iva~i

5

SVOJINSKOPRAVNI ODNOSI*

PRAVO SVOJINE

PRAVO SUVLASNIKA NA SUPOSED

Na osnovu ~lana 14. stav 1. i ~lana 70. stav 4. Zakona o osnovama svojin-skopravnih odnosa suvlasnik nepokretnosti u ~ijem se posedu iskqu~ivo na-lazi drugi suvlasnik ima pravo da zahteva predaju suposeda .

I z o b r a z l o ` e w a:Prvostepenom presudom tuèni je obavezan da tuìocu preda u suposed

1/2 nekretnine upisane u zkw. ul. br. 8246 K.O.K. parc. br. 452 - u prirodistambena zgrada u K. ul. Jugovi}eva 115.

Odlu~uju}i o àlbi tuènog izjavqenoj protiv ove presude drugostepe-ni sud je àlbu odbio, a prvostepenu presudu potvrdio iz slede}ih ra-zloga:

Nije sporna ~iwenica da su parni~ne stranke suvlasnici sporne nep-okretnosti u jednakim delovima kao i da se u wenom iskqu~ivom posedunalazi tuèna. To je sasvim dovoqno za usvajawe tu`benog zahteva u smislu~lana 14. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Naime, kaosuvlasnik tuìlac ima pravo i na sudràvinu stvari koja je mogu}a po~lanu 70. stav 4. istog Zakona. Za ostvarewe tog prava nije neophodna mo-gu}nost fizi~ke deobe stvari kako to pogre{no smatra àlba.(Presuda Okru`nog suda u Zrewaninu, G`. 895/00 od 31.X 2000)

RASPOLAGAWE SUVLASNI^KIM UDELOM

Suvlasnik moè raspolagati suvlasni~kim udelom bez saglasnostiostalih suvlasnika shodno odredbi ~lana 14. stav 2. Zakona o osnovamasvojinskopravnih odnosa .

I z o b r a z l o ` e w a:Prema utvr|enom ~iweni~nom stawu suvlasnici sporne nepokretnosti

sa udelima od po 1/3 bili su tuìlac i jo{ dva lica. U toku 1996. godine

* Ova materija je regulisana Zakonom o osnovnim svojinskopravnim odnosima“Sl.list SFRJ”, br. 6/80. Izmene i dopune pomenutog zakona objavqene su u“Sl.listu SFRJ”, br. 36/90. Izmenama u “Sl.listu SRJ”, br. 29/96 naziv Zakona jepromewen, tako da sada glasi: Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa.

svojinskopravni odnosi

6

jedan od suvlasnika je sa tuènim zakqu~io ugovor o poklonu (koji je pu-novaàn jer su potpisi ugovara~a overeni od strane suda) kojim je izvr{iootu|ewe svog suvlasni~kog udela.

Naime, poklonodavac je mogao da svojim suvlasni~kim delom raspo-laè bez saglasnosti tuìoca kao jednog od suvlasnika na osnovu ~lana 14.stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Drugi suvlasnik nijeizvr{io prodaju da bi tuìlac imao pravo pre~e kupovine na osnovu ~la-na 24. Zakona o prometu nepokretnosti koji je u vreme otu|ewa bio na sna-zi.

Na tako utvr|eno ~iweni~no stawe pravilno je primeweno materijalnopravo kada je tu`beni zahtev radi brisawa upisa u javnim kwigama odbijenkao neosnovan.

Prema pravnim pravilima imovinskog prava sadrànim u Zakonu ozemqi{nim kwigama iz 1934. godine (paragraf 68-71) brisawe upisa moèda traì onaj koji je povre|en u svom zemqi{no-kwi`nom pravu. Povredukwi`nog prava kao uslov za brisovnu tu`bu zahteva i Zakon o dràvnompremeru i katastru u ~lanu 106 e. Tuìlac nije povre|en u svom kwi`nompravu, tako da osnovni materijalni uslov za brisovnu tu`bu nije ispuwen.

S obzirom da suvlasnik moè raspolagati suvlasni~kim udelom bezsaglasnosti drugih suvlasnika i kako u konkretnom slu~aju nije izvr{enapovreda zakonskog prava pre~e kupovine suvlasnika, a imaju}i u viduna~elo autonomije voqe po kome ugovorenik moè slobodno odabrati licesa kojim }e ugovor zakqu~iti, to tuìlac nije povre|en u nekom stvarnomni obligacionom pravu. Ugovor u smislu ~lana 148. ZOO-a proizvodipravno dejstvo izme|u ugovornih strana i univerzalnih sukcesora. U odno-su na ugovor o poklonu tuìlac je tre}e lice koje od zakqu~enog ugovoranema ni koristi ni {tetu. Kako je suvlasnik slobodan u pogledu otu|ewasvog suvlasni~kog udela, to drugi suvlasnik u ovom slu~aju tuìlac, nemoè uticati na izbor ugovornika, pa je isticawe u toku postupka, kakomu nije svejedno ko }e s wim biti u suvlasni~koj zajednici, bez zna~aja.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2526/01 od 18.X 2001)

SUSVOJINA

(^l. 15. st. 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa - “Sl. list SFRJ”, br. 6/80,36/90 i “Sl.list SRJ”, br. 29/96)

Rekonstrukcije i sanacije dela zgrade, kao i izgradwa aneksa stana,prelaze okvire redovnog odr‘avawa stvari u susvojini pa je za preduzimawetakvih poslova potrebna saglasnost svih suvlasnika.Odbijawe jednog suvlasnika da dâ saglasnost za obavqawe ovih poslova,

ne daje pravo ostalim suvlasnicima da od suda tra‘e da nalo‘i davawesaglasnosti, ve} im daje za pravo samo da tra‘e fizi~ku deobu suvlasni~kestvari.

I z o b r a z l o ‘ e w a:Prema ~iweni~nom stawu utvr|enom u prvostepenom postupku, stranke

su suvlasnici porodi~ne stambene zgrade, i to svako sa udelom od po jedne


7

idealne tre}ine. Tu‘ioci su ‘eleli da deo koji koriste rekonstrui{u isaniraju, kao i da izgrade aneks stana sa desne strane ku}e pa su se obrati-li tu‘enoj da im dozvoli rekonstrukciju i sanaciju, kao i izgradwu aneksastana, {to je ona odbila. Zato su tu‘ioci u ovoj parnici tra‘ili da sudsvojom odlukom nalo‘i da dâ saglasnost da oni mogu izvr{iti rekon-strukciju i sanaciju dela zgrade i izgraditi aneks stana.

Ni‘estepeni sudovi su pravilno zakqu~ili, da poslovi za koje tu‘io-ci tra‘e saglasnost tu‘ene prelaze okvir redovnog upravqawa stvari, tesledstveno tome odbacili tu‘bu.

^lanom 15. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa pro-pisano je da je za preduzimawe poslova koji prelaze okvir redovnog upra-vqawa na stvari, u {ta ulaze i ve}e popravke, potrebna saglasnost svih su-vlasnika, a kako se u konkretnom slu~aju radi o davawu saglasnosti zavr{ewe rekonstrukcije i sanacije dela zgrade, kao i izgradwi aneksastana, {to ni u kom slu~aju ne mo‘e spadati u poslove neophodne za re-dovno odr‘avawe stvari, to odbijawe tu‘ene da dâ saglasnost za obav-qawe ovih poslova, ne daje pravo tu‘iocima da od suda tra‘e da nalo‘itu‘enoj davawe saglasnosti, ve} im daje pravo samo da, shodno ~lanu 16.navedenog zakona, tra‘e fizi~ku deobu suvlasni~ke stvari.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4141/99 od 21.XII 1999)

POMO]NI OBJEKAT KAO PREDMET PROMETA

Pomo}na zgrada deli sudbinu glavne zgrade, glavnog stambenog objekta ikao takva ne moè biti predmet prometa. Voqom stranaka sporednastvar moè postati samostalna i biti predmet samostalnog pravnogodnosa.

I z o b r a z l o ` e w a:

Prema utvr|enom ~iweni~nom stawu, parni~ne stranke su dana 11. feb-ruara 1992. godine postigle sporazum o kupoprodaji nepokretnostituènog, ku}e izgra|ene na kat. parceli 1931/1 povr{ine 55 m2 i dvori{takoje sluì redovnoj upotrebi ku}e za kupoprodajnu cenu od 9.000 DEM od~ega je tuìlac platio 4.000 DEM i 1.000 [FRS i o tome sa~inile pis-menu priznanicu od istog datuma koje su potpisale u prisustvu svedoka.Tuèni je bio iskqu~ivi vlasnik navedene ku}e jer ju je nasledio re{ewemo nasle|ivawu od 1. avgusta 1977. godine, a u toku 1983. godine na istomplacu zajedno sa suprugom sazidao je novu ku}u. Stara ku}a koja je predmetkupoprodaje izgra|ena je jo{ 1962. godine i kori{}ena je za stanovawe asastoji se od jednosobnog stana sa kupatilom, dok je nova stambena zgradaizgra|ena na istom planu 1983. godine, i sastoji se od prizemqa i dva spra-ta. Do sporne ku}e ne postoji poseban prilaz od ulice, ve} se do we dolazipreko istog glavnog ulaza koji je pored nove ku}e i stepeni{nog prolazaotvoren, a sve instalacije za staru ku}u idu preko novoizgra|enog objektatuènog. Polaze}i od ovako utvr|enog ~iweni~nog stawa, nièstepeni su-dovi zakqu~uju da sporni objekat ne moè biti predmet kupoprodaje jer nepredstavqa glavnu stvar ve} pripada glavnoj stvari i ne predstavqa funk-


8

cionalnu celinu, pa je predmet prodaje nedozvoqen. Sa ovih razloga odb-ijen je tu`beni zahtev za utvr|ewe prava svojine. Osnovano se revizijomukazuje da se ovakav zakqu~ak ne moè prihvatiti.

Sporedna stvar, pomo}na zgrada deli sudbinu glavne zgrade, glavnogstambenog objekta i kao takva ne moè biti predmet prometa. Me|utim, vo-qom stranaka sporedna stvar moè postati samostalna i biti predmet sa-mostalnog pravnog odnosa. Pod pomo}nim objektima koji ne mogu bitipredmet prometa podrazumevaju se oni gra|evinski objekti koji ne pred-stavqaju posebnu gra|evinu, ve} pripadaju stambenoj, poslovnoj zgradi,dvori{tu ili ulaze u sastav poqoprivrednog doma}instva. Pomo}ni ob-jekti pove}avaju funkcionalnost glavnih objekata ili delova doma}inst-va i dele wihovu sudbinu (klozet, obor, ograda, ìvinarnik, staja, garaàitd.). Pod zgradom se podrazumeva stambena, odnosno poslovna zgrada kaosamostalan objekat u pogledu ekonomske namene, pomo}ne zgrade smatrajuse delom (pripatkom) stambene zgrade ili poqoprivrednog imawa u ce-lini i u pravnom prometu dele sudbinu glavne stvari ukoliko se druk~ijene ugovori. Kako je sporna zgrada izgra|ena 1962. godine i od tada do danaskori{}ena za stanovawe, wena namena nije promewena. Samo zbog ~iwen-ice {to nema poseban prilaz sa ulice i {to instalacije za novoizgra|eniobjekat idu preko we, ne moè se prihvatiti zakqu~ak nièstepenih sudo-va da se radi o pomo}nom objektu koji ne moè biti predmet prometa. Iakose radi o sporednoj stvari voqom stranaka ona moè postati samostalnai biti predmet samostalnog pravnog odnosa. Sporni odnos nije ras-pravqen sa ovog aspekta i nije oceweno da li su stranke postigle sporazumo kupoprodaji upravo ovog objekta, izgra|enog na posebnoj katastarskojparceli i kao takvog upisanog u javne kwige, a radi ocene da li priznani-ca od 11. februara 1992. godine ima elemente ugovora o prometu nepokret-nosti i da li joj sud moè priznati pravno dejstvo u smislu ~lana 4. stav4. Zakona o prometu nepokretnosti. Kako sporni odnos nije raspravqen saovog aspekta, to je zbog pogre{ne primene materijalnog prava ~iweni~nostawe ostalo nepotpuno utvr|eno, zbog ~ega su obe nièstepene presudeukinute.

(Re{ewe Vrhovnog suda Srbije, Rev. 297/01 od 21.II 2002)

STICAWE PRAVA SVOJINE NA POKRETNOJ STVARI

Kad je vi{e lica zakqu~ilo posebne pravne poslove radi sticawa pravasvojine na istu pokretnu stvar, koja je individualno odre|ena, to pravosti~e lice kome je stvar prvo predata.

I z o b r a z l o ‘ e w a:

Otac tu‘ioca je kupio sporno vozilo 1992. godine kao havarisano, odprethodnog vlasnika - turskog dr‘avqanina. Prethodni vlasnik spornogvozila, imao je saobra}ajni udes u SRJ, pa je vozilo prodao i predao ocutu‘ioca sa saobra}ajnom dozvolom, a otac tu‘ioca mu je isplatio kupo-prodajnu cenu u iznosu od 12.000 DEM. Prethodni vlasnik je za sporno voz-


9

ilo zakqu~io 14.12.1992. godine u SR Nema~koj kupoprodajni ugovor i satu‘iocem. Otac tu‘ioca, kome je prethodni vlasnik prvo prodao i predaosporno vozilo, je ovo vozilo predao prvotu‘enom radi popravke, a potomga je 1993. godine prodao tre}etu‘enom. Tre}etu‘eni je sporno vozilopreuzeo od prvotu‘enog i ono se nalazi i sada u dr‘avini tre}etu‘enog,iako je u SRJ registrovano 1994. godine, na ime drugotu‘enog, na koga gla-si i uvozna carinska deklaracija za ovo vozilo. Otac tu‘ioca, je protivdrugo i tre}etu‘enih vodio spor radi vra}awa i predaje spornog vozila,ali je wegov tu‘beni zahtev odbijen.

Pravilno su ni‘estepeni sudovi primenili materijalno pravo kada suzakqu~ili da tu‘ilac nije stekao pravo svojine na spornom vozilu, pougovoru od 14.12.1992. godine, s obzirom da je prethodni vlasnik spornogvozila, ovo vozilo prvo prodao i predao ocu tu‘ioca koji je sporno vozi-lo, kao vlasnik prodao tre}etu‘enom.

Prema odredbama ~lana 34. stav 1. i ~lana 35. Zakona o osnovama svo-jinskopravnih odnosa, pravo svojine na pokretnu stvar, sti~e se na osnovupravnog posla, predajom te stvari u dr‘avinu sticaoca. Kad je vi{e licazakqu~ilo posebne pravne poslove radi sticawa prava svojine na istupokretnu stvar, koja je individualno odre|ena, to pravo sti~e lice kome jestvar prvo predata.

Imaju}i u vidu okolnosti koje su utvrdili ni‘estepeni sudovi i Vr-hovni sud nalazi da je pravo svojine na spornom vozilu stekao otac tu‘io-ca kome je prethodni vlasnik prvo predao sporno vozilo, a ne tu‘ilac, teda je kao vlasnik spornog vozila tu‘io~ev otac ovo vozilo prodaotre}etu‘enom. Kako tu‘ilac i po oceni Vrhovnog suda, zakqu~ewem ugov-ora od 14.12.1992. godine - bez predaje vozila, nije stekao svojinu na spor-nom vozilu, navodi revizije o pogre{noj primeni materijalnog prava nisuosnovani.

Vrhovni sud je cenio navode revizije tu‘ioca da je otac tu‘ioca ovovozilo kupio za tu‘ioca i da tre}etu‘eni nije isplatio kupoprodajnucenu ocu tu‘ioca, pa je na{ao da su ovi navodi bez uticaja na re{ewe ovogspora, s obzirom da su u pravnom odnosu po osnovu kupoprodaje spornogvozila iz 1993. godine - otac tu‘ioca i tre}etu‘eni, a ne tu‘ilac itre}etu‘eni.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 6453/98 od 11. XI 1999)

SVOJINA NA ZAJEDNI^KIM DELOVIMA ZGRADE

Na tavanskom prostoru, kao zajedni~kom delu zgrade, vlasnici posebnihdelova zgrade (stana, poslovnog prostora i garaè, odnosno gara`nog me-sta) imaju pravo zajedni~ke nedeqive svojine.Stoga se vlasniku posebnog dela zgrade ne moè utvr|ivati alikvotni

– suvlasni~ki udeo na tavanskom prostoru.

I z o b r a z l o ` e w a:U provedenom postupku nièstepeni sudovi su utvrdili da su pravnom

prethodniku tuìoca, kao ranijeg vlasnika zgrade, re{ewem Komisije za


10

nacionalizaciju od 2.6.1961. godine izuzeta iz nacionalizacije i ostavqe-na u svojinu dva ~etvorosobna stana. U vreme nacionalizacije, kao i sada,u zgradi je pored navedena dva ~etvorosobna stana postojalo i 5 lokala, po-drumski i tavanski prostor. Ugovorom o kupoprodaji iz 1968. godinepravni prethodnik tuìoca je jedan ~etvorosobni stan koji se nalazi na~etvrtom spratu zgrade prodao preduze}u »P« po kom osnovu je izvr{enaukwi`ba stana u korist kupca, kao dru{tvena svojina, a odbijen je zahtevza upis dela tavana i dela podruma jer nisu mogli biti predmet upisa.

U ovom sporu tuìlac kao vlasnik preostalog ~etvorosobnog stanapretenduje na svojinu tavanskog prostora navedene zgrade smatraju}i danavedeni tavanski prostor nije mogao biti nacionalizovan wegovompravnom prethodniku kao biv{em vlasniku, pozivaju}i se na odredbe ~l.32. i 33. Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i gra|evinskog zem-qi{ta (»Slu`beni list FNRJ«, br. 52/58 od 31.12.1958. godine).

Nièstepeni sudovi su stali na stanovi{te da tuìlac kao vlasnikjednog ~etvorosobnog stana u navedenoj zgradi ne moè imati iskqu~ivusvojinu na tavanskom prostoru koji predstavqa zajedni~ki deo zgrade, usmislu ~lana 19. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, pa su tu`be-ni zahtev odbili kao neosnovan.

Vrhovni sud Srbije prihvatio je pravno stanovi{te nièstepenih su-dova. Prema navedenom propisu, pravo svojine na posebnom delu zgrademoè postojati na stanu, poslovnoj prostoriji ili garaì, odnosno ga-ra`nom mestu, a na zajedni~kim delovima zgrade u koje spada i tavanskiprostor, koji u gra|evinskom smislu pripada iskqu~ivo toj zgradi i ~inijednu gra|evinsku celinu sa objektom na postoje}oj parceli, vlasniciposebnih delova zgrade imaju pravo zajedni~ki nedeqive svojine. Prema~iweni~nom utvr|ewu sudova u navedenoj zgradi pored tuìo~evog stanapostoji i stan u dru{tvenoj svojini, kao i pet poslovnih prostora i pod-rum i tavan kao sastavni delovi zgrade, koji sluè zgradi kao celini. Sto-ga je neosnovano ukazivawe tuìoca u reviziji da tuìocu kao jednom odeta`nih vlasnika u svakom slu~aju pripada suvlasni~ki deo. Ovo zbog toga{to vlasnici posebnih delova navedene zgrade na tavanskom prostoru im-aju pravo zajedni~ke nedeqive svojine, pa se ne moè u konkretnom slu~ajuutvr|ivati alikvotni suvlasni~ki deo.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3898/02 od 12.II 2003)

PRIVREMENA PRODAJA SUVLASNI^KOG DELA

Pre fizi~ke deobe suvlasnik ne moè otu|iti fizi~ki deo suvlasni~kenepokretnosti.


U konkretnom slu~aju tuìqa je suvlasnik sa 2/3 idealnog dela, dok jeprvotuèni suvlasnik sa 1/3 idealnog dela. Prvotuèni je, osporenim ugo-vorom, raspolagao onim {to nema: otu|io je fizi~ki deo suvlasni~kogzemqi{ta, pre no {to je izvr{ena fizi~ka deoba.


11

Prema ~lanu 13. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, susvojinaje pravo svojine vi{e lica na nepodeqenoj stvari, kada je deo svakog odwih odre|en idealno, u odre|enoj srazmeri prema celini, a ne realno, uodre|enom fizi~kom delu.

Tuìqa i prvotuèni imaju pravo svojine na svakoj ~estici suvlas-ni~kog zemqi{ta, pa i na onom delu tog zemqi{ta koje je bilo predmetni{tavog ugovora o kupoprodaji. S obzirom na to, neosnovano se u reviz-iji navodi da je u ovoj parnici trebalo da se prekine postupak do okon-~awa naknadno pokrenutog postupka fizi~ke deobe. Taj postupak ne biimao nikakvog smisla ako bi prevremena prodaja prejudicirala koji }efizi~ki deo pripasti tuìqi, a koji prvotuènom.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3752/99 od 15. IX 1999)

NAÎN DEOBE STVARI

Ako je fizi~ka deoba nemogu}a, deoba se vr{i prodajom stvari, suvlas-nici sporazumno odre|uju na~in deobe stvari, a u nedostatku sporazuma otome odlu~uje sud.


Zajedni~ari su re{ewem o nasle|ivawu od 20. februara 1995. godine,koje je postalo pravnosna`no, nasledili nekretninu iz predmeta ovogapostupka, sa udelima iz ta~ke I izreke re{ewa prvostepenog suda. U pos-tupku ve{ta~ewa je utvr|eno da nepokretnost nije deqiva, po{to se radio jednosobnom stanu, a ve{tak je odredio trì{nu vrednost nepokretnostiukoliko bi zajedni~ari bili spremni da postignu saglasnost da jedan odwih otkupi udele ostalih zajedni~ara ili obratno. Me|utim, saglasnostizme|u zajedni~ara u tom pravcu nije postignuta.

Pravilno su nièstepeni sudovi odredili deobu nepokretnosti putemjavne prodaje preko izvr{nog odeqewa Op{tinskog suda uz razloge koje ucelini prihvata i Vrhovni sud, pa ne stoje navodi revizije o pogre{nojprimeni materijalnog prava.

U~esnici u postupku - zajedni~ari nisu postigli poravnawe o uslovi-ma i na~inu deobe, u smislu odredbi ~lana 152. Zakona o vanparni~nompostupku, pa je pravilno u ovom slu~aju primewena odredba ~lana 153. is-tog zakona, odnosno sud je doneo re{ewe o deobi i na~inu deobe zajedni~kestvari putem javne prodaje, pri ~emu }e se ostvarena nov~ana sredstvapodeliti zajedni~arima - suvlasnicima u visini wihovih suvlasni~kihudela. Na ovo upu}uje i odredba ~lana 16. st. 4. i 5. Zakona o osnovnim svo-jinskopravnim odnosima.

Bez uticaja su navodi revizije kojima se ukazuje na nepravilno odmer-avawe suvlasni~kih udela, jer pravo svojine nije predmet ovoga postupka,nego je u pitawu postupak za fizi~ku deobu nepokretnosti, na osnovu pra-vnosna`nog re{ewa o nasle|ivawu kojim su utvr|ene visine suvlasni~kihudela zajedni~ara.



12

DEOBA ZAJEDNI^KE STVARI I STVARNI TERETI

Postojawe stvarnih tereta na zajedni~koj stvari nije smetwa za ra-skid suvlasni~ke zajednice fizi~kom ili civilnom deobom.

I z o b r a z l o ` e w a:Prema utvr|enom ~iweni~nom stawu, stranke su suvlasnici sporne

nepokretnosti i to predlaga~i sa po 1/9 delova, a protivnik predlaga~a sa6/9 delova, na kojoj protivnik predlaga~a ima konstituisano pravodoìvotnog plodouìvawa.

Zajedni~ari nisu postigli sporazum o deobi sporne nepokretnosti, afizi~ka deoba nije mogu}a.

Polaze}i od ovako utvr|enog ~iweni~nog stawa, pravilno su nièste-peni sudovi primenili materijalno pravo kada su odlu~ili da se suvlas-ni~ka zajednica stranaka raskine javnom prodajom sporne nepokretnosti,optere}ene pravom doìvotnog plodouìvawa u korist protivnika pred-laga~a, u smislu ~lana 16. stav 5. Zakona o osnovama svojinskopravnihodnosa i ~lana 153. stav 3. ZVP, s obzirom na to da fizi~ka deoba zajed-ni~ke nepokretnosti stranaka nije mogu}a. Stoga navodi revizije opogre{noj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

Postojawe stvarnih tereta na nepokretnosti koja je u suvlasni~koj za-jednici stranaka nije smetwa za raskid suvlasni~ke zajednice fizi~komili civilnom deobom i o wima sud vodi ra~una prilikom utvr|ivawavrednosti nepokretnosti u postupku izvr{ewa prodajom nepokretnosti usmislu ~lana 144. stav 3. ZIP-a. U sudskom izvr{nom postupku prilikomutvr|ewa vrednosti nepokretnosti radi prodaje sud }e voditi ra~una i otome koliko sporna nepokretnost mawe vredi, zbog toga {to na woj ostajuodre|ena prava i posle prodaje.

(Re{ewe Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4187/02 od 19.XII 2002)

GRA\EWE NA TU\EM ZEMQI[TU

(^l. 24. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

Ograda nema svojstvo gra|evinskog objekta i ona deli sudbinu izgra-|enog stambenog objekta, pa ne moè biti predmet posebnog tu`benogzahteva po osnovu svojine i gra|ewa na tu|em zemqi{tu.

I z o b r a z l o ` e w a:Tuìoci su tu`benim zahtevom traìli da se prema tuènom utvrdi da

su suvlasnici na 1/5 monta`ne vikend ku}e po osnovu u~e{}a u materijalui radom na ku}i, zatim da su iskqu~ivi vlasnici po istom osnovu beton-skog parapetnog zida sa metalnim stubovima i drvenom ogradom od buko-vih letava. Pomenuta ograda ogra|uje plac na kome je predmetna monta`naku}a.

Op{tinski sud u Gu~i je odbio zahtev tuìoca u celosti, a presudomOkru`nog suda u â~ku odbijena je àlba tuìlaca i potvr|ena prvoste-pena presuda.


13

Tuìoci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogre{ne primene ma-terijalnog prava.

Vrhovni sud Srbije je odbio kao neosnovanu reviziju tuìlaca.Pravilno su sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tu-

`beni zahtev tuìlaca, jer je utvr|eno da vikend ku}a nije gra|ena zajed-ni~kim dogovorom stranaka, nego za potrebe strica tuìlaca.Tako|e jepravilna odluka sudova kada je re~ o ogradi, jer ista nije poseban gra-|evinski objekat ve} deli sudbinu vikend ku}e, pa se ne moè primenitipravilo po osnovu gra|ewa na tu|em zemqi{tu, a pozivom na odredbu ~la-na 24. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Kada je re~ oradu i materijalu koji su tuìoci uloìli u izgradwu vikendice i kom-pletne ograde je osnov za postavqawe obligacionopravnog zahteva.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4051/2000 od 4.VII 2001)

GRA\EWE NA TU\EM ZEMQI[TU

U sporu povodom gra|ewa jednog suvlasnika na zemqi{tu drugog suvlas-nika, odluka o tome da li }e suvlasni~ki deo drugog suvlasnika pripastigraditequ ili }e gra|evinski objekat pripasti u svojinu suvlasniku kojinije gradio, zavisi od savesnosti oba suvlasnika i od odnosa gra|evinskevrednosti izgra|enog objekta prema prometnoj vrednosti suvlasni~kogdela zemqi{ta drugog suvlasnika koji nije gradio.


Osnovano u zahtevu za za{titu zakonitosti se isti~e da su nièstepenisudovi pogre{no primenili materijalno pravo kada su odbili tu`beni za-htev za priznawe prava suvlasni{tva na spornoj parceli udela po osnovugra|ewa na tu|em zemqi{tu.

Gra|ewem na tu|em zemqi{tu dolazi do spajawa gra|evine i zemqi{ta ujedinstvene nepokretnosti na kojoj ne moè daqe opstati dvovla{}e, ve}gra|evina mora pripasti vlasniku zemqi{ta ili obrnuto zemqi{te morapripasti graditequ. Pravila za razre{ewe pravne situacije nastale gra-|ewem na tu|em zemqi{tu pripisana su odredbama ~l. 25. i 26. Zakona oosnovama svojinskopravnih odnosa. Ova pravila se primewuju i u situacijikada je graditeq samo suvlasnik jednog dela zemqi{ta, a preostali suvla-sni~ki deo pripada drugom licu. Za razre{ewe takve pravne situacije nijeod bitnog uticaja koliki deo gra|evinske parcele se nalazi pod objektomkako to pogre{no zakqu~uju nièstepeni sudovi, ve} je bitno kolika je po-vr{ina zemqi{ta potrebna za redovno iskori{}avawe izgra|enog objekta.Odluka o tome da li }e i suvlasni~ki deo drugog suvlasnika pripasti gra-ditequ ili }e gra|evinski objekat pripasti u svojinu suvlasniku koji nijegradio, zavisi od savesnosti oba suvlasnika i od odnosa gra|evinskevrednosti izgra|enog objekta prema prometnoj vrednosti suvlasni~kog delazemqi{ta drugog suvlasnika koji nije gradio, a kako se to pravilno isti~e uzahtevu za za{titu zakonitosti.

(Re{ewe Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 82/02 od 10.VII 2002)


14

PRIVREMENI OBJEKAT

(^l. 25. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima) Gradwa privremenog objekta na tu|em zemqi{tu ne mo‘e voditi sti-

cawu svojine na zemqi{tu shodno ~lanu 25. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, jer se takav objekat mo‘e koristiti samo dok trajedozvola nadle‘nog upravnog organa za wegovo kori{}ewe i po isteku dozv-ole ovakav objekat se mora ukloniti, kao pokretna stvar.

I z o b r a z l o ‘ e w a:Presudom Op{tinskog suda obavezan je tu‘eni da ukloni privremeni

objekat i da tu‘iocu preda u dr‘avinu zemqi{te.Tu‘eni je blagovremeno ulo‘io ‘albu, a drugostepeni sud je ‘albu od-

bio kao neosnovanu.Navodima ‘albe ne dovodi se u sumwu pravilan zakqu~ak prvostepenog

suda o tome da tu‘eni nije mogao po osnovu gradwe ste}i pravo svojine nadelu parcele 200/2 jer stawe u spisima ukazuje na ~iwenicu da je tu‘enikovobjekat privremenog karaktera i da je on znao za obavezu da objekat moraukloniti po proteku roka privremenog kori{}ewa dela parcele 200/2,tako da nema mesta primeni ~lana 25. Zakona o osnovnim svojinskoprav-nim odnosima, na koje se ‘alba poziva.

Privremeni objekat mo‘e se koristiti samo dok traje dozvola nadle-‘nog upravnog organa za wegovo kori{}ewe i po isteku dozvole ovakav ob-jekat se mora ukloniti, kao pokretna stvar, tako da gradwa istoga na tu|emzemqi{tu ne mo‘e voditi sticawu svojine na zemqi{tu.

Za odre|ivawe karaktera objekta bez zna~aja je vrsta materijala od kogaje sagra|en, ve} wegov pravni status, a po{to iz re{ewa SO Krupaw iz1991. godine proizilazi da je tu‘eni dobio na privremeno kori{}ewe deoparcele radi postavqawa privremenog objekta, pravilno je prvostepenisud zakqu~io da gradwa ovakvog objekta ne mo‘e voditi sticawu svojinena zemqi{tu, a tu‘ilac kao vlasnik zemqi{ta osnovano tra‘i predaju is-toga u dr‘avinu u smislu ~lana 37. Zakona o osnovnim svojinskopravnimodnosima, uz prethodnu obavezu tu‘enog da sa tu‘io~evog zemqi{ta uklo-ni svoj privremeni objekat.

(Presuda Okru‘nog suda u [apcu, G‘. 2029/00 od 22. I 2001)

STICAWE SVOJINE ODR@AJEM

(^l. 28. st. 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa)

Nebitna je ~iwenica {to se povr{ina parcele na terenu ne slaè sapovr{inom u katastarskim kwigama kada je utvr|eno na licu mesta da jetuèni uìvao spornu parcelu koja je prema svim me|a{ima jasno vidqivai izdvojena brazdama i skladom vi{e od 20 godina.

I z o b r a z l o ` e w a:Neosnovano je isticawe u àlbi punomo}nika tuìoca da prvostepeni

sud nije utvrdio u kojim merama i granicama je A.J. uìvao sporni deoparcele, u trenutku sticawa svojine, pa i 1972. god. kada je istu prodao


15

tuènom i da li pokazani prostor od strane svedoka ima povr{inu izkatastra.

Sud je pravilno utvrdio, da bez obzira na stawe u katastru u pogledupovr{ine, u konkretnoj situaciji je bitno {to je A.J. uìvao do momentaprodaje, {to je prodao tuènom, a to je jasno izdvojeni deo parcele po kon-figuraciji terena i skladom odvojen u odnosu na me|a{ne parcele. Nijebitno slagawe tj. podudarawe sa povr{inom ozna~enom u katastru, jer isam tuìlac nije znao koju povr{inu je uìvao sve dok u toku postupka ge-ometar nije vr{io ome|avawe.

Na taj na~in je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo,a to je odluka iz ~lana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnihodnosa, kada je utvrdio da je tuèni vlasnik sporne povr{ine po osnovuodràja.

(Presuda Okru`nog suda u â~ku, G`. 184/2002 od 19. II 2002)

STICAWE PRAVA SVOJINE ODR@AJEM - NEPOSTOJAWE SAVJESNOSTI


Ako su znali da je nepokretnost bila nacionalizovana dràoci nep-okretnosti se ne mogu sa uspjehom pozivati na postojawe savjesnosti kaouslova za odràj.

I z o b r a z l o ` e w a:Prema odredbi ~lana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih

odnosa, na koju se tuìoci pozivaju, savjestan dràlac nepokretne stvarina koju drugi ima pravo svojine, sti~e pravo svojine na tu stvar odràjemprotekom 20 godina. Dràvina je savjesna ako dràlac nije znao, niti jemorao znati da mu posjedovana stvar ne pripada.

U konkretnom slu~aju u postupku koji je prethodio dono{ewu pobijanei prvostepene presude, nije bilo nikakvih dokaza da je dràvina tuìlacaimala nazna~eni kvalitet (savjesnost). Naprotiv, tuìoci su jo{ u tu`bitvrdili, a to se ponavqa i u podnetoj reviziji, odnosno dopuni revizije,da je bila izvr{ena nacionalizacija predmetne nekretnine, o ~emu su uzdopunu revizije priloèni i odre|eni dokazi (rje{ewe NOO Kotor, br.04-8082/1 od 23.5.1960. godine). Samim tim, predmetne nekretnine su post-ale dru{tvena svojina, a na stvarima u dru{tvenoj svojini ne moè seste}i pravo svojine odràjem, iz ~ega nesumwivo proizilazi da je neosno-van tu`beni zahtjev tuìlaca po ovom osnovu.(Presuda Vrhovnog suda Republike Crne Gore, Rev. 321/97 od 14.V 1998)

STICAWE SVOJINE PUTEM ODR@AJA

Kada je tuìlac spornu nekretninu nesmetano koristio duè od 20godina kao savestan dràlac ispuweni su uslovi za sticawe svojine na nep-okretnostima putem odràja u smislu ~lana 28. stav 2. Zakona o osnovamasvojinskopravnih odnosa budu}i da mu je nepokretnost predata u postupku


16

komasacije kao naknada za slabiji kvalitet zemqi{ta koje mu je u tompostupku dodeqeno, usled ~ega je opravdano verovao da je postao i wenimvlasnikom (~lan 72. stav 2. navedenog zakona) iako predaja nije izvr{ena naosnovu re{ewa Komisije za komasaciju, ve} na osnovu fakti~ke predaje.

I z o b r a z l o ` e w a:Prvostepeni sud je utvrdio sve ~iwenice i okolnosti pod kojima se

moè ste}i svojina na nepokretnosti putem odràja u smislu ~lana 28. Za-kona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Tuìlac je savestan dràlac sporne nepokretnosti, jer mu je u postupkukomasacije ona predata kao naknada za slabiji kvalitet zemqi{ta koje muje bilo dodeqeno u tom postupku, pa je usled toga opravdano verovao da jepostao wenim vlasnikom. Nije pri tome odlu~no {to predaja tog zem-qi{ta nije usledila na osnovu re{ewa Komisije za komasaciju, ve} na os-novu fakti~ke predaje, jer bi to bilo od zna~aja za pitawe zakonitostidràvine (~lan 72. stav 1. istog zakona). Ispuwen je i onaj drugi uslov zasticawe svojine odràjem, a to je protek vremena od 20 godina, jer mu je tozemqi{te predato jo{ 1976. godine i od tada ga nesmetano koristi duè od20 godina do dana podno{ewa tu`be (stav 4. ~lana 28. navedenog zakona).Na~in predaje nije od zna~aja, ve} fakti~ka predaja zemqi{ta i wegovonesmetano kori{}ewe kroz ~itav protekli period.

(Presuda Okru`nog suda u Zrewaninu G`. 1111/97 od 26. XI 1998)

STICAWE SVOJINE NA AUTOMOBILU PRIBAVQENOM OD NEVLASNIKA

Za sticawe svojine na stvari pribavqenoj uz naknadu od nevlasnika, nu-`no je da budu ispuweni op{ti i posebni uslovi.Op{ti uslovi su: da je sticalac savesno lice, da se sti~e pokretna

stvar i da se sticawe vr{i uz naknadu (na osnovu teretnog pravnog posla).Pored ovih op{tih uslova, Zakon predvi|a i posebne uslove, od kojih

jedan treba da bude ispuwen: stvar treba da je pribavqena od nevlasnikakoji u okviru svoje delatnosti stavqa u promet takve stvari, ili od nev-lasnika kome je vlasnik predao stvar u dràvinu na osnovu pravnog poslakoji nije osnov za pribavqawe prava svojine (posluga, zakup) ili da je stvarpribavqena na javnoj prodaji.

I z o b r a z l o ` e w a:U provedenom postupku nièstepeni sudovi su utvrdili da je tuìlac

na auto-pijaci u B.P. od prodavca K.R. iz O., koga ranije nije poznavao, ku-pio vozilo marke “opel kadet” CCG tip SI, da je sa prodavcem zakqu~iopismeni ugovor o kupoprodaji posredstvom Agencije “S” i da je prodavcuisplatio 14.500 DEM na ime kupoprodajne cene. Vozilo je imalo beograd-ske registarske tablice i saobra}ajnu dozvolu, za koju je kasnije ve-{ta~ewem utvr|eno da je falsifikat, zbog ~ega je obnovqen postupak reg-istracije ovog vozila, poni{tena je saobra}ajna dozvola izdata tuìocu,od tuìoca su oduzete registarske tablice i odbijen je zahtev tuìoca zaregistraciju predmetnog vozila.


17

Na osnovu ovako utvr|enog ~iweni~nog stawa prvostepeni sud je usvo-jio tu`beni zahtev i utvrdio da je tuìlac vlasnik putni~kog vozilamarke “opel kadet” CCG tip SI smatraju}i da su ispuweni uslovi pro-pisani ~lanom 31. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Me|utim,drugostepeni sud je prihvatio utvr|eno ~iweni~no stawe utvr|eno odstrane prvostepenog suda, usvojio àlbu tuène i preina~io prvostepenupresudu tako {to je tu`beni zahtev odbio kao neosnovan jer je na{ao da ukonkretnom slu~aju nisu ispuweni uslovi iz ~lana 31. Zakona o osnovamasvojinskopravnih odnosa za sticawe prava svojine od nevlasnika jer poredispuwewa op{tih uslova na strani tuìoca nije ispuwen nijedan posebniuslov da bi tuìlac u postupku kupovine predmetnog vozila stekao svo-jinu, odnosno postao vlasnik predmetnog vozila. Ovakvo pravno stano-vi{te prihvatio je i revizijski sud pa je ocenio neosnovanim navode re-vizije tuìoca o pogre{noj primeni materijalnog prava od strane dru-gostepenog suda.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1858/03 od 4.VI 2003)

STICAWE SVOJINE NA [UMSKOM ZEMQI[TU

Ako dokaè zakoniti osnov dràvine i period dràvine do 6.aprila1941. godine u trajawu od 43 godine, jednog meseca i 18 dana savesnidràlac moè ste}i pravo svojine na {umskom zemqi{tu odràjem.


Sporne nepokretnosti su jo{ od 1954. godine upisane kao dràvno do-bro sa korisnikom [umsko gazdinstvo sa kojim stawem su se i tuìocisaglasili, jer povodom javnog izlagawa katastarskog operata nisu stavilinikakve primedbe. Na isti na~in tuìoci su se pona{ali prilikom pre-mernog katastra 1968. godine, kada su se nepokretnosti iz predmeta ovogaspora uvele kao dràvna svojina korisnika [umskog gazdinstva, s tim{to su ovom prilikom pored potpisa ~lanova komisije stavili i svojepotpise tuìoci J.J. i J.I. ~ime su se saglasili sa stawem upisanim ukatastarski operat.

Bez uticaja su navodi revizije kojim tuìoci isti~u da su dugi niz go-dina ne samo oni, nego i wihovi pravni prethodnici bili u dràvinipredmetne nepokretnosti, zbog ~ega tu`beni zahtev smatraju osnovanim.Prema Pravnim pravilima imovinskog prava sadrànim u paragrafu dvaZakona o {umama Kraqevine Jugoslavije od 21. decembra 1929. godine, sve{ume su se smatrale vlasni{tvom dràve, izuzev onih {uma na kojima jefizi~ko lice zakonitim putem steklo pravo svojine. Savesni dràlacmoè ste}i pravo svojine po osnovu odràja na {umskom zemqi{tu akodokaè zakoniti osnov dràvine i period dràvine do 6. aprila 1941. go-dine u trajawu od 43 godine, jednog meseca i 18 dana u smislu Pravnogpravila iz paragrafa 931 Srpskog gra|anskog zakona.

Dràvina je zakonita ako se zasniva na punova`nom pravnom poslu kojije potreban za sticawe prava svojine i ako nije pribavqena silom, preva-rom ili zloupotrebom poverewa, a savestan je onaj dràlac koji ne zna, ili


18

ne moè znati da stvar koju drì nije wegova, s tim {to savesnost morapostojati za sve vreme roka potrebnog za odràj.

Tuìoci u konkretnom slu~aju nisu dokazali postojawe zakonitog os-nova (pravnog posla ili pravosna`ne sudske odluke), kojim bi dràvinuna spornom {umskom zemqi{tu wihovi pravni prethodnici zakonito ste-kli, te i po oceni ovoga suda, u konkretnom slu~aju tuìoci, odnosno wi-hovi pravni prethodnici nisu stekli pravo svojine odràjem na spornom{umskom zemqi{tu.

(Re{ewe Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4939/99 od 24. XI 1999)

STICAWE SVOJINE OD NEVLASNIKA

Za sticawe svojine od nevlasnika bitna je savesnost pribavioca stvari,a ne savesnost lica koje prodaje tu|u stvar.

I z o b r a z l o ` e w a:Nièstepeni sudovi su u toku postupka utvrdili da je tuìlac vlasnik

stvari koje su predmet ove tu`be; da je dozvolio svom sinu da te stvari dâ

na poslugu tuènom, koji je ina~e dobar prijateq tuìo~evog sina, te da sustvari iz radwi tuìoca predate tuènom. Tuèni po zahtevu tuìoca ovestvari nije jo{ uvek vratio, a wihova protivvrednost pravilno je utvr-|ena.

Kod tako utvr|enog ~iweni~nog stawa pravilne su odluke kojima je tu-èni obavezan da vrati stvari tuìocu. Tuìlac je vlasnik stvari, te usmislu ~lana 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ima pravo datraì povra}aj stvari koje se nalaze u fakti~koj vlasti tuènog zbog ~egane stoje navodi revizije o pogre{noj primeni materijalnog prava.

Da li je tuèni dao sinu tuìoca na zajam 550 DEM ili je sa ovim izno-som platio stvari sinu tuìoca, kako to tuèni isti~e, je bez uticaja napravo tuìoca na povra}aj stvari, jer sin tuìoca nije mogao da prodatu|u stvar, a ako jeste onda je tuèni znao i morao da zna da te stvari nekupuje od vlasnika, pa nije mogao da stekne svojinu na osnovu ~lana 31. Za-kona o osnovama svojinskopravnih odnosa, jer mu za sticawe svojine odnevlasnika nedostaje savesnost kako su to utvrdili neìstepeni sudovi io tome dali dovoqno razloga, koje prihvata i Vrhovni sud.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4216/98 od 14. VII 1998)

PRAVO ETA@NIH VLASNIKA NA NASTOJNI^KI STAN


Na slu`benom nastojni~kom stanu eta`ni vlasnici stanova u zgradinemaju zajedni~ko pravo kori{}ewa, odnosno zajedni~ku nedeqivu svojinu

I z o b r a z l o ` e w a:U sprovedenom postupku je utvr|eno da je vi{estambena zgrada ukwi-

èna u zemqi{noj kwizi kao dru{tvena svojina i kao korisnik ove zgradeje upisana Op{tina Stari Grad, da su tuìoci eta`ni vlasnici pojedi-


19

nih stanova u zgradi, koji su to pravo stekli putem otkupa kao raniji nosi-oci stanarskog prava i da je stan br. 11 po projektu i po nameni slu`beninastojni~ki stan.

Nièstepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada sutu`beni zahtev tuìlaca odbili kao neosnovan, a kojim su tuìocitraìli da se utvrdi da oni kao eta`ni vlasnici stanova u zgradi imajutrajno pravo kori{}ewa nastojni~kog stana. Kako je odredbom ~lana 19.stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano da na zaje-dni~kim delovima zgrade i ure|ajima u zgradi vlasnici posebnih delovazgrade imaju pravo zajedni~ke nedeqive svojine, a s obzirom da je u pitawuslu`beno-nastojni~ki stan, tuìoci kao eta`ni vlasnici stanova u zgra-di u kojoj se nalazi predmetni stan nemaju zajedni~ko pravo kori{}ewa,odnosno zajedni~ku nedeqivu svojinu na tom stanu.


ZAJEDNI^KA NEDEQIVA SVOJINA

ETA@NIH VLASNIKA

Vlasnik stana kao posebnog dela zgrade na zajedni~kim delovima zgradei ure|ajima u zgradi ima pravo zajedni~ke nedeqive svojine i stvarnu legit-imaciju da pobija punova`nost ugovora kojim je davalac jednog od stanovana kori{}ewe otu|io ugovorom o otkupu i zajedni~ki deo zgrade.

I z o b r a z l o ` e w a:Prema utvr|enom ~iweni~nom stawu prvotuèni je bio davalac na ko-

ri{}ewe stana na kome je nosilac stanarskog prava bio drugotuèni.Drugotuèni je ovaj stan povr{ine 69 m2 otkupio ugovorom od 18.1.1993.godine, koji je zakqu~io sa prvotuènim. Pobijanim aneksom uz ovaj ugov-or koji su tuèni zakqu~ili 31.1.1997. godine drugotuèni je otkupio jo{3 m2 ozna~enih kao ostava i kao deo ve} otkupqenog stana. Tuìlac je vlas-nik drugog stana (povr{ine 45 m2), koji se nalazi u potkrovqu iste zgradea svojinu je stekao otkupom 25.3.1993. godine. Sporna prostorija nije sas-tavni deo stana drugotuènog niti sa stanom ~ini jedinstvenu gra|evin-sku celinu, a u projektnoj dokumentaciji sporna prostorija ozna~ena jekao ku}i{te za lift.

Pravilno su nièstepeni sudovi primenili materijalno pravo kada suzahtev tuìoca usvojili.

Tuìlac je titular prava svojine – vlasnik stana kao posebnog delazgrade u B. zato na zajedni~kim delovima zgrade i ure|ajima u zgradi sa os-talim eta`nim vlasnicima ima pravo zajedni~ke nedeqive svojine u smis-lu ~lana 19. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i stvarnulegitimaciju da u smislu ~lana 109. u vezi sa ~lanom 103. Zakona o obliga-cionim odnosima pobija punova`nost ugovora kojim je davalac stana nakori{}ewe otu|io nedeqivi zajedni~ki deo stambene zgrade u realnomdelu od 3 m2 – koji i ne moè biti u prometu.

Osim toga, prema ~lanu 16. st. 1. i 6. Zakona o stanovawu moè seotkupiti samo stan ili deo stana ako ga suvlasnik nije otkupio u celini,


20

a ne i nedeqivi zajedni~ki deo zgrade koji sa stanom drugotuènog ne ~inijednu gra|evinsku celinu niti predstavqa wegov deo, pa pobijani aneks za-kqu~en izme|u tuènih 31.1.1997. godine ne proizvodi pravno dejstvo kaoni{tav pravni posao u smislu ~lana 103. ZOO. Stoga navodi revizije opogre{noj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3991/03 od 27.XI 2003)

DVOSTRUKI PROMET I STICAWE SVOJINE

Ja~e pravo ima sticalac koji je pre do{ao do dràvine nepokretnosti uslu~aju dvostrukog prometa nepokretnosti, kad su oba sticaoca savesni anije usledila promena u javnim kwigama.


U postupku je utvr|eno da je drugotuèni zakqu~io ugovor o poklonu15.12.1998. godine i svojim sinovima - tuìocima darovao sporno pri-zemqe, kao fizi~ki deo zgrade. Stawe poseda nije mewano, jer su u to vremetuìoci (kao maloletnici) ìveli sa drugotuènim i wegovom suprugomu istom doma}instvu. U 1993. godini drugotuèni zakqu~uje ugovor o pro-daji spornog prizemqa prvotuènom (sinovcu), kome to prizemqe predajeu posed, posle prijema prodajne cene.

Na ovaj na~in ista nepokretnost je bila predmet dvostrukog prometa.Takva pravna situacija nije regulisana posebnim propisima i zato se, uwihovom nedostatku, ima razre{iti primenom na~ela pravi~nosti, saves-nosti, po{tewa i zabrane zloupotrebe prava koje predvi|aju Zakon o obli-gacionim odnosima (u ~l. 10, 12. i 13) i Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa (u ~lanu 4. stav 1). Slede}i ta na~ela, ovaj sud smatra da biraniji sticalac imao ja~e pravo od kasnijeg da je ishodio upis prava svo-jine u zemqi{nu, odnosno drugu javnu kwigu, ili da je u{ao u posed nep-okretnosti, {to on nije u~inio. Zato se u re{avawe ovog spora mora uk-qu~iti savesnost. Nièstepeni sudovi su nesumwivo utvrdili da su i ran-iji i kasniji sticalac bili savesni, tj. da nisu znali za dvostruki promet.U takvom slu~aju ja~e pravo ima sticalac kome je nepokretnost predata udràvinu. Kako je utvr|eno da je dràvinu na spornoj nepokretnostistekao prvotuèni, on je ja~i u pravu od tuìlaca koji posed na spornojnepokretnosti nemaju. Utoliko vi{e {to je osnov wegovog sticawa teret-ni ugovor, za razliku od osnova sticawa tuìlaca, koji je dobro~in. Zatoje prvostepeni sud pravilno postupio {to je odbio zahtev tuìlaca da seutvrdi wihovo pravo svojine na spornoj nepokretnosti.

Okru`ni sud je, po àlbi tuìlaca, preina~io prvostepenu presudu iusvojio zahtev tuìlaca, smatraju}i da prvotuèni nije mogao ste}i pravosvojine ako je prenosilac tog prava - drugotuèni prestao da bude vlasniku momentu prodaje. Taj bi stav bio pravilan, da su tuìoci izvr{ili pre-nos prava svojine u javnu kwigu, ali nisu. Prema ~lanu 33. Zakona o osno-vama svojinskopravnih odnosa, pravo svojine se ne sti~e zakqu~ewem ugo-vora (iustus titulus), ve} upisom u javnu kwigu (modus aqirendi).Kako upisa u


21

korist tuìlaca nije bilo, oni i nisu postali vlasnici sporne nepokret-nosti.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3310/98 od 17. III 1999)

STICAWE SVOJINE NA POSEBNIM DELOVIMA ZGRADE

Sud ne}e prihvatiti pravno dejstvo ugovora o kupoprodaji stana, po-slovne prostorije ili garaè, odnosno gara`nog mesta, kao i posebnihdelova zgrade na kojima se po zakonu ne moè ste}i pravo svojine, niti kaotakvi mogu biti u prometu, iako je takav prenos odobren re{ewem Mini-starstva finansija.


Prema utvr|enom ~iweni~nom stawu, stranke su zakqu~ile i pred sudomoverile kupoprodajni ugovor po kome je tuèni, kao prodavac, prodao tu-ìqi, kao kupcu, realne delove zgrade; prohodnu terasu sa sanitarnim ~vo-rom i ve{ernicom na krovu stambene zgrade vlasni{tvo prodavca. Na-knadno, zbog nedostatka odobrewa Ministarstva finansija o prometu nekre-tnina, u smislu ~lana 3. stav 1. tada vaè}eg Zakona o posebnim uslovimaprometa nepokretnosti, sud je poni{tio overu potpisa stranaka na kupopro-dajnom ugovoru. Ugovor je u celosti izvr{en isplatom ugovorene kupo-prodajne cene i predajom poseda kupqenih delova zgrade. Naknadno, re{e-wem Ministarstva finansija Republike Srbije, odobren je ovaj promet. Bu-du}i da tuèni osporava tuìqi vlasni{tvo na kupqenoj nekretnini, pr-vostepeni sud presudom od 29.5.2000. godine, usvaja tu`beni zahtev i tuìqipriznaje pravo svojine na spornim delovima zgrade tuènog, nalaze}i da jetuìqa kao kupac po osnovu vaqanog ugovora o kupoprodaji, u smislu ~lana4. Zakona o prometu nepokretnosti postala wihov vlasnik. Uvaàvaju}i à-lbu tuènog, drugostepeni sud presudom preina~uje prvostepenu presudu iodbija tu`beni zahtev. Dozvoqenim i blagovremenim zahtevom za za{titu za-konitosti, podignutim zbog pogre{ne primene materijalnog prava. Republi-~ki javni tuìlac pobija drugostepenu presudu i predlaè da se ista pre-ina~i, odbije àlba tuènog i potvrdi prvostepena presuda.

Vrhovni sud nalazi da je zahtev za za{titu zakonitosti neosnovan.

Pravilno je stanovi{te drugostepenog suda da tuìqa nije mogla dastekne vlasni{tvo na predmetnim delovima zgrade kupovinom, i da takavugovor ne proizvodi pravno dejstvo. Odredbama ~lana 19. Zakona o osnovamasvojinskopravnih odnosa predvi|eno je da pravo svojine na posebnom deluzgrade moè postojati na stanu, poslovnoj prostoriji ili garaì, odnosnogara`nom mestu. Takvi posebni delovi zgrade mogu biti u prometu u smislu~lana 1. stav 2. Zakona o prometu nepokretnosti. U konkretnom spornomodnosu, kupqeni realni delovi zgrade tuènog ne predstavqaju posebne de-love zgrade, niti mogu biti u predmetu u smislu navedenih odredaba zakona, izato sud ne moè priznati pravno dejstvo takvog ugovora o prometu tihnepokretnosti.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 18/02 od 10.IV 2003)


22

PRETHODNO PRAVNO PITAWE

Nema mogu}nosti za odlu~ivawe o zahtevu za predaju automobila oduze-tog u prekr{ajnom postupku od strane dràve Republike Srbije bez ras-pravqawa pitawa svojine automobila, kao prethodnog pitawa.

I z o b r a z l o ` e w a:Ukoliko je u toku upravni spor, moè se postavqati pitawe da li je

celishodno postupati po tu`bi za povra}aj stvari oduzete u prekr{ajnompostupku, ili je, suprotno ovome, ukoliko se radi o prethodnom pitawu,celishodno u smislu ~lana 213. stav 2. ZPP ovaj postupak prekinuti.

Za slu~aj da oceni da ima mesta raspravqawu pitawa osnovanosti za-hteva tuìoca za povra}aj predmetnog automobila, prvostepeni sud }e poz-vati tuìoca da spisima predmeta priloì dokaz o pravnom osnovu sti-cawa istog, jer, bez raspravqawa pitawa svojine automobila, kao pre-thodnog pitawa, bilo u smislu ~lana 31. stav 1. bilo u smislu ~lana 41.stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, nema mogu}nosti zaodlu~ivawe o zahtevu za predaju automobila od strane tuène dràve Re-publike Srbije.

(Presuda Okru`nog suda u Beogradu, G`. 6229/98)

URE\EWE NAÎNA PRIVREMENOG KORI[]EWA NEPOKRETNOSTI

Ure|ewe na~ina privremenog kori{}ewa nepokretnosti na kojoj postojivi{e suvlasnika ne dovodi do deobe suvlasni~ke zajednice nezavisno kolikodugo traje takav na~in kori{}ewa.

I z o b r a z l o ` e w a:@albeni navod da je deoba nepokretnosti na kojoj su stranke suvlasni-

ci izvr{ena pre vi{e od 10 godina nije osnovan. Naime, uspostavqeni na-~in privremenog kori{}ewa nepokretnosti ma koliko dugo trajao pred-stavqa privremeno ure|ewe na~ina kori{}ewa nepokretnosti, a ne dovo-di do deobe suvlasni~ke zajednice na identi~an na~in, jer ne predstavqakona~nu deobu.

Deobom se postiè razvrgnu}e imovinske zajednice bilo fizi~kom de-obom, kada svaki od suvlasnika dobija u iskqu~ivu svojinu ta~no odre|enideo stvari, dok samo suvlasni{tvo na celini prestaje da postoji, bilo ja-vnom prodajom celine i isplatom ostvarene cene suvlasnicima srazmernowihovim suvlasni~kim udelima na prodatoj stvari, pri ~emu dosada{wina~in kori{}ewa nema uticaja.

(Re{ewe Okru`nog suda u Zrewaninu, P. 1392/98 od 19.V 1999)

SVOJINA I MEANDRIRAWE RE^NOG TOKA

Ako se u novom meandrirawu zemqi{te oslobodi re~nog toka svojina napotopqenom zemqi{tu se obnavqa.


23

I z o b r a z l o ` e w a:Tuìoci su bili vlasnici spornih parcela pre no {to su te parcele

bile potopqene re~nim tokom, {to je utvr|eno na osnovu tapije iz 1934.godine. Me|utim, prilikom op{teg premera 1936. godine, one u katastrunisu upisane na pravnog prethodnika tuìlaca zbog toga {to su bileprekrivene re~nim tokom, koji meandrira. Posle povla~ewa tog toka unovom meandrirawu, pravni prethodnik tuìlaca ponovo je uspostaviopravnu i fakti~ku vlast na spornim parcelama, koju su i tuìoci nastavi-li sve do podno{ewa tu`be u ovoj parnici. Ponovnim uspostavqa-wem tevlasti u novom meandrirawu, ponovno je uspostavqena i svojina na timparcelama, tako da su nièstepeni sudovi pravilno postupili {to su za-htev tuìoca usvojili.

Po{to su nièstepeni sudovi pravilno primenili pravna pravila im-ovinskog prava u vezi sa svojinom pri meandrirawu reke, Vrhovni sud jeodbio reviziju kao neosnovanu.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3313/98 od 22. VII 1998)

CIVILNA DEOBA NEPOKRETNOSTI

Kada se zahteva deoba imovinske zajednice na stambenoj zgradi koja jebespravno sagra|ena ne mo‘e se dozvoliti fizi~ka deoba, jer bi se fi-zi~kom deobom i eta‘irawem takvog objekta postigla legalizacija bes-pravne gradwe {to se ne mo‘e ostvariti u sudskom, ve} jedino u odgova-raju}em upravnom postupku. Zbog toga kao mogu}nost jedino preostajecivilna deoba takve nepokretnosti, to jest prodaja i deoba postignutecene izme|u suvlasnika, jer se na taj na~in bespravna gradwa ne}e legalizo-vati po{to novi sticalac nepokretnosti kupovinom ostaje u neprome-wenom vlasni~kom statusu ~itavog objekta.

(Re{ewe Okru‘nog suda u Zrewaninu, G‘. 422/2000 od 31.V 2000)

ZA[TITA PRAVA SVOJINE

UZNEMIRAVAWE VLASNIKA PUTEM NEDOZVOQENIH EMISIJA

Dozvoqenost lokalnim propisima za dràwe doma}ih ìvotiwa nijesmetwa da se tuìocu pruì za{tita u smislu ~lana 42. stav 1. u vezi~lana 5. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kada se takvim delat-nostima vr{i uznemiravawe tuìoca.

I z o b r a z l o ` e w a:Presudom prvostepenog suda usvojen je tu`beni zahtev tuìoca i

tuèni obavezan da sa svoje nepokretnosti izmesti |ubre tako da se isto neose}a u dvori{tu tuìoca i ne oti~e ka dvori{tu tuìoca.

Prvostepena presuda je potvr|ena.


24

Prvostepeni sud je sa sigurnim osloncem u izvedenim dokazima utvrdiopotrebne podatke koji su neophodni za zakqu~ak o postojawu nedozvoqe-nih emisija sa tuènikovog na tuìo~evo zemqi{te. Tako je prvostepenisud utvrdio da tuèni odlaè ìvinsko |ubrivo u betonsko spremi{te uzsamu me|u izme|u parcela stranaka, pa se otuda {ire neprijatni mirisi,{to predstavqa nedozvoqenu emisiju u smislu ~lana 5. Zakona o osnovamasvojinskopravnih odnosa. Zbog toga je pruìo tuìocu za{titu po ~lanu42. stav 1. istog zakona obavezuju}i tuènog da preduzme odgovaraju}e rad-we kako bi to uznemiravawe prestalo. Iako je dràwe ̀ ivine na tom loka-litetu dozvoqeno lokalnim propisima, to jo{ ne zna~i da je dozvoqeno to~initi na na~in kojim se uznemiravaju susedi.

(Presuda Okru`nog suda u Zrewaninu, G`. 832/99)

UZNEMIRAVAWE SVOJINE

Kada neugodnosti od dima prelaze okvire uobi~ajene tolerancije u sa-vremenoj urbanoj sredini, mera za spre~avawe uznemiravawa je usmerena nesamo na onog ko neposredno preduzima radwu uznemiravawa, ve} i na one kojidaju naloge za uznemiravawe ili ~ijom voqom je stvoreno stawe uznemir-avawa


Iz odredbe ~lana 42. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, pro-izilazi da je vlasniku pruèna za{tita prava svojine protiv svakog na-ru{avawa i smetawa (uznemiravawa) koje se pojavquje i kada mu nije oduze-ta dràvina stvari, a pasivno legitimisan u takvom sporu je ne samo onajko neposredno preduzima radwu uznemiravawa, ve} i onaj koji daje nalogeza uznemiravawe ili ~ijom voqom je stvoreno stawe uznemiravawa. Kakose iz re{ewa Odeqewa za komunalne i gra|evinske poslove Op{tine S. G.u B. od 24.8.1995. godine vidi da je odobreno izvo|ewe radova na rekon-strukciji dogradwe restorana za potrebe preduze}a Op{tine S. G., da jeprvotuèni po ugovoru o izvo|ewu investicionih radova od 21.9.1995. go-dine, bio naru~ilac tih radova ~iju vrednost je isplatio izvo|a~u radova,a prvotuèni je u okviru svoje delatnosti upravqawa i raspolagawaposlovnim prostorom izdao u zakup lokal zakupcu koji prouzrokuje uzne-miravawe nepokretnosti vlasni{tvo tuìoca, to je o~igledno da je prvo-tuèna neposredni u~esnik materijalnopravnog odnosa iz koga je nastalaparnica, a wegova pasivna legitimacija proisti~e ne samo iz citiraneodredbe Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, ve} i iz ~lana 207.Zakona o obligacionim odnosima. Okru`ni sud ukazuje da su oba tuèna uobavezi da dograde dimwak kuhiwe restorana iznad nivoa zgrade u UliciG. J. u B. u skladu sa sadrìnom odredbe ~lana 156. Zakona o obligacionimodnosima, po{to je drugotuèni imalac izvora opasnosti a prvotuènipravno lice koje drì taj izvor opasnosti pod svojim nadzorom (~l. 5. i 42.Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa treba povezati sa ~lanom 156.Zakona o obligacionim odnosima). U konkretnom slu~aju, zahtev za otkla-wawe opasnosti od {tete usmeren je na uklawawe izvora opasnosti koji


25

izlaè nepokretnost tuìoca i ostalih stanara zgrade u Ulici G. J. neu-godnostima koje prelaze okvire uobi~ajene i tolerantne u savremenoj urb-anoj sredini, a traèna mera za spre~avawe uznemiravawa je potpunoadekvatna i usmerena na za{titu ustavnog prava na zdravu sredinu i ne-ometano kori{}ewe stana.


UGOVOR O PRODAJI NEPOKRETNOSTI KOJI JE ZAKQUÊN SA VI[E KUPACA

(^l. 41. st. 2. Zakona o osnovnim svojinskopravnim odnosima)

Raniji savesni kupac ima ja~i pravni osnov od kasnijeg nesavesnog kupca,kada vi{e kupaca zakqu~i ugovor o prodaji iste nepokretnosti, pri ~emunije od zna~aja {to se nesavesni kupac ukwiìo u zemqi{ne kwige.


Presudom prvostepenog suda utvr|eno je da je tuìlac pismenim kupo-prodajnim ugovorom od 26.5.1986. godine kupio stambenu zgradu od tuè-nog prvog reda kao vlasnika, kojem je u celosti isplatio kupoprodajnucenu i odmah stupio u posed kupqene nekretnine, a zatim je tuìlac kaokupac i tuèna I reda kao prodavac potpisao zakqu~eni kupoprodajniugovor.U katastru je tuìlac bio prijavqen kao posednik stambene zgradeali u zemqi{nim kwigama nije ukwièn jer zgrada nije bila istaknuta. Toje dalo mogu}nost tuènoj I reda da kasnije 2.10.1992. godine zakqu~i kupo-prodajni ugovor sa tuènim II reda koji je zatim istu stambenu zgradu is-takao u zemqi{nim kwigama na svoje ime i samovlasno u{ao u posedpomo}nih prostorija da bi zatim pokrenuo spor protiv tuìoca i wegovestvari iselio. Po saznawu ovoga tuìlac je tako|e pokrenuo spor tra-è}i da se utvrdi da je vlasnik predmetne stambene zgrade i da je u odnosuna wega kasnije zakqu~en kupoprodajni ugovor bez pravnog dejstva, te datuèni trpe da se on ukwiì kao vlasnik.

Prvostepeni sud je ispravno odlu~io kada je pobijanom presudom za-htev usvojio. Za takvu odluku ima osnova u odredbi ~lana 4. stav 4. Zakonao prometu nepokretnosti po kome sud moè priznati pravno dejstvo ugov-ora o prenosu prava svojine na nekretninu kada na pismenom ugovoru pot-pisi stranaka nisu overeni, pod uslovom da je ugovor ispuwen u celiniili prete`nim delom, da je pla}en porez na promet i da nije povre|enoneko pravo ili dru{tveni interes. Prema utvr|enim ~iwenicama svi na-vedeni uslovi su bili ispuweni za priznavawe prava sticawa svojine pougovoru zakqu~enim izme|u tuìoca i tuène 1986. godine.

Kada je re~ o zahtevu kojim je traèno utvr|ewe da je kasnije zakqu~eniugovor izme|u tuènih bez pravnog dejstva u odnosu na tuìoca, sud jepravilno cenio pitawe ja~eg pravnog osnova kupca po ozna~enim ugovori-ma kao pretpostavqenih vlasnika. Takva odluka je u skladu sa odredbom~lana 41. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i utvr|enim~iwenicama u pogledu savesnosti tuìoca i tuènog II reda kao kupca. Zatuìo~evu savesnost nema sumwe, dok je za tuènog II reda ispravno za-


26

kqu~io prvostepeni sud da kao kupac nije mogao biti savestan, s obziromna okolnosti pod kojima je kupio predmetnu nekretninu i na~in na koji jeu{ao u posed iste. On je, naime, prilikom kupovine zatekao zakqu~anuku}u u kojoj su postojale tuìo~eve stvari za kompletno doma}instvo, atuèna I reda kao prodavac nije imala kqu~ od te ku}e, tako da je tuèni IIreda kao kupac u{ao samo u pomo}ne prostorije koje nisu bile zakqu~ane,ve} samo provizorno zatvorene. U takvoj situaciji tuèni II reda je kaokupac bio duàn da proveri i posedovno stawe u katastru gde je tuìlacbio upisan kao posednik nekretnine i na drugi na~in. Stoga je prvostepe-ni sud pravilno postupio kada je tu`beni zahtev usvojio protiv obatuèna kao nu`nih i jedinstvenih suparni~ara u smislu ~lana 201. ZPP.

(Presuda Okru`nog suda u Zrewaninu, G`. 524/97 od 18. XI 1998)

KONKURENCIJA PRAVNIH OSNOVA SVOJINE

U sporu prethodnog sticaoca protiv kasnijeg sticaoca svojine, ras-pravqa se o oba pravna osnova, pa se identifikacija ja~eg pravnog osnova neodlaè za neku budu}u parnicu.


Tuìlac pobija ugovor o prodaji zakqu~en izme|u G.T. i Zemqorad-ni~ke zadruge koja je pravni prethodnik tuènog, zato {to je sa G. prethod-no zakqu~io punovaàn ugovor o doìvotnom izdràvawu. Nièstepenisudovi su izbegli da u ovoj parnici primene propise o ja~em pravnom os-novu iz ~lana 41. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, smatraju}ida }e to biti mogu}no u novoj parnici, dok se u ovoj raspravqalo samo opostojawu kupoprodaje kao osnova za sticawe svojine. Ovakav stav nijepravilan. Ugovor o prodaji je, sam po sebi, osnov za sticawe svojine panastanak tog osnova ne zavisi od presude u ovom sporu. S obzirom na to,postojawe tog osnova je trebalo uzeti u obzir jo{ u ovoj parnici, kako bise ocenilo, u smislu ~lana 41. pomenutog zakona, da li je, kao osnov sti-cawa, ja~i prethodni ugovor o doìvotnom izdràvawu ili kasniji ugov-or o prodaji. Po{to to nije u~iweno, postoje mane u primeni materijalnogprava, pa je to i bio razlog {to je ovaj sud, u smislu ~lana 395. stav 2. ZPP,ukinuo obe nièstepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu da~iweni~no stawe upotpuni razja{wewima potrebnim za primenu relevan-tnih propisa.

Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da prvostepeni sudugovor o prodaji su~eli sa prethodnim ugovorom o doìvotnom izdrà-vawu, kako bi, u konkurenciji dva osnova primewuju}i odredbe ~lana 41.Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, identifikovao ja~i pravniosnov. Pri tom }e od presudnog zna~aja biti savesnost sticaoca po kasnijezakqu~enom ugovoru.

(Re{ewe Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4205/98 od 9. IX 1998)


27

PRAVO SLU@BENOSTIPRAVO SLU@BENOSTIPRAVO SLU@BENOSTIPRAVO SLU@BENOSTI

STICAWE PRAVA KORI[]EWA SLU@BENOSTI I DRUGIH PRAVA

Parcela koja je generalnim urbanisti~kim planom postala ulica drà-vna je svojina i dobro u op{toj upotrebi koja podrazumeva pravo kori{-}ewa, odnosno slu`benosti od strane svih zainteresovanih lica u okviruprirode i namene tog zemqi{ta, nezavisno da li je sproveden postupak izu-zimawa iz poseda i pla}ena naknada ranijem vlasniku.


Prema utvr|enom ~iweni~nom stawu, tuìoci su vlasnici katastar-skih parcela 1545/48, 1545/5 i 1545/47, koje su gra|evinske parcele i ku}niplacevi u katastarskoj op{tini LG, a tuèni vlasnici katastarskih par-cela 1545/3 i 1545/4. Tuìoci su po osnovu kupovine suvlasnici katastar-ske parcele 1545/49, KOL koja je generalnim urbanisti~kim planompredvi|ena kao ulica. Kao suvlasnici traìli su da sud obaveè tuèneda prestanu sa kori{}ewem prolaza preko ove parcele teretnim i pu-tni~kim vozilima i pe{ice, a radi dolaska u svoje povlasne parcele.Nièstepenim presudama obavezani su tuèni da prestanu sa kori{}ewemprolaza preko parcele tuìlaca 1545/49, jer su tuìoci vlasnici oveparcele, bez obzira {to je parcela generalnim urbanisti~kim planompredvi|ena kao ulica, ona jo{ uvek nije privedena svrsi zbog postupkakoji sledi i ne moè se tretirati kao javna povr{ina ve} privatna ituèni svoja eventualna prava mogu koristiti tek kada parcela bude izuze-ta iz privatne i prevedena u dràvnu svojinu. Osnovano se u zahtevu zaza{titu zakonitosti javnog tuìoca ukazuje da je na pravilno utvr|eno~iweni~no stawe pogre{no primeweno materijalno pravo - da je parcela1545/49 u skladu sa generalnim urbanisti~kim planom postala ulica. Ka-ko je ulica na osnovu ~l. 1. 2. st. 2. i 5. stav 2. Zakona o putevima (»Slu`be-ni glasnik RS«, br. 46/91, 52/91, sa kasnijim izmenama i dopunama), javnodobro (nezavisno da li je sproveden postupak izuzimawa iz poseda ipla}ena naknada ranijem vlasniku), to zna~i da se na woj moè sticatipravo kori{}ewa i pravo slu`benosti, odnosno druga prava odre|ena za-konom i wu mogu koristiti sva lica pa i tuèni. Prolaz tuènih pa ibilo kog tre}eg lica preko ove parcele nije zloupotreba prava jer je onaulica i javno dobro u dràvnoj svojini, bez obzira {to nije ispla}ena na-knada ranijem vlasniku. Parcela je fakti~ki privedena nameni u skladusa ~lanom 9. stav 1. Zakona o gra|evinskom zemqi{tu (»Slu`beni glasnikRS«, br. 44/95) jer je izgra|ena sa kolovoznim zastorom, ima uli~no os-vetqewe, izgra|ena je vodovodna i kanalizaciona instalacija i ele-ktromreà, iz ~ega proizilazi da sluì ve}em broju gra|ana kao ulica.Prolaz ovom parcelom od strane tuènih i ma kog drugog lica nijezloupotreba prava kako to pogre{no smatraju nièstepeni sudovi, jer jeona dràvna svojina kao dobro u op{toj upotrebi, koja podrazumeva pravo


28

kori{}ewa od strane svih zainteresovanih lica u okviru prirode i na-mene tog zemqi{ta a u skladu sa ~lanom 4. stav 1. Zakona o osnovama svo-jinskopravnih odnosa.

Kako je na potpuno i pravilno utvr|eno ~iweni~no stawe pogre{noprimeweno materijalno pravo, to su obe nièstepene presude preina~enei tu`beni zahtev tuìlaca odbijen primenom ~lana 395. stav 1. u vezi sa~lanom 408. ZPP.(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 136/02 i Rev. 4023/02 od 24.IV 2003)

STVARNA SLU@BENOST

Stvarna slu`benost sti~e se odràjem kada je vlasnik povlasnog dobrafakti~ki ostvarivao slu`benost za vreme od 20 godina, a vlasnik poslu-`nog dobra se nije tome protivio.


Prema odredbi ~lana 51. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosastvarna slu`benost zasniva se pravnim poslom, odlukom dràvnog organai odràjem. Odredbom ~lana 54. stav 1. istog zakona propisano je da sestvarna slu`benost sti~e odràjem kada je vlasnik povlasnog dobra fak-ti~ki ostvarivao slu`benost za vreme od 20 godina, a vlasnik poslu`nogdobra se tome nije protivio. Odredbom ~lana 59. istog Zakona predvi|enoje da ako se podeli povlasno dobro, stvarna slu`benost ostaje u koristsvih wegovih delova.

Predwi zakqu~ak nièstepenih sudova se ne moè prihvatiti, s obzi-rom na utvr|enu ~iwenicu da je sporni pe{a~ki prelaz postojao jo{ uvreme deobe nepokretnosti koju su pravni prethodnici stranaka izvr{ilipre dugi niz godina i da je kori{}en od strane pravnih prethodnikatuìlaca, kao i tuìlaca. Naime, dràvina prava stvarne slu`benostisti~e se fakti~kim vr{ewem ovla{}ewa koja ~ine sadrìnu tog prava, ne-zavisno od voqe vlasnika poslu`nog dobra, {to zna~i da se stvarnaslu`benost sti~e odràjem kada je vlasnik povlasnog dobra fakti~ki ost-varivao slu`benost za vreme od 20 godina, a vlasnik povlasnog dobra senije tome protivio. U vreme potrebno za odràj ura~unava se i vreme zakoje su pravni prethodnici sada{weg dràoca dràli stvar kao savesni izakoniti dràoci. U situaciji kada su pravni prethodnici tuìlaca, a ituìoci, koristili sporni pe{a~ki prelaz dugi niz godina, sudovi subili du`ni da utvrde period vremena u kome je fakti~ki ostvarivana ovaslu`benost od strane pravnih prethodnika tuìlaca, kao i samih tuìl-aca, na koji na~in i kada je ta slu`benost nastala, kako bi mogli pravilnoda primene odredbu ~l. 51, 54. i 59. Zakona o osnovnim svojinskopravnimodnosima, odnosno Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kao ieventualno pravna pravila O.G.Z.-a u smislu ~lana 4. Zakona o neva`nostipravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941. godine i za vreme neprijate-qske okupacije, ukoliko utvrde da je ova slu`benost nastala u vreme va-èwa tih pravnih pravila, a potom ocene da li je sporna stvarna slu`-benost ste~ena odràjem ili na drugi na~in. Nije dovoqno utvr|ewe i za-


29

kqu~ak nièstepenih sudova da je sporni pe{a~ki prelaz kori{}en pov-remeno u zavisnosti od vremenskih prilika i u zavisnosti od toga kakvisu bili me|usobni odnosi stranaka, bez ta~nog utvr|ivawa da li su i kadatuìoci, odnosno wihovi pravni prethodnici koristili i da li su i kadaprestali da koriste spornu pe{a~ku stazu, na koje se okolnosti osnovanoukazuje u reviziji.


PRESTANAK SLU@BENOSTI

Ne moè se traìti prestanak slu`benosti koja nije ni nastala.

I z o b r a z l o ` e w a:Prema ~lanu 51. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, stvarna

slu`benost zasniva se pravnim poslom, odlukom dràvnog organa i odr-àjem. Slu`benost ~ije ukidawe tuìlac traì nije nastala ni na jedan odpredvi|enih na~ina. Stoga we nema, a ako je nema ne moè ni prestati.Postoji pravo svojine tuènih na porodi~noj zgradi, a po{to ono nijeograni~eno nekim pravom tuìoca, on ne moè zahtevati zatvarawe,odnosno izme{tawe prozora na zgradi tuènih. S obzirom na to, tuìlacse u reviziji neosnovano poziva na propise i pravila o stvarnimslu`benostima.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 7564/98 od 27.I 1999)

PLODOU@IVAWE

Plodou‘ivawe se mo‘e konstituisati i na osnovu usmene saglasnostivoqa.


Ni‘estepeni sudovi su nesumwivo utvrdili da je pokojni M., za sebe itu‘iqu sa kojom je proveo u braku 40 godina, zadr‘ao pravo plodou‘i-vawa, bez obzira {to ugovor o raspolagawu imovinom za ‘ivota, ne sa-dr‘i izri~itu odredbu o tom pravu. Prema ~lanu 67. stav 1. Zakona o ob-ligacionim odnosima, zakqu~ewe ugovora ne podle‘e nikakvoj formi,osim ako je zakonom druk~ije odre|eno. Ne postoje zakonski propisi kojipredvi|aju pismenu formu za konstituisawe prava plodou‘ivawa. Zato je,u konkretnom slu~aju, ovo pravo u korist tu‘iqe nastalo ~im su se ona,wen suprug i tu‘ena saglasili da na imovini sa kojom je M. raspolagaobude ustanovqeno pravo plodou‘ivawa. Postojawe tog prava je uva‘a-vano vi{e godina, a dovedeno je u pitawe tek posle smrti M. Ni‘estepenepresude obezbe|uju da ovo pravo bude po{tovano i nadaqe, jer je konstitu-isano i u korist tu‘iqe koja je nad‘ivela M. Prema tome, odsustvo klau-zule o plodou‘ivawu u ugovoru o raspolagawu imovinom za ‘ivota, nijemoglo iskqu~iti pravo plodou‘ivawa koje je nastalo na osnovu usmenesaglasnosti stranaka i M. dok je bio ‘iv.


30

U reviziji se neosnovano navodi da voqa stranaka u ovoj parnici nijeutvr|ena i da, stoga, ne postoji ni plodou‘ivawe u korist tu‘iqe. îtavpostupak u ovoj parnici posve}en je razja{wewu voqe M. da za sebe i svojusuprugu zadr‘i pravo plodou‘ivawa, tako da je ona nesumwivo utvr|ena.Wu jem~i i ugovorna klauzula o zabrani otu|ewa imovine koju je tu‘ena K.stekla ugovorom o raspodeli imovine za ‘ivota wenog oca, tako da je onadu‘na da se i posle smrti oca, odnosi prema toj imovini kao i ranije.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1621/98 od 15. IV 1998)

SADR@INA PLODOU@IVAWA

Pravo doìvotnog plodouìvawa je pravo li~ne slu`benosti koja po-drazumeva da plodouìvalac ima pravo da poslu`nu stvar drì i da jeupotrebqava i pribira plodove sa we. Wegovo ovla{}ewe za izvla~ewe ekon-omskih koristi iz stvari jednako je odgovaraju}im ovla{}ewima samogvlasnika. Pri svemu tome vlasnik stvari je u obavezi da ne ometa plo-douìvaoca u vr{ewu svojih prava na stvari.


Pri svemu tome tuìqa je kao plodouìvalac u obavezi da kori{}ewestvari vr{i sa pa`wom dobrog doma}ina. Imaju}i napred navedeno uvidu, kao i ~iwenicu da je ~lanom 7. Zakona o osnovama svojinskopravnihodnosa predvi|eno, da se sticawe, za{tita i prestanak prava svojine,prava slu`benosti i… ure|uju zakonom, a da je ~lanom 60. istog zakonapredvi|eno da se pravo plodouìvawa, pravo stanovawa, kao i pravo stva-rnog tereta ure|uju zakonom te, shodno pravnim pravilima imovinskogprava, pravilno je prvostepeni sud zakqu~io da je tu`beni zahtev osnovan,jer tuìqa kao titular prava doìvotnog plodouìvawa ima pravo nadràvinu spornih stvari pa tuèna, iako suvlasnik sa svojim bratom naspornoj imovini, mora da preda tuìqi navedenu nepokretnost i da jojomogu}i da je ona nesmetano koristi, a u protivnom tuìqa ima pravo uslu~aju povrede prava plodouìvawa da upotrebi tu`be za povra}aj stvarii prestanak ometawa. Tuèna u àlbi navodi da su ona i tuìqa zakqu-~ile ugovor o kori{}ewu vikendice koji je bez problema realizovan dva-naest godina posle dono{ewa ostavinskog re{ewa. Me|utim, to, ~ak i daje ta~no, ne moè da uti~e na osnovanost tu`benog zahteva, jer ako je tajugovor prestao da funkcioni{e i tuèna po~ela da ometa tuìqu u ko-ri{}ewu wenih ovla{}ewa, a preko punomo}nika je izjavila da tuìqi nedozvoqava da moè od vikendice sticati materijalnu korist, to ondazna~i da tuìqa kao titular prava doìvotnog plodouìvawa ima mo-gu}nost da tu`bom pred sudom ostvari svoje pravo prema tuènoj.

(Presuda Okru`nog suda u Kraqevu, G`. 329/02 od 12.III 2002)

PRESTANAK PRAVA PLODOU@IVAWA

Na prestanak prava plodou‘ivawa ne mo‘e se putem analogije primen-iti odredba ~lana 58. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.


31

I z o b r a z l o ‘ e w a:Nije osnovano isticawe u reviziji tu‘enih - protivtu‘ilaca da su su-

dovi pobijanom presudom zbog pogre{nog pravnog stanovi{ta zakqu~ilida pravo plodou‘ivawa na spornim nepokretnostima je izgubilo svojepravno dejstvo zbog proteka vremena, i da je po osnovu ~lana 58. Zakona oosnovama svojinskopravnih odnosa titular prava li~ne slu‘benosti zbognekori{}ewa protekom roka od 24 godine izgubio to pravo.

Naprotiv, u tom pogledu sudovi su vaqano raspravili sporni pravniodnos izme|u stranaka, te su upori{te za izra‘eno pravno stanovi{te upobijanoj presudi imali u pravilnom tuma~ewu zakonskih odredbi na kojesu se pozivali o ~emu su u pobijanoj presudi naveli vaqane razloge koje kaozakonite prihvata i Vrhovni sud.

Naime, prema odredbi ~lana 60. citiranog zakona propisano je da jepravo plodou‘ivawa, pravo upotrebe, pravo stanovawa i pravo stvarnogtereta ure|eno zakonom. Ukoliko su takvi realni tereti upisani i u javn-im kwigama, oni terete nepokretnost bilo u ~ijim se rukama ona nalazi.Kako ova materija do sada nije regulisana ni jednim zakonom, saveznim ilirepubli~kim, pravilno je stanovi{te drugostepenog suda da nema mestaprimeni analogije iz odredbe ~lana 58. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa za wen prestanak.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4985/98 od 2. VI 1999)

DR@AVINA

PRAVO NA DR@AVINU

Ne moè ste}i pravo svojine na sagra|enom objektu lice koje je bes-pravno sagradilo zgradu na nacionalizovanom neizgra|enom gradskom zemqi-{tu, ali moè ste}i pravo na dràvinu tog objekta sve dok ne bude uklo-wen.

I z o b r a z l o ` e w a:Pravnosna`nom presudom Okru`nog suda u Novom Pazaru G`. 626/96 od

26.5.1998. godine odbijena je àlba stranaka i potvr|ena presuda Op{tin-skog suda u Novom Pazaru P. 837/94 od 2.3.1995. godine kojom je usvojen za-htev tuìlaca da se utvrdi wihovo pravo susvojine na zgradi u ulici R. H.u Novom Pazaru sa po 1/3 dela i wihovo pravo sukori{}ewa kat. parcele2.318 KO Novi Pazar sa 1/17 dela, a odbijen zahtev tuìlaca da sekatastarsko stawe usaglasi sa utvr|uju}im delom presude.

Nièstepeni sudovi nisu ocenili moè li se ste}i svojina na objektukoji je bespravno sagra|en na nacionalizovanom neizgra|enom gra|evin-skom zemqi{tu; moè li se ste}i svojina i po osnovu nasle|ivawa i po os-novu odràja - kumulativno; moè li se pravo kori{}ewa na nacionali-zovanom gra|evinskom zemqi{tu ste}i na osnovu presude donesene upostupku u kome nije u~estvovala ni Republika ni op{tina. Zbog ovoga senièstepene presude ne mogu sa sigurno{}u ispitati, {to predstavqa


32

bitnu povredu postupka iz ~lana 354. stav 2. ta~ka 13. ZPP na koju revizijaukazuje. Ta povreda je i bila razlog {to je ovaj sud, u smislu ~lana 394. stav1. ZPP ukinuo nièstepene presude, u pobijanom delu, i predmet vratio naponovno su|ewe.

Prvostepeni sud }e otkloniti re~ene nedostatke i ispitati sve okol-nosti od zna~aja za ocenu navedenih pitawa. Ako se pokaè da se pravo svo-jine na objektu koji je bespravno sagra|en na nacionalizovanoj neiz-gra|enoj gra|evinskoj parceli ne moè ste}i, tuìocu jedino preostaje dasvoj imovinski interes ostvari u posesornom sporu, u smislu ~lana 77. Za-kona o osnovama svojinskopravnih odnosa, ili u petitornom sporu o za-{titi prava na dràvinu, u smislu ~lana 81. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa.

Spor u ovoj parnici nije spor u smislu pomenutih propisa a to ne}e nibiti ako tuìlac ne izmeni svoj tu`beni zahtev. Ovo je tipi~an svojinskispor, pa se ne moè okon~ati bez u~e{}a Republike, kojoj pripada nacion-alizovano neizgra|eno gra|evinsko zemqi{te.

Spor o pravu na dràvinu je petitornog karaktera, pa se u wemu moèraspravqati o svim pitawima koja se ti~u prava na stvari, pa i prava nanepokretnoj stvari koja je nastala bespravno. Bespravno sagra|eni objektmoè, dakle, biti predmet prava na dràvinu, ali ne i predmet prava svo-jine, po{to svojina moè nastati samo na na~in predvi|en zakonom, usmislu ~l. 20. do 36. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

(Re{ewe Vrhovnog suda Srbije, Rev. 6330/98 od 3. XII 1998)

SAMOPOMO]

(^l. 76. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa - “Sl.list SFRJ”, br. 6/80,36/90 i “Sl.list SRJ”, br. 29/96)

Dr‘alac ima pravo na samopomo} protiv onoga ko ga neovla{}eno uzne-mirava.

I z o b r a z l o ‘ e w a:Dr‘avinu stvari ima i lice koje fakti~ku vlast na stvari vr{i preko

drugog lica, kome je po osnovu polodou‘ivawa, ugovora o kori{}ewu sta-na, zakupa, ~uvawa, posluge ili drugog pravnog posla dalo stvar u ne-posrednu ili posrednu dr‘avinu (~lan 70. stav 2. navedenog zakona). Kakoje tu‘ilac zakupac, to je i posredni dr‘alac.

Dr‘avina se ne gubi ako je dr‘alac privremeno spre~en da vr{i fak-ti~ku vlast nezavisno od svoje voqe (~lan 74. stav 2. navedenog zakona).Dr‘alac ima pravo na samopomo} protiv onoga ko ga je neovla{teno uzne-mirio u dr‘avini ili mu je oduzeo, pod uslovom da je opasnost neposredna,da je samopomo} nu‘na i da na~in wenog vr{ewa odgovara prilikama u ko-jima postoji opasnost (~lan 76. istog zakona).

Kako iz utvr|enih ~iwenica nedvosmisleno proizilazi da je tu‘ilaczakupac i da je vodoprivredno preduze}e vlasnik zemqi{ta, nesumwivo jeda je zakupa~ki odnos mogao postojati samo me|u wima kao i odnosposredne i neposredne dr‘avine.


33

Prema tome zasnivawe zakupa, wegovo dejstvo me|u strankama ugovorni-cama, pa i vreme od kada }e da te~e, na voqi je i pravo wihove dispozicije,nikako tu‘enog, utoliko vi{e {to vlasnik zemqi{ta priznaje tu‘itequzakup od 1. januara 1995. godine, a mogli su ugovoriti i druga~ije, jer je towihovo pravo.

(Odluka Vrhovnog suda Srbije, Rev. 926/98 od 18.III 1998)

SMETAWE POSEDA

Tu‘eni je izvr{io smetawe poseda tu‘iqe u smislu ~l. 77. i 78. Zakonao osnovama svojinskopravnih odnosa, time {to je onemogu}io tu‘iqi dakoristi gasnu instalaciju u delu zgrade koju ona koristi.

I z o b r a z l o ‘ e w a:U konkretnom slu~aju tu‘iqa je koristila gasnu instalaciju u delu

zgrade koji je ona koristila, a tu‘eni joj je to onemogu}io preure|ivaweminstalacije u delu zgade koji on koristi, pa je prvostepeni sud pravilnoodlu~io kada je tu‘beni zahtev usvojio.

Tu‘enikove tvrdwe da tu‘iqa nije u odgovaraju}oj srazmeri u~estvova-la u pla}awu tro{kova kori{}ewa gasa nemaju nikakvog zna~aja u ovojparnici i stoga ih drugostepeni sud ne mo‘e uzeti u obzir kao razlog zaodbijawe zahteva.

Naime za uspeh tu‘be radi sudske za{tite od uznemiravawa, odnosnooduzimawa dr‘avine u smislu ~lana 77. Zakona o osnovama svojinskopra-vnih odnosa bitno je da je tu‘iqa bila dr‘alac stvari i da joj je tu‘enitu dr‘avinu povredio. Sud pru‘a za{titu prema posledwem stawu dr‘a-vine i nastalom smetawu pri ~emu nije od uticaja pravo na dr‘avinu,pravni osnov dr‘avine i savesnost dr‘aoca (~lan 78. stav 1. istog Zakona).

(Re{ewe Okru‘nog suda u Zrewaninu G‘. 657/98 od 30.IX 1998)

BITNI USLOVI ZA DR@AVINSKU ZA[TITU

Bitni uslovi za dràvinsku za{titu su: postojawe dràvine (gdenema dràvine nema ni povrede dràvine) i povreda dràvine (oduzimaweili smetawe dràvine).Po{to je deo trotoara kao sastavni deo ulice javna povr{ina i ima

karakter stvari u op{toj upotrebi, ne moè biti predmet poseda, pa jena takvoj stvari iskqu~ena posedovna za{tita.

I z o b r a z l o ` e w a:U sprovedenom postupku nièstepeni sudovi su utvrdili da je re{ewem

nadle`nog upravnog organa tuìocu – Ugostiteqskom preduze}u »Starigrad« odobreno privremeno zauze}e javne povr{ine ispred wegovog ugo-stiteqskog objekta »Tri {e{ira« u ulici S. br. 29-31 u B., povr{ine160,80 m2 za postavqawe letwe ba{te za period od 6. juna 2000. godine do15. oktobra 2000. godine u skladu sa overenom skicom, s tim {to se poisteku va`nosti tog odobrewa letwa ba{ta mora ukloniti. Tuèni je kaovlasnik stambenog prostora u suturenu zgrade u ulici G.J. br. 65 u B., kojaizlazi i na navedenu ulicu zapo~eo gra|evinske radove tako {to je u no}i


34

izme|u 5. i 6. oktobra 2000. godine na zidu prema letwoj ba{ti tuìocanapravio otvor za ulazna vrata prema S. ulici i zapo~eo izgradwu stepe-ni{ta ispred tog otvora pri ~emu je za zauze}e dela trotoara radi izgrad-we stepeni{ta imao saglasnost Sekretarijata za saobra}aj grada B.

Na osnovu ovako utvr|enog ~iweni~nog stawa, nièstepeni sudovi suzakqu~ili da je tuèni zapo~etim gra|evinskim radovima na svom stam-benom prostoru za koje je u spornom vremenskom trenutku imao samo sa-glasnost Sekretarijata za saobra}aj grada B., bez uslova i za weno vaèwe,omeo tuìoca u mirnom posedu wegovog ugostiteqskog objekta »Tri {e-{ira« jer mu je onemogu}io slobodan i bezbedan protok saobra}aja kao iulazak u restoran i kori{}ewe letwe ba{te ispred tog restorana na uo-bi~ajen na~in pa su ocenili da ima mesta tuìo~evom zahtevu za pruàweposedovne za{tite. Po oceni nièstepenih sudova sama ~iwenica {to jeobjekat smetawa javna povr{ina – ulica sa trotoarom koja sluì za komu-nikaciju svih gra|ana, ne predstavqa prepreku za pruàwe posedovne za-{tite, jer se sporni deo te javne povr{ine ve} duè vreme koristi zapostavqawe letwe ba{te tuìoca te je taj deo fakti~ki izgubio svojstvoi svrhu javnog dobra.

Uvaàvaju}i zahtev za za{titu zakonitosti Republi~kog javnog tuìo-ca, Vrhovni sud Srbije je preina~io re{ewe nièstepenih sudova tako{to je tu`beni zahtev tuìoca odbio kao neosnovan, jer javno dobro nemoè biti predmet poseda, a u konkretnom slu~aju javna povr{ina – deotrotoara kao sastavni deo ulice ne moè biti predmet poseda, pa je natakvoj stvari i iskqu~ena posedovna za{tita.

(Re{ewe Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 78/02 od 18.VII 2002)

ROK ZA PODNO[EWE TU@BE ZA SMETAWE DR@AVINE

Rok za podno{ewe tu`be za smetawe dràvine ima prekluzivni karak-ter i ne dozvoqava pomerawe ukoliko posledwi dan roka za podno{ewe tu-`be pada u dane kada sud ne radi.


Sud utvr|uje, a to i tuìlac tvrdi, da je predmetno smetawe u~iweno6.oktobra 2000. godine i da je on za smetawe saznao istoga dana.

Tu`ba za smetawe dràvine podneta je 6. novembra 2000. godine.Prema ~lanu 77. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa sudska

za{tita od uznemiravawa, odnosno od oduzimawa dràvine moè se zaht-evati u roku od 30 dana od dana saznawa za smetawe i u~inioca, a najkasnijeu roku od godinu dana od nastalog smetawa.

Imaju}i u vidu navedeno posledwi dan roka za podno{ewe predmetnetu`be je bio 5. novembar 2000. godine.

Rok iz ~lana 77. ZOSPO je prekluzivnog, a ne procesnog karaktera, takoda wegovo propu{tawe ima za posledicu gubitak prava na podno{ewetu`be za smetawe dràvine i stoga nema pomerawa roka ukoliko bi zadwidan istog padao u dane kada sud ne radi.


35

Prema tome, kako je predmetna tu`ba podneta 6. novembra 2000. godine,a posledwi dan za podno{ewe iste je bio 5. novembar 2000. godine, to jeOkru`ni sud ukinuo prvostepeno re{ewe i tu`bu odbacio shodno ~lanu369. stav 2. ZPP.

(Presuda Okru`nog suda u Vaqevu, G`. 1391/01 od 26. XII 2001)

PRAVO ZALOGE

HIPOTEKA

U slu~aju naknadnog poni{taja tra‘bine ili ga{ewa tra‘bine zbogisplate, hipoteka kao akcesorno potra‘ivawe prestaje da postoji.


Hipoteka je prema svojoj pravnoj prirodi, akcesornog karaktera, od-nosno zavisna u odnosu na potra‘ivawe, a ako je potra‘ivawe iz bilo kograzloga ni{tavo ili jo{ nije nastalo; ne nastaje ni hipoteka. Isto va‘ii u slu~aju naknadnog poni{taja tra‘bine i ga{ewa tra‘bine usled is-plate. U prisustvu ~iwenice da je u toku postupak isplate potra‘ivawaobezbe|enog hipotekom to je prvostepeni sud bio du‘an da utvrdi da li jeu tom postupku doneta pravnosna‘na odluka, a ako nije da postupak prek-ine po{to odluka u tom sporu predstavqa prethodno pitawe za odlu-~ivawe u ovoj stvari, jer, hipoteka kao akcesorno potra‘ivawe prestaje dapostoji u slu~aju naknadnog poni{taja tra‘bine ili ga{ewa tra‘binezbog isplate.

(Presuda Okru‘nog suda u Beogradu, G‘. 8156/99)

NEPOKRETNOST OPTERE]ENA HIPOTEKOM

Kada je nepokretnost optere}ena hipotekom radi namirewa potra-ìvawa zbog koga se izvr{ewe sprovodi onda se dozvoqeno izvr{ewe nemoè proglasiti nedopu{tenim zbog promene vlasnika, jer je hipotekavezana za nepokretnost a ne za li~nost.


Tuìqa je sporne nekretnine ugovorom o poklonu iz 1985. godine pok-lonila tuènom Q.T. kao bra~nom drugu, ~ime je tuèni stekao pravo svo-jine na istim nekretninama. U toku trajawa bra~ne zajednice tuèni Q. T.je uzeo na zajam odre|enu sumu novca od tuènog M.R. a u ciqu obezbe|ewapotraìvawa konstituisano je zalo`no pravo – hipoteka u korist tu-ènog M.R. na istim nekretninama. Kasnije po predlogu poverioca M.R.pokrenut je postupak izvr{ewa u kome je odre|ena prodaja istih nepokret-nosti radi namirewa potraìvawa. Posle pokretawa postupka izvr{ewatuìqa je podnela tu`bu protiv tuènog Q.T. radi utvr|ewa ni{tavostiugovora o poklonu, pa je pravnosna`nom presudom utvr|eno da je ugovor o


36

poklonu zakqu~en izme|u tuìqe i tuènog Q.T. za navedene nekretnineni{tav. Brak izme|u tuìqe i tuènog Q.T. je razveden. Tuìqa je u iz-vr{nom postupku podnela prigovor, u kome je navela da je ona vlasnik is-tih nepokretnosti, pa je sud zakqu~kom tuìqu uputio na parnicu radidokazivawa nedopustivosti izvr{ewa te da ista hipoteka ne proizvodipravno dejstvo.

Polaze}i od ovakog ~iweni~nog stawa pravilno su nièstepeni sudoviprimenili materijalno pravo kada su tu`beni zahtev tuìqe odbili atu`beni zahtev tuènog M.R. usvojili.

Odredbom ~lana 63. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa prop-isano je da radi obezbe|ewa odre|enog potraìvawa nepokretna stvarmoè biti optere}ena pravom zaloge u korist poverioca (hipoteka), kojije ovla{}en na na~in predvi|en zakonom, da traì namirewe svog po-traìvawa iz vrednosti te nepokretnosti pre poverilaca koji na woj ne-maju hipoteku, kao i pre poverilaca koji su hipoteku na woj stekli poslewega, bez obzira na promenu vlasnika optere}ene nepokretnosti. Iz na-vedene zakonske odredbe proizilazi da je hipoteka stvarno pravo na tu|ojnepokretnosti koje ovla{}uje hipotekarnog poverioca da radi naplatedospelog, a nenamirenog, nov~anog potraìvawa zahteva posredstvom sudaprodaju hipotekarne nepokretnosti i naplatu svoga potraìvawa iz vred-nosti dobijene prodajom. Hipotekom se obezbe|uje ta~no odre|eno nov~anopotraìvawe koje je broj~ano izraèno. Hipoteka kao stvarno pravo veza-na je za nepokretnost a ne za li~nost. U slu~aju promene vlasnika nepokret-nosti na kojoj je konstituisana hipoteka, na novog vlasnika nepokretnostiprelazi hipoteka i ista nepokretnost odgovara za raniji dug. Kako je upostupku utvr|eno da je predmetna nepokretnost optere}ena hipotekomradi namirewa potraìvawa zbog koga se u konkretnom slu~aju izvr{ewesprovodi i po shvatawu Vrhovnog suda dozvoqeno izvr{ewe ne moè seproglasiti nedopu{tenim zbog promene vlasnika, jer hipoteka je vezana zanepokretnost a ne za li~nost. Prema tome, po{to je sporna nepokretnostoptere}ena hipotekom u korist tuènog M.R. on kao hipotekarni poveri-lac po takozvanom pravnom principu sledovawa ima pravo da se namiriiz zaloène nepokretnosti bez obzira da li je ona promenila vlasnika idràoca.

Nema uticaja na ishod spora ~iwenica da je presudom utvr|ena ni{ta-vost ugovora o poklonu zakqu~enog izme|u tuène i tuènog Q. T. U vremeustanovqewa hipoteke prema javnim kwigama tuèni Q. T. je bio vlasniksporne nepokretnosti. Posledica ni{tavosti ugovora prema odredbi ~la-na 104. ZOO, je da je svaka ugovorna strana du`na da vrati drugoj sve {toje primila. Prema tome tuèni Q. T. je duàn da vrati tuìqi spornu nep-okretnost u svojinu i dràvinu ali uz optere}ewe zalo`nim pravom uskladu sa odredbom ~lana 63. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.U slu~aju realizacije hipoteke, odnosno naplate potraìvawa iz iste im-ovine tuìqa moè od tuènog Q.T. da zahteva nov~anu protivvrednostispla}enog iznosa tuènom M.R. i da se na taj na~in u potpunosti izvr{irestitucija po ni{tavom ugovoru o poklonu.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 230/2003 od 5.III 2003)


37

PRAVO ZALOGE

Upis u zemqi{nu kwigu zalo`nog prava na nepokretnosti (hipoteka)nastaje i na osnovu sudske odluke. Stoga, poverilac u izvr{nom postupkuima pravo da zahteva obezbe|ewe svog potraìvawa zasnivawem zalo`nogprava na nepokretnosti du`nika ako je pravnosna`nom presudom kao izvr-{nom ispravom obavezan na isplatu nov~anog iznosa poveriocu.


Stranke su 11. januara 1994. godine zakqu~ile ugovor o zajmu, na kome supotpisi ugovara~a overeni od strane Op{tinskog suda pod brojem Ov. 198/94. Po tom ugovoru tuèni je, kao zajmodavac pozajmio tuìocu, kao zajmo-primcu 5.000 DEM, a tuìlac se obavezao da }e pozajmqeni novac vratitiu roku od 3 meseca od dana prijema sa kamatom od 10% mese~no. Radi obez-be|ewa pozajmqenih nov~anih sredstava i dospele kamate stranke su ugov-orile zabele`bu hipoteke na ku}i zajmoprimca, na k. p. br. 1620 u KO. P.te je ova hipoteka na osnovu pismene izjave zemqoprimca, upisana za-kqu~kom Op{tinskog suda DN. 1115/96 od 25. novembra 1996. godine u ze-mqi{noj kwizi. Stranke su 16. februara 1994. godine zakqu~ile noviugovor o zajmu na 5.000 DEM, pod istim uslovima kao i prvi ugovor, s tim{to je zajmoprimac u slu~aju docwe bio obavezan da plati zateznu kamatuod 20% dnevno na iznos dospele neispla}ene kamate, radi obezbe|ewa iovih pozajmqenih nov~anih sredstava i kamate po ovom ugovoru, ugovorenje upis hipoteke na ku}i zajmoprimca na k. p. br. 1620 u KO P., a po za-kqu~ku DN 1115/96 od 25. novembra 1996. godine. Ukwi`ba zalo`nog pravadozvoqena je radi obezbe|ewa zajma, u ukupnom iznosu od 13.000 DEM.Tuìlac je tuènom ispla}ivao ugovorenu kamatu, a tuènom je, po dogov-oru stranaka zajam vra}en na na~in {to je tuèni nabavqao robu iz pro-davnice svedoka. V.\. a koju robu je pla}ao tuìlac. Nalazom ve{takaekonomsko-finansijske struke tuìlac je tuènom na ime ugovorene ka-mate po priloènim priznanicama, ra~unima i evidenciji tuìoca is-platio iznos od ukupno 19.107 DEM.

Po oceni Okru`nog suda prvostepeni sud je pravilno utvrdio da sustranke ugovorile ve}u kamatnu stopu od propisane, u smislu ~lana 399.stav 1. te se u konkretnom slu~aju imala primeniti najve}a dozvoqenastopa kamate u smislu ~lana 399. stav 4. ZOO. Imaju}i u vidu ukupan iznoskoji je tuìlac isplatio tuènom na osnovu ugovorene kamate po ugovori-ma o zajmu i dozvoqenu kamatnu stopu prvostepeni sud je pravilno na{aoda je tuìlac tuènom isplatio vi{e nego {to je to bio duàn da u~ini,pa su se stekli uslovi za brisawe zalo`nog prava na nepokretnosti tuìo-ca te je prvostepena presuda potvr|ena u stavu 1. i stavu 2 b) izreke. Tako|e,prvostepeni sud je pravilno odbacio protivtu`bu u stavu 1 a) izreke pob-ijane presude, a u smislu ~lana 194. stav 3. ZPP, jer i tim zahtevom tuìlacje ranije pokrenuo parnicu, a o tom zahtevu odlu~eno je u stavu 1. izrekepresude.

Pravilno prvostepeni sud nalazi da tuèni – prvotuìlac nema prav-nog interesa za podno{ewe protivtu`be kojim traì utvr|ewe, da tuìl-


38

ac nije isplatio iznos glavnog duga od 13.000 DEM sa ugovorenom kamatomod 10% mese~no po~ev od 31. maja 1994. godine te da se utvrdi prematuìocu da je rok za isplatu ovog duga sa kamatom protekao. Naime, ovopotraìvawe nije obezbe|eno upisom zalo`nog prava hipoteke na nep-okretnostima tuìoca u korist tuènog, a kada bi tuìlac imao pravnoginteresa za podno{ewe ovakve tu`be. Tuèni – protivtuìlac moè pro-tiv tuìoca – prvotuènog podneti tu`bu za isplatu ovog duga, ali bisamo na osnovu presude kojom bi tuìlac bio obavezan da mu vrati dugmogao da upi{e zalo`na prava na nepokretnostima tuìocu u smislu ~l.228. i 229. Zakona o izvr{nom postupku. S obzirom da je protivtu`batuìoca odba~ena u delu koji se odnosi na utvr|ewe da glavni dug sa kam-atom nije ispla}en, pravilno je prvostepeni sud odbio protivtu`beni za-htev za upis zalo`nog prava hipoteke na nepokretnosti tuìoca u koristtuènog, i odre|ivawe prodaje ove nepokretnosti po pravilima izvr{nogpostupka, pa je pobijana presuda potvr|ena i u stavu 3. pod a) i b) izreke.(Presuda Okru`nog suda u Poàrevcu, G`. 291/03 od 31.III 2003)

KREDITNA HIPOTEKA

Kreditna hipoteka moè biti realizovana samo radi naplate potra-ìvawa obezbe|enog zalo`nim pravom i kad je ukupno potraìvawe ve}e odhipotekarnog.


Re{ewem zemqi{no-kwi`nog suda, potraìvawe poverioca je obez-be|eno hipotekom za iznos od 16.740,00 dinara sa upisanom godi{wom kam-atom i rokom vra}awa od ~etiri godine, ali ta~an nov~ani iznos kamatenije upisan. Sudovi su mogli da udovoqe zahtevu hipotekarnog poveriocado iznosa koji je obezbe|en hipotekom, ali ne i preko toga bez obzira na to{to je tu`beni zahtev radi isplate nov~anog potraìvawa u celosti usvo-jen. I kod kreditne hipoteke se, u skladu sa principom specijalnosti, za-lo`no pravo moè konstituisati samo za nov~ani iznos koji je broj~anoodre|en. Pored glavnice, hipotekom se moè obezbediti i budu}e po-traìvawe (kamata, {teta), ali se i takvo potraìvawe mora broj~anoiskazati kao najvi{i iznos koji kredit moè da iznosi i za koje odgovarahipotekarno dobro.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 5212/01 od 16.V 2002)

NI[TAVOST STICAWA SVOJINE POVERIOCA NA NEPOKRETNOSTI POD HIPOTEKOM

Ni{tava je ugovorna klauzula po kojoj hipotekarni poverilac moènaplatiti potraìvawe sticawem svojine na zaloènoj nepokretnosti.


Prema odredbi ~lana 69. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosani{tava je odredba ugovora o hipoteci kojim hipotekarni poverilac ugo-


39

vara za sebe pravo da u slu~aju neisplate duga namiri svoje potraìvawesticawem prava svojine na zaloènu nepokretnost, ubirawem plodova kojeta nepokretnost daje ili iskori{}avawem nepokretnosti na drugi na~in.

Odredba ugovora o zajmu prema kojoj se du`nik obvezao da zaloènu ne-pokretnost prenese tuìocu u svojinu su ni{tave. Otuda tuìlac, po os-novu tako zakqu~enog ugovora, ne moè ostvarivati pravo svojine, iakodu`nik svoju obavezu vra}awa zajma do odre|enog roka u ugovoru nije is-punio. Svoje pravo na naplatu potraìvawa tuìlac moè da ostvari pod-no{ewem hipotekarne tu`be pod uslovom da je stekao hipoteku na pre-dmetnoj nepokretnosti upisanom u intabulacione kwige.


STICAWE HIPOTEKE

Hipoteka se sti~e na osnovu pravnog posla ili sudske odluke upisom ujavnu kwigu ili na drugi odgovaraju}i na~in odre|en zakonom.


Prema razlozima nièstepenih odluka brisawe spornog zalo`nog pra-va upisanog na osnovu re{ewa Op{tinskog suda od 16.maja.1996. godine iz-vr{eno je na osnovu pismene saglasnosti zalo`nog poverioca od 10. fe-bruara.1998. godine. Ova isprava, sa~iwena u pismenoj formi, overena pe-~atom zalo`nog poverioca i potpisana od strane direktora zalo`nog pov-erioca u smislu ~l. 40. i 41. Zakona o preduze}ima predstavqa po shva-tawu nièstepenih sudova vaqanu ispravu i podobna je za ukwi`bu. Okol-nosti koje je u pogledu autenti~nosti i istinitosti ove isprave isticaozalo`ni poverilac, navode}i da se radi o falsifikovanoj ispravi, je pooceni nièstepenih sudova bez uticaja na zemqi{no-kwi`ni postupak iwenu vaqanost zalo`ni poverilac moè pobijati u posebnom postupku.

Revizijom, zalo`nog poverioca i zahtevom za za{titu zakonitosti Re-publi~kog javnog tuìoca se osnovano ukazuje da su nièstepeni sudoviodlu~uju}i o zahtevu za ukwi`bu brisawa spornog zalo`nog prava pogre-{no primenili materijalno pravo.

Naime, prema odredbama ~l. 63. i 64. Zakona o osnovama svojinskopra-vnih odnosa, radi obezbe|ewa odre|enog potraìvawa, nepokretna stvarmoè biti optere}ena pravom zaloge u korist poverioca (hipoteka). Hi-poteka se sti~e na osnovu pravnog posla ili sudske odluke, upisom u javnukwigu ili na drugi odgovaraju}i na~in odre|en zakonom.

Upis zalo`nog prava (hipoteke) ili brisawe ovog zalo`nog prava u ze-mqi{noj kwizi, moè se zahtevati samo na osnovu isprava, sastavqenih uobliku koji je propisan za wihovu vaqanost, a to su javne isprave ili oneprivatne isprave na kojima je potpise overio sud, u smislu pravnih pravi-la iz paragrafa 26, 27. i 36. Zakona o zemqi{nim kwigama Kraqevine Ju-goslavije (ZZK), koja se primewuju na ukwi`be koje vr{i zemqi{no-kwi-`ni sud (kao bezuslovna sticawa ili brisawa prava).


40

Pored ovih uslova, privatna isprava na osnovu koje se ima vr{iti uk-wi`ba, prema pravnim pravilima iz paragrafa 39. ZZK, treba da sadrìta~nu oznaku nepokretnosti ili prava u pogledu koje se ukwièwe ima iz-vr{iti i izri~itu izjavu onoga ~ije se pravo ograni~ava, optere}uje, uki-da ili prenosi na drugu osobu da pristaje na ukwièwe (clausula inta-bulandi, clausula extabulandi).(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3279/99 u Gzz 100/99 od 21. X 1999)

41

NASLEDNO PRAVO*

ZAVE[TAWEZAVE[TAWEZAVE[TAWEZAVE[TAWE

USLOVI ZA PUNOVA@NOST PISMENOG TESTAMENTA PRED SVEDOCIMA

Uslov za punova`nost pismenog testamenta pred svedocima da zave-{talac zna da ~ita i pi{e propisan je sa ciqem obezbe|ewa autenti-~nosti voqe ostavioca koji ~itawem mo`e proveriti da li je u pismenukoje mu je drugi sa~inio pravilno interpretirana wegova izjavqena voqa.

I z o b r a z l o ` e w a:Prema utvr|enom ~iweni~nom stawu 18. jula 1989. godine advokat je u

svojoj kancelariji sa~inio pismeni testament na zahtev S.M., koja jeumrla 25. aprila 2000. godine. Testatorka je advokatu rekla da je pismena.Nakon sa~iwewa testament napisan latinicom pro~itan je testatorki,koja je rekla advokatu da je sve u redu i htela je da potpi{e testament, aadvokat joj je objasnio da testament mora da potpi{e pred svedocima.Prilikom posete bra~nog para P.Z. i P.N. u leto 1989. godine testatorkaih je pitala da li `ele da budu testamentalni svedoci i oni su to prihva-tili. Testatorka je sa svedocima oti{la u sobu, odbila je da joj testamentpro~ita svedok P.N. i pred svedocima je sama naglas pro~itala testamenti izjavila da je to wena posledwa voqa. U svojstvu svedoka testament supotpisali P.Z. i P.N., a testament je svojeru~no potpisala ostaviteqicapisanim }irili~nim slovima. Testatorka je znala da ~ita i pi{e. Pisalaje malim }irili~nim slovima bez kori{}ewa interpunkcije. Imala jekwige recepata u koje je upisivala recepte koje je ~itala kom{inicama.

* Republika Srbija je svoj republi~ki Zakon o nasle|ivawu donela 30.12.1974.godine (“Sl. glasnik SRS”, br. 52/74, sa docnijom novelom u broju 1/80), a potomsu i pokrajine - Vojvodina (“Sl. list SAPV”, br. 8/75 i 27/79) i Kosovo (“Sl. listSAPK”, br. 43/74,47/78 i 28/79) donele svoje zakone o nasle|ivawu. Tako su na ter-itoriji Republike Srbije egzistirala tri zakona o nasle|ivawu. Izmenom i dop-unom Ustavnog zakona za sprovo|ewe Ustava Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”,br. 20/93) predvi|eno je da pokrajinski zakoni prestaju da va‘e danom stupawa nasnagu tog ustavnog zakona, tako da se od 10.III 1993. godine navedeni Zakon o nasle-|ivawu Srbije jedinstveno primewuje na celoj teritoriji Republike. Taj zakon za-mewen je 31.X 1995. godine novim republi~kim Zakonom o nasle|ivawu (“Sl. glas-nik RS”, br. 46/95). Izmene i dopune ovog zakona stupile su na snagu 17.X 2003.(“Slu‘beni glasnik RS”, br. 101/03)

nasledno pravo

42

Tuìqe su kao unuke ostaviteqice upu}ene na parnicu radi poni{tajatestamenta protiv testamentalnog naslednika, sina ostaviteqice.

Na utvr|eno ~iweni~no stawe pravilno je primeweno materijalnopravo kada je tu`beni zahtev za poni{tewe testamenta kao neosnovan od-bijen. Prema odredbama ~lana 237. stav 2. Zakona o nasle|ivawu (»Slu-`beni glasnik RS«, br. 46/95), na zave{tawe, ugovore o doìvotnom izdr-àvawu i ugovore o raspodeli imovine za ìvota, koji su sa~iweni dodana stupawa na snagu ovog zakona, primewuju se propisi koji su vaìli uvreme wihovog sa~iwewa, tako da je vaqanost spornog testamenta pra-vilno cewena u smislu odredaba ~lana 65. Zakona o nasle|ivawu (»Slu-`beni list SAPV«, br. 8/75), prema kojima zave{talac koji zna da ~ita ipi{e moè napraviti testament na taj na~in {to }e ispravu koju mu jeneko drugi sastavio svojeru~no potpisati u prisustvu dva svedoka, izja-vquju}i pred wima da je to wegov testament, a svedoci }e se potpisati nasamom testamentu, te je korisno da se nazna~i wihovo svojstvo svedoka, akoje odredbe su identi~ne sa odredbama ~lana 64. Zakona o nasle|ivawu(»Slu`beni glasnik SRS«, br. 52/74).

Uslov za punova`nost pismenog testamenta pred svedocima da zave-{talac zna da ~ita i pi{e propisan je sa ciqem obezbe|ewa autenti-~nosti voqe ostavioca koji ~itawem moè proveriti da li je u pismenukoje mu je drugi sa~inio pravilno interpretirana wegova izjavqena vo-qa. U konkretnom slu~aju testatorka je pred svedocima pro~itala testa-ment i izjavila da je to wena posledwa voqa, te je pred svedocima testa-ment svojeru~no potpisala, pa je pravilan zakqu~ak prvostepenog suda daje bila pismena u meri koja je bila dovoqna da proveri autenti~nost svojeizraène posledwe voqe. îtawem testamenta ostaviteqica je proverilada li je wena voqa verno preneta u pismeno i to je potvrdila svojomizjavom i potpisom, tako da je u konkretnom slu~aju irelevantno da li jeostaviteqica znala i da pi{e latini~nim pismom, kako pravilnozakqu~uje drugostepeni sud.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3980/02 od 14.V 2003)

FORMA TESTAMENTA

Punovaàn je onaj testament koji je napravqen u obliku utvr|enom uzakonu ili pod uslovima predvi|enim zakonom.Po{to osporeni testament, ~iji je tekst bio otkucan ma{inom, nisu

u svojstvu svedoka potpisala lica koja su bila prisutna u Generalnom kon-zulatu SFRJ u Wujorku prilikom potpisivawa i overe testamenta, onnije punovaàn, jer nije sa~iwen u formi propisanoj odredbama ~lana 64.ZON-a (pismeni testament pred svedocima) koji je bio na snazi u vremesa~iwavawa testamenta, ni po propisima dràve Wujork koji reguli{uformu testamenta.


Prema utvr|enom ~iweni~nom stawu sada pokojna A.J. je 12. januara1977. godine potpisala testament otkucan ma{inom kojim je porodi~nu

nasledno pravo

43

grobnicu na Novom grobqu u B. ostavila L.B. iz B. Ovaj testament jeoveren pred Generalnim konzulatom SFRJ u Wujorku 31. marta 1977. god-ine, a svedoci koji su bili prisutni prilikom potpisivawa i overetestamenta, nisu u svojstvu svedoka potpisali sporni testament. Testatorje preminula 8. juna 1984. godine, bez zakonskih naslednika i imala jedvojno dràvqanstvo – SFRJ i SAD – dràve Wujork.

Kod ovako utvr|enog ~iweni~nog stawa, po oceni revizijskog suda,pravilno su nièstepeni sudovi primenili materijalno pravo kada suusvojili tu`beni zahtev Op{tine Z. poni{tili sporni testament budu}ida nije sa~iwen u formi propisanoj odredbama ~lana 64. Zakona o na-sle|ivawu, jer svedoci koji su prisustvovali overi testamenta kod Gener-alnog konzulata SFRJ u Wujorku to nisu potvrdili svojim potpisom natestamentu. Tako|e je pravilan zakqu~ak nièstepenih sudova da se pri-likom ocene punova`nosti testamenta moè primeniti Zakon dràveWujork i da sporni testament nije punovaàn ni po ovim propisima jer jeza punova`nost testamenta pored prisustva svedoka i jasnog iskaza testa-tora da je dokument koji je potpisao wegov testament, potrebno da naj-mawe dva svedoka u roku od 30 dana potvrde autenti~nost testatorovogpotpisa. Kako u konkretnom slu~aju svedoci nisu u roku od 30 dana po-tvrdili autenti~nost potpisa sada pokojne A.J., to su pravilno nièste-peni sudovi usvojili zahtev i poni{tili testament.


RU[QIVOST ZAVE[TAWA

Zave{tawe koje je otkucano pisa}om ma{inom i potpisano od stranetri svedoka sa naznakom wihovog svojstva svedoka i koje zave{talac koji jebio pismen nije potpisao nego je umesto potpisa stavio otisak prsta,nije sa~iweno u obliku i pod uslovima odre|enim Zakonom, pa je u smislu~lana 168. Zakona o nasle|ivawu ru{qivo.


Prema utvr|enom ~iweni~nom stawu tuìoci su jedini zakonski na-slednici svoje tetke koja je umrla 23.1.2000. godine. U ostavinskom pos-tupku vo|enom iza wene smrti progla{eno je weno zave{tawe od 8.1.2000.godine. Zave{tawe je pisano pisa}om ma{inom, potpisano je od stranetri svedoka sa naznakom wihovog svojstva svedoka i na wemu je zave-{talac koja je ina~e bila pismena, umesto potpisa stavila otisak prsta.Zave{tawem je svoju imovinu (stan, garsoweru i garaù) ostavilatuènom koji je ina~e bio zakupac na garsoweri.

Po oceni revizijskog suda, od tako utvr|enog ~iweni~nog stawa, pra-vilan je zakqu~ak nièstepenih sudova da se zave{tawe pok. tetke tu-ìlaca ne moè podvesti ni pod jedan oblik zave{tawa propisan Za-konom o nasle|ivawu (»Slu`beni glasnik RS«, br. 46/95), te da iako je posvojoj formi najbliì svojeru~nom zave{tawu propisanom u ~lanu 84.citiranog Zakona, ono ne ispuwava jedan od uslova propisan za ovaj ob-lik zave{tawa, jer nije svojeru~no potpisan. Stavqawe rukoznaka, prop-

nasledno pravo

44

isano je kao forma iskqu~ivo kod sudskog zave{tawa kada zave{talacnije u stawu da ga pro~ita. U konkretnom slu~aju zave{talac je bila pis-mena, dakle umela je da ~ita i pi{e, i ne radi se o sudskom zave{tawu, pase prema tome, zave{tawe nije moglo sa~initi sastavqawem rukoznaka.

Sporno zave{tawe je prema tome ru{qivo u smislu odredbe ~lana 168.Zakona o nasle|ivawu jer nije sa~iweno u obliku i pod uslovima odre|enimZakonom, pa su nièstepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravokada su tu`beni zahtev tuìlaca usvojili i isto zave{tawe poni{tili.


NAÎN IZRA@AVAWA POSLEDWE VOQE

Samo ako usled izuzetnih prilika nije u mogu}nosti da napravi pis-meni testament zave{talac mo‘e izjaviti svoju posledwu voqu usmenopred svedocima.


U prvostepenom postupku je utvr|eno da je pok. Q. dana 20.3.1996. god-ine pred svedocima M.M. i K.V. koji su do{li kod wega u posetu rekao da}e za slu~aj smrti svu svoju imovinu ostaviti mal. tu‘itequ. Od imovineje spomiwao stan i kola. Nadaqe je utvr|eno da je krajem februara ipo~etkom marta 1996. godine pokojni Q. u advokatskoj kancelariji uprisustvu advokata i zakonskog zastupnika mal. tu‘ioca potpisao speci-jalno punomo}je u pogledu zakqu~ewa ugovora o otkupu stana. Advokat jeupoznao pokojnog Q. da tek kada otkupi stan mo‘e sa istim da raspola‘e,a u pogledu putni~kog vozila advokat je sa~inila ugovor o poklonu od15.3.1996. godine kojim je pok. Q. poklonio putni~ko vozilo mal. tu‘i-ocu. Dana 25.3.1996. godine zakqu~en je ugovor o otkupu stana iz dru-{tvene svojine po kome je pok. Q. kupio jednosoban stan sa nusprostori-jama. Dogovoreno je da advokat 20.3.1996. godine do|e radi sa~iwavawapismenog testamenta pred svedocima, te je nazna~enog dana advokat sa neu-ropsihijatrom do{la u stan pokojnog Q. Me|utim, zakonska zastupnicaim je saop{tila da je pokojnik preminuo deset minuta pre wihovog dola-ska.

Prema utvr|enom ~iweni~nom stawu koje se revizijom ne mo‘e pobi-jati pravilno su ni‘estepeni sudovi primenili materijalno pravo. Nai-me, ~lanom 73. Zakona o nasle|ivawu propisano je da zave{talac mo‘eizjaviti svoju posledwu voqu usmeno pred dva svedoka samo ako usled izu-zetnih prilika nije u mogu}nosti da napravi pismeni testament. Premastawu u spisima ne mo‘e se smatrati da su postojale izuzetne prilikezbog kojih ostavilac nije bio u mogu}nosti da napravi pismeni testamentu konkretnom slu~aju jer je ostavilac po izjavi neuropsihijatra koji ga jeposetio 20.3.1996. godine konstatovao da je bio svestan i orijentisan.Dakle, ostvarilac je mogao napraviti pismeni testament i posle zakqu-~ivawa ugovora o otkupu stana 20.3.1996. godine pa do 26.3.1996. godine sobzirom na wegovo zdravstveno stawe ali isti to nije u~inio, ve} je samo

nasledno pravo

45

rekao da }e svoju imovinu zave{tati mal. tu‘iocu, dakle on je samo obe-}avao ali u konkretnom slu~aju nije bilo usmenog testamenta.


KOLIZIJA PROPISA O TESTAMENTALNOJ SPOSOBNOSTI

Bez obzira gde je testament sa~iwen, na koju se imovinu odnosi i gde seona nalazi, testamentalna sposobnost zave{taoca procewuje se premalex nationalis zave{taoca.


Testatorka, sada pokojna N. je 1987. god. u Kanadi sa~inila pismenitestament pred svedocima, kojim je spornu ku}u u Kikindi zave{talaprvotuènom, a svoju ostalu imovinu deci - na razne delove. Osporeni te-stament sa~iwen je na engleskom jeziku, testatorka ga je potpisala uprisustvu dva svedoka navode}i da je to wena posledwa voqa, ovaj testa-ment su u svojstvu testamentalnih svedoka potpisala dva lica, a overen je1995. godine od strane javnog bele`nika Pokrajine Ontario. Testatorkaje u vreme sa~iwavawa testamenta i otvarawa nasle|a imala kanadskodràvqanstvo, a uslov za sticawe ovog dràvqanstva je i poloèn ispitiz engleskog ili francuskog jezika.

Odlu~uju}i o àlbi tuìlaca drugostepeni sud je zakqu~io da je testa-torka znala samo govorni engleski, da engleski nije znala da ~ita i pi{ei da osporeni testament ne ispuwava uslove iz ~lana 64. Zakona onasle|ivawu Srbije, s obzirom da prema ovim odredbama pismeni testa-ment pred svedocima moè sa~initi samo testator koji zna da ~ita ipi{e, odnosno da ispravu koju mu je neko drugi sastavio svojeru~no po-tpi{e u prisustvu dva svedoka, izjavquju}i pred wima da je to wegov tes-tament.

Revizijom tuènih se osnovano ukazuje da je zbog pogre{ne primene ma-terijalnog prava ~iweni~no stawe nepotpuno utvr|eno.

Prema odredbama ~lana 30. stav 2. Zakona o re{avawu sukoba zakona sapropisima drugih zemaqa za sposobnost za pravqewe testamenta mero-davno je pravo dràve ~ije dràvqanstvo je zave{talac imao u momentusa~iwavawa testamenta. Testamentalna sposobnost zave{taoca, se stoga,po stanovi{tu Vrhovnog suda, procewuje prema lex nationalis zave{taoca,bez obzira gde je testament sa~iwen, na koju se imovinu odnosi i gde se onanalazi.

Ukoliko zave{talac ima vi{e dràvqanstava, merodavno pravo odre-|uje se prema odredbama ~lana 11. st. 2. i 3. istog Zakona, a u slu~aju da jezave{talac dràvqanin SRJ (odnosno ranije SFRJ), i da ima i dràv-qanstvo neke druge dràve, smatra}e se da ima samo jugoslovensko drà-vqanstvo.

nasledno pravo

46

U pogledu punova`nosti testamenta sa stanovi{ta forme, punova-`nost testamenta u pogledu oblika ceni se prema odredbama ~lana 31.navedenog Zakona o re{avawu sukoba zakona sa propisima drugih zemaqa.

Prema stawu u spisima zave{talac je imala kanadsko dràvqanstvo,nièstepeni sudovi su propustili da utvrde da li je zave{talac u vremesa~iwavawa osporenog testamenta 1987. godine imala i dràvqanstvoSFRJ, jer od ovih okolnosti zavisi da li }e za ocenu punova`nostiosporenog testamenta kao merodavno pravo biti primeweni propisi onasle|ivawu koji su u SFRJ tada bili na snazi (u zavisnosti od wenogrepubli~kog dràvqanstva) ili pravo strane dràve ~iji je dràvqaninbila i u kojoj je imala prebivali{te, ukoliko dràvqanstvo SFRJ nijeimala.

(Re{ewe Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4683/99 od 5. IV 2001)

SVOJERU^NI TESTAMENT

Punovaàn je testament ako ga je zave{talac svojom rukom napisao ipotpisao.


Ostavilac (umro 21.9.1994. godine) je svojeru~no neutvr|enog dana uprole}e 1994. godine sastavio pismeno ozna~eno kao testament, po kome zasvog naslednika odre|uje suprugu sada pokojnu (umrla 26.10.1998. godine)koja je svojim testamentom od 10.12.1996. godine za svog naslednika odre-dila tuènog, koje nije potpisao. Pri takvim okolnostima sudovi suzakonito postupili kada su na napred navedeni na~in uvaìli tu`benizahtev tuìqe kao jednog od zakonskih naslednika testatora spornog tes-tamenta.

Prema odredbama ~lana 63. stav 1. u vreme sastavqawa spornog testa-menta vaè}eg Zakona o nasle|ivawu (»Slu`beni glasnik SRS« br. 52/74)testament je punovaàn ako ga je zave{talac napisao svojom rukom i akoga je potpisao. To ovde nije slu~aj, jer zave{talac sporni testament nijepotpisao. Wegov potpis, a to sledi iz navedenih zakonskih odredbi, nemoè zameniti (nadomestiti) u tekstu testamenta svojeru~no napisanowegovo ime i prezime, jer nema zna~aj (zna~ewe) wegovog potpisa koji jezakonom propisani uslov va`nosti svojeru~nog testamenta. Sledom togase sporni testament pokazuje ni{tavim, pa je to odlukama sudova zako-nito utvr|eno po tu`bi jednog od zakonskih naslednika testatora kaozainteresovanog lica.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1318/00 od 5.IV 2000)

OBAVEZA IZ TESTAMENTA KAO RASKIDNI USLOV

Ako je to bila namera zave{taoca obaveze naloène testamentom de-luju kao uslov. Nije neophodno da se u testamentu izri~ito odredi karak-ter raskidnog uslova nekoj od naloènih obaveza, ve} je dovoqno da se

nasledno pravo

47

tuma~ewem odredbi testamenta ustanovi upravo ovakva namera zave{ta-oca.

I z o b r a z l o ` e w a: Pravni prethodnik tuìqa zave{tao je svu svoju nepokretnu imovinu

tuènom i wegovoj biv{oj supruzi. Odredbama testamenta testamentalninaslednici su obavezani da se staraju o zave{taocu i wegovoj supruzi, daim pomaù u obradi imawa, da im obezbede sve {to im je potrebno zaizdràvawe i da se odnose prema wima kao roditeqima, za slu~aj smrti,da ih pristojno sahrane i podu{ja izdaju, a ukoliko zave{talac umre prewegove supruge, {to se ina~e i dogodilo, da wegovu suprugu tuìqu S.,koja je umrla u toku ove parnice, odvedu u wihovo doma}instvo, tamo jepaze i izdràvaju.

Zave{talac je ro|en 1914. godine, a umro 1994. godine, a wegovi zakon-ski naslednici su tuìqe, supruga S. i k}i V. U vreme pravqewa testa-menta 1989. godine, zave{talac i wegova supruga ìve na selu i bave sepoqoprivredom i stoga kao starije osobe imaju potrebu da se o wihovomizdràvawu, obradi imawa i vo|ewu doma}instva staraju mla|a lica.

Tuìqe u tu`bi navode da tuèni nije izvr{io ni jednu od obaveza iztestamenta.

Prvostepeni sud zakqu~uje da tuèni nije ispunio obavezu u vezi sasahranom i izdavawu podu{ja pokojnom S. bez svoje krivice, jer je kasnosaznao za te obaveze, koje ina~e predstavqaju nalog, dok obaveze vezane zaizdràvawe tuìqe S. po svojoj pravnoj prirodi predstavqaju legat i daneispuwavawe tih obaveza ne vodi gubitku prava na nasle|e.

Okru`ni sud je ukinuo prvostepenu presudu nalaze}i da se za sada na-vedeni zakqu~ak prvostepenog suda ne moè prihvatiti kao pravilan.

Prema odredbi ~lana 85. ranije va‘e}eg Zakona o nasle|ivawu,odredbetestamenta vaqa tuma~iti prema pravoj nameri zave{taoca a u slu~ajusumwe treba se dràti onoga {to je povoqnije za zakonskog naslednikaili za lice kome je naloèna neka obaveza, pri ~emu osim izjave zave-{taoca sadràne u testamentu, treba uzeti u obzir i druge okolnosti po-godne da objasne wegovu pravu nameru.

Kako su navedene obaveze tuènog o~igledno ustanovqene u ciqu iz-dràvawa zave{taoca i wegove supruge, nije pravilan zakqu~ak prvoste-penog suda o tome da neke od tih obaveza imaju karakter legata u smislu~lana 86. ranije vaè}eg ZON-a, a druge naloge iz ~lana 83. istog zakona ida neizvr{ewem pojedinih obaveza nastaju razli~ite pravne posledice,zavisno o kojoj se obavezi radi.

Prvostepena presuda ne sadrì razloge nije li u su{tini prava nam-era ostavioca bila da se ustanovqewem spornih obaveza testamentalnimnaslednicima obezbedi doìvotno izdràvawe zave{taocu i wegovojsupruzi i da li oni u stvari treba da deluju kao nalog po ~lanu 83. ranijegZON-a, a koji se ima smatrati kao raskidni uslov.

Svaka obaveza naloèna testamentom u mogu}im i dozvoqenim grani-cama deluje kao uslov ako je to bila namera zave{taoca. Nije potrebno dase u testamentu izri~ito ozna~i neka obaveza kao raskidni uslov, ve} je

nasledno pravo

48

dovoqno da se tuma~ewem odredbi testamenta ustanovi upravo ovakvanamera ostavioca.

(Re{ewe Okru`nog suda u Vaqevu, G`. 151/01 od 28. II 2001)

SAOP[TAVAWE @EQA POKOJNOG NEMA KARAKTER USMENOG ZAVE[TAWA

Posledwu voqu zave{talac moè usmeno izre}i pred tri istovremenoprisutna svedoka ako zbog izuzetnih prilika ne moè sa~initi pismenozave{tawe.

I z o b r a z l o ` e w a:Prema odredbi ~lana 110. stav 1. Zakona o nasle|ivawu RS, zave{talac

moè posledwu voqu izre}i pred tri istovremeno prisutna svedoka akozbog izuzetnih prilika ne moè sa~initi pismeno zave{tawe.

U konkretnom slu~aju nisu postojale izuzetne prilike zbog kojih zave-{talac nije mogao sa~initi pismeno zave{tawe. On je bio pismen ~ovek, adan uo~i smrti bio je uobi~ajenog, relativno dobrog zdravstvenog stawa,~ak je tog jutra i{ao i do buvqe pijace. Prema tome, prilike su bile sas-vim uobi~ajene, dan uo~i smrti zave{talac je proveo na uobi~ajeni na-~in, toga popodneva bio je u dru{tvu svedoka koje je pozvao u ku}u. Ni{tanije ukazivalo da se radi o bilo kakvim izuzetnim prilikama koje bibile podobne da dovedu do punova`nog usmenog zave{tawa.

S druge strane izjava zave{taoca navedenog popodneva nije imala kar-akter usmenog zave{tawa, nego je to bio razgovor o èqama ostavioca zaslu~aj smrti. On je pokazao papiri} na kome je napisao svoju voqu, bez po-tpisivawa. Nakon ~ega mu je prisutni svedok kazao da bi bilo dobro daode kod advokata, "da se to boqe sro~i". Zave{talac nije na to ni{taodgovorio, iz ~ega proizilazi zakqu~ak da je razgovor sa svedocima imaokarakter dogovora oko na~ina izraàvawa posledwe voqe zave{taoca.Zbog toga wegovo kazivawe i nema karakter usmenog zave{tawa.

(Re{ewe Vrhovnog suda Srbije, Rev 5001/99 od 11. XI 1999)

ZAVE[TAWE O KOME SE ZNALO ALI NIJE PREDATO SUDU

U okolnostima kada stranke u vreme raspravqawa zaostav{tine znajuza zave{tawe i wegovu sadrìnu, ali ga namerno nisu predale sudu, ne moguse koristiti pravom da u posebnoj parnici ostvaruju svoj zahtev.

I z o b r a z l o ` e w a: U ostavinskom postupku iza oca stranaka pok. V. umrlog 1996. godine,

ovde tuìqa i tuèna dali su nasledni~ke izjave da se prihvataju po za-konu svog naslednog dela ostavinske imovine ostavioca i da ga ustupajubratu M. koji se pak prihvatio nasle|a dok je pravo plodouìvawa na ce-loj imovini nasledila majka stranaka. Nakon toga je pravnosna`nimre{ewem O. 214/75 od 28.12.1976. godine predmetnu nepokretninu nasle-dio M. U vreme kada su u~esnici ovog ostavinskog postupka davali svoje

nasledno pravo

49

nasledni~ke izjave znali su za postojawe pismenog testamenta ostaviocasa~iwenog 19.4.1966. godine kao i da je ovim testamentom ostavilac os-tavio u nasle|e svoju imovinu ovde tuìqi i tuènoj. I pored ovog sa-znawa stranke su postigle sporazum da se u ostavinskom postupku nave-deno zave{tawe ostavioca ne prikazuje, ve} da nepokretnost ostaviocanasledi wihov brat koji je u to vreme ìveo u Australiji, èle}i da seovaj vrati u zemqu i nadaju}i se da }e ga takvim rasporedom imovineprivoleti da tako postupi. Majka stranaka, umrla je 1991. godine. TuèniM. je svoje pravo svojine na predmetnoj nekretnini poklonio tuènoj o~emu je sa~iwen pismeni ugovor o poklonu 5.6.1992. godine. Na zahtevtuìqe u ostavinskom postupku 14.10.1992. godine progla{eno je zave-{tawe ostavioca koje je ovaj sa~inio 19.4.1996. godine.

Cene}i utvr|ene ~iwenice osnovan je zakqu~ak suda da budu}i da sustranke znale u vreme raspravqawa zaostav{tine da je zave{talac osta-vio zave{tawe i gde se nalazi, znale su za wegovu sadrìnu ali ga na-merno nisu predale sudu, da se u takvim okolnostima tuìqa ne moèkoristiti pravom da u posebnoj parnici ostvaruje svoj zahtev. Ovo sarazloga {to je ovla{}ewe iz ~lana 129. stav 1. Zakona o vanparni~nompostupku predvi|eno za slu~aj da je zave{tawe prona|eno nakon pravo-mo}nosti re{ewa o nasle|ivawu, {to zna~i da se takvim ne smatra za-ve{tawe za koje su stranke znale ali iz nekih razloga nisu ga prikazalesudu, ve} su postigle sporazume da ne nasle|uju po osnovu tog zave{tawa.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev 3991/99 od 19. I 2000)

TESTAMENT

Testament napravqen pre 11. jula 1955. godine, u obliku koji je onda biodozvoqen, a koji nije sastavqen ni u jednom od oblika predvi|en tim Zak-onom za testament, vaì}e samo ako je zave{talac umro do stupawa nasnagu tog Zakona, ili ako za dve godine po stupawu na snagu Zakona, umreili postane nesposoban za pravqewe testamenta ili ina~e dospe u nem-ogu}nost da napravi novi testament.

I z o b r a z l o ` e w a:Presuda se zasniva na testamentu koji je sastavio pok. K.M. dana

15.4.1941. godine, zna~i pre stupawa na snagu Zakona o nasle|ivawu (obja-vqenog u “Slu`benom listu FNRJ”, br. 20/55). Ovaj testament ne ispu-wava uslove za punova`nost u pogledu forme iz ~lana 71. ZON-a. Prema~lanu 240. ZON-a iz 1955. godine, testament koji je napravqen pre stu-pawa na snagu ZON, u obliku koji je onda bio dozvoqen, a koji nije sas-tavqen ni u jednom od oblika predvi|enim ovim Zakonom za testament,vaì}e samo ako je zave{talac umro do stupawa na snagu ovog Zakona, iliako za dve godine po stupawu na snagu ovog Zakona umre ili postane nes-posoban za pravqewe testamenta ili ina~e dospe u nemogu}nost da na-pravi novi testament.

Prvostepeni sud nije utvrdio kada je ostavilac umro da li je wegovazaostav{tina raspravqana po odredbama ZON-a koji je vaìo u vreme

nasledno pravo

50

smrti, tako da se za sada ne moè oceniti da li je testament od 15.4.1941.godine, sastavqen pred tada{wim Sreskim sudom u @agubici, puno-vaàn, te da li na osnovu tog testamenta tuìlac moè biti naslednik.Stoga je nu`no da se pribave ostavinski spisi, ili ako postupak nijevo|en da se utvrdi kada je ostavilac umro, pa da se onda oceni puno-va`nost testamenta.

(Re{ewe Okru`nog suda u Poàrevcu G`. 1502/98 od 7.X 1998)

TRAJNI PREKID BRA^NE ZAJEDNICE I NASLE\IVAWE

Trajni prekid bra~ne zajednice nastupa napu{tawem zajedni~kog doma-}instva jednog bra~nog druga i kada supru`nici nastave da se povremenovi|aju i pose}uju u duèm vremenskom trajawu od nekoliko godina (1991-1995. godina), sve do smrti drugog bra~nog druga i predstavqa osnov za gubi-tak prava na zakonsko nasle|ivawe iza pokojnog bra~nog druga u smislu~lana 22. Zakona o nasle|ivawu (»Slu`beni glasnik SRS«, br. 52/74, 1/80 i25/82).

I z o b r a z l o ` e w a:Presudom prvostepenog suda je utvr|eno da je tuèna B.S. supruga sada

pok. B.D. izgubila pravo zakonskog nasle|ivawa.Re{avaju}i o àlbi tuène drugostepeni sud je àlbu odbio kao neos-

novanu, a prvostepenu presudu potvrdio iz slede}ih razloga:Tuèna àlbom ne spori utvr|ene ~iwenice da je 1986. godine zakqu-

~ila brak sa sada pok. B.D. sa kojim je ìvela u zajedni~kom doma}instvusa tuìqama – majkom i sestrom pok. B.D. sve do 1991. godine kada je na-pustila zajedni~ko doma}instvo i oti{la da ìvi kod svog brata na sa-la{ gde je ìvela sve do smrti supruga 1995. godine i gde i danas ìvi.

Tuèna àlbom spori zakqu~ak prvostepenog suda zasnovan na nave-denim ~iwenicama da je napu{tawem zajedni~kog doma}instva 1991. god-ine i odlaskom na sala{ kod brata bra~na zajednica izme|u tuène iwenog pok. supruga B.D. trajno prestala, budu}i da je B.D. nakon wenogodlaska nastavio da je pose}uje i da se sa wom vi|a vi{e puta u toku me-seca, {to po mi{qewu tuène dovoqno govori da se nisu stekli uslovi iz~lana 22. Zakona o nasle|ivawu za gubitak wenog prava na zakonskonasle|ivawe iza pok. supruga.

Navedene àlbene primedbe nisu prihvatqive.Odredbom ~lana 22. stav 2. ta~ka 3. Zakona o nasle|ivawu (»Slu`be-

ni glasnik SRS«, br. 52/74, 1/80 i 25/82) koji se na ovaj slu~aj primewuje usmislu ~lana 237. stav 1. Zakona o nasle|ivawu (»Slu`beni glasnik RS«,br. 46/95) propisano je da bra~ni drug nema pravo na nasle|e ako je wegovazajednica ìvota sa ostaviocem bila trajno prekinuta wegovom krivi-com ili u sporazumu sa ostaviocem.

Napu{tawem zajedni~kog doma}instva u kojem je tuèna ìvela sa pok.suprugom B.D. i tuìqama, sa kojima je B.D. nastavio da ìvi i nakon

nasledno pravo

51

odlaska tuène, i ustanovqewem zajedni~kog doma}instva sa svojim bra-tom od 1991. godine pa sve do smrti supruga 1995. godine, bra~na zajednicaizme|u tuène i wenog pok. supruga B.D. je trajno prekinuta. Pri tom jebez zna~aja ~iwenica da je pok. B.D. pose}ivao tuènu jer je wihovo povre-meno vi|awe, sve i da je bilo takve u~estalosti kako to tuèna u àlbitvrdi, nije dovoqno za postojawe trajne zajednice ìvota supru`nikakoje se moè upodobiti bra~noj zajednici. Zajednica ìvota bra~nih dru-gova pretpostavqa da bra~ni drugovi zajedno ìve i rade, a {to se ukonkretnom slu~aju nije ostvarilo.

Zakqu~ak prvostepenog suda da je bra~na zajednica izme|u tuène ipok. ostavioca trajno prekinuta ne dovodi u sumwu ni ~iwenica da nijedan od supru`nika nije pokrenuo brakorazvodni postupak, a niti su odzna~aja razlozi zbog kojih je tuèna napustila bra~nu zajednicu koje nijeskrivio wen pok. bra~ni drug.

U konkretnom slu~aju stekli su se uslovi iz ~lana 22. stav 2. ta~ka 3.Zakona o nasle|ivawu, te je prvostepeni sud pravilno postupio kada jezakqu~io da tuèna nema pravo na nasle|e iza svog pok. bra~nog drugaB.D. Stoga je àlbu vaqalo kao neosnovanu odbiti i primenom ~lana 368.ZPP prvostepenu presudu potvrditi.

(Presuda Okru`nog suda u Zrewaninu, G`. 53/01 od 16.III 2001)

ISKQUÊWE IZ NASLE\A

Iskqu~ewe iz nasle|a se vr{i u formi zave{tawa a wime se gubi pravona nasle|e u meri u kojoj je odre|eno.


Prema ~l. 61, 62. i 63. Zakona o nasle|ivawu, zave{talac moèiskqu~iti iz nasle|a nu`nog naslednika koji se povredom neke zakonskeili moralne obaveze teè ogre{io o wega (uvredqivim ili grubim po-stupkom; umi{qajnim krivi~nim delom u~iwenim prema wemu, wegovomdetetu, usvojeniku, bra~nom drugu ili roditequ; odavawem neradu ilinepo{tenom ìvotu). Iskqu~ewe se vr{i u formi koja vaì za testament,a wime se gubi pravo na nasle|e u meri u kojoj je odre|eno. Ono mora bitiizraèno na nesumwiv na~in. Poèqno je navesti i uzrok, koji mora pos-tojati u vreme ostavio~eve smrti.

Tuìqa je iskqu~ila iz nasle|a tuènog, svog sina, »bez prava nanu`ni deo«. S obzirom na obim iskqu~ewa, zahtevi tuìoca da se ugovoro poklonu i testament reduciraju za veli~inu wegovog nu`nog dela suneosnovani. Stoga se u reviziji neosnovano navodi da su nièstepenisudovi pogre{no primenili materijalno pravo kada su wegove zahteveodbili.


nasledno pravo

52

NEVA@NOST ZAVE[TAWANEVA@NOST ZAVE[TAWANEVA@NOST ZAVE[TAWANEVA@NOST ZAVE[TAWA

NI[TAVOST TESTAMENTA

S obzirom da je ostaviqa za ‘ivota, u vreme sa~iwavawa testamentabila u zabludi da je testamentalni naslednik - wen sin ‘iv, a on je pog-inuo pre sa~iwavawa testamenta, kao i zbog toga {to je na osnovu nalazai mi{qewa sudskog ve{taka neuropsihijatra utvr|eno da fizi~ko i psi-hi~ko stawe ostaviqe u vreme sa~iwavawa testamenta, ~inilo nesposob-nom da shvati zna~aj i posledice sa~iwavawa testamenta, testamentostaviqe je ni{tav i ne proizvodi pravno dejstvo.


NI[TAVOST SUDSKOG TESTAMENTA

Sudski testament, koji se sastoji iz vi{e listova, a ne sadrì pot-pis testatora na svim listovima i {to listovi nisu propisno sasta-vqeni, nije ni{tav.Ovo bi bilo od zna~aja samo onda kada bi sadrìna testamenta bila u

sumwi.

I z o b r a z l o ` e w a:U prvostepenom postupku je utvr|eno da je ostavilac sada pok. M.M.

ostavio sudski testament, sa~iwen u predmetu istog suda na dan 3.3.1981.godine. Tekst testamenta je napisan na dva odvojena lista, koja nisu pro-{ivena jemstvenikom ~ija bi oba kraja bila zape~a}ena sudskim pe~atom.Testator je potpisao samo drugi list, ali ne i prvi predwi list (polu-tabak). Na osnovu toga prvostepeni sud nalazi da je tako sa~iwen testa-ment ni{tav.

Uslovi za pravqewe sudskog testamenta bili su propisani odredbama~l. 65-72. Zakona o nasle|ivawu, koji je vaìo u momentu pravqewa testa-menta na dan 3.3.1981. godine, pa je tako, prema odredbi ~lana 65. stav 1.istog Zakona, testament mogao zave{taocu sastaviti sudija koji je pre-thodno utvrdio identitet zave{taoca, a po stavu dva istog propisa po-{to zave{talac ovakav testament pro~ita i potpi{e, sudija }e potvr-diti na samom testamentu da ga je zave{talac u wegovom prisustvu pro-~itao i potpisao.

Kako se postupa prilikom pravqewa testamenta sastavqenog od vi{elistova bilo je predvi|eno ~lanom 162. tog zakona, pa tako, ako se zapi-snik o sastavqawu testamenta sastoji od vi{e listova, svi }e se pro{itijemstvenikom i oba kraja jemstvenika, zape~atiti sudskim pe~atom, dok }esvaki list zave{talac posebno potpisati, odnosno na wemu staviti svojrukoznak.

Po shvatawu Okru`nog suda, ako je sudski testament ispuwavao sveuslove za punova`nost u smislu ~lan 62. Zakona o nasle|ivawu ("Sl. glas-nik SRS", br. 52/74), odnosno ako su ispuweni svi zakonski uslovi prop-isani za punova`nost ovakvog oblika testamenta, samo zbog toga {to

nasledno pravo

53

testator nije potpisao oba lista na kojima je testament napisan, ve} samodrugi, posledwi list i {to listovi testamenta nisu pravilno sasta-vqeni, posebno kada je prvostepeni sud utvrdio da nije dovedena u sumwuistinitost sadrìne samog testamenta, testament nije ni{tav.

Pitawe postupka pravqewa sudskog testamenta bilo bi od zna~ajasamo onda kada bi sadrìna testamenta bila u sumwi.

(Re{ewe Okru`nog suda u Vaqevu, G`. 837/01 od 16. VII 2001)

ROK ZA POBIJAWE TESTAMENTA

Rok za podno{ewe tu`be radi utvr|ivawa ni{tavosti testamentazbog nedostatka forme iznosi godinu dana od dana saznawa za testament,a kako je propisano odredbom ~lana 77. Zakona o nasle|ivawu.Kod rokova odre|enih na mesece, odnosno godine, u rok od mesec, odnosno

godinu dana ura~unava se i dan kada je izvr{eno dostavqawe ili saop{te-we, odnosno dan u koji pada doga|aj od kada treba ra~unati trajawe roka.Kada je tu`ba radi poni{taja testamenta zbog nedostatka forme

podneta po proteku roka od godinu dana od dana saznawa za testament,prvostepeni sud }e takvu tu`bu re{ewem odbaciti, kao nedozvoqenu.

I z o b r a z l o ` e w a:Parni~ne strane su sin i }erka ostavioca. Pokojna T.J. sa~inila je

pismeni testament pred svedocima kojima je u korist tuène raspolagalasvojom imovinom-nepokretnosti, ku}e. Testament je pro~itan putem zapi-snika suda 21.6.1990. godine kada je tuìlac saznao za postojawe testa-menta, a tu`ba radi utvr|ivawa ni{tavosti testamenta zbog nedostatkaforme podneta je 22.6.1991. godine.

Na osnovu predwih ~iwenica i po oceni revizijskog suda, pravilan jepravni zakqu~ak nièstepenih sudova da je tu`ba tuìoca radi utvr-|ivawa ni{tavosti testamenta zbog nedostatka forme nedozvoqena, jer jepodneta po proteku roka od godinu dana od dana saznawa za testament, akoji rok je propisan odredbom ~lana 77. Zakona o nasle|ivawu. Tuìlacje u toku postupka pred nièstepenim sudovima, a {to ~ini u reviziji,isticao da je tu`ba blagovremena, jer rok od godinu dana po~iwe te}iprvog dana posle progla{ewa testamenta a to je 22.6.1990. godine, te da serok od godinu dana zavr{ava onog dana koji odgovara danu od kada jeotpo~eo rok, a to je 22.6.1991. godine, kako je to propisano stavom 3. ~lana112. ZPP-a.

Vrhovni sud ne prihvata navode tuìoca o ra~unawu rokova koji su od-re|eni na mesece, odnosno godine, a prema odredbi ~lana 112. stav 3. ZPP-a. Naime, stavom 2. ~lana 112. ZPP-a odre|en je po~etak roka koji jeodre|en na dan i prema tom stavu rokovi odre|eni na dane po~iwu te}iprvog dana od dana izvr{enog dostavqawa, odnosno dana u koji pada do-ga|aj od kada treba ra~unati trajawe roka. Me|utim stavom 3. navedenog~lana odre|en je na~in ra~unawa rokova odre|enih na mesece i godine,koji rokovi se zavr{avaju protekom “onog dana posledweg meseca, od-nosno godine koji po svom broju odgovara danu, kada je rok otpo~eo”.

nasledno pravo

54

Prema tome kod rokova odre|enih na mesece, odnosno godine, u rok odmesec, odnosno godinu dana ura~unava se i dan kada je izvr{eno do-stavqawe ili saop{tewe, odnosno dan u koji pada doga|aj od kad trebara~unati trajawe roka. Kako je u ovoj stvari rok od godinu dana po~eo21.6.1990. godine kada je tuìlac saznao za progla{ewe testamenta to rokod godinu dana isti~e 21.6.1991. godine. Po{to je tuìlac podneo tu`buradi poni{taja testamenta zbog nedostatka forme 22.6.1991. godine, to jetu`ba u tom delu nedozvoqena, pa je pravilno drugostepeni sud odlu~iokada je potvrdio prvostepenu presudu u delu kojim je tu`ba tuìoca radiponi{taja testamenta odba~ena.


UGOVOR O DO@IVOTNOMUGOVOR O DO@IVOTNOMUGOVOR O DO@IVOTNOMUGOVOR O DO@IVOTNOMIZDR@AVAWUIZDR@AVAWUIZDR@AVAWUIZDR@AVAWU

PREDMET UGOVORA O DO@IVOTNOM IZDR@AVAWU

Kada nepokretnost koja je predmet ugovora o doìvotnom izdràvawuna koju je zadrào pravo svojine i dràvine sve do svoje smrti primalacizdràvawa u me|uvremenu razmeni za drugu nepokretnost ugovorom orazmeni nepokretnosti sa tre}im licem, razmewena nepokretnost ne mo-è predstavqati predmet ugovora o doìvotnom izdràvawu po osnovu"transformacije" i "kontinuiteta" imovine.


Utvr|eno je da su stranke zakonski naslednici pok. D.P., koji je umro24. septembra 1989. godine. Tuìqa je wegova supruga, a tuèna sestri-~ina po ranije umrloj sestri. Ostav{tina u pogledu nepokretnosti nijeraspravqena, jer je ostavilac sa tuènom zakqu~io ugovor o doìvotnomizdràvawu dana 11. decembra 1975. godine. Predmet navedenog ugovora jebio plac sa ku}om na placu. Ugovorom je predvi|eno da }e tuèna kao pri-malac izdràvawa nepokretnosti primiti u dràvinu i svojinu poslesmrti davaoca izdràvawa. Ta nepokretnost je ugovorom o trampi za-kqu~enim dana 26. juna 1989. godine, izme|u ostavioca i GRO "Pomoravqeinèwering" zamewena za sporni jednosoban stan u S. Ugovor o doìvot-nom izdràvawu nije raskinut.

Vrhovni sud nalazi da se stanovi{te nièstepenih sudova ne moèprihvatiti. Sporna pitawa se imaju raspraviti i prema Zakonu o nasle-|ivawu ("Sl. glasnik SRS","br. 52/74 i 1/80), koji je vaìo u vreme sa~i-wavawa ugovora o doìvotnom izdràvawu. Na primenu tog zakona upu-}uje odredba ~lana 237. stav 2. novog Zakona ("Sl. glasnik RS", br. 46/95).Sa razloga pravne sigurnosti na sve naslednopravne ugovore zakqu~enedo stupawa na snagu novog zakona i daqe }e se primewivati propisi kojisu vaìli u vreme wihovog sa~iwavawa.

nasledno pravo

55

U konkretnom slu~aju ugovor o doìvotnom izdràvawu je i po formii po sadrìni zakqu~en prema odredbama ~lana 117. Zakona o nasle|i-vawu i predstavqa strogo formalni pravni posao, jer forma ima konsti-tutivni karakter, a sastoji se iz pismenog zakqu~ewa ugovora i overe odstrane sudije. Predmet ovog ugovora ~ini samo nepokretnost koju je pri-malac izdràvawa imao u trenutku zakqu~ewa ugovora, a u konkretnomslu~aju predmet ugovora je bio plac sa ku}om. Predaja ove imovine u dr-àvnu i svojinu tuènoj kao davaocu izdràvawa odloèna je do smrtiprimaoca izdràvawa {to zna~i da primalac izdràvawa ostaje sop-stvenik iste sve do svoje smrti iz ~ega proizilazi da je imovinu mogaoslobodno otu|iti.

U konkretnom slu~aju primalac izdràvawa je to i u~inio, jer je nep-okretnosti koje predstavqaju predmet ugovora zamenio za sporni stan.Primalac i davalac izdràvawa nisu izvr{ili novelirawe ugovora odoìvotnom izdràvawu, kako bi ugovorom obuhvatili sporni stan kaopredmet ugovora, iako su to mogli u~initi, ali u formi u kojoj je zakqu-~en i osnovni ugovor.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 407/01 od 4. VII 2001)

PUNOVA@NOST UGOVORA O DO@IVOTNOM IZDR@AVAWU

îwenica da je primalac izdràvawa imao materijalna sredstva zaizdràvawe nije od uticaja na punova`nost ugovora o doìvotnom iz-dràvawu kojim stara lica sebi obezbe|uju negu, le~ewe i pomo}.


Prema odredbi ~lana 237. stav 2. Zakona o nasle|ivawu (»Slu`beniglasnik RS«, br. 46/95, stupio na snagu 5. maja 1996. godine), je propisanoda na zave{tawe, ugovor o doìvotnom izdràvawu i ugovore o ustupawui raspodeli imovine za ìvota, koji su sa~iweni do dana stupawa nasnagu ovog zakona, primeni}e se propisi koji su vaìli u vreme wihovogsa~iwewa. U vreme sa~iwewa spornog ugovora o doìvotnom izdrà-vawu vaìo je Zakon o nasle|ivawu (»Slu`beni glasnik SRS«, br. 52/74,1/80 i 25/82), koji je u ~lanu 117. propisao da je ugovor o doìvotnom iz-dràvawu ugovor kojim se jedan ugovornik obavezuje da izdràva doìvo-tno drugog ugovornika, ili neko tre}e lice, a u kome drugi ugovornikizjavquje da mu ostavqa svu svoju imovinu ili jedan wen deo u nasle|e,~ija je predaja davaocu izdràvawa odloèna do smrti primaoca izdr-àvawa. Ugovor o doìvotnom izdràvawu mora biti sastavqen u pis-menom obliku i overen od sudije. Iz navedene zakonske odredbe proiz-ilazi da je bitna karakteristika ugovora o doìvotnom izdràvawu da jeto ugovor sa naknadom – ugovor kojim se jedan ugovornik obavezuje daizdràva doìvotno drugog ugovornika, a u kome drugi ugovornik izjav-quje da mu imovinu ustupa u svojinu ~ija predaja je odloèna do smrtiprimaoca izdràvawa. Po oceni Vrhovnog suda, sadrìna ugovora o do-ìvotnom izdràvawu ne mora se uvek sastojati u davawu sredstava zaizdràvawe, ve} je mogu}e da se sastoji u nezi, dvorbi, ~uvawu i pri-

nasledno pravo

56

premawu hrane, snabdevawu ogrevom, namirnicama, lekovima, odràvawuhigijene i sli~no. Pri tome, ~iwenica da je primalac izdràvawa imaomaterijalnih sredstava za izdràvawe nije od uticaja na punova`nostugovora o doìvotnom izdràvawu kojim stara lica sebi obezbe|uju negu,le~ewe i pomo}.

Pravilan je zakqu~ak drogostepenog suda da sporni ugovor o doìvot-nom izdràvawu je punovaàn i da proizvodi pravno dejstvo. Sporni ugo-vor o doìvotnom izdràvawu je zakqu~en u zakonom propisanoj formi, a~iwenica da je primalac izdràvawa imao sredstava za izdràvawe nijeod uticaja na punova`nost ugovora, jer se takvim ugovorom pored materi-jalne pomo}i moè ugovoriti i onaj vid pomo}i koji je ugovoren izme|uprimaoca izdràvawa i tuènog kao davaoca izdràvawa.


UGOVOR O DO@IVOTNOM IZDR@AVAWU

Ugovor o doìvotnom izdràvawu zakqu~en u uslovima kada je biloizvesno da predstoji smrt primaoca izdràvawa, kako bi se iskori{-}avawem tu|e nevoqe postigla nesrazmerna imovinska korist, je nemoralani protivan dobrim obi~ajima pa kao takav nije punovaàn.


Bitna karakteristika ugovora o doìvotnom izdràvawu jeste da je tougovor sa naknadom – ugovor kojim se jedan ugovornik obavezuje da iz-dràva doìvotno drugog ugovornika, a u kome drugi ugovornik izjavqujeda mu imovinu ustupa u svojinu ~ija predaja je odloèna do smrti pri-maoca izdràvawa. Ugovorima ovakve vrste kakav je i ugovor o doìvot-nom izdràvawu ne mogu se osporiti elementi aleatornosti, pa okolnostda je primalac izdràvawa umro, uskoro nakon zakqu~ewa ugovora samopo sebi nije razlog ni{tavosti ugovora. Ali, ako je ugovor zakqu~en uuslovima kada je bilo izvesno da predstoji smrt primaoca izdràvawa,da bi se iskori{}avawem tu|e nevoqe postigla nesrazmerna imovinskakorist, onda je takav ugovor nemoralan i protivan dobrim obi~ajima, pakao takav i nije punovaàn.

U konkretnom slu~aju tuèni je pre zakqu~ewa ugovora o doìvotnomizdràvawu vi{e godina ìveo u zajedni~kom doma}instvu sa svojimocem primaocem izdràvawa brinuo o svakodnevnim uobi~ajenim potre-bama oca naro~ito nakon smrti majke stranaka, a nakon pogor{awa wego-vog zdravstvenog stawa starao se o svakodnevnim potrebama u bolesti,vodio ga lekaru, nabavqao potrebne medikamente, pripremao mu obroke upogledu ishrane, vodio ra~una o wegovoj higijeni, odnosno izvr{avaougovorne obaveze i pre zakqu~ewa ugovora u propisanoj formi. Neosno-van je navod u reviziji koji se odnosi na okolnost da je tuèni u momentuzakqu~ewa spornog ugovora znao da je zdravstveno stawe primaoca iz-dràvawa naru{eno i da je znao da izdràvawe ne}e biti ni ostvareno,odnosno da je tuèni sporni ugovor zakqu~io zbog predstoje}e bliskesmrti primaoca izdràvawa, a u ciqu postizawa nesrazmerne imovinske

nasledno pravo

57

koristi. Ugovor o doìvotnom izdràvawu je zakqu~en jer se tuèni oocu brinuo vi{e godina pre zakqu~ewa ugovora, a iz utvr|enih ~iwenicau prvostepenom postupku proizilazi da je zdravstveno stawe primaocaizdràvawa u momentu zakqu~ewa ugovora bilo takvo da tuèni nije mo-gao predvideti duìnu trajawa ìvota primaoca izdràvawa, niti jeopaào i mogao znati za blisku smrt primaoca izdràvawa. Stoga, izizloènog proizilazi da ugovor o doìvotnom izdràvawu zakqu~enizme|u sada pokojnog oca stranaka kao primaoca izdràvawa i tuènogkao davaoca izdràvawa nije ni{tav, pa je pravilno zahtev tuìoca, da seutvrdi da je ugovor ni{tav i da ne proizvodi pravno dejstvo, odbijen kaoneosnovan.


POBIJAWE UGOVORA O DO@IVOTNOM IZDR@AVAWU

Univerzalni sukcesor (naslednik) se moè pozivati na ni{tavost ugo-vora o doìvotnom izdràvawu tek nakon smrti ostavioca.


Tuène su zakqu~ile ugovor o poklonu sporne imovine u 1993. godini,a kasnije u pogledu iste imovine zakqu~ile su ugovor o doìvotnom iz-dràvawu, u kome su postigle saglasnost da zakqu~ewem ugovora o do-ìvotnom izdràvawu prestaje da vaì ugovor o poklonu. Na ovaj na~inraniji ugovor o poklonu je izgubio pravnu va`nost, a postaje punovaànugovor o doìvotnom izdràvawu, pa stoga zahtev tuìlaca da se utvrdida je ni{tav ugovor o poklonu nije osnovan.

Tuìoci tu`bom traè da se utvrdi da je ni{tav ugovor o doìvotnomizdràvawu zakqu~en izme|u tuènih iz razloga {to tuèna J. prilikomzakqu~ewa tog ugovora nije bila sposobna zbog godina ìvota i umawenesposobnosti za rasu|ivawe, da ovakav ugovor zakqu~i. Prema odredbi~lana 109. ZOO na ni{tavost ugovora se mogu pozivati sva zaintere-sovana lica, a to su same ugovorne strane kao i wihovi univerzalnisukcesori. S obzirom da univerzalni sukcesor (naslednik) ulazi u pravai obaveze ostavioca momentom smrti ostavioca, proizilazi da se univer-zalni sukcesor moè pozivati na ni{tavost ugovora iz navedenih ra-zloga, tek smr}u ostavioca, a ne i za wegovog ìvota. Iz iznetih razlogatuìoci se ne mogu pozivati na ni{tavost ugovora o doìvotnom izdrà-vawu zbog poslovne nesposobnosti tuène J. kao primaoca izdràvawasve dok je primalac izdràvawa ìv, jer je samo primalac legitimisankao i druga ugovorna strana da traì poni{taj ugovora, a ne i tuìocakao zakonski naslednici tuène J.


nasledno pravo

58

POBUDE KOD UGOVORA O DO@IVOTNOM IZDR@AVAWU

Ukoliko je potreba za izdràvawem kod primaoca izdràvawa bilaodlu~uju}a za zakqu~ewe ugovora o doìvotnom izdràvawu, istovremenopostojawe i nedopu{tenih pobuda ne uti~e na punova`nost ugovora.

I z o b r a z l o ` e w a:Prvostepeni sud nalazi da je ugovor o doìvotnom izdràvawu zak-

qu~en izme|u oca tuìoca pok. S. i tuìo~eve majke tuène J. kao prima-laca izdràvawa i tuènog mal. V. kao davaoca izdràvawa ni{tav, zbogtoga {to je na strani primalaca izdràvawa postojao nedopu{ten motivza zakqu~ewe ugovora kao i zbog toga {to navedeni ugovor u su{tini nesadrì osnov, budu}i da maloletni V., s obzirom na svoj uzrast nije mogaoda preuzme obavezu izdràvawa, koja ina~e nije izvr{avana ni od stranetuène D., majke mal. V.

U prvostepenoj presudi nisu jasni razlozi u ~emu se sastojao nedo-pu{ten motiv za zakqu~ewe navedenog ugovora na strani primalaca iz-dràvawa, da li u tome da se tuìlac izigra u svom naslednom pravuposle smrti primalaca izdràvawa, ili se pak radi o tome da se za-kqu~ewem ugovora htelo obezbediti osuje}ewe namirewa potraìvawapoverilaca tuìlaca na imovini koju bi on nasledio posle wihove smrtii na taj na~in o~uvawe celine imovine, ili je pak i jedno i drugo ulazilou motiv za zakqu~ewe ugovora.

Prvostepena presuda ne sadrì razloge o tome da li je na strani pri-malaca izdràvawa kao starijih lica postojala u vreme zakqu~ewa ugo-vora potreba za izdràvawem koja bi se zadovoqila izvr{ewem obavezeiz ugovora od strane davaoca izdràvawa, odnosno wegove majke tuèneD., te da li je istovremeno uz ovo postojala i èqa da se, zbog pre-zaduènosti tuìoca porodi~na imovina prevede na mal. V. i tako istasa~uva u celini i u budu}im vremenima, {to bi sve moglo da ima zna~ajakod ocene o motivu za zakqu~ewe ugovora, jer ukoliko je potreba primal-aca izdràvawa za izdràvawem bila odlu~uju}a za zakqu~ewe ugovora,istovremeno postojawe i nedopu{tenih pobuda ne uti~e na punova`nostugovora o doìvotnom izdràvawu.

(Re{ewe Okru`nog suda u Vaqevu, G`. 591/00 od 2.VI 2000)

KONKURENCIJA PRAVNIH POSLOVA ZAKQUÊNIH OD ISTOG LICA

Ako isto lice zakqu~i prvo ugovor o doìvotnom izdràvawu zatim zaistu imovinu sastavi testament pred svedocima, a potom ugovor o pok-lonu, punovaàn je ugovor o doìvotnom izdràvawu.

I z o b r a z l o ` e w a:Utvr|eno je da je tuènik sa ocem sada pokojnog P.L., a koji je i otac

tuìqe, zakqu~io ugovor o doìvotnom izdràvawu 1985. god. Ugovoromse tu‘enik obavezao da izdràva, le~i i sahrani oca, kao i svoju majku, a

nasledno pravo

59

za uzvrat u vlasni{tvo dobija predmetne nepokretnosti. Tuènik je sveobaveze iz ugovora ispunio do kraja ìvota i oca i majke.

Otac P.L. je sastavio testament pred svedocima 1986. god. u pogleduiste imovine i ostavio je sinu-tuèniku. Me|utim, otac je u pogledu isteimovine sastavio i ugovor o poklonu sa sinom koji je overen pred sudom utoku 1987. godine. Ni u testamentu ni u ugovoru o poklonu se ne govori dase stavqa van snage ugovor o doìvotnom izdràvawu.

Tuìqa (sestra tuènika) je tu`benim zahtevom traìla da se utvrdida je testamentom pred svedocima a tako|e i ugovorom o poklonu okrwenwen nu`ni deo, a tuènik je protivtu`bom traìo da se utvrdi da testa-ment pred svedocima i ugovor o poklonu ne proizvode pravna dejstva.

Sud nalazi da je pokojni otac kasnijim aktima (testamentom pred sve-docima i ugovorom o poklonu) samo èleo da potvrdi postojawe ugovora odoìvotnom izdràvawu, pa samim tim nije mogao raspolagati imovi-nom, kojom je ve} jednom raspolagao. Tim pre, {to je otac, zaista, do svojesmrti primao izdràvawe od tuènog sina, {to ukazuje da u svemu prih-vata punova`nost ugovora o doìvotnom izdràvawu.

To zna~i da je samo izri~itom voqom tuènog i wegovog pokojnog ocapredmetni ugovor o doìvotnom izdràvawu mogao biti stavqen vansnage.

Protiv navedene presude tuìqa je izjavila àlbu.Okru`ni sud u â~ku je presudom odbio kao neosnovanu àlbu tuìoca

i potvrdio prvostepenu presudu.(Presuda Okru`nog suda u â~ku, G`. 75/2001 od 30. I 2001)

PRERASTAWE UGOVORA O POKLONU U UGOVOR O DO@IVOTNOM IZDR@AVAWU

Kada se prvo zakqu~i ugovor o poklonu a potom ugovor o do‘ivotnomizdr‘avawu dolazi do novacije ugovora o poklonu, pa }e se odnosi poslesmrti primaoca izdr‘avawa regulisati u skladu sa ugovorom o do‘ivot-nom izdr‘avawu.

I z o b r a z l o ‘ e w a:Ugovor o poklonu zakqu~en je 6.12.1983. godine po kome je otac

stranaka svoje pravo svojine na nekretninama navedenim u ugovoru poklo-nio tu‘enom. Tu‘eni je sa porodicom pre{ao da ‘ivi u ku}u ocastranaka i daqe se o wemu brinuo. Dana 8.5.1994. godine tu‘eni je sa ocemzakqu~io ugovor o do‘ivotnom izdr‘avawu, koji je overen od sudije.Predmet ovog ugovora su iste nekretnine koje su bile i predmet ugovora opoklonu.

Po materijalnom pravu kada je prvo zakqu~en ugovor o poklonu, a po-tom ugovor o do‘ivotnom izdr‘avawu do{lo je do novacije ugovora opoklonu, pa }e se odnosi posle smrti primaoca izdr‘avawa regulisati uskladu sa ugovorom o do‘ivotnom izdr‘avawu. Kako su u ovom slu~ajuugovara~i iz ugovora o poklonu kasnije u pogledu iste imovine za-kqu~ili pravovaqan ugovor o do‘ivotnom izdr‘avawu, u kome je raniji

nasledno pravo

60

poklonodavac sada izdr‘avano lice, a raniji poklonoprimac sada dava-lac izdr‘avawa, onda je me|u wima postignuta saglasnost voqa o prenovuugovora, te je raniji ugovor o poklonu izgubio pravnu va‘nost, a postao jepunova‘an ugovor o do‘ivotnom izdr‘avawu.

U takvim okolnostima pravilno je sud odbio tu‘beni zahtev radi ut-vr|ewa da je navedenim ugovorom o poklonu povre|eno pravo tu‘ioca nanu‘ni deo.

(Odluka Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1502/98 od 15. IV 1998)

ZAPISNIK O OVERI UGOVORA O DO@IVOTNOM IZDR@AVAWU

Nije ni{tav ugovor o do‘ivotnom izdr‘avawu ako sudija nije sas-tavio zapisnik o overi ugovora, ukoliko je u stvarnosti izvr{io sve prop-isane radwe.


Ni‘estepeni sudovi smatraju da je zakqu~en ugovor ni{tav zbognedostatka forme javne isprave, jer o zakqu~ewu ugovora sudija nije sa-~inio zapisnik, niti uneo upozorewe o posledicama zakqu~ewa ugovora odo‘ivotnom izdr‘avawu.

U vreme zakqu~ewa ugovora o do‘ivotnom izdr‘avawu (raniji Zakon onasle|ivawu - “Sl. glasnik SRS”, br. 52/74, ~lan 117. stav 4. i 5) za pu-nova‘nost ugovora bilo je potrebno ispuwewe stroge zakonom propisaneforme koja se sastojala od dva elementa: pismene redakcije ugovora(isprave) i javne isprave koja je podrazumevala odre|eni redosled prizakqu~ewu ugovora: ~itawe ugovora od strane sudije, upozorewe na pos-ledice ugovora i sudijinu overu koja nije imala zna~aj overe potpisa ugo-vornica, ve} potvr|ivawe sadr‘ine isprave u kojoj je sadr‘an ugovor. Tekkada se kumulativno ispune svi elementi forme, ugovor je nastao i proiz-vodi pravno dejstvo. U suprotnom ugovor bi bio ni{tav.

Iz navedene odredbe proizilazi da zapisnik o overi ugovora nijebitan konstitutivni elemenat za nastanak ugovora i zato wegovo neposto-jawe ili propust suda da ga sa~ini ne uti~u na punova‘nost. Bez obzirana ~iwenicu {to je Zakonom o vanparni~nom postupku u ~lanu 174. prop-isano da se u zapisnik unosi identitet u~esnika, svedoka i tuma~a koji suprisustvovali sastavqawu isprave, ko ga potpisuje, i da se uz zapisnikprila‘e primerak sastavqene isprave, on u su{tini predstavqa dokaz ozakqu~ewu ugovora o do‘ivotnom izdr‘avawu, a ne uslov za nastanak ugo-vora. Nepostojawe konstatacije na zapisniku ili na samom ugovoru otome da ugovor nije pro~itan ili da ugovornici nisu upozoreni na posle-dice samo po sebi ne zna~i ni{tavost ugovora, ako je po zakonu pos-tupqeno. Bilo je bitno utvrditi da li je u stvarnosti prilikom zakqu-~ewa i overe sudija ugovor pro~itao i upozorio ugovornike na posledice.Kao svedok saslu{an je sudija koji je overio ugovor, koji je tvrdio da jesve zakonom propisane radwe prilikom overe izvr{io. Wegov iskazprvostepeni sud nije uop{te ocenio. Ako je sudija postupio po zakonu i

nasledno pravo

61

ako bi wegov iskaz kao svedoka bio istinit, ugovor bi proizvodio pravnodejstvo, bez obzira na nepostojawe zapisnika o izvr{enim radwama.

Ukoliko bi se utvrdilo da sudija nije u stvarnosti pro~itao ugovor iupozorio ugovornike na posledice zakqu~ewa, bilo je nu‘no u smislu~lana 106. ZOO ispitivati uslove za konverziju ugovora. Naime, kada bini{tav ugovor ispuwavao uslove za punova‘nost nekog drugog ugovora (ukonkretnom slu~aju tzv. nepravog ugovora o do‘ivotnom izdr‘avawu gdeje predaja imovine izvr{ena u momentu zakqu~ewa ugovora) onda bi me|ustrankama va‘io taj drugi ugovor, ako bi to bilo u saglasnosti sa ciqemkoji su ugovora~i imali u vidu kada su ugovor zakqu~ivali i ako bi semoglo uzeti da bi oni zakqu~ili taj ugovor, da su znali za ni{tavost ugo-vora koji je predmet spora.


UGOVOR O POKLONU KAO UGOVOR O DO@IVOTNOM IZDR@AVAWU

Ako ispuwava sve uslove za wegovu punova`nost ugovor o poklonu semoè uzeti kao ugovor o doìvotnom izdràvawu, s tim {to moè bitire~i ne samo o ugovoru o doìvotnom izdràvawu u smislu Zakona onasle|ivawu, nego i o ugovoru o doìvotnom izdràvawu iz kategorijeneimenovanih ugovora o prenosu svojine.


Nièstepeni sudovi su uzeli da zakqu~eni ugovor o poklonu izme|umajke stranaka i tuène - protivtuìqe od 10.6.1992. godine, predstavqaugovor o doìvotnom izdràvawu. Me|utim, po ~lanu 117. st. 1,4 i 5. tadavaè}eg Zakona o nasle|ivawu, ugovor o doìvotnom izdràvawu je ter-etni ugovor o otu|ewu svojine koji je morao biti sastavqen u pismenomobliku i overen od sudije, pri ~emu je sudija bio duàn da prilikom overeugovor pro~ita strankama i upozori ih na wegove posledice. Ovakva sa-drìna pomenutih odredaba iziskivala je da nièstepeni sudovi identi-fikuju ove sadrìnske i formalne elemente u ugovoru o poklonu od10.6.1992. godine. Oni to nisu u~inili, pa se ne moè sa sigurno{}uzakqu~iti da je materijalno pravo pravilno primeweno. To je bio razlog{to je ovaj sud, u smislu ~lana 395. stav 2. ZPP, ukinuo obe nièstepenepresude i predmet vratio na ponovno su|ewe.

Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da prvostepeni sud, uponovnom postupku otkloni re~ene nedostatke i utvrdi sve okolnosti odzna~aja za odlu~ivawe u ovoj parnici, a naro~ito: voqu stranaka dazakqu~e ugovor o doìvotnom izdràvawu, kao i prava i obaveze stra-naka koje proizilaze iz ovog ugovora. Pri tom }e imati u vidu da se u pis-menom ugovoru o poklonu ne javqaju elementi koji bi se mogli podvestipod ugovor o doìvotnom izdràvawu i da taj ugovor nije zakqu~en uformi odre|enoj u ~lanu 117. st. 4. i 5. tada vaè}eg Zakona o nasle-|ivawu. Ali, mora imati u vidu i okolnost da se svojina moè preneti itzv. nepravim ugovorom o doìvotnom izdràvawu koji spada u kategor-

nasledno pravo

62

iju neimenovanih ugovora o prometu nepokretnosti, za koje vaè op{tipropisi o prometu nepokretnosti u pogledu forme (koja ne insistira naoveri ugovora od strane sudije i upozorewu sudije na posledice ugovora).Zato je potrebno da se ispita da li, mo`da, pomenuti ugovor o poklonumoè biti svrstan u tu kategoriju ugovora o prometu nepokretnosti,naravno uz uvaàvawe da su i ugovori iz te kategorije teretni.

(Re{ewe Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1935/99 od 9. VI 1999)

REDUKCIJA UGOVORA O POKLONU ZBOG NAMIREWA NU@NOG DELA

Kada primalac izdràvawa, nakon zakqu~ewa ugovora o doìvotnomizdràvawu, zakqu~i ugovor o poklonu sa davaocem izdràvawa u pogleduiste imovine koja je bila predmet ugovora o doìvotnom izdràvawu,tada je otpao predmet ugovora o doìvotnom izdràvawu i ovaj ugovorvi{e ne postoji. Zbog toga tuìoci kao zakonski naslednici primaocaizdràvawa imaju pravo da traè redukciju ugovora o poklonu radi na-mirewa nu`nog naslednog dela.


Predmet spora je zahtev tuìlaca za redukciju ugovora o poklonu radinamirewa nu`nog naslednog dela.

U toku postupka je utvr|eno da je tuèni kao davalac izdràvawa saocem stranaka – tuìlaca kao primaocem izdràvawa zakqu~io ugovor odoìvotnom izdràvawu 18. jula 1985. godine koji je uredno overen odstrane sudije nadle`nog suda. Dana 18. avgusta 1988. godine sada pokojniotac tuìlaca je sa tuènim zakqu~io ugovor o poklonu koji je urednooveren od strane suda, a kojim je tuènom poklonio istu imovinu koja jebila predmet ugovora o doìvotnom izdràvawu i na osnovu ugovora opoklonu tuèni se upisao u javne kwige kao vlasnik poklowenih nep-okretnosti. Prethodni ugovor o doìvotnom izdràvawu nije raskinut.

Na osnovu ovako utvr|enog ~iweni~nog stawa nièstepeni sudovi suodbili tu`beni zahtev tuìlaca za redukciju ugovora o poklonu radi na-mirewa nu`nog naslednog dela jer su na{li da ugovor o doìvotnomizdràvawu proizvodi pravno dejstvo po{to nije raskinut, a da prima-lac izdràvawa nije mogao raspolagati istom imovinom naknadnimzakqu~ewem ugovora o poklonu pa je wegovo postojawe bez pravnog zna-~aja. Zbog toga su tu`beni zahtev odbili kao neosnovan jer je ugovor odoìvotnom izdràvawu dvostrano teretan ugovor koji je na snazi s obzi-rom da ga ugovorene strane nisu raskinule.

Izraèno pravno stanovi{te nièstepenih sudova Vrhovni sud Srbijenije prihvatio, pa je obe nièstepene presude ukinuo. Naime, u konkret-nom slu~aju ugovor o doìvotnom izdràvawu je po formi i sadrìnizakqu~en prema odredbi ~lana 117. Zakona o nasle|ivawu iz 1974. godinei prema odredbi iz ugovora predaja imovine u svojinu tuènom kao da-vaocu izdràvawa odloèna je do smrti primaoca izdràvawa. To daqezna~i da primalac izdràvawa ostaje sopstvenik imovine sve do svoje

nasledno pravo

63

smrti, {to zna~i da je mogao tu imovinu otu|iti. Primalac izdràvawato nije u~inio, jer je nepokretnost koja je predmet ugovora poklonio tu-ènom naknadnim zakqu~ewem ugovora o poklonu na osnovu koga se tu-èni ukwiìo kao vlasnik u javne kwige. Dakle, predmet ugovora o do-ìvotnom izdràvawu je otpao, a bez predmeta nema ni ugovora o doì-votnom izdràvawu. Kako u ovom sporu tuìoci izme|u ostalog traèredukciju ugovora o poklonu radi namirewa nu`nog naslednog dela, o~emu sudovi nisu vodili ra~una, nièstepene presude su ukinute jer jezbog pogre{ne primene materijalnog prava ~iweni~no stawe nepotpunoutvr|eno.

(Re{ewe Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2695/01 od 25.VI 2002)

RASKID UGOVORA O DO@IVOTNOM IZDR@AVAWU

Zbog neizvr{ewa ugovornih obaveza ne mo‘e se zahtevati poni{tajugovora, ve} se mo‘e samo tra‘iti raskid ugovora.


Ugovor o do‘ivotnom izdr‘avawu je po svojoj pravnoj prirodi teretani aleatoran ugovor. Aleatornost se odnosi na budu}i neizvestan doga|aj -du‘inu ‘ivota primaoca izdr‘avawa zbog koje se me|usobni imovinskiefekti (visina tro{kova izdr‘avawa i koristi od predmeta ugovora kojeprimalac ostavqa) ne mogu unapred odrediti. S obzirom da smrt pri-maoca zbog bolesti i starosti nije bila izvesna u kratkom vremenu odmomenta zakqu~ewa ugovora (umrla je posle du‘e od 6 meseci) to davaociizdr‘avawa nisu zloupotrebili svrhu ugovora niti stekli nesrazmernuimovinsku korist bez ekvivalencije koje je karakteristika teretnog ugo-vora. Zato zakqu~eni ugovor nije u suprotnosti sa dobrim obi~ajima(moralom) da bi bio ni{tav na osnovu ~lana 103. ZOO-a.

U smislu ~lana 186. ZPP-a sud nije vezan za pravni osnov tu‘benogzahteva, ali je zato vezan za ‘ivotne ~iwenice na kojima tu‘ilac zasnivasvoj zahtev. Tu‘ilac je zahtev radi poni{taja ugovora zasnovao na izvr-{ewu ugovornih obaveza (zbog ~ega se poni{taj ne mo‘e tra‘iti) pa zatone mo‘e u reviziji isticati ~iwenice koje se ti~u relativne ni{tavostiugovora ili zakqu~ewa zelena{kog ugovora u smislu ~lana 141. ZOO-apogotovu kada se razlozi za poni{taj bli‘e ne obrazla‘u.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1577/99 od 25 .XI 1999)

UGOVOR O DO@IVOTNOM IZDR@AVAWU BRA^NIH DRUGOVA

Neosnovan je tu`beni zahtev u smislu ~lana 103. stav 1. Zakona o obli-gacionim odnosima za poni{taj ugovora o doìvotnom izdràvawu zak-qu~enog izme|u bra~nih drugova jer takav ugovor nije protivan prinudnimpropisima, javnom poretku ili dobrim obi~ajima (~lan 103. stav 1. Zakona oobligacionim odnosima) niti je iskqu~en u imovinskim odnosima izme|ubra~nih drugova u smislu odredbe ~lana 326, ~lana 29. stav 1. i ~lana 30.Zakona o braku i porodi~nim odnosima.

nasledno pravo

64

I z o b r a z l o ` e w a: U konkretnom slu~aju tuèna je sa svojim bra~nim drugom sada

pokojnim V.@. zakqu~ila ugovor o doìvotnom izdràvawu 21.12.1970.godine kojim se kao davalac izdràvawa obavezala da }e ga doìvotnoizdràvati a on joj je, kao primalac izdràvawa, preneo u svojinu nep-okretnost - ku}u u K. upisanu u zkw. ul. br. 1312 k.o. K. Tvrdwa tuìlacada je ugovor zakqu~en sa jednim ciqem da se izigraju wihova naslednaprava iza pokojnog V.@. nije potvr|ena rezultatima postupka, jer izutvr|enih ~iwenica proizilazi da je obaveza izdràvawa bila stvarna, ane fiktivno ugovorena. Prvostepenom presudom odbijen je tu`beni zahtevpravnih sledbenika sada pokojnog V.@. da se poni{ti ugovor o doìvot-nom izdràvawu zakqu~en izme|u imenovanog kao primaoca izdràvawai tuène - wegove supruge kao davaoca izdràvawa.

Re{avaju}i o àlbi tuìoca drugostepeni sud je prvostepenu presudupotvrdio.

Prema odredbi ~lana 326. Zakona o braku i porodi~nim odnosimabra~ni drugovi mogu me|usobno sklapati sve ugovore i wima zasnivatiprava i obaveze. Oni ne mogu me|usobno sklapati samo one ugovore kojimse mewa imovinski reìm utvr|en ovim Zakonom kao i ugovore kojima seunapred odri~u prava koja im po Zakonu pripadaju (na primer pravo nazakonsko izdràvawe, na udeo u zajedni~koj tekovini i dr.). Ovakav ugo-vor po svojoj sadrìni i ciqu kome sluì ne predstavqa ugovor koji bi usmislu navedenog zakonskog propisa bio iskqu~en u imovinskim odno-sima bra~nih drugova. Iako su osnovnim na~elima braka (~lan 29. stav 1.i ~lan 30. Zakona o braku i porodi~nim odnosima) bra~ni drugovi du`nida se me|usobno pomaù i uzajamno izdràvaju ne moè se iskqu~iti mo-gu}nost da se obaveza izdràvawa precizira i poja~a ugovorom o doìvo-tnom izdràvawu. Ovo zbog toga {to sticawe i gubitak prava na iz-dràvawe izme|u bra~nih drugova zavisi od odre|enih okolnosti za vre-me trajawa braka (~lan 287. navedenog Zakona) ili posle wegovog razvoda(~lan 288. odnosno 291. istog Zakona), a pravo na izdràvawe po osnovuugovora o doìvotnom izdràvawu od tih okolnosti ne zavisi. Ugovor jeni{tav ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili do-brim obi~ajima (~lan 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima). Uovom slu~aju ni jedan od tih razloga ne stoji, pa je prvostepeni sud za-konito odlu~io kada je tu`beni zahtev za poni{taj ugovora odbio.

(Presuda Okru`nog suda u Zrewaninu, G`. 975/98 od 30. IV 1999)

TEKOVINA KOD UGOVORA O DO@IVOTNOM IZDR@AVAWU

Doprinos vanbra~ne supruge u sticawu tekovine kod ugovora o doìvot-nom izdràvawu treba uzeti u obzir kao i ~iwenicu da li je vanbra~nasupruga bila stalno u zajednici sa primaocima izdràvawa, odnosno gde jebila u radnom odnosu, gde je ìvela, da li je snosila tro{kove sahrane pri-malaca izdràvawa kao i materijalnu bazu koja je postojala pre stupawa uvanbra~nu zajednicu.

nasledno pravo

65


Prvostepeni sud nije postupio po primedbama iz re{ewa, a u pogledu~iwenica da tuìqa zbog radnog odnosa nije bila stalno u zajednici saprimaocima izdràvawa, te ako je to ta~no doprinos tuìqe ne bi mogaobiti jednak doprinosu tuènika. Tako|e tuìqa nije u~estvovala u tro{-kovima sahrane primalaca izdràvawa pa je i to nu`no uzeti u obzirprilikom utvr|ivawa doprinosa u sticawu.

U pogledu pokretnih stvari sud nije cenio materijalnu bazu jer je iprema iskazu tuìqe sto~ni fond bio ve}i dok su bili ìvi roditeqituènika, te je trebalo utvrditi koliki je fond bio u vreme zakqu~ewaugovora o doìvotnom izdràvawu u odnosu na sto~ni fond u vremeraskida zajednice izme|u tuìqe i tuènog pa onda oceniti udeo tuìqe.Napomiwe se da pokretne stvari nisu dovoqno opisane, jer nije navedenani rasa ni starost ni teìna stoke koja je predmet deobe.

(Re{ewe Okru`nog suda u Poàrevcu, G`. 188/99 od 15.II 1999)

UGOVOR O DO@IVOTNOM IZDR@AVAWU

Ako to odgovara nesumwivo izra‘enoj voqi u~esnika i u vanbra~noj zaje-dnici imovina se mo‘e sticati ugovorom o do‘ivotnom izdr‘avawu. Utom slu~aju primewuju se op{ta pravila imovinskog prava o sticawu svo-jine i suvlasni~ki udeo se utvr|uje prema doprinosu u sticawu te imovine.


Imovina ste~ena kao naknada za izdr‘avawe po ugovoru o do‘ivotnomizdr‘avawu predstavqa zajedni~ku imovinu bra~nih drugova, ako su obabra~na druga u~estvovala u davawu izdr‘avawa, bez obzira {to je samo je-dan od wih ugovara~, kao davalac izdr‘avawa.

Ako je tu‘iqa za vreme trajawa ugovora o do‘ivotnom izdr‘avawu sa-mo povremeno dolazila u selo i pru‘ala izdr‘avawe primaocima izdr-‘avawa u tom slu~aju wen doprinos ne bi mogao biti jednak doprinosutu‘enika, pa je stoga u ponovnom postupku potrebno pouzdano utvrditipo~ev od zakqu~ewa ugovora o do‘ivotnom izdr‘avawu da li je tu‘iqadavala izdr‘avawe primaocima izdr‘avawa stalno za sve vreme trajawaovog ugovora, ili pak samo povremeno i u kom periodu i u ~emu se todavawe sastojalo, te u zavisnosti od toga ponovo oceniti doprinos tu-‘iqe u izdr‘avawu primalaca izdr‘avawa, pa samim tim i wen udeo napredmetnoj imovini iz zakqu~enog ugovora o do‘ivotnom izdr‘avawu.

(Re{ewe Okru‘nog suda u Po‘arevcu G‘. 12/96 od 30. XII 1996)

PRIMALAC IZDR@AVAWA MORA DA BUDE VLASNIK STVARI KOJE SU PREDMET UGOVORA

Primalac izdr‘avawa morao da bude vlasnik stvari koja predstavqapredmet ugovora u vreme zakqu~ewa, prema ~lanu 117. Zakona o nasle|ivawu(koji je va‘io u vreme zakqu~ewa ugovora o do‘ivotnom izdr‘avawu), ako

nasledno pravo

66

bi stvar stekao u svojinu posle zakqu~ewa ugovora, u pogledu te stvariugovor ne bi proizvodio pravno dejstvo.


Prema utvr|enom ~iweni~nom stawu izme|u primaoca izdr‘avawa sa-da pokojne M. i tu‘enog kao davaoca izdr‘avawa zakqu~en je ugovor oizdr‘avawu 7.4.1979. godine u propisanoj formi. Po ~lanu 3. ugovoraprimalac izdr‘avawa se obavezala da }e davaocu preneti u svojinu nepo-kretnosti koje stekne u parnici P. 775/77 i imovinska prava koja ostvariu ostavinskom postupku u predmetu O. 901/76. Primalac izdr‘avawa je pa-rnicu P. 775/77 pravnosna‘no izgubila.

Pravilno je primeweno materijalno pravo kada je tu‘beni zahtev de-limi~no odbijen i kada je tu‘ba delimi~no odba~ena zbog nedostatkapravnog interesa.

U konkretnom slu~aju izme|u ugovorenih strana je zakqu~en ugovor odo‘ivotnom izdr‘avawu delimi~no i u pogledu spornog prava. Prima-lac izdr‘avawa nije uspela u parnici gde se razre{avao spor o svojini,pa u pogledu tih stvari ugovor nije proizvodio pravno dejstvo po samomzakonu. Utvr|uju}a presuda koja bi to konstatovala nije nu‘na. Zato jepravilno tu‘ba delimi~no odba~ena zbog nedostatka pravnog interesa iz~lana 187. ZPP.

U pogledu nepokretnosti koja predstavqa predmet ugovora i predmetostavinskog postupka O. 901/76 ugovor o do‘ivotnom izdr‘avawu nije usuprotnosti sa ~lanom 117. Zakona o nasle|ivawu bez obzira na ~iwenicu{to ostavinski postupak u momentu zakqu~ewa ugovora nije bio pravno-sna‘no zavr{en. Naime, pravo svojine na stvar u smislu ~lana 36. Zakonao osnovama svojinskopravnim odnosima sti~e se nasle|ivawem u trenu-tku otvarawa nasle|a na imovinu umrlog ako zakonom nije druga~ije odr-e|eno. Iz navedene odredbe proizilazi da se svojina po osnovu nasle|i-vawa sti~e u momentu delacije (smrti ostavioca) pa re{ewe o nasle|i-vawu ima deklarativni (utvr|uju}i) karakter. S obzirom da je suprug pri-maoca izdr‘avawa iz koga je ona izvodila svoje pravo nasle|ivawa umro18.5.1976. godine, a da je ugovor o do‘ivotnom izdr‘avawu zakqu~en11.4.1979. godine (posle smrti supruga primaoca izdr‘avawa) to je nepo-kretnost iz ugovora i pravo svojine primaoca izdr‘avawa postojalo umomentu zakqu~ewa ugovora. Zato ugovor u tom delu proizvodi pravnodejstvo.


ISPUWEWE USLOVA ZA RASKID UGOVORA O DO@IVOTNOM IZDR@AVAWU

Kada su odnosi stranaka zna~ajno poreme}eni usled ~estih sukoba i vre-|awa tako da je zajedni~ki ìvot nepodno{qiv i onda kada ugovorne stra-nke nisu izri~ito ugovorile zajednicu ìvota i ìve u odvojenim do-ma}instvima, ako zbog ìvqewa u istoj ku}i i kori{}ewa zajedni~kih pro-storija kao i svakodnevnih me|usobnih kontakata u su{tini postoji ta-

nasledno pravo

67

kva zajednica stranaka koju treba smatrati zajednicom ìvota ispuwenisu uslovi za raskid ugovora o doìvotnom izdràvawu u smislu ~lana 120.stav 2. Zakona o nasle|ivawu, pri ~emu nije od zna~aja ~ijom krivicom je do-{lo do poreme}aja odnosa.

I z o b r a z l o ` e w a:Prvostepenom presudom raskinut je ugovor o doìvotnom izdràvawu

zakqu~en izme|u parni~nih stranaka.Tuèna je protiv te presude izjav-ila àlbu koju je drugostepeni sud odbio.

Neprihvatqivo je isticawe u àlbi da se u konkretnom slu~aju nisustekli uslovi za raskid ugovora o doìvotnom izdràvawu iz razlogapropisanih odredbom ~lana 120. stav 2. Zakona o nasle|ivawu, budu}i daugovorom o doìvotnom izdràvawu koji su parni~ne stranke zakqu~ilenije ugovorena zajednica ìvota.

Prvostepeni sud je ove okolnosti imao u vidu. Me|utim, polaze}i od~iwenice da stranke iako imaju odvojena doma}instva ìve u istoj ku}izajedno, da koriste zajedni~ke prostorije i imaju svakodnevne kontakte,ispravno zakqu~io da takvu zajednicu stranaka treba smatrati zajedni-com ìvota.

Zajednicom ìvota treba smatrati ne samo zajednicu u kojoj ugovornestranke imaju zajedni~ko doma}instvo, kako tuèna u àlbi navodi, negoi takvu zajednicu u kojoj stranke imaju odvojena doma}instva ali je nu`noda ìve u takvoj blizini da to omogu}uje svakodnevne i trajne kontaktestranaka, kao {to je to u konkretnom slu~aju.

Isticawe u àlbi da su odnosi stranaka poreme}eni krivicom tu-ìqe nisu od zna~aja. Ovo stoga {to je za raskid ugovora o doìvotnomizdràvawu odlu~no da li je nastupila nepodno{qivost zajedni~kog ì-vota jer se svrha ovog ugovora odnosi na osigurawe tuìqine udobnijestarosti. Da su se odnosi stranaka te{ko poremetili proizilazi iz~iwenice da je zbog me|usobnih sukoba stranaka vi{e puta intervenisalai milicija. Tako poreme}eni odnosi ~ine zajedni~ki ìvot stranaka nep-odno{qivim nezavisno od toga na koji na~in i zbog kojih uzroka je do{lodo takve situacije.



Sud mora kod raskida ugovora o doìvotnom izdràvawu zbog neizvr-{avawa obaveza davaoca izdràvawa prema primaocu izdràvawa da utvr-di odlu~nu ~iwenicu {ta u konkretnom slu~aju za tuìqu predstavqapotrebno izdràvawe, odnosno koje sve ìvotne potrebe osim nesporneobrade imawa ima tuìqa kao starija i bolesna osoba.

I z o b r a z l o ` e w a:Sud nije utvrdio odlu~nu ~iwenicu {ta u konkretnom slu~aju za tu-

ìqu predstavqa potrebno izdràvawe, odnosno koje sve ìvotne po-trebe osim nesporne obrade imawa ima tuìqa kao starija i bolesna

nasledno pravo

68

osoba. Prema ~lanu 1. predmetnog ugovora o doìvotnom izdràvawutuèna ima obavezu da tuìqi obezbedi doìvotno izdràvawe na tajna~in {to }e se starati o obradi wene imovine, pla}awu poreza, ishrani,odevawu, le~ewu i svim ostalim ìvotnim potrebama.

Dakle, tuìqa nema samo potrebu da wena imovina bude obra|ena iadaptirana, za{ti}ena od daqeg propadawa, ve} je istoj neophodno sva-kodnevna nega i pomo} primerena wenom ìvotnom dobu i zdravstvenomstawu koja se u celini ne moè ostvariti preko tre}eg lica.

(Re{ewe Okru`nog suda u Poàrevcu, G`. 524/99 od 30. IV 1999)

LI^NA SVOJSTVA DAVAOCA IZDR@AVAWA I UGOVOR O DO@IVOTNOM IZDR@AVAWU

Starost, radna sposobnost i druga li~na svojstva davaoca izdr‘avawane uti~u na va‘nost ugovora o do‘ivotnom izdr‘avawu ako je primalacizdr‘avawa za wih znao pre no {to je taj ugovor zakqu~io.

I z o b r a z l o ‘ e w a:Primaocu izdr‘avawa bila su poznata li~na svojstva davaoca izdr-

‘avawa u pogledu starosti, radne sposobnosti i drugih mogu}nosti, pa jeipak sa wom zakqu~io ugovor o do‘ivotnom izdr‘avawu. Time je pristaoda davalac izdr‘avawa izvr{ava svoje obaveze u meri koja odgovarawenim mogu}nostima.Okolnost da za ‘ivota nije tra‘io raskid tog ugo-vora, ukazuje da je primalac izdr‘avawa bio zadovoqan obimom i na~i-nom izvr{ewa obaveza davaoca izdr‘avawa, pa tu‘iqe, posle wegove smr-ti, neosnovano nastoje da uvere sud da nije bio u stawu da izvr{ava svojeugovorne obaveze.

Navodi tu‘iqe u pogledu mentalnih sposobnosti primaoca izdr‘ava-wa su van sfere tu‘benog zahteva, jer se on odnosi na raskid a ne naponi{taj ugovora.

Revizija osnovano ukazuje da u sporovima ove vrste treba voditi ra-~una i o pravi~nosti, odnosno po{tewu. Ali, pravi~no je i po{teno dabude kako je primalac izdr‘avawa hteo.

(Odluka Vrhovnog suda Srbije, Rev. 5840/94 od 7.XII 1994)

ALEATORNOST UGOVORA O DO@IVOTNOM IZDR@AVAWU

Ne procewuje se aleatornost ugovora o doìvotnom izdràvawu samoprema vremenskom razmaku izme|u zakqu~ewa ugovora i smrti primaocaizdràvawa, ve} prema svim okolnostima slu~aja.

I z o b r a z l o ` e w a:Prema ~lanu 203. stav 1. Zakona o nasle|ivawu, zakonski naslednik

primaoca izdràvawa moè traìti poni{tavawe ugovora o doìvot-nom izdràvawu ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdràvawaugovor nije predstavqao nikakvu neizvesnost za davaoca izdràvawa. U

nasledno pravo

69

konkretnom slu~aju, primalac izdràvawa je pre zakqu~ewa ugovoraimao 85 godina a javqao se lekaru zbog povi{enog krvnog pritiska, po-reme}aja sr~anog rada, reumatskih bolova i bolova u zglobovima. Ni sta-rosno doba primaoca izdràvawa, niti bilo koja od wegovih zdrav-stvenih tegoba nisu iskqu~ivali aleatornost ugovora o doìvotnom iz-dràvawu, u smislu pomenutog propisa. Aleatornost tog ugovora ne pro-cewuje se samo po vremenskom razmaku izme|u zakqu~ewa ugovora i smrtiprimaoca izdràvawa, ve} prema svim okolnostima slu~aja. S obzirom nato, u reviziji se neosnovano navodi da su nièstepeni sudovi pogre{noprimenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tuìqe da se zbogodsustva aleatornosti poni{ti ugovor o doìvotnom izdràvawu.

(Re{ewe Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4772/01 od 8. XI 2001)

PONI[TAJ UGOVORA O DO@IVOTNOM IZDR@AVAWU

Pravo zahtevati poni{taj ugovora o doìvotnom izdràvawu zbognedostatka elemenata aleatornosti zakqu~enog za vreme vaèwa ranijegZakona o nasle|ivawu, dakle kao ru{qivog, zasniva se na osnovu op{tihpravila o neva`nosti ugovora po ~lanu 111. Zakona o obligacionim odno-sima, s tim {to to pravo prestaje istekom roka od jedne godine od sa-znawa razloga ru{qivosti, odnosno tri godine od zakqu~ewa ugovora.


Presudom prvostepenog suda odbijen je zahtev tuìoca da se poni{tiugovor o doìvotnom izdràvawu koji su tuìoci zakqu~ili sa tuè-nima.

Drugostepeni sud je àlbu izjavqenu protiv ove presude odbio kaoneosnovanu i prvostepenu presudu potvrdio iz slede}ih razloga:

Nije sporna ~iwenica da je ugovor o doìvotnom izdràvawu koji sepobija zakqu~en 24.VIII 1995. godine, {to zna~i da se na wega ne pri-mewuje sada vaè}i propis Zakona o nasle|ivawu ("Sl. glasnik RS", br.46/95) koji je stupio na snagu 5.V 1996. godine, ve} propisi koji su vaìliu vreme wegovog sa~iwewa (~lan 237. navedenog zakona).

Me|utim, tuìoci su i po ranijim propisima izgubili pravo da zahte-vaju poni{taj ugovora. Raniji Zakon o nasle|ivawu ("Sl. glasnik SRS",br. 52/74, 1/80 i 25/82) koji se u konkretnom slu~aju primewuje nije sa-dràvao odredbu o mogu}nosti poni{taja ugovora o doìvotnom izdr-àvawu zbog nedostataka elemenata aleatornosti kako to predvi|a odre-dba ~lana 203. sada vaè}eg Zakona o nasle|ivawu, ali su tu mogu}nostpruàla op{ta pravila o neva`nosti ugovora po Zakonu o obligacionimodnosima. Ugovor o doìvotnom izdràvawu kome nedostaje elemenat ale-atornosti nije u svakom slu~aju apsolutno ni{tav, nego ru{qiv ugovor(~lan 111. Zakona o obligacionim odnosima), a pravo zahtevati poni{te-we ru{qivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznawarazloga ru{qivosti, odnosno od tri godine od dana zakqu~ewa ugovora.

nasledno pravo

70

Po{to su tuìoci zahtev za poni{taj zbog nedostatka aleatornostiistakli nakon proteka ovih rokova wihov zahtev je vaqalo kao neosnovanodbaciti.



Primenom ~lana 210. Zakona o obligacionim odnosima, a na osnovu od-redbe ~lana 120. stav 4. Zakona o nasle|ivawu, kada sud udovoqi zahtevuprimaoca izdràvawa za raskid ugovora o doìvotnom izdràvawu,duàn je istovremeno da sudi i o zahtevu davaoca izdràvawa da mu tu-ìla~ka strana (primalac izdràvawa) naknadi vrednost koristi koju jeiz tog ugovora imala


Prvostepeni sud je pobijanom presudom usvojio tu`beni zahtev i ras-kinuo ugovor o doìvotnom izdràvawu zakqu~en izme|u parni~nihstranaka, dok je odbio prigovor tuène kao davaoca izdràvawa da jojtuìlac kao primalac izdràvawa naknadi tro{kove izdràvawa uodre|enom iznosu.

Tuèna je izjavila àlbu protiv navedene presude koju je drugostepenisud delimi~no usvojio, a delimi~no odbio (prvostepena presuda je potvr-|ena u delu u kojem je odre|en raskid ugovora o doìvotnom izdràvawu,dok je u delu kojim je prigovor tuène da se primalac obaveè da u slu~ajuraskida ugovora tuènoj naknadi tro{kove koje je tuèna za wegovo iz-dràvawe snosila ukinuo).

Drugostepeni sud je ukinuo prvostepenu presudu u delu u kojem jeodlu~eno o prigovoru tuène nalaze}i da je prvostepeni sud zbog pogre{-ne primene materijalnog prava prilikom odlu~ivawa o tom prigovoru,odnosno zahtevu tuène, nije utvrdio sve ~iwenice koje su od zna~aja zaodlu~ivawe o istom.

Odredbom ~lana 120. stav 4. Zakona o nasle|ivawu ("Sl. glasnik SRS",br. 52/74 i 1/80) koji se u konkretnom slu~aju primewuje propisano je da uslu~aju raskida ugovora svaka strana zadràva pravo da od druge stranetraì naknadu koja joj pripada po op{tim pravilima imovinskog prava.To zna~i da je sud, kada udovoqi zahtevu primaoca izdràvawa za raskidugovora o doìvotnom izdràvawu, kao u konkretnom slu~aju, duàn is-tovremeno da sudi i o zahtevu davaoca izdràvawa da mu tuìla~ka stra-na - primalac izdràvawa naknadi vrednost koristi koje je iz tog ugo-vora imala primenom odredbe ~lana 210. Zakona o obligacionim odno-sima. Stoga je potrebno da prvostepeni sud u novom postupku utvrdi kojadavawa je tuèna u izvr{ewu ugovora o doìvotnom izdràvawu imalaprema tuìocu i kolika je vrednost tih davawa i nakon toga odlu~i ozahtevu tuène.

(Presuda Okru`nog suda u Zrewaninu, G`. 1539/98 od 1.VII 1999)

nasledno pravo

71

RASKID UGOVORA O DO@IVOTNOM IZDR@AVAWU - NEPODEQENA IMOVINA

(^l. 120. Zakona o nasle|ivawu)

Obaveza davaoca izdr‘avawa po ugovoru o do‘ivotnom izdr‘avawunedeqiva je, pa bi nad‘iveli bra~ni drug mogao da tra‘i da se ugovor rask-ine u celosti, ako se radi o nepodeqenoj imovinskoj zajednici primalacaizdr‘avawa zasnovanoj na zajedni~koj svojini.

I z o b r a z l o ‘ e w a:Prvostepeni sud je zakqu~io, da se za raskid predmetnog ugovora u sm-

islu ~lana 120. st. 2. i 3. Zakona o nasle|ivawu nisu stekli zakonskirazlozi, jer je tu‘enik kao davalac izdr‘avawa sve svoje obaveze do smrtiugovara~a Q.uredio i na vreme izvr{avao i da je bez svoje krivice odstrane tu‘ioca bio onemogu}en da po smrti tu‘io~eve supruge sa ispu-wewem svojih ugovornih obaveza prema tu‘iocu nastavi, pa je stogatu‘beni zahtev u celosti odbijen kao neosnovan.

Vrhovni sud kod ocene navoda izjavqene revizije nalazi, da se pravnizakqu~ak ni‘estepenih sudova za sada ne mo‘e prihvatiti kao pravilan ina zakonu osnovan, jer su sudovi propustili da ocene odlu~ne okolnostikoje se moraju uzeti u obzir da bi se sporni pravni odnos stranakapravilno raspravio i o tu‘benom zahtevu tu‘ioca zakonito odlu~ilo.

Prvostepeni sud nije raspravio ko je od primalaca izdr‘avawa biovlasnik kp. br. 3589 i 3588 sa stambenom zgradom koja se na toj parcelinalazi, a koje su bile predmet spornog ugovora o do‘ivotnom izdr‘a-vawu, odnosno da li je ta imovina predstavqala wihovu iskqu~ivusvojinu (posebnu imovinu) ili su pak bile u susvojini i sa kojim udelom,ili zajedni~ku svojinu, a {to je za pravilnu primenu materijalnog pravabilo od odlu~nog zna~aja. Ovo stoga, jer ako se radi o nepodeqenoj imov-inskoj zajednici primalaca izdr‘avawa zasnovanoj na zajedni~koj svoji-ni onda je obaveza davaoca izdr‘avawa po ugovoru o do‘ivotnom iz-dr‘avawu nedeqiva, pa bi tu‘ilac kao nad‘iveli bra~ni drug ugovara~aQ. mogao da tra‘i da se ugovor raskine u celosti, a ne samo u pogleduimovine koju je on po tom ugovoru dao. U suprotnom, ako se radi o poseb-noj imovini primalaca izdr‘avawa onda tu‘ilac iz tog ugovora ne bibio aktivno legitimisan da tra‘i wegov raskid i u odnosu na ugovara~asada pok. Q.


RASKID UGOVORA O DO@IVOTNOM IZDR@AVAWU ZBOG KRIVICE JEDNE STRANE

Kod ugovora o do‘ivotnom izdr‘avawu ne mo‘e strana ugovornicatra‘iti raskid ovog ugovora zbog neizvr{avawa obaveze druge strane ugo-vornice ako je za to neizvr{avawe sama kriva. U suprotnom, postojawetakvih ugovora dovelo bi do zloupotrebe prava bez obzira na ciq koji se‘eli posti}i ovakvim postupawem.

nasledno pravo

72

I z o b r a z l o ‘ e w a:Izrekom pobijane delimi~ne presude prvostepeni sud je usvojio tu‘-

beni zahtev tu‘iqe da se raskine ugovor o do‘ivotnom izdr‘avawu, za-kqu~en 18.10.1988. godine pred istim sudom izme|u tu‘iqe kao primaocaizdr‘avawa i tu‘enog kao davaoca izdr‘avawa.

Protiv navedene presude blagovremeno je izjavio ‘albu tu‘eni. Tu-‘iqa je podnela odgovor na ‘albu. Ispituju}i pobijanu presudu u smislu~lana 365. ZPP Okru‘ni sud nalazi da je ‘alba osnovana.

Ako me|u strankama nije bilo sporno da tu‘eni od podno{ewa tu‘bene izvr{ava obaveze prema tu‘iqi, prvostepeni sud je bio du‘an da ra-zjasni koji je razlog za ovakvo postupawe tu‘enog.U konkretnoj situacijiza slu~aj da je tu‘iqa odbila da primi izvr{avawe ugovornih obaveza, nemo‘e joj se pripisati u krivicu, ukoliko tu‘eni te obaveze makar i izobjektivnih razloga du‘e nije izvr{avao, ako je tu‘iqi zbog starosti ibolesti to izvr{ewe bilo stalno potrebno.

(Re{ewe Okru‘nog suda u Kragujevcu, G‘. 322/96 od 27. III 1996)

RASKID UGOVORA O DO@IVOTNOM IZDR@AVAWU I ISPLATA NOVÂNOG IZNOSA DATOG RADI IZDR@AVAWA

Kada sud odbije zahtev da se raskine ugovor o doìvotnom izdràvawuu sporu po tu`bi radi raskida ugovora o doìvotnom izdràvawu zakqu-~en izme|u parni~nih stranaka onda nema potrebe da istom presudom od-lu~uje o zahtevu protivtu`be radi isplate nov~anog iznosa datog radiizdràvawa, jer se takav protivtu`beni zahtev isti~e kao eventualnisamo za slu~aj da sud tu`beni zahtev radi raskida ugovora usvoji.

I z o b r a z l o ` e w a:Prvostepeni sud je pobijanom presudom odbio tu`beni zahtev kojim je

traèno da sud raskine ugovor o doìvotnom izdràvawu zakqu~enizme|u parni~nih stranaka 7.IX1993. godine i istom presudom odbio pro-tivtu`beni zahtev kojim je zahtevano da se tuìqa obaveè da tuènomisplati odre|eni nov~ani iznos dat radi izdràvawa.

Drugostepeni sud je àlbu tuìqe odbio i prvostepenu presudu potvr-dio u delu kojim je tu`bni zahtev odbijen, a àlbu tuène usvojio i pobi-janu presudu, u delu kojim je protivtu`beni zahtev odbijen, ukinuo.

@alba tuìqe nije osnovana jer prema utvr|enim ~iwenicama u pobi-janoj presudi proizilazi da je tuèna kao davalac izdràvawa izvr{a-vala svoje obaveze prema tuìqi kao primaocu izdràvawa, pa se usloviza raskid ugovora u smislu ~lana 120. stav 3. Zakona o nasle|ivawu ("Sl.glasnik SRS", br. 52/74, 1/80 i 25/82) koji se u konkretnom slu~aju pri-mewuje na osnovu ~lana 237. stav 2. Zakona o nasle|ivawu ("Sl. glasnikRS", br. 46/95) nisu ispunili.

@alba tuène je, me|utim, osnovana.Zahtev protivtu`be je istaknut kao eventualni {to zna~i samo za

slu~aj da sud usvoji tu`beni zahtev radi raskida ugovora. Po{to jetu`beni zahtev odbijen, nije bilo potrebe za dono{ewe odluke o zahtevu

nasledno pravo

73

protivtu`be. Po{to àlba tuène na ovo osnovano ukazuje drugostepenisud ju je usvojio i wome pobijani deo prvostepene presude ukinuo.

(Presuda Okru`nog suda u Zrewaninu, G`. 1208/99 od 30. VI 2000)

PRAVO NA RASKID UGOVORA O DO@IVOTNOM IZDR@AVAWU

Pravo na raskid ugovora o doìvotnom izdràvawu nije li~no, ve} imo-vinsko pravo.

I z o b r a z l o ` e w a:Pravo na raskid ugovora o doìvotnom izdràvawu nije li~no, ve}

imovinsko pravo, i kao takvo ne pripada samo ugovara~ima, ve} prelazina naslednike. Kada primalac izdràvawa za ìvota ima pravo da traìraskid ugovora, jer druga strana ne izvr{ava svoje obaveze iz svog ugo-vora, tada i wegovi naslednici mogu po istom osnovu da traè raskidugovora.




Raskid ugovora o doìvotnom izdràvawu moè traìti svaka ugo-vorna strana, ako druga strana ne izvr{ava svoje obaveze.

I z o b r a z l o ` e w a:Prema razlozima nièstepenih presuda tuìoci su kao primaoci iz-

dràvawa, 11. avgusta 1988. godine, zakqu~ili sa tuènim kao davaocemizdràvawa, ugovor o doìvotnom izdràvawu, po kome su tuènom ustu-pili u svojinu sporne nepokretnosti, uz obavezu tuènog da od dana za-kqu~ewa ovog ugovora, pored obaveza u pogledu pripremawa hrane, odr-àvawa higijene, le~ewa i nege, obezbe|uje tuìocima nov~ana sredstva iodre|enu koli~inu poqoprivrednih, prehrambenih i drugih proizvoda.Prava voqa parni~nih stranaka kao ugovara~a, bila je da zakqu~e ugovoro doìvotnom izdràvawu kao ugovor o poklonu. Usmenim sporazumomugovora~a odloèno je izvr{avawe navedenih ugovornih obaveza tuè-nog, sve dok su tuìoci sposobni za rad. Tuèni kao davalac izdràvawa,nije uop{te izvr{avao svoje ugovorne obaveze, ni u periodu za koji je po-stignut usmeni sporazum ugovara~a, niti je ove obaveze po~eo da izvr{avana izri~it zahtev tuìlaca, kada im se zdravstveno stawe pogor{alo.

Polaze}i od ovako utvr|enog ~iweni~nog stawa, pravilno su nièste-peni sudovi primenili materijalno pravo, kada su zakqu~ili da su ispu-weni uslovi za raskid navedenog ugovora o doìvotnom izdràvawu, daovaj ugovor nije prividan i da ne prikriva neki drugi ugovor.

Parni~ne stranke su se kao ugovara~i, prilikom zakqu~ewa ugovora odoìvotnom izdràvawu, saglasile o bitnim sastojcima takvog dvostra-nog teretnog ugovora u smislu ~lana 26. ZOO, a ne ugovora o poklonu kao

nasledno pravo

74

dobro~inog pravnog posla, a svaka ugovorna strana moè traìti raskidugovora o doìvotnom izdràvawu, ako druga strana ne izvr{ava svojeobaveze u smislu ~lana 120. Zakona o nasle|ivawu (“Slu`beni glasnikSRS” br. 52/74, 1/80,25/82) u vezi ~lana 237. stav 2. Zakona o nasle|ivawu(“Slu`beni glasnik RS”, br. 46/95) i ~l. 124-132. ZOO.

Imaju}i u vidu sve okolnosti koje su utvrdili nièstepeni sudovi,Vrhovni sud nalazi da ugovor o doìvotnom izdràvawu – zakqu~en upropisanoj formi, kojim se jedan ugovara~ obavezuje da doìvotno izdr-àva drugog ugovara~a, a u kome drugi ugovara~ izjavquje da mu jo{ zaìvota ustupa u svojinu svu svoju imovinu ili jedan wen deo, nije u su-protnosti sa navedenim propisima Zakona o nasle|ivawu. Ovakav ugovorima pravno dejstvo i u pogledu ugovora ovakve vrste primewuju se na~elaop{teg imovinskog prava i u odnosu na obaveze ugovara~a i u odnosu naizvr{avawe ugovornih obaveza. Kako se ne radi o prividnom ugovoru, ko-ji u smislu ~lana 66. ZOO prikriva ugovor o poklonu, navodi revizije,kojima se pobija zakqu~ak nièstepenih sudova u pogledu pravnog dejstvaovog ugovora o doìvotnom izdràvawu, nisu osnovani.

(Odluka Vrhovnog suda Srbije, Rev. 166/98 od 1.VII 1998)

NI[TAVOST UGOVORA O DO@IVOTNOM IZDR@AVAWU

(^l. 203. st. 1. ZON RS)

Ugovor o doìvotnom izdràvawu koji primalac izdràvawa, kod kogaje dijagnosticiran od strane Konzilijuma lekara karcinom, zakqu~i sa svo-jom suprugom, a ma}ehom tuìoca, kao davaocem izdràvawa, ni{tav jekao nemoralan jer je ona znala ili morala znati da je izvesna bliska smrtprimaoca izdràvawa, te da takav ugovor nije predstavqao nikakvu neiz-vesnost za davaoca izdràvawa.

I z o b r a z l o ` e w a:U prvostepenom postupku je utvr|eno da je tuìlac sin pokojnog @ivo-

mira, a da je tuèna ma}eha tuìocu. Otac tuìoca je preminuo 4. I 1997.godine od karcinoma koji je dijagnosticiran od strane konzilijumalekara u Beogradu jo{ 28.5.1996. godine, a koji je u zdravstvenom kartonupok. @ivomira upisan 28.6.1996. godine. Dana 18.6.1996. godine pok.@ivomir je kao primalac izdràvawa sa tuènom kao davaocem izdr-àvawa zakqu~io ugovor o doìvotnom izdràvawu pri ~emu je u tommomentu tuèna znala od kakve bolesti pok. @ivomir boluje. Iz iskazatuène kao stranke proizilazi da je upravo ovaj ugovor o doìvotnom iz-dràvawu zakqu~en zbog toga {to su ona i wen pokojni suprug ~uli da jetestament oboriv, te da je èqa pok. @ivomira bila da wu obezbedi i daostale naslednike iskqu~i iz nasledstva.

Prema ovako utvr|enom ~iweni~nom stawu koje se revizijom ne moèpobijati, pravilno su nièstepeni sudovi primenili materijalno pravo.Naime, ~lanom 203. stav 1. Zakona o nasle|ivawu je propisano da na zahtevzakonskih naslednika primaoca izdràvawa sud moè poni{titi ugovoro doìvotnom izdràvawu, ako zbog bolesti ili starosti primaoca iz-

nasledno pravo

75

dràvawa ugovor nije predstavqao nikakvu neizvesnost za davaoce izdr-àvawa. Kako je u postupku jasno utvr|eno da je kod tuène kao davaocaizdràvawa bila sasvim prisutna izvesnost o vrsti i duìni bolestipokojnog @ivomira i ~iwenica smrti u odre|enom periodu bila je sas-vim izvesna, to su sudovi pravilno utvrdili da su ispuweni uslovi iz~lana 203. Zakona o nasle|ivawu, i poni{tili ugovor koji je zakqu~enizme|u pokojnog @ivomira i tuène. Ni{tav je ugovor o doìvotnom iz-dràvawu ako je davalac izdràvawa znao da se zbog starosti i neizle-~ive bolesti o~ekuje skora smrt primaoca izdràvawa, tako da do stvar-nog izdràvawa nije do{lo. Ni{tav je i kao nemoralan ugovor o doìvo-tnom izdràvawu gde je davalac izdràvawa znao ili je morao znati da jeizvesna bliska smrt primaoca izdràvawa.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 333/01 od 28. II 2001)

UGOVOR O DO@IVOTNOM IZDR@AVAWU- RAZMENA NEPOKRETNOSTI

Kad primalac izdr‘avawa nepokretnosti koja je predmet ugovora odo‘ivotnom izdr‘avawu na koju je zadr‘ao pravo svojine i dr‘avine svedo svoje smrti, u me|uvremenu razmeni za drugu nepokretnost ugovorom orazmeni nepokretnosti sa tre}im licem, razmewena nepokretnost nemo‘e predstavqati predmet ugovora o do‘ivotnom izdr‘avawu po os-novu “transformacije” i “kontinuiteta” imovine.


U konkretnom slu~aju, ugovor o do‘ivotnom izdr‘avawu je i po formii po sadr‘ini zakqu~en prema odredbama ~lana 117. Zakona o nasle-|ivawu i predstavqa strogo formalni pravni posao, jer forma ima kon-stitutivni karakter, a sastoji se iz pismenog zaqu~ewa ugovora i overe, asastoji se iz pismenog zaqu~ewa ugovora i overe od strane suda. [to seti~e predmeta ovog ugovora, smatra se da se odnosi samo na nepokretnostikoje je primalac izdr‘avawa imao u trenutku zaqu~ewa ugovora, dakle, ukonkretnom slu~aju predmet ugovora je bio ku}ni plac sa ku}om od triodeqewa na tom placu. Prema zaqu~enom ugovoru, predaja ove imovine udr‘avinu i svojinu tu‘enoj kao davaocu izdr‘avawa odlo‘ena je dosmrti primaoca izdr‘avawa. To zna~i da primalac izdr‘avawa ostajesopstvenik, sve do svoje smrti, imovine koja je predmet ugovora o do‘ivo-tnom izdr‘avawu, iz ~ega proizilazi da je mogao slobodno otu|iti. Ukonkretnom slu~aju primalac izdr‘avawa je to i u~inio, jer je nepokret-nosti koje predstavqaju predmet ugovora zamenio za sporni stan. Nakontoga, primalac i davalac izdr‘avawa nisu izvr{ili izmene ugovora odo‘ivotnom izdr‘avawu, kako bi ugovorom obuhvatili sporni stan kaopredmet ugovora, iako su to mogli u~initi, ali u formi u kojoj je za-kqu~en i osnovni ugovor.

S obzirom na izneto, a imaju}i u vidu da je individualizirawe pred-meta ugovora o do‘ivotnom izdr‘avawu nu‘no i da se ne radi o uni-verzalnoj sukcesiji kao kod nasle|ivawa, to je pogre{an zakqu~ak ni‘e-

nasledno pravo

76

stepenih sudova da je sporni stan predmet navedenog ugovora o do‘ivot-nom izdr‘avawu po osnovu “transformacije” i “kontinuiteta” imovine.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije Gzz. 407/2001 od 4.7.2001)

UKIDAWE IZJAVE O USTANOVQAVAWU PRAVA DO@IVOTNOG IZDR@AVAWA

Izjava o konstituisawu prava do‘ivotnog u‘ivawa u korist obestrane koju je otac tu‘iqe dao nakon {to je spornu imovinu ugovorom odo‘ivotnom izdr‘avawu ustupio svojoj k}erki tu‘iqi nema pravnu va-‘nost jer navedenu nekretninu nije mogao naknadno opteretiti.

I z o b r a z l o ‘ e w a: Dana 21.X 1993. godine pred Op{tinskim sudom u Rumi overen je ugo-

vor o do‘ivotnom izdr‘avawu sa~iwen izme|u tu‘iqe kao davaoca izdr-‘avawa i wenog oca R.M. kao primaoca izdr‘avawa, s tim da se onaodmah po overi ugovora mo‘e ukwi‘iti kao vlasnik navedenih nekret-nina. Me|utim, otac tu‘iqe R.M. daje izjavu o konstituisawu pravado‘ivotnog u‘ivawa u korist tu‘iqe i tu‘ene i na osnovu re{ewa Dn.459/94 od 9.6.1994. godine ovo pravo biva ukwi‘eno. I po mi{qewu ovogsuda ovakva izjava R.M. o konstituisawu prava do‘ivotnog u‘ivawa nemapravnu va‘nost, s obzirom da su nekretnine po ugovoru o do‘ivotnomizdr‘avawu ustupqene tu‘iqi, to je pravilno postupio prvostepeni sudnalaze}i da ovakva izjava nema dejstva kako to u ralozima navodi.

Po mi{qewu ovog suda neosnovano ‘albom tu‘eni isti~e da je biladu‘nost suda da postupak u ovoj pravnoj stvari prekine s obzirom da te~epostupak oko utvr|ivawa neva‘nosti ugovora o do‘ivotnom izdr‘avawu,te se ovde radi o datoj izjavi za konstituisawe prava do‘ivotnog izdr-‘avawa u momentu kada je ve} bilo raspolagano spornom nekretninom, paR.M. po mi{qewu ovog suda nije mogao konstituisati bilo kakve teretena navedenoj nekretnini. Postupak oko va‘ewa ugovora o do‘ivotnomizdr‘avawu nije prethodno pitawe u odnosu na postavqeni tu‘benizahtev u ovoj pravnoj stvari, pa je ovaj sud ocewuju}i sve razloge ‘albena{ao da razlozi ‘albe ne stoje, te je ‘albu odbio i odluku prvostepenogsuda potvrdio temeqem ~lana 368. ZPP.(Presuda Okru‘nog suda u S. Mitrovici, G‘. 1218/95 od 19.H 1995)

USTUPAWE I RASPODELAUSTUPAWE I RASPODELAUSTUPAWE I RASPODELAUSTUPAWE I RASPODELAIMOVINE ZA @IVOTAIMOVINE ZA @IVOTAIMOVINE ZA @IVOTAIMOVINE ZA @IVOTA

UGOVOR O USTUPAWU I RASPODELI IMOVINE ZA @IVOTA

(^l. 115. st. 2. Zakona o nasle|ivawu)

Ako primalac imovine ne daje ustupiocu ili kome drugom izdr`avaweodre|eno ugovorom o ustupawu i raspodeli imovine za `ivota, ustupilac

nasledno pravo

77

imovine po ugovoru o ustupawu i raspodeli imovine za ìvota ima pravoda zahteva da mu potomak – primalac imovine po takvom ugovoru vrationo {to je po ugovoru primio.


Tuìoci su roditeqi tuènim M. i @. pa su sa wima, kao svojom de-com, zakqu~ili ugovor o ustupawu i raspodeli imovine za ìvota, koji jeoveren kod Op{tinskog suda. Tuìoci, kao ustupioci imovine ustupilisu svu svoju imovinu tuènim, kao svojoj deci uz obavezu tuènog M. daizdràva, le~i, posle smrti sahrani, izda podu{je po mesnim obi~ajima ipodigne nadgrobni spomenik ustupiocu R., a tuèni primalac @. se oba-vezuje da izdràva, le~i, posle smrti sahrani izda podu{je po mesnimobi~ajima i podigne nadgrobni spomenik ustupiocu tuìqi R. U prove-denom postupku je utvr|eno da tuèni M. nije ispuwavao svoju ugovornuobavezu prema tuìocu R., jer mu nije davao izdràvawe, a osim toga ga jefizi~ki maltretirao i vre|ao zbog ~ega je osu|en pravnosna`nom krivi-~nom presudom.

Polaze}i od utvr|enog ~iweni~nog stawa nièstepeni sud je uz pra-vilnu primenu materijalnog prava usvojio tu`beni zahtev u odnosu natuènog M. Naime, ~lanom 115. stav 2. Zakona o nasle|ivawu, vaè}eg uvreme zakqu~ewa spornog ugovora, predvi|eno je da ustupilac imovine pougovoru o ustupawu i raspodeli imovine za ìvota ima pravo da zahtevada mu potomak tj. primalac imovine po takvom ugovoru vrati ono {to jeod wega primio ustupawem i raspodelom, ako potomak ne daje ustupiocuili kome drugom izdràvawe odre|eno ugovorom o ustupawu i raspodeliimovine za ìvota.

Nièstepeni sud je utvrdio odlu~ne ~iwenice za pravilnu primenumaterijalnog prava, a naime utvrdio je da tuèni M. nije izvr{avao pre-uzete ugovorne obaveze, jer tuìocu R. nije davao izdràvawe ni na kojina~in, niti pruào pomo} u bilo kom vidu, pa se u reviziji neosnovanoukazuje na pogre{nu primenu ~lana 115. Zakona o nasle|ivawu.

(Odluka Vrhovnog suda Srbije, Rev. 850/98 od 13.V 1998)

UGOVOR O POKLONU

GRUBA NEBLAGODARNOST

Nije od zna~aja kakvo je bilo pona{awe poklonoprimca prema poklono-davcu pre zakqu~ewa ugovora o poklonu za ocenu o tome da li postoji grubaneblagodarnost na strani poklonoprimca.

I z o b r a z l o ` e w a:U obrazloèwu prvostepene presude se navodi da su odnosi izme|u

parni~nih stranaka tuìoca i tuènih, kao wegovih }erki, posle za-kqu~ewa ugovora o poklonu konfliktni, ali da su takvi, konfliktniodnosi, postojali i pre zakqu~ewa ugovora o poklonu, pa da stoga po-

nasledno pravo

78

na{awe tuènih u takvim odnosima, tuìlac ne moè sa uspehom kvali-fikovati kao ispoqavawe grube neblagodarnosti.

Kod ovakvog stawa stvari, prvostepeni sud je bio tuàn da pre svegadetaqnim saslu{awem i suo~ewem parni~nih stranaka, ukoliko te ~i-wenice ve} nije mogao da utvrdi iskazom saslu{anih svedoka, utvrdikakvo je me|usobno pona{awe stranaka u takvim konfliktnim situaci-jama i to pre svega tuènih, kako bi bio u mogu}nosti da donese pravilanzakqu~ak o tome postoji li na strani tuènih prema tuìocu grubaneblagodarnost koja bi vodila opozivu ugovora o poklonu.

Ukoliko su tuène kao tuìo~eve }erke prema wemu zadràle isto-vetno pona{awe kao i pre zakqu~ewa ugovora o poklonu a koje u svojojsadrìni ima elemenata grube neblagodarnosti, ne bi se mogao prih-vatiti zakqu~ak prvostepenog suda da zbog istovetnosti pona{awatuènih prema tuìocu, kako pre, tako i posle zakqu~ewa ugovora, pa ikada je u takvom pona{awu bilo elemenata grube neblagodarnosti, ne bibilo osnova za opoziv ugovora zbog grube neblagodarnosti, jer za ocenu otome da li postoji gruba neblagodarnost na strani poklonoprimca nijeod zna~aja kakvo je bilo pona{awe poklonoprimca prema poklonodavcupre zakqu~ewa ugovora o poklonu.

(Re{ewe Okru`nog suda u Vaqevu, G`. 1427/01 od 25. XII 2001)

GRUBA NEBLAGODARNOST KAO FAKTI^KO PITAWE

O postojawu grube neblagodarnosti koje je fakti~ko pitawe sud zak-qu~uje uzimaju}i u obzir sve okolnosti slu~aja, cene}i ga kao vrednosno mer-ilo koje se odnosi na pravila morala i dobrih obi~aja

I z o b r a z l o ` e w a:Nisu sporne ~iwenice da su stranke zakqu~ile 27.I 1981. i 20.H.1981.

godine ugovore o poklonu, kojima je tuìlac svoju nepokretnost bliènavedenu u ugovorima poklonio }erki, ovde tuènoj.

U ovom slu~aju tuìlac zahteva - opoziv predmetnih ugovora o pok-lonu temeqi na ispoqenoj gruboj neblagodarnosti tuène.

Gruba neblagodarnost je neodre|eni pojam tzv. pravni standard. Da lise postupak poklonoprimca prema poklonodavcu moè okarakterisatigrubom nepa`wom, sud u svakom konkretnom slu~aju ocewuje, uzev{i uobzir sve okolnosti tog slu~aja.

Ocenom izvedenih dokaza kako to nalaè propis ~lana 8. ZPP, ut-vr|eno je da su odnosi stranaka bili dobri sve do vremena kada jetragi~no umrla supruga tuìoca, majka tuène. Toga dana na sam dan sahr-ane stranke su se posva|ale. Posle izvesnog vremena tuèna je samoinici-jativno iz ku}e tuìoca iznela izvesne stvari, zbog ~ega je osu|enapravnosna`nom presudom za krivi~no delo samovla{}e. U jednom sukobusinovi tuène su pretili tuìocu.

Uzimaju}i u obzir okolnosti slu~aja da je tuèna na dan sahrane majkebila u posebnom psihi~kom stawu neraspoloèwa i razdraènosti izaz-

nasledno pravo

79

vana re~ima i pona{awem tuìoca da ne pla~e, pa weno reagovawe nana~in kako je utvr|eno u takvim okolnostima, osnovano sudovi zakqu~ujuda ne predstavqa grubu neblagodarnost. Tako|e je pravilno oceweno dapostojawe krivi~ne odgovornosti zbog krivi~nog dela samovla{}a samoza sebe ne ~ini teè ogre{ewe o obavezu po{tovawa roditeqa. Nastaosukob izme|u sinova tuène i tuìoca u kome tuèna nije u~estvovalanema zna~aj grube neblagodarnosti.

Postojawe grube neblagodarnosti je fakti~ko pitawe o kome sud za-kqu~uje uzimaju}i u obzir sve okolnosti slu~aja, cene}i ga kao vrednosnomerilo koje se odnosi na pravila morala i dobrih obi~aja u sklopu ut-vr|enih ~iwenica za zakqu~ivawe u pravcu da tuèna svojim pona{awemnije grubo povredila moralnu obavezu po{tovawa roditeqa, nièstepenisudovi su dali dovoqne i vaqane razloge.

(Odluka Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4686/98 od 27. I 1999)

PONI[TAJ UGOVORA O POKLONU

Ne mogu se postaviti alternativno zahtevi radi poni{taja ugovora opoklonu zbog zablude o pobudama tuìqe kao poklonodavca i radi opozivaugovora o poklonu zbog grube nezahvalnosti tuène, odnosno osiroma{ewapoklonodavca, jer se oni me|usobno iskqu~uju, ve} se ovi zahtevi mogu kumu-lirati samo na uslovan na~in, dakle supsidijarno, pri ~emu je prvi prima-rni, a drugi eventualni samo za slu~aj da onaj prvi zahtev bude odbijen.


Prvostepenom presudom odbijen je tu`beni zahtev tuìqe kojim jetraèno da se poni{ti ugovor o poklonu zakqu~en izme|u tuìqe ituène 14.VII 1998. godine i tuèna obaveè da trpi povratnu ukwi`buprava vlasni{tva na nekretnini upisanoj u ZK. ulo{ku broj 11562 k.o.Z. ukorist tuìqe ili da se opozove ugovor o poklonu zakqu~en izme|utuìqe i tuène 14.VII 1998. godine i tuèna obaveè da trpi povratnuukwi`bu u korist tuìqe na navedenoj nekretnini koja je predmet ugo-vora o poklonu.

Po àlbi tuìqe drugostepeni sud je prvostepenu presudu ukinuo.Tuìqa je istakla dva zahteva: zahtev radi poni{taja ugovora o poklonuzbog zablude o pobudama tuìqe, kao poklonodavca i zahtev radi opozivaugovora o poklonu zbog grube nezahvalnosti tuène, odnosno zbog osi-roma{ewa poklonodavca.

Me|utim, ova dva zahteva tuìqa je istakla alternativno iako se onime|usobno iskqu~uju. Ovi zahtevi se mogu kumulirati samo na uslovanna~in, dakle supsidijarno, pri ~emu je prvi primarni, a drugi eventualnisamo za slu~aj da onaj prvi bude odbijen. Prvostepeni sud je propustio dana ovo upozori tuìla~ku stranu, pa }e to u~initi u novom postupku.

(Re{ewe Okru`nog suda u Zrewaninu, G`. 634/99 od 31. III 2000)

nasledno pravo

80

RASKID UGOVORA O POKLONU SA NALOGOM

Kad su naslednici poklonoprimca nastavili sa obavezom da izdràvajupoklonodavca, ali su u tome onemogu}eni radwama tuìoca tj. jednog odnaslednika poklonodavca nema mesta raskidu ugovora o poklonu sa nalogomizdràvawa.


Godine 1987. zakqu~en je i overen ugovor o poklonu u Op{tinskom suduu Gu~i, izme|u M.M. sada pokojnog kao poklonoprimca, pravnog pretho-dnika stranaka, sa nalogom da M.M. izdràva svog oca M.T. do krajaìvota, sahrani ga, podigne mu spomenik i izda odgovaraju}a podu{ja.

Dokazima je utvr|eno da je M.M. izdràvao svoga oca sve dok se istinije razboleo. Istu obavezu preuzimaju tuèni kao naslednici M.M. u me-ri u kojoj je to dozvoqavao pokojni M.T. Naime, tuèni, }erka i unukapoklonodavcu su slale hranu, odnosno wegovoj deci, sve dok je poklonoda-vac bio ìv, ali je on hranu odbijao zbog lo{ih me|uqudskih odnosa.Tako|e, kada je M.T. umro, tuèni su ponudili novac za sahranu, ali jetuìlac, odnosno drugi sin pokojnog to odbio.

Time je sud na{ao da je onemogu}ena obaveza tuènih radwama tuì-oca, pa nema mesta raskidu ugovora o poklonu. Naime, tuìlac moèimati samo obligacionopravni zahtev prema tuènicima na ime naknadeza tro{kove sahrane i podizawe spomenika u kojima tuèni nisu u~e-stvovali.

Op{tinski sud u Gu~i je presudom odbio tu`beni zahtev tuìoca zaraskid pomenutog ugovora o poklonu kao neosnovan.

Okru`ni sud u â~ku je presudom potvrdio prvostepenu presudu.(Presuda Okru`nog suda u â~ku, G`. 950/99 od 6.X 1999)

POKLON IZME\U SRODNIKA U PRVOM NASLEDNOM REDU

Prometom nepokretnosti ne smatra se poklon izme|u srodnika u prvomnaslednom redu prema ~lanu 3. Zakona o ograni~ewu prometa nepokret-nosti.


U prvostepenom postupku je utvr|eno da je pok. tuìlac Aleksandar sasvojom }erkom Kostadinkom zakqu~io ugovor o poklonu Ov. br. 2523/90 od26.12.1992. godine. Po tom ugovoru tuìlac je tuènoj Kostadinki poklo-nio ku}u zajedno sa placem. Ugovorom je predvi|eno da pok. Aleksandar sasuprugom zadràva pravo plodouìvawa - stanovawa u toj ku}i sve dowihove smrti. Ovu nepokretnost tuèna Kostadinka je ugovorom Ov. br.2092/94 od 7.10.1994. godine poklonila svom sinu tuènom Hermanu. Zbogtoga je tuìlac traìo poni{taj ugovora o poklonu zakqu~enog izme|utuènika iz razloga {to u taj ugovor nije uneto da on ima pravo stanov-

nasledno pravo

81

awa u ku}i koja predstavqa predmet ugovora o poklonu i {to je tuènaKostadinka ku}u otu|ila bez wegove saglasnosti.

Prema ovako utvr|enom ~iweni~nom stawu koje se revizijom ne moèpobijati pravilno je drugostepeni sud zakqu~io da ne postoje okolnostikoje su od zna~aja za poni{taj ugovora zakqu~enog izme|u tuènika. Na-ime, tuìlac nije traìo poni{taj ugovora koji je zakqu~en izme|u wegakao poklonodavca i tuène Kostadinke kao poklonoprimca, ve} je traìoda se poni{ti ugovor izme|u tuènih Kostadinke i wenog sina Hermana.Razlozi koje tuìlac u tu`bi navodi mogli bi biti eventualno razlog zaponi{taj ugovora o poklonu zakqu~enog izme|u samog tuìoca i tuèneKostadinke, ali nikako ne mogu biti razlog za poni{taj ugovora izme|utuène Kostadinke i wenog sina Hermana.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev 4748/98 od 23.II 2000)

RASKID UGOVORA O POKLONU ZBOG OSIROMA[EWA

Za li~nost poklonodavca vezano je pravo na raskid ugovora o poklonu izrazloga osiroma{ewa tj. nedostatka nu‘nih sredstava za ‘ivot, a wego-vom smr}u ovo pravo ne prelazi na wegove naslednike.

I z o b r a z l o ‘ e w aPravo na raskid ugovora o poklonu iz razloga osiroma{ewa tj. nedo-

statka nu‘nih sredstava za ‘ivot vezano je za li~nost poklonodavca itim pravom se {titi poklonodavac koji je u~iwenim poklonom ostaoosiroma{en, tj. bez nu‘nih sredstava za ‘ivot. Prema tome, pravo naraskid ugovora o poklonu iz razloga nedostatka drugih sredstava za‘ivot je li~no pravo poklonodavca koji je u~iwenim poklonom ostao bezdrugih sredstava i to pravo na raskid ugovora o poklonu posle smrti pok-lonodavca koji je zakqu~enim ugovorom ostao bez nu‘nih sredstava neprelazi na wegove naslednike.

(Re{ewe Okru‘nog suda u Po‘arevcu, G‘. 600/98 od 15. IV 1998)

VRA]AWE ZEMQI[TA ZBOG NI[TAVOSTI POKLONA I ODRICAWE OD NASLE\A

Odricawe od nasle|a ne moè se upodobiti ugovoru o poklonu iz ~lana17. Zakona o na~inu i uslovima priznavawa prava i vra}awu zemqi{ta…

I z o b r a z l o ` e w a:Ako je usmeni ugovor o poklonu zakqu~en u toku 1948. godine izme|u

majke tuìlaca i predstavnika dràve, wena deca su mogla u ostavinskompostupku okon~anom u 1953. godini osporiti punova`nost ranije u~iwe-nog raspolagawa u pogledu nepokretnosti na kojima su oni po sili zakonau momentu smrti ostavioca postali sanaslednici. Oni to nisu u~inilive} su se u toku 1953. godine (posle 2. avgusta 1952. godine), odrekli na-sle|a. Odricawe od nasle|a ne moè se upodobiti ugovoru o poklonu iz~lana 17. Zakona o na~inu i uslovima priznawa prava i vra}awu zemqi-

nasledno pravo

82

{ta koje je pre{lo u dru{tvenu svojinu po osnovu poqoprivrednog ze-mqi{nog fonda i konfiskacijom zbog neizvr{enih obaveza iz obaveznogotkupa poqoprivrednih proizvoda (»Slu`beni glasnik RS«, br. 18/91).

Pomenuti zakon progla{ava ni{tavim ugovore o poklonu zemqi{takoje je u~iweno u korist dru{tveno-pravnog lica u periodu sprovo|ewamera obaveznog otkupa od 10. avgusta 1945. godine do 2. avgusta 1952. god-ine u uslovima postojawa pritiska i prinude da se poklon u~ini. Ali,on nije proglasio ni{tavim poklone u naj{irem smislu ve} samo ugovoreo poklonu pod kojima se podrazumeva dvostrani pravni posao (jednostra-na obaveza). O~igledno je da taj zakon, u ~lanu 17, pod poklonom ne smatrasvako odricawe od prava niti odricawe od nasle|a u korist odre|enognaslednika, a ne smatra ni opra{tawe duga, ni ono {to je ostavilac zaìvota dao nasledniku na ime naslednog dela ili zbog osnivawa ili pro-{irewa doma}instva ili radi obavqawa zanimawa ili svako drugo be-splatno raspolagawe, kao {to je to ~inio ~lan 36. ranijeg Zakona onasle|ivawu ili ~lan 50. vaè}eg Zakona o nasle|ivawu. Zato se odrica-we od nasle|a koje su tuìoci u~inili posle 2. avgusta. 1952. godine nesmatra ugovorom o poklonu u smislu ~lana 17. Zakona o vra}awu zem-qi{ta.

Osim toga tuìqa je u vreme u~iwenih raspolagawa bila u~enik a otactuìoca oficir JNA i oni nisu isticali da su pre davawa nasledni~keizjave do 2. avgusta 1952. godine trpeli pritisak i prinudu da se bilokakav poklon u~ini, pa zato ne bi bili ispuweni uslovi za ni{tavostugovora ~ak i pod uslovom da se odricawe od nasle|a shvati u naj{iremsmislu kao ugovor o poklonu.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2114/01 od 26.IX 2002)

PRELAZAK ZAOSTAV[TINENA NASLEDNIKE

POVE]AWE NASLEDNOG DELA BRA^NOG DRUGA

Zahtev za pove}awe naslednog dela na ra~un sanaslednika drugog nasled-nog reda moè postaviti bra~ni drug ukoliko nema nu`nih sredstava zaìvot, a zaostav{tina je tako male vrednosti da bi wenom podelombra~ni drug zapao u oskudicu.


U toku postupka nièstepeni sudovi su utvrdili da zaostav{tinuostavioca ~ini pravo svojine na 1/2 stana ukupne povr{ine 37,95m2 kojije ste~en po osnovu ugovora o otkupu stana i 1/2 nov~anih sredstava nadeviznoj {tednoj kwiìci, da tuìqa ima 79 godina, prima mese~nu pen-ziju od 1.500 dinara u dve rate, sr~ani je bolesnik, a da tuèni - ostavi-o~ev bratanac po umrlom bratu, ima 65 godina, po zanimawu je poqo-

nasledno pravo

83

privrednik slabog zdravstvenog stawa, poseduje 9 ari zemqi{ta koje dajeu arendu, ìvi sam i ima sinove koji su u braku. Pored toga je utvr|eno daje tuèni kao davalac izdràvawa nakon smrti supruga tuìqe kao pri-maoca izdràvawa postao vlasnik zemqi{ta povr{ine 10 ari sa ku}ompovr{ine 56m2 na toj parceli i svih pokretnih stvari koje se u ku}i na-laze.

Odlu~uju}i o osnovanosti tu`benog zahteva, nakon izvr{enog ve{-ta~ewa, sudovi su zakqu~ili da tuìqa ima pravo nasledstva na celokup-noj zaostav{tini iza smrti svog supruga, jer je predmetna zaostav{tinamale vrednosti, te da bi wenom podelom tuìqa zapala u oskudicu. Tozbog toga {to tuìqa konkuri{e u zaostav{tini ostavioca sa tuèni-kom kao bratancem ostavioca, dakle sa naslednikom iz drugog nasledogreda, a imovinske i zdravstvene prilike u kojima se nalazi tuìqa upu-}uju na to da bi podelom zaostav{tine tuìqa do{la u oskudicu, pa suodluke nièstepenih sudova u potpunosti u skladu sa ~lanom 23. Zakona onasle|ivawu koji se ima primeniti na ovaj slu~aj ("Sl. glasnik SRS", br.52/74) a koji je bio na snazi u vreme otvarawa nasle|a iza smrti ostav-ioca.


IZRAÛNAVAWE NU@NOG DELA


Prilikom izra~unavawa nu`nog dela, obra~unska vrednost zaostav-{tine se utvr|uje tako {to se utvrdi aktiva, potom pasiva zaostav-{tine, {to zna~i da se od tako utvr|ene vrednosti odbijaju iznosi os-tavio~evih dugova kao i iznos popisa i procene zaostav{tine i uobi~a-jenih tro{kova wegove sahrane.îwenica da je jedan od nu`nih naslednika izdràvao majku - ostaviqu

koja je sastavila sudski testament nema zna~aja kod umawewa nu`nogdela.

I z o b r a z l o ` e w a:Majka stranaka je sastavila sudski testament 1988. god. i tom pril-

ikom je raspolagala svojom celokupnom imovinom. Ista je pored stranaka(dva sina) imala jo{ {estoro dece. U ostavinskom postupku svi nasled-nici su priznali punova`nost sudskog testamenta sem tuìoca. Sud jepravilno primenio odredbu ~lana 48. Zakona o nasle|ivawu koji govori oizra~unavawu nu`nog dela, postupku utvr|ivawa vrednosti zaostav{ti-ne, aktivi i pasivi zaostav{tine i utvr|en je procenat povre|enog nu-`nog dela tuìoca.

Op{tinski sud u Gu~i je svojom presudom delimi~no usvojio tu`benizahtev tuìoca, pa je utvr|eno prema tuèniku da je sudskim testamentomod 31.maja 1988. koji je sa~inila pokojna - majka stranaka povre|en nu`nideo tuìoca, te se smawuje testamentalno raspolagawe ostaviqe i tu-ìocu priznaje pravo na nu`ni deo od 4,57% od zaostav{tine pokojne, akoje je bliè opredeqeno u izreci presude.

nasledno pravo

84

Protiv navedene presude tuènik je izjavio àlbu.

U àlbi je istakao da je on li~no izdràvao majku posle deobe sa we-nom decom po~ev od 7.maja 1980. godine, pa sve do wene smrti, odnosno 132meseca i 12 dana, pa tu okolnost treba imati u vidu kada se izra~unavapovre|eni nu`ni deo.

Okru`ni sud u â~ku je odbio kao neosnovanu àlbu tuènika i potvr-dio prvostepenu presudu.

U drugostepenoj odluci je ukazano: pravilno je prvostepeni sud prime-nio materijalno pravo i utvrdio povre|eni nu`ni deo tuìoca i pra-vilno ga izra~unao u procentu. To {to tuènik isti~e da je do smrtiizdràvao svoju majku nema zna~aja kod pitawa umawewa nu`nog dela.

(Presuda Okru`nog suda u â~ku, G`. 648/2001 od 31.V 2001)

ZAHTEV DA SE NASLEDNI DEO POVE]A

(^l. 23. Zakona o nasle|ivawu - “Sl. glasnik SRS”, br. 52/74)

I kada je u pitawu mala vrednost zaostav{tine ostavio~ev bra~nidrug ne mo‘e zahtevati da se wegov nasledni deo pove}a ili da nasledicelu zaostav{tinu ukoliko on nije bez nu‘nih sredstava za ‘ivot.


Prvostepeni sud je odbio zahtev tu‘iqe da joj se kao bra~nom druguostavioca zbog slabog imovnog stawa dosude sve pokretne stvari koje~ine zaostav{tinu pokojnog.

Po oceni drugostepenog suda prvostepeni sud je odlu~uju}i o zahtevuispravno po{ao od odredbe ~lana 23. Zakona o nasle|ivawu koje prop-isuju da ostavio~ev bra~ni drug mo‘e zahtevati da se wegov nasledni deopove}a ili da nasledi celu zaostav{tinu ako nema nu‘nih srdstava za‘ivot, a zaostav{tina je tako male vrednosti da bi wenom podelom zapaou oskudicu.

Kako je prvostepeni sud utvrdio da tu‘iqa nije bez nu‘nih sredstavaza ‘ivot, to zna~i da tu‘iqa ve} zbog toga ne ispuwava jedan od uslova izcitirane zakonske odredbe za pove}awe naslednog dela, odnosno predajucele zaostav{tine, pa su zato bez zna~aja sve ‘albene primedbe nautvr|enu vrednost zaostav{tine.

(Presuda Okru‘nog suda u Zrewaninu, G‘. 1381/94 od 27. XI 1996)

ODRICAWE OD NASLE\A

Odricawe u korist odre|enog naslednika ne smatra se odricawem odnasle|a, nego izjavom o ustupawu svog naslednog dela i ne moè biti de-limi~no, ni pod uslovom.Izjava o odricawu od nasle|a ili primawu nasle|a ne moè se opozvati,

ali naslednik koji je dao izjavu moè traìti poni{taj izjave ako je onaizazvana prinudom ili pretwom ili je data usled prevare ili u zabludi.

nasledno pravo

85

I z o b r a z l o ` e w a:U konkretnom slu~aju nasledni~ka izjava tuìoca po sporazumu

stranaka, a i po svojoj su{tini predstavqa izjavu o prijemu nasle|a iustupawu svog naslednog dela. Ustupawem naslednih delova izme|u tu-ìlaca sa jedne strane i tuènog sa druge strane zakqu~en je ugovor o pok-lonu. Pobuda za zakqu~ewe tog ugovora je da tuèni }erku tuìqe Nadeu~ini vlasnikom pravnim poslom me|u ìvima. U razumnom roku, a dopodno{ewa tu`be (kasnije i do zakqu~ewa glavne rasprave) tuèni obe-}awe koje je predstavqalo osnovnu pobudu za ustupawe naslednog dela nijeispunio. Vremensko trajawe obe}awa ukazuje da tuèni u momentu davawanasledni~kih izjava nije imao nameru da obe}awe ispuni - konkretizuje iugovor o prenosu prava svojine zakqu~i sa }erkom tuìqe. On je namernoizazvao zabludu kod tuìlaca da izvr{e raspolagawe sa svojim nasled-nim delovima. Na taj na~in svesno kr{e}i na~ela savesnosti i po{tewa uzasnivawu ugovornih odnosa iz ~lana 12. ZOO on je u~inio prevaru kojakao kvalifikovana zabluda predstavqa uzrok ru{qivosti ugovora. Pre-vara je na tuìoce i wihovu voqu uticala tako da bez poznatog motiva (dase }erka tuìqe u~ini vlasnikom po okon~awu ostavinske rasprave) nebi do{lo do zakqu~ewa ugovora o ustupawu.

(Odluka Vrhovnog suda Srbije, Rev. 5334/98 11.II 1999)

POKLON I SPORAZUM O DEOBI NASLE\A

Ako je zemqi{no-kwi`no stawe ostalo neizmeweno, naslednik koji je zaìvota ostavioca dobio poklon u nepokretnosti, moè sporazumom odeobi nasledstva ustupiti dobijene nepokretnosti drugom nasledniku.

I z o b r a z l o ` e w a:Parni~ne stranke su bra}a. Wihov otac je, za ìvota, ~inio poklone u

nepokretnostima i tuìocu i tuènom. Sporne parcele br. 601/2 i 866/3KO Stubica poklowene su tuìocu ugovorom od 4.3.1986. godine, ali nijedo{lo do promene u zemqi{nim kwigama, tako da su one u momentu smrtioca (29.7.1990. godine) bile u wegovom zemqi{no-kwi`nom vlasni{tvu.U ostavinskom postupku parni~ne stranke, kao jedini naslednici zakqu-~ili su sporazum po kome sav o~ev novac pripada tuìocu, a sporne par-cele - tuènom. Na osnovu tog sporazuma doneto je ostavinsko re{ewe od26.12.1990. godine, koje je postalo pravnosna`no, jer ga stranke nisu pobi-jale.

Imaju}i u vidu ovako utvr|eno ~iweni~no stawe, nièstepeni sudovisu pravilno postupili {to su odbili zahtev tuìoca da se utvrdi wegovovlasni{tvo na spornim parcelama. Te parcele jesu pripale wemu po ugo-voru o poklonu od 4.3.1986. godine, ali je svojina na wima i daqe pripad-ala ocu Tihomiru zbog toga {to se, po ~lanu 33. Zakona o osnovamasvojinskopravnih odnosa, pravo svojine na nepokretnosti sti~e tek upi-som u javnu kwigu. Ovakvo pravno stawe dopu{talo je strankama dazakqu~e sporazum o na~inu deobe zaostav{tine, pa kako su tim sporazu-mom (26.12.1990. godine) sporne parcele pripale tuènom (zato {to je sav

nasledno pravo

86

novac ostavioca pripao tuìocu), tuìlac se ne moè pozivati na ranijiugovor o poklonu traè}i za sebe svojinu na tim parcelama.

Bez uticaja su navodi revizije da sporazum stranaka o spornim par-celama nije mogao biti zakqu~en. Pobijawe tog sporazuma nije predmetovog spora, a sud, po ~lanu 2. stav 1. ZPP odlu~uje u granicama zahteva. Ova`nosti sporazuma ne moè se odlu~ivati kao o prethodnom pitawu,zato {to je na osnovu tog sporazuma doneto ostavinsko re{ewe koje jepostalo pravnosna`no. Prema ~lanu 12. stav 2. ZPP, odluka suda o pre-thodnom pitawu ima pravno dejstvo samo u predmetu u kome je to pitawere{eno, {to zna~i da ono ne deluje u predmetu u kome je doneto ostavinskore{ewe. Zato su nièstepeni sudovi pravilno postupili {to se o valid-nosti sporazuma nisu izja{wavali.

Sporazum stranaka je postignut u ostavinskom predmetu, pa po{to jeopredelio i sadrìnu ostavinskog re{ewa, revident ga ne moè treti-rati kao produkt obi~ne gre{ke. Utoliko pre, {to je na osnovu tog istogsporazuma novac ostavioca pripao iskqu~ivo tuìocu, koji ga u tom delune osporava.


NAKNADA NEMATERIJALNE [TETE I OBAVEZE NASLEDNIKA

Da bi postojala odgovornost tuènih kao naslednika pokojnog M.\. danaknade nematerijalnu {tetu tuìocu koju mu je naneo pokojni nano-{ewem telesne povrede neophodno je da vrednost imovine koji su tuèninasledili pokriva visinu dosu|ene naknade u smislu ~lana 140. st. 1. i 3.Zakona o nasle|ivawu.

I z o b r a z l o ` e w a:Prvostepeni sud je pobijanom presudom obavezao tuène kao nasled-

nike sada pokojnog M.\. da naknade tuìocu nematerijalnu {tetu koju muje prouzrokovao pokojni nano{ewem telesne povrede sa obrazloèwem dawihov nasledni deo “sasvim sigurno” iznosi vi{e od dosu|ene naknade.

Me|utim, ovakva procena predstavqa proizvoqnost budu}i da vred-nost imovine koji su tuèni nasledili od oca uop{te nije utvr|ivana iako je to bilo neophodno u smislu ~lana 140. st. 1. i 3. Zakona o nasle-|ivawu. Po{to se bez podataka o vrednosti nasle|ene imovine zakonitostpresude ne moè ispitati, prvostepeni sud }e ovu ~iwenicu imati dautvrdi u novom postupku.

(Re{ewe Okru`nog suda u Zrewaninu, G`. 1776/96 od 30. VI 1998)

NASLEDNIK GROBNOG MESTA

Naslednik grobnog mesta moè biti kako zakonski tako i testamen-talni naslednik.

I z o b r a z l o ` e w a:Prema stawu u spisima ostaviqa je umrla 9.10.1995. godine, bez zakon-

skih naslednika. Testamentom pred svedocima raspolagala je svojom po-

nasledno pravo

87

kretnom imovinom koju ~ine dva grobna mesta. Za ìvota je sa predl-aga~em zakqu~ila i ugovor o doìvotnom izdràvawu ~iji predmet pred-stavqa pokretna i nepokretna imovina.

Nièstepeni sudovi smatraju da pravo kori{}ewa grobnog mesta pred-stavqa imovinsko pravo ~iji je prenos ograni~en zakonom. Tuma~e}i~lan 15. st. 2. i 3. Odluke o sahrawivawu i grobqima ("Sl. list gradaBeograda", br. 22/90) nièstepeni sudovi zakqu~uju da korisnik grobnogmesta ne moè raspolagati testamentom i preneti ga na drugo mesto.Grobno mesto je prenosivo samo na zakonske, a ne i na testamentalnenaslednike (osim ako ne spadaju u krug zakonskih naslednika).

Na pravilno utvr|eno ~iweni~no stawe pogre{no je primeweno ma-terijalno pravo kada testamentalnom nasledniku nije priznato svojstvonaslednika na grobnim mestima i kada je zaostav{tina uru~ena op{tini.

Smisao ~lana 17. stav 1. navedene Odluke o sahrawivawu i grobqima jeda korisnik grobnog mesta ne moè da izvr{i prenos prava kori{}ewagrobnog mesta na drugo lice pravnim poslom me|u ìvima.

Me|utim, ta odredba kao i odredba ~lana 17. stav 2. Odluke ne zna~iograni~ewe u testamentalnom raspolagawu. Pretpostavka za wenu pri-menu je da lice bude ogla{eno za naslednika.

Kako se radi o dva ravnopravna oblika nasle|ivawa i imaju}i u viduda pomenuta Odluka izri~ito ne propisuje nikakva ograni~ewa na {tetutestamentalnih naslednika, niti pravi bilo kakvu razliku, to je smisaonavedene odredbe da i testamentalni naslednik moè biti naslednikgrobnog mesta. Druga~ije re{ewe u konkretnom slu~aju naro~ito u uslov-ima nepostojawa zakonskih naslednika naru{ilo bi slobodu testirawakoja je ustanovqena ne samo u interesu pojedinaca, ve} i dràvne zajed-nice.


PRAVO KORI[]EWA GROBNOG MESTA

Licu koje je ogla{eno za naslednika, pripada pravo kori{}ewa grobnogmesta, bez obzira da li je ogla{eno za naslednika po osnovu zakona ili poosnovu testamenta.


Prema odredbi ~lana 17. stav 2. Odluke o sahrawivawu i grobqima("Slu`beni list grada Beograda", br. 22/90) u slu~aju smrti korisnikagrobnog mesta pravo kori{}ewa grobnog mesta pripada licu koje jeogla{eno za naslednika. Neosnovano se u reviziji isti~e da pravo kori-{}ewa grobnog mesta pripada samo licu koje je zakonski naslednik kao itestamentalnom nasledniku, ukoliko spada u krug zakonskih naslednika.Pravo kori{}ewa grobnog mesta pripada licu koje je ogla{eno za nasled-nika, bez obzira da li je ogla{eno za naslednika po osnovu zakona ili poosnovu testamenta.

(Odluka Vrhovnog suda Srbije Rev. 7323/98 od 13.V 1999)

nasledno pravo

88

SRAZMERNO UÊ[]E U TRO[KOVIMA SAHRANE

Kada nisu uzeti u obzir tro{kovi sahrane u ostavini prilikom utvr-|ivawa vrednosti zaostav{tine onda naslednik koji je snosio tro{kovesahrane pok. ostavioca ima pravo na obligacioni zahtev prema ostalimnaslednicima za srazmerno u~e{}e u tim tro{kovima i taj zahtev mo‘eostvariti u posebnoj parnici.

I z o b r a z l o ‘ e w a:Prvostepeni sud je re{ewem o nasle|ivawu zaostav{tine pokojnog

predao u nasle|e zakonskim naslednicima - deci pokojnog na ravne de-love.

Protiv ovog re{ewa jedan od naslednika je izjavio ‘albu zbog toga{to ostavinski sud nije obavezao ostale naslednice da mu isplate srazme-ran deo tro{kova sahrane koje je on snosi.

Drugostepeni sud je ovu ‘albu odbio. Prema odredbi ~lana 2. Zakona o nasle|ivawu nasle|ivati se mogu

stvari i prava koja pripadaju pojedincima, {to zna~i da je predmet nasle-|ivawa samo aktiva ostavioca, a wegovi dugovi predstavqaju teret zawegove naslednice do visine vrednosti nasle|ene imovine (~l. 140. i 141.istog zakona). [to se ti~e tro{kova sahrane wih treba uzeti u obzir pri-likom utvr|ivawa zaostav{tine na osnovu koje se izra~unava nu‘ni deo(~lan 28. stav 3. Zakona o nasle|ivawu). U svakom slu~aju naslednik koji jesnosio tro{kove sahrane ima obligacioni zahev prema ostalim nasled-nicima za srazmerno u~e{}e u tim tro{kovima i taj zahtev mo‘e ost-variti u posebnoj parnici. Iz navedenog proizilazi da prvostepeni sudkao ostavinski nije mogao obavezati ostale naslednice da ‘aliocu is-plate srazmeran deo wegovih tro{kova sahrane kako to ‘alba predla‘e.

(Re{ewe Okru‘nog suda u Zrewaninu, G‘. 1471/96 od 23. X 1997)

SVOJSTVO UÊSNIKA U POSTUPKU ZA RASPRAVQAWE ZAOSTAV[TINE

U krug zakonskih naslednika o~uha ili ma}ehe ne ulazi pastorka, alikada je osnov pozivawa na nasle|e sudski testament u kome je àliqa kaopastorka ostavioca ozna~ena da nakon smrti vanbra~ne supruge wenog ocaima pravo na nasle|e, ona ima svojstvo u~esnika u postupku za raspravqawezaostav{tine.

I z o b r a z l o ` e w a:Ostavilac je ugovorom overenim kod suda raspolagao svojom imovinom

na taj na~in da pravo doìvotnog uìvawa ima vanbra~na supruga Jelena,a pravo na nasle|e imaju k}erke ostavioca Marica i àliqa kao pas-torka ostavioca na po 1/2. Izri~ito je naveo da je to wegova èqa i dazahteva da je wegovi potomci po{tuju.

U prvostepenom postupku àliqi prvostepeni sud nije priznao svoj-stvo u~esnika, jer kao pastorka ne ulazi u krug zakonskih naslednika os-tavioca pokojnog ostavioca. Ta~no je to da pastorak ne ulazi u krug za-

nasledno pravo

89

konskih naslednika o~uha ili ma}ehe, ali to dolazi u obzir kada je osnovpozivawa na nasle|e zakon. U konkretnom slu~aju, osnov pozivawa na na-sle|e je sudski testament u kome je àliqa kao pastorka ostavioca oz-na~ena da nakon smrti vanbra~ne supruge wenog oca ima prava na nasle|e.Zbog toga }e u ponovnom postupku pred prvostepenim sudom, àliqa kaopastorka ostavioca imati svojstvo u~esnika u postupku za raspravqawezaostav{tine pokojnog ostavioca kao testamentalni naslednik i sud }eod we uzeti nasledni~ku izjavu.

(Re{ewe Okru`nog suda u Prokupqu, G`. 548/99 od 1. IX 1999)

ROK ZA POBIJAWE TESTAMENTA

Rok za podno{ewe tu`be radi utvr|ivawa ni{tavosti testamentazbog nedostatka forme iznosi godinu dana od dana saznawa za testament,a kako je propisano odredbom ~lana 77. Zakona o nasle|ivawu.

Kod rokova odre|enih na mesece, odnosno godine, u rok od mesec, odnosnogodinu dana ura~unava se i dan kada je izvr{eno dostavqawe ili sao-p{tewe, odnosno dan u koji pada doga|aj od kada treba ra~unati trajaweroka.

Kada je tu`ba radi poni{taja testamenta zbog nedostatka formepodneta po proteku roka od godinu dana od dana saznawa za testament,prvostepeni sud }e takvu tu`bu re{ewem odbaciti, kao nedozvoqenu.


Parni~ne strane su sin i }erka ostavioca. Pokojna T.J. sa~inila je pi-smeni testament pred svedocima kojima je u korist tuène raspolagalasvojom imovinom nepokretnosti - ku}e. Testament je progla{en nazapisniku suda 21.6.1990. godine kada je tuìlac saznao za postojawe tes-tamenta, a tu`ba radi utvr|ivawa ni{tavosti testamenta zbog nedo-statka forme podneta je 22.6.1991. godine.

Na osnovu predwih ~iwenica i po oceni revizijskog suda, pravilan jepravni zakqu~ak nièstepenih sudova da je tu`ba tuìoca radi utvr-|ivawa ni{tavosti testamenta zbog nedostatka forme nedozvoqena, jer jepodneta po proteku roka od godinu dana od dana saznawa za testament, akoji rok je propisan odredbom ~lana 77. Zakona o nasle|ivawu. Tuìlacje u toku postupka pred nièstepenim sudovima, a {to ~ini u reviziji,isticao da je tu`ba blagovremena, jer rok od godinu dana po~iwe te}iprvog dana posle progla{ewa testamenta a to je 22.6.1990. godine te da serok od godinu dana zavr{ava onog dana koji odgovara danu od kada jeotpo~eo rok, a to je 22.6.1991. godine, kako je to propisano stavom 3. ~lana112. ZPP-a.

Vrhovni sud ne prihvata navode tuìoca o ra~unawu rokova koji suodre|eni na mesece, odnosno godine, a prema odredbi ~lana 112. stav 3.ZPP-a. Naime, stavom 2. ~lana 112. ZPP-a odre|en je po~etak roka koji jeodre|en na dan i prema tom stavu rokovi odre|eni na dane po~iwu te}iprvog dana od dana izvr{enog dostavqawa, odnosno dana u koji pada do-

nasledno pravo

90

ga|aj od kada treba ra~unati trajawe roka. Me|utim stavom 3. navedenog~lana odre|en je na~in ra~unawa rokova odre|enih na mesece i godine,koji rokovi se zavr{avaju protekom “onog dana posledweg meseca, odno-sno godine koji po svom broju odgovara danu, kada je rok otpo~eo”. Prematome kod rokova odre|enih na mesece, odnosno godine, u rok od mesec,odnosno godinu dana ura~unava se i dan kada je izvr{eno dostavqawe ilisaop{tewe, odnosno dan u koji pada doga|aj od kad treba ra~unati trajaweroka. Kako je u ovoj stvari rok od godinu dana po~eo 21.6.1990. godinekada je tuìlac saznao za progla{ewe testamenta to rok od godinu danaisti~e 21.6.1991. godine. Po{to je tuìlac podneo tu`bu radi poni{tajatestamenta zbog nedostatka forme 22.6.1991. godine, to je tu`ba u tom delunedozvoqena, pa je pravilno drugostepeni sud odlu~io kada je potvrdioprvostepenu presudu u delu kojim je tu`ba tuìoca radi poni{taja testa-menta odba~ena.


POBIJAWE POKLONA ZBOG ZA[TITE NU@NOG DELA NA ZAJEDNI^KOJ IMOVINI

Kada bra~ni drug sredstva ostvarena u ranijem braku upotrebi zakupovinu stana koji poklonom postane svojina wegovog drugog bra~nogdruga, naslednici ustupioca mogu zahtevati za{titu svog naslednog pra-va pobijawem poklona do visine wihovog nu`nog dela.


Tuìqe su k}eri N.M.. Wihov otac se, posle smrti ranije supruge,oènio tuènom. On i wegova ranija supruga stanovali su u Beogradu, kaonosioci stanarskog prava. Nakon smrti ranije supruge, uspostavio jebra~nu zajednicu sa tuènom i potom je stan u Beogradu otkupio. Otk-upqeni stan je prodao a od sredstava dobijenih prodajom kupqen je spo-rni stan u Pan~evu. Me|utim, kao kupac tog stana ne javqa se N. ve}wegova druga supruga-tuèna. N. je umro 18.6.1996. godine. Tuìqe suwegove naslednice.

Slede}i uputstva iz re{ewa Vrhovnog suda Srbije, Rev. 6697/97 od12.9.1997. godine nièstepeni sudovi su ovaj spor re{ili u logici prop-isa o zajedni~koj imovini bra~nih drugova. Me|utim, zanemarili suokolnost da je pokojni N. u~inio tuènoj poklon u novcu, kojim je kupqensporni stan. Po{to je novac pokretna stvar, za nastanak ovog ugovorabila je dovoqna saglasnost voqa, bez pismene forme propisane za prometnepokretnosti. Taj novac jeste zajedni~ka imovina oca tuìqa i wegoveprve ène. Upravo zato tuìqe traè utvr|ewe prava svojine na odre-|enom delu spornog stana pribavqenog upotrebom novca ste~enog u prvomNikolinom braku. Ali, da bi to pravo ostvarile, moraju se suo~iti sapoklonom koga je wihov otac u~inio tuènoj. Samim tim, i nièstepenisudovi su morali savladati ovo prethodno pitawe, da bi doneli pravilnui zakonitu presudu. Oni to, nisu u~inili. Ispustili su iz vida u~iwen

nasledno pravo

91

poklon, iako su u ranijem postupku to uzeli u obzir, ali ne i druge okol-nosti koje uti~u na re{avawe ovog spora.

Na osnovu ~lana 395. stav 2. ZPP, sud je ukinuo obe nièstepene pre-sude i predmet vratio na ponovno su|ewe.

Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da prvostepeni sudobjedini i prvobitni i ponovni postupak, a to zna~i da razjasni sve~iwenice od zna~aja za re{avawe ovog spora: kako one u pogledu sticawanov~anih sredstava za kupovinu spornog stana, tako i one koje se odnosena poklon nov~anih sredstava radi kupovine spornog stana. Tim pok-lonom je, u stvari, izvr{ena realna subrogacija upotrebqenog novca (kaopokretne stvari) u sticawu stana koji je predmet spora. Ali kako je timpoklonom povre|eno i nasledno pravo tuìqa na nu`ni deo, stranke inièstepeni sudovi }e morati i ovu okolnost da imaju u vidu u nastojawuda ovaj spor najzad re{e.


NEDOPUSTIVOST @ALBE PROTIV PRAVNOSNA@NOG OSTAVINSKOG RE[EWA

@albu koju protiv pravnosna`nog re{ewa o nasle|ivawu izjavi zakon-ski naslednik ostavioca, koji nije u~estvovao u postupku raspravqawa zao-stav{tine, sud }e re{ewem odbaciti, kao nedozvoqenu.


Prvostepenim ostavinskim re{ewem pravnosna`no je raspravqena za-ostav{tina pok. D.D. i za naslednike po osnovu zave{tawa i zakona og-la{eni su sin ostavioca i unuk ostavioca po ranije umrlom sinu. Tore{ewe je postalo pravnosna`no 30.5.2000. godine jer su se nasledniciodrekli prava na izjavqivawe àlbe. Protiv pravnosna`nog ostavinskogre{ewa àlbu je izjavio srodnik sada pok. supruga ostavioca koja jenadìvela ostavioca.

Kod takvog ~iweni~nog stawa pravilno je prvostepeni sud odbacioàlbu zakonskog naslednika (po pravu predstavqawa), kao nedozvoqenu,jer Zakon o vanparni~nom postupku ne dozvoqava u~e{}e lica koje pola-è pravo na zaostav{tinu kao naslednik posle pravnosna`nosti re{ewao nasle|ivawu. Po ~lanu 130. Zakona o vanparni~nom postupku ako popravosna`nosti re{ewa o nasle|ivawu ili re{ewa o legatu neko licekoje nije u~estvovalo u postupku za raspravqawe zaostav{tine(kao u ovomslu~aju), polaè pravo na zaostav{tinu kao naslednik, ostavinski sudne}e ponovo raspravqati zaostav{tinu ve} }e to lice uputiti da svojepravo moè da ostvari u parni~nom postupku.

S obzirom da revidenta ranije pravnosna`no re{ewe o raspravqawuzaostav{tine ne vezuje niti u odnosu na wu proizvodi pravno dejstvo, jeru ostavinskom postupku nije u~estvovala, a imaju}i u vidu citirano pra-vilo o ostvarewu naslednih prava u parni~nom postupku to je pravilno

nasledno pravo

92

postupio prvostepeni sud kada je àlbu odbacio i revidentu nije dozvo-lio u~e{}e u pravnosna`no okon~anom ostavinskom postupku.


SEPARACIJA

Ostavio~evi poverenici mogu zahtevati u roku od tri meseca odotvarawa nasle|a da se zaostav{tina odvoji od imovine naslednika.


U postupku je utvr|eno da je tuìqa radi kupovine bagera dala pra-vnom prethodniku tuènih ukupno 76.000 DEM i to 50.000 DEM krajemmaja 1988. godine i jo{ 26.000 DEM 28. juna 1988. godine. Pravni prethod-nik tuènih je kupio bager na ime tuìqe u Nema~koj za cenu od 15.000DEM koji je na ime tuìqe uvezen u Jugoslaviju. S obzirom da pravniprethodnik tuènih nije vratio navedeni iznos tuìqi ona je zadràlabager u vrednosti od 15.523,99 DEM. Umawewem ovog iznosa dolazi se dopotraìvawa tuìqe iz ostavinske mase pravnog prethodnika tuènih uiznosu od 60.476,01 DEM {to predstavqa razliku ukupnog iznosa datogdeviznog novca i vrednosti bagera koji je tuìqa zadràla.

Na osnovu tako utvr|enog ~iweni~nog stawa nièstepeni sudovi sudelimi~no usvojili tu`beni zahtev tuìqe utvr|uju}i potraìvawe tu`-iqe kao poverioca prema ostavinskoj masi pravnog prethodnika tuènihu iznosu od 60.476,01 DEM sa pripadaju}om domicilnom kamatom, a prekotoga zahtev tuìqe odbijen je kao neosnovan. Ovakvu odluku sudovi sudoneli i primenom odredbi ~l. 210. i 214. Zakona o obligacionim odno-sima i ~lana 141. Zakona o nasle|ivawu iz 1974. godine.


ODGOVORNOST DAVAOCA IZDR@AVAWA ZA DUGOVE PRIMAOCA IZDR@AVAWA

Davalac izdr‘avawa ne odgovora za dugove primaoca izdr‘avawa, ali seugovorom o do‘ivotnom izdr‘avawu mo‘e odrediti da }e on odgovaratiza wegove dugove odre|enim poveriocima.


Prema odredbi ~lana 119. Zakona o nasle|ivawu, davalac izdr‘avawane odgovara posle smrti primaoca izdr‘avawa za wegove dugove, ali semo‘e ugovoriti da }e on odgovarati za wegove dugove odre|enim poverio-cima.

Kod utvr|ene ~iwenice da tu‘eni predmetnu imovinu nije stekao poosnovu nasle|ivawa, ve} po osnovu ugovora o do‘ivotnom izdr‘avawukojim nije ugovorena obaveza tu‘enog da odgovara za postoje}e dugove pri-maoca izdr‘avawa, to, po shvatawu Vrhovnog suda, tu‘ena ne odgovara zadugove primaoca izdr‘avawa, sada pok. P., prema tu‘iqi, nastale pre za-

nasledno pravo

93

kqu~ewa ugovora o do‘ivotnom izdr‘avawu izme|u tu‘enog kao davaocaizdr‘avawa i sada pok. P. kao primaoca izdr‘avawa.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 937/02 od 30.10.2002)

ODGOVORNOST ZA DUGOVE KOJE JE OSTAVIO POKOJNI SUPRUG

(^l. 140. st. 1. Zakona o nasle|ivawu - “Slu‘beni glasnik SRS”, br. 52/74,1/80, i ~l. 22. Zakona o nasle|ivawu

- “Slu‘beni glasnik RS”, br. 46/95)

Tu‘ena kao naslednik svog pokojnog supruga iza kojeg nije ostala nika-kva imovina za nasle|ivawe ne odgovara za ostavio~eve dugove.

I z o b r a z l o ‘ e w a:Nije sporno da je sada pokojni suprug tu‘ene dugovao tu‘iocu tu‘eni

iznos u smislu odrebe ~l. 557. i 558. Zakona o obligacionim odnosima kaoi da je u smislu ~l. 559. st. 1. i 562. st. 2. istog zakona du‘an da mu tajiznos vrati. Sporno je da li je tu‘ena kao zakonski naslednik svog po-kojnog supruga u obavezi da tu‘iocu isplati utu‘eni iznos. Prvostepenisud je zakqu~io da tu‘ena nije u obavezi da tu‘iocu isplati utu‘eniiznos, a sa takvom ocenom sla‘e se i durgostepeni sud.

Odredbom ~lana 14. stav 1. Zakona o nasle|ivawu (“Slu‘beni glasnikSRS”, br. 52/74,1/80) odnosno ~l. 222. Zakona o nasle|ivawu (“Slu‘beniglasnik RS”, br. 46/95) propisuje da naslednik odgovara za ostavio~evedugove do visine vrednosti nasle|ene imovine. To zna~i da naslednik zadugove ostavioca odgovara samo ako u vrednosti wegovog naslednog delaza wih postoji pokri}e. U konkretnom slu~aju pokojni suprug tu‘ene nijeimao nikakve imovine za nasle|ivawe, kako to iz utvr|enih ~iwenicaproizilazi, pa po{to je odgovornost naslednika za dugove ostaviocaograni~ena do visine vrednosti nasle|ene imovine to proizilazi da tu-‘ena kao naslednik pokojnog supruga u smislu citiranog propisa nijedu‘na da izvr{i isplatu utu‘enog iznosa tu‘iocu kao dugovawe wenogpokojnog supruga.

Tu‘ena nije odgovorna za dugove svog sada pokojnog supruga ni svojomposebnom imovinom u smislu ~lana 336. stav 2. Zakona o braku i poro-di~nim odnosima, po{to prema utvr|enim ~iwenicama ne proizilazi daje zajam koji je pokojni suprug tu‘ene uzeo od tu‘ioca utro{en za pod-mirewe teku}ih potreba bra~ne zajednice, niti za obaveze koje po op{timpropisima terete oba bra~na druga.

(Presuda Okru‘nog suda u Zrewaninu, G‘. 1194/96 od 3. IX 1997)

OSTAVINSKI POSTUPAK

(^l. 128. st. 1. Zakona o vanparni~nom postupku i ~l. 219. Zakona o nasle|ivawu)

Za naknadno prona|enu imovinu kada postoji pravnosna`no ostavinskore{ewe kojim je raspravqena zaostav{tina pokojnog, sud ne raspravqa po-

nasledno pravo

94

novo zaostav{tinu, nego novim re{ewem raspodequje na osnovu ranijeg do-netog re{ewa, a bez zakazivawa rasprave i pozivawa naslednika.

I z o b r a z l o ` e w a:Op{tinski sud u Gu~i je svojim dopunskim re{ewem O.br. 158/95 od

21.1.1998. utvrdio {ta ~ini naknadno prona|ena imovina pokojnog, a ~ijaje zaostav{tina raspravqena pravnosna`nim re{ewem Op{tinskog sudaGu~a O. 158/95 od 14.12.1995. i na naknadno prona|enoj imovini za nasled-nika je progla{en sin pokojnog.

Protiv navedenog re{ewa àlbu je blagovremeno izjavio punomo}niknaslednika posebno ukazuju}i da je sud trebao da odrì raspravu i da po-zove i sina i k}erku pokojnog.

Okru`ni sud u â~ku je re{ewem odbio kao neosnovanu àlbu puno-mo}nika naslednika i potvrdio prvostepeno re{ewe Op{tinskog sudaGu~a.

Re{ewe o raspravi zaostav{tine pokojnog O. 158/95 od 14.12.1995. jepravnosna`no. Tim re{ewem za naslednika je progla{en samo sin poko-jnika.

Za naknadno prona|enu imovinu prvostepeni sud je pravilno postupio,primenom odredaba ~lana 128. stav 1. Zakona o vanparni~nom postupku i~lanom 219. Zakona o nasle|ivawu kada je istu raspravio na osnovu pra-vnosna`nog re{ewa, a bez zakazivawa rasprave i pozivawa svih nasled-nika pokojnog.

(Re{ewe Op{tinskog suda u Gu~i, O. 158/95 od 21. I 1998. i re{ewe Okru`nog suda u â~ku, G`. 1185/98 od 8.IX 1998)

95

PORODI^NI ODNOSI*

IZDR@AVAWE BRA^NOG DRUGAIZDR@AVAWE BRA^NOG DRUGAIZDR@AVAWE BRA^NOG DRUGAIZDR@AVAWE BRA^NOG DRUGA

IZDR@AVAWE BRA^NOG DRUGA

Nov~ani iznos izdràvawa bra~nog druga koji se odre|uje u odnosu nazaradu, odnosno minimalnu zaradu, ne moè biti mawi od 7% za svako iz-dràvano lice niti ve}i od 22% od mese~ne zarade obveznika izdràvawa,odnosno minimalne zarade, po~ev od 1.6.2001. godine pa nadaqe.

I z o b r a z l o ` e w a:Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o braku i porodi~nim odno-

sima (objavqenom u »Slu`benom glasniku RS«, br. 29/2001) izmewen jestav 4. ~lana 310 a. Zakona o braku i porodi~nim odnosima RS tako daglasi: »Nov~ani iznos izdràvawa koji se, u smislu st. 1. i 2. ovog ~lana,odre|uje u odnosu na zaradu, odnosno minimalnu zaradu ne moè bitimawi od 7% za svako izdràvano lice niti ve}i od 22% od mese~ne zaradeobveznika izdràvawa, odnosno minimalne zarade.« Kako je prvostepenapresuda doneta 16.11.2001. godine, a Zakon o izmenama i dopunama Zakonao braku i porodi~nim odnosima stupio je na snagu 1.6.2001. godine, Vrho-vni sud je preina~io pobijanu presudu i presudu prvostepenog suda iodredio visinu izdràvawa bra~nog druga primenom noveliranog prop-isa.

(Re{ewe Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3377/02 od 24.X 2002)

IZDR@AVAWE RAZVEDENOG BRA^NOG DRUGA I GRUBO I NEDOLI^NO PONA[AWE

U BRA^NOJ ZAJEDNICI

(^l. 288. st. 4. Zakona o braku i porodi~nim odnosima Republike Srbije)

Na strani tuìqe postoji grubo i nedoli~no pona{awe u bra~noj zajed-nici kada tuìqa tokom trajawa bra~ne zajednice ìvi u vanbra~nom

* Zakon o braku i porodi~nim odnosima Republike Srbije objavqen je u “Slu-‘benom glasniku SRS”, br. 22/80. Izmene zakona su objavqene u “Slu‘benom glas-niku RS”, br. 11/88,22/93,35/94,46/95,29/01. U Republici Crnoj Gori primewuje sePorodi~ni zakon - “Slu‘beni list SR Crne Gore”, br. 7/89 i “Slu‘beni listRCG” , br. 56/03 od 6.10.2003.

porodi~ni odnosi

96

odnosu sa tre}im licem, a u toj vanbra~noj zajednici nastavi da ìvi inakon razvoda sa tuènim, te bi usvajawe tu`benog zahteva tuìqe ra-di supruànskog izdràvawa predstavqalo i o~iglednu nepravdu za tu-ènog .


Presudom prvostepenog suda od 27.marta 1995. godine razveden je brakstranaka po sporazumnom predlogu. Ovom presudom nije odlu~eno o su-pruànskom izdràvawu, jer tuìqa takav zahtev nije postavila.

Stranke imaju dva punoletna, zaposlena sina. Na osnovu poravnawazakqu~enog izme|u stranaka u novembru 1997. godine, sinovi su postalisuvlasnici u po 1/2 dela jednake katastarske parcele i porodi~ne stam-bene zgrade sa pomo}nim objektima, te na pokretnim stvarima, a strankesu zadràle pravo doìvotnog stanovawa u objektu i pravo kori{}ewaparcele i pomo}nih objekata. Tuèni je penzioner, tuìqa nije bila uradnom odnosu, doma}ica je, povremeno je radila u zadruzi na odre|enovreme, ~uvala decu po ku}ama i radila fizi~ke poslove. Jo{ u toku tra-jawa bra~ne zajednice bila je u vanbra~nom odnosu sa tre}im licem sakojim je nastavila da ìvi u vanbra~noj zajednici nakon razvoda braka.Tuèni je povremeno uìvao alkohol. Sa decom je u poreme}enim odno-sima. @ivi u pomo}nom drvenom objektu gde sam sebi sprema hranu istara se o svojim potrebama.

Tuìqa je blagovremeno podnela tu`bu, u roku od dve godine posle ra-zvoda braka, po ~lanu 288. stav 2. Zakona o braku i porodi~nim odnosima,ali pravilno zakqu~uju nièstepeni sudovi, da se nisu stekli uslovi zaobavezivawe tuènog da doprinosi tuìqinom izdràvawu iz iste ma-terijalno-pravne odredbe. Tuìqa se bez ozbiqnog povoda grubo i ned-oli~no pona{ala u bra~noj zajednici, pa bi usvajawe zahteva predsta-vqalo i o~iglednu nepravdu za tuènog po stavu 4. ~lan 288. istog Zakona.

(Presuda Okru`nog suda u Kraqevu, G`. 313/01 od 14.III 2001. i presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2827/01 od 4. VII 2001)

IZDR@AVAWE DECE, RODITEQAIZDR@AVAWE DECE, RODITEQAIZDR@AVAWE DECE, RODITEQAIZDR@AVAWE DECE, RODITEQAILI DRUGIH SRODNIKAILI DRUGIH SRODNIKAILI DRUGIH SRODNIKAILI DRUGIH SRODNIKA

KOMBINOVANO ODRE\IVAWE OBAVEZE IZDR@AVAWA

U PROCENTUALNOM I FIKSNOM IZNOSU

Nije suprotno odredbama Zakona o braku i porodi~nim odnosima dosu-|ivawe kombinovanih iznosa i to procentualno od zarade koju tuèni os-tvaruje i pau{alno od privatne, dodatne, druge delatnosti, ukoliko ut-vr|eni doprinos u procentualnom iznosu nije dovoqan za podmirewe osno-vnih ìvotnih potreba izdràvanog lica – dece, a pri tom je obveznik

porodi~ni odnosi

97

izdràvawa u mogu}nosti da tu zaradu ostvaruje i wome doprinosi iz-dràvawu.

I z o b r a z l o ` e w a:Zahtev tuìoca u ovom sporu odnosi se na zakonsko izdràvawe malo-

letne dece. Deca se nalaze na redovnom {kolovawu kao u~enici sredwe{kole. Majka tuìlaca je higijeni~ar u ustanovi za sme{taj i zbriwa-vawe starih lica, a tuèni – otac stalno je zaposlen u preduze}u. Poredtoga ima opremqenu limarsku radionicu u kojoj obavqa zanat u slobodnovreme, posle radnog vremena u preduze}u.

Vrhovni sud smatra da je pravilno primeweno materijalno pravo, kadaje tuèni obvezan da pored procentualnih iznosa dosu|enih pravosna-`nom presudom o razvodu braka na ime izdràvawa maloletne dece pla}ai pau{alne iznose utvr|ene i iskazane u izreci prvostepene presude.

Prema odredbi ~lana 310. Zakona o braku i porodi~nim odnosimaRepublike Srbije, predvi|eno je da se prilikom ocewivawa mogu}nostilica koje je du`no da daje izdràvawe, uzimaju u obzir sva wegova pri-mawa i stvarne mogu}nosti da sti~e zaradu. Prema odredbi ~lana 310a.istog zakona, sud odre|uje obavezu izdràvawa u novcu, s tim da ako jeobveznik izdràvawa u radnom odnosu ili korisnik penzije ili os-tvaruje stalna mese~na nov~ana primawa, sud budu}i iznos izdràvawaodre|uje procentualno u odnosu na zaradu, penziju ili drugo stalnonov~ano primawe, a ako obveznik izdràvawa ne ostvaruje stalna mese~nanov~ana primawa, sud odre|uje budu}e iznose izdràvawa procentualno uodnosu na iznos garantovane zarade u republici, za prethodni mesec.

Ciq zakonskog izdràvawa je da se visina iznosa za izdràvawe odre-di tako da budu obezbe|ena najnu`nija sredstva za izdràvawe primaocaizdràvawa. Stoga, kad to okolnosti slu~aja opravdavaju, sud }e obavezuizdràvawa odrediti u novcu (u fiksnom iznosu), u smislu ~lana 310a.stav 1. Zakona o braku i porodi~nim odnosima.

Nije suprotno citiranim odredbama Zakona o braku i porodi~nim od-nosima, dosu|ivawe i kombinovanih iznosa i to procentualno od zaradekoju tuèni ostvaruje u redovnom radnom odnosu, kao i pau{alno od pri-vatne, dodatne, druge delatnosti, ukoliko utvr|eni doprinos u procentu-alnom iznosu nije dovoqan za podmirewe osnovnih ìvotnih potrebaizdràvanog lica – dece, a pri tom je obveznik izdràvawa u mogu}nostida tu zaradu ostvaruje i wome doprinosi izdràvawu.


USMENI SPORAZUM IZME\U DECE I RODITEQA

Usmeni sporazum izme|u dece i roditeqa o na~inu izdràvawa rodi-teqa predstavqa prirodnu obligaciju koja ne vezuje u~esnike, usled ~egapostojawe takvog sporazuma nije prepreka da roditeq tu`bom ostvarujepravo na roditeqsko izdràvawe u smislu ~lana 302. stav 1. Zakona obraku i porodi~nim odnosima.

porodi~ni odnosi

98


Prvostepenom presudom tuèni su obavezani da tuìqi – wihovojmajci pla}aju na ime izdràvawa odre|eni procenat od mese~ne zaradekoju ostvaruju.

Protiv presude tuèni prvog reda je izjavio àlbu koju je drugoste-peni sud odbio iz slede}ih razloga:

Odredbom ~lana 302. stav 1. Zakona o braku i porodi~nim odnosimapropisano je da su deca du`na da izdràvaju svoje roditeqe koji su nes-posobni za rad, a nemaju dovoqno sredstava za izdràvawe ili ih ne moguostvariti iz postoje}e imovine, dok je ~lanom 307. stav 2. istog Zakonapropisano da se obaveza izdràvawa ako je vi{e lica zajedno du`no dadaje izdràvawe, deli izme|u wih prema wihovim mogu}nostima.

U konkretnom slu~aju tuìqa – majka tuènih stara je 68 godina i nes-posobna je za rad i nema sredstava za izdràvawe. Navedene ~iwenicetuèni àlbom ne spori. Dakle, proizilazi da je prvostepeni sud u skla-du sa citiranim odredbama kao i odredbom ~lana 309. Zakona o braku iporodi~nim odnosima pravilno postupio kada je tuènog prvog reda, po-red tuènog II reda obavezao da tuìqi pla}a izdràvawe. Dosu|eni iz-nos od 5% od zarade tuènog prvog reda predstavqa simboli~an iznos i uskladu je sa imovinskim mogu}nostima ovog tuènog.

@albeni razlozi kojima se osporava pravo tuìqe na roditeqsko iz-dràvawe zbog postojawa sporazuma stranaka kojim su regulisali pitaweizdràvawa nisu osnovani. Tuèni prvog reda se neosnovano poziva napostojawe sporazuma izme|u tuènih I i II reda o na~inu izdràvawawihovih roditeqa. Pre svega, po{to prema utvr|enim ~iwenicama takavsporazum nije ni postignut, a u drugom redu takav usmeni sporazum uko-liko bi i bio zakqu~en predstavqao bi prirodnu obligaciju koja nevezuje u~esnike, niti stoga tuìqi moè obezbe|ivati stalna primawa.

(Presuda Okru`nog suda u Zrewaninu, G`.112/98 od 4.III 1998)

VR[EWE RODITEQSKOG PRAVA

U slu~aju smrti roditeqa koji je sam vr{io roditeqsko pravo, drugiroditeq ima pravo da zahteva da mu lice kod koga se dete nalazi predadete na ~uvawe i vaspitavawe, s tim {to sud moè odbiti zahtevroditeqa kad to opravdan interes deteta zahteva.


Maloletna deca tuìoca su presudom o razvodu braka roditeqa pover-ena na ~uvawe i vaspitavawe majci. Nakon wene smrti 12. januara 1998.godine, tuèni, ina~e deda i baba dece, ne èle da ih predaju tuìocu.

^lanom 129. Zakona o braku i porodi~nim odnosima ure|uje se ost-varivawe prava roditeqa da prema svom detetu vr{i roditeqsko pravo,kad to pravo ne vr{i drugi roditeq, ve} se dete nalazi kod tre}eg lica, anema odluke nadle`nog organa o poveravawu deteta tom licu. Prema ovojodredbi, roditeq u takvom slu~aju moè traìti da mu tre}e lice preda

porodi~ni odnosi

99

dete na ~uvawe i vaspitavawe, s tim {to sud moè odbiti zahtev roditeqakad opravdani interes deteta zahteva.

Roditequ pripada pravo da se li~no stara o svojoj deci. Deca se prven-stveno poveravaju na ~uvawe i vaspitavawe roditeqima a tre}im licimasamo ako iz odre|enih razloga roditeqi nisu u stawu da sami vode briguo deci. Prema tome, ako jedan od roditeqa ispuwava sve uslove za staraweoko deteta, onda }e dete biti povereno wemu, a ne tre}em licu.

Pri odlu~ivawu o tu`benom zahtevu sud je ispitao sve okolnostiobjektivne prirode, kao i okolnosti subjektivnog zna~aja, pa je proce-wuju}i sve utvr|ene okolnosti u wihovoj povezanosti i ukupnosti, ima-ju}i pri tom u vidu prvenstveno interes dece, kao relativnu okolnost zadono{ewe odluke, o ~emu sud i po slu`benoj du`nosti mora da vodi ra-~una, na{ao da su nièstepeni sudovi pravilno zakqu~ili da }e interesmaloletne dece biti boqe za{ti}en ako budu poverena na ~uvawe i vaspi-tavawe ocu, kao jedinom roditequ. Tuìlac je nakon razvoda brakaredovno odràvao li~ne kontakte sa decom tako da se ne moè re}i daizme|u wih nije razvijena odgovaraju}a emotivna veza. Radi se o deci ta-kvog uzrasta da se osnovano o~ekuje po prirodi stvari da }e se lako na-vi}i na sredinu u kojoj tuìlac ìvi, kao i na tuìoca, jer odlaze kodoca a ne strane osobe.

Formulacija ~lana 130. navedenog zakona je da sud pri dono{ewuodluke o poveravawu dece na ~uvawe i vaspitavawe »na pogodan na~in«ispituje sve zna~ajne okolnosti i dopu{ta mogu}nost odstupawa od op-{teg pravila postupka. To se posebno odnosi na ispitivawe emociona-lnih potreba i èqa dece. Ove okolnosti mogu se ispitati preko odgo-varaju}ih stru~waka i van ro~i{ta na na~in kojim }e deca u najve}ojmeri biti po{te|ena psihi~kih trauma, a da se pri tome utvrdi stvarnapotreba i èqa dece. U ovom slu~aju, s obzirom na uzrast dece, osnovano jesud, kao i Centar za socijalni rad, procenio da deca nisu u mogu}nostida zrelo i objektivno ocene ko }e boqe {tititi wihove interese. Stoga,prinudno odvajawe dece po prirodi stvari ne}e izazvati ozbiqan pore-me}aj u daqem wihovom razvoju.

Kako je utvr|eno da je tuìlac sposoban da obezbedi svojoj decipravilan duhovni, fizi~ki razvoj i vaspitawe i da ne postoji nijedanrazlog koji bi ga ~inio nepodobnim da mu se deca povere, po oceni Vrhov-nog suda osnovano tuìlac zahteva da mu tuèni, kod koga se deca nalaze,predaju decu na ~uvawe i vaspitavawe.


TRO[KOVI SME[TAJA MA]EHE U USTANOVU SOCIJALNE ZA[TITE

(^l. 46. i 48. st. 3. Zakona o socijalnoj za{titi i obezbe|ewu socijalne sigurnosti gra|ana i ~l. 304. Zakona o braku i porodi~nim odnosima)

Pastorka je du‘na, pod uslovom da ju je ma}eha du‘e vreme izdr‘avalai starala se o woj, da u~estvuje u tro{kovima sme{taja ma}ehe u ustanovusocijalne za{tite.

porodi~ni odnosi

100


Prema odredbi ~lana 46. kao i prema odredbi ~lana 48. stav 3. Zakona osocijalnoj za{titi i obezbe|ivawu socijalne sigurnosti gra|ana, tro-{kove sme{taja, odnosno deo tro{kova, u ustanovi koja pru‘a usluge so-cijalne za{tite ili drugoj porodici snosi korisnik, roditeq, odnosnosrodnik koji je du‘an da izdr‘ava korisnika, nadle‘ni organ ili orga-nizacija i lica koja su preuzela pla}awe tro{kova. Iz navedenih zakon-skih odredbi se vidi, a {to je relevantno u ovoj stvari, budu}i da tu‘iqaosporava da je du‘na da izdr‘ava ma}ehu, da tro{kove sme{taja koris-nika u ustanovu socijalne za{tite snosi srodni korisnik ali pod uslo-vom da je du‘an da korisnika izdr‘ava. Obaveza tu‘iqe da snosi deotro{kova sme{taja wene ma}ehe u ustanovu koja pru‘a usluge socijalneza{tite zavisi od toga da li je tu‘iqa du‘na da izdr‘ava svoju ma}ehu.Odredbom ~lana 304. Zakona o braku i porodi~nim odnosima je propisanoda su pastor~ad du‘na da izdr‘avaju svoga o~uha i ma}ehu, ako su ih ovidu‘e izdr‘avali i starali se o wima. Prema tome, tu‘iqa mo‘e bitiobavezana da pla}a tro{kove sme{taja ma}ehe u socijalnu ustanovu samopod uslovom da se prethodno utvrdi i da je du‘na da izdr‘ava ma}ehu,{to daqe zna~i da ju je ma}eha du‘e vreme izdr‘avala i starala se o woj.

(Odluka Vrhovnog suda Srbije, U. 275/99 od 16.II 2000)

POVERAVAWE MALOLETNE DECE NA ÛVAWE I VASPITAWE

Prilikom odlu~ivawa o poveravawu maloletne dece na ~uvawe i vaspi-tawe posle razvoda braka, sud je duàn da ispita sve okolnosti objekti-vne prirode (ekonomske, stambene i imovinske uslove roditeqa) kao i okol-nosti subjektivnog zna~aja (uzrast deteta, odnos roditeqa prema de-tetu, wihove emocionalne odnose, dosada{wu negu i brigu oko deteta idr.) procewuju}i ih u wihovoj povezanosti i ukupnosti, imaju}i pri tome uvidu iskqu~ivo interes dece (deteta), kao relevantnu okolnost za do-no{ewe odluke.


Prema utvr|enom ~iweni~nom stawu parni~ne stranke su zakqu~ilebrak 16. novembra 1996. iz koga imaju dva maloletna sina – M. ro|enog 6.avgusta 1997. godine i P. ro|enog 26. oktobra 1998. godine. Bra~na zajed-nica parni~nih stranaka fakti~ki trajno je prekinuta 22.7.1999. godine,kada je tuèna sa maloletnom decom napustila zajedni~ko doma}instvo ioti{la kod svojih roditeqa, a tuìlac je bez saglasnosti tuènog star-ijeg sina vratio u svoje doma}instvo u avgustu 1999. godine. Organ stara-teqstva je dao izve{taj da je sa psiholo{ko-pedago{kog aspekta majkapodobniji roditeq za starawe o oba deteta ali da je starije dete izrazitovezano za oca i da postoji rizik od traumatskog reagovawa prilikomodvajawa, radi ~ega je predloìo da se maloletni M. poveri na ~uvawe ivaspitawe ocu, a maloletni P. majci. Institut za mentalno zdravqe je na-veo da je u razvojnom interesu oba maloletna deteta da nakon razvoda

porodi~ni odnosi

101

braka budu poverena majci na ~uvawe i vaspitawe, na bazi psiholo{ko-psihijatrijske procene oba roditeqa i opservacije celokupnih poro-di~nih prilika.

Na osnovu ovako utvr|enog ~iweni~nog stawa nièstepeni sud je pozi-vaju}i se na odredbe Konvencije o pravima deteta kao i na~elo iz ~l. 125.i 130. Zakona o braku i porodi~nim odnosima, zajedni~ku decu parni-~nih stranaka poverio tuènoj kao majci na negu, ~uvawe i vaspitawe uzobavezu tuìoca da doprinosi wegovom izdràvawu sa ukupno 20% odmese~ne zarade, prvenstveno vode}i ra~una da se u razvojnom interesu ma-loletne dece da nakon razvoda braka budu poverena na ~uvawe i vaspitawemajci budu}i da je ona sa psiholo{ko-pedago{kog aspekta podobniji ro-diteq, a imaju}i u vidu uzrast i me|usobnu malu razliku u godinama iz-me|u dece, kao i psiholo{ko-psihijatrijsku procenu oba roditeqa i ce-lokupne porodi~ne situacije.

Revizijski sud je prihvatio stanovi{te nièstepenih sudova, sma-traju}i da su nièstepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo– odredbe Konvencije o pravima deteta i ~l. 125. i 130. Zakona o braku iporodi~nim odnosima kada su prihvatili mi{qewe tima stru~waka ioba maloletna deteta poverili na negu, ~uvawe i vaspitawe majci s tim{to su uzeli u obzir i sve relevantne okolnosti objektivne prirode, od-nosno ekonomske, stambene i imovinske uslove oba roditeqa, koji su utom smislu podobni podjednako za starawe o deci.


UTVR\IVAWE DOPRINOSA ZA IZDR@AVAWE DETETA

Kod odre|ivawa obima obaveza izdràvawa potrebno je utvrditi i uku-pan iznos sredstava potrebnih za izdràvawe svakog deteta, kao i dopri-nos roditeqa u wegovom starawu o detetu.

I z o b r a z l o ` e w a:Prvostepeni sud nije dao jasne razloge za odluku, jer nije utvrdio sve

relevantne ~iwenice za pravilnu primenu odredbe ~l. 309, 310. i 311.Zakona o braku i porodi~nim odnosima Republike Srbije. Nije utvrdioukupan iznos sredstava potrebnih za izdràvawe svakog maloletnog de-teta posebno, niti mogu}nost oca - tuènog kome su deca poverena naizdràvawe i vaspitawe, kao i wegov doprinos koji se oglada u wegovomsvakodnevnom radu, starawu i brizi o detetu. Tako|e, prvostepeni sudnije utvrdio ni mogu}nost tuìqe, majke maloletne dece.

(Re{ewe Okru`nog suda u Beogradu, G`. 3134/2001 od 26. IV 2001)

DOSPELOST POTRA@IVAWA PO OSNOVU ZAKONSKOG IZDR@AVAWA

Ako su deca poverena jednom roditequ na ~uvawe i vaspitavawe, obavezadrugog roditeqa na pla}awe doprinosa za izdràvawe nastaje od danapostavqawa zahteva za izdràvawe u toku parnice.

porodi~ni odnosi

102

I z o b r a z l o ` e w a:Presudom Op{tinskog suda u A. P. 610/02 od 27.2.2003. godine u stavu 1.

je razveden brak stranaka, u stavu 2. maloletna deca stranaka poverena suna ~uvawe, vaspitavawe ocu, a u stavu 3. obavezna je majka da na ime svogdoprinosa za izdràvawe pla}a maloletnoj deci po 2.735,00 dinaramese~no, po~ev od 27.2.2003. godine, a u stavu 4. izreke je ure|en na~inodràvawa li~nih odnosa tuìqe sa decom, a u stavu 5. izreke je odlu~enoo parni~nim tro{kovima.

Protiv navedene presude tuìqa je izjavila àlbu u odnosu na izrekuprvostepene presude pod ta~. 3. i 5.

Okru`ni sud u U. je svojom presudom G`. 624/03 od 11.4.2003. godineodbio kao neosnovanu àlbu tuènog a u navedenim delovima potvr|ena jepresuda Op{tinskog suda u A. P. 610/02 od 27.2.2003. godine.

U obrazloèwu drugostepene presude izme|u ostalog je navedeno sle-de}e:

Na osnovu izvedenih dokaza prvostepeni sud je pravilno utvrdio sve~iwenice od zna~aja za pravilnu odluku u ovoj pravnoj stvari i zakqu~ioda je tuìqa kao roditeq du`na i u mogu}nosti da na ime doprinosa zaizdràvawe maloletne dece mese~no pla}a dosu|ene iznose po~ev od27.2.2003. godine kao dana presu|ewa za teku}i mesec. Naime, ako su malo-letna deca poverena jednom roditequ na ~uvawe i vaspitavawe, obavezadrugog roditeqa na pla}awe doprinosa za izdràvawe nastaje od danapostavqenog zahteva za izdràvawe u toku parnice. Kako je u konkretnomslu~aju tuèni isti zahtev istakao na ro~i{tu od 27.2.2003. godine kada jei doneta presuda, tada na rok od kada te~e ova obaveza nema zna~aja mom-enat napu{tawa bra~ne zajednice tuìqe kao i momenat podno{ewatu`be za razvod braka.

(Presuda Okru`nog suda u Uìcu, G`. 624/03 od 11.IV 2003)

ZAKONSKO IZDR@AVAWE

Kada je obveznik izdràvawa zemqoradnik, u sporovima o zakonskomizdràvawu, izdràvawe se odre|uje procentualno u odnosu na iznos naj-niè zarade u Republici za prethodni mesec, a izuzetno, kada to okolno-sti slu~aja opravdavaju, izdràvawe se moè odrediti procentualno u od-nosu na prose~nu zaradu u Republici za prethodni mesec.

I z o b r a z l o ` e w a:U sporovima o zakonskom izdràvawu u kojem je obveznik izdràvawa

zemqoradnik izdràvawe se prema odredbi ~lana 310a. Zakona o braku iporodi~nim odnosima ima odrediti procentualno u odnosu na iznos naj-niè zarade u Republici za prethodni mesec, jer navedena (i wima sli~na)lica nemaju ni zaradu, ni penziju, a ni drugo stalno nov~ano primawe iz~lana 310a. stav 2. tog zakona. Me|utim, ako bi se tako postupilo bilo bito nepravi~no prema izdràvanom licu i protivno ciqu zakonskog izdr-àvawa. Zemqoradnik i wemu sli~na lica kao obveznici izdràvawa po

porodi~ni odnosi

103

pravilu ostvaruju osetno ve}i mese~ni prihod od iznosa najniè zarade uRepublici, pa u smislu odredbe ~lana 310. stav 3. Zakona o braku i poro-di~nim odnosima u izdràvawu treba da doprinose prema svojim stvar-nim mogu}nostima.

Odre|ivawem izdràvawa u navedenim slu~ajevima u procentu od naj-niè zarade u Republici bilo bi protivno osnovnom zakonskom princi-pu da obveznik izdràvawa treba da doprinosi u istom prema svojimstvarnim mogu}nostima, a izdràvano lice ne bi u punoj meri ostvarilosvoje zakonsko pravo na izdràvawe. Polaze}i od izloènog, dolazi se dozakonitog stava da izuzetno, kada to okolnosti slu~aja opravdavaju, sud }eizdràvawe dosuditi ne u procentu od najniè zarade u Republici, ve} uodre|enom iznosu, sledi da je mogu}e izdràvawe odrediti procentualnou odnosu na prose~nu zaradu u Republici za prethodni mesec. Time se ni u~emu ne povre|uju odredbe navedenih zakona.


ODRE\IVAWE IZDR@AVAWA

IZDR@AVAWE U PROCENTNOM IZNOSU

Nov~ani iznosi izdràvawa odre|eni u procentima od zarade obveznikaizdràvawa utvr|uju se u odnosu na bruto zaradu.

I z o b r a z l o ` e w a:Prvostepenom presudom tuènik je obavezan da mal. tuìocu na ime

izdràvawa pla}a mese~no 22% od primawa koje ostvaruje u HK "K" po~evod 8.5.2000. godine, pa u budu}e.

Okru`ni sud je na{ao da je osnovana àlba tuènika zbog bitne pov-rede odredaba parni~nog postupka iz ~lana 354. stav 2. ta~ka 14. ZPP-a,po{to nisu jasni razlozi sadràni u prvostepenoj presudi o odlu~nim~iwenicama i zbog nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa.

Utvr|uju}i visinu zarade tuènika i majke maloletnog tuìoca sudnije utvrdio visinu wihovih bruto zarada, ve} visinu neto zarada koje suispla}ene. Naime ~lanom 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o brakui porodi~nim odnosima ("Sl. glasnik RS", br. 29/2001) kojim je promewenstav 4. ~lana 310a Zakona o braku i porodi~nim odnosima propisano je dase nov~ani iznosi izdràvawa u procentima od 7% do 22% odre|uju u od-nosu na zaradu odnosno minimalnu zaradu. Prema ~lanu 2. Zakona o izme-nama i dopunama Zakona o radnim odnosima ("Sl. glasnik RS", br.28/2001), kojim je promewen ~lan 63. Zakona o radnim odnosima, odre|enoje da se zarada sastoji iz zarade koju zaposleni ostvari na osnovu cenerada, radnog u~inka i vremena provedenog na radu, naknade zarade, do-datka na zaradu i obaveza koje zaposleni pla}a po osnovu poreza i dopri-nosa za obavezno socijalno osigurawe iz zarada, u skladu sa zakonom(bruto zarada).

porodi~ni odnosi

104

U ponovnom postupku prvostepeni sud }e utvrditi kolika je ne samoneto zarada tuènika i majke mal. tuìoca, ve} kolika je bruto zarada jerse u odnosu na wu utvr|uje visina doprinosa tuènika za izdràvawe mal.tuìoca. Tada }e sud na pouzdan na~in mo}i da utvrdi koliko bi iznosiodoprinos tuènog u izdràvawu mal. tuìoca u normalnom iznosu i sag-lasno tome done}e zakonitu odluku.

(Re{ewe Okru`nog suda u Vaqevu, G`. 1206/01 od 24.X 2001)

PRESTANAK PRAVA NA SUPRU@ANSKO IZDR@AVAWE

Sama okolnost {to je tuìlac nakon razvoda braka sa tuènom zas-novao novu bra~nu zajednicu sa suprugom koja je nezaposlena, nije relevantanrazlog u smislu ~lana 316. Zakona o braku i porodi~nim odnosima za ukidaweobaveze supruànskog izdràvawa ustanovqene u korist tuène presu-dom o razvodu braka, ako se imovinske prilike tuène nisu poboq{ale uodnosu na vreme dono{ewa prethodne odluke, niti su se izmenile imovinskeprilike tuìoca, po{to je tuìlac u vreme utvr|ivawa obaveze izdrà-vawa bio u zajednici sa svojom sada{wom suprugom sa kojom je o~ekivao dete.


U pravosna`no okon~anom postupku utvr|eno je da su tuìlac i tu-èna razvedeni pravosna`nom presudom 3. marta 1998. godine u kom pos-tupku su se dogovorili da ovde tuìlac na ime supruànskog izdrà-vawa pla}a tuènoj 15% od svojih ukupnih mese~nih primawa po~ev od 1.marta 1998. godine pa ubudu}e, dok za to postoje zakonski uslovi. U vremeutvr|ivawa obaveze tuìoca, on je bio u zajednici sa svojom sada{womsuprugom sa kojom je o~ekivao dete, tuèna kao invalid I kategorije nijebila sposobna za privre|ivawe, a primala je minimalnu invalidsku pen-ziju. U vreme razvoda braka parni~nih stranaka postojali su uslovi zautvr|ivawe supruànskog izdràvawa, a u me|uvremenu nisu nastupilenove okolnosti koje bi ukazivale da izdràvawe tuène treba ukinuti.Tuìlac je u me|uvremenu zasnovao novu bra~nu zajednicu sa suprugomkoja je nezaposlena, a tuèna ìvi kao podstanar i ima dodatne izdatkeoko svog zdravstvenog stawa.

Na osnovu ovakvog ~iweni~nog stawa nièstepeni sudovi su zakqu-~ili da se imovinske prilike tuène nisu poboq{ale u odnosu na vremedono{ewa prethodne odluke, niti su se imovinske prilike tuìoca iz-menile, te da ne postoje zakonski razlozi koji bi opravdali ukidaweobaveze supruànskog izdràvawa ustanovqenog u korist tuène, a na te-ret tuìoca po ranijoj pravnosna`noj presudi, a kako je to predvi|eno~lanom 316. Zakona o braku i porodi~nim odnosima Republike Srbije.


porodi~ni odnosi

105

IMOVINSKI ODNOSI BRA^NIH DRUGOVA

STICAWE SVOJINE U BRA^NOJ ZAJEDNICI

Kada se stan otkupi za vreme trajawa bra~ne zajednice od strane jednogbra~nog druga - nosioca stanarskog prava isti ulazi u reìm zajedni~kesvojine bra~nih drugova, te su stranke suvlasnici u podjednakim delovimana spornom stanu.

I z o b r a z l o ` e w a:Delimi~nom presudom Op{tinskog suda u ^. P. 1560/96 usvojen je

delimi~no tu`beni zahtev tuìoca pa je prema tuènoj utvr|eno da je tu-ìlac vlasnik idealne polovine dvosobnog stana…, {to je tuèna du`napriznati i omogu}iti tuìocu da to svoje pravo upi{e u javnim kwigamai pripadaju}i deo izdvoji.

Presudom Okru`nog suda u ^. G`. 993/02 od 15.10.2002. godine odbije-na je àlba tuènika i potvr|ena je presuda Op{tinskog suda u ^. br.1560/96.

Protiv pravnosna`ne drugostepene presude tuèna je izjavila reviz-iju.

Vrhovni sud Srbije je svojom presudom Rev. 248/03 od 5.2.2003. godineodbio kao neosnovanu reviziju tuène izjavqenu protiv presude Okru-`nog suda u ^. G`. 993/02 od 15.10.2002. godine.

Prema utvr|enom ~iweni~nom stawu ugovorom Ov. 1447/92 Op{tin-skog suda u ^. dana 17.2.1992. godine otkupqen je sporni stan. Iz spisaproizilazi da je brak izme|u stranaka zakqu~en 19.10.1987. godine predSO ^. a pravnosna`nom presudom razveden 8.10.1996. godine. Polaze}i odtakvog ~iweni~nog stawa nièstepeni sudovi su pravilno primenili ma-terijalno pravo kada su utvrdili da je stan otkupqen u vreme trajawabra~ne zajednice i da isti ulazi u reìm zajedni~ke svojine bra~nihdrugova pa su isti suvlasnici jer je stan otkupqen za vreme trajawa bra-~ne zajednice pod netrì{nim beneficiranim uslovima, pa su suvlasni-ci na spornom stanu u podjednakim delovima.

(Delimi~na presuda Op{tinskog suda u â~ku, P. 1560/96, presudaOkru`nog suda u â~ku, G`. 993/02 od 15.X 2002. i presuda Vrhovnog sudaSrbije, Rev. 248/03 od 5.II 2003)

ZAKQUÊWE UGOVORA O OTKUPU STANA I ZAJEDNI^KA IMOVINA BRA^NIH DRUGOVA

Princip deobe na jednake delove vredi kod deobe stana iz otkupa kojiulazi u zajedni~ku imovinu supru`nika.

I z o b r a z l o ` e w a:Kada je u toku braka, do pravnosna`nosti presude o razvodu braka,

bra~ni drug koji je ugovorni nosilac stanarskog prava zakqu~io ugovor o

porodi~ni odnosi

106

otkupu stana, pravo na stan ulazi u reìm zajedni~ke imovine u smisluodredbe ~lana 321. Zakona o braku i porodi~nim odnosima. Specifi~niuslovi i okolnosti pod kojima je stan otkupqen po Zakonu o stanovawu,kao i pravi~nost, ~ine opravdanim primenu principa pravi~nosti, de-obom zajedni~ke imovine - otkupqenog stana, na jednake delove.


SOLIDARNA ODGOVORNOST BRA^NIH DRUGOVA

(^l. 336. st. 2. Zakona o braku i porodi~nim odnosima -”Sl. glasnik SRS”, br. 22/80, 24/84 i “Sl.glasnik RS”, br.22/93)

Bra~ni drugovi solidarno odgovaraju za obaveze koje jedan bra~ni drugprimi prema tre}im licima radi podmirewa teku}ih potreba bra~ne zajed-nice, kao i za obaveze koje po op{tim propisima terete oba bra~na druga

I z o b r a z l o ` e w a:Odredbom ~lana 562. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima je prop-

isano da je zajmoprimac duàn vratiti u ugovorenom roku istu koli~inustvari, iste vrste i kvaliteta. Kako je tuèni uzeo u zajam od tuìqeiznos od 900 DEM sa rokom vra}awa do 31. marta 1994.godine, te ovajiznos tuìqi nije vratio, pravilno je usvojen tu`beni zahtev tuìqe uovom delu. Zbog toga nisu osnovani navodi revizije da je u ovom delupobijane presude pogre{no primeweno materijalno pravo.

Ta~an je navod revizije da je ~lanom 336. stav 2. Zakona o braku iporodi~nim odnosima propisano da za obaveze koje jedan bra~ni drugprimi prema tre}im licima radi podmirewa teku}ih potreba bra~nezajednice, kao i za obaveze koje po op{tim propisima terete oba bra~nadruga, odgovaraju bra~ni drugovi solidarno, kako zajedni~kom, tako isvojom posebnom imovinom. Ciq ove odredbe je za{tita poverioca, papoveriocu pripada pravo izbora prema kom solidarnom du`niku }e ost-varivati svoje potraìvawe.


DOPRINOS BRA^NIH DRUGOVA U STICAWU SVOJINE NA OTKUPQENOM STANU

Sud iz razloga pravi~nosti moè odlu~iti da je, zbog specifi~nostistanarskog prava i beneficiranih uslova otkupa, doprinos bra~nih drugo-va u sticawu svojine na otkupqenom stanu podjednak.

I z o b r a z l o ` e w a:Nièstepeni sudovi su stali na stanovi{te da sporni stan ~ini bra-

~nu tekovinu tuènog i wegove sada pokojne supruge, bez obzira ~ijim sre-dstvima je otkupqen. Takvo stanovi{te se pravda razlozima pravi~no-sti, s obzirom na beneficirane uslove pod kojima se svojina sti~e otku-pom stana u dru{tvenoj svojini i specifi~nosti prirode stanarskogprava.

porodi~ni odnosi

107

Vrhovni sud nalazi da se ovakvo pravno shvatawe u konkretnom slu~ajune moè prihvatiti. Jer, pravi~no re{ewe spornog odnosa mora bitipodjednako pravi~no za sve wegove u~esnike. Uz to, takav na~in re{ewaspora je mogu} samo u okviru pozitivnih pravnih normi. Otuda je prime-na tog na~ela pravno mogu}a samo u granicama imperativnih odredabaZakona o braku i porodi~nim odnosima. To daqe zna~i da na~elno gle-dano sud sa razloga pravi~nosti moè odlu~iti da je zbog specifi~nostistanarskog prava i beneficiranih uslova otkupa stana doprinos bra~nihdrugova u sticawu svojine otkupom takvog stana podjednak. Ali, to nezna~i i da se nezavisno od specifi~nosti odre|enog slu~aja taj stav moranekriti~ki i primewivati. Naprotiv, osnovno je pravilo i zakonom us-tanovqena obaveza da se samo doprinosom u sticawu bra~ne tekovine ut-vr|uju svojinski udeli bra~nih drugova koji im po tom osnovu pripadaju.Me|utim, prihva}eno stanovi{te od strane nièstepenih sudova vodiiskqu~ewu zakonom priznatog prava tuìocu da u slu~aju postojawa ve}egprocenta wegovog doprinosa u sticawu zajedni~ke imovine istom pri-pada i adekvatan svojinski udeo na spornom stanu.

Iz ~iwenica utvr|enih u prvostepenom postupku proizilazi da spo-rni stan poti~e iz zamene koju je izvr{io tuèni da bi saglasno spora-zumu sa svojom pokojnom suprugom obezbedio i stan za porodi~no do-ma}instvo tuìoca. Utvr|eno je i da je taj sporazum u celosti realizovan.Osim toga, izvedeni dokazi u prvostepenom postupku ukazuju i da jesporni stan kupqen novcem koji je tuèni dobio na poklon. Pri tome,mora se imati u vidu i da su beneficirani uslovi otkupa stana priznatituènom rezultat wegovih izdvajawa u~iwenih u korist stambenog fondadavaoca stana. Sve to ukazuje na specifi~nost spornog odnosa. Stoga se ukonkretnom slu~aju bez obzira na na~elnu ispravnost stanovi{ta niè-stepenih sudova, mora pouzdano utvrditi koliki je doprinos svakog bra-~nog druga u sticawu svojine na spornom stanu. Po{to to nije u~iweno,nièstepene presude su ukinute.

U nastavku postupka otkloni}e se propusti na koje je ukazano ovimre{ewem. To podrazumeva obavezu prvostepenog suda da pouzdano utvrdida li je i u kom procentu pokojna supruga tuènog doprinela sticawusvojine na spornom stanu. U tom ciqu, utvrdi}e se kojim sredstvima jesporni stan otkupqen, i da li je pokojna supruga tuènog bila u radnomodnosu i koliki je wen doprinos u ostvarewu beneficiranih uslova ot-kupa stana, ili je ostvarewe tog prava iskqu~ivo rezultat radnog staàdoprinosa upla}enih u stambeni fond od strane tuènog. Pri tome, a uciqu pravilnog re{ewa spornog odnosa sud mora oceniti i zna~aj ~i-wenice da je realizacijom sporazuma tuènog sa pokojnom suprugom tuì-ocu re{eno stambeno pitawe, kao i ~iwenice da tuèni obezbe|uje sop-stveno izdràvawe realizacijom ugovora o doìvotnom izdràvawu ~ijije predmet wegove prestacije upravo sporni stan. Saglasno takvom utvr-|enom ~iweni~nom stawu done}e se i odgovaraju}a odluka o tu`benom za-htevu.

(Re{ewe Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2270/02 od 18.IX 2002)

porodi~ni odnosi

108

ZAJEDNI^KA IMOVINA BRA^NIH DRUGOVA

Okolnost {to se nepokretnost koja je ste~ena u bra~noj zajednici vodisamo na ime jednog bra~nog druga, ne iskqu~uje pravo drugog bra~nog druga,odnosno wegove naslednice da tra‘e da se utvrdi wegov doprinos u sti-cawu te imovine.


Po shvatawu Vrhovnog suda, ako su bra~ni drugovi isplatili otkupnucenu stana u toku trajawa bra~ne zajednice i ako su sredstva za otkupste~ena radom bra~nih drugova, a ne posednom imovinom jednog od wih,takva imovina (stan) predstavqa zajedni~ku imovinu oba bra~na druga,bez obzira {to je ugovor o otkupu stana zaqu~en posle smrti jednogbra~nog druga.

Prema ~lanu 330. Zakona o braku i porodi~nim odnosima, deoba zaje-dni~ke imovine bra~nih drugova mo‘e se tra‘iti za vreme braka i poslewegovog prestanka, a pravo da tra‘e deobu imaju bra~ni drugovi, nasled-nici umrlog bra~nog druga, kao i poverilac jednog bra~nog druga ukoli-ko svoje potra‘ivawe ne mo‘e ostvariti iz posebne imovine tog bra~nogdruga. Iz ove zakonske odredbe proizilazi da naslednici imaju pravo datra‘e utvr|ivawe prava svojine po osnovu sticawa u braku wihovog pok.roditeqa. Okolnost {to se nepokretnost ste~ena u bra~noj zajednicivodi samo na ime jednog bra~nog druga, ne iskqu~uje pravo drugog bra~nogdruga, odnosno wegovog naslednika da tra‘i da se utvrdi wegov doprinosu sticawu te imovine.

Kako u predmetnom slu~aju sporni odnos nije raspravqen sa ovog aspe-kta to je ~iweni~no stawe ostalo nepotpuno utvr|eno zbog pogre{ne pri-mene materijalnog prava, zbog ~ega su obe ni‘estepene presude ukinute ipredmet vra}en na ponovno odlu~ivawe.

(Re{ewe Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1906/01 od 23.V 2002)

IMOVINSKI ODNOSIVANBRA^NIH DRUGOVA

VANBRA^NA TEKOVINA

(^l. 388. Zakona o braku i porodi~nim odnosima)

Ako su vanbra~ni drugovi u toku trajawa vanbra~ne zajednice ulo`ilizajedni~ka sredstva u posebnu imovinu jednog vanbra~nog druga (adaptacija,rekonstrukcija, dogradwa postoje}e ku}e), tada drugi vanbra~ni drug u od-nosu na tu imovinu ima stvarnopravni zahtev samo ukoliko su vredno{}uulo`enih zajedni~kih sredstava ili posebnih sredstava ekonomski nas-tale va`ne promene u stawu i vrednosti te imovine, pa ona sada ustvaripredstavqa novu imovinu koja je nastala zajedni~kim radom u toku tra-jawa vanbra~ne zajednice.

porodi~ni odnosi

109

Kada se radi o izdacima uloènim za kupovinu i opremawe ku}e, kojapredstavqa posebnu imovinu jednog bra~nog druga, zatim o ulagawima u ci-qu poboq{awa uslova stanovawa, tako|e izdacima radi o~uvawa ku}e, dru-gi vanbra~ni drug bi imao pravo na nov~ani zahtev kao protivvrednost svogudela, a ne i na stvarnopravni zahtev.


Prema ~iweni~nom stawu stranke su ìvele u vanbra~noj zajednici uvremenu od 1984. do 1995. godine, kada su ovu zajednicu prekinuli, {tonije sporno.

Tuèni je sagradio porodi~nu ku}u u prirodi - prizemnu ku}u sa potk-rovqem na sopstvenom placu, u vremenu kada sa tuìqom jo{ nije ìveo uvanbra~noj zajednici. U ku}i je bila uvedena elektri~na instalacija,prostorije okre~ene u belo, stolarija ofarbana, nije jo{ bilo osposo-bqeno kupatilo. Nakon zakqu~ewa vanbra~ne zajednice, tuìqa je od sop-stvenih sredstava izvr{ila ponovno kre~ewe prostorija, farbawe sto-larije, postavila je podne kerami~ke plo~ice u kuhiwi i kupatilu, boj-ler, kadu, umivaonik, slavine, WC {oqu, vodokotli}, jo{ jedan umiva-onik, kamin u sobi, itison na podu ulaza, u sobama i kuhiwi.

Tuìqa je u~estvovala u radovima malterisawa fasade, u betonirawuplo~e za budu}u letwu kuhiwu, izgradwi septi~ke jame, zidawu pregrad-nog zida od opeke, ì~ane ograde, drvenih ograda, kapije, uvo|ewa grejawana gas, telefonskih instalacija, privremenom uvo|ewu vode od bunara sahidroforom i izgradwu garaè.

Sudovi zakqu~uju da je tuìqa u~estvovala u dovr{ewu predmetne sta-mbene zgrade i da je po tom osnovu stekla pravo svojine na ovoj u obimu od1/4 dela.

Po oceni Vrhovnog suda zakqu~ak sudova je preurawen. Imovina ste-~ena radom mu{karca i ène u vanbra~noj zajednici koja je trajala duèvreme, prema propisu ~lana 338. Zakona o braku i porodi~nim odnosima,jeste wihova zajedni~ka imovina. Me|utim, kada vanbra~ni drugovi u to-ku trajawa vanbra~ne zajednice ulaù zajedni~ka sredstva u posebnu imo-vinu jednog vanbra~nog druga (adaptacija, dogradwa postoje}e ku}e), tadadrugi vanbra~ni drug u odnosu na tu imovinu ima stvarnopravni zahtevsamo ukoliko su vredno{}u uloènih zajedni~kih sredstava ili posebnihsredstava ekonomski nastale va`ne promene u stawu i vrednosti te imov-ine, pa ona sada u stvari predstavqa novu imovinu koja je nastala zaje-dni~kim radom u toku trajawa vanbra~ne zajednice.

Me|utim, kada se radi o izdacima uloènim za kupovinu i opremaweku}e, koja predstavqa posebnu imovinu jednog vanbra~nog druga, zatim oulagawu u ciqu poboq{awa uslova stanovawa, tako|e izdacima radi o~u-vawa ku}e, drugi vanbra~ni drug bi imao pravo na nov~ani zahtev kaoprotivvrednost svog udela, a ne i na stvarnopravni zahtev.

Ako je zajedni~kim radom vanbra~nih drugova izvr{ena sadwa vo}a nazemqi{tu koje je vlasni{tvo jednog od wih, tada drugom vanbra~nom dru-gu ne pripada pravo na udeo u sticawu na podignutim stablima vo}a.

porodi~ni odnosi

110

U ovom slu~aju, tuèni je sagradio predmetnu ku}u na sopstvenomplacu u vreme kada sa tuìqom jo{ nije ìveo u vanbra~noj zajednici, paje stekao pravo svojine na ku}i.

Sudovi su propustili da ocene pravnu prirodu ulagawa tuìqe uposebnu imovinu tuènog, ta~nije da li se radi o ulagawima radi pobo-q{awa uslova stanovawa, ili izdvajawima radi odràvawa ku}e, wenompoboq{awu, i da li tuìqa koja je u~estvovala u sticawu ovog poboq-{awa, ima pravo naknade u novcu ili pravo na priznawe prava svojine poosnovu zajedni~kog sticawa.

U reviziji se osnovano navodi da ovo sporno pitawe nije na nesumwivna~in raspravqeno.

(Re{ewe Vrhovnog suda Srbije, Rev. 177/00 od 19. IV 2000)

STICAWE U VANBRA^NOJ ZAJEDNICI

Vanbra~ni drug, koji je tokom trajawa vanbra~ne zajednice svojim radomuve}ao vrednost nekretnine vlasni{tvo drugog vanbra~nog druga, ima pravoda od wega potraùje naknadu za izvr{ena ulagawa.

I z o b r a z l o ` e w a:Odredbom ~lana 338. Zakona o braku i porodi~nim odnosima je prop-

isano da imovina ste~ena radom mu{karca i ène u vanbra~noj zajednicijeste wihova zajedni~ka imovina.

Po shvatawu Vrhovnog suda, dogradwom, nadzi|ivawem ili adaptaci-jom tu|eg ili suvlasni~kog gra|evinskog objekta, ne sti~e se pravo svoji-ne, ako zakonom ili ugovorom nije druk~ije odre|eno. Me|utim, po{to jeizvr{enim ulagawem u nekretninu tuène tokom trajawa vanbra~ne zajed-nice stranaka uve}ana vrednost sporne nekretnine, tuìlac je stekao ob-ligaciono pravo da od tuène potraùje naknadu uloènih izdataka, pa jes toga neosnovano isticawe u reviziji tuène da su nièstepeni sudovipogre{no primenili materijalno pravo kada su tuìocu dosudili nak-nadu za izvedene radove na wenoj nekretnini.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije u Beogradu, Rev. 379/04 od 28.IV 2004)

OTKUP STANA U TOKU VANBRA^NE ZAJEDNICE

Ne predstavqa zajedni~ku imovini iz ~lana 338. Zakona o braku i poro-di~nim odnosima stan otkupqen u toku vanbra~ne zajednice od strane nos-ioca stanarskog prava, kome je i dodeqen na kori{}ewe, a u ~ijem otkupudrugi vanbra~ni drug ni na koji na~in nije u~estvovao.

I z o b r a z l o ‘ e w a:Zajedni~ka imovina mu{karca i ‘ene koji ‘ive u vanbra~noj zajednici

je imovina koja je ste~ena radom u toj zajednici (~lan 338. Zakona o brakui porodi~nim odnosima). Za postojawe ove vrste imovine zakon predvi|adva uslova: vanbra~nu zajednicu i zajedni~ki rad na sticawu imovine.Stan koji je dobila pokojna Ana od SIZ-a za penzijsko i invalidsko osig-

porodi~ni odnosi

111

urawe na kori{}ewe u toku 1980. godine i za koji je zakqu~ila ugovor okori{}ewu stana, kao nosilac stanarskog prava i u tom svojstvu ga otk-upila u toku 1993. godine, u vreme kada je ve} va‘io Zakon o stanovawu, ikoji je platila prema kriterijumima iz istog zakona i to novcem tu‘ene,{to je sve nesporno me|u strankama, po shvatawu ovoga suda, ne pred-stavqa zajedni~ku imovinu vanbra~nih drugova iz ~lana 338. Zakona obraku i porodi~nim odnosima, jer za to nisu ispuweni uslovi iz ove za-konske odredbe. Pravo na otkup stana je li~no pravo nisioca stanarskogprava koje se tim pravom mo‘e, ali ne mora koristiti. Pokojna Ana setim pravom koristila i stan na osnovu svog li~nog prava otkupila, usmislu ~lana 16. Zakona o stanovawu, a koje li~no pravo ~ak nije ni moglada prenese na tu‘ioca kao vanbra~nog supruga, jer on nije lice iz ~lana16. ovog zakona koji izri~ito nabraja na koja se lica to pravo voqom nos-ioca stanarskog prava mo‘e preneti. Stan je ispla}en novcem tu‘ene i topo ceni koja nije tr‘i{na, ve} kao povla{}ena ure|ena Zakonom o sta-novawu i predvi|ena za nosioca stanarskog prava, pa kako je nesporno daje i ovakvu cenu platila tu‘ena, a tako ste~ena svojina na stanu, nijeste~ena radom mu{karca i ‘ene koji ‘ive u vanbra~noj zajednici, jer usticawu te imovine nema ni rada niti bilo kakvog doprinosa tu‘ioca.Zbog toga stan otkupqen u toku vanbra~ne zajednice od strane nosiocastanarskog prava, kome je i dodeqen na kori{}ewe, a u ~ijem otkupu drugivanbra~ni drug ni na koji na~in nije u~estvovao, ne predstavqa zaje-dni~ku imovinu iz ~lana 338. Zakona o braku i porodi~nim odnosima.Svojina na takvom stanu je rezultat prava pokojne Ane i sredstva tu‘ene,pri ~emu je bez uticaja ~iwenica {to je u ugovoru o kori{}ewu stana iz1980. godine kao ~lan porodi~nog doma}instva upisan i tu‘ilac, jer tosvojstvo ~lana doma}instva, i pod uslovom da je to svojstvo stekao po{tose svojstvo ~lana doma}instva ne dokazuje upisom u ugovor o kori{}ewustana kada je u pitawu vanbra~ni suprug, ne daje bilo kakav doprinos tu-‘ioca u sticawu zajedni~ke svojine na otkupqenom stanu.


IMOVINSKI ODNOSI ^LANOVA PORODI^NE ZAJEDNICE

STICAWE U PORODI^NOJ ZAJEDNICI

(^lan 340. Zakona o braku i porodi~nim odnosima)

Nije nu`no postojawe sporazuma o zajedni~kom sticawu za sticawe uporodi~noj zajednici.

I z o b r a z l o ` e w a:Prema utvr|enom ~iweni~nom stawu, sporna imovina je kupqena u to-

ku trajawa zajednice stranaka. U tom sticawu u~estvovali su svi zaje-dni~ari, pa kako je bilo pet zajedni~ara, to su pravilno ni`estepeni su-

porodi~ni odnosi

112

dovi utvrdili da tuìocu po tom osnovu pripada 1/5 u zajednici ste~eneimovine.

Odsustvo sporazuma o zajedni~kom sticawu, na {ta se ukazuje u reviz-iji tuènih je irelevantno, po{to za sticawe u zajednici nije nu`no pos-tojawe sporazuma o zajedni~kom sticawu, nego je dovoqno da u porodi~nojzajednici, kada sa bra~nim drugovima ìve wihova deca i drugi srodni-ci, svi rade na poqoprivrednom imawu ili zajedni~ki vr{e druge delat-nosti, ili na drugi na~in zajedni~ki privre|uju. Imovina ste~ena u tokutrajawa te zajednice je zajedni~ka imovina svih ~lanova porodi~ne zajed-nice, koji su u~estvovali u wenom sticawu, {to je propisano odredbom~lana 340. Zakona o braku i porodi~nim odnosima.

(Odluka Vrhovnog suda Srbije Rev. 5454/97 od 10.I 1998)

RASKID UGOVORA O POKLONU

Kod ocene razloga za raskid ugovora o poklonu treba imati u vidu da susloèni odnosi izme|u roditeqa i dece, osim pravnim normama, regulisanii moralnim normama i obi~ajima.

I z o b r a z l o ` e w a:Prema utvr|enom ~iweni~nom stawu tuìqa je 1983. godine, svome sinu, u

ovoj parnici tuènom, poklonila - dela spornih nepokretnosti, a tuèni jena istom placu sagradio novu ku}u u koju se uselio sa suprugom. Tuìqa jeostala u staroj ku}i u istom dvori{tu, a na poklowenim nepokretnostimazadràla je pravo doìvotnog plodouìvawa. Odnosi izme|u tuìqe i tuè-nog su bili korektni do prole}a 1999. godine, kada se u staru ku}u kod tu-ìqe doselila wena unuka sa porodicom. Kako su ra~uni za struju, vodu itelefon od useqewa unuke tuìqe znatno uve}ani, tuèni je od bratanicetraìo da plati jedan deo tih tro{kova. Po{to nije postignut sporazum okopla}awa tro{kova, do{lo je do sva|e izme|u tuìqe i tuènog. Odnosi iz-me|u parni~nih stranaka su se jo{ vi{e pogor{ali pokretawem parnice zaraskid ugovora o poklonu. Tuìqa je u vreme dono{ewa prvostepene pre-sude imala 78 godina. Korisnik je penzije u iznosu od oko 2.000,00 dinaramese~no. Tuìqa je korisnik narodne kuhiwe, a povremeno joj pomaè drugisin sa kojim je tuèni duì period u sva|i.

Na osnovu navedenih ~iwenica nièstepeni sudovi su zakqu~ili da nastrani tuènog nema grube neblagodarnosti i da nije do{lo do osiroma{ewatuìqe, te da nisu ispuweni uslovi za opoziv ugovora o poklonu.

Navedene konstatacije i zakqu~ci nièstepenih sudova se za sada nemogu prihvatiti, jer nisu utvr|ene sve ~iwenice relevantne za pravilnuprimenu materijalnog prava. Ovo iz razloga {to uzroci sva|e izme|utuìqe i tuènog 1999. godine ne mogu biti opravdawe tuènom da u takodugom periodu izbegava svoju majku i da je ne pose}uje, a posebno da joj nepruà nikakvu pa`wu u starosti i bolesti. Sloèni odnos izme|uroditeqa i dece, osim pravnih normi, regulisani su i moralnim normamai obi~ajima, tako da i eventualno postojawe krivice tuìqe za poreme}ajodnosa ne moè biti opravdawe tuènom da od 1999. godine ne kontaktirasa tuìqom i da joj kao majci ne pruà potrebnu pa`wu i pomo}. Tuìqa

porodi~ni odnosi

113

je na dela poklowenih nepokretnosti zadràla pravo doìvotnog plo-douìvawa i u prostorije koje koristi mogla je da primi unuku sa wenomporodicom, a tuèni je imovinske odnose u vezi sa pove}anim tro{ko-vima mogao da re{i na drugi na~in, a ne kroz sva|u sa tuìqom i zane-marivawem svojih obaveza prema tuìqi kao majci.

Prema sadrìni spisa, jo{ pre 1999. godine, postojali su poreme}eniodnosi izme|u tuìqe i supruge tuènog, pa je potrebno razjasniti uz-roke wihovih sva|a, a posebno da li je tuèni podràvawem svoje suprugei sam tome doprinosio, {to je od zna~aja za ocenu da li na wegovoj stranipostoji neblagodarnost prema tuìqi.

Nisu utvr|ene ni sve relevantne ~iwenice za ocenu da li je do{lo doosiroma{ewa tuìqe, {to, tako|e, moè biti razlog za usvajawe zahtevaza raskid ugovora o poklonu. Za zakqu~ak da do osiroma{ewa tuìqe nijedo{lo nije dovoqno samo utvr|ewe da je tuìqa korisnik penzije od oko2.000,00 dinara mese~no i da je korisnik narodne kuhiwe, ve} je potrebnoutvrditi sve potrebe tuìqe imaju}i u vidu wenu starost i zdravstvenostawe. U tom kontekstu treba ceniti i potrebu tuìqe da sebi obezbeditu|u negu i pomo}, a {to bi mogla obezbediti zakqu~ewem ugovora odoìvotnom izdràvawu ~iji bi predmet bila imovina koja je predmetugovora o poklonu ~iji se raskid traì. Stoga se nastojawe tuìqe daopozove poklon ne bi moglo ceniti u negativnom smislu, kako to ~ine ni-èstepeni sudovi, ve} kao poku{aj da iza|e iz te{ke situacije u kojoj sena{la zbog bolesti i starosti i pona{awa tuènog kome je poklonilasvoje nepokretnosti, formalnog obavezivawa tuènog da joj obezbedi pri-stojan ìvot.

Na osnovu navedenog, primenom ~lana 395. stav 2. Zakona o parni~nompostupku, revizija tuìqe je usvojena i nièstepene presude ukinute, apredmet je vra}en prvostepenom sudu na ponovno su|ewe.


UTVR\IVAWE UDJELA U ZAJEDNI^KOJ IMOVINI STEÊNOJ

NEOTPLA]ENIM KREDITOM

(^l. 287. st. 3. Porodi~nog zakona - "Sl. list SR CG", br. 7/89)

Za stvari koje ~ine zajedni~ku imovinu, otplata kredita po prestankubraka od strane jednog bra~nog druga nije od uticaja na veli~inu wegovogudjela u sticawu.

I z o b r a z l o ` e w a:U postupku koji je prethodio dono{ewu pobijane presude utvr|eno je

da su stranke predmetni stan stekle za vrijeme trajawa braka tj. da istipredstavqa wihovu zajedni~ku imovinu. Kupoprodajna cijena spornogstana ispla}ena je iz kredita koji su tuènom odobreni od gra|evinskogpreduze}a i banke u ~ijoj je otplati po prestanku zajednice ìvota stra-naka, u~estvovala i tuìqa koja je obaveze po odobrenim kreditima de-

porodi~ni odnosi

114

finitivno i izmirila. Nije sporno ni to da su stranke bile zaposlene, teda im je zarada po tom osnovu predstavqala materijalnu osnovu wihoveegzistencije. Nièstepeni sudovi su pravilno zakqu~ili da je doprinosstranaka u sticawu predmetnog stana pribli`no podjednak, te da im uskladu s tim pripada pravo na jednake suvlasni~ke udjele tj. na jednu po-lovinu idealnog dijela.

Pri tome je, bez zna~aja okolnost {to je po prestanku zajednice ìvotatuìqa sama izmirila neotpla}eni dio kredita kojim je kupqen pred-metni stan. Jer, krediti kojima je obezbje|ena kupoprodajna cijena pred-metnog stana predstavqaju zajedni~ki doprinos obje stranke u sticawuzajedni~ke imovine, pa s toga okolnost {to je tuìqa nakon prestankazajednice ìvota sama u ve}em dijelu snosila obavezu otplate neizmi-renog dijela kredita, nije od uticaja za ocjenu veli~ine tuènikovog do-prinosa u sticawu predmetnog stana. Time je stvoren samo obligacionopravni odnos koji tuìqi daje za pravo da od tuènog zahtijeva isplatunaknade dijela otpla}enih kredita po prekidu bra~ne zajednice, koji od-govara suvlasni~kom dijelu tuènog na zajedni~ki ste~enom stanu.

(Presuda Vrhovnog suda R Crne Gore, Rev. 177/97 od 9.VI 1998)

RAZVOD BRAKA

TRO[KOVI POSTUPKA KOD RAZVODA BRAKA

Prilikom razvoda braka sud odlu~uje po slobodnoj oceni o tro{kovimapostupka.

I z o b r a z l o ` e w a:U konkretnom slu~aju prvostepeni sud zamewuje odredbu ~lana 376.

Zakona o braku SRS ("Sl. glasnik SRS", br. 22/80). Naime, u brakorazvod-nom postupku o tro{kovima postupka sud odlu~uje po slobodnoj oceni.

Pri tome, prvostepeni sud treba da primeni i odredbe parni~nog pos-tupka iz ~lana 155. Zakona. U konkretnom slu~aju nije bilo mesta primeni~lana 154. stav 1. ZPP-a, jer iz celokupno vo|enog postupka u interesu obestrane treba da svaka stranka snosi svoje tro{kove parni~nog postupka.

Zapaà se da tuèna nije dala odgovor na tu`bu, da se razvodu braka neprotivi, da je objektivno bila odsutna prilikom rasprava, pa slobodnoocewuju}i sve ove okolnosti ovaj sud smatra da treba svaka stranka dasnosi svoje tro{kove postupka.

(Re{ewe Okru`nog suda u Novom Sadu, G`. 1861/00 od 14.VI 2000)

115

STANOVAWE*

USEQEWE U STAN

(^l. 5. st. 2. Zakona o stanovawu)

Lice koje je na osnovu ugovora sa skup{tinom zgrade adaptiralo zaje-dni~ku prostoriju i u wu se uselilo ne smatra se bespravno useqenim ustan.

I z o b r a z l o ` e w a:Prema stawu spisa tuìlac je adaptirao tavanski prostor u stambeni,

levo od stepeni{ta u navedenoj zgradi, na osnovu ugovora koji je zakqu~iosa predsednikom Skup{tine zgrade, a re{ewem prvostepenog organa tu-ìocu je naloèno da isprazni od svih lica i stvari navedenu zajedni~kuprostoriju - tavanski prostor, jer tuìocu nije izdata gra|evinska doz-vola kojom je odobrena rekonstrukcija i adaptacija potoje}eg tavanskogprostora u stambeni, pa prvostepeni organ nalazi da tuìlac nema pr-avni osnov za kori{}ewe stana.

Prema navedenom, po oceni Vrhovnog suda Srbije, nisu ispuweni us-lovi iz ~lana 5. stav 2. Zakona o stanovawu, jer je sporno pitawe ukonkretnoj stvari zakqu~ewe ugovora sa Skup{tinom stambene zgrade usmislu odredbe ~lana 18. Zakona o odràvawu stambenih zgrada, pa je re-dovan sud shodno ~lanu 20. istog zakona nadleàn za utvr|ivawe pravova-qanosti tog ugovora. Stoga je Vrhovni sud na{ao da je tuìlac osnovanoosporio pravilnost presude Okru`nog suda, zbog ~ega je zahtev za van-redno preispitivawe ove presude uvaìo i ukinuo pobijanu presudu.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Uvp. I 215/99 od 7.VI 2000)

STANARSKO PRAVO BEZ AKTA O DODELI STANA

Nesmetanim kori{}ewem stana u duèm vremenskom periodu uz saglas-nost davaoca stana na kori{}ewe moè se ste}i stanarsko pravo i bezdobijawa akta o dodeli stana i bez zakqu~ewa ugovora o kori{}ewu stana.

* Zakon o stanovawu objavqen je u “Slu‘benom glasniku RS”, br. 50/92, da bipotom usledio niz izmena i dopuna pomenutog zakona objavqenih u “Slu‘benomglasniku RS”, 76/92,84/92,33/93,46/94,47/94,49/95 i 16/97, 46/98, 26/01 Zakon o odr-‘avawu stambenih zgrada objavqen je u “Slu‘benom glasniku RS”, br. 44/95, 46/98i 1/01

stanovawe

116

I z o b r a z l o ` e w a:Utvr|eno je, da su tuèna i wen suprug bili u radnom odnosu kod tuìo-

ca. Tuìlac je, preko svog tada{weg direktora, 1973. godine suprugu tu-ène dao na kori{}ewe predmetni stan. U stan se uselio 1973, sa ~lanovi-ma porodi~nog doma}instva, suprugom, ovde tuènom, i dvoje maloletnedece. Stan je neprekidno koristio do svoje smrti, 1993. godine, a potom jestan nastavila da koristi tuèna sa maloletnom decom, koja su se kasnijeizdvojila iz doma}instva.

Suprug tuène nije dobio akt o dodeli stana na kori{}ewe i nije biozakqu~io ugovor o kori{}ewu stana. Tokom navedenog perioda stanovawatuìlac se pona{ao kao davalac stana na kori{}ewe a suprug tuène kaonosilac stanarskog prava, uzajamno po{tuju}i prava i obaveze u skladu savaè}im odredbama Zakona o stambenim odnosima.

Imaju}i u vidu dug period nesmetanog kori{}ewa stana uz saglasnosttuìoca, na na~in koji u svemu odgovara legitimnom nosiocu stanarskogprava, onda davalac stana ne moè zbog nedostatka formalnog akta o dode-li stana traìti iseqewe stanara. Dugim stanovawem suprug tuène ituèna su stekli svojstvo nosilaca stanarskog prava, odnosno zakupca sta-na. Zato je pravilnom primenom materijalnog prava pravosna`no odbijenzahtev radi iseqewa a usvojen protivtu`beni zahtev i utvr|eno navedenoprotivtuìqino pravo.


KADA SE VANBRA^NI DRUG MO@E UPODOBITI ^LANU PORODI^NOG DOMA]INSTVA

Samo ako je izdràvan od strane nosioca stanarskog prava ili je premawemu mogao ostvariti zakonsko izdràvawe iz ~lana 293. Zakona o braku iporodi~nim odnosima, ili je vanbra~ni drug izdràvao nosioca stanarskogprava ili bi nosilac stanarskog prava mogao da ostvaruje zakonsko iz-dràvawe prema vanbra~nom drugu sa kojim zajedno stanuje, vanbra~ni drugse moè upodobiti ~lanu porodi~nog doma}instva.

I z o b r a z l o ` e w a:Tuèna nije bila u braku sa nosiocem stanarskog prava, koji je pre-

minuo 1.12.1990. godine. Da bi tuèna imala osnov da nastavi sa daqim ko-ri{}ewem stana nakon smrti nosioca stanarskog prava, te da bi steklasvojstvo zakupca na tome stanu bilo je neophodno da budu ispuweni usloviiz ~lana 15. Zakona o stambenim odnosima koji je bio na snazi u vreme sm-rti nosioca stanarskog prava. ^lanovi porodi~nog doma}instva po ovojodredbi su bra~ni drug, deca, usvojioci ili pastorci, roditeqi i rodite-qi bra~nog druga. Tuèna nije ni jedno od ovih lica. Ona je ìvela u van-bra~noj zajednici sa pok. nosiocem stanarskog prava i sa wim koristilapredmetni stan, ali za eventualno sticawe prava na stan nije dovoqna~iwenica zajedni~kog stanovawa.

U konkretnom slu~aju i tuèna i pokojni nosilac stanarskog prava bi-li su materijalno obezbe|eni redovnim prihodima od penzije, prihodi su

stanovawe

117

im, kako to utvr|uju nièstepeni sudovi svakom po na osob bili dovoqniza izdràvawe, pa ne bi bilo uslova za izdràvawe vanbra~nog druga iz~lana 293. u vezi ~lana 287. stav 1. Zakona o braku i porodi~nim odnosima.Upravo zbog toga tuèna kao vanbra~na supruga nije ni mogla da steknesvojstvo ~lana porodi~nog doma}instva.

Pravilnom primenom ~lana 15. stav 2. Zakona o stambenim odnosima("Sl. glasnik SRS", br. 12/1990) a u vezi ~l. 293-297. Zakona o braku i po-rodi~nim odnosima odbijen je tu`beni zahtev, jer tuèna ne moè da nas-tavi sa kori{}ewem stana nakon smrti nosioca stanarskog prava, s ob-zirom da nije bila ~lan wegovog porodi~nog doma}instva.

Iz istih razloga ne moè da postane ni zakupac predmetnog stana, zbog~ega je pravilno odbijen protivtu`beni zahtev.

Navodi revizije da je vanbra~na zajednica dugo trajala, da je, prema mi-{qewu svih poznanika i prijateqa, bila izjedna~ena sa bra~nom, su bezuticaja za odluku u ovoj parnici, s obzirom da je pored postojawa van-bra~ne zajednice bilo neophodno i da budu ispuweni uslovi iz citiranihodredaba Zakona o braku i porodi~nim odnosima {to je u ovom slu~aju iz-ostalo.


^LAN PORODI^NOG DOMA]INSTVA I ZAKUPAC NA STANU

U slu~aju smrti zakupca i wegovog iseqewa iz stana, zakupac na tomstanu postaje ~lan porodi~nog doma}instva koji je nastavio da korististan, po slede}em redosledu: bra~ni drug, dete ro|eno u braku, van braka,usvojeno i pastor~e.


Prema odredbi ~lana 34. stav 1. Zakona o stanovawu (“Sl. glasnik RS”,br. 50/92 od 25.6.1992. godine stupio na snagu 3.8.1992. godine, sa izmenamai dopunama), u slu~aju smrti zakupca i wegovog iseqewa iz stana zakupacna tom stanu postaje ~lan porodi~nog doma}instva koji je nastavio dakoristi taj stan, po slede}em redosledu: bra~ni drug, dete ro|eno u braku,van braka, usvojeno i pastor~e. Ako u stanu nije ostao niko od ovih ~la-nova porodi~nog doma}instva zakupac postaje roditeq zakupca, roditeqwegovog bra~nog druga i lice koje je zakupac du‘an po zakonu da iz-dr‘ava, ako je stanovao u tom stanu i nema re{enu stambenu potrebu.

Prema odredbi ~lana 15. stav 2. Zakona o stambenim odnosima (“Sl.glasnik SRS”, br. 12/90), va‘e}em u vreme dodele trosobnog stana ta{tipredlaga~a, kad nosilac stanarskog prava prestane trajno da korististan, nosilac stanarskog prava na tom stanu postaje ~lan wegovog poro-di~nog doma}instva, i to: wegov bra~ni drug, ako wega nema, wegovo dete(ro|eno u braku ili van braka, usvojeno i pastorak), a ako wega nema we-gov roditeq, a ako wega nema roditeq wegovog bra~nog druga, koji je za-jedno sa wim stanovao u stanu. Prema stavu 5. ~lana 15. istog zakona ~la-

stanovawe

118

novima porodi~nog doma}instva koji su po bilo kom osnovu re{ili stam-bene potrebe ne pripada pravo iz navedenog stava 2. ovog ~lana.

Iz navedenog proizilazi da se predlaga~ u sporni jednosoban stan use-lio juna 1989. godine, prvo kao vanbra~ni suprug }erke nosioca stanar-skog prava, koja je bila i ~lan o~evog porodi~nog doma}instva, a od avgu-sta 1990. godine kao bra~ni drug. Me|utim, posle iseqewa iz stana nos-ioca stanarskog prava, jer je wegova supruga - ta{ta predlaga~, dobiladrugi trosobni stan, predlaga~ nije stekao uslove da postane zakupac naspornom stanu, jer ne spada u zakonski krug lica koja bi u smislu citi-rane odredbe Zakona o stanovawu, mogla tra‘iti zakqu~ewe takvog ugo-vora o zakupu spornog stana. Osim toga, ni supruga predlaga~a nema pra-vo na zakqu~ewe takvog ugovora, s obzirom da je aktom o dodeli trosobnogstana wenoj majci - ta{ti predlaga~a, navedeno da je i ona korisnik togstana. Na taj na~in je i supruga predlaga~a kao korisnik na drugom sta-nu, koji je dodeqen wenoj majci, re{ila svoju stambenu potrebu.


PRAVA ZAKUPCA NA STANU

Ako lice koje je ostalo u stanu propusti da, u roku od 60 dana, oba-vesti zakupodavca o smrti zakupca ne gubi pravo da nastavi sa kori{-}ewem stana i sa vlasnikom zakqu~i ugovor o kori{}ewu istog.


Prema ~iweni~nom stawu utvr|enom u prvostepenom postupku predl-aga~ Melanija U. i posle smrti supruga ostala je da `ivi sa unukom Ale-ksandrom u stanu koji je vlasni{tvo protivnika predlaga~a. Predlaga~nema drugi stan u svojini i nije nosilac stanarskog prava na drugomstanu. Stoga se i ista obratila protivniku predlaga~a da sa wim zakqu-~i ugovor o zakupu predmetnog stana. To je u~inila najpre usmeno, a potomi pismenim putem dana 2.11.1998. godine. Protivnik predlaga~a nije udo-voqio wenom zahtevu iz razloga {to je o smrti biv{eg zakupca oba-ve{ten po proteku rokova utvr|enih odredbom ~lana 34. Zakona o sta-novawu. Sud je utvrdio da je do prekora~ewa rokova do{lo iz opravda-nih razloga. Zato je i usvojen zahtev predlaga~a za dono{ewe re{ewa koje}e zameniti ugovor o zakupu stana i odre|ena zakupnina za isti u iznosuod 113,22 dinara mese~no.

Neosnovano se revizijom tvrdi da je ovakva odluka zasnovana na po-gre{noj primeni materijalnog prava. Nije sporno da je predlaga~ o smrtisvog supruga i zakupca stana obavestio protivnika predlaga~a po pro-teku roka utvr|enog odredbom ~lana 34. stav 4. Zakona o stanovawu. Me-|utim, ta okolnost nije od zna~aja za ostvarewe prava predlaga~a da saprotivnikom predlaga~a zakqu~i ugovor o zakupu stana. ^iwenice dazakonodavac propu{tawe navedenog roka nije sankcionisao i gubitkomprava lica iz ~lana 34. st. 1. i 2. ve} je odredio da }e se u tom slu~aju oprestanku ugovora o zakupu stana zbog smrti zakupca odlu~iti od stranenadle`nog suda. To je izri~ito propisano odredbom stava 6. ~lana 34.

stanovawe

119

Sledom re~enog, sud je ovla{}en da odlu~i da li su ispuweni uslovi zaprestanak ugovora o zakupu stana zbog smrti zakupca. Zato je u dono{ewutakve odluke sud ovla{}en i da ceni opravdanost razloga zbog kojih jedo{lo do propu{tawa roka iz ~lana 34. stav 4. Zakona o stanovawu.

U konkretnom slu~aju sudovi su dali validne razloge zbog kojih nalazeda je predlaga~ opravdano propustio rok u kome je morao obavestiti zak-upodavca o smrti svog supruga biv{eg zakupca stana. Ispuweni su i drugiuslovi propisani odredbom ~lana 34. st. 1. i 2. Zakona o stanovawu zapriznawe predlaga~u prava zakupca na stanu protivnika predlaga~a. Stoga je na temequ te odredbe u vezi ~lana 40. citiranog Zakona pravilna iodluka nièstepenih sudova o zahtevu predlaga~a.


UTVR\IVAWE NI[TAVOSTI UGOVORA O OTKUPU STANA

Zakqu~ewem ugovora o otkupu stana kupac je stekao pravo svojine, pazato nema vi{e objektivnih mogu}nosti da se tu`bom traì utvr|eweni{tavosti ugovora sa razloga iz ~lana 17. stav 1. ta~. 2. i 3. Zakona ostanovawu.

I z o b r a z l o ` e w a:Prema navodima tu`be sporni ugovor o otkupu stana u B. je apsolutno

ni{tav u smislu ~lana 103. Zakona o obligacionim odnosima u vezi sa ~la-nom 17. stav 1. ta~ka 1. Zakona o stanovawu, jer je tuèni u trenutku zakqu-~ewa spornog ugovora ve} bio vlasnik stana u N., odnosno u trenutku davawapismene izjave da on i ~lanovi wegovog porodi~nog doma}instva nisuvlasnici drugog odgovaraju}eg stana.

Prema ~iweni~nom utvr|ewu nièstepenih sudova, stan u N. nije odgo-varaju}i za porodi~no doma}instvo tuènog u momentu kada je dao pismenuizjavu od 9. novembra 1995. godine, imaju}i u vidu strukturu stana (da brojsoba mora biti jednak broju ~lanova doma}instva), a pri tome i ~iwenicu daje tuèni po nalogu tuìoca preme{ten na radno mesto u B. gde je bio stalnozaposlen, {to zahteva i dodatne parametre, a pre svega mesto rada i mesto gdese stan nalazi, kao i druge uslove vezane za ostvarewe ìvotnih i kulturnihpotreba normalnog ìvqewa.

Iz navedenih razloga sudovi su odbili tu`beni zahtev tuìoca primenom~lana 17. stav 1. ta~. 1, 2, i 3. u vezi sa st. 2. i 3. istog ~lana Zakona o sta-novawu.

Izloèno stanovi{te nièstepenih sudova u pogledu primene propisa re-levantnih za ocenu neosnovanosti zahteva tuìoca za pravilno. S obziromna pravnu vaqanost ugovora o kori{}ewu spornog stana u B. koji je bio iz-me|u stranaka zakqu~en i u vreme kada je tuèni dao pismenu izjavu 9.novembra 1995. godine, tuèni nije doveo u sumwu, takav ugovor predstavqazakonski osnov (razlog), za otkup spornog stana. Zakqu~ewem spornog kupo-prodajnog ugovora tuèni je stekao pravo svojine, pa zato nema vi{e objek-

stanovawe

120

tivnih mogu}nosti da se tu`bom tra`i utvr|ewe ni{tavosti ugovora s

pozivom na ~lan 17. stav 1. ta~. 2. i 3. Zakona o stanovawu.


OTKAZ KORI[]EWA STANA

Iz opravdanih razloga, zakupac stana mo‘e otkazati kori{}ewe sva-kom ~lanu porodi~nog doma}instva, osim maloletnom detetu, bra~nom dru-gu ili licu koje je du‘an da izdr‘ava po zakonu.


U konkretnom slu~aju prvostepeni sud je utvrdio, da je tu‘iqa koja jeina~e majka tu‘ene, nakon smrti svog supruga stekla svojstvo nosioca sta-narskog prava na predmetnom stanu bli‘e opisanom u izreci prvostepenepresude, da je u tom svojstvu zakqu~ila i ugovor o kori{}ewu tog stana od12.6.1992. godine, da je taj stan koristila sa tu‘enom kao }erkom koja je umomentu podno{ewa tu‘be bila stara 20 godina i da su se odnosi stra-naka u toj meri poremetili da je wihovo neslagawe i netrpeqivost pointenzitetu i trajawu takve prirode da je objektivno normalan i skladan‘ivot u zajedni~kom spornom stanu nemogu}. U postupku je utvr|eno, da jerazlog za otkaz daqeg kori{}ewa stana posledica prete‘no skrivqenogpona{awa tu‘ene kao korisnika stana, da je tu‘iqa nakon sva|e i fizi-~kog obra~una sa tu‘enom koji se dogodio 29.7.1992. godine, iz predmetnogstana isterana, da je tu‘ena nakon toga promenila bravu na ulaznim vra-tima, da je tu‘iqa kqu~ od ulaznih vrata ishodovala sudskom odlukom ida je pismenim saop{tewem od 1.12.1992. godine otkazala tu‘enoj kao~lanu porodi~nog doma}instva daqe kori{}ewe predmetnog stana osta-vqaju}i joj rok od 30 dana za iseqewe. Me|utim parni~nim strankama ni-je sporna ~iwenica, da je tu‘ena pravnosna‘nom presudom Petog op{ti-nskog suda u Beogradu od 28.6.1995. godine ogla{ena krivom {to je29.7.1992. godine u spornom stanu vi{e puta udarila tu‘iqu pesnicom poglavi i telu nanev{i joj laku telesnu povredu i da je zbog toga ka‘wenauslovnom osudom.

Polaze}i od tako utvr|enog ~iweni~nog stawa koje se prema ~lanu 385.stav 3. ZPP revizijom ne mo‘e pobijati, ni‘estepeni sudovi su i po sta-novi{tu Vrhovnog suda osnovano zakqu~ili, da je nastupio opravdan ra-zlog zbog kojeg tu‘iqa mo‘e otkazati daqe kori{}ewe stana tu‘enoj kaopunoletnom ~lanu svog porodi~nog doma}instva, pa su pravilno prime-nili materijalno pravo kada su polaze}i od odredbi ~lana 36. stav 2. Za-kona o stanovawu Republike Srbije tu‘beni zahtev tu‘iqe usvojili i od-lu~ili kao u izreci prvostepene presude.


stanovawe

121

OTKAZ UGOVORA O KORI[]EWU STANA ZBOG NEPLA]AWA STANARINE

Tu‘ba radi iseqewa zbog nepla}awa stanarine mo‘e se upodobiti upu-}ivawu pismene opomene za pla}awe zaostale stanarine.

I z o b r a z l o ‘ e w a:U konkretnom slu~aju stekli su se uslovi za otkaz ugovora o kori-

{}ewu stana na osnovu ~lana 48. stav 1. ta~ka 3. Zakona o stambenim odno-sima (“Sl. glasnik SRS”, br. 9/85) koji se primewuje na re{ewe konkret-nog pravnog odnosa u smislu ~lana 47. stav 5. Zakona o stanovawu (ranijipostupak zapo~et kod suda nije okon~an pravnosna‘nom odlukom do danastupawa na snagu Zakona o stanovawu).

Nosilac stanarskog prava zaostao je sa pla}awem stanarine i naknadeza kori{}ewe gradskog gra|evinskog zemqi{ta neprekidno u periodudu‘em od tri meseca, jer je samoinicijativno bez odobrewa vlasnika sta-na pla}eno 1/2 utvr|ene stanarine. Tu‘eni su isticali u toku postupka dasu vr{ili izgradwu dimwaka i mawe sitne popravke, ali nisu do zakqu-~ewa glavne rasprave pred prvostepenim sudom dokazali da je vrednostradova, ukoliko su bili hitni ili ako su preduzeti radi za{tite ‘ivotai zdravqa, ista ili ve}a od visine 1/2 stanarine u periodu nepla}awa(skoro 9 godina). Podneta tu‘ba (24.4.1985) mo‘e se upodobiti upu}ivawupismene opomene za pla}awe zaostale stanarine. Pravni prethodnici suplatili 1/2 stanarine u toku trajawa spora (5.7. i 2.8.1985. godine) ne iz-vr{iv{i utvr|enu obavezu u celini. Posle podnete tu‘be koja se mo‘esmatrati opomenom oni nisu izmirili zaostalu stanarinu, niti su tu-‘iocu prezentirali obra~un izvr{enih radova kako bi eventualno biloizvr{eno prebijawe me|usobnih nov~anih obaveza.

Neosnovani su revizijski navodi u kojima se isti~e da je vlasnik stanabio du‘an za svaku zaostalu stanarinu uputiti pismenu opomenu nosiocustanarskog prava da bi se stekli uslovi za otkaz ugovora o kori{}ewustana. Zakon o stambenim odnosima koji se primewuje na re{ewe konkret-nog pravnog odnosa ne predvi|a slawe opomene radi pla}awa zaostalestanarine. Naime, u ~lanu 51. navedenog zakona pismena opomena se upu}u-je - pismom nosiocu stanarskog prava ili drugom korisniku kada su upitawu razlozi za otkaz ugovora o kori{}ewu stana iz ~lana 48. stav 1.ta~. 1. i 2 (kori{}ewe stana protivno svrsi ugovora i nano{ewa {tete ikada korisnik stana ometa druge korisnike u mirnom kori{}ewu stana).Tako|e se nisu stekli uslovi za nemogu}nost otkaza iz ~lana 50. pomenu-tog zakona, jer su korisnici stana u spornom periodu bili penzioneri saza{titnim dodatkom, a ne lica privremeno nezaposlena koja bi mogla dase koriste beneficijom i izuzetkom iz op{teg re‘ima.


PRESTANAK UGOVORA O ZAKUPU DRU[TVENOG STANA

Ugovor o zakupu dru{tvenog stana prestaje ako zakupac sa ~lanovimaporodi~nog doma}instva ne koristi stan du`e od ~etiri godine.

stanovawe

122

I z o b r a z l o ` e w a:Tuìqa je sa porodicom stan napustila zbog pretwi koje su bile upu}ene

wenom sinu i ostalim ~lanovima doma}instva, a da je u stan dovela svojusvekrvu, koja je ina~e bila stambeno obezbe|ena i nije bila ~lan doma}i-nstva.

Prema odredbama ~lana 33. ta~ka 6. Zakona o stanovawu, ugovor o zakupudru{tvenog stana prestaje ako zakupac sa ~lanovima porodi~nog doma}in-stva ne koristi stan duè od ~etiri godine.

Radi pravilne primene materijalnog prava, potrebno je sa sigurno{}uutvrditi da li je tuìqa napu{tawem stana juna 1992. godine na nesumwivna~in manifestovala voqu da ne èli vi{e da ga koristi. Sud }e utvrditi dali su postojali opravdani razlozi sa kojih je tuìqa, sa ~lanovimaporodi~nog doma}instva napustila predmetni stan, a pri tom imati u vidu ito da prema odredbama Zakona o stanovawu tuìqa moè imati samo pravotrajnog zakupa stana (ranije stanarsko pravo) na spornom stanu, a ne pravokori{}ewa.


OTKUP STANA I BRA^NA TEKOVINA

Bra~ni drug ~lana doma}instva koji nije bio u porodi~nom doma}instvunosioca stanarskog prava u vreme dobijawa stana, ne moè isticatisvojinske pretenzije prema otkupqenom stanu, i kad je u~estvovao u obe-zbe|ivawu sredstava za otkup. On moè isticati samo obligaciono-pravne zahteve.

I z o b r a z l o ` e w a:Tuìqa je bila u braku sa prvotuènim od septembra 1989. do

10.11.1998. godine, zajednica ìvota je prestala maja 1998. godine. Dok suìveli zajedno, boravili su u spornom stanu, koga je drugotuèni, jo{1977. godine, dobio za sebe, tre}etuènu (suprugu) i prvotuènog (sina), odpreduze}a u kome je bio zaposlen. Tuìqa je do{la u taj stan deceniju kas-nije. Drugotuèni je kao nosilac stanarskog prava, otkupio sporni stanza vrednost 5.231,80 DEM. Sada je on vlasnik tog stana. Ako je, kao {totvrdi, i tuìqa u~estvovala u obezbe|ivawu sredstava za otkup, ona, even-tualno, moè ista}i obligacionopravni zahtev, ali ne moè isticati svo-jinske pretenzije. Stan je pribavqen po privilegovanim cenama koje suvaìle samo za lica odre|ena ~lanom 16. stav 2. Zakona o stanovawu.Po{to tuìqa ne spada u krug tih lica, nikako nije mogla postati vlas-nik, odnosno suvlasnik spornog stana. Imaju}i re~eno u vidu, u revizijise neosnovano navodi da su nièstepeni sudovi pogre{no primenili ma-terijalno pravo odbijaju}i svojinskopravni zahtev tuìqe.

Po{to je stan pribavqen pre no {to je tuìqa zasnovala zajednicu ̀ i-vota sa prvotuènim, odnosno u{la u porodi~no doma}instvo tuènih,wen rad u doma}instvu odnosno wen doprinos u sticawu sredstava poro-di~nog doma}instva moè imati zna~aja samo u pogledu stvari, odnosnoprava koja predstavqaju bra~nu tekovinu. Sporni stan ne pripada tekovi-

stanovawe

123

ni tuìqe i prvotuènog. – S obzirom na to, neosnovani su navodi reviz-ije da su nièstepeni sudovi pogre{no primenili odredbe Zakona o brakui porodi~nim odnosima kojima se reguli{e imovina ste~ena u braku.


STATUS VANBRA^NOG DRUGA U POGLEDU PRAVA NA OTKUP STANA

Ne smatra se ~lanom porodi~nog doma}instva vanbra~ni drug, pa nemapravo na otkup stana, niti moè postati suvlasnik stana po osnovu ugo-vora o otkupu.


U vreme dobijawa stana (1987. godina) stranke su bile vanbra~ni dru-govi pa tuìlac nije mogao postati sunosilac stanarskog prava jer su po~lanu 16. tada vaè}eg Zakona o stambenim odnosima ("Sl. glasnik SRS",br. 9/85) samo bra~ni drugovi mogli postati sunosioci stanarskog pravapod uslovom da ìve u zajedni~kom doma}instvu (ne i vanbra~ni drugovi).U vreme otkupa stana (Zakon o stambenim odnosima "Sl. glasnik RS", br.12/90), a ne sada vaè}eg Zakona o stanovawu (kako to nalaze nièstepenisudovi) tuìlac se u smislu ~lana 15. tog zakona nije smatrao ~lanom do-ma}instva, niti nosiocem stanarskog prava, pa zato mu nije pripadalopravo na otkup stana u smislu ~lana 6. Zakona (to pravo imali su nosilacstanarskog prava, zakupac stana i ~lanovi wihovog porodi~nog doma}in-stva).

Po{to tuìlac kao vanbra~ni drug koji se po zakonu ne smatra ~lanomporodi~nog doma}instva nije imao pravo na otkup stana, to on nije mogaopostati suvlasnik stana po osnovu ugovora o otkupu. Odredbe Zakona ostambenim odnosima, a sada Zakona o stanovawu, su specijalne odredbe uodnosu na Zakon o braku i porodi~nim odnosima, pa se zato ne mogu pri-meniti pravila iz ~lana 338. Zakona o braku i porodi~nim odnosima da jeimovina ste~ena radom mu{karca i ène u vanbra~noj zajednici wihovazajedni~ka imovina. Kod otkupa dru{tvenog stana cena je beneficirana inije trì{na. Zakqu~ewem ugovora o otkupu sti~e se pravo svojine. Otku-pom stana izvr{eno je pretvarawe i tranzicija stanarskog prava u pravosvojine. Ta pogodnost otkupa po netrì{nim uslovima rezervisana je is-kqu~ivo za nosioce stanarskog prava. S obzirom da tuìlac Sava nije biosunosilac stanarskog prava to on nema pravo susvojine po osnovu otkupave} je iskqu~ivi vlasnik stana po tom osnovu drugi bra~ni drug (ranijinosilac stanarskog prava).

Vanbra~ni drug ne spada u krug lica iz ~lana 36. stav 1. sada vaè}egZakona o stanovawu koji bi imao pravo da trajno koristi stan pod uslovi-ma iz ovog zakona. Zato vlasnik stana moè u svako doba da vanbra~nomdrugu otkaè daqe kori{}ewe stana i zahteva predaju stana u dràvinu usmislu ~lana 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.


stanovawe

124

STATUS VANBRA^NOG SUPRUGA

Vanbra~ni suprug ne spada u krug lica iz ~lana 34. st. 1. i 2. Zakona ostanovawu, niti je u smislu ~lana 9. istog zakona ~lan porodi~nog do-ma}instva ako nije ostvareno, niti moè da se ostvari pravo na zakonskoizdràvawe.

I z o b r a z l o ` e w a:U toku postupka je utvr|eno da je tuìlac sporni stan dao na ko-

ri{}ewe svom radniku, sada pok. Qubomiru, koji je umro 1987. godine, atuèna je sa wim ìvela u vanbra~noj zajednici u kojoj nisu imali dece.Tuèna je sve do odlaska u penziju 31. marta 1987. godine bila u radnomodnosu a tako|e je i sada pok. Qubomir bio u radnom odnosu kod tuìocatako da izme|u wih kao vanbra~nih drugova nije bilo uslova niti je moglobiti eventualno ostvareno pravo na zakonsko izdràvawe.

Pravilnom primenom ~lana 34. i ~lana 9. Zakona o stanovawu obaveza-na je tuèna na ispra`wewe predmetnog stana. Tuèna kao vanbra~na su-pruga ne spada u krug lica iz ~lana 3. st. 1. i 2. Zakona o stanovawu, nitije ista u smislu ~lana 9. istoga Zakona ~lan porodi~nog doma}instva sobzirom da ne ostvaruje, niti moè da ostvari, pravo na zakonsko iz-dràvawe iz ~lana 293. Zakona o braku i porodi~nim odnosima prema no-siocu stanarskog prava ili nosilac stanarskog prava prema woj, pa se inavodi revizije o pogre{noj primeni materijalnog prava pokazuju kao ne-osnovani.

Da li je tuèna dobila stan na kori{}ewe, i da li je imala re{enostambeno pitawe su ~iwenice koje nisu od uticaja na odluku u ovoj parni-ci s obzirom da prema citiranim zakonskim propisima tuèna nema pra-vo da nastavi sa kori{}ewem stana pok. Qubomira u smislu ~lana 34. Za-kona o stanovawu pa nije ni bilo nu`no utvr|ivati ove ~iwenice, kako seto neosnovano u reviziji ukazuje.


ZAKUPAC STANA NA NEODRE\ENO VREME

Ako nosilac stanarskog prava, koji je to pravo stekao do dana stupawana snagu Zakona o stanovawu, ne zakqu~i ugovor o zakupu stana do 31. decem-bra 1995. godine, nastavqa da koristi stan kao zakupac stana na neo-dre|eno vreme.

I z o b r a z l o ` e w a:Odredbom ~lana 2. Zakona o stambenim odnosima (pre~i{}en tekst) ob-

javqen u »Slu`benom listu FNRJ«, br. 17/62, koji pre~i{}en tekst obuh-vata i Zakon o stambenim odnosima objavqen u »Slu`benom listu FNRJ«,br. 16/59, propisano je da gra|anin koji se uselio u stan na osnovu ugovorao kori{}ewu stana ili drugog akta koji po vaè}im propisima pred-stavqa punovaàn osnov za useqewe, sti~e pravo da taj stan trajno i nes-metano koristi pod uslovima iz ovog zakona. Kako je tuìqa na osnovupunova`nog pravnog osnova stekla stanarsko pravo na stanu koji jo{ uvekkoristi to je pravilan zakqu~ak nièstepenih sudova da je tuìqa saglas-

stanovawe

125

no odredbi ~lana 31. Zakona o stanovawu (»Slu`beni glasnik RS«, br.50/92) postala zakupac stana na neodre|eno vreme jer prema ovoj odredbiako nosilac stanarskog prava koji je to pravo stekao do dana stupawa nasnagu ovog zakona ne zakqu~i ugovor o zakupu stana do 31. decembra 1995.godine, nastavqa da koristi stan kao zakupac stana na neodre|eno vreme.


NEDOSTATAK PRAVNOG OSNOVA ZA KORI[]EWE STANA

Kada je kori{}ewe stana vezano za vr{ewe odre|ene slu‘bene funkcije usmislu ranije va‘e}eg ~lana 7. Zakona o stambenim odnosima (“Sl. listSAPV”, br. 12/82) onda prestankom funkcije prestaje i pravni osnov zakori{}ewe stana, pri ~emu nije od uticaja ~iwenica da taj stan kao slu-‘beni nije utvr|en u op{tem aktu tu‘ioca.

I z o b r a z l o ‘ e w a:Prvostepeni sud je usvojio zahtev tu‘ioca Islamske verske zajednice

iz Beograda da se tu‘eni K.Z. iseli iz stana u Z. i preda ga tu‘iocu uposed.

Ovaj sud je ‘albu tu‘enog izjavqenu protiv prvostepene presude odbiokao neosnovanu iz slede}ih razloga:

Tu‘eni je re{ewem tu‘ioca od 19.9.1985. godine postavqen za imamaxamije u Z. kada mu je sporni stan dat na kori{}ewe radi odr‘avawa ver-ske slu‘be i zadovoqavawa stambenih potreba. Prema tome, nesumwivo seradi o tzv. “slu‘benom stanu” ~ije je kori{}ewe vezano za vr{ewe odre-|ene slu‘bene du‘nosti i funkcije u smislu tada va‘e}eg ~lana 7. Zakonao stambenim odnosima (“Sl. list SAPV”, br. 12/82). Ovakav zakqu~ak nemo‘e biti osporen ~iwenicom da taj stan kao slu‘beni nije utvr|en uop{tem aktu tu‘ioca. Odlu~no je to {to je stan kupqen i fakti~ki name-wen za zadovoqavawe verskih potreba islamske zajednice na ovom pros-toru. Iz ove konstatacije sledi da prestankom slu‘bene du‘nosti pre-staje i pravni osnov za kori{}ewe tog stana. Re{ewem tu‘ioca od6.9.1996. godine tu‘eni je razre{en svih du‘nosti u islamskoj verskojzajednici, pa je stoga du‘an da se iz stana iseli kako je to osnovanozakqu~io i prvostepeni sud. Ovo tim pre {to je tu‘ilac ve} odredionovog imama koji ne mo‘e da preuzme du‘nost, jer mu tu‘eni zabrawujepristup.

(Presuda Okru‘nog suda u Zrewaninu, G‘. 804/00 od 31.VII 2000)

PRETVARAWE ZAJEDNI^KIH PROSTORIJA U STAN

Nije vaqan pravni osnov za ulazak u posed zajedni~ke prostorije saglas-nost potrebnog broja stanara za pretvarawe zajedni~ke prostorije u stan,jer je potrebno i da skup{tina zgrade na osnovu takve saglasnosti doneseodluku iz ~lana 14. stav 1. ta~ka 8. Zakona o odr`avawu stambenih zgrada.

stanovawe

126


U parnici, tuìlac (stambena zgrada) je tu`bom traìo iseqewe i pre-daju u posed zajedni~ke prostorije, zasnivaju}i svoj zahtev na tvrdwi da tuprostoriju tuèni koristi bez pravnog osnova.

Prema utvr|enom ~iweni~nom stawu, tuèni se uselio u zajedni~kuprostoriju - su{ionicu stambene zgrade nakon {to je od lica koje se iz teprostorije iselilo dobio kqu~eve. Na ovaj na~in tuèni je fakti~ki u{aou posed, a sudovi utvr|uju da za to nije imao nikakav pravni osnov.

Pravilno su nièstepeni sudovi primenili materijalno pravo izvo-de}i zakqu~ak u pogledu osnovanosti tu`benog zahteva i za svoje odlukedali jasne i dovoqne razloge koje prihvata i Vrhovni sud.

Neosnovani su navodi revizije kojim se isti~e da je sud pogre{nom pri-menom materijalnog prava propustio da utvrdi okolnost da postoji sagla-snost potrebnog broja stanara za pretvarawe predmetne prostorije u stanu smislu ~lana 18. stav 1. u vezi ~lana 17. stav 4. Zakona o odràvawu stam-benih zgrada. Ovo stoga {to ni takva saglasnost nije vaqan pravni osnovza ulazak u posed zajedni~ke prostorije, jer je potrebno i da skup{tinazgrade na osnovu takve saglasnosti donese odluku iz ~lana 14. stav 1. ta~ka8. istog zakona. S obzirom da iz ~iweni~nog stawa ne proizilazi da jeSkup{tina zgrade donela takvu odluku, to je pomenuta saglasnost bez uti-caja na odluku o predmetu spora u ovoj parnici i kod pravilne primene ma-terijalnog prava nije je ni trebalo ispitivati.


ZAJEDNI^KE PROSTORIJE

(^l. 1. Zakona o nadzi|ivawu zgrade i pretvarawu zajedni~kih prostorija u stanove - “Sl. glasnik SRS”, br. 24/88)

U smislu Zakona o nadzi|ivawu zgrada i pretvarawu zajedni~kih pros-torija u stanove zajedni~ke prostorije koje se nalaze u iskqu~ivo poslovnojzgradi ne mogu biti predmet pretvarawa.


Nije sporno da je zgrada u kojoj se nalazi poslovna prostorija koja jepredmet pretvarawa iskqu~ivo poslovna zgrada, jer se sastoji samo odposlovnog prostora - lokala.

Kod ovakvog stawa stvari, Vrhovni sud nalazi da je pravilno stano-vi{te tu‘enog organa, izneto u obrazlo‘ewu osporenog re{ewa, premakome prostor u iskqu~ivo poslovnoj zgradi ne mo‘e biti predmet pret-varawa u smislu odredbe ~lana 1. Zakona o nadzi|ivawu zgrada i pretva-rawu zajedni~kih prostorija u stanove a kojom je propisano da se tim za-konom utvr|uju uslovi, na~in i postupak nadzi|ivawa stambenih i po-slovno-stambenih zgrada u dru{tvenoj svojini radi izgradwe stanova ipretvarawa zajedni~kih prostorija u stanove, pri ~emu nije predvi|enopretvarawe u iskqu~ivo poslovne zgrade.

(Odluka Vrhovnog suda Srbije, U. 3014/99 od 9.II 2000)

stanovawe

127

PROSTORIJE U STANU

(^lan 27. st. 4. u vezi st. 1. ta~. 2. Zakona o izgradwi objekata - “Sl. glasnik RS”, br. 44/95 i ~lan 22. Zakona o odr‘avawu

stambenih zgrada - “Sl. glasnik RS”, br. 44/95 i 46/98)

Ugovor zakqu~en izme|u stambene zgrade i investitora koji se zasnivana odluci skup{tine stambene zgrade o pripajawu, mora da prethodi pri-pajawu zajedni~ke prostorije stanu u zgradi.


Odredbom ~lana 27. stav 4. Zakona o izgradwi objekata predvi|eno jeda u slu~aju izdavawa gra|evinske dozvole za nadzi|ivawe zgrada, odno-sno pretvarawe zajedni~kih prostorija u stanove, kao dokaz u smislu sta-va 1. ta~ka 2. tog ~lana tj. kao dokaz o pravu svojine, odnosno pravu ko-ri{}ewa gra|evinskog zemqi{ta radi izgradwe, odnosno dokaz o pravusvojine, odnosno pravu kori{}ewa objekata radi rekonstrukcije objektaslu‘i ugovor zakqu~en po posebnim propisima. Poseban propis u ko-nkretnom slu~aju, s obzirom da je u pitawu rekonstrukcija i pripajawestanu zajedni~ke prostorije u stambenoj zgradi, je Zakon o odr‘avawu sta-mbenih zgrada.

Prema odredbi ~lana 22. Zakona o odr‘avawu stambenih zgrada, ako za-jedni~ka prostorija ne ispuwava propisane uslove za pretvarawe u pose-ban stan, skup{tina zgrade mo‘e doneti odluku o pripajawu te prostor-ije susednom stanu, odnosno poslovnoj prostoriji, a navedena odluka do-nosi se saglasno{}u vlasnika stanova, odnosno drugih posebnih delovazgrade kojima pripada vi{e od polovine ukupne povr{ine stanova i dru-gih posebnih delova zgrade, s tim {to se na zakqu~ivawe ugovora o ure|-ivawu me|usobnih odnosa zgrada i investitora shodno primewuju odredbe~lana 18. st. 3, 4. i 5. tog Zakona. Iz citirane odredbe ~lana 22. Zakona oodr‘avawu stambenih zgrada se vidi da skup{tina zgrade prvo mora do-neti odluku o pripajawu, odnosne prostorije susednom stanu, pa tek nakontoga stambena zgrada i investitor zakqu~uju ugovor.

Saglasnost pojedinih vlasnika stanova, pa makar da wima pripadavi{e od polovine ukupne povr{ine stanova i drugih posebnih delova zg-rade nije dovoqno, niti se samo na osnovu takve saglasnosti mo‘e zak-qu~iti ugovor, tj. ugovor zakqu~en sa vlasnicima stanova koji su dalisaglasnost ne predstavqa vaqan dokaz u smislu stava 4. ~lana 27. u vezistava 1. ta~ka 2. Zakona o izgradwi objekata za izdavawe gra|evinske doz-vole.

Vrhovni sud nalazi da Zakon o odr‘avawu stambenih zgrada u odnosuna Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa predstavqa specijalni za-kon, tako da se odnosi u pogledu nadzi|ivawa, pretvarawa zajedni~keprostorije u stanove i pripajawa tih prostorija stanovima, ure|uju pri-menom navedenog Zakona o odr‘avawu stambenih zgrada.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, U. 1108/97 od 7.X 1998)

stanovawe

128

STE^ENO PRAVO TU@IOCA KAO NOSIOCA STANARSKOG PRAVA

^iwenica da je tu‘eni, nakon deset godina od dodele stana, objavioevidenciju slu‘benih stanova me|u kojima se nalazi i sporni stan nemauticaja na ste~eno pravo tu‘ioca kao nosioca stanarskog prava kada jetu‘iocu sporni stan dodeqen kao nosiocu stanarskog prava i kad dodelastana nije bila vezana za vr{ewe slu‘bene funkcije tu‘ioca, niti je uto vreme sporni stan op{tim aktom tu‘enog bio predvi|en kao slu‘-beni stan, u smislu ~lana 11. tada va‘e}eg Zakona o stambenim odnosima(“Sl. list SAPV”, br. 12/82) i po stupawu na snagu Zakona o stanovawuRepublike Srbije, odnosno ~lana 31. pomenutog Zakona.

(Presuda Okru‘nog suda u Zrewaninu, G‘. 1337/2000 od 31. X 2000)

DU@A ZAJEDNICA @IVOTA I STANARSKO PRAVO

Ne mo‘e se smatrati du‘om zajednicom ‘ivota sa nosiocem stanar-skog prava vremenski period od dve godine da bi se moglo ostvariti pravo iz~lana 9. stav 3. tada va‘e}eg Zakona o stambenim odnosima SAP Vojvod-ine.


Prema saglasnom utvr|ewu sudova, tu‘ena-protivtu‘iqa ‘ivela je uzajedni~kom doma}instvu sa pok. P.D. svojim dedom (koji je bio nosilacstanarskog prava na spornom stanu) od maja meseca 1985. godine do jeseni1986. godine, kada je zajednica ‘ivota prekinuta, a potom nastavqena odaprila 1987. godine do jeseni, odnosno po~etka zime 1987. godine, kada jepok. D. oti{ao iz spornog stana. U vreme zajedni~kog ‘ivota sa dedomtu‘ena-protivtu‘iqa imala je ‘ive roditeqe koji su stanovali u svom st-anu u N.S.

Ni‘estepeni sudovi, i po oceni Vrhovnog suda, pravilno nalaze da setu‘ena-protivtu‘iqa ne mo‘e smatrati ~lanom porodi~nog doma}instvasvog dede. Prema odredbi ~lana 9. Zakona o stambenim odnosima SAP Vo-jvodine, koji je bio na snazi u vreme kada je prestala zajednica ‘ivota iz-me|u tu‘ene M. i nosioca stanarskog prava na predmetnom stanu, bilo je,propisano da se ~lanovima porodi~nog doma}instva u smsilu ovog zakonasmatraju samo unu~ad bez roditeqa, {to ovde nije slu~aj. Kako tu‘ena-pro-tivtu‘iqa, s obzirom na sve okolnosti slu~aja, nije stekla pravo da trajnokoristi sporni stan, Vrhovni sud nalazi da tu‘ilac osnovano zahteva dase tu‘eni iz stana isele, jer isti koriste bez pravnog osnova (tu‘eni dru-gog reda, kao bra~ni drug tu‘ene prvog reda, bi svoje pravo stanovawa uspornom stanu mogao crpeti iz prava tu‘ene na kori{}ewe stana, u slu-~aju da je ona to pravo ostvarila).

Ne stoje navodi istaknuti u reviziji da je prvotu‘ena-protivtu‘iqastekla stanarsko pravo na spornom stanu na osnovu du‘e zajednice ‘ivotasa nosiocem stanarskog prava u smislu ~lana 9. stav 3. pomenutog Zakona.Ovo stoga {to se, po nala‘ewu Vrhovnog suda, vremenski period u kome je

stanovawe

129

ona ‘ivela u doma}instvu sa svojim dedom ne mo‘e smatrati du‘om zajed-nicom u smislu pomenute zakonske odredbe.

(Re{ewe Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2181/90 od 13.VII 1999)

PRAVO NA KORI[]EWE ZEMQI[TA KOJE SE NALAZI POD ZGRADOM

Na kori{}ewe zemqi{ta koje se nalazi pod zgradom i zemqi{ta kojeslu‘i za redovnu upotrebu zgrade vlasnik otkupqenog stana ima pravo.


Zakon o stanovawu u ~lanu 16. propisuje obavezu nosioca prava raspo-lagawa na stanu u dru{tvenoj svojini i vlasnika stana u dr‘avnoj svojinida nosiocu stanarskog prava, odnosno zakupcu koji su to svojstvo stekli dodana stupawa na snagu zakona na wihov zahtev u pismenoj formi omogu}iotkup stana koji koriste. Zakon nije predvideo otkup zemqi{ta koje senalazi ispod zgrade i koje slu‘i za redovnu upotrebu zgrade.

Po{to zgrada i zemqi{te predstavqaju jednu pravnu celinu to se na-vedena pravna praznina re{ava analogijom sa Zakonom o gra|evinskom ze-mqi{tu. Po ~lanu 19. sada va‘e}eg Zakona o gra|evinskom zemqi{tuprenosom prava na objektu na izgra|enom gradskom gra|evinskom zemqi-{tu prenose se i prava na zemqi{tu pod objektom i zemqi{tu koje slu‘iza redovnu upotrebu objekta. S obzirom da u konkretnom slu~aju kori{-}ewe stana zahteva i stalno kori{}ewe gradskog gra|evinskog zemqi{tato tu‘iqa kao vlasnik stana ima pravo i na kori{}ewe zemqi{ta koje senalazi pod objektom i zemqi{ta koje slu‘i za redovnu upotrebu zgrade~ija je povr{ina, mere i granice utvr|ena na osnovu nalaza ve{taka geo-detske struke. Spor zbog neispla}ene naknade za gradsko gra|evinsko zem-qi{te mo‘e biti re{en ugovorom stranaka ili u parnici i nema zna~ajaza utvr|ivawe prava na kori{}ewe zemqi{ta i wegovu povr{inu zbog ~i-wenice da zemqi{te deli pravnu sudbinu zgrade.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 5080/98 od 28. X 1999)

OTKUP STANA I GARA@E

(^lan 12. Odluke o garaàma u dru{tvenoj svojini koje sluè za sme{taj motornih vozila korisnika stanova

- "Sl. list Grada Beograda", br. 24/82)

Moè da otkupi stan i garaù kao gra|evinsku celinu tuèni ako jepo osnovu ugovora o kori{}ewu stana bio nosilac stanarskog prava nastanu kojim je obuhva}ena i garaà, a ugovorom o kori{}ewu stana mu jeutvr|ena stanarina i zakup na garaù.


Pravilno su postupili nièstepeni sudovi kada su odbili tu`beni za-htev tuìoca "K" kojim je traèno da se utvrdi da je delimi~no ni{tav

stanovawe

130

ugovor o kupoprodaji stana koji je zakqu~io sa tuènim, i to u delu koji seodnosi na otkup garaè povr{ine 19m2.

Prema odredbi ~lana 6. Zakona o stambenim odnosima ("Sl. glasnikSRS", br. 12/90 i 55/90), nosilac stanarskog prava, zakupac i ~lanovi we-govog doma}instva mogu u celini ili u idealnim delovima kupiti stan udru{tvenoj svojini, a prema ~lanu 12. Odluke o garaàma u dru{tvenojsvojini koje sluè za sme{taj motornih vozila korisnika stanova, za ko-ri{}ewe garaè koja je data na kori{}ewe re{ewem o davawu stana na ko-ri{}ewe, kao i garaè koja ~ini gra|evinsku celinu sa stanom, visinunaknade duàn je da pla}a wen korisnik, i ona se odre|uje ugovorom o ko-ri{}ewu stana.


OTKAZ UGOVORA O KORI[]EWU STANA

Zakupodavac moè dati otkaz ugovora o kori{}ewu stana ako zakupacstana i ~lanovi wegovog porodi~nog doma}instva ne koriste stan duè odjedne godine, a zakupac se ne sporazume sa zakupodavcem o kori{}ewu stanaza to vreme.


S obzirom da tuèni u periodu od maja 1992. godine do februara 1996.godine nije koristio sporni stan, ni on sam ni ~lanovi wegovog doma}in-stva, ve} su stan koristila tre}a lica koja ne spadaju u krug lica iz ~lana9. stav 4. Zakona o stanovawu, a da se povodom nekori{}ewa tuèni nijesporazumeo sa zakupodavcem o na~inu kori{}ewa stana, nesumwivo proiz-ilazi da su se stekli zakonski uslovi iz ~lana 35. stav 1. ta~ka 1. Zakona ostanovawu za otkaz ugovora o zakupu stana.

Zakupac stana u dru{tvenoj svojini moè sa svim ~lanovima poro-di~nog doma}instva da ne koristi stan preko jedne, a najduè do ~etiri go-dine, ako se povodom takvog nekori{}ewa sporazumeo sa zakupodavcem ona~inu kori{}ewa stana, ako se sporazum ne postigne, a zakupac stana nekoristi stan duè od jedne godine, zakupodavac je ovla{}en da otkaèugovor o zakupu. Pri tome nije od pravnog zna~aja iz kog razloga ovaj stanu navedenom periodu nije koristio. Ukoliko bi se nekori{}ewe stana zbogizbijawa rata moglo uzeti kao pravno relevantno, onda bi tako moglo bitisamo do prestanka rata u Bosni i Hercegovini. Rat je prestao zakqu~ewemDejtonskog sporazuma u 1995. godini, a prema utvr|enom ~iweni~nomstawu tuèni se nije vratio u sporni stan do februara 1996. godine.

Zbog toga je na pravilno i potpuno utvr|eno ~iweni~no stawe, vaqaloprimeniti odredbu ~lana 35. stav 1. ta~ka 6. Zakona o stanovawu, kojim jepredvi|eno da zakupodavac moè dati otkaz ugovora o zakupu stana, ako za-kupac stana i ~lanovi wegovog porodi~nog doma}instva ne koriste standuè od jedne godine, a zakupac se ne sporazume sa zakupodavcem o na~inukori{}ewa stana za to vreme.


stanovawe

131

OTKAZ UGOVORA O KORI[]EWU VOJNOG STANA

Korisniku stana kome je slu`ba u JNA pravnosna`no prestala poslestupawa na snagu Zakona o sredstvima i finansirawu JNA (»Slu`benilist SFRJ«, br. 57/89) sa mawe od 20 godina provedenih u slu`bi, moè seotkazati ugovor o kori{}ewu stana i nezavisno od toga {to je do stu-pawa na snagu navedenog zakona u slu`bi proveo vi{e od 10 godina.


U postupku je utvr|eno da je tuìlac davalac spornog stana na ko-ri{}ewe koji je dodeqen tuènom po osnovu slu`be u JNA. O kori{}ewustana zakqu~en je ugovor br. 2452 dana 8. novembra 1985. godine, izme|u Ko-mande odbrane grada Beograda – organa za stambene poslove i tuènog kaonosioca stanarskog prava. Tuèni je bio u slu`bi kod tuìoca u perioduod 1976. godine pa zakqu~no sa 1. junom 1992. godine, kada mu je prestalaslu`ba po osnovu re{ewa VP 9170 od 13. avgusta 1992. godine, zbog samo-voqnog napu{tawa slu`be u JNA.

Na osnovu takvog ~iweni~nog utvr|ewa nièstepeni sudovi su pravil-no zakqu~ili da su ispuweni uslovi za otkaz ugovora o kori{}ewu stanaiz ~lana 35. ta~ka 5. Zakona o stanovawu, koji je vaìo u vreme podno{ewatu`be sudu, jer je tuènom prestala slu`ba kod tuìoca sa razloga prop-isanih ovom odredbom, a pre isteka vremena u slu`bi od 20 godina pro-pisanog Zakonom o izmenama Zakona o sredstvima i finansirawu JNA(»Slu`beni list SFRJ«, br. 57/89).

Naime, korisniku stana kome je slu`ba u JNA pravnosna`no prestalaposle stupawa na snagu Zakona o sredstvima i finansirawu JNA (»Slu-`beni list SFRJ«, br. 57/89) sa mawe od 20 godina provedenih u slu`bimoè se otkazati ugovor o kori{}ewu stana i nezavisno od toga {to je dostupawa na snagu navedenog zakona u slu`bi proveo vi{e od 10 godina.

Suprotno navodima revizije, ovde nije re~ o svr{enim pravnim situac-ijama za vreme starog zakona. Naime, nije svr{en za vreme starog zakonastanarsko-pravni odnos izme|u davaoca stana i nosioca stanarskog pra-va, niti je svr{en radni odnos izme|u wih, dakle nije svr{en pravno rel-evantan fakt prestanka tog radnog odnosa. Bio je svr{en samo jedan, a toje 10 godina slu`be u vojsci, ali taj fakt ne ~ini celu pravnu situaciju.Stoga se taj fakt – vreme slu`be od preko 10, a mawe od 20 godine, kao svr-{en priznaje i po ~lanu 2. Zakona o izmenama i on se ura~unava, a na ostalefakte – vreme od 20 godina slu`be i pravnosna`ni prestanak radnog odno-sa neposredno se pimewuje novi zakon. Prema tome, re~ je o situaciji utoku, {to zna~i da se neki relevantni fakt zavr{io u vreme starog, nekitek u vreme novog zakona. Samim protekom roka od 10 godina ne sti~e senikakvo posebno subjektivno gra|ansko pravo po samom zakonu. Protekroka od 10 godina po starom zakonu ne zna~i prekluziju. Prema tome, uvreme vaèwa starog propisa (~lan 49) nikakvo posebno subjektivno gra-|ansko pravo nije realizovano.


stanovawe

132

ZLOUPOTREBA PRAVA STANOVAWA

Kada se nosilac stanarskog prava na stanu u svojini gra|ana svojomvoqom li{i svojine na sopstvenom stanu koji je u me|uvremenu stekao usvojinu, u nameri da zadrì pravo kori{}ewa spornog stana, radi se ozloupotrebi prava stanovawa.

I z o b r a z l o ` e w a: U postupku je utvr|eno da je tuìqa vlasnik spornog stana po strukturi

trosoban, povr{ine 100 m2. U tom stanu tuèna je stanovala od 1934. god-ine najpre kao ~lan porodi~nog doma}instva, a od 1978. godine kao nosi-lac stanarskog prava na osnovu ugovora o kori{}ewu stana zakqu~enim sapravnim prethodnikom tuìqe. ^lanovi porodi~nog doma}instva tuè-ne bili su weni suprug, }erka i sin, a od 1975. godine snaha i unuk. U toku1960. godine tuèna je stekla u svojinu dva neuseqiva stana koja se nalazeu B. u istoj stambenoj zgradi i to jedan stan po strukturi jednosobanpovr{ine 45 m2, a drugi po strukturi dvosoban povr{ine 81 m2. Prvi stanje postao useqiv u toku 1981. godine, u koji se uselio sin tuène sa su-prugom i detetom, a drugi je postao useqiv 1989. godine. Oba ova stanatuìqa je poklonom 1987. godine prenela na svog sina, a sporni stan je nas-tavila da koristi sa suprugom i }erkom, a nakon wihove smrti od 1994. go-dine sporni stan koristi tuìqa sama.

Na osnovu takvog ~iweni~nog utvr|ewa, nièstepeni sudovi nalaze dastanovi koje je tuèna stekla u svojinu, a potom ugovorom o poklonu prene-la na svog sina, bili odgovaraju}i za zadovoqewe stambenih potrebatuène i wenog porodi~nog doma}instva i da su postojali uslovi za otkazugovora o zakupu stana. Pri tome sudovi su zakqu~ili da tuèna sa lukra-tivnim pobudama, nastoji da zadrì pravo kori{}ewa tu|eg stana, svesnopreduzetim pravnim poslovima li{avaju}i se vlasni{tva svoja dva stana.

Izloèno stanovi{te nièstepenih sudova je pravilno. U obrazloè-wu pobijane presude navedeni su jasni i pravilni razlozi koje prihvata iVrhovni sud. Naime, kako se tuèna, svesno svojom voqom li{ila svojinena stanovima, prenose}i ih u svojinu svome sinu radi re{avawa potrebawegove porodi~ne zajednice, a pri tome i u nameri da zadrì pravo ko-ri{}ewa spornog stana u svojini tuìqe, nesumwivo je da se radi o pos-tupcima koji predstavqaju zloupotrebu prava stanovawa.

Sa navedenih razloga, stekli su se uslovi za usvajawe zahteva tuìqe iiseqewe tuène iz spornog stana.


SPOR PUNE JURISDIKCIJE

Re{avawe stambenog spora punom jurisdikcijom mogu}e je samo u situ-aciji kada nadle`ni organ poslodavca ne odlu~i o prijavama po raspisanomoglasu za raspodelu stana, kada postoji zloupotreba prava odlu~ivawa pov-odom izjavqenih prigovora i kada preduze}e ne pristupi ponovnom odlu-~ivawu o dodeli stana na kori{}ewe posle poni{tavawa ranije odluke.

stanovawe

133


U postupku je utvr|eno da je komisija za re{avawe stambenih potrebatuènog 4. juna 1996. godine dodelila sporni stan tuìocu, uz obavezutuìoca i dva ~lana wegovog doma}instva kao suvlasnika u po jednoj tre-}ini wihovog postoje}eg stana, da prenesu svoje suvlasni~ke udele u svo-jinu tuènog, da bi tuìlac stekao svu svojinu na spornom stanu, srazmer-nu utvr|enoj prometnoj vrednosti wenog stana. Me|utim, ugovor nije za-kqu~en a radilo se o stanu u izgradwi, da bi 7. juna 2001. godine bilastavqena van snage navedena odluka o dodeli stana od 4. juna 1996. godine,a prigovor tuìocu na ovu odluku je odbijen kao neosnovan. Tuìlac nijetraìo sudsku za{titu u pogledu ocene zakonitosti navedene kona~ne od-luke kojim je stavqena van snage odluka o dodeli spornog stana.

Tuìlac pretenduje na prenos prava raspolagawem na spornom stanu ipredaju u dràvinu re{avawem stambenog spora punom jurisdikcijom.

Nièstepeni sudovi nalaze da je tu`beni zahtev neosnovan. Prema ra-zlozima sudova nisu ispuweni uslovi za primenu navedenog instituta, jertuìlac nije traìo sudsku za{titu u pogledu ocene zakonitosti odlukakomisije kojom je stavqena van snage odluka o dodeli stana, i ona je post-ala kona~na. S tim u vezi otpao je i pravni osnov za zakqu~ewe budu}egugovora o susvojini i ugovora o zakupu idealnog dela stana, te u pogledunepostojawa osnova uslovilo je i neosnovanost zahteva tuìoca za prenosprava raspolagawa i predaje spornog stana u dràvinu.

Izraèno pravno stanovi{te sudova je pravilno. Ukazivawe u revizijio stambenom sporu pune jurisdikcije je neosnovano. Naime, re{avawemstambenog spora punom jurisdikcijom, je izuzetno, samo u situaciji kadanadle`ni organ poslodavca ne odlu~i o prijavama po raspisanom oglasuza raspodelu stana, kad postoji zloupotreba prava odlu~ivawa povodomizjavqenih prigovora i kada preduze}e ne pristupi ponovnom odlu~ivawuo dodeli stana na kori{}ewe posle poni{tavawa ranije odluke. To zna~ida je razlog za primenu pune jurisdikcije u stambenim sporovima otkla-wawe zloupotrebe prava.

U pogledu re{enog, nièstepeni sudovi su pravilno zakqu~ili da ukonkretnom slu~aju nisu ispuweni uslovi za primenu navedenog institu-ta.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. II 31/03 od 8.V 2003)

PRAVO NA RE[AVAWE STAMBENIH POTREBA ZA VREME NEPLA]ENOG ODSUSTVA

Za vreme dok je na nepla}enom odsustvu zaposlenom ne miruje pravo nare{avawe stambenih potreba, ukoliko normativnim aktima poslodavcanije druga~ije predvi|eno.


U prvostepenom postupku je utvr|eno da je re{ewem tuènika od28.4.2000. godine tuìqi odobreno nepla}eno odsustvo u trajawu od 2 god-

stanovawe

134

ine, po~ev od 1. maja 2000. godine. Istim re{ewem je utvr|eno da tuìqimiruju prava i obaveze kod tuènog poslodavca.

Osporenim re{ewem od 30.5.2001. godine odbijen je zahtev tuìqe kaoradnika tuènika za re{avawe stambenih potreba davawem stana u zakupna neodre|eno vreme. Iz obrazloèwa tog re{ewa utvr|eno je da je tuìqa7. juna 2000. godine podnela zahtev za re{avawe stambenih potreba dav-awem stana u zakup na neodre|eno vreme, ali je wen zahtev odbijen zbog toga{to se nalazi na nepla}enom odsustvu po~ev od 1.5.2000. godine jer joj za tovreme miruju sva prava iz radnog odnosa.

Prvostepeni sud je na{ao da je tu`beni zahtev tuìqe za poni{taj os-porene odluke neosnovan jer je tuìqa nameravala da ostvari pravo nare{avawe stambenih potreba u periodu kada je koristila nepla}eno odsus-tvo kada joj miruju sva prava iz radnog odnosa pa i sporno pravo.

Okru`ni sud nalazi da je ovakvo stanovi{te prvostepenog suda po-gre{no.

Naime, odredbom ~lana 61. stav 2. Zakona o radnim odnosima koji jevaìo u vreme dono{ewa osporene odluke, predvi|eno je da za vreme nep-la}enog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze, ako Zakonom, odnosnoKolektivnim ugovorom nije druk~ije predvi|eno.

Odredbama Pojedina~nog kolektivnog ugovora nije predvi|eno da za-poslenima miruje pravo na re{avawe stambenih potreba za vreme dok je nanepla}enom odsustvu.

Kod ovakvog stawa stvari, Okru`ni sud smatra da su tuìqi po osnovuupu}ivawa na nepla}eno odsustvo mirovala prava iz radnog odnosa koja seodnose na prava i obaveze koje se ostvaruju po osnovu obavqawa rada, npr.:pravo na zaradu, pravo na radni sta` u tom periodu, pravo na tro{koveprevoza i dr.

Me|utim, pravo tuìqe na re{avawe stambenih potreba davawem stana uzakup na neodre|eno vreme nije pravo koje se ostvaruje samo po osnovu te-ku}eg rada, ve} je to pravo koje se ostvaruje i po osnovu minulog rada. S drugestrane Pravilnikom o re{avawu stambenih potreba zaposlenog kod tuènog,~lanom 3. predvi|eno je da pravo na re{avawe stambenih potreba ima zapo-sleni koji je zasnovao radni odnos kod tuènog na neodre|eno vreme, pa kakose tuìqa nalazi u radnom odnosu na neodre|eno vreme, ona moè da ostvaripravo na re{avawe stambenih potreba i za vreme dok se nalazi na nepla-}enom odsustvu.

(Presuda Okru`nog suda u Vaqevu, G`.1, 100/03 od 31.III 2003)

PRAVO STANOVAWA ^LANOVA PORODI^NOG DOMA]INSTVA

Pravo stanovawa ~lanova porodi~nog doma}instva iz ~lana 16. stav 3.Zakona o stanovawu nije zakonska li~na slu`benost i prestaje promenomprava svojine na otkupqenom stanu po bilo kom osnovu (otu|ewe, nasle|e).

Stoga tuìqa, koja je postala suvlasnik stana po osnovu nasle|a izasmrti oca sa kojim je ìvela u zajedni~kom doma}instvu, vi{e nema pravo

stanovawe

135

da stan koristi sama po osnovu prava stanovawa ili prava zakupa, ve} napredmetnom stanu imaju podjednako suvlasni~ko pravo tuìqa i tuènakao zakonske naslednice svoga oca, koji je kao nosilac stanarskog pravastekao pravo svojine otkupom stana.

I z o b r a z l o ` e w a:Prema utvr|enom ~iweni~nom stawu otac parni~nih stranaka otkupio

je stan bliè opisan u izreci presude ugovorom o otkupu od 27.2.1993. god-ine. Tuìqa je bila ~lan doma}instva svoga oca i nastavila je da stan ko-risti i nakon otkupa stana, kao i nakon smrti svoga oca. Pravosna`nimostavinskim re{ewem za zakonske naslednice ogla{ene su tuìqa ituèna sa po 1/2 idealnog dela stana.

Na osnovu ovako utvr|enog ~iweni~nog stawa nièstepeni sudovi suodbili kao neosnovan tu`beni zahtev tuìqe kojim je traìla da se utvr-di da ima pravo stanovawa na predmetnom stanu i da se tuèna obaveè dajoj ovo pravo prizna, a tako|e je odbijen kao neosnovan i eventualni tu`be-ni zahtev kojim je tuìqa traìla da se utvrdi da ona ima pravo da u svo-jstvu zakupca stana na odre|eno vreme koristi deo stana na kome jesuvlasnik tuèna.

Vrhovni sud Srbije je prihvatio stanovi{te nièstepenih sudova.Prema pravnom shvatawu Vrhovnog suda Srbije, pravo stanovawa ~lanovaporodi~nog doma}instva iz ~lana 16. stav 3. Zakona o stanovawu nije za-konska li~na slu`benost i prestaje promenom prava svojine na otku-pqenom stanu po bilo kom osnovu (otu|ewe, nasle|e), tako da tuìqa nemavi{e pravo da predmetni stan koristi sama po osnovu prava stanovawaili prava zakupa, ve} na predmetnom stanu imaju podjednaka suvlasni~kaprava tuìqa i tuèna kao zakonske naslednice svoga oca, koji je kaonosilac stanarskog prava stekao pravo svojine otkupom stana.


GUBQEWE SVOJSTVA NOSIOCA STANARSKOG PRAVA NA STANU

Za prestanak svojstva nosioca stanarskog prava na stanu, nu`no je daje nosilac stanarskog prava manifestovao voqu da trajno prestane sakori{}ewem stana.

Kada nosilac stanarskog prava napusti stan u strahu od bra~nog drugaizazvanog wegovim pona{awem, pretwama i nano{ewem telesnih povreda iu ciqu izbegavawa daqih sukoba, ne moè se smatrati da je manifestovaovoqu da stan trajno prestane da koristi.

I z o b r a z l o ` e w a:U toku spora nièstepeni sudovi su utvrdili da je tuìlac bio nosi-

lac stanarskog prava na stanu bliè opisanom u izreci presude po osnovuugovora o kori{}ewu stana od 15.6.1982. godine. Sa tuènom je zakqu~iobrak 4.8.1985. godine i u braku je ro|eno dvoje dece. Stranke su koristilesporni stan zajedno sa tuìo~evom k}erkom iz prethodnog braka i zajed-

stanovawe

136

ni~kom decom. Odnosi izme|u stranaka su bili lo{i, dolazilo je do ~es-tih sukoba, tuìlac je tuènoj pretio i prema woj se nasilno pona{ao, a6.11.1991. godine naneo joj je telesnu povredu, pa je tuèna u decembru 1991.godine nakon tuìo~evih pretwi, u strahu od wega napustila stan sa zaje-dni~kom decom. Brak stranaka je razveden pravosna`nom presudom19.8.1992. godine i zajedni~ka deca poverena su tuènoj na negu, ~uvawe,vaspitawe i izdràvawe. Tuèna sa decom boravi u vikendici svog ujakau S. jer na drugi na~in nije re{ila stambeno pitawe. Po razvodu brakatuèna je pokrenula vanparni~ni postupak za dono{ewe re{ewa kojim }ebiti odre|ena za nosioca stanarskog prava na predmetnom stanu, koji jeprekinut do okon~awa ove parnice koju je tuìlac u me|uvremenu pokren-uo tu`bom za utvr|ewe da je tuènoj prestalo svojstvo nosioca stanarskogprava, odnosno zakupca na stanu. U toku 1993. godine tuìlac je zakqu~iougovor o otkupu stana. Na osnovu ovako utvr|enog ~iweni~nog stawa ni-èstepeni sudovi su zakqu~ili da je tuèna stan napustila u ciqu iz-begavawa daqih sukoba sa tuìocem, pa su odbili tu`beni zahtev kojim jetuìlac traìo da se utvrdi da je tuènoj prestalo svojstvo nosioca sta-narskog prava na predmetnom stanu. Ovakvo stanovi{te nièstepenih su-dova prihvatio je i Vrhovni sud Srbije.

Stoga nije osnovano isticawe tuìoca u reviziji o pogre{noj primenimaterijalnog prava da je tuèna manifestovala voqu da stan trajno pres-tane da koristi. Naprotiv, suprotno revizijskim navodima, u postupku jenesumwivo utvr|eno da je tuèna stan napustila u strahu od tuìoca, iza-zvanog wegovim pona{awem i pretwama i nano{ewem telesnih povreda iu ciqu izbegavawa daqih sukoba. Kako tuèna nije manifestovala voqu zatrajnim napu{tawem stana i kako nema re{enu stambenu potrebu to nisuispuweni uslovi ni po shvatawu ovoga suda iz ~lana 34. Zakona o stano-vawu koji se na konkretnom slu~aju ima primeniti na osnovu ovla{}ewaiz ~lana 47. stav 5. istog Zakona za utvr|ewe da je tuènoj prestalo svojstvonosioca stanarskog prava, odnosno zakupca na stanu.


PRAVO ^LANA PORODI^NOG DOMA]INSTVA DA NASTAVI SA KORI[]EWEM STANA

Po{to je tuèni u vreme smrti svoje majke imao re{enu stambenupotrebu (wegovoj supruzi je ranije dodeqen dvosobni stan na kori{}ewe usvojstvu nosioca stanarskog prava za wu, supruga i sina), tada je ugovor okori{}ewu stana na kome je nosilac stanarskog prava do smrti bila tu-ènikova majka, a koji je tuèni zakqu~io sa javnim preduze}em za stam-bene usluge, zakqu~en protivno ~lanu 15. st. 2. i 5. Zakona o stambenimodnosima SRS koji je bio na snazi u vreme zakqu~ewa ugovora, pa je takavugovor u smislu ~lana 103. Zakona o obligacionim odnosima ni{tav, bezobzira {to je zakqu~en na osnovu re{ewa op{tine kojim je tuèni nakonsmrti svoje majke odre|en za nosioca stanarskog prava na stanu.

stanovawe

137

I z o b r a z l o ` e w a:U toku postupka nièstepeni sudovi su utvrdili da je supruga tuènog

1979. godine dobila dvosoban stan za sebe, muà – tuènog i sina, na komje stekla svojstvo prava svojine po osnovu ugovora o otkupu. Nosilac sta-narskog prava na jednoiposobnom stanu bila je majka tuènog koja jepreminula 1988. godine, a re{ewem op{tine ^. tuèni je odre|en da ubu-du}e bude nosilac stanarskog prava na navedenom jednoiposobnom stanukoji }e koristiti sa ~lanovima svog doma}instva suprugom i sinom. Na os-novu ovog re{ewa tuèni je sa Javnim preduze}em za stambene uslugeop{tine ^. zakqu~io ugovor o kori{}ewu navedenog stana iz 1992. godineu koji su kao ~lanovi wegovog doma}instva upisani supruga i sin.

Kod takvog stawa stvari, a polaze}i od ~iwenice da tuèni u vreme sm-rti ranijeg nosioca stanarskog prava na jednoiposobnom stanu koji jepredmet spora, nije imao pravo da nastavi sa kori{}ewem spornog stanajer je svoje stambene potrebe re{io sticawem svojstva sunosioca stanar-skog prava na dvosobnom stanu koji je dodeqen wegovoj supruzi na ko-ri{}ewe u svojstvu nosioca stanarskog prava za wu i ~lanove wenogdoma}instva to jest supruga – ovde tuènog i sina, Okru`ni sud je i po sh-vatawu Vrhovnog suda osnovano zakqu~io da je ugovor o kori{}ewu je-dnoiposobnog stana koji je predmet spora, zakqu~en protivno ~lanu 15. st.2. i 5. Zakona o stambenim odnosima SRS, koji je bio na snazi u vreme za-kqu~ewa ugovora, pa je stoga u smislu ~lana 103. ZOO, ni{tav.


OTKAZ UGOVORA O ZAKUPU STANA

Kada je vlasnik stana dobio od svog preduze}a dru{tveni stan nakori{}ewe, uz uslov da stan na kome je vlasnik izda u zakup licu zaposlenomkod istog davaoca stana na kori{}ewe, pa je dru{tveni stan otkupio, onnema pravo da traì iseqewe zakupca iz stana na kome je vlasnik.

Zakupac ima pravo da i daqe koristi dobijeni stan u smislu ~lana 40.Zakona o stanovawu, a u skladu sa odredbama ~l. 31-39. istog Zakona, a ugo-vor o zakupu stana se moè otkazati pod uslovima iz ~lana 35. Zakona ostanovawu.

I z o b r a z l o ` e w a:Predmet spora je zahtev tuìlaca za iseqewe tuène iz stana bliè

opisanog u izreci presude sa svim licima i stvarima i predaju istogtuìocima na nesmetano kori{}ewe i raspolagawe.

U toku postupka nièstepeni sudovi su utvrdili da je otac tuìlacabio vlasnik predmetnog stana i da mu je re{ewem ume{a~a na stranituène ~iji je bio radnik, dodeqen dru{tveni stan na kori{}ewe po stru-kturi dvoiposoban, kao nosiocu stanarskog prava, uz uslov da svoj nekom-forni stan ustupi ume{a~u davaocu stana na kori{}ewe, radi dodele ovogstana drugom radniku. Re{ewe je realizovano, otac tuìlaca se sa su-prugom i decom – tuìocima uselio u svojstvu nosioca stanarskog prava udobijeni dvoiposobni dru{tveni stan, a sa stanom ~iji je bio vlasnik ras-

stanovawe

138

polagao je ume{a~, dodequju}i ga svojim radnicima, pa je ovaj stan 1987.godine dodelio tuènoj na kori{}ewe. Otac tuìlaca je stan na kome jevlasnik poklonio tuìocima, a stan na kome je bio nosilac stanarskogprava je otkupio 16.6.1992. godine. Nakon otkupa stana, tuìoci kao vlas-nici stana podneli su tu`bu za iseqewe tuène. Na osnovu ovako utvr-|enog ~iweni~nog stawa nièstepeni sudovi su usvojili tu`beni zahtev iobavezali tuènu da se sa svim licima i stvarima iseli iz stana i istipreda na raspolagawe tuìocima.

Vrhovni sud Srbije je ukinuo nièstepene presude jer zbog pogre{neprimene materijalnog prava, ~iweni~no stawe u prvostepenom postupkunije potpuno utvr|eno. Pri tom je revizijski sud ukazao na relevantno ma-terijalno pravo koje u konkretnom slu~aju treba primeniti.

Kada vlasnik stana dobije drugi stan na kori{}ewe u svojstvu nosiocastanarskog prava, pri ~emu davaocu stana na kori{}ewe preda stan nakome ima pravo svojine, radi izdavawa u zakup drugim licima, onda setakav zakup zasnovan shodno odredbi ~lana 14. stav 2. Zakona o stambenimodnosima (koji je bio na snazi u vreme dodele predmetnog stana tuènoj nakori{}ewe) upodobqava stanarskom pravu i on ima trajni karakter tj. doktraje stanarsko pravo vlasnika na dru{tvenom stanu shodno ~lanu 70. stav3. Zakona o stambenim odnosima, ~ak i kad nosilac stanarskog prava nadru{tvenom stanu tj. vlasnik stana koji je dao u zakup prenese stan na komeima pravo svojine na tre}e lice. Ako je vlasnik dobio dru{tveni stan nakori{}ewe uz uslov da stan ~iji je vlasnik izda u zakup licu zaposlenomkod istog davaoca na kori{}ewe, pa otkupi dru{tveni stan, on nema pravoda traì iseqewe zakupca stana koji je u wegovom vlasni{tvu. Zakupacima pravo da i daqe koristi dobijeni stan u smislu ~lana 40. Zakona ostanovawu, a u skladu sa odredbama ~l. 31. do 39. Zakona o stanovawu iotkaz ugovora moè se dati samo po uslovima iz ~lana 35. Zakona o stano-vawu, {to zna~i pod uslovima pod kojima se zakupcima daje otkaz stanar-skog prava, odnosno zakupa.

Kako ugovor o zakupu nije zakqu~en ni sa ocem tuìoca, pa ni kasnijesa tuìocima, iako je to bila obaveza vlasnika iz ~lana 70. stav 3. Zakonao stambenim odnosima, prvostepeni sud }e oceniti zbog ~ega to nije u~in-io vlasnik stana koji je bio duàn da zakqu~i ugovor o zakupu, a zatim }eutvrditi da li je ume{a~ dao tuènoj zakup koji se upodobqava stanarskompravu, pa ako jeste, onda bi takav zahtev za otkaz ugovora i iseqewe mogaoda se traì pod uslovima koji vaè za nosioce stanarskog prava, odnosnozakupce.


ODGOVARAJU]I STAN KOD OTKAZA UGOVORA O ZAKUPU STANA

Pojam »odgovaraju}i stan« kod otkaza ugovora o zakupu stana iz ~lana35. stav 1. ta~ka 4. Zakona o stanovawu predstavqa pravni standard kaonajop{tije pravilo ~iju sadrìnu utvr|uje sud imaju}i u vidu sve okol-nosti konkretnog slu~aja.

stanovawe

139


Pravilno je i po oceni ovoga suda primeweno materijalno pravo kadaje otkazan ugovor o zakupu stana tuènom i naloèno wegovo iseqewe izovoga stana pravilnom primenom ~lana 35. stav 1. ta~ka 4. Zakona o stano-vawu. Odredba ~lana 35. stav 1. ta~ka 4. Zakona o stanovawu ne defini{eniti bliè precizira {ta se smatra “odgovaraju}im stanom”. Zakon o sta-novawu pojam “odgovaraju}i stan” definisao je u poglavqu o otkupu stana.To je stan u kome je broj soba jednak broju ~lanova porodi~nog doma}inst-va, a najvi{e ~etvorosoban (~lan 17. stav 2). Kod izuzimawa stana odotkupa pored navedenih uslova (da je broj soba jednak broju ~lanova poro-di~nog doma}instva) Zakon predvi|a dodatni uslov – da se bitnije ne po-gor{avaju uslovi stanovawa, a kod prinudne zamene (~lan 31) treba da poveli~ini, udobnosti i mestu na kome se nalazi odgovara stanu iz koga seiseqava nosilac stanarskog prava, odnosno da mu bitnije ne pogor{avauslove, s tim da ovaj stan moè da bude i mawi ako je odgovaraju}i u smisluzakona. S obzirom na ovako regulisawe pojma “odgovaraju}i stan”, kodotkaza ugovora o zakupu stana i iseqewe zakupca, pojam “odgovaraju}istan” predstavqa pravni standard kao najop{tije pravilo, ~iju sadrìnuutvr|uje sud imaju}i u vidu sve okolnosti konkretnog slu~aja. U konkret-nom slu~aju, garsowera, koju je tuèni stekao nasle|em i u toku parnicepoklonio svome sinu, udobnija je za stanovawe od spornog stana, {to zna~ida bitnije ne pogor{ava uslove wegovog stanovawa u odnosu na uslove kojeima u stanu iz koga se traì wegovo iseqewe. Osim toga tuèni svoje stam-beno pitawe moè re{iti prodajom garsowere i kori{}ewem sredstavaradi dovr{ewa stambenog objekta u selu K. (nije potrebno osposobiti celuku}u ve} samo onoliko koliko je potrebno da bude odgovaraju}i stan u st-anu iz koga se traì iseqewe tuènog). Tuèni se i opredelio za re{ewesvog stambenog pitawa izgradwom ku}e u selu K. za koju je i koristio stam-beni kredit dobijen od preduze}a u vreme dok je bio u radnom odnosu. Stogaje Vrhovni sud odbio kao neosnovanu reviziju tuènog i odlu~io kao uizreci primenom ~lana 393. ZPP.


RAZVOD I STANARSKO PRAVO NA STANU KOJI JE OTU\EN

Kada bra~ni drug, kao ugovorni nosilac stanarskog prava, posle razvodabraka (pre ili u toku vanparni~nog postupka za odre|ivawe nosioca sta-narskog prava, odnosno zakupca) zakqu~i ugovor o otkupu stana, to nijesmetwa za vo|ewe i okon~awe vanparni~nog postupka, za koji je ~iwenicaotkupa irelevantna.


Prema ~iweni~nom stawu utvr|enom u prvostepenom postupku, nosilacstanarskog prava na spornom stanu bila je majka protivnika predlaga~akoja je preminula 24.10.1993. godine. Nakon wene smrti, protivnik predla-ga~a nije sklopio ugovor o zakupu stana, u kome su predlaga~ i protivnik

stanovawe

140

predlaga~a ̀ iveli zajedno sve do 1995. godine kada je wihov brak razveden.Zajedni~ka maloletna deca nakon razvoda braka dodeqena su predlaga~ukao majci na ~uvawe i vaspitawe. Predlaga~ je nakon toga podnela predlogvanparni~nom sudu za utvr|ivawe zakupca na neodre|eno vreme na spor-nom stanu, a u toku vanparni~nog postupka protivnik predlaga~a je za-kqu~io ugovor o zakupu spornog stana, potom stan otkupio, da bi ga zatimotu|io putem ugovora o kupoprodaji.

Na osnovu ovako utvr|enog ~iweni~nog stawa prvostepeni sud je doneore{ewe kojim je u stavu prvom izreke utvrdio da je predlaga~ jedini nosi-lac prava zakupa na spornom stanu, a stavom drugim izreke je utvrdio daprotivniku predlaga~a prestaje svojstvo nosioca prava zakupa na predmet-nom stanu uz obavezu da se iz stana iseli sa licima i stvarima na zahtevpredlaga~a. Drugostepeni sud je uvaìo àlbu protivnika predlaga~a ipreina~io prvostepeno re{ewa tako {to je odbio predlog predlaga~a dase utvrdi da je on nosilac prava zakupa na spornom stanu i da se obaveèprotivnik predlaga~a da se iz stana iseli sa svim licima i stvarima. Dru-gostepeni sud nalazi da u prvostepenom postupku nije pravilno prime-weno materijalno pravo i to ~l. 9. i 34. Zakona o stanovawu te da je ugovoro zakupu stana protivnik predlaga~a zakqu~io u svemu u skladu sanavedenim zakonskim odredbama, kao ~lan porodi~nog doma}instva svojesada pokojne majke i da je stekao svojstvo zakupca na neodre|eno vreme naspornom stanu dok takvo svojstvo predlaga~ kao wegova razvedena supruganije mogla ste}i.

Revizijski sud nije prihvatio zakqu~ak drugostepenog suda da je neos-novan predlog predlaga~a za odre|ivawe nosioca prava zakupa na spornomstanu budu}i da je protivnik predlaga~a postao zakupac spornog stana usmislu ~l. 9. i 34. Zakona o stanovawu, jer prema stanovi{tu revizijskogsuda uprkos tome {to je protivnik predlaga~a posle razvoda braka otku-pio sporni stan, predlaga~ ima pravo da se obrati vanparni~nom sudu zadono{ewe re{ewa kojim }e se re{iti status biv{ih bra~nih drugova u po-gledu zakupa stana, a koji }e se zasnivati na okolnostima koje su postojaleu momentu razvoda braka. Sa tih razloga je ukinuto re{ewe drugostepenogsuda. Me|utim, radi pravilne primene materijalnog prava nu`no je da pr-vostepeni sud upotpuni ~iweni~no stawe u smislu odredbe ~lana 35. stav4. Zakona o stanovawu tako {to }e utvrditi stambene prilike predlaga~ai protivnika predlaga~a, mogu}nost dobijawa drugog odgovaraju}eg stana,mogu}nost zamene spornog stana za dve mawe jedinice, a tako|e }e ceniti sjedne strane ~iwenicu da su pravosna`nom presudom o razvodu braka zajed-ni~ka maloletna deca poverena predlaga~u kao i ~iwenicu da je ranijinosilac stanarskog prava na spornom stanu bila majka protivnikapredlaga~a nakon ~ega }e doneti pravilnu odluku povodom predloga pred-laga~a. Ovo su bili razlozi zbog kojih je revizijski sud ukinuo i prvoste-penu odluku.

(Re{ewe Vrhovnog suda Srbije, Rev. 4541/02 od 5.II 2003)

stanovawe

141

STICAWE SVOJINE OTKUPOM STANA

Zakqu~ewem ugovora o otkupu stana stan postaje vlasni{tvo kupca,bez obzira {to je otkupqen na rate i nakon smrti kupca ulazi u wegovuzaostav{tinu.

Stoga nosilac prava raspolagawa ne moè zakqu~iti novi ugovor o otk-upu istog stana sa tuìocem kao zakonskim naslednikom svog oca, radiisplate neispla}enog dela otkupne cene stana, po{to su na tuìoca ituènu, kao zakonske naslednike, pre{la prava i obaveze iz ugovora, a ukoje ne spada pravo na otkup, jer je stan ve} bio otkupqen.


U postupku pred prvostepenim sudom utvr|eno je da je pokojni otac tu-ìoca i tuène bio nosilac stanarskog prava na spornom stanu koji je zasvog ìvota otkupio od nosilaca prava raspolagawa ugovorom overenimpred sudom, sa otplatom na rate. Do wegove smrti bilo je otpla}eno 9,17%vrednosti stana. Dana 6.11.1997. godine izme|u istog nosioca prava raspo-lagawa i tuìoca zakqu~en je nov ugovor o otkupu dela od 90,83% spornogstana koji je overen od strane suda i tuìlac je otkupnu cenu isplatio ucelosti. Na osnovu ovako utvr|enog ~iweni~nog stawa nièstepeni su-dovi su odbili tu`beni zahtev tuìoca kojim je traìo da se utvrdi da jeon vlasnik predmetnog stana po osnovu otkupa i ovla{}ewa za otkup odstrane wegovog pokojnog oca, a ovakvo pravno stanovi{te prihvatio je irevizijski sud.

Sporni stan je otkupqen zakqu~ewem i overom ugovora o otkupu stanakoji su zakqu~ili nosilac prava raspolagawa na ovom stanu kao prodavaci nosilac stanarskog prava tj. otac parni~nih stranaka, kao kupac. Timeje sporni stan postao vlasni{tvo pokojnog oca parni~nih stranaka i kaotakav je u{ao u wegovu zaostav{tinu pa tuìlac u odnosu na wega moè im-ati samo pravo po osnovu nasle|a. Sve {to se po smrti pokojnog oca par-ni~nih stranaka de{avalo je bez uticaja na druga~iji ishod spora, jer no-silac prava raspolagawa prodajom spornog stana vi{e sa wime nije mogaoraspolagati, pa ni zakqu~ivati drugi ugovor o otkupu sa tuìocem, jer suna tuìoca i tuènu, kao naslednike, shodno ~lanu 11. Ugovora o otkupuod 22.6.1993. godine, samo pre{la prava i obaveze iz ugovora, a u koje nespada pravo na otkup po{to je stan ve} bio otkupqen.


KARAKTER PRAVA NA OTKUP STANA

Pravo na otkup stana je li~no imovinsko pravo nosioca stanarskogprava, odnosno zakupca stana na neodre|eno vreme i ne moè se nasle|i-vati. Smr}u nosioca stanarskog prava, odnosno zakupca na neodre|enovreme ovo pravo se gasi i zato wegovi naslednici ne mogu u vanparni~nompostupku sa uspehom traìti da se donese re{ewe koje zamewuje ugovor ootkupu stana.

stanovawe

142

I z o b r a z l o ` e w a:Prema ~iwenicama na kojima su zasnovana re{ewa nièstepenih sudo-

va, sada pokojni predlaga~ u ovom postupku je bila nosilac stanarskogprava na stanu ~iji je davalac na kori{}ewe i vlasnik protivnik predla-ga~a Op{tina S.G. Predlaga~ nije imala ~lanove doma}instva, a 20.6.1992.godine podnela je zahtev za otkup stana, pa po{to protivnik predlaga~a owenom predlogu nije odlu~io, ona je podnela predlog sudu da u vanpar-ni~nom postupku donese re{ewe koje bi zamenilo ugovor o otkupu stana.Me|utim, predlaga~ je tokom postupka umrla 3.4.1993. godine, pre nego {toje postupak dono{ewa re{ewa koji zamewuje ugovor o otkupu stana pravo-sna`no okon~an, a postupak su nastavili weni pravni sledbenici kojinisu bili ~lanovi wenog porodi~nog doma}instva. Nakon toga protivnikpredlaga~a je sporni stan dodelio na kori{}ewe ume{a~u, koji je za-kqu~io ugovor o zakupu, a kasnije i o otkupu ovog stana.

Uz prisustvo tako utvr|enih ~iwenica, po oceni revizijskog suda ni-èstepeni sudovi su pravilno ocenili da zahtev za dono{ewe re{ewa kojebi zamenilo ugovor o otkupu stana nije osnovan. Naime, izme|u nosiocastanarskog prava, odnosno zakupca sada pok. D.@. – S. i protivnika pred-laga~a Op{tine S.G. nije zakqu~en ugovor o otkupu stana, a wenom smr}use pravo otkupa kao li~no imovinsko pravo ugasilo. Pravo na otkup stanau smislu ~lana 6. Zakona o stambenim odnosima (“Slu`beni glasnik SRS”,br. 12/90 sa izmenama i dopunama) i u smislu ~lana 16. Zakona o stanovawuje li~no imovinsko pravo nosioca stanarskog prava, odnosno zakupca sta-na na neodre|eno vreme i ne moè se nasle|ivati, a smr}u nosioca sta-narskog prava, odnosno zakupca na neodre|eno vreme, ono se gasi. Zbog togai wegovi naslednici ne mogu u vanparni~nom postupku sa uspehom tra-ìti da se donese re{ewe koje zamewuje ugovor o otkupu stana.


NI[TAVOST UGOVORA O OTKUPU SUSTANARSKOG DELA STANA

Zakqu~ewem ugovora o otkupu stana koji je nastao fakti~kim izdva-jawem sustanarskih delova stana u dve zasebne celine – stanove, koji suukwièni u zemqi{nim kwigama kao posebna zemqi{no-kwi`na tela prewihovog otkupa, nisu povre|ena prava drugog sustanara koji je otkupio izd-vojeni stan na kome je bio nosilac stanarskog prava, zbog ~ega nisu ispu-weni uslovi za poni{taj ugovora o otkupu stana.

I z o b r a z l o ` e w a:Prema utvr|enom ~iweni~nom stawu do{lo je do fakti~kog izdvajawa

sustanarskih delova stana u dve zasebne celine, dugogodi{wim kori{-}ewem stambenih prostorija kao zasebnih celina. Ova dva stana sa oznaka-ma br. 16 i 17, kao odvojene celine su ukwièna kao posebna zemqi{no-kwi`na tela u zemqi{noj kwizi, pre wihovog otkupa. Nosilac pravaraspolagawa na predmetnom stanu prvoozna~ena tuèna Op{tina S.G.omogu}ila je otkup tih zasebnih stambenih celina tako da je pravni pre-

stanovawe

143

thodnik drugoozna~enog tuènog stekla svojinska prava po osnovu ugovorao otkupu zakqu~enog 1.4.1992. godine.

Na osnovu ovih ~iwenica nièstepeni sudovi su odbili tu`beni zaht-ev tuìoca kojim je traìo da se poni{ti ugovor o sticawu svojine na st-anu zakqu~en izme|u tuène Op{tine S.G. i pok. J.P. na osnovu koga je ovolice steklo pravo svojine na stanu br. 17 sa bliìm oznakama kao u izrecipresude jer ovim otkupom nisu povre|ena wegova prava, zbog ~ega nisu is-puweni uslovi za poni{taj ugovora o otkupu stana. I po oceni Vrhovnogsuda Srbije nièstepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pra-vo kada su tu`beni zahtev tuìoca odbili kao neosnovan. Stoga nije osno-van revizijski navod tuìoca da na osnovu nalaza i mi{qewa ve{takagra|evinske struke, prema kome stanovi br. 16 i 17 predstavqaju jednugra|evinsku celinu, proizilazi osnovanost tu`benog zahteva, jer odlu~na~iwenica o fakti~kom razdvajawu sustanarskih stanova u dve zasebnestambene celine ukazuje da je nebitan navedeni zakqu~ak sudskog ve{taka.


145

OBLIGACIONI ODNOSI*

NAKNADA [TETENAKNADA [TETENAKNADA [TETENAKNADA [TETE

TU@BA ZA UTVR\EWE NEPOSTOJAWA OBAVEZE ISPLATE PREMA ELEKTRODISTRIBUCIJI

Potro{a~ moè tu`bom za utvr|ewe traìti da se utvrdi da nije uobavezi da Elektrodistribuciji plati nov~ani iznos po dostavqenom ob-ra~unu za utro{ak elektri~ne energije, ukoliko je prethodno zahtevaoproveru obra~una i ako nije do{lo do obustave u isporuci elektri~ne ene-rgije zbog nepla}awa ra~una za utro{ak elektri~ne energije.

I z o b r a z l o ` e w a:Tuìlac je podneo tu`bu protiv tuène Elektrodistribucije kojom

traì da se utvrdi da tuèna nema pravo na naplatu iznosa po obra~unu zautro{ak elektri~ne energije.Ovde je re~ o tu`bi za utvr|ewe, za koju u smislu ~lana 187. stav 2. ZPP-

a tuìlac mora imati pravni interes. On bi se mogao sastojati u otkla-wawu neizvesnosti u pogledu daqe isporuke elektri~ne energije koja bimogla nastati dostavqawem obra~una za utro{ak elektri~ne energije.Tu`ba sa ovakvom sadrìnom bila bi dozvoqena (svakako pod prethod-

nim uslovom da sam tuìlac u tu`bi navede u ~emu se sastoji wegov pravniinteres), ukoliko bi dostavqawem obra~una za utro{ak elektri~ne energ-ije i nepla}awem iznosa po ra~unu za tuìoca, kao elektropotro{a~a, mo-gla nastati opasnost od uskra}ivawa daqe isporuke elektri~ne energije,zatim ako je tuìlac kao elektropotro{a~ prethodno iskoristio sva pra-vna sredstva u ciqu za{tite navedenog prava, odnosno da je shodno ~lanu34. Odluke o op{tim uslovima isporuke elektri~ne energije (»Sl. glasnikRS«, br. 39/01…) zahtevao proveru obra~una kod nadle`ne elektrodis-tribucije u roku od osam dana od dobijawa obra~una, pa tek ukoliko o we-govom zahtevu za proveru obra~una nije re{eno ili mu je odgovoreno da jeobra~un pravilno izvr{en, tuìlac bi mogao podneti tu`bu za utvr|eweda nije u obavezi da iznos po obra~unu plati. Pri tome, dovoqno je da jetuìlac takav zahtev izneo u usmenoj formi.Za{tita tu`bom za utvr|ewe imala bi smisla i pod uslovom da tuìlac

nije ve} do sada izvr{io pla}awe po spornom obra~unu i ukoliko ve} u me-

* Zakon o obligacionim odnosima objavqen je u “Slu‘benom listu SFRJ”br. 29/78,39/85,45/89,57/89 i “Slu‘benom listu SRJ”, br. 31/93,22/99 i 44/99.

obligacioni odnosi

146

|uvremenu nije do{lo do obustave isporuke elektri~ne energije zbog ne-pla}awa ra~una. U tom slu~aju tu`ba za utvr|ewe ne bi bila dozvoqena ve}bi tuìlac svoje pravo na isporuku elektri~ne energije mogao ostvaritisamo podno{ewem tu`be sa kondemnatornim zahtevom.Po shvatawu Okru`nog suda, u ovoj parnici tuìlac se moè pozivati,

ne samo na to da je obra~un utro{ka elektri~ne energije nepravilno iz-vr{en, ve} i na to da se radi o potraìvawu koje je zastarelo, pa je s togave{tak duàn da se izjasni iz kog perioda poti~e sporno potraìvawe, aovo zbog toga {to se tuìlac i u àlbi poziva na okolnost da je deo po-traìvawa po spornom obra~unu zastareo.Vaqa ukazati da se ovde ne radi o sporu male vrednosti, budu}i da je u

pitawu tu`ba za utvr|ewe a sporovi male vrednosti u smislu ~lana 458.ZPP-a jesu sporovi koji se odnose na ~inidbu i koji se pokre}u kondemna-tornom tu`bom.

(Re{ewe Okru`nog suda u Vaqevu, G`. 279/03 od 30.VII 2003)

ODGOVORNOST PTT ORGANIZACIJE ZA [TETU NASTALU U OTPREMAWU PREPORUÊNE PO[IQKE

Za {tetu nastalu gubitkom ili o{te}ewem po{iqke ako je po{iqalacne obavesti o nastaloj {teti u roku od tri meseca od predaje preporu~enepo{iqke PTT organizacija ne odgovara.

I z o b r a z l o ` e w a:Me|u strankama je sporno da li je proteklo zakonom odre|eno vreme u

kome je tuìlac bio duàn da u~ini reklamaciju zbog gubitka prepo-ru~ene po{iqke i da li se tuìocu moè pruìti sudska za{tita zbogprouzrokovane {tete od strane tuènog.Po nalaèwu ovog suda, pravilno je prvostepeni sud primenio odre-

dbu ~lana 33. Zakona o PTT uslugama, kojom je predvideo da po{iqalacima pravo da podnese pismenu reklamaciju povodom neuru~ewa ili za-docwewa u uru~ewu po{iqke u roku od tri meseca od dana predaje pre-poru~ene po{iqke. Shodno ~lanu 4. ovog Zakona, po{iqalac gubi pravakoja mu pripadaju po odredbama ~l. 88-97. istog Zakona, za slu~aj gubitkaili zadocwewa kod uru~ewa po{iqke.U takvoj situaciji, kod nesporne ~iwenice da je tuìlac preporu~enu

po{iqku uputio 5.5.1995. godine, a da je pismenu reklamaciju u~inio26.10. iste godine, to proizilazi da tuìlac reklamaciju nije u~inio uzakonskom roku, kako je to predvi|eno odredbom ~lana 33. stav 1. Zakona oPTT uslugama.Saglasno iznetom, neosnovano se tuìlac u àlbi poziva na pogre{nu

primenu materijalnog prava, jer je sporni odnos u ovoj parnici nastaoizme|u tuìoca i tuène PTT organizacije kada se za slu~aj o{te}ewaili gubitka po{iqke primewuje Zakon o PTT uslugama, kao lex specialis uodnosu na ZOO. Odredbom ~lana 89. stav 1. a u vezi ~lana 90. stav 2. Zakonao PTT uslugama PTT organizacija odgovara za {tetu za gubitak ilio{te}ewe po{iqke samo pod uslovom da je pismena reklamacija iz-

obligacioni odnosi

147

vr{ena u roku od tri meseca od dana predaje proporu~ene po{iqke napo{ti, kakav ovde nije slu~aj. Po{to se tuìlac nije koristio pravom dapodnese pismenu reklamaciju u roku od tri meseca od dana predaje po-{iqke, to je àlbu vaqalo odbiti, jer ne stoje kao osnovani àlbenirazlozi zbog kojih tuìlac pobija prvostepenu presudu.(Presuda Vi{eg privrednog suda u Beogradu, P` 1313/99 od 18.III 1999)

RASKID UGOVORA I NAKNADA [TETE

Ni jedna od ugovornih strana ne moè traìti naknadu {tete zbogneispuwewa ugovora ako postoji obostrana krivica za raskid ugovora.

I z o b r a z l o ` e w a:Do raskida ugovora o orta~koj proizvodwi do{lo je obostranom kriv-

icom. To zna~i da za raskid pomenutog ugovora odgovornost snosi ne samotuìlac nego i tuèni - protivtuìlac. Samim tim wemu ne pripada pra-vo na naknadu {tete (stvarne {tete i izgubqene dobiti), u smislu ~lana 62.Zakona o obligacionim odnosima kao {to ne pripada ni tuìocu. S obzi-rom na to u reviziji se neosnovano navodi da su nièstepeni sudovi po-gre{ili {to su prvotu`beni zahtev odbili.


STRUG KAO OPASNA STVAR

Opasnu stvar predstavqa univerzalni strug na kojem je tuìlac kaometalostrugar radio, pa za {tetu nastalu od takve stvari odgovara wenimalac - tuèno preduze}e.

I z o b r a z l o ` e w a:Tuìlac je {tetu pretrpeo na radu i u vezi sa radom a naknadu te {tete

u obavezi je da snosi i tuèna organizacija. Osnov ove odgovornosti reg-ulisan je radnopravnim i obligacionopravnim propisima. Prema ~lanu73. tada vaè}eg Zakona o osnovnim pravima radnika iz radnog odnosa i~lana 85. Zakona o radnim odnosima preduze}e je du`no da radniku kojipretrpi {tetu na radu ili u vezi sa radom nadoknadi tu {tetu po na-~elima o odgovornosti za {tetu predvi|enim u Zakonu o obligacionimodnosima. U ta na~ela spada i osnov odgovornosti. Po ~lanu 154. ZOO-ato su krivica i rizik. U ovom slu~aju objektivna odgovornost tuèneorganizacije osnov je i wene odgovornosti za posledice koje su nastupilekao rezultat da je imalac opasne stvari, te je u obavezi da nastalu {tetutuìocu naknadi prema srazmeri svoje odgovornosti. Nema sumwe da jestrug, na kome je tuìlac obavqao rad navedenom prilikom opasna stvar.îwenica da je zaposleni delom svog tela mogao nesmotreno da dohvatiru~icu kojom se strug stavqa u pogon i da na ovaj na~in ukqu~i ma{inu urad ne predstavqa dobro obezbe|ewe za rad sa ovom opasnom stvari, pa jeovo dovoqan razlog za objektivnu odgovornost tuènog kao imaoca opa-sne stvari. Tuèni nije dokazao da je u ovom slu~aju tuìlac postupao sa

obligacioni odnosi

148

grubom nepa`wom ili sa namerom samopovre|ivawa. Po oceni ovog suda,zakqu~ak nièstepenih sudova o srazmeri podeqene odgovornosti stra-naka je pravilan, jer se temeqi na pravilnoj oceni relevantno utvr|enih~iwenica.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev 5430/99 od 1.XII 1999)

OPASNA STVAR

Autobus je opasna stvar pa vlasnik odgovara za nastalu {tetu poosnovu objektivne odgovornosti.


Neosnovano se revizijom tu‘enog isti~e da nije bilo mesta primeniodredaba Zakona o obligacionim odnosima koje se odnose na odgovornosttu‘enog kao vlasnika opasne stvari, ve} da je bio u pitawu ugovor o pre-vozu lica od strane tu‘enog kao prevozioca, te da se sporni odnos trebaregulisati primenom ~l. 681-685. Zakona o obligacionim odnosima. Nai-me, tu‘ilac je bio putnik u autobusu u vlasni{tvu tu‘enog, pa samim timima svojstvo tre}eg lica u smislu ~lana 178. stav 4. Zakona o obliga-cionim odnosima koji predvi|a da za {tetu koju pretrpe tre}a lica ima-oci motornih vozila odgovaraju solidarno. Budu}i da je tu‘eni vlasnikautobusa koji predstavqa opasnu stvar, on je odgovoran za nastalu {tetuna strani tu‘ioca po osnovu objektivne odgovornosti, u smislu ~l. 173. i174. Zakona o obligacionim odnosima.S obzirom da je tu‘ilac kao tre}e lice, odnosno putnik u autobusu u

vlasni{tvu tu‘enog pretrpeo nematerijalnu {tetu, to je tu‘eni du‘an damu navedenu {tetu naknadi.


POGRE[NA DIJAGNOZA

Za {tetne posledice zbog pogre{ne dijagnoze odgovara zdravstvenaustanova.


Prema utvr|enom ~iweni~nom stawu, tuìqa se nalazila na le~ewu naVojnomedicinskoj akademiji Beograd, gde je zbog postavqene pogre{nedijagnoze, dana 29.8.1983. godine tuìqi izvr{ena operacija na ki~mi,nakon koje se zdravstveno stawe tuìqe naglo pogor{alo tako {to je nas-tupila oduzetost nogu. Pre operacije od tuìqe nije traèna pismenasaglasnost za intervenciju, a predo~eno joj je da je operacija neophodnazbog postojawa tumora u ki~menom kanalu. Neposredno nakon operacijekod tuìqe je do{lo do oduzetosti nogu, pa je nalazom ve{taka utvr|enoda je stepen umawewa op{teìvotne aktivnosti kod tuìqe 70%, bez mo-gu}nosti poboq{awa.Kod ovako utvr|enog ~iweni~nog stawa pravilno su nièstepeni su-

dovi primenili materijalo pravo kada su utvrdili da na strani tuène

obligacioni odnosi

149

postoji krivica za {tetu prouzrokovanu tuìqi, na osnovu ~lana 154.stav 1. i ~lana 158. Zakona o obligacionim odnosima.

(Odluka Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1466/96 od 4.IV 1996)

NAKNADA [TETE KOJU PROUZROKUJE SUD

[teta koju prouzrokuje sud otklawa se tu`bom prema dràvi a neprema jedinici lokalne samouprave.


Nièstepeni sudovi su utvrdili sve ~iwenice od kojih zavisi odluka uovoj parnici. Ta odluka, u odbijaju}em delu, jeste pravilna, iako nisu upo-trebqeni pravilni razlozi.Pravilnost odluke zasnovana je na ~iwenici da je {teta nastala u vr-

{ewu sudijske du`nosti. Prema ~lanu 9. stav 4. Ustava Republike Srbije,sudska vlast je dràvna funkcija koja pripada sudovima. Kako su sudoviorgani dràve, za {tetu koju sudska vlast prouzrokuje gra|anima ne moèodgovarati op{tina, kao teritorijalna jedinica u kojoj se ostvarujelokalna samouprava, u smislu ~lana 7. stav 1. Ustava Republike Srbije, ve}sama Republika Srbija, kao dràva.Prema ~lanu 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, {tetu koju

organ dràve prouzrokuje tre}em licu u vr{ewu ili u vezi sa vr{ewemsvoje funkcije, odgovara dràva, kao pravno lice. Po{to je tu`ba za na-knadu {tete podneta protiv op{tine, kao jedinice lokalne samouprave,zahtev prema woj je neosnovan zbog odsustva stvarne legitimacije. Op{ti-na ne moè odgovarati za {tetu koju gra|anima prouzrokuju organidràve. Ona ima svoje organe i moè odgovarati samo za {tetu koju oni(dakle, organi lokalne samouprave) prouzrokuju tre}im licima.Tu`ba u ovoj parnici podneta je oktobra 1989. godine, pre stupawa na

snagu vaè}eg Ustava. Ali, po{to je kona~an tu`beni zahtev postavqen teku podnesku koji je primqen 13. februara 1997. godine (dakle, posle stupawana snagu vaè}eg Ustava), nièstepeni sudovi nisu mogli ignorisati us-tavnopravni poloàj jedinice lokalne samouprave, budu}i da direktnouti~e na stvarnu legitimaciju du`nika naknade {tete.Imaju}i ovo u vidu, nemaju zna~aj navodi revizije koji se odnose na ut-

vr|ivawe visine naknade i realnu, odnosno valorizovanu vrednost tu`be-nog zahteva.Bez uticaja je okolnost da je nepobijanim delom osporene odluke tuèna

op{tina obvezana da plati deo naknade {tete. Taj deo osporene odluke jebio van doma{aja ovog pravnog leka.

(Re{ewe Vrhovnog suda Srbije, Rev. 5507/01 od 10.I 2002)

[TETA OD MINA ZAOSTALIH POSLE NATO BOMBARDOVAWA

Odgovornost za {tetu od opasne delatnosti moè se iskqu~iti poduslovom da je {tetni doga|aj prouzrokovan radwom o{te}enog ili tre}eg

obligacioni odnosi

150

lica koja se nije mogla predvideti i ~ije se posledice nisu mogle izbe}i iliotkloniti.


Pokojni S.I. preminuo je od zadobijenih povreda prilikom nailaska naminsko poqe za vreme NATO bombardovawa. [tetni doga|aj je nastao uvreme progla{enog ratnog stawa, zbog ~ega je primena odredbi Zakona o ob-ligacionim odnosima o odgovornosti dràve usled teroristi~kih akataiskqu~ena. Stoga je, po stanovi{tu drugostepenog suda, pravno neutemeqen izahtev tuìoca da im tuèna nadoknadi nematerijalnu {tetu u utuènimiznosima.

Vrhovni sud nalazi da se ovakvo stanovi{te drugostepenog suda ne moèprihvatiti. Nesporna je ~iwenica da se Vojska Jugoslavije i u miru i u ratubavi opasnom delatno{}u. Stoga je saglasno odredbama ~l. 183. i 184. Zakonao obligacionim odnosima Dràva SRJ odgovorna za {tetu koju u vr{ewuvojne slu`be pretrpe pripadnici wenih oruànih snaga. Progla{ewem rat-nog stawa ovakva odgovornost dràve utemeqena u odredbama Zakona o obli-gacionim odnosima nije iskqu~ena. Objektivna odgovornost dràve za {tetuod opasne delatnosti nastalu za vreme ratnog stawa nije iskqu~ena ni od-redbama Zakona o Vojsci (“Slu`beni list SRJ”, br. 43/94). To nije u~iwenoni Uredbom donetom za vreme ratnog stawa. Wome je samo odre|en prekidzapo~etih postupaka protiv Savezne dràve i Republike Srbije kao i pro-longirawe novih zbog tro{kova rata. Stoga je o~ito da objektivna odgo-vornost dràve za {tetu nastalu bavqewem vojne slu`be kao opasne dela-tnosti postoji i u miru i za vreme ratnog stawa. Ona je kao op{te praviloutemeqena odredbama Zakona o obligacionim odnosima. Otuda se i eventu-alno osloba|awe tuène od odgovornosti moè ostvariti samo pod uslovimapropisanim odredbom ~lana 187. Zakona o obligacionim odnosima. To daqezna~i da bi se i u konkretnom slu~aju mogla iskqu~iti odgovornost tuènepod uslovom da je {tetni doga|aj prouzrokovan radwom o{te}enog ili tre}eglica koju ona nije mogla predvideti ~ije posledice nije mogla izbe}i iliotkloniti.

Nesporno je da bombardovawe izvr{eno od NATO snaga tuèna nije moglaspre~iti, niti je mogla otkloniti wegove {tetne posledice. Me|utim, to jesamo jedan od dva kumulativno postavqena uslova za iskqu~ewe odgovo-rnosti tuène u skladu sa odredbom ~lana 187. stav 2. Zakona o obligacionimodnosima. Drugi je nepredvidivost {tetne radwe tre}eg lica, a taj uslov ukonkretnom slu~aju nije ispuwen. NATO bombardovawe je bilo predvidiv io~ekivan doga|aj za rukovodstvo dràve. Zbog toga se tuèna ni po tom os-novu ne moè osloboditi odgovornosti za {tetu koja je predmet ovog spora.

(Vrhovni sud Srbije, Rev. 3056/01 od 15.II 2001)

obligacioni odnosi

151

NAKNADA [TETE PRIPADNIKU VOJSKE JUGOSLAVIJE ILI ^LANOVIMA PORODICE ZBOG POVREDE ILI SMRTI

ZA VREME NATO AGRESIJE

Za {tetu koju su pretrpeli pripadnici Vojske Jugoslavije za vremeagresije NATO na SRJ, dràva SRJ je odgovorna po principu objektivneodgovornosti.

I z o b r a z l o ` e w a:Vrhovni sud smatra da na strani tuène postoji odgovornost za nastalu

{tetu zbog pogibije srodnika tuìlaca kao vojnika u NATO agresiji.Wena odgovornost se zasniva na pravilima o objektivnoj odgovornosti naosnovu ~l. 173. i 174. ZOO, jer je vr{ewe slu`be u ratnim uslovima opasnadelatnost. Tuèna se ne bi mogla osloboditi odgovornosti na osnovu ~la-na 177. stav 2 (uticaj vi{e sile i krivice tre}eg lica) jer su se ratnidoga|aji mogli predvideti, a predvidqivost je ~iwenica koja iskqu~ujeosloba|awe od odgovornosti. îwenica {to odgovornost dràve ovakonastalu {tetu nije regulisana Zakonom o vojsci Jugoslavije ("Slu`benilist SRJ", br. 43/94) ne osloba|a dràvu za {tetu koju pretrpe lica uvr{ewu vojne slu`be u uslovima ratnog stawa, zbog primene pravila o ob-jektivnoj odgovornosti.


ODGOVORNOST RODITEQA

(^lan 165. stav 4. ZOO)

Dokazivawa da postupak wegovog maloletnog deteta koje je navr{ilosedam godina, koji je u uzro~noj vezi sa nastankom {tete, nije posledicapropusta u vaspitawu deteta, pada na teret tuènom.

I z o b r a z l o ` e w a:Iz razloga prvostepene presude bi se moglo zakqu~iti da prvostepeni

sud smatra da tuèni ne moè odgovarati za {tetu koju je prouzrokovalawegova k}i, u vreme nastanka {tete tada mal. Valentina, zakqu~uju}i da se{teta dogodila bez krivice tuènog.Obrazlaù}i ovakav zakqu~ak prvostepeni sud navodi da tuèni nije

mogao znati da }e wegova k}erka oduzeti kqu~ od slu`benog vozila koji senalazio u xepu wegove jakne u vreme kada je on u toku no}i spavao, jer nijeimao razloga da sumwa u pona{awe mal. Valentine budu}i da ona do tada,kako je to prvostepeni sud utvrdio nije pokazivala znake asocijalnog i de-likventnog pona{awa.Prema odredbi ~lana 165. stav 4. ZOO-a, roditeqi odgovaraju za {tetu

koju prouzrokuje drugom wihovo maloletno dete, koje je navr{ilo sedamgodina, osim ako dokaù da je {teta natala bez wihove krivice.Dakle, tuèni je obavezan, shodno navedenom zakonskom propisu da

dokaè da je {teta nastala bez wegove krivice.Pona{awe tada mal. Valentine, odnosno na~ina na koji je oduzela kqu~

od slu`benog vozila svoga oca, predavawe kqu~a i potom upotreba vozila

obligacioni odnosi

152

od strane wenog momka mal. Milana K., kojom prilikom je nastala {tetana vozilu, o~igledno odstupa od uobi~ajenog na~ina pona{awa uspe{novaspitanog maloletnog deteta.Prema tome, tuèni bi se mogao osloboditi odgovornosti za naknadu

predmetne {tete koju je prouzrokovalo wegovo dete, samo ako bi uspeo dadokaè da pona{awe mal. Valentine koje je u uzro~noj vezi sa nastankom{tete, nije rezultat wegovog propusta kao roditeqa u vaspitawu mal. de-teta, ve} da je takvo pona{awe posledica nekog drugog razloga, {to bituèni morao da dokaè.

(Re{ewe Okru`nog suda u Vaqevu, G`. 661/00 od 16.VI 2000)

ODGOVORNOST ZA [TETU KOJU PROUZROKUJE MALOLETNIK

Za {tetu koju prouzrokuje maloletnik dok je pod nadzorom starateqaodgovara {kola, odnosno ustanova, osim ako dokaù da su nadzor vr{ili nana~in na koji su obavezni, ili da bi {teta nastala i pri bri`qivomvr{ewu nadzora.

I z o b r a z l o ` e w a:Nièstepeni sudovi osnovano nalaze da je tuèna {kola du`na da ma-

loletnom tuìocu naknadi {tetu. Prema odredbama ~lana 167. stav 1.ZOO za {tetu koju prouzrokuje maloletnik dok je pod nadzorom starateqa,{kole ili druge ustanove, odgovara starateq, {kola, odnosno druga usta-nova, osim ako dokaù da su nadzor vr{ili na na~in na koji su obavezni,ili da bi {teta nastala i pri bri`qivom vr{ewu nadzora. Za vreme ~asa,kao i za vreme odmora, u~enici treba da su pod stalnim nadzorom, apropu{tawem ovog nadzora stvara se osnov za naknadu {tete koju bi onipretrpeli, ako im tu {tetu prouzrokuje drugi u~enik koji je pod stalnimnadzorom {kole. Suprotno navodima revizije, Vrhovni sud prihvatastanovi{te nièstepenih sudova da je {teta nastala upravo zbog toga {to{kola nije vr{ila potreban nadzor. U~enik koji je povredio maloletnogtuìoca sklon je nesta{lucima a sa wim nije vo|en razgovor kod pedagogaili psihologa. U~iteqica nije bila u razredu u vreme povrede, kada suu~enici sedeli i ~ekali po~etak ~asa. Pri ovakvim okolnostima ne moèse uzeti da se tuèna {kola pona{ala tako da se moè iskqu~iti wenaodgovornost.


[TETA ZBOG NEISTINITE INFORMACIJE

Republika Srbija odgovara za {tetu zbog objavqivawa neistinite in-formacije u sredstvu javnog informisawa ~iji je osniva~.

I z o b r a z l o ‘ e w a:Prema utvr|enom ~iweni~nom stawu dana 29. jula 1993. godine emi-

tovan je u drugom dnevniku RTS prilog u kome su navedene neistine o ‘iv-otu i radu tu‘ioca, tada generalnog direktora Preduze}a “H” B. Pra-

obligacioni odnosi

153

vnosna‘nom krivi~nom presudom od 28. decembra 1998. godine tu‘eni suogla{eni krivim i ka‘weni nov~anim kaznama za krivi~no delo kleveteiz ~lana 92. stav 3. KZS zbog neistinitih saop{tewa o tu‘iocu. Tu‘eniZ.J., je 23. jula 1993. godine sa~inio i potpisao saop{tewe sa sednice Iz-vr{nog odbora SO B. od 21. jula 1993. godine, koje je tu‘eni T.M. izneopred TV kamerama u TV prilogu koji je trajao pet minuta. Tu‘ilac je zbogneistina koje su o wemu iznete u ovom sredstvu javnog informisawa bio iz-lo‘en raznovrsnim pretwama, a zbog povrede ~asti i ugleda i upu}enihpretwi trpeo je du{evne bolove i strah ja~eg intenziteta i du‘eg vremen-skog trajawa.Polaze}i od ovako utvr|enog ~iweni~nog stawa pravilno su ni‘este-

peni sudovi primenili materijalno pravo kada su obavezali tu‘enu Re-publiku Srbiju da, solidarno sa ostalim tu‘enima, naknadi {tetu tu-‘iocu koju je pretrpeo objavqivawem neistinite informacije u sredstvujavnog informisawa ~iji je osniva~ tu‘ena Republika Srbija.Prema ~l. 2. i 13. Zakona o javnom informisawu (“Slu‘beni glasnik

RS”, broj 19/91), koji je va‘io u vreme objavqivawa sporne informacije,javno informisawe obavqa se i televizijskim programom. Sredstva javnoginformisawa du‘na su da istinito obave{tavaju javnost, a ako se finan-siraju iz javnih prihoda du‘na su da javnost obave{tavaju i blagovremenoi nepristrasno. Ako sredstvo javnog informisawa objavi neistinitu in-formaciju kojom se naru{ava ugled ili interes pravnog ili fizi~koglica na koga se informacija odnosi ili kojom se vre|a ~ast ili integritetpojedinca, iznose ili prenose neistiniti navodi o wegovom ‘ivotu, zna-wu, sposobnostima ili na drugi na~in vre|a wegovo dostojanstvo, zain-teresovano pravno ili fizi~ko lice ima pravo na tu‘bu nadle‘nom suduza naknadu {tete protiv osniva~a, izdava~a, glavnog i odgovornog uredni-ka i autora informacije.Imaju}i u vidu sve okolosti koje su utvrdili ni‘estepeni sudovi i

Vrhovni sud nalazi da tu‘ena Republika Srbija odgovara za naknadu ove{tete tu‘iocu kao osniva~ sredstva javnog informisawa koje je o tu‘i-ocu objavilo neistinitu informaciju.


NAKNADA [TETE ZBOG NEZAKONITE EKSTRADICIJE

Na osnovu ~lana 125. Ustava RS i ~lana 172. stav 1. i ~lana 200. ZOO-aRepublika Srbija je u obavezi da o{te}enom stranom dràvqaninu platipravi~nu nov~anu naknadu za pretrpqene du{evne bolove zbog povrede slo-bode i prava li~nosti prouzrokovane nezakonitim li{ewem slobode i pre-dajom organima druge zemqe, (RSK), ali nije u obavezi da naknadi {tetuprouzrokovanu posle te predaje, jer je predajom prestala neposredna uzro~naveza izme|u nezakonitog rada wenih organa i posle predaje nastale {tete.


Prema ~iweni~nom stawu utvr|enom u prvostepenom postupku, tuìl-ac je kao strani dràvqanin, gra|anin RSK, odnosno Republike Hrvatske,

obligacioni odnosi

154

u avgustu 1995. godine, za vreme ratnih dejstava izbegao iz Republike Hr-vatske i sa svojom porodicom do{ao u [id na teritoriju Republike Srb-ije.Posle par dana organi unutra{wih poslova Republike Srbije, bez bilo

kakvog provedenog postupka i odluke - Re{ewa nadle`nog organa li{ilisu slobode tuìoca i predali ga organima RSK koji su ga potom kao vojnogobveznika mobilisali.Postupaju}i na izloèni na~in organi Unutra{wih poslova Repub-

like Srbije radili su nepravilno i nezakonito, jer je za izru~ewe (ek-stradiciju) stranih dràvqana zakonom propisan postupak i odre|eniorgani koji o tome odlu~uju. Zbog toga Republika Srbija na osnovu odred-bi ~lana 125. Ustava Republike Srbije, ~lana 172. stav 1. i ~lana 200. ZOOduguje o{te}enom stranom dràvqaninu pravi~nu nov~anu naknadu za pre-trpqene du{evne bolove zbog povrede slobode i prava li~nosti prouzrok-ovanog nezakonitim li{ewem slobode i predajom organima druge zemqe(RSK), pa su stoga neosnovani navodi àlbe da tuèna Republika Srbija uovoj pravnoj stvari nije pasivno legitimisana.Istina, Republika Srbija ne duguje naknadu {tete prouzrokovanu posle

te predaje, jer je predajom prekinuta neposredna uzro~nost izme|u ne-pravilnog i nezakonitog rada wenih organa i posle predaje nastale {tete,kao jedan od osnova gra|ansko-pravne odgovornosti za {tetu.

(Presuda Okru`nog suda u Vaqevu, G`. 551/01 od 6.VI 2001)

PROFESIONALNO OBOQEWE

Zbog umawene ìvotne aktivnosti nastale zbog profesionalnog obo-qewa - vibracione bolesti preduze}e je du`no da naknadi {tetu radnikuza pretrpqene du{evne bolove po principu objektivne odgovornosti.


U postupku je utvr|eno da je tuìlac u radnom odnosu kod tuènog u RJRudnik magnezita, da je 15 godina radio na poslovima KV kopa~a napovr{inskim istra`nim radovima, a posle toga ~etiri godine kao jamskikopa~. Utvr|eno je da kod tuìoca, koji je ro|en 1957. godine, postoji pro-fesionalno obolewe vibraciona bolest zbog ~ega je kontraindikati-van svaki rad tuìoca sa vibracionim alatima i rad u nepovoq-nim mikroklimatskim uslovima (hladno}i). Re{ewem Republi~kog fondapenzijskog i invalidskog osigurawa 5. maja 1994. godine tuìlac je sa10.3.1990. godine razvrstan u III kategoriju invalidnosti. Zbog posledicaprofesionalnog obolewa - vibracione bolesti priznato mu je i pravo nazaposlewe na drugom odgovaraju}em radnom mestu, koje nije vezano za radsa vibracionim alatom i u nepovoqnim mirkoklimatskim uslovima (hla-dno}i). Na osnovu nalaza ve{taka utvr|eno je da je od vibracione bolestikod tuìoca nastao poreme}aj krvnih sudova i nerava, ali bez o{te}ewakostiju na rukama. Zbog toga je ìvotna aktivnost tuìoca umawena za15%, a manifestuje se u nizu trajnih ograni~ewa u ìvotnim aktivnos-tima koje bi tuìlac u budu}nosti ostvarivao.

obligacioni odnosi

155

Kod ovako utvr|enog ~iweni~nog stawa, pravilan je zakqu~ak sudovada je umawena ìvotna aktivnost tuìoca posledica okolnosti koje pred-stavqaju profesionalno obolewe i da je tuèno preduze}e du`no da na-knadi {tetu tuìocu za pretrpqene du{evne bolove zbog umawene ìvo-tne aktivnosti u smislu ~lana 174. Zakona o obligacionim odnosima, poprincipu objektivne odgovornosti.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev 6875/98 od 6.VII 1999)

ODGOVORNOST ZA ISPAQENU PROTIVGRADNU RAKETU

Ako je ispaqivawe rakete izvr{eno u naseqenom mestu onda postoji iodgovornost radnika za {tetu koja je u vezi sa radom prouzrokovana tre-}em licu, jer se ispaqivawe protivgradne rakete moè smatrati opasnomdelatno{}u.

I z o b r a z l o ` e w a:Prema utvr|enom ~iweni~nom stawu radnici tuènog hidrometeoro-

lo{kog zavoda su kriti~nom prilikom zbog nevremena ispaqivali pro-tivgradne rakete, pa je tom prilikom jedna raketa pala u zabrawenu zonu,na {talu tuìoca, zbog ~ega se {tala zapalila. Utvr|eno je da je do ovogado{lo zbog toga {to je lice koje je ispaqivalo rakete nestru~no rukovalosa istom prilikom ispaqivawa.Na ovako utvr|eno ~iweni~no stawe nièstepeni sudovi su pravilno

primenili materijalno pravo kada su usvojili tu`beni zahtev, jer jeutvr|eno da je {teta koju je tuìlac pretrpeo posledica opasne delat-nosti radnika tuènog.Ispaqivawe protivgradne rakete se moè smatrati opasnom delat-

no{}u, a ukoliko je to ispaqivawe izvr{eno u naseqenom mestu, kako jeto utvr|eno u toku postupka, onda stoji i odgovornost radnika za {tetukoja je u vezi sa radom prouzrokovana tre}em licu, pa je tuèni odgovoranu smislu ~l. 170. i 174. ZOO da tuìocu naknadi {tetu kako su to pra-vilno odlu~ili nièstepeni sudovi.


MEDICINSKA [TETA

Nema uslova za podelu odgovornosti za {tetu usled smrti pacijent-kiwe nad kojom je, uz wen pristanak, lekar odgovaraju}e specijalnosti iz-vr{io abortus, iskqu~iva odgovornost je na strani {tetnika.

I z o b r a z l o ‘ e w a:Tu‘eni je lekar - ginekolog. Woj su, stoga, bile dobro poznate sve

mogu}nosti implikacije abortusa u dvanaestoj nedeqi trudno}e, pa nijesmela pristupiti intervenciji, bez obzira na sve okolnosti slu~aja. Onaje to, ipak, u~inila i zato snosi iskqu~ivu krivicu za tragi~an ishodprekida trudno}e. Odgovornost ne mo‘e deliti ni sa ‘rtvom ni sa wenimroditeqima. @rtva je medicinski laik, pa wen pristanak na abortusnikako nije mogao zna~iti obavezu tu‘ene da ga izvr{i. Naprotiv, ona je

obligacioni odnosi

156

i kao lekar i kao ~ovek, bila du‘na da za{titi ‘rtvu od svakog rizika, apogotovu od mogu}nosti tragi~nog ishoda. [to se roditeqa ‘rtve ti~e,oni i nisu znali da je wihova k}i u drugom stawu, pa se u reviziji neosno-vano navodi da je i wihov odnos prema vanbra~noj trudno}i uticao naodluku ‘rtve da prekine trudno}u.Prekid trudno}e je opasna delatnost i zato se mora obavqati po svim

socijalnim i medicinskim standardima. Tu‘ena je grubo povredila testandarde, motivisana iskqu~ivo lukrativnim razlozima, i zato ne trebada tra‘i sukrivca za tragi~an ishod intervencije, za koju je utvr|enawena krivi~na odgovornost. Ona mora sama da podnese i odgovornost za{tetu. Uostalom, po ~lanu 174. Zakona o obligacionim odnosima za {tetuod opasne delatnosti odgovara lice koje se wom bavi. Zato tu‘enoj ostajeda se suo~i sa vlastitom odgovorno{}u. I gri‘om savesti.


NAKNADA NEMATERIJALNE [TETE ZBOG POGOR[AWA ZDRAVSTVENOG STAWA O[TE]ENOG

Ako se po zavr{enom le~ewu i po pravnosna`no dosu|enoj naknadi nema-terijalne {tete zdravstveno stawe o{te}enog pogor{a bez wegove kri-vice i pogor{awe je u uzro~noj vezi sa {tetnom radwom, o{te}eni imapravo na naknadu {tete za umawewe ìvotne aktivnosti, fizi~ke bolovei strah koje trpi usled pogor{awa zdravstvenog stawa i za pove}anu naru-ènost.


Predmetnom tu`bom tuìlac traì naknadu {tete zbog pogor{awa zdra-vstvenog stawa i to za sve gore navedene vidove {tete. Ve{ta~ewem jeutvr|eno da je kod tuìoca do{lo do pogor{awa zdravstvenog stawa, koje je uuzro~noj vezi sa dobijenim povredama i da je do{lo do pove}awa invali-diteta od ranije utvr|enog od 80% na 90%.

Na osnovu utvr|ene ~iwenice da se tuìocu pogor{alo zdravstveno sta-we, tako {to je umawewe ìvotne aktivnosti sa 80% pove}ano na 90%, pra-vilno su nièstepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su obaveza-li tuènu da mu naknadi pretrpqenu {tetu za umawewe ìvotne aktivnostiod 10% po osnovu pogor{awa zdravstvenog stawa.Me|utim, dosu|uju}i tuìocu naknadu {tete za pretrpqene fizi~ke bo-

love, za strah i za naruènost, nièstepeni sudovi su pogre{no primenilimaterijalno pravo pa su preuranili sa zakqu~kom da tuìlac ima pravo nanaknadu {tete i za ove vidove {tete. Po oceni Vrhovnog suda, ako se po za-vr{enom le~ewu i po pravnosna`no dosu|enoj naknadi nematerijalne {tetezdravstveno stawe o{te}enog pogor{a bez wegove krivice i pogor{awe je uuzro~noj vezi sa {tetnom radwom, o{te}eni ima pravo na naknadu {tete zaumawewe ìvotne aktivnosti, fizi~ke bolove i strah koje trpi usled po-gor{awa zdravstvenog stawa i za pove}anu naruènost.


obligacioni odnosi

157

PRIHVATAWE OBAVQAWA POSLOVA NA KOJIMA POSTOJI POVE]ANA OPASNOST

Ne zna~i da se odrekao prava na naknadu {tete time {to je radnik,stupawem na rad, prihvatio da obavqa rad na radnom mestu na kojem pos-toji pove}ana opasnost od profesionalnog oboqewa.


Ukazivawe tuènog u reviziji da u konkretnom slu~aju ne postojiuzro~no posledi~na veza izme|u nastanka profesionalnog oboqewa i radatuìoca na poslovima seka~a motornom testerom kao vibriraju}im apa-ratom i da mu zbog toga i ne pripada pravo na naknadu {tete zbog smaweneìvotne aktivnosti Vrhovni sud je ocenio i nalazi da je neosnovano, jeriz utvr|enog ~iweni~nog stawa pre svega nalaza i mi{qewa ve{takamedicinske struke proizilazi suprotno, da je do smawewa ìvotne akti-vnosti tuìoca do{lo zbog bolesti koja se po pravilu javqa zbog {tetnihuticaja radnog mesta na kojem je tuìlac radio i da to oboqewe prema~lanu 49. Zakona o osnovnim pravima iz penzijskog i invalidskog osig-urawa ("Sl. list SRJ", br. 30/96), ima karakter profesionalnog oboqewaa {to je utvr|eno i u postupku realizacije prava iz penzijskog i invalid-skog osigurawa.Prema tome, kako tuèni u postupku nijednim pouzdanim dokazom nije

uverio sud da je bolest kod tuìoca nastala iz nekog drugog uzroka, odnos-no krivicom tuìoca ili tre}eg lica, odnosno usled vi{e sile i da se neradi o profesionalnom oboqewu, to se i ne moè osloboditi objektivneodgovornosti za {tetu koju tuìlac iz tog uzroka trpi, pa samim tim niobaveze na naknadu {tete prouzrokovane profesionalnom bole{}u koja seostvaruje po ~lanu 174. ZOO i za koju tuènik odgovara bez obzira na sop-stvenu krivicu.Neosnovan je i navod revizije koji se odnosi na okolnost da je tuìlac

prilikom stupawa na posao znao pod kakvim uslovima }e raditi i {ta gamoè zadesiti, odnosno da se fakti~ki time odrekao prava na naknadu{tete, jer sama ~iwenica {to je pristao da obavqa rad na radnom mestuna kojem postoji pove}ana opasnost od profesionalnog oboqewa, ne zna~ida je pristao da u~estvuje i u riziku od nastanka profesionalne bolesti,a jo{ mawe da se prilikom zapo{qavawa na takvom radnom mestu odrekaoprava na naknadu {tete.


ODGOVORNOST IMAOCA OPASNE STVARI

Lice koje ìvi u doma}instvu imaoca opasne stvari, upodobqava selicu kome je imalac poverio opasnu stvar da je koristi.


Tre}etuèni je vlasnik vozila kojim je upravqao drugotuèni u momen-tu udesa u kome je stradao sin tuìqe. Nièstepeni sudovi su utvrdili dakrivicu za udes snose: drugotuèni sa udelom od 70% i ̀ rtva udesa sa 30%.

obligacioni odnosi

158

Ovu okolnost tre}etuèni ima u vidu, kad tvrdi da postoje razlozi zaiskqu~ewe wegove odgovornosti, u smislu ~lana 177. stav 2. Zakona o ob-ligacionim odnosima. Me|utim, tih razloga nema. Tuìlac je, kao vlas-nik, imalac putni~kog automobila koji je uzrokovao smrt. U tom svojstvuodgovara za {tetu od automobila, kao opasne stvari, u smislu ~lana 174.Zakona o obligacionim odnosima, bez obzira {to je u momentu udesa zavolanom bio drugotuèni, wegov sin. [tetnik je kriti~nom prilikom up-ravqao putni~kim automobilom, kao lice koje ìvi u istom doma}instvusa imaocem automobila. Zbog ove okolnosti {tetnik se ima upodobitilicu kome je imalac poverio opasnu stvar. Stoga i postoje uslovi za pri-menu odredbe ~lana 176. stav 1. ZOO, po kojoj za {tetu od udesa odgovara nesamo lice koje se opasnom stvari posluìlo, nego i lice koje je imalac testvari.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 5434/01 od 27. XII 2001)

ODGOVORNOST DR@AOCA STVARI

Umesto imaoca odgovara dràlac kada rizik {tete od opasne stvarinije stvorio imalac, ve} dràlac kome je imalac poverio stvar.


Prema utvr|enom ~iweni~nom stawu u saobra}ajnoj nezgodi koja sedesila 9.8.1998. godine krivicom tuènog Dobrice, koji je upravqao pu-tni~kim vozilom, te{ko je povre|en tuìlac Milosav koji je upravqaobiciklom. Zbog pretrpqenih povreda tuìlac je trpeo materijalnu i ne-materijalnu {tetu, ~ija je naknada predmet wegovog tu`benog zahteva, kaoi tuìqa, wegova supruga, koja je trpela nematerijalnu {tetu zbog inval-iditeta svog supruga. Tuèni Miroslav vlasnik vozila nije u~estvovao uovom saobra}ajnom udesu, ve} je vozilo dao na kori{}ewe, odnosno pov-erio tuènom Dobrici.Kod tako utvr|enog ~iweni~nog stawa, utvr|uju}i sve okolnosti od

kojih zavisi visina naknade, nièstepeni sudovi su zakqu~ili da su zanastalu {tetu solidarno odgovorni tuèni R. Dobrica koji je kriti~nomprilikom upravqao vozilom i tuèna Kompanija "Dunav", pravilno oce-niv{i da tuèni Miroslav nije odgovoran za nastalu {tetu, u odnosu nakoga je odbijen tu`beni zahtev tuìlaca za naknadu {tete.Prema odredbama ~lana 174. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima,

za {tetu od opasne stvari odgovara wen imalac. Me|utim, prema ~lanu176. stav 1. ovog Zakona, umesto imaoca stvari, i isto kao on, odgovaralice kome je imalac poverio stvar da se wome sluì, ili lice koje jeina~e du`no da nadgleda, a nije kod wega na radu. Prema tome, kada rizik{tete od opasne stvari nije stvorio imalac, ve} dràlac kome je imalacpoverio stvar, onda umesto imaoca odgovara dràlac stvari. U ovom slu-~aju, predmetna {teta nastala je od opasne stvari - putni~kog vozila upokretu, ~iji je vlasnik tuèni Miroslav, ali u vreme dok se isti na-lazio kod tuènog Dobrice, koji ima poloèn voza~ki ispit i koji u ko-nkretnom slu~aju od strane vlasnika vozila nije angaòvan da u wegovo

obligacioni odnosi

159

ime ili za wegov ra~un koristi ovo vozilo. S obzirom da je rizik od nas-tupawa {tetnih posledica stvorio tuèni Dobrica kao dràlac ili vo-za~ putni~kog vozila, koji je i progla{en krivim za udes u kome je po-vre|en tuìlac, to je on i odgovoran za naknadu {tete tuìocima, soli-darno sa osiguravaju}om organizacijom. Stoga su neosnovani navodi re-vizije da tuèni Miroslav, zajedno sa ostalim tuènim u ovoj parnicisolidarno odgovara za {tetu koja je kriti~nom prilikom pri~iwena tu-ìocima.


ODGOVORNOST IMAOCA MOTORNOG VOZILA

(^lan 174. ZOO)

Bez obzira da li je vozilom upravqao on ili tre}e lice kome je vozilopoverio, za {tetu prouzrokovanu motornim vozilom kao opasnom stvariodgovara imalac vozila.

Na dosu|enu {tetu tuìlac ima pravo na zateznu kamatu od danakada je {teta utvr|ena ve{ta~ewem (~lan 277. stav 1. i ~lan 189. stav 2.ZOO).

I z o b r a z l o ` e w a:Prema utvr|enom ~iweni~nom stawu, dana 12.maja 1990. godine do{lo

je do saobra}ajnog udesa u kom je o{te}eno vozilo tuìoca "mercedes". Doudesa je do{lo tako {to je tuèni, upravqaju}i traktorom za koji je bilaprika~ena prikolica natovarena cevima, zapo~eo skretawe na bo~ni putu trenutku kada je iz suprotnog pravca nai{lo vozilo tuìoca. Pri-likom skretawa, cevi na prikolici koje su za oko 2,70 metra prelazilewenu duìnu, pre{le su na drugu kolovoznu traku. Da bi izbegao sudar,voza~ "mercedesa" je naglo skrenuo udesno, a potom ulevo i ponovo udesno,nakon ~ega je ovo vozilo izletelo sa puta. Sudovi utvr|uju da je u vremeudesa vidqivost bila dobra i kolovoz suv. Vozilo tuìoca se kretalobrzinom od 81,5 km/~as, te je voza~ uo~io opasnost kada je bio u neposred-noj blizini. Po nalaèwu ve{taka, brzina kojom se kretalo vozilo tu`-ioca nije bila prilago|ena uslovima na putu, a tuèni, iako je primetiovozilo iz suprotnog pravca, nije to vozilo propustio pre nego {to jezapo~eo skretawe.Na osnovu nalaza ve{taka, sudovi utvr|uju da je ovim udesom, imaju}i u

vidu starost vozila, o{te}ewa i nu`ne tro{kove opravke, tuìlac pre-trpeo {tetu u visini od 8.200,93 dinara.Odgovornost tuènog za {tetu zasnovana je na odredbi ~lana 178. stav

2. ZOO, kod ~iwenice da je svojom krivicom doprineo nastanku {tete navozilu tuìoca.Prema odredbi ~lana 192. stav 1. ZOO, o{te}enik koji je doprineo da

{teta nastane ili da bude ve}a nego {to bi ina~e bila, ima pravo samo nasrazmernu smawenu naknadu, a prema stavu 2. istog ~lana, kad je nemogu}eutvrditi koji deo {tete poti~e od o{te}enikove radwe, sud }e dosuditinaknadu vode}i ra~una o okolnostima slu~aja.

obligacioni odnosi

160

Iz utvr|enog ~iweni~nog stawa proizilazi da su oba voza~a svojim ra-dwama doprinela da do udesa do|e. Tuèni je svojim radwama postupaoprotivno odredbi ~lana 38. Zakona o osnovama bezbednosti saobra}aja naputevima ("Sl. list SFRJ", br. 50/88, 63/89 i 29/90), a voza~ "mercedesa"protivno odredbi ~lana 45. istog zakona. Ovakvim postupawem, premastanovi{tu Vrhovnog suda, iskazan je jednak stepen nepa`we u saobra}aju,te je stoga pravilno utvr|ena podeqena odgovornost tuènog, kao voza~ajednog vozila i tuìoca, kao imaoca drugog, u srazmeri od 50% za svakog.U tom smislu, tuìlac na osnovu ~lana 192. u vezi ~lana 177. st. 3.i 4.ZOO ima pravo na 50% naknade ukupnog iznosa {tete.Na dosu|eni iznos naknade tuìlac na osnovu ~lana 277. stav 1. ZOO

ima pravo i na zateznu kamatu i to, u smislu ~lana 189. stav 2. ZOO, oddana kada je {teta utvr|ena ve{ta~ewem, kako to pravilno zakqu~uju ni-èstepeni sudovi.


PROGONSTVO ZBOG PRISILNE MOBILIZACIJE I NAKNADA [TETE

Progonstvo radi prisilne mobilizacije dovoqan je osnov odgovornostidràve za {tetu koju weni organi prouzrokuju prognanim licima.


Tuìlac traì da mu tuèni naknadi {tetu zato {to su ga organi po-licije li{ili slobode, prebacili do granice i predali ga organima vlas-ti Kninske Krajine koji su ga, protiv wegove voqe, izloìli rizicimarata u Hrvatskoj i ponièwima koje je doìveo zato {to se, po otpo~i-wawu rata, iz Rijeke gde je ìveo, vratio u Bor, gde je ro|en.^lanom 17. stav 1. Ustava Republike Srbije, gra|anima je zajem~ena slo-

boda kretawa i nastawivawa, kao i pravo da napuste Republiku Srbiju iu wu se vrate. Gra|anin Republike Srbije, po ~lanu 47. st. 1. i 2. Ustava,ima dràvqanstvo Republike i ne moè biti li{en dràvqanstva, prog-nan ili ekstradiran. Ta zabrana je ustanovqena i ~lanom 17. stav 3. UstavaSR Jugoslavije.^lanom 4. Zakona o izbeglicama ("Sl. glasnik RS", br. 18/92), izbegli-

cama je obezbe|ena pravna za{tita koju uìvaju i gra|ani Republike Srb-ije.Ove propise nièstepeni sudovi nisu imali u vidu kada su odbili za-

htev tuìoca za naknadu {tete. Oni su se ograni~ili na primenu Pravil-nika o na~inu vr{ewa poslova slu`be javne bezbednosti, koji reguli{ena~in privo|ewa odre|enih lica u prostorije slu`be, wihovo zadrà-vawe ili predaju drugim nadle`nim organima. Ali, ovde nije re~ o {tetikoja je nastala pogre{nom primenom ovog podzakonskog akta, ve} o {tetikoja je nastala povredom ustavom zajem~enih i priznatih prava i slobodagra|ana. Zato se u reviziji osnovano ukazuje da je, ignorisawem relevant-nih propisa, do{lo do pogre{ne primene materijalnog prava. To je i bio

obligacioni odnosi

161

razlog {to je ovaj sud, u smislu ~lana 395. stav 2. ZPP, ukinuo pobijanepresude i predmet vratio na ponovno su|ewe.Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da se razjasni status

tuìoca, kako bi se razaznalo da li je u vreme nastanka {tete imao svo-jstvo dràvqanina Republike Srbije, odnosno Savezne Republike Jugo-slavije ili svojstvo izbeglice. U prvom slu~aju, mora po}i od toga dagra|anin Republike Srbije, odnosno Savezne Republike Jugoslavije, nemoè biti li{en dràvqanstva, prognan ili ekstradiran (~lan 47. stav 2.Ustava Srbije i odnosno ~lan 17. stav 3. Ustava Jugoslavije). U drugomslu~aju, mora po}i od toga da se izbeglicama obezbe|uje unutra{wa ime|unarodna pravna za{tita na na~in koji je utvr|en za gra|ane RepublikeSrbije (~lan 4. Zakona o izbeglicama). Ako tako krene u oba slu~aja }esti}i do ~lana 172. Zakona o obligacionim odnosima, a po wenim odred-bama svako pravno lice (pa i dràva) odgovara za {tetu koju wegov organprouzrokuje tre}em licu u vr{ewu ili u vezi sa vr{ewem svojih funkcija.


[TETA PROUZROKOVANA OD OPASNE STVARI

Za {tetu nastalu od opasne stvari (trafo-stanica) odgovara wenimalac, izuzev ako se dokaè da trafo-stanica nije bila uzrok {tete.

I z o b r a z l o ` e w a:Prema utvr|enom ~iweni~nom stawu, za vreme dok se tuìqa nalazila

na poslu, wen maloletni sin (o kome se ona starala i koji je tada imao 9godina) igraju}i se sa drugovima kraj neza{ti}ene trafo-stanice tuè-nog, zadobio je te{ke telesne povrede zbog udara struje visokog stepena,zbog kojih mu je priznat trajni invaliditet od 90%.Polaze}i od ovako utvr|enog ~iweni~nog stawa pravilno su nièste-

peni sudovi primenili materijalno pravo kada su zakqu~ili da je tuènau obavezi da naknadi {tetu.Odredbom ~lana 173. Zakona o obligacionim odnosima predvi|eno je

da {teta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatno{}usmatra se da poti~e od te stvari, odnosno delatnosti, izuzev ako se do-kaè da one nisu bile uzrok te {tete. Za {tetu od opasne stvari odgovo-ran je wen imalac, a za {tetu od opasne delatnosti odgovara lice koje sewom bavi. Imaocem se smatra sopstvenik stvari i dru{tveno-pravno li-ce koje ima pravo raspolagawa, odnosno kome je stvar data na privremenokori{}ewe (~lan 174. Zakona o obligacionim odnosima).U konkretnom slu~aju tuèna je imalac trafo-stanice, odnosno opasne

stvari, koja je bila nedovoqno obezbe|ena, pa je do povrede do{lo bez pro-pusta, odnosno krivice tuìqe, kao majke staraoca maloletnog deteta.Nisu ispuweni uslovi iz odredbe ~lana 177. Zakona o obligacionim

odnosima, pa osloba|awe tuènog od odgovornosti za nastalu neimovin-sku {tetu tuìqi, s obzirom da {teta nije potekla od nekog uzroka, kojise nalazio van opasne stvari, a ~ije se dejstvo nije moglo predvideti,izbe}i ili otkloniti, niti je {teta nastala iskqu~ivom radwom o{te-

obligacioni odnosi

162

}enika ili tre}eg lica, kao ni krivicom tuìqe. Stoga su navodi reviz-ije tuènog, u kojima se isti~e da postoji odgovornost tuìqe kao rodi-teqa za nesre}an doga|aj u kome je nastradao maloletni sin, neosnovani.


PRAVO NA NAKNADU [TETE PRIÎWENE JAVNIM EMITOVAWEM SMS PORUKE

Emitovawe SMS poruke mobilne telefonije izvr{eno putem televiz-ijske stanice predstavqa informaciju kojom se shodno odredbama Zakona ojavnom informisawu moè naneti materijalna i nematerijalna {tetalicu na koje se poruka odnosi.


Tuèna TV u periodu od 1. juna 2003. godine do 7. jula 2003. godine naprogramu je emitovala SMS poruke sa sadrìnom »dr N. svi pacijenti su tipomrli, idi u portire«, a koja je prvi put emitovana 1. juna 2003. godine uve~erwem terminu. Pored ove poruke, emitovane su i druge SMS poruke koji-ma se pomiwe prezime dr N. Kolege i saradnici tuìoca bili su upoznati saemitovawem ovih poruka, ali o tome nisu obave{tavali tuìoca da ga ne biuznemiravali.U emitovanim porukama stru~na i {ira javnost je prepoznala tuìoca.

Kolege tuìoca su od pacijenata i wihovih ro|aka informisani o emito-vawu ovih poruka i od strane pacijenata pitani da li su ta~ne tvrdwe iznavedenih poruka da su svi pacijenti tuìoca umrli. Pojedini pacijenti sukolegama tuìoca izrazili bojazan u pogledu svog medicinskog tretmana naInstitutu gde tuìlac radi.Neosnovani su àlbeni navodi tuìoca i tuènih o pogre{noj primeni

materijalnog prava. Odredbom ~lana 3. stav 1. Zakona o javnom informisawu(»Slu`beni glasnik RS«, br. 43/03), propisano je da su novinar i odgovorniurednik javnog glasila du`ni da pre objavqivawa informacije koja sadrìpodatke o odre|enom doga|aju, pojavi ili li~nosti, sa pa`wom primerenojokolnostima, proveri weno poreklo, istinitost i potpunost. U konkretnomslu~aju, tuèni su postupali suprotno navedenoj odredbi. Drugostepeni sud,tako|e, prihvata pravni stav prvostepenog suda da SMS poruka koja seemituje na televizijskom programu predstavqa vrstu informacije i kao ta-kva podleè odredbama Zakona o javnom informisawu, sa razloga da se SMSporuka emituje u programu javnog glasila i na taj na~in je dostupna {irojjavnosti koja taj program prati. SMS poruke, koje se {aqu putem mobilnihtelefona televizijskoj stanici se ne emituju direktno u program, ve} morajuprethodno od strane odre|enog lica da se izvr{i wihova selekcija i spre~ida se SMS poruke koje su nepristojne ili uvredqive emituju na TV programu.SMS poruka »dr N. svi pacijenti su ti pomrli, idi u portire« je prepo-znatqiva i uvredqiva, kako je to utvrdio i prvostepeni sud. Neosnovani sunavodi u àlbi tuènih da navedena SMS poruka nije prepoznatqiva, uvred-qiva. Ovi àlbeni navodi ne samo {to su u suprotnosti sa utvr|enim~iweni~nim stawem, nego se i ne dovode u sumwu.

obligacioni odnosi

163

Odredbom ~lana 79. Zakona o javnom informisawu, propisano je da svakolice na koje se odnosi neta~na, nepotpuna ili druga informacija ~ije je ob-javqivawe u skladu sa ovim zakonom zabraweno, kao i lice kome nije obja-vqena ispravka, odgovora ili druga informacija, ~ije objavqivawe ima pra-vo da traì od javnog glasila, u skladu sa ovim zakonom, ako zbog wenogobjavqivawa, odnosno neobjavqivawa trpi {tetu, ima pravo na naknadu ma-terijalne i nematerijalne {tete u skladu sa op{tim propisima i odredbamaovog zakona nezavisno od drugih pravnih sredstava koja tom licu stoje naraspolagawu. Prema ~lanu 80. istog zakona, novinar, odgovorni urednik ipravno lice koje je osniva~ javnog glasila koji su pre objavqivawa s pa`womprimerenom okolnostima mogli utvrditi neistinitost ili nepotpunost in-formacije, solidarno odgovaraju za materijalnu i nematerijalnu {tetu prou-zrokovanu objavqivawem informacije. Autor, odgovorni urednik i pravnolice koje je osniva~ javnog glasila koji su pre objavqivawa s pa`wom pri-merenom okolnostima mogli utvrditi neistinitost ili nepotpunost info-rmacije odgovaraju za {tetu (~lan 83. navedenog zakona). Prema tome, tuèniu skladu sa navedenim odredbama Zakona o javnom informisawu su solidarnoodgovorni za naknadu nematerijalne {tete tuìocu zbog povrede ~asti iugleda.Visinu naknade nematerijalne {tete, kao pravi~nu nov~anu naknadu u

smislu ~lana 200. ZOO u vezi sa ~lanom 223. ZPP, prvostepeni sud je pra-vilno odmerio imaju}i u vidu sve okolnosti, a naro~ito da tuìlac uìvaveliki profesionalni ugled, da je mlad ~ovek, da se bavi specifi~nomoblasti medicine, da je {ira javnost upoznata sa wegovim stru~nim radom,da je veliki broj kolega video emitovane poruke na programu tuènog ili zawih saznao na drugi na~in. Emitovawem navedenih SMS poruka, profe-sionalni ugled i ~ast tuìoca me|u wegovim saradnicima i poznanicimabio je povre|en u ve}oj meri i ta je povreda relativno dugo trajala. Neosno-vani su àlbeni navodi tuènih da je dosu|eni iznos previsoko odmeren kaoi navodi u àlbi tuìoca da dosu|eni iznos od 200.000,00 dinara ne pred-stavqa pravi~nu nov~anu naknadu, kao satisfakciju zbog povrede ~asti iugleda. Prilikom odlu~ivawa o visini naknade nematerijalne {tete, ovajsud je vodio ra~una o zna~aju povre|enog dobra i ciqu kome sluì ta na-knada, ali i o tome da se wome ne pogoduje te`wama koje nisu spojive sawenom prirodom i dru{tvenom svrhom.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, G`. 13/04 od 12.II 2004)

ODGOVORNOST ZA [TETU VLASNIKA OBJEKTA

Bez obzira {to je zakupac objekta bilo tre}e lice tu‘eni kao vlasnikobjekta sa kojeg je montirana drvena konstrukcija sa svetlosnim efek-tima, koju je montirao tu‘eni, pala i povredila tu‘ioca odgovara za{tetu u smislu ~lana 176. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima.


Prvostepenom presudom tu‘eni je obavezan da tu‘iocu naknadi nema-terijalnu {tetu, koju je tu‘ilac pretrpeo zbog povre|ivawa.

obligacioni odnosi

164

Tu‘eni je protiv ove presude izjavio ‘albu koju je drugostepeni sudodbio kao neosnovanu.Iz utvr|enih ~iwenica koje se ‘albom ne spore, proizilazi da je dr-

vena konstrukcija sa svetlosnim efektima, koju je montirao tu‘eni kaovlasnik objekta, pala i povredila tu‘ioca, usled ~ega je bez zna~aja to{to je ova konstrukcija pala za vreme dok je zakupac tog objekta bilotre}e lice. Naime, okolnost da je ova konstrukcija pala ~im se tu‘ilacna wu rukom naslonio upu}uje na postojawe skrivene mane u ve{awu zaplafonsku konstrukciju, pa tu‘eni i zbog toga odgovara za {tetu koja jeiz toga proizi{la (~lan 176. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima).

(Presuda Okru‘nog suda u Zrewaninu, G‘. 781/97 od 28.X 1998)

[TETA KOJU RADNIK PETRPI PRI DOLASKU NA POSAO

Poslodavac odgovara po op{tim pravilima o odgovornosti za {tetukoju radnik pretrpi pri dolasku na posao ili pri povratku sa posla, jer je{teta u vezi sa radom u smislu ~lana 62. stav 5. Zakona o osnovama radnihodnosa i ~lana 106. stav 3. Zakona o radnim odnosima.


Tuìqa je po{la na posao i nalazila se u momentu udesa u kolima koji-ma je upravqao wen suprug kao vlasnik i imalac opasne stvari, pa jeodlaze}i na posao, krivicom tre}eg lica pretrpela {tetu, s obzirom da jezbog skretawa teretnog vozila koje se nalazilo na ~elu kolone i koje jevr{ilo skretawe ulevo, vozilo u koloni se usporilo, pa je na zadwi deovozila kojim je upravqao suprug tuìqe i u kome se nalazila tuìqa svo-jim predwim ~eonim delom udarilo vozilo suboti~ke registracije kojimje upravqalo tre}e lice, a u kom udesu je tuìqa pretrpela te{ke telesnepovrede.

Povrede tuìqe nisu posledice wenog odlaska na posao da bi pred-stavqale povredu u vezi sa radom, ve} posledica nedozvoqene radwe vo-za~a - tre}eg lica koji je voze}i neprilago|enom brzinom udario u vozilotuìqinog supruga. Ovo me|u strankama nije ni sporno, pa je stoga uzrok{tete koju je tuìqa pretrpela radwa tre}eg lica, koju prvotuèni kaoposlodavac, radna organizacija tuène nije mogao ni da predvidi, ni daizbegne, niti da otkloni, te se u smislu ~lana 177. ZOO osloba|a od odgov-ornosti. Prvotuèni ne moè odgovarati kao vlasnik opasne stvari iopasne delatosti, jer nije vlasnik kola u kojima se tuìqa nalazila, nitije voze}i se u kolima tuìqa obavqala opasnu delatnost za ra~un tuènog.Izme|u {tetne radwe koju je u~inilo tre}e lice i posledice po tuìqu zakoju bi odgovornost mogao da snosi poslodavac u smislu odredbe ~lana106. Zakona o radnim odnosima, nema adekvatne uzro~nosti, te su stoganièstepeni sudovi nepravilno primenili odredbe Zakona o radnim od-nosima, a nisu primenili odredbu ~lana 177. ZOO zbog ~ega je, kako se toosnovano u reviziji isti~e, do{lo do pogre{ne primene materijalnogprava.

obligacioni odnosi

165

Kako je revizijski sud utvrdio da je materijalno pravo pogre{no pri-meweno, to je primenom ~lana 395. ZPP usvojena revizija i preina~ene pr-vostepena i drugostepena presuda na taj na~in {to je tu`beni zahtevtuìqe prema tuènom u celosti odbijen.


NAKNADA [TETE KOJU PRETRPE TRE]A LICA U SUDARU

Naknadu {tete mogu da traè od svakog imaoca motornog vozila poje-dina~no ili svih imaoca solidarno tre}a lica koja pretrpe {tetu kojanastane u sudaru dva ili vi{e motornih vozila u pokretu, bez obzira nawihovu krivicu za {tetni doga|aj, ukoliko ne postoje okolnosti kojeiskqu~uju objektivnu odgovornost.


Neosnovano je i za zakonitost pobijane presude bez uticaja ukazivawedrugotuènika u reviziji na nedostatak wegove pasivne legitimacije uovom sporu, a s tim u vezi i na pogre{nu primenu materijalnog prava, jerje {tetu koju pretrpe tre}a lica prema odredbi ~lana 178. stav 4. ZOO,odgovaraju solidarno imaoci motornih vozilaNaime, tre}a lica koja pretrpe {tetu koja nastane u sudaru dva ili vi-

{e motornih vozila u pokretu, stupaju u neposredni pravni odnos sa osig-urava~em i naknadu {tete mogu da traè od svakog imaoca motornog vo-zila, bilo pojedina~no ili pak od svih imaoca zajedno, odnosno soli-darno, bez obzira na wihovu krivicu za {tetni doga|aj, osim ako ne pos-toje okolnosti koje iskqu~uju objektivnu odgovornost. Po{to tuèniZOIL "Dunav" u toku ovog postupka ni jednim pouzdanim dokazom nije uv-erio sud da postoje okolnosti koje iskqu~uju objektivnu odgovornostwegovog osiguranika, to i nema osnova za osloba|awe drugotuènog od so-lidarne odgovornosti na naknadu {tete koju su tuìoci smr}u bliskogsrodnika, kao tre}a lica, ~ije interese Zakon kroz odredbu ~lana 178.stav 4. {titi pretrpeli, a ~iju naknadu ovom tu`bom potraùju. Pa prema tome, radi se o solidarnoj obavezi tuènih kao osigurava~a

za nastalu {tetu i svako od wih je du`nik u smislu ~lana 414.stav 1. u vezi~l. 940. i 941. ZOO za celu obavezu u granicama svote osigurawa, pa jestoga pozivawe drugotuènika u reviziji na odredbe ~lana 178. stav 1.ZOO neosnovano.


NAKNADA NEMATERIJALNE [TETE ZBOG POVREDE UGLEDA, ÂSTI I PRAVA LI^NOSTI

Kada objavqeni tekst u dnevnom listu ne sadrì neistinite tvrdwekojima se vre|a li~nost tuìoca, wegova ~ast i ugled, ve} su iznetekriti~ke ocene u vezi sa nadogradwom koju je tuìlac vr{io na zgradi,

obligacioni odnosi

166

tada nema pravo na naknadu nematerijalne {tete usled pretrpqenihdu{evnih bolova zbog povreda ~asti, ugleda i prava li~nosti.


Prema utvr|enom ~iweni~nom stawu, u listu tuènog »D.« od 27.10.2000.godine objavqen je tekst sa naslovom »Zbog nadogradwe u F. ulici broj 40zgrada puca, a temeqi klize«.U tekstu su izneti podaci o nadogradwi stambene zgrade u F. ulici, ~iji

investitor je tuìlac, a tuèna M.K. u istoj zgradi ima stan na drugomspratu. U tekstu je navedeno da je investitor otpo~eo sa izvo|ewem radovapre nego {to je obezbedio gra|evinsku dozvolu, da nije proverio statikuzgrade i mogu}nosti nadogradwe dva sprata i krova, te da nije imao sagla-snost vlasnika stanova na drugom spratu i da je u stanu M.K. do{lo doo{te}ewa usled zapo~etih radova tako {to je plafon po~eo da proki{wava,i do{lo je do pucawa zidova i klizawa temeqa. U tekstu je navedeno da setuèna zbog toga obra}ala gra|evinskoj i urbanisti~koj inspekciji i da jepodneta tu`ba sudu za naknadu {tete i prijava tuìla{tvu, te da je tuènazbog o{te}ewa stana morala da se sa porodicom iseli i ode u podstanare, ada je ve{tak procenio da je {teta na wenom stanu ve}a od 255.000 dinara. Upostupku je utvr|eno da je M.K. podnela tu`bu Op{tinskom sudu protiv S.M.da joj naknadi {tetu usled izvo|ewa radova na nadzi|ivawu. Uvidom u spisenavedenog predmeta utvr|eno je da tuìlac nije imao gra|evinsku dozvolu zazapo~ete radove, a na osnovu projekta o analizi optere}ewa na stabilnostobjekta navedeno je da se usled zidawa mogu o~ekivati pove}ano slegawe ipukotine ukoliko se dodatno ne oja~aju temeqi zgrade. Ve{ta~ewem je utvr-|eno da su usled radova koji nisu u skladu sa urbanisti~kom dokumentacijomi nepravilno izvedenih radova na novoj konstrukciji, na stanu tuìqenastala o{te}ewa u iznosu od 96.170.28 dinara, prema nalazu Udruèwa su-dskih ve{taka Vojvodine.Kod ovako utvr|enog ~iweni~nog stawa, pravilno su nièstepeni sudovi

primenili materijalno pravo kada su odbili kao neosnovan tu`beni zahtevtuìoca da se obaveù tuèna M.K. i »D. holding«. N.S. da mu solidarno is-plate 500.000 dinara na ime naknade nematerijalne {tete zbog pretrpqenihdu{evnih bolova usled povrede ~asti i ugleda.Naime, u postupku je utvr|eno da u ~lanku objavqenom u listu »D.« tuèni

nisu iznosili neistine vezane za li~ni ìvot tuìoca, ve} su iznete kri-ti~ke ocene u vezi sa nadogradwom koju je tuìlac vr{io na zgradi u kojojtuèna ima stan. Utvr|eno je tako|e da u ovom tekstu nisu navedeni neisti-niti podaci u vezi sa nadogradwom, budu}i da tuìlac zaista nije imaogra|evinske dozvole i da je nadogradwu izvr{io u ve}em obimu i na na~inkoji je doveo do o{te}ewa stana u stvari tuène. Stoga je pravilan zakqu~aknièstepenih sudova da objavqeni tekst ne sadrì neistinite tvrdwe kojimase vre|a li~nost tuìoca, wegova ~ast i ugled, pa tuìlac nema pravo na na-knadu nematerijalne {tete usled pretrpqenih du{evnih bolova zbog povredeugleda, ~asti i prava sli~nosti, u smislu ~lana 200. stav 1. Zakona o obli-gacionim odnosima. Tako|e se neosnovano isti~e da mu je ovim ~lankom na-ru{en poslovni ugled i tako naneta materijalna {tete, budu}i da je utvr|eno

obligacioni odnosi

167

da je tuìlac penzioner, te da se bavi gra|evinskim poslovima kao svojimredovnim zanimawem.

(Presuda Okru`nog suda u Novom Sadu, G`. 442/02 od 25.IV 2002)

ODGOVORNOST PROIZVO\AÂ STVARI SA NEDOSTATKOM

(^lan 179. st. 1. ZOO)

Odgovara za {tetu koja bi nastala zbog nekog nedostatka onaj ko sta-vi u promet stvar koju je proizveo, a koja zbog nedostatka za koji on nijeznao, predstavqa opasnost od {tete za lica ili stvari.

Ako je do eksplozije plinske boce do{lo zbog gre{ke na istoj, bez ikakvogdoprinosa tuìoca kao korisnika, za {tetu }e odgovarati tuèni kaoproizvo|a~.

I z o b r a z l o ` e w a:U provedenom postupku je nesumwivo utvr|eno kako je do{lo do eks-

plozije koja se desila u stanu tuìoca, koja je izazvana paqewem stvorenezapaqive sme{e propan butan gasa i vazduha u koncentraciji kada tasme{a postaje zapaqiva i eksplozivna.Po nalazu i mi{qewu ve{taka nesumwivo je utvr|eno da je do isti-

cawa propan butan gasa iz plinske boce i stvarawa zapaqivo-eksploz-ivne sme{e propan butan gasa i vazduha u konkretnom slu~aju do{lo zbognedovoqno zavrnutog nepovratnog ventila sa zaptivnom gumicom u sad-nik boce, {to korisnik boce nije mogao da primeti, i da je paqeweeksplozivne sme{e gasa i vazduha najverovatnije izvr{eno iskrom iliàrom iz {poreta na ~vrsto gorivo koji se nalazio u blizini plinskeboce na koju je propisno bio postavqen re{o za kori{}ewe plina sa is-pravnim ventilom.Iz ovog nalaza, koje su nièstepeni sudovi prihvatili kao objektivan

i stru~an, nesumwivo se utvr|uje da je do{lo do eksplozije plinske bocezbog gre{ke na istoj, bez ikakvog doprinosa tuìoca kao korisnika.Po oceni Vrhovnog suda, odgovornost tuènog zasnovana je na odredbi

~lana 179. Zakona o obligacionim odnosima, po{to je iz ~iwenica ut-vr|enih u toku postupka nesumwivo da je tuèni kao proizvo|a~ stavio upromet stvar koju je proizveo, a koja zbog nedostatka za koje on nije znaopredstavqa opasnost od {tete za lica i stvari, pa tuèni kao proi-zvo|a~ odgovara za {tetu koja je nastala zbog tog nedostatka.


ODGOVORNOST ZA [TETU ORGANIZATORA OKUPQAWA VE]EG BROJA QUDI

Organizator okupqawa ve}eg broja qudi u zatvorenom ili otvorenomprostoru odgovara za {tetu (smrt, telesna povreda) koju neko pretrpiusled izvanrednih okolnosti - gibawa publike i op{teg nereda.

obligacioni odnosi

168

I z o b r a z l o ‘ e w a:Ulaz na utakmicu kontrolisali su radnici drugotu‘enog koji je imao

i svoje redare, ali dogovorom policije i obezbe|ewa drugotu‘enog, natribine su pu{teni navija~i bez karte kako bi se izbegao nered van trib-ina i van mesta odigravawa utakmice. I pored preduzetih mera na obe-zbe|ewu utakmice, jer se nered o~ekivao po{to se radilo o finalnoj utak-mici, publika se u jednom momentu, usled kretawa navija~a prema terenu isukoba sa kordonom milicije, po~ela kome{ati i kretati prema ulazu itom prilikom je povre|en tu‘ilac koji je stajao u blizini ograde tako{to je pao na ogradu, a zatim jo{ dva do tri mesta nani‘e, pa mu je pril-ikom pada odse~en mali prst desne {ake. Zbog ovih telesnih povreda tu-‘ilac je bio na le~ewu, amputiran mu je prst desne {ake, trpeo je bolove istrah, umawena mu je i op{ta ‘ivotna aktivnost za 15% a nastale pos-ledice s obzirom na starost tu‘ioca predstavqaju naru‘ewe sredweg ste-pena.Pravilnom primenom materijalnog prava ni‘estepeni sudovi su oba-

vezali tu‘ene da solidarno naknade {tetu tu‘iocu pri ~emu je i visina{tete u smislu ~lana 200. Zakona o obligacionim odnosima pravilnoodmerena.Pravilna je odgovornost prvotu‘enog zasnovana na odredbi ~lana 181.

Zakona o obligacionim odnosima, jer je kao organizator okupqawa ve}egbroja qudi - finalne odbojka{ke utakmice odgovoran za {tetu koju je tu-‘ilac pretrpeo po{to je telesna povreda tu‘ioca nastala usled vanred-nih okolnosti - gibawa publike i op{teg nereda nastalog upadom delanavija~a na teren i kordon milicije. Tu‘ilac, koji je tada odba~en i na‘i~anu ogradu, kome je jo{ tada odse~en prst nije doprineo da se u takvojsituaciji na|e, jer je sa urednom kartom u{ao na tribinu i stajao tamo gdeje jedino mogao da stoji i gde mu je pokazao redar, s obzirom da su na trib-inu u{li gledaoci bez karte pa nije mogao da do|e do svoga mesta. Uzroknekontrolisanog kretawa i delovawa publike u kome je tu‘ilac povre|en,nema stoga uticaja na osloba|awe od odgovornosti prvotu‘enog kao orga-nizatora. Zbog toga i propusti utvr|eni kod drugotu‘enog ne osloba|ajuprvotu‘enog od odgovornosti, jer se za odgovornost prvotu‘enog kao or-ganizatora i ne tra‘i wegova krivica, a kako u radwama o{te}enog -tu‘ioca nije bilo propusta, to nema mesta ni primeni odredaba o eventu-alnoj podeqenoj odgovornosti. Sudovi su utvrdili da je prvotu‘eni orga-nizator utakmice i na tom osnovu se i zasniva wegova odgovornost, bezobzira {to je preko drugotu‘enog obezbedio prostor za utakmicu, pro-daju karata i obezbe|ewe. Sa tih razloga su i navodi revizije o pogre{nojprimeni materijalnog prava neosnovani.U odnosu na drugotu‘enog tako|e su sudovi pravilno utvrdili da se

wegova odgovornost zasniva na odredbama ~l. 173. i 174. Zakona o obliga-cionim odnosima s obzirom da je kao sportski centar, za potrebe odi-gravawa utakmice prvotu‘enom obezbedio svoj prostor, svoje obezbe|ewei da su wegovi radnici dozvolili ve}oj grupi navija~a da u|e na tribinu,pa je ovakvom delatno{}u drugotu‘enog pretila ve}a neuobi~ajena opas-nost od nastanka {tete koja se nije mogla izbe}i, a {to predstavqa i

obligacioni odnosi

169

opasnu delatnost. Pri tom treba imati u vidu da to nije bavqewe obi-~nim iznajmqivawem prostora, ve} je to prostor koji daje sportsko re-kreacioni centar za organizovawe finalne utakmice na kojoj su se io~ekivali neredi, a zbog ~ega je obezbe|ewe drugotu‘enog jo{ pre utakm-ice anga‘ovalo policiju, {to zna~i da je takvu pove}anu opasnost od nas-tanka {tete i o~ekivao. Zna~i radilo se o delatnosti drugotu‘enog odkoje je pretila opasnost, pa kako je {teta nastala i u vezi sa ovako opas-nom delatno{}u pravilno je i drugotu‘eni obavezan da solidarno saprvotu‘enim kao organizatorom utakmice {tetu tu‘iocu naknadi.


[TETA PROUZROKOVANA VOZILOM INOSTRANE REGISTRACIJE

Iz garantnog fonda obrazovanog kod Udruèwa osiguravaju}ih orga-nizacija nakna|uje se {teta koja je prouzrokovana upotrebom vozila inos-trane registracije, ~iji se vlasnik nije osigurao od autoodgovornosti.

I z o b r a z l o ` e w a:Na osnovu utvr|enog ~iweni~nog stawa, uz primenu materijalnog

prava sadrànog u ~l. 96. i 99. st. 2. pod 1) Zakona o osigurawu imovine ilica ("Sl. list SRJ", br. 30/96), kao i ~l. 185. i 190. Zakona o obligaci-onim odnosima, pravilno je usvojen tu`beni zahtev tuìoca. Naime, pre-ma odredbi ~lana 96. navedenog Zakona o osigurawu imovine i lica,{teta koja je prouzrokovana upotrebom vozila inostrane registracije,~iji se vlasnik nije osigurao od autoodgovornosti, nakna|uje se iz gara-ntnog fonda obrazovanog kod Udruèwa osiguravaju}ih organizacija usmislu ~lana 99. stav 2. pod I) istog Zakona. Kako je za saobra}ajni udesiskqu~ivo kriv voza~ vozila inostrane registracije koje nije bilo osig-urano od autoodgovornosti, pravilno su zakqu~ili nièstepeni sudovida je tuèni odgovoran za {tetu pri~iwenu tuìocu.

(Odluka Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2617/99 od 13.VII 1999)

ODGOVORNOST JAVNOG KOMUNALNOG PREDUZE]A

U smislu ~lana 184. Zakona o obligacionim odnosima za nastalu {tetuu saobra}ajnom udesu na raskrsnici na kojoj za u~esnike saobra}aja nije bilopostavqenog znaka za nailazak na put sa prvenstvom prolaza ("stop") od-govorno je preduze}e koje vr{i komunalnu ili drugu sli~nu delatnost od op-{teg interesa ako bez opravdanih razloga obustavi ili neredovno vr{isvoju uslugu.

I z o b r a z l o ` e w a:U konkretnom slu~aju tuèni nije postavio odgovaraju}u signalizaciju

na raskrsnici ulice S. i @.Z. odnosno saobra}ajni znak "stop" u [email protected]. pre nailaska na raskrsnicu, kako je bio duàn da u~ini, zbog ~egatuìlac nije zaustavio svoje vozilo pre nailaska na raskrsnicu S. sa pra-vom prvenstva prolaza, ve} je nastavio kretawe i sudario se sa teretnim

obligacioni odnosi

170

vozilom koje se ovom ulicom kretalo sa leve strane u odnosu na tuìoca.To govori da je tuèni svojim propustima skrivio udes jer je {tetna pos-ledica proistekla usled neodràvawa saobra}ajne signalizacije, odnosnoneizvr{avawa posla od op{teg interesa. Pri tom, propusta na strani vo-za~a K.I. za nastali udes nema jer se kretao ulicom sa prvenstvom prolaza(ulica S.), a na strani tuìoca nema propusta jer zbog nepostojawa sao-bra}ajnog znaka u ulici @.Z. da nailazi na put sa prvenstvom prolaza nijebio propisno obave{ten o nailasku na prioritetan put, a sa wegove desnestrane nije bilo vozila. S obzirom na navedene okolnosti neprihvatqivesu àlbene tvrdwe da je tuìlac svojim radwama prouzrokovao saobra-}ajnu nezgodu, odnosno spornu {tetu, pri ~emu tuèni u ̀ albi i ne navodikonkretno u ~emu se ti propusti tuìoca ogledaju.

(Presuda Okru`nog suda u Zrewaninu, G`. 1655/00 od 7. II 2001)

UTVR\IVAWE MATERIJALNE [TETE NA VOZILU

Ako je putni~ko vozilo popravqeno {teta je ravna tro{kovima po-pravke, a ne vrednosti novog vozila uz odbitak ostatka.


Prema utvr|enom ~iweni~nom stawu dana 25. aprila 1998.godinedo{lo je do saobra}ajne nezgode u kojoj je o{te}eno vozilo tuìoca markeBMW 325-I-E 36 (totalna {teta), za nezgodu je iskqu~ivo kriv osigu-ranik tuènog koji je nepropisno iz jednosmerne ulice u{ao u raskrsn-icu, pa je do{lo do sudara motornih vozila. Po nalazu i mi{qewu stru-~nog proceniteqa (ZOIL "Dunav") tuìlac je pretrpeo totalnu {tetu~iju visinu je sud utvrdio ve{ta~ewem od koje je odbio vrednost ostatkavozila (3.000 DM) pa je razliku dosudio tuìocu.

Osnovano se u reviziji ukazuje da je zbog pogre{ne primene materijal-nog prava ~iweni~no stawe ostalo nepotpuno utvr|eno tako da se sadastanovi{te o metodologiji utvr|ivawa {tete ne moè prihvatiti kaopravilno.

U toku postupka tuìlac je isticao da je havarisano vozilo popravio,pa ga je tako popravqenog prodao tre}em licu (zapisnik od 15.2.1999. god-ine, iskaz svedoka M.M. na zapisniku od 14.7.1999. godine).

Ako je putni~ko vozilo popravqeno {teta je ravna tro{kovima opra-vke, a ne vrednosti novog vozila uz odbitak ostatka. Naturalna {teta jeposle opravke vozila postala nov~ana {teta, pa poverilac (o{te}eni)ima pravo na naknadu tro{kova opravke sa zateznom kamatom od momentau~iwenog izdatka. Prema tome, ako je {teta otklowena naknada se neodre|uje prema cenama u vreme dono{ewa sudske odluke u smislu ~lana189. stav 2. ZOO, ve} je ravna tro{kovima opravke. Prvostepeni sud zbogpogre{ne primene materijalnog prava nije utvr|ivao tro{kove opravke.

(Re{ewe Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2717/2000 od 22. III 2001)

obligacioni odnosi

171

NAKNADA [TETE NA VOZILU INOSTRANE REGISTRACIJE NA[EG RADNIKA NA RADU U INOSTRANSTVU

Tu‘ilac kao o{te}eni ima pravo da zahteva na ime naknade {teteisplatu protivvrednosti strane valute u dinarima prema kursu na danisplate, a na ovaj iznos tu‘iocu pripada i domicilna kamata u dinarskojprotivvrednosti u situaciji kada je {tetu u saobra}ajnom udesu u Jugo-slaviji pretrpeo na{ radnik na radu u inostranstvu na kolima inostraneregistracije, pa je vozilo popravio u inostranstvu i opravku platio stra-nom valutom.

(Presuda Op{tinskog suda u Rumi P 484/96 od 15.VIII 1996. i presuda Okru‘nog suda u Sremskoj Mitrovici G‘. 1130/96 od 15.X 1996)

NAKNADA [TETE U OBLIKU RENTE ZBOG SMAWEWA RADNE SPOSOBNOSTI

Potrebno je da se utvrdi da li je i koliki gubitak o{te}enog lica uprihodima nastupio zbog umawewa radne sposobnosti da bi ostvario na-knadu {tete u vidu mese~ne rente zbog smawewa radne sposobnosti.


Prvostepeni sud nije potpuno i pravilno utvrdio relevantne ~iwen-ice za ocenu da li tu‘ilac ima pravo na rentu i u kojoj visini.

Naknada za umawenu radnu sposobnost predstavqa gubitak prihodakoji neko lice ne mo‘e vi{e da ostvaruje zbog smawewa radne sposob-nosti. Zna~i, da bi neko lice ostvarilo naknadu zbog umawene radne spo-sobnosti, a u vidu mese~ne rente, mora da se utvrdi da li je i koliki gubi-tak u prihodima tog lica nastupio zbog umawewa radne sposobnosti.

U prvostepenom postupku nije utvr|eno koliki je prihod ostvarioA.M., odnosno wegovo porodi~no doma}instvo, pre nego {to je povre|en,a kolike je prihode ostvarivao posle povre|ivawa a {to je nu‘no za do-no{ewe odluke da li tu‘ilac ima pravo na rentu i u kojoj visini.

Pored toga, osnovani su navodi ‘albe tu‘enog da nije jasno na osnovukojih kriterijuma je sudski ve{tak poqoprivredne struke na{ao da jedoprinos tu‘ioca u porodi~nom doma}instvu koje sa~iwava on, wegovasupruga, sin i snaja sa 60%, a da prvostepeni sud nije utvrdio koje posloveje obavqao tu‘ilac pre povre|ivawa, a koje ostali ~lanovi wegovog po-rodi~nog doma}instva. Pored ovoga u nalazu sudskog ve{taka poqopri-vredne struke je navedeno da je 7 ha zemqe porodi~nog doma}instva A.M.pod setvom, a {to ne proizilazi iz izvoda iz zemqi{nih kwiga koji suprilo‘eni spisima predmeta.

Sa ovih razloga pobijana presuda u odnosu na dosu|enu rentu tu‘iocuje morala biti ukinuta.

(Presuda Okru‘nog suda u Beogradu, G‘. 6436/2000 od 26.X 2000)

obligacioni odnosi

172

SNI@EWE NAKNADE

Sud moè osuditi odgovorno lice da isplati mawu naknadu nego {toiznosi {teta, ako ona nije prouzrokovana ni namerno ni krajwom nepa-`wom, a odgovorno lice je slabog imovnog stawa, tako da bi ga isplatapotpune naknade dovela u oskudicu.


U postupku je utvr|eno da je tuèni kao radnik pograni~ne policije ucarinarnici dana 1.septembra 1994. godine oko 03,00 ~asa u zgradi cari-narnice gde je priveo tuìoca, radi provere isprava, bez razloga i povodaudario pomenuto lice vi{e puta bridom {ake u predelu lica, nanev{i mupri tome te{ke telesne povrede u vidu potpunog preloma dowe vilice sleve strane, te je zbog izvr{enog krivi~nog dela te{ke telesne povredepravnosna`nom krivi~nom presudom osu|en. Kao trajna posledica pov-re|ivawa kod tuìoca je nastalo umawewe ̀ ivotne aktivnosti u visini od10%, trpeo je fizi~ke bolove i strah i nastala je naruènost u vidu uo-~qivog deformiteta dowe vilice.

Na osnovu takvog ~iweni~nog utvr|ewa nièstepeni sudovi su pravil-no zakqu~ili o odgovornosti tuènih za nastalu {tetu. Naime, prvo-tuèni odgovara po pravilima o odgovornosti po osnovu krivice u smislu~lana 154. stav 1. u vezi ~lana 158. ZOO, a drugotuèna Republika Srbija,po pravilima o odgovornosti pravnog lica prema tre}em u smislu ~lana172. ZOO.

Iz utvr|enog ~iweni~nog stawa nesumwivo proizilazi da je prvotu-èni {tetu prouzrokovao namerno, jer je bez razloga i povoda udariotuìoca vi{e puta bridom {ake u predelu vilice, nanev{i mu te{ku tel-esnu povredu ~ime je izvr{io krivi~no delo te{ke telesne povrede {to jeutvr|eno pravnosna`nom krivi~nom presudom. Stoga je neosnovano uka-zivawe u reviziji o podeqenoj odgovornosti (~lan 192. ZOO).

Ne mogu se prihvatiti ni navodi revizije o pogre{noj primeni mater-ijalnog prava, jer navodno sudovi nisu vodili ra~una o snièwu naknade.Prema ~lanu 191. ZOO, koji se odnosi na snièwe naknade, sud moè vo-de}i ra~una o materijalnom stawu o{te}enog, osuditi odgovorno lice daisplati mawu naknadu nego {to iznosi {teta, ako ona nije prouzrokovanani namerno ni krajwom nepa`wom, a odgovorno lice je slabog imu}nog sta-wa, te bi ga isplata potpune naknade dovela u oskudicu. Po shvatawu ovogasuda u konkretnom slu~aju nema mesta primeni ovog propisa, jer iz ~iwe-ni~nog stawa nesumwivo proizilazi da je prvotuèni iskqu~ivo kriv zaprouzrokovanu {tetu. Dakle, namera, odnosno krajwa ili gruba nepa`wa{tetnika iskqu~uje primenu navedenog propisa.


obligacioni odnosi

173

ODGOVORNOST PREDUZE]A ZA [TETU

Za {tetu koju je zaposleni u radu ili u vezi sa radom prouzrokovaotre}em licu odgovara preduze}e u kome zaposleni radi, osim ako dokaè daje zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo.

I z o b r a z l o ` e w a:Prema utvr|enom ~iweni~nom stawu u saobra}ajnoj nezgodi koja se

dogodila 23.2.1996. godine, o{te}eno je vozilo tuìoca. Do ove nezgode jedo{lo krivicom voza~a prvotuènog saobra}ajnog preduze}a koji je ukrivi~nom postupku ogla{en krivim zbog te{kog dela protiv bezbedno-sti javnog saobra}aja iz ~lana 201. stav 3. u vezi sa ~lanom 195. stav 3.ta~ka 1. KZ RS, izre~ena mu je kazna zatvora u trajawu od 6 meseci, us-lovno na godinu dana. Nièstepeni sudovi su na osnovu nalaza ve{takautvrdili visinu materijalne {tete, koja je nastala na vozilu tuìoca.Kod ovako utvr|enog ~iweni~nog stawa, pravilno su nièstepeni su-

dovi primenili materijalno pravo kada su obavezali tuèno preduze}e danaknadi materijalnu {tetu za koju je kriv voza~ koji je zaposlen u ovompreduze}u. Naime, prema odredbi ~lana 170. Zakona o obligacionim odno-sima za {tetu koju je zaposleni u radu ili u vezi sa radom prouzrokovaotre}em licu, odgovara preduze}e u kome zaposleni radi u trenutku pro-uzrokovawa {tete, osim ako dokaè da je zaposleni u datim okolnostimapostupio onako kako je trebalo. U konkretnom slu~aju utvr|eno je da je do{tete do{lo krivicom voza~a preduze}a koji je upravqao autobusom ~ijije vlasnik tuèno preduze}e, a koji je vozio neprilago|enom brzinom.Neosnovani su revizijski navodi kojim se isti~e podeqena odgovor-

nost preduze}a za odràvawe puteva. Naime, prema ~lanu 192. Zakona oobligacionim odnosima srazmerna odgovornost postoji jedino u slu~ajukada o{te}enik doprinese da {teta nastane ili da bude ve}a nego {to biina~e bila. Prema tome, preduze}e za odràvawe puteva ne moè biti sra-zmerno odgovorno, a nije ni solidarno odgovoro, jer je u provedenom pos-tupku utvr|eno da je voza~ prvotuènog prouzrokovao {tetu krivi~nimdelom voze}i autobus neprilago|enom brzinom.


TRO[KOVI SAHRANE

Sud vodi ra~una o mesnim obi~ajima, odnosno shvatawima sredine iz kojepoti~e poginuli i u kojoj je sahrawen, pri utvr|ivawu visine tro{kovasahrane.

I z o b r a z l o ‘ e w a:U uobi~ajene tro{kove sahrane po ~lanu 193. stav 1. Zakona o obliga-

cionim odnosima spadaju i tro{kovi podu{ja posle sahrane poginulog(~etrdesetodnevni pomen, polugodi{wi i godi{wi). Pri utvr|ivawu vi-sine ovih tro{kova koje bi trabalo da snosi tu‘ena, sud vodi ra~una omesnim obi~ajima, odnosno shvatawima sredine iz koje poti~e poginuli iu kojoj je sahrawen. Ti tro{kovi se ne odre|uju prema stvarnim izdacima

obligacioni odnosi

174

podu{ja koji mogu biti i ve}i od nu‘nih - uobi~ajenih tro{kova povodomsahrane, ve} prema mesnim standardima sredine. Zbog toga je prvostepenisud bio du‘an da odlu~ne ~iwenice i okolnosti utvrdi koriste}i se do-kaznim sredstvima kao {to su saslu{awe stranaka, svedoka, pribavqawemizve{taja Komunalnog preduze}a i ve{ta~ewem, kako bi se utvrdilo kojisu tro{kovi sahrane podu{ja uobi~ajeni i nu‘ni prema mesnim obi~ajimau odre|enoj sredini.

(Presuda Okru‘nog suda u Beogradu G‘. 6896/99)

NOVÂNA RENTA KAO NAKNADA [TETE

(^lan 195. st. 2. ZOO)

Odgovorno lice du`no je da pla}a povre|enom odre|enu nov~anu rentu,kao naknadu za tu {tetu ako povre|eni zbog potpune ili delimi~ne nes-posobnosti za rad gubi zaradu ili su mu potrebe trajno pove}ane, ili su mumogu}nosti daqeg razvijawa ili napredovawa uni{tene ili smawene.

Naknada {tete u vidu nov~ane rente moè se dosuditi samo za {tetukoja postoji u momentu dono{ewa sudske odluke, pa ubudu}e, a ne i za ranijepretrpqenu {tetu, koja se dosu|uje u jednokratnom iznosu.


Prema ~lanu 195. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, ko drugomenanese telesnu povredu ili mu naru{i zdravqe, duàn je da naknaditro{kove oko le~ewa i druge potrebne tro{kove u vezi s tim, kao i zaraduizgubqenu zbog nesposobnosti za rad za vreme le~ewa. U konkretnom slu-~aju, sudovi nisu utvrdili vreme le~ewa tuìoca, niti precizno utvr-dili izgubqenu zaradu u tom periodu.Po ~lanu 195. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, ako povre|eni

zbog potpune ili delimi~ne nesposobnosti za rad gubi zaradu, ili su mupotrebe trajno pove}ane, ili su mu mogu}nosti daqeg razvijawa ili na-predovawa uni{tene ili smawene, odgovorno lice du`no je da pla}a po-vre|enom odre|enu nov~anu rentu, kao naknadu za tu {tetu.Iz navedenih odredaba proizilazi da se naknada {tete u vidu nov~ane

rente moè dosuditi samo za {tetu koja postoji u momentu dono{ewa sud-ske odluke, pa ubudu}e, a ne i za ranije pretrpqenu {tetu koja se dosu|uje ujednokratnom iznosu.U konkretnom slu~aju, prvostepeni sud je suprotno postupio, jer je i

{tetu pre presu|ewa dosudio u vidu mese~ne rente, a ne u jednokratnomiznosu.U ponovnom postupku tuìlac }e urediti tu`bu na osnovu ~lana 109. u

vezi sa ~lanom 186. Zakona o parni~nom postupku, i izvr{iti razgra-ni~ewe izme|u izgubqene zarade za protekli period do momenta presu-|ewa i budu}e izgubqene zarade (rente), pa }e u tom smislu i sud donetiodgovaraju}u odluku.


obligacioni odnosi

175

NAKNADA NEMATERIJALNE [TETE

Zbog nezakonitog udaqewa sa posla zaposleni nema pravo na naknadu nem-aterijalne {tete za pretrpqene psihi~ke bolove.

I z o b r a z l o ` e w a:U toku prvostepenog postupka utvr|eno je da je tuìlac udaqen iz ra-

dne organizacije nezakonitim re{ewem koje je poni{teno od strane suda,te je tuìlac vra}en u radni odnos. Tuìlac tu`bom traì naknadu nema-terijalne {tete koju je pretrpeo u vidu du{evnih bolova koje je imao zbognezakonitog udaqewa s posla.Prema tako utvr|enom ~iweni~nom stawu, koje se revizijom ne moè

pobijati, pravilno je drugostepeni sud preina~io odluku prvostepenogsuda i odbio tu`beni zahtev tuìoca kao nesnovan. Naime, pravi~nanaknada za pretrpqene du{evne bolove pripada samo u slu~ajevima prop-isanim ~lanom 20. ZOO, i to za pretrpqene du{evne bolove zbog uma-wewa ìvotne aktivnosti, naruènosti, povrede ugleda i ~asti, slobodeili prava li~nosti i smrti bliskog lica. Tuìocu ne pripada pravo nanov~anu naknadu za pretrpqene psihi~ke bolove usled nezakonitog uda-qewa sa posla, jer je wegova satisfakcija u tome {to je pravnosna`nomsudskom odlukom vra}en na posao. U tom smislu tuìlac ima pravo nanaknadu materijalne {tete zbog izgubqene zarade, a koja je tuìocu is-pla}ena kao stvarna {teta na ime razlike u li~nom dohotku za period ud-aqewa iz preduze}a.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, P. rev 4765/99 od 27.X 1999)

NEOSNOVANI PRITVOR I NAKNADA [TETE

Kada su tuìoci proveli u pritvoru 269 dana, a potom oslobo|eni odoptu`be na osnovu pravnosna`ne presude donete u tom postupku, jer sutuìoci do odlaska u pritvor imali stabilan i sre|en porodi~ni ìvot,a kao posledica neosnovanog li{ewa slobode kod tuìoca je nastao po-reme}aj psihi~ke i emocionalne ravnoteè, postoji odgovornost Repub-like Srbije i obaveza da tuìocima naknadi {tetu.

I z o b r a z l o ` e w a:Prema utvr|enom ~iweni~nom stawu protiv tuìlaca vo|en je kri-

vi~ni postupak u predmetu Okru`nog suda u Kraqevu zbog krivi~nog delate{ke telesne povrede iz ~lana 53. stav 3. u vezi sa stavom 2. KZ RS. Tu-ìoci su bili u pritvoru u periodu od 5.1.1998. godine do 29.9.1998. god-ine i to ukupno 269 dana. Tuìoci su oslobo|eni od optu`be na osnovupravnosna`ne presude Okru`nog suda koja je doneta u tom postupku. Doodlaska u pritvor tuìoci su bili radnici SUP-a. Do odlaska u pritvorimali su stabilan i sre|en porodi~ni ìvot, a kao posledica neosno-vanog li{ewa slobode kod tuìlaca je nastupio poreme}aj psihi~ke iemocionalne ravnoteè.Na osnovu utvr|enog ~iweni~nog stawa pravilno su nièstepeni su-

dovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tu`beni zahtev tu-

obligacioni odnosi

176

ìlaca za naknadu {tete zbog pretrpqenih du{evnih bolova zbog neosno-vanog li{ewa slobode. Pri tom su pravilno imali u vidu duìnu trajawapritvora, kvalifikaciju krivi~nog dela koje im je stavqeno na teret,ugled koji su tuìoci uìvali u sredini kako radnoj tako i porodi~noj,porodi~ne prilike tuìoca i wihovo stawe zdravqa posle nastupawa{tetnog doga|aja, kao i ~iwenicu da su tuìoci lica koja ranije nisuosu|ivana. Polaze}i od odredbe ~lana 545. ZKP i ~lana 200. Zakona oobligacionim odnosima, visina naknade je pravilno odmerena od stranedrugostepenog suda i u skladu je sa prirodom i dru{tvenom svrhom tenaknade. Upravo ta naknada predstavqa satisfakciju tuìocima zbogtrpqewa du{evnih bolova.


DU[EVNI BOLOVI NA IME NEOSNOVANOG LI[EWA SLOBODE

U svakom konkretnom slu~aju naknade sud polazi od parametara vezanihza duìnu pritvora, ìvotnih i porodi~nih prilika tuìoca jer je svakanaknada nematerijalne {tete individualizirana.


Tuìlac je podneo tu`bu protiv tuène Republike Srbije traè}iisplatu nematerijalne {tete zbog neosnovanog li{ewa slobode. Prvoste-peni sud je tuìocu dosudio 120.000 dinara i tokom tog postupka jeutvr|eno da je krivi~ni postupak vo|en protiv tuìoca obustavqen zbognastupawa apsolutne zastarelosti, da je tokom trajawa istog tuìlac biou pritvoru u periodu od 3.3.1994. god. do 15.4.1994. god. Tako|e je utvr|enoda je tuìlac bio osu|en na zatvorsku kaznu u trajawu od dve godine nakoju je upu}en po isteku spornog pritvora. Parni~ni prvostepeni sud jedetaqno utvrdio duìnu trajawa pritvora, ìvotne i porodi~ne priliketuìoca, a proveo je i neuropsihijatrijsko ve{ta~ewe, pa je po osnovupretrpqenih du{evnih bolova zbog neosnovanog li{ewa slobode tuìo-cu dosudio 120.000 dinara. Tuèna Republika Srbija nije uloìla àlbu,a tuìlac je uloìo àlbu zbog pogre{ne primene materijalnog prava. Upostupku povodom àlbe drugostepeni sud je potvrdio odluku prvostepe-nog suda smatraju}i da je pozivawe tuìoca na odluku Vrhovnog suda upovodu re{avawa drugog predmeta o isplati ovoga vida nematerijalne{tete neosnovano, jer je svaka naknada nematerijalne {tete individual-izirana, pa u svakom konkretnom slu~aju sud polazi od parametara veza-nih za duìnu pritvora, ìvotnih i porodi~nih prilika tuìoca, pa jeupravo naknada individualizirana prema li~nosti tuìoca.

(Presuda Okru`nog suda u Sremskoj Mitrovici, G`. 1114/01 od 28.VIII 2001)

obligacioni odnosi

177

NAKNADA NEMATERIJALNE [TETE ZBOG NEOSNOVANOG ZADR@AVAWA

Zadràvawe lica od strane radnika organa unutra{wih poslova morabiti zasnovano na odredbama ~lana 24. Zakona o vr{ewu unutra{wih po-slova iz nadle`nosti saveznih organa, odnosno, Zakonika o krivi~nom pos-tupku i drugim propisima, dok svako drugo zadràvawe predstavqa osnovza podno{ewe tu`be za naknadu {tete u smislu ~lana 200. Zakona o obli-gacionim odnosima.


Prvostepenom presudom je tuèna Republika Srbija – MUP Srbije,SUP P. obavezana da tuìocu V.M. na ime naknade {tete za pretrpqenedu{evne bolove zbog povrede ugleda, ~asti, slobode i prava li~nosti, is-plati iznos od 30.000,00 dinara sa odgovaraju}om zakonskom zateznom kam-atom. Prema utvr|enom ~iweni~nom stawu ovla{}ena slu`bena lica, ra-dnici SUP-a P. su ograni~ili kretawe tuìoca na taj na~in {to su 9.maja 2000. godine zadràli tuìoca u prostorijama SUP-a od 17.30 do22.30 sati istog dana, a krajem avgusta meseca iste godine tuìlac je uprostorijama SUP-a zadràn ~etiri sata, pri ~emu ovl{}ena slu`benalica SUP-a tuìocu nisu izdali nikakvu odluku na osnovu koje je istikriti~nom prilikom bio zadràn u prostorijama SUP-a P. Prvostepenisud, pozivaju}i se na nezakonito postupawe radnika SUP-a P. prilikomzadràvawa tuìoca, i to protivno ~l. 11. i 12. Zakona o unutra{wim po-slovima (“Slu`beni glasnik RS”, br. 44/91), nalazi da je ovakvo postupaweovla{}enih lica SUP-a P. tuìocu naneta nematerijalna {teta neosno-vanim li{ewem slobode. Drugostepeni sud u àlbenom postupku nalazi daje prvostepena odluka doneta uz apsolutno bitne povrede odredaba par-ni~nog postupka iz ~lana 354. stav 2. ta~ka 14. ZPP, zbog ~ega je prvoste-pena presuda morala biti ukinuta, jer odlu~na okolnost, postojawe ilinepostojawe zakonskog osnova za zadràvawe tuìoca u prostorijamaSUP-a nije pouzdano utvr|ena. Ovla{}eno lice se prilikom li{avawaslobode tuìoca poziva na svoju slu`benu bele{ku od 9. maja 2000. godineiz koje se ne moè utvrditi zakonski osnov i vreme zadràvawa tuìoca,a o zadràvawu tuìoca po drugi put u toku avgusta meseca iste godine or-gani SUP-a nisu dostavili nikakvu svoju odluku. S druge strane, prvoste-peni sud se u svojoj odluci poziva na ~lan 11. Zakona o unutra{wim po-slovima (“Slu`beni glasnik RS”, br. 44/91, 79/91 i 54/96) kojim je reguli-san zakonski osnov i vreme zadràvawa privedenog lica, kao i pravo za-drànog lica na naknadu {tete u slu~aju neosnovanog zadràvawa, pre-vi|aju}i pri tome da su odredbe ~l. 11, 13, 14. i 15. Zakona o unutra{wimposlovima ogla{ene neustavnim odlukama Saveznog ustavnog suda I U.br.171/94 i 153/93 od 17. januara 2001. godine (“Slu`beni list SRJ”, br. 5 od1. februara 2001. godine). U regulisawu navedenog pravnog odnosa sud semogao pozvati samo na odredbe ~lana 24. Zakona o vr{ewu unutra{wih po-slova iz nadle`nosti saveznih organa, odnosno odredbe Zakona o kri-vi~nom postupku kao i drugim specijalnim odredbama kojima se reguli{e

obligacioni odnosi

178

osnov, postupak i duìna zadràvawa privedenog lica od strane ovla-{}enih organa MUP-a – SUP-a.

Zbog navedene povrede postupka i ~iweni~no stawe je ostalo nepotpunoutvr|eno, a time je moglo do}i i do pogre{ne primene materijalnog prava,zbog ~ega je prvostepena presuda morala biti ukinuta i vra}ena na ponovnipostupak.U ponovnom postupku prvostepeni sud }e saslu{awem ovla{}enih slu-

`benih lica SUP-a P. koji su priveli tuìoca utvrditi okolnosti bitne zapostojawe ili nepostojawe zakonskog osnova za zadràvawe tuìoca u pro-storijama SUP-a dana 9. maja 2000. godine i krajem avgusta iste godine, pa }eprimenom odgovaraju}ih pozitivno pravnih propisa odlu~iti o osnovano-sti tu`benog zahteva tuìoca i donese pravilnu i zakonitu odluku.

(Re{ewe Okru`nog suda u Poàrevcu, G`. 884/2000 od 26.IX 2002)

PSIHI^KE PATWE I PRAVNO LICE

Radwom nekog lica moè biti umawen dru{tveni ugled pravnog lica,onako kao {to moè biti umawen i ugled fizi~kih lica, ali ne moèbiti analogije izme|u fizi~kih i pravnih lica kada je re~ o posledicamaovakve {tetne radwe koja se manifestuje u jednom od vidova nemateri-jalne {tete, po{to ona podrazumeva psihi~ke patwe, a pravno lice nijesposobno da takve patwe ose}a.

I z o b r a z l o ` e w a:Predmet tu`benog zahteva je naknada nematerijalne {tete zbog povrede

ugleda tuìoca kao pravnog lica, na osnovu ~lana 62. Zakona o javnominformisawu i ~lana 200. Zakona o obligacionim odnosima.Pravno stanovi{te izloèno u pobijanoj presudi da je "zaintereso-

vano lice" koje ima pravo na tu`bu na naknadu {tete, shodno ~lanu 62.Zakona o javnom informisawu samo fizi~ko lice, a ne i pravno, po oceniovog suda nije prihvatqivo, jer prema tome kako je definisan pojam licau navedenoj zakonskoj normi, Zakon kada govori o "zainteresovanom licu"ne misli samo na fizi~ko lice, ve} i na pravno lice.Me|utim, ovaj sud stoji na pravnom stanovi{tu nièstepenih sudova

da na osnovu navedenih zakonskih odredaba pravno lice nema pravo nanaknadu nematerijalne {tete.Radwom nekog lica moè biti umawen dru{tveni ugled pravnog lica,

onako kao {to moè biti umawen i ugled fizi~kih lica, ali ne moèbiti analogije izme|u fizi~kih i pravnih lica kada je re~ o posledicamaovakve {tetne radwe koja se manifestuje u jednom od vidova nematerijalne{tete, po{to se nematerijalna {teta kod povrede ugleda ne sastoji uumawewu ugleda kao takvom, ve} u psihi~kim patwama koje otuda dolaze, apravno lice nije sposobno da takve patwe ose}a.Me|utim, pravno lice, u skladu sa navedenim zakonskim odredbama,

ima pravo na naknadu materijalne {tete po op{tim propisima Zakona oobligacionim odnosima za naknadu materijalne {tete.

(Presuda Vrhovnog suda Crne Gore, Rev. 343/97 od 24.XII 1998)

obligacioni odnosi

179

NAKNADA NEMATERIJALNE [TETE ZA PRETRPQENI STRAH


Osnovan i intenzivan strah roditeqa za sudbinu svog deteta nijepravno priznata nematerijalna {teta, pa tuìocu ne pripada ni pra-vi~na nov~ana naknada nematerijalne {tete na ime naknade nematerijalne{tete za pretrpqeni strah za ìvot nero|enog deteta ili teìh pos-ledica po zdravqe deteta kod poro|aja.


Presudom Op{tinskog suda u Poàrevcu od 6.4.2001. godine delimi~noje usvojen tu`beni zahtev tuìoca J.Z. i tuèna M.S. obavezana da na imenaknade nematerijalne {tete isplati tuìocu za pretrpqeni strah zaìvot maloletnog deteta ili teìh posledica kod poro|aja, iznos od15.000 dinara i za pretrpqene du{evne bolove, patwe i nelagodnosti zbogpovrede prava li~nosti, ugleda i dostojanstva li~nosti isti iznos, sve sazakonskom zateznom kamatom od presu|ewa do isplate, u roku od 15 dana popravnosna`nosti presude, pod pretwom prinudnog izvr{ewa.

Okru`ni sud u Poàrevcu je presudom preina~io ovu odluku i u stavu1. izreke odbio kao neosnovan, celokupni tu`beni zahtev, nalaze}i da je udono{ewu prvostepene odluke do{lo do pogre{ne primene materijalnogprava, odredbe ~lana 200. stav 1. ZOO. Tuìlac je traìo da se tuènaobaveè na isplatu naknade nematerijalne {tete za pretrpqeni strah idu{evne bolove zbog povrede prava li~nosti, jer ga je tuèna prevarila iz-javom da je ona u drugom stawu i da se o~ekuje ro|ewe deteta, pa tuìlacsmatra, s obzirom da trudno}e nije ni bilo, da je ovako postavqeni zahtevosnovan. Op{tinski sud je usvojio tu`beni zahtev u celini, a Okru`ni sudnalazi da je tu`beni zahtev tuìoca neosnovan, jer Zakon o obligacionimodnosima poznaje nov~anu naknadu nematerijalne {tete samo za strah zasopstveni ìvot, a ne i za strah za tu|i ìvot. Osnovan intenzivan strahroditeqa za sudbinu svog deteta nije pravno priznata nematerijalna {te-ta, pa je pogre{no shvatawe prvostepenog suda da tuìocu pripada pravona pravi~nu nov~anu naknadu nematerijalne {tete za pretrpqeni strah zaìvot nero|enog deteta ili teìh posledica kod poro|aja. Tuìocu nepripada ni pravi~na nov~ana naknada nematerijalne {tete za du{evne bo-love zbog povrede ugleda i ~asti, jer ose}awe poniènosti i uvre|enostikod tuìoca zbog toga {to ga je tuèna prevarila u vezi uspeha ve{ta~keoplodwe, a time i postojawa trudno}e, nisu takve prirode da opravdavajudosu|ivawe pravi~ne nov~ane naknade.

(Presuda Okru`nog suda u Poàrevcu, G`. 1017/2001 od 19.XI 2001)

obligacioni odnosi

180

NAKNADA ZA DU[EVNE BOLOVE ZBOG SMRTI ZAMETKA


Majka ima pravo na naknadu {tete za du{evne bolove koje je pretrpelasmr}u zametka qudskog bi}a u wenom telu, bez obzira {to u vreme {tet-nog doga|aja dete nije bilo ìvo ro|eno kada je do povrede fetusa, (plodaqudskog bi}a) do{lo prilikom saobra}ajne nezgode dok se nalazilo u telumajke u devetom mesecu wene trudno}e koja ima normalan tok.


U slu~aju smrti neke osobe sud moè dosuditi ~lanovima wegove uèporodice (roditeqima, bra~nom drugu) pravi~nu nov~anu naknadu za wi-hove du{evne bolove (~lan 201. stav 1. ZOO).

Pitawe da li tuìqa ima u ovom slu~aju pravo na naknadu {tete zadu{evne bolove koje je pretrpela zato {to je u nezgodi zadobila nag-we~ewe materice, krvarewe ploda u devetom mesecu trudno}e i kao pos-ledicu smrt ploda, predstavqa primenu materijalnog prava.

Po oceni Vrhovnog suda tuìqi pripada naknada {tete po navedenomosnovu bez obzira na to {to u vreme {tetnog doga|aja dete nije bilo ìvoro|eno.

Iz sadrìne spisa i utvr|ewa suda sledi da je do povrede fetusa, plodaqudskog bi}a i zatim wegove smrti do{lo dok se nalazilo u telu majkeprilikom saobra}ajnog udesa. Medicinska nauka smatra da fetus u deve-tom mesecu trudno}e majke, koja ima normalan tok, ima vitalne funkcijekoje ga ~ine sposobnim za ìvot izvan maj~inog tela, zbog ~ega se imasmatrati qudskim bi}em i pre ro|ewa. To {to fetus nije lice, kao {to }epo ro|ewu dete postati, ne zna~i da je obi~na stvar.

Du{evni bol tuìqe zbog smrti jo{ nero|enog deteta u ovom slu~aju jeneizmeran i osnovno na~elo pravi~nosti traì da se nov~ana satis-fakcija tuìqi za ovaj bol naknadi. Prema tome tuìqi pripada nak-nada {tete za du{evne bolove koje je pretrpela smr}u zametka qudskogbi}a u wenom telu, koje jo{ nije ro|eno. Okolnost da je ova {teta pre-sudama nièstepenih sudova tuìqi dosu|ena kao naknada za du{evnebolove i patwe za izgubqenim detetom nije od zna~aja jer se radi o istoj{teti koja u presudama pojmovno nije dovoqno precizno odre|ena.

Prilikom odlu~ivawa o visini iznosa nov~ane satisfakcije u slu~ajuprouzrokovawa {tete sud je imao u vidu intenzitet pretrpqenih du-{evnih bolova i wihovo vremensko trajawe, zatim zna~aj povre|enogdobra i ciq kome sluì ova nov~ana satisfakcija, pa je pravilno dosu-dio naknadu u visini od 15.000,00 dinara, koliko je tu`bom i zahtevano.


obligacioni odnosi

181

NAKNADA NEMATERIJALNE [TETE ZBOG NAROÎTO TE[KOG INVALIDITETA

(^lan 201. ta~ka 3. ZOO)

Naknada nematerijalne {tete zbog naro~ito te{kog invaliditetapripada i nasciturusu.

Supruzi ne pripada naknada nematerijalne {tete zbog naro~ito te{-kog invaliditeta supruga ako je brak zakqu~en posle wegovog povre|ivawa.


Na ~iweni~no stawe, utvr|eno u provedenom postupku, pravilnom pri-menom materijalnog prava dosu|ena je naknada neimovinske {tete tu-ìocu @.Q., presudom Okru`nog suda u Novom Sadu. Dosu|ena je pra-vi~na naknada, saglasno odredbi ~lana 200. Zakona o obligacionim odno-sima, koja predstavqa satisfakciju za trpqewa tuìoca, s obzirom na te-ìnu i svrhu pretrpqenih povreda, intenzitet i duìnu trajawa straha,fizi~kih bolova, postojawe i meru naruènosti i postojawe, procenat ikonkretna ispoqavawa smawene ìvotne sposobnosti. Pri tom je pooceni Vrhovnog suda pravilno ocewen prigovor zastarelosti potra-ìvawa kao neosnovan, s obzirom da je le~ewe tuìoca @.Q. zavr{eno udecembru 1993. godine, a tu`ba je podneta u septembru 1996. godine, preproteka roka od tri godine.

Neosnovano je isticawe tuène u reviziji da maloletnom detetu tuì-oca Q., tuìocu S. ne pripada pravo na naknadu neimovinske {tete zapsihi~ke patwe izazvane naro~ito te{kim invaliditetom oca, zbog toga{to maloletni S. nije bio ro|en u momentu povre|ivawa tuìoca Q.,po{to se po oceni Vrhovnog suda radi o jednom vidu {tete koji }e trajaticelog ìvota, i koji }e se poja~avati uzrastom maloletnog deteta, koji }eimati pred o~ima trpqewa oca zbog naro~ito te{kog invaliditeta pril-ikom preuzimawa svih ìvotnih aktivnosti, te doìvqavati du{evnepatwe koje pravdaju dosu|ivawe naknade neimovinske {tete, a wenu vi-sinu su nièstepeni sudovi pravilno odmerili.

Sa izloènih razloga revizija tuène kojom se napada dosu|ena na-knada {tete tuìocu @.Q. i maloletnom @.S. je neosnovana, pa je od-lu~eno kao u izreci, a na osnovu ~lana 393. ZPP.

Me|utim, po oceni Vrhovnog suda osnovano u reviziji ukazuje tuènida supruzi tuìoca @.Q. - @.Z. ne pripada naknada neimovinske {tetezbog naro~ito te{kog invaliditeta supruga, po{to je tuìqa Z. zakqu-~ila brak sa prvotuènim posle wegovog povre|ivawa, {to zna~i da je umomentu zakqu~ewa braka bila potpuno svesna svih te{kih povreda i po-sledica rawavawa, te i trpqewa koje }e tuìlac @.Q. imati u ìvotu.Pristajawem i prihvatawem da zakqu~i brak sa tuìocem @.Q., sa

takvim te{kim zdravstvenim stawem i sa tako te{kim posledicama pov-re|ivawa, tuìqa Z. je prihvatila sve te posledice, te ne moè da za toodgovara tuèni, zbog ~ega nema osnova odgovornosti tuènog, pa je tu-`beni zahtev tuìqe Z.@. u celini neosnovan, zbog ~ega je preina~ena

obligacioni odnosi

182

presuda prvostepenog i drugostepenog suda i wen tu`beni zahtev u celiniodbijen, te odlu~eno saglasno odredbi ~lana 395. stav 1. ZPP.


PRAVO VANBRA^NOG SUPRU@NIKA NA NOVÂNU NAKNADU ZA DU[EVNE BOLOVE


Vanbra~na supruga ima pravo na naknadu na ime du{evnog bola koji jetrpela i koji }e i ubudu}e trpeti usled gubitka svog vanbra~nog supruga,ako je izme|u vanbra~nih supru`nika postojala takva fakti~ka zajednicaìvota koja se po kvalitetu sadràja ni u ~emu nije razlikovala od bra-~ne zajednice, izuzev po formi.


U provedenom postupku je utvr|eno da je izme|u tuìqe i pok. ^. posto-jala vanbra~na zajednica od 1973. godine, sve do 16.7.1995. godine, kada je^. preminuo od posledica povreda zadobijenih u saobra}ajnoj nezgodi kojase dogodila 19.6.1995. godine.U postupku je utvr|eno da su ^. i tuìqa ìveli u zajedni~kom doma-

}instvu u periodu od 22 godine, oboje su privre|ivali, zajedni~kim sred-stvima otkupili dru{tveni stan koji su do tada koristili i oboje se na is-tom stanu ukwiìli kao suvlasnici, te da je izme|u tuìqe i wenogvanbra~nog supruga postojala takva fakti~ka zajednica ìvota koja se pokvalitetu sadràja ni u ~emu nije razlikovala od bra~ne zajednice (izuzevpo formi), zbog ~ega je prvostepena presuda za naknadu na ime du{evnogbola koji je tuìqa trpela i koji }e i ubudu}e trpeti usled gubitka svogvanbra~nog supruga, u tom delu preina~ena. Na takvo utvr|eno ~iweni~no stawe pravilno je primeweno materijal-

no pravo kada je tuèni obavezan na naknadu nematerijalne {tete u pra-vnosna`no dosu|enom iznosu. Tuìqa kao vanbra~ni drug ima pravo napravi~nu nov~anu naknadu za du{evne bolove u slu~aju smrti bliskog licana osnovu ~lana 201. stav 4. Zakona o obligacionim odnosima.


SMI[QENA TRUDNO]A I NAKNADA NEMATERIJALNE [TETE

Obmana o trudno}i koju je u~inila supruga nije dovoqna da suprug premawoj ostvari naknadu neimovinske {tete zbog ose}awa poniènosti i uvre-|enosti.


Presudom Op{tinskog suda od 6. aprila 2001. godine tuèna je obvezanada tuìocu isplati 15.000,00 dinara, na ime naknade {tete za du{evne bo-love zbog toga {to ga je tuèna, sa kojom je ìveo u braku, obmanula da je,

obligacioni odnosi

183

ve{ta~kom oplodwom ostala u drugom stawu, usled ~ega je, kad je otkrivenoda trudno}e nije bilo, doìveo emocionalnu traumu.Odlu~uju}i o àlbi tuìqe, Okru`ni sud je preina~io prvostepenu pre-

sudu i odbio tu`beni zahtev.Prema nalazu ve{taka, kod tuène je postojala »smi{qena trudno}a« da

bi se okolina, iz nekih razloga, ubedila i verovala da je u drugom stawu. Kadje od rodbine tuène saznao da trudno}e nije bilo, tuìlac je, u socijalnimrelacijama, trpeo zbog gubitka samopo{tovawa i zbog ose}awa poniènostii uvre|enosti, {to se posebno ogledalo u komunikaciji sa qudima iz naj-bliè okoline, kojima je ranije saop{tio da mu je supruga trudna. Zbog ovogje brak stranaka razveden.^lanom 200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da }e

sud dosuditi pravi~nu naknadu za fizi~ke bolove, strah i pretrpqene du-{evne bolove zbog povrede ~asti, slobode ili prava li~nosti, ako na|e daokolnosti slu~aja, a naro~ito ja~ina i trajawe bolova ili straha, to opra-vdava. Stoga se ova naknada moè odrediti samo kada su se posledice po-vrede manifestovale u jednom od navedenih vidova nematerijalne {tete i kadintenzitet, odnosno, duìna poreme}aja psihi~ke ravnoteè ~ini dosu|i-vawe naknade dru{tveno opravdanim. Ose}awe poniènosti i uvre|enosti,koje je kod tuìoca izazvala obmana o uspehu ve{ta~ke oplodwe wegove ta-da{we supruge, ne opravdava dosu|ivawe pravi~ne naknade ni sa stanovi{tadoìvqaja situacije ni sa stanovi{ta komunikacije sa okolinom.Zbog toga je àlba tuìqe usvojena a pobijana presuda preina~ena od-

bijawem tu`benog zahteva.(Presuda Okru`nog suda u Poàrevcu, G`. 1017/2001 od 11.XI 2001)

ODGOVORNOST ZBOG NEODR@AVAWA JAVNIH POVR[INA

Odgovornost op{tine i posebne upravne organizacije za odràvawe ~i-sto}e u gradu ne prestaje poveravawem ~i{}ewa gradskih ulica javnom pre-duze}u.

I z o b r a z l o ` e w a:Tuìqa se okliznula na plakate skinute sa zida zgrade i pala na tro-

toar, zadobiv{i prelom podlakti~ne kosti `bice leve ruke, zbog kojeg jepretrpela fizi~ke bolove odre|enog intenziteta i trajawa i du{evne bo-love zbog umawene ìvotne aktivnosti za 15%. Prvostepeni sud je soli-darno obvezao prvotuènu Op{tinu i drugotuènu Direkciju za izgradwui ure|ewe grada da tuìqi naknade {tetu za pretrpqene fizi~ke bolove iumawenu ̀ ivotnu aktivnost, ali je drugostepeni sud na{ao da oni nisu de-liktno odgovorni, zato {to su ~i{}ewe javnih povr{ina poverilitre}etuènom – Javnom preduze}u ~isto}a i zelenilo. Pri tom su zanema-rili da prvotuèna ima ustavnu (~lan 113. stav 1. ta~ka 4. Ustava Srbije)i zakonsku (~l. 2. i. 3. Zakona o komunalnim delatnostima) obavezu odr-àvawa ulica i drugih javnih objekata, a da je drugotuèna odgovorna zaodràvawe ~isto}e u gradu po osniva~kom aktu. Wihova odgovornost neprestaje poveravawem ~i{}ewa gradskih ulica javnom preduze}u, jer na-

obligacioni odnosi

184

stankom obaveze tog preduze}a prema prvotuènom i drugotuènom neprestaje odgovornost prvotuènog i drugotuènog prema gra|anima. Nar-avno, time se ne uti~e na odgovornost tre}etuènog, prema kome je prvoste-pena odluka ve} ukinuta.Po{to drugostepeni sud nije uzeo u obzir osnov odgovornosti prvo-

tuènog i drugotuènog, u reviziji se osnovano ukazuje na pogre{nu pri-menu materijalnog prava. To je i bio razlog {to je ovaj sud, u smislu ~lana395. stav 2. ZPP, ukinuo odluku drugostepenog suda i vratio predmet naponovno drugostepeno odlu~ivawe kako bi ocena odgovornosti za nastalu{tetu bila upotpuwena ustavnom i zakonskom obavezom prvotuènog i os-niva~kom obavezom drugotuènog da se staraju o odràvawu ~isto}e grada.Pri tom }e drugostepeni sud imati u vidu da je prvostepena presuda uodnosu na tre}etuènog ukinuta i da je, u tom delu, predmet vra}en naponovno su|ewe. Ako na|e da neke okolnosti vaqa ispitati ili razjas-niti, ukinu}e i preostali deo prvostepene odluke, u kom slu~aju bi parni-ca prema svim tuènima bila okon~ana istovremeno.


PODEQENA ODGOVORNOST

Ukoliko saputnik u vozilu ne zna u kojoj meri je voza~ alkoholisan, pode-qena odgovornost u procentu od 20% je previsoko odre|ena.

I z o b r a z l o ‘ e w a:Iz utvr|enog ~iweni~nog stawa jasno proizilazi da tu‘ena nije znala

u kojoj meri je voza~ bio alkoholisan, pa stoga i 20% je mo‘da previ{e zautvr|ivawe odgovornosti tu‘iqe, ali po{to se tu‘iqa nije ‘alila, dru-gostepeni sud nije mogao da preina~i odluku na {tetu tu‘enog zbogna~ela zabrane reformatio in peius.

(Presuda Okru‘nog suda u Novom Sadu, G‘. 283/2000 od 10. II 2000)

SOLIDARNA ODGOVORNOST ZA [TETU

Kada nezakonitim i nepravilnim radom radnik Slu`be dràvne bezbed-nosti MUP-a Srbije pri~ini {tetu drugom licu, bez obzira {to se tomprilikom nije nalazio na radu i na slu`benoj du`nosti, za naknadu {tetepored wega solidarno je odgovorna i dràva Republika Srbija.

I z o b r a z l o ` e w a:U parni~nom postupku vo|enom radi naknade neimovinske {tete utvr-

|eno je: da je prvi tuèni radnik Slu`be dràvne bezbednosti MUP-a Sr-bije, sa terase stana svog kolege iz slu`benog pi{toqa ispalio tri metkaod kojih je jedan slu~ajno pogodio prvu tuìqu u predelu glave i naneo jojte{ku povredu o{te}ewa mo`danog tkiva sa posledicama te{kog invalid-iteta i da je za izazvanu opasnost po ìvot tuìqe, tuèni u krivi~nompostupku ogla{en krivim i osu|en na kaznu zatvora od jedne godine.Polaze}i od ovog ~iweni~nog stawa prvostepeni sud je usvojio tu`beni

zahtev prve tuìqe i drugih tuìoca, wenih raditeqa i solidarno obave-

obligacioni odnosi

185

zao prvog tuènog i drugo tuènu Republiku Srbiju da na ime naknade ne-imovinske {tete isplate prvoj tuìqi za pretrpqene fizi~ke boloveiznos od 15.000 dinara, za pretrpqeni strah iznos od 12.000 dinara i naime pretrpqenih du{evnih bolova zbog umawene ìvotne aktivnostiiznos od 400.000 dinara, a drugim tuìocima po osnovu pretrpqenih du-{evnih bolova zbog naro~ito te{kog invaliditeta wihove }erke, isplateiznos od 70.000 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na sve ove iznose,po~ev od 15.9.1998. godine, pa do kona~ne isplate.

U àlbenom postupku Okru`ni sud je preina~io prvostepenu presudu,tako {to je uvaìo àlbu drugotuène Republike Srbije i tu`beni zahtevtuìlaca u odnosu na tog tuènika odbio u celosti kao neosnovan, a deli-mi~no je uvaìo i àlbu prvotuènog i istu presudu preina~io tako {toje ovog tuènog obavezao da tuìqi na ime petrpqenih du{evnih bolovazbog umawene ìvotne aktivnosti isplati iznod od 100.000 dinara, a dru-gotuìocima po istaknutom osnovu isplati po 30.000 dinara.

Kod preina~ewa prvostepene presude Okru`ni sud je zakqu~io datuèna Republika Srbija ne moè biti solidarno odgovorna za naknaduneimovinske {tete, jer se prvotuèni, kao inspektor Slu`be dràvne bez-bednosti prilikom nano{ewa te{ke povrede tuìqi, nije nalazio na radui u vezi sa obavqawem poslova i zadataka ove slu`be, kao i da je prvoste-peni sud kod dosu|ivawa {tete iznose po navedenim osnovama previsokoodmerio.

Protiv presude Okru`nog suda tuìoci su izjavili reviziju zbog po-gre{ne primene materijalnog prava.

Odlu~uju}i o reviziji tuìlaca Vrhovni sud Srbije, je istu delimi~nouvaìo i presudu Okru`nog suda preina~io tako {to je àlbu tuène Re-publike Srbije odbio kao neosnovanu i u tom delu potvrdio presudu Op-{tinskog suda.

Ovakvu odluku Vrhovni sud je doneo sa razloga {to je odredbom ~lana123. Ustava SRJ (~lan 25. Ustava RS) predvi|eno da je dràva du`na da na-doknadi {tetu, koju nezakonitim ili nepravilnim radom pri~ini slu-`beno lice ili dràvni organ ili organizacija koja vr{i javna ov-la{}ewa u skladu sa zakonom, dok je odredbom ~lana 20. Zakona o unutra-{wim poslovima predvi|eno da je ovla{}eno slu`beno lice du`no da po-slove bezbednosti Republike obavqa bez obzira da li se nalazi na slu`-benoj du`nosti, a odredbom ~lana 18. stav 3. istog zakona predvi|eno je daono ima pravo da sa sobom nosi oru`je bez obzira da li se nalazi na du-`nosti.

Istom presudom preina~ena je presuda Op{tinskog suda u odbijaju}emdelu i presuda Okru`nog suda, kojom je taj deo presude potvr|en, tako {tosu oba tuènika obavezani da pored dosu|enih iznosa solidarno isplatetuìqi za pretrpqene fizi~ke bolove jo{ 25.000 dinara i za pretrpqenistrah jo{ 18.000 dinara.


obligacioni odnosi

186

POTRA@IVAWE NAKNADE [TETE OD STRANE NASLEDNIKA

Potra‘ivawe naknade nematerijalne {tete prelazi na naslednikesamo ako je priznato pravnosna‘nom odlukom ili pismenim sporazumom.


Pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je naosnovu utvr|enog ~iweni~nog stawa u toku prvostepenog postupka potvr-dio prvostepenu presudu kojom je odbijen tu‘beni zahtev tu‘ioca. Bitnihpovreda odredaba ZPP-a koje mogu biti osnov za pobijawe drugostepenepresude u revizijskom postupku, nema.Iz spisa predmeta proizilazi da je tu‘ilac zadobio te{ke telesne

povrede radwama tu‘enog, a tu‘eni je zbog tih telesnih povreda osu|en ukrivi~nom postupku. Tu‘ilac je u tu‘bi tra‘io da mu tu‘eni isplatimaterijalnu i nematerijalnu {tetu. O materijalnoj {teti doneta je pra-vnosna‘na sudska odluka, dok je predmet ovog zahteva tu‘ioca nemateri-jalna {teta za pretrpqene fizi~ke bolove za umawewe op{te ‘ivotne ak-tivnosti i za umawewe estetskog izgleda.Utvr|eno je da je tu‘ilac u toku postupka, tj. 22.12.1995. godine umro.Na osnovu predwih ~iwenica pravilan je pravni zakqu~ak ni‘ih su-

dova da potra‘ivawe tu‘ioca po osnovu nematerijalne {tete nije osno-vano, a razloge za takvu odluku iznete u presudama ni‘ih sudova u celostiprihvata i ovaj sud.

Prema odredbi ~lana 204. stav 1. ZOO potra‘ivawe naknade nemateri-jalne {tete prelazi na naslednika samo ako je priznato pravnosna‘nomodlukom ili pismenim sporazumom. Dakle, kako se radi o nematerijalnoj{teti koja je vezana za li~nost, odnosno povredu li~nih ose}awa o{te-}enog, to smr}u o{te}enog prestaju prava naslednika da tu {tetu potra-‘uju od {tetnika. Izuzetak od toga je predvi|en u odredbi ~lana 204.ZOO, tj. kada je ta {teta dosu|ena i priznata pravnosna‘nom sudskomodlukom. Kako je u ovoj stvari tu‘ilac u toku postupka radi naknade nem-aterijalne {tete umro, to je prestalo pravo naslednika da od tu‘enog kao{tetnika potra‘uju {tetu po iznetom osnovu, sve kako su to pravilnozakqu~ili i ni‘i sudovi.

Navodi koje tu‘ilac isti~e u reviziji isticani su i u toku postupkapred ni‘im sudovima i iste navode ni‘i sudovi su pravilno ocenili.

Naime, neosnovano se tu‘ilac i u reviziji poziva na procesnu odredbuiz ~lana 95. ZPP kojom su regulisana ovla{}ewa advokata za vo|ewe par-nice, kao i na odredbu ~lana 100. ZPP, prema kojoj je advokat ovla{}en dapreduzima radwe u postupku i posle smrti stranke. Ove odredbe pred-stavqaju procesnopravna ovla{}ewa, odnosno mogu}nost da advokat tu-‘ioca nastavi parnicu i preduzima radwe i posle smrti tu‘ioca, a teodredbe nemaju zna~aja na materijalnopravni propis o osnovu potra‘i-vawa. Materijalnopravni osnov potra‘ivawa ceni se prema odredbi ~la-na 204. ZOO, a prema toj odredbi tu‘ilac, odnosno wegovi naslednici

obligacioni odnosi

187

nemaju pravo na naknadu nematerijalne {tete nakon smrti o{te}enog, ov-de tu‘enog.


MALIGNO OBOQEWE I SLU@BA U VOJSCI JUGOSLAVIJE

Maligno oboqewe se pojavquje nezavisno od profesije i ono nije u vezi saslu‘bom u Vojsci Jugoslavije.


Iz utvr|ewa prvostepenog suda proizilazi da je N.M. otac tu‘iqe II iIII reda, te suprug tu‘iqe I reda preminuo 31.5.1992. godine, da je isti biopripadnik Vojne po{te 5530/58 V. koja je u{la u sastav Novosadskog kor-pusa 20.1.1992. godine, da je pokojni N.M. imao maligno obolewe, te pri-padnost pokojnog N.M. oru‘anim snagama nije prouzrokovala nastanakove bolesti koja je prouzrokovala wegovu smrt, ovakva bolest se pojavqujei kada nema slu‘be u oru‘anim snagama s tim {to se u stresnim situaci-jama ubrzava tok bolesti.Imaju}i u vidu ~iweni~no stawe koje se ‘albenim navodima ne dovodi

u sumwu, te odlu~nu ~iwenicu da je pokojni N.M. preminuo od malignogoboqewa koje nije izazvano slu‘bom u oru‘anim snagama, ve} je samostresna situacija mogla uticati na tok bolesti, to nema upori{ta u ma-terijalnom pravu da se tu‘iteqima dosudi naknada {tete, pa je pravilnoprvostepeni sud tu‘beni zahtev odbio.

(Presuda Okru‘nog suda u Novom Sadu, G‘. 49/2000 od 17.II 2000)

NASLEDNICI ODGOVORNOG LICA I NAKNADA [TETE

Ako lice odgovorno za udes i samo u wemu strada, wegovi naslednici nemogu ostvariti naknadu {tete usled wegove smrti.

I z o b r a z l o ` e w a:Suprug, odnosno otac tuìlaca tragi~no je izgubio ìvot u udesu bro-

da »Beograd 9«, 21. septembra 1996. godine. Utvr|eno je da je uzrok udesabila preoptere}enost broda, koji, zbog naru{ene stabilnosti, nije mogaoda odoli jakim bo~nim naletima ko{ave, usled ~ega se prevrnuo. Pokojnije bio oficir palube – navigator. Prema katalogu poslova, odgovarao je zakontrolu i sastav tereta, kao i za bezbednost broda. Poslove u okviru svojeodgovornosti, morao je vr{iti tako da ne dovede u opasnost bezbednostsaobra}aja, brod i teret na wemu, kao i da ne ugrozi bezbednost putnika iostalih ~lanova posade, jer mu je to nalagala odredba ~lana 115. tadavaè}eg Zakona o pomorskoj i unutra{woj plovidbi (»Slu`beni listSFRJ«, br. 22/97). Po{to se brod prevrnuo iz uzroka koji proizilaze izwegove odgovornosti, nièstepeni sudovi su pravilno zakqu~ili da pos-toji razlog za iskqu~ewe objektivne odgovornosti tuènog, imaoca prevr-

obligacioni odnosi

188

nutog broda, a da, stoga, tuìoci ne mogu ostvariti pravo na naknadu{tete. Imalac opasne stvari se, po ~lanu 177. stav 2. Zakona o obligacion-im odnosima, osloba|a odgovornosti za {tetu koja je nastala radwomo{te}enika. Kako je to svojstvo imao i pokojni, tuìoci, wegovi nasled-nici, ne mogu ostvariti naknadu koju traè.

Pokojni nije bio zapovednik broda, ali je sa wim delio odgovornost zapropuste u obavqawu du`nosti navigacije, kontrole tereta i wegovog sas-tava kao i za bezbednost broda, u smislu ~lana 131. st. 1. i 2. tada vaè}egZakona o pomorskoj i unutra{woj plovidbi. Zbog te saodgovornosti, neos-novani su navodi revizije da bi odgovornost za udes eventualno mogla pas-ti samo na sada pokojnog zapovednika broda.

Uzrok udesa je utvr|en na osnovu nalaza ve{taka. To je ~iweni~no pita-we, koje ne podleè revizijskoj kontroli pravnosna`ne presude, u smislu~lana 382. ZPP. Zato su bez uticaja navodi revizije da uzrok udesa nijepravilno utvr|en.


NAÎN UTVR\IVAWA TOTALNE [TETE NA VOZILU

Visina {tete kad nastane totalno o{te}ewe vozila, utvr|uje se naosnovu vrednosti vozila u vreme utvr|ewa, umawena za vrednost ostatkavozila, pri ~emu tu vrednost predstavqa nabavna cena novog vozila uma-wena za vrednost amortizacije i vrednost ostatka.


Prvostepeni sud je propustio da na pouzdan na~in utvrdi da li je tu-‘ilac izvr{io popravku vozila, te budu}i da je tu‘eni prigovarao da seradi o totalnoj {teti, tako|e je propustio utvrditi da li je popravkavozila rentabilna, ili se radi o totalnoj {teti.Prema stavu Vrhovnog suda Srbije kada je o{te}eni sam otklonio {te-

tu prouzrokovanu na stvari, onda ima pravo na naknadu od {tetnika samoza izdatke koje je isplatio za otklawawe o{te}ewa. Ako {teta nije otklo-wena, o{te}eni ima pravo na naknadu {tete u visini vrednosti uni{tenestvari u vreme presu|ewa, odnosno u visini tro{kova za otklawawe o{-te}ewa.Kad nastane totalno o{te}ewe vozila, visina {tete utvr|uje se na os-

novu vrednosti vozila u vreme utvr|ewa, umawena za vrednost ostatkao{te}enog vozila, pri ~emu tu vrednost predstavqa nabavna cena novogvozila umawena za iznos amortizacije i vrednost ostatka.U ponovnom postupku prvostepeni sud }e, imaju}i u vidu navedeno,

dopuniti ~iweni~no stawe te utvrditi da li je od strane tu‘iteqa iz-vr{ena popravka vozila, da li se u konkretnom slu~aju radi o totalnoj{teti ili je popravka vozila rentabilna, pa }e u zavisnosti od toga,ponovo odlu~iti o osnovanosti i visini tu‘benog zahteva.

(Presuda Okru‘nog suda u Subotici, G‘. 289/2000 od 19.VII 2000)

obligacioni odnosi

189

INFLATORNA [TETA I OSTATAK OSNOVNE [TETE

Kada u vremenu inflacije vi{i sud, ukine odbijaju}i deo zahteva zanaknadu neimovinske {tete, pa tuìlac u daqem postupku, pored osta-tka tog dela zahteva, postavi i zahtev za naknadu inflatorne {teteusled obezvre|ivawa dosu|enog iznosa, prvostepeni sud }e, imaju}i u viduokolnosti iz vremena dono{ewa ranije odluke, najpre oceniti da li je,odnosno u kom procentu je zahtev tuìoca bio osnovan, da bi, potom, opreostalom delu zahteva odlu~io uve}awem revalorizovane vrednosti do-su|enog iznosa za procenat osnovanosti preostalog zahteva.


Prvostepeni sud je odlukom od 1990. godine obvezao tuènog da tu-ìocu, na ime naknade nematerijalne {tete zbog povrede na radu, isplati40.000 dinara - za du{evne bolove zbog umawene op{te ìvotne aktivnos-ti, 15.000 dinara - za fizi~ke bolove, 15.000 dinara - za strah i 15.000 di-nara za du{evne bolove zbog naruènosti, {to je iznosilo ukupno 85.000dinara. Preko ovih iznosa, zahtevi tuìoca su odbijeni i to u visini od:170.000 dinara - za du{evne bolove zbog umawewa op{te ̀ ivotne aktivnos-ti, 65.000 dinara - za fizi~ke bolove, 65.000 dinara - za strah i 65.000 di-nara za du{evne bolove zbog naruèwa, {to je ukupno iznosilo 365.000dinara.

Drugostepeni sud je, odlu~uju}i o àlbama stranaka 28.10.1993. godine,potvrdio prvostepenu presudu u usvajaju}em delu, a ukinuo u odbijaju}em.Hiperinflacija je obezvredila dosu|ene iznose (svela je ukupan iznos na0,11 dinara), pa je postupak prinudnog izvr{ewa usvajaju}eg dela pravno-sna`ne presude obustavqen. Ali, nastavqen je parni~ni postupak po zaht-evima koji su se odnosili na ostatak {tete.

U ponovnom postupku, tuìlac je, uz zahteve za naknadu ostatka nema-terijalne {tete, postavio i zahtev za naknadu inflatorne {tete nastaleobezvre|ivawem ve} dosu|enog iznosa. Pri tom je, gotovo u svakoj prilici,podnescima ili na raspravnim zapisnicima, pove}avao zahteve za naknadupreostalih iznosa nematerijalne {tete, tako da su kona~no iznosili:700.000 dinara - za du{evne bolove zbog umawewa ìvotne aktivnosti,200.000 dinara - za fizi~ke bolove, 200.000 dinara - za strah i 200.000 di-nara - za du{evne bolove zbog naruèwa.

Nièstepenim presudama tuèni je obavezan da tuìocu isplati43.925,56 dinara, na ime naknadne inflatorne {tete, sa zateznom kamatomod 31.1.1997. godine, i jo{ 202.710 dinara, na ime ostatka nematerijalne{tete, od ~ega se 82.124 dinara odnosi na du{evne bolove zbog umawewaop{te ìvotne aktivnosti, 59.336 dinara na fizi~ke bolove, 30.625 di-nara za strah i 30.625 dinara za du{evne bolove zbog naruènosti, sve tosa zateznom kamatom od 21.12.2001. godine.

U reviziji se isti~e da revalorizacija dosu|enih iznosa nije izvr{enapravilno zbog pogre{ne primene koeficijenta rasta cena na malo i stopezatezne kamate za januar 1994. godine. Zato i vaqa po~eti odatle.

obligacioni odnosi

190

Prema ~lanu 3a. Zakona o visini stope zatezne kamate ("Sl. list SRJ",br. 32/93, 34/94 i 28/96), od 24. januara 1994. godine do dana objavqivawamese~nog koeficijenta rasta cena na malo za mart 1994. godine, zateznakamata se obra~unava po stopi od 15% godi{we. Po{to je podatak o rastucena na malo za mart 1994. godine Savezni zavod za statistiku objavio u"Sl. listu SRJ", br. 30/94, 8.4.1994. godine, period primene ove stope tra-jao je od 24. januara do 7. aprila 1994. godine. Mese~ni koeficijent rastacena na malo za ceo januar 1994. godine, u odnosu na decembar 1993. godine,iznosio je 3.135.635,580 ("Sl. list SRJ", br. 16/94). Na osnovu tog koefici-jenta, stopa zatezne kamate za ceo januar 1994. godine iznosila je317.326.320. Ali, kako ceo januar ima 31 dan, a posle dvadeset ~etvrtog dananije bilo rasta cena na malo, revalorizaciju za januar 1994. godine treba-lo je izvr{iti samo za period od 1. do 23-eg dana u mesecu. Koeficijentrasta cena na malo za ~itav januar 1994. godine od 3.135.635,580 trebalo je,prera~unavawem, svesti na koeficijent rasta cena na malo za 23 dana u jan-uaru 1994. godine, a tako sveden koeficijent iznosi 66.633,35. Na osnovusvedenog koeficijenta, dobija se, opet prera~unavawem, svedena stopa za-tezne kamate za 23 dana januara 1994. godine, koja iznosi 6.663.335,112. Tosu, dakle, vrednosti koje su morale biti osnov za utvr|ivawe visine in-flatorne {tete i input za obra~un ostatka nematerijalne {tete, u konk-retnoj situaciji.

Me|utim, nièstepeni sudovi se ne pozivaju na svedene vrednosti koe-ficijenta rasta cena na malo i stope zatezne kamate za januar 1994. godine.Otuda se u reviziji osnovano ukazuje na mane pobijanih presuda u pogleduprimene materijalnog prava. One su i bile razlog {to je sud, na osnovu~lana 395. stav 2. ZPP, ukinuo obe nièstepene presude i predmet vratioprvostepenom sudu na ponovno su|ewe.

Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da se nedostaci u su-|ewu otklone. Oni se ne odnose samo na revalorizaciju dosu|enih a obez-vre|enih iznosa, nego i na na~in re{avawa ukupnog spornog odnosa.

Prvostepeni sud, najpre, mora oceniti u kojoj su meri ukupni zahtevituìoca, prema okolnostima iz vremena dono{ewa prvobitne odluke (ok-tobar 1999. godine), bili osnovani, odnosno neosnovani. Ako na|e da tamera odgovara ranije dosu|enim iznosima, pa da vi{ak zahteva nije bio os-novan, dosudi}e samo naknadu inflatorne {tete. Ako, pak, na|e da ranijedosu|eni iznosi nisu bili dovoqni, utvrdi}e, procentom, a ne iskazom, zakoliko su, prema onda{wim prilikama, zahtevi tuìoca jo{ bili osnova-ni (recimo - za 10%, 20% ili 30%). Tako }e do}i do obra~unske mere osno-vanosti prvobitnih zahteva, koja }e mu posluìti kao granica do koje serevalorizovani iznosi ve} dosu|enih naknada jo{ mogu uve}avati. A timuve}awima }e se upravo odrediti potpuna naknada za sve vidove nemater-ijalne {tete, koju je tuìlac doìveo.

Prema tome, kada vi{i sud, u vremenu inflacije, ukine odbijaju}i deozahteva za naknadu neimovinske {tete, pa tuìlac u daqem postupku, po-red ostataka tog dela zahteva, postavi i zahtev za naknadu inflatorne{tete usled obezvre|ivawa dosu|enog iznosa, prvostepeni sud }e, imaju}i

obligacioni odnosi

191

u vidu okolnost iz vremena dono{ewa ranije odluke, najpre oceniti da lije, odnosno u kom procentu je zahtev tuìoca bio osnovan, da bi, potom, opreostalom delu zahteva odlu~io uve}awem revalorizovane vrednosti do-su|enog iznosa za procenat osnovanosti preostalog zahteva. Tako se od-lu~ivawe o preostalom zahtevu povezuje sa prvobitnim odlu~ivawem iizbegava uve}awe preostalih zahteva preko razumne granice.Po{to je osnovica za to uve}awe - valorizovana vrednost ve} dosu|enog

iznosa, potrebno je da se izve{taj ve{taka upotpuni svedenim koeficijen-tom rasta cena na malo i svedenim stepenom zatezne kamate za 23 dana jan-uara 1994. godine, kao i da se prilagodi metodologiji odlu~ivawa o deluzahteva koji se odnosi na ostatak nematerijalne {tete.

(Re{ewe Vrhovnog suda Srbije, Rev. II 1120/01 od 22.XI 2001)

OBAVEZA JAVNOG NADMETAWA

Obavezno je javno nadmetawe ili prikupqawe ponuda za pribavqawe iliotu|ewe nepokretnosti u dràvnoj svojini, {to ne zna~i da se izdavaweposlovnih prostorija u zakup ne moè izvr{iti bez javnog nadmetawa iliprikupqawa ponuda. Prema tome, u konkretnom slu~aju nema mesta prime-ni odredbe ~lana 568. Zakona o obligacionim odnosima.

(Presuda Okru`nog suda u Beogradu, G`.8625/2000)

PRAVO NA POTPUNU NAKNADU

Poverilac ima pravo, prema odredbi ~lana 278. stav 2. Zakona o obliga-cionim odnosima, na naknadu {tete zbog docwe du`nika u pla}awu nov~aneobaveze i to u iznosu koji prelazi visinu stope zatezne kamate za vremedocwe, do potpune naknade {tete, koju poverilac moè opredeliti premacenama proizvoda koje je isporu~io vaè}ih na dan dono{ewa prvostepenepresude.

I z o b r a z l o ` e w a:U postupku je utvr|eno da je izme|u stranaka zakqu~en ugovor o isporu-

ci vo}a po kome je tuìlac u vremenu od 25.avgusta 1991. godine do 29.av-gusta iste godine tuènom isporu~io ukupno 2.537 kilograma bresaka aukupna koli~ina bresaka na dan isporuke iznosila je 25.879 tada{wih di-nara. Tuèni nije ispunio obavezu pla}awa u ugovorenom roku od 30 dana,pa je pao u docwu sa ispuwewem ove nov~ane obaveze.Na osnovu takvog ~iweni~nog utvr|ewa, nièstepeni sudovi nalaze da

je tuèni duàn da tuìocu isplati iznos ugovorene otkupne cene bresaka,a da je neosnovan zahtev tuìoca za isplatu razlike do visine cene bresakana dan dono{ewa prvostepene odluke. Svoju odluku sudovi su zasnovali naprimeni odredbe ~lana 454. stav 1. ZOO.Izraèno pravno stanovi{te nièstepenih sudova je pogre{no. Ne-

posredno dejstvo pravnog odnosa iz svake obligacije je da ona za du`nikastvara obavezu, a poveriocu daje odre|eno pravo. Du`nik je obavezan daobavezu izvr{i prema wenom sadràju, a ukoliko to ne u~ini poverilac

obligacioni odnosi

192

ima pravo zahtevati weno ispuwewe prinudnim putem. Kad du`nik ne is-puni obavezu ili zadocni s wenim ispuwewem, poverilac ima pravo zaht-evati i naknadu {tete koju je usled toga pretrpeo u smislu ~lana 262. stav2. Zakona o obligacionim odnosima.

Visina materijalne {tete utvr|uje se prema cenama na dan presu|ewa(~lan 189. stav 2. ZOO), i ovaj propis, kao i vi{e drugih, ublaùje strogostmonetarnog nominalizma i predvideo je revalorizaciju potraìvawa sag-lasno principu pravi~nosti i potpunosti naknade {tete (~l. 190. Zakonao obligacionim odnosima). Prema odredbi ~lana 278. stav 2. ZOO u konk-retnom slu~aju tuìlac ima pravo na naknadu {tete zbog docwe tuènog upla}awu nov~ane obaveze i to u iznosu koji prelazi visinu stope zateznekamate za vreme docwe, do potpune naknade {tete, koju tuìlac moè opre-deliti prema cenama proizvoda koje je isporu~io vaè}ih na dan dono-{ewa prvostepene odluke.

Neprimewivawe ovih propisa predstavqa manu u primeni materijal-nog prava, koja je uslovila ukidawe obe presude nièstepenih sudova.


[TETA NASTALA NEOSNOVANOM NAPLATOM POREZA

^lan 56. Zakona o porezu na promet predvi|a samo mogu}nost povra}ajaneosnovano napla}enog poreza i pla}ene kamate, tro{kova prinudne napla-te nov~ane kazne, a ne i mogu}nost pla}awa kamate na iznos neosnovanonapla}enog preza na promet, niti je i jednom odredbom navedenog zakonatakva mogu}nost predvi|ena, pa sa tih razloga tuìlac u upravnom pos-tupku ne moè da zahteva pla}awe kamate na neosnovano napla}en iznosporeza na promet. Kako je u vreme izvr{enog povra}aja vi{e pla}enog porezana promet dozna~eni iznos od onda{wih dinara, usled enormne inflacijeobezvre|en, to tuìlac ima pravo da u parnici traì naplatu infla-torne {tete.


UGOVORIUGOVORIUGOVORIUGOVORI

PRIHVAT PONUDE

(^l. 39. st. 2. ZOO)

Kada je tuìlac dostavio tuènom ponudu za izvo|ewe molersko-far-barskih radova na dve prostorije u objektu tuènog, {to je tuèni prih-vatio, a te radove tuìlac blagovremeno i kvalitetno uradio, ali jepotom nastavio u duèm vremenskom periodu istu vrstu radova na celomobjektu tuènog o ~emu je tuèni bio upoznat i nije imao primedbi, ima

obligacioni odnosi

193

se smatrati da je prihva}ena ponuda u smislu odredbe ~lana 39. stav 2.ZOO.


U dokaznom postupku pred Op{tinskim sudom u Gu~i utvr|eno jeslede}e ~iweni~no stawe: tuìlac je dostavio tuènom ponudu da izvedemolersko-farbarske radove u dvema prostorijama jednog objekta. Tuènitu ponudu nije potpisao, a tuìlac je pomenute radove obavio stru~no ikvalitetno i tuèni nije imao nikakvih primedbi. Nakon toga je tuìlacnastavio rad i izveo istu vrstu radova na preostalom tj. celom objektutuènika. Posao je obavio kvalitetno, tuèni nije imao primedbi. Sviradovi su obavqeni u duèm vremenskom periodu i sve je nadgledao pred-stavnik tuènog.

U takvoj situaciji sud nalazi da je tuèni prihvatio ponudu tuìoca oprethodno navedenim radwama, a primenom odredbe ~lana 39. stav 2. ZOO.

Kako je tuìlac tu`benim zahtevom traìo isplatu duga od stranetuènog za obavqene radove na celom objektu, sud je usvojio tu`beni zahtevtuìoca u celosti.

Drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu.

(Presuda Okru`nog suda u â~ku, G`. 1162/2001 od 18.X 2001)

NI[TAVOST UGOVORA

(^l. 52. ZOO)

Radi se o nedopu{tenom osnovu kada su ugovori o kupoprodaji nepokret-nosti zakqu~eni s ciqem da bi se nepokretnosti sklonile od ste~aja,odnosno od poverilaca, te da su iste prodate po kwigovodstvenoj vred-nosti uz raskidni uslov da se ugovori raskidaju ako do ste~aja ne do|e, pa suugovori po odredbi ~lana 52. Zakona o obligacionim odnosima ni{tavi.


Vrhovni sud nalazi da su nièstepeni sudovi pravilno usvojili pro-tivtu`beni zahtev kojim se traì utvr|ivawe da su ugovori o kupoprodajini{tavi, te su pravilno obavezali tuìoca da nepokretnosti iz tih ugov-ora vrati tuènicima, a zatim pravilno su zakqu~ili da su tuèni obave-zani da vrate kupoprodajnu revalorizovanu cenu za nekretnine po ni-{tavim ugovorima.

Pravilno je stanovi{te nièstepenih sudova da su ugovori ni{tavi,jer je u pitawu nedopu{ten osnov. Kada je prvostepeni sud utvrdio da suugovori o kupoprodaji nepokretnosti zakqu~eni sa ciqem da bi se nep-okretnosti sklonile od ste~aja, odnosno od poverilaca, te da su iste pro-date po kwigovodstvenoj vrednosti uz raskinuti uslov da se ugovoriraskidaju ako do ste~aja ne do|e, onda se radi o nedopu{tenom osnovu, pasu ugovori po odrebi ~lana 52. Zakona o obligacionim odnosima ni{tavikako su pravilno nièstepeni sudovi zakqu~ili.

obligacioni odnosi

194

Nije osnovan navod revizije da su samo tuèni bili nesavesni, jer je pr-vostepeni sud utvrdio da je i tuìlac, kao ugovorna strana, imao ne-dopu{ten osnov pa je i on nesavestan.Nije osnovan ni navod da imovina nije skrivana kada je to prvostepeni

sud utvrdio ~ak i iz izjave tada{weg direktora tuìoca.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Prev. 504/01 od 4. IV 2001)

ZNAÂJ MOTIVA KOD DOBROÎNIH UGOVORA

Kod dobro~inih ugovora motiv za wihovo zakqu~ewe ulazi u wihov osnov,pa ako otpadne motiv ugovor o poklonu ostaje bez osnova.

I z o b r a z l o ‘ e w a:Nakon {to je razmotrio sve spise, a polaze}i od navoda revizije, ovaj

sud je zakqu~io da revizija tu‘ene nije osnovana. Prema saglasnom ut-vr|ewu sudova tu‘ilac je poklonio }erki sporni stan i za tu‘enu isto-vremeno ugovorio pravo do‘ivotnog plodou‘ivawa stana i zabranu otu-|ewa da bi je obezbedio dok wihova zajednica traje, ali je nakon toga braktu‘ioca razveden i zajednica ‘ivota prestala. Pri takvim okolnostimasudovi su zakonito postupili kada su na navedeni na~in uva‘ili tu‘benizahtev tu‘ioca.Sporno do‘ivotno plodou‘ivawe sa zabranom otu|ewa spornog stana

tu‘ena je stekla kao tu‘io~ev poklon u~iwen u nameri wenog obezbe|ewaza vreme trajawa wihove zajednice ‘ivota (motiv tu‘ioca). Kako je wi-hova zajednica ‘ivota, nezavisno ~ijom krivicom, prestala, to je tu‘i-o~ev motiv da u~ini sporni poklon propao. S obzirom da kod dobro-~inih ugovora motiv za wihovo zakqu~ewe ulazi u wihov osnov, to ot-padawem motiva ugovor o poklonu ostaje bez osnova. Time on postaje ni-{tavim u smislu odredbi ~lana 52. ZOO, a tu‘ilac kao poklonodavacsti~e pravo da na osnovu odredbi ~lana 210. stav 2. istog Zakona tra‘iopoziv poklona, pa je takav wegov zahtev odlukama sudova zakonito uv-a‘en.


MOTIV KAO OSNOV

Moè biti poni{ten ugovor o poklonu i zbog mana u pogledu pobudazbog kojih je zakqu~en.

Motiv je nedopu{ten i kad je poklon u~iwen da bi se supru`nik za-drào u bra~noj zajednici.


Kod dobro~inih pravnih poslova, kakav je i ugovor o poklonu, pobudeiz kojih je ugovor zakqu~en ulaze u strukturu osnova. Prema ~lanu 53. stav2. Zakona o obligacionim odnosima, ako je nedopu{tena pobuda bitno uti-cala na odluku jednog ugovara~a da zakqu~i ugovor i ako je to drugi ugov-ara~ znao ili morao znati, ugovor }e biti bez dejstva. Nièstepeni sudovi

obligacioni odnosi

195

su nesumwivo utvrdili da je tuìqa u~inila poklon tuènom da bi ga za-dràla u bra~noj zajednici koja je bila, posle 20 godina zajedni~kog ìv-ota, dovedena u pitawe. Ovakav motiv je protivan javnom poretku i dobrimobi~ajima, jer se bra~na vernost ne moè obezbe|ivati materijalnim do-brima, i zato su nièstepeni sudovi bili u pravu kada su, u smislu ~lana51. st. 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima, poni{tili ugovor o pok-lonu. Utoliko pre, {to se bra~na zajednica stranaka posle u~iwenog pok-lona raspala, {to je samo pokazalo neodrìvost motiva zbog kojeg je ugo-vor zakqu~en.

Bez uticaja su navodi revizije da je motiv zakqu~ewa ugovora "u voqikoju su stranke ugovorom izrazile". Voqa, ta~nije saglasnost voqa o bit-nim sastojcima ugovora je, prema ~lanu 26. Zakona o obligacionim odnosi-ma, uslov nastanka ugovora. Motiv je pobuda zbog koje je taj ugovor za-kqu~en. U reviziji se, dodu{e, navodi i to da je razlog poklona - dugogo-di{wi zajedni~ki ìvot stranaka. Ako bi se i uzelo da je to, a ne "kupovi-na" vernosti, pobuda za zakqu~ewe ugovora, motiv bi opet otpao izstrukture osnova, s obzirom da je zajednica ìvota posle zakqu~ewa ugov-ora prestala.


ZELENA[KI UGOVOR

Kod preobraàja ugovora o zajmu u ugovor o kupoprodaji, u kome enormnoukama}en iznos zajma figurira kao cena, odredbe o zelena{kom ugovoru seprimewuju, s obzirom na celinu odnosa a ne samo zakqu~eni kupoprodajniugovor.


Parni~ne stranke su 20.12.1995. godine zakqu~ile ugovor o zajmu. Timugovorom tuèni je pozajmio tuìocima 60.000 dinara, sa kamatom od120% godi{we, a tuìoci su se obvezali da vrate 78.000 dinara do20.3.1996. godine, kao krajwim rokom, uz kaznenu kamatu za svaki dan za-ka{wewa od 2%. Po{to tuìoci nisu na vreme vratili dugovani iznos(isplatili su samo neznatni iznos), stranke su 21.6.1996. godine zakqu~ilekupoprodajni ugovor, po kome je tuèni kupio od tuìlaca stambenuzgradu sa pravom kori{}ewa parcele na kojoj je sagra|ena - za cenu od78.000 dinara, koliko je iznosio uve}an iznos obaveze vra}awa zajma. Po-ni{taj tog ugovora je predmet tu`benog zahteva, a wegovo izvr{ewe - pred-met protivtu`benog zahteva.

Napred re~eno je ~iweni~ni osnov tu`benog zahteva da se poni{ti ku-poprodajni ugovor. On upu}uje na odredbe o zelena{kom ugovoru iz ~lana141. Zakona o obligacionim odnosima. Me|utim, nièstepeni sudovi teodredbe nisu imali u vidu, kada su usvojili tu`beni i odbili protiv-tu`beni zahtev. To je i bio razlog {to je ovaj sud, u smislu ~lana 395. stav2. ZPP, ukinuo obe nièstepene presude i predmet vratio na ponovnosu|ewe.

obligacioni odnosi

196

Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da prvostepeni sud uponovnom postupku razjasni sve okolnosti va`ne za primenu ~lana 141. Za-kona o obligacionim odnosima, imaju}i u vidu celinu odnosa koji odre-|uje ~iweni~ni osnov tu`benog zahteva, a ne samo kupoprodajni ugovor.Va`nost tog ugovora ne moè se procewivati nezavisno od prethodno za-kqu~enog ugovora o zajmu. Ta dva ugovora ~ine celinu ukupnog odnosa rel-evantnih za odlu~ivawe u ovoj parnici. Oni su nastali preobraàjemzajma u kupoprodaju, odnosno uve}anog pozajmqenog iznosa u cenu.


INCIDENTNE SITUACIJE POD KONTROLOM I VA@NOST UGOVORA

Poni{taj ugovora ne moè se traìti s pozivom na incidentnu situ-aciju koja je ostala pod kontrolom organa bezbednosti.

I z o b r a z l o ` e w a:Poni{taj ugovora se traì zbog mane u voqi tuìlaca, koji tvrde da je

ugovor o zameni nepokretnosti bio iznu|en - pretwom. Prema ~lanu 60. Za-kona o obligacionim odnosima, pretwa moè biti razlog poni{tavawuugovora ako dolazi od druge strane ili nekog tre}eg lica, ako je nedopu-{tena i ako je izazvala opravdan strah. U mestu gde stranke ìve jeste, prezakqu~ewa ugovora, dolazilo do incidentnih situacija koje su izazivalisrpski izgnanici iz Hrvatske, ali su organi vlasti u svim tim situacija-ma uspostavqali red i pravni poredak, brzo i efikasno, stavqaju}i doznawa da atmosferu nesigurnosti gra|ana hrvatske nacionalnosti ne}etolerisati. Imaju}i u vidu ovakvo ~iweni~no stawe, u koje revizijski sudne moè ulaziti (~lan 385. stav 3. ZPP), neprihvatqivi su navodi revizijeda je u konkretnom slu~aju ipak postojao opravdani strah kod tuìlaca ida su oni u tom strahu i zakqu~ili sporni ugovor. Strah bi bio opravdanda organi vlasti nisu intervenisali i uspostavqali javni poredak, od-nosno da su tuìoci bili prepu{teni sami sebi u incidentnim situaci-jama. Ali, kako su te incidentne situacije bile pod kontrolom organavlasti, ne moè se prihvatiti tvr|ewe tuìlaca da su bili u "pani~nomstrahu" i da su sporni ugovor zakqu~ili "spasavaju}i goli ̀ ivot". Onaj kospasava goli ìvot, nema vremena za zakqu~ewe i overu ugovora. Ovde jetog vremena bilo, {to govori da je razmena nepokretnosti planirana iugovorena iz racionalnih razloga. Uostalom, op{te je poznato da su ova-kvi ugovori u 1995. godini masovno zakqu~ivani.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3449/99 od 25.VIII 1999)

OCENA VAQANOSTI UGOVORA O ORTAKLUKU

(^lan 66. ZOO)

Sadr‘ina ugovora o ortakluku potrebno je da se oceni i sa stanovi{tapravnih pravila Gra|anskog zakonika Kraqevine Srbije, sadr‘anih u para-

obligacioni odnosi

197

grafima 723-758, jer se tek onda mo‘e zakqu~iti da li je re~ o simulova-nom ugovoru.


Pitawe va‘nosti simulovanog ugovora ne mo‘e se procewivati bezprethodne analize odredbi koje se odnose na zakqu~eni ugovor. Ovde je za-kqu~en ugovor o ortakluku. Za wegovu va‘nost nije dovoqna samo kon-statacija da je zakqu~en, zato {to ugovor o podzakupu ne bi mogao bitizakqu~en bez saglasnosti zakupodavca. Potrebno je da se sadr‘ina ugovorao ortakluku oceni i sa stanovi{ta pravnih pravila GZ Kraqevine Srbije,sadr‘anih u paragrafima 723-758, jer se tek onda mo‘e zakqu~iti da li jeovde zaista re~ o simulovanom ugovoru o ortakluku, odnosno disimulo-vanom ugovoru o zakupu.

(Odluka Vrhovnog suda Srbije, Rev. 616/96 od 27.II 1996)

NEOVERENI PREDUGOVOR I KAPARA

Nema karakter kapare nov~ani iznos predat u momentu zakqu~ewa neov-erenog predugovora o prometu nepokretnosti.


Nièstepeni sudovi su utvrdili va`ne ~iwenice i na osnovu ocene iz-vedenih dokaza pravilno zakqu~ili da je tuèna u obavezi da tuìocimaisplati 22.500 DEM u dinarskoj protivvrednosti, sa pripadaju}om kam-atom, daju}i razloge koje prihvata sud. Tuìoci su isplatili pomenutiiznos po predugovorima o kupoprodaji stana od 23.9. i 2.11.1998. godine.Kako predugovor nije doveo do zakqu~ewa glavnog ugovora, otpao je osnovpo kome tuìoci drè u svojoj imovini primqeni iznos. Zato su i du`nida ga, u smislu ~lana 210. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, vrate.

Prema ~lanu 79. stav 1. ZOO kapara je iznos koji jedna ugovorna stranadaje drugoj ugovornoj strani "u trenutku zakqu~ewa ugovora". Nije spornoda u konkretnom slu~aju nije zakqu~en ugovor o kupoprodaji stana. Po{topredugovori o kupoprodaji stana nisu overeni od nadle`nog organa, nemogu proizvoditi pravno dejstvo ugovora o prometu nepokretnosti, pa seu reviziji osnovano navodi da tuèni nisu du`ni da primqeni iznosvrate.

Ta~no je da je ~lanom 454. Zakona o obligacionim odnosima predvi|enoda se ugovor o kupoprodajnim odnosima zakqu~uje u pismenoj formi. Me-|utim ovo je op{ti propis, a on ima slabiju pravnu snagu od posebnog pro-pisa iz ~lana 4. Zakona o prometu nepokretnosti, po kome ugovor o pro-metu nepokretnosti mora biti i overen od nadle`nog organa. Bez overe ne-ma ugovora a kad nema ugovora, nema ni kapare koja nastaje u trenutku za-kqu~ewa ugovora. ̂ im nema kapare, ima obaveze vra}awa primqenih izno-sa.


obligacioni odnosi

198

UGOVARAWE KAPARE

Ako u prenutku zakqu~ewa ugovora jedna strana dâ drugoj strani iz-vestan iznos novca ne mo‘e se pretpostaviti da taj iznos ~ini kaparu, jerse kapara mora izri~ito ugovoriti.


Neosnovano je, i na zakonitost pobijane presude bez uticaja, ukazivawetu‘enog u reviziji da mu je tu‘ilac valutni iznos od 5.100 DM dao na imekapare, jer se kapara ne pretpostavqa, ve} u smislu ~lana 79. ZOO izri~itougovara. Po{to tu‘enik u toku postupka ni jednim pouzdanim dokazomnije uverio sud da je sporni iznos slu‘io kao znak da je ugovor zakqu~en(kapara) i s obzirom da se radi o ve}em iznosu (jer je kupoprodajna cenabila 13.000 DM), to je sasvim nesumwivo da isti nije predstavqao kaparu,kako to tu‘eni u reviziji neosnovano predstavqa, ve} deo kupoprodajnecene kako su to pravilno zakqu~ili ni‘estepeni sudovi.

(Odluka Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2654/97 od 3. II 1997)

VRA]AWE KAPARE

Prodavac nema pravo da zadr‘i kaparu ako ugovara~i nisu zakqu~ilipismeni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti.


Prema utvr|enom ~iweni~nom stawu krajem 1992. godine, tu‘iqa itu‘eni su se usmeno dogovorili da tu‘iqa od tu‘enog kupi stan za cenu od100.000 nema~kih maraka, pa je na osnovu ovog usmenog ugovora tu‘iqa is-platila tu‘enoj na ime kapare 15.000 nema~kih maraka o ~emu je izdatapriznanica 25.II 1992. godine. Me|utim, kako je posle nekoliko meseci Sa-vet bezbednosti Ujediwenih nacija uveo sankcije, to tu‘iqa nije mogla izinostranstva da donese novac zbog blokade. Zbog toga je tu‘iqa odustalaod usmenog ugovora o kupovini stana, pa je tra‘ila da joj tu‘eni vrati15.000 nema~kih maraka.

Kod ovako utvr|enog ~iweni~nog stawa pravilno su ni‘estepeni su-dovi primenili materijalno pravo kada su obavezali tu‘enu da tu‘iqivrati ono {to dr‘i bez pravnog osnova, ali u dinarskoj protivvrednostishodno ~lanu 395. Zakona o obligacionim odnosima.

Navodi u reviziji kojima se isti~e da je trebalo odbiti zahtev u smislu~lana 80. Zakona o obligacionim odnosima, jer tu‘eni ima pravo da za-dr‘i kaparu, po{to tu‘iqa nije izvr{ila ugovor, nisu osnovani. Ovozbog toga {to tu‘iqa i tu‘ena nisu zakqu~ili pismeni ugovor o kupopro-daji, a {to predstavqa obaveznu formu za punova‘nost ugovora o prodajinepokretnosti shodno ~lanu 355. Zakona o obligacionim ugovorima, patu‘eni navedeni iznos dr‘i bez pravnog osnova.

(Odluka Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3114/97 od 2. XII 1997)

obligacioni odnosi

199

NAKNADA [TETE I KAPARA

Kada tu‘ilac nije tra‘io izvr{ewe ugovora, ve} se zadovoqiovra}awem udvojene kapare, ne pripada mu i pravo na naknadu {tete.

I z o b r a z l o ‘ e w a:Prema odredbi ~lana 80. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, ako

je za neizvr{ewe ugovora odgovorna strana koja je primila kaparu, drugastrana mo‘e po svom izboru, tra‘iti izvr{ewe ugovora, ako je to jo{ mo-gu}e, ili tra‘iti naknadu {tete i vra}awe kapare, ili tra‘iti vra}aweudvojene kapare.Shodno navedenoj odredbi, tu‘ilac je mogao da bira, za slu~aj neiz-

vr{ewa ugovora jednu od tri pravne mogu}nosti, pa je on to pravo izboraiskoristio, tako {to je u istoj parnici zbog neizvr{ewa ugovora isho-dovao pravnosna‘nu prvostepenu presudu kojom je tu‘eni obavezan da tu-‘iocu isplati udvojenu kaparu.Kako se radi o facultas alternativa, a ne o kumulativnom ovla{}ewu pov-

erioca, tu‘iocu ne pripada i pravo na naknadu {tete, s obzirom da nijetra‘io izvr{ewe ugovora, ve} se zadovoqio vra}awem udvojene kapare.


KAPARA KAO ODUSTANICA

(^lan 83. Zakona o obligacionim odnosima)

Kada se uz kaparu ugovori pravo da se odustane od ugovora, s tim da akoodustane strana koja je dala kaparu, ona je gubi, a ako odustane strana kojaje kaparu primila, ona je udvojeno vra}a, tada za primenu ovih odredaba~lana 83. ZOO nije potrebno da su potpisi ugovorenih strana overeni predsudom.

I z o b r a z l o ‘ e w a:U postupku je utvr|eno da je tu‘ena vlasnica ku}e i placa u B. u aprilu

1998. godine. Tu‘ilac i tu‘ena su se dogovarali oko kupoprodaje pred-metne nekretnine s tim {to je tu‘ilac kupovinu ugovarao u ime svoje ses-tre J.D. Tom prilikom tu‘ilac i tu‘ena su se sporazumeli oko kupo-prodajne cene nekretnine koja je utvr|ena u iznosu od 15.000 DEM pa je tomprilikom tu‘ilac tu‘enoj dao na ime kapare iznos od 1.000 DEM. Pri-likom primopredaje kapare tu‘ilac i tu‘ena su se dogovorili i pre-cizirali da u slu~aju da neko odustane od ugovora primalac kapare istuzadr‘i, odnosno da davaocu kapare pripadne dvostruki iznos kapare akoodustane tu‘ena. Nakon primopredaje kapare i sporazuma postignutog uaprilu 1998. godine tu‘ilac je u{ao u posed predmetne nekretnine radiure|ewa i pripreme iste za dolazak wegove sestre. Uz odobrewe i saglas-nost tu‘ene kqu~eve vikendice dao mu je kom{ija iz B. kod koga su kqu~evido tada stajali. Mesec dana nakon ovog dogovora u maju 1998. godine sestratu‘ioca je odustala od kupovine nekretnine, pa su ona i tu‘ilac zatra-‘ili od tu‘ene povrat kapare {to je tu‘ena odbila. Pismeni ugovor o ku-

obligacioni odnosi

200

poprodaji nije sa~iwen, ali je kasnije sa~iwena priznanica tj. dana19.4.2000. godine kada je tu‘ilac tra‘io od tu‘ene da mu izda priznanicuza predatu kaparu uz obrazlo‘ewe da mu priznanica treba da bi tu‘io se-stru koja odbija da ga obe{teti za 1.000 DEM koje je on dao u weno ime. Na-kon {to mu je tu‘ena izdala priznanicu tu‘ilac je uputio opomenu predtu‘bu, a zatim podneo protiv we i tu‘bu radi naplate.Cene}i utvr|ene ~iwenice, suprotno ‘albenim navodima, prvostepeni

sud je pravilno i potpuno utvrdio sve bitne ~iwenice za odlu~ivawe otu‘benom zahtevu koje su rezultat vaqane ocene izvedenih dokaza i pravi-lno je primenio materijalno pravo.Naime, navodi iz ‘albe se ne mogu prihvatiti jer u konkretnom slu~aju

se ne radi pravno o toj situaciji koju ‘alba elaborira, ve} se radi o si-tuaciji da su se stranke u aprilu 1998. godine dogovorile o zadr‘avawu,odnosno dvostrukom vra}awu kapare u slu~aju odustajawa od ugovora, {tozna~i da je ugovorena kapara kao odustanica pa se ima primeniti propis~lana 83. Zakona o obligacionim odnosima. U ovom slu~aju pravne pos-ledice su druga~ije od situacija kada je ugovorena klasi~na kapara, o kojoj‘alba govori. (Presuda Okru‘nog suda u Novom Sadu, br. G‘. 3537/01 od 17.XII 2002)

PUNOVA@NOST UGOVORA

Iz odredbe ~lana 87. Zakona o obligacionim odnosima proizlazi da ugo-vor koji zakqu~i zastupnik u ime zastupanog lica proizvodi pravno dejstvoza zastupanog kao i za drugu ugovornu stranu, ukoliko je zastupnik postu-pao u granicama ovla{}ewa, a ukoliko je prekora~io granice ovla{}ewa, ugo-vor }e biti pravno vaqan i u delu u kome je prekora~en ukoliko ga zastupaniodobri.


Pok. Mariju, prema utvr|enom ~iweni~nom stawu, pri zakqu~ivawuUgovora o poklonu, nije zastupalo lice koje je ovla{}eno u li~nosti ad-vokata, ve} lice na koje je ovaj preneo ovla{}ewa a koje nije advokat, a toje mogao da u~ini samo advokat, kako to proizilazi iz sadrìne samog pu-nomo}ja, a kako su navedene radwe preduzete od strane neovla{}enog lica- koje je sa~inilo Ugovor o poklonu i isti potpisao umesto poklonodavca,nisu mogle biti konvalidirane od strane zastupane Marije, jer je ista um-rla pre overe potpisa ugovora, to je pravilno prvostepeni sud zakqu~ioda ovaj Ugovor ne proizvodi pravno dejstvo i da je ni{tav, a àlbeni ra-zlozi koji se odnose na pogre{nu primenu materijalnog prava ne mogu seprihvatiti kao osnovani. Pravilno je stanovi{te prvostepenog suda daodluka o ovoj pravnoj stvari o vaqanosti Ugovora o poklonu zakqu~enogizme|u tuènog kao poklonoprimca i pok. Marije kao poklonodavca, nezavisi od odluke suda u predmetu istog prvostepenog suda u kome te~e par-nica radi utvr|ewa prava svojine tuènog na stanu, koji je predmet i Ugov-ora o poklonu, a na osnovu pismenog testamenta koji je pok. Marija sa~i-nila u februaru 1992. godine, ali se ne bi moglo prihvatiti stanovi{te

obligacioni odnosi

201

prvostepenog suda da se to ne odnosi i na onaj deo tu`benog zahteva u ovojparnici, kojim se traì iseqewe tuènog iz navedenog stana.


OVLA[]EWE ZA ZAKQUÊWE UGOVORA

(^lan 88. ZOO)

Ne mo‘e sud samo na osnovu ~iwenice da je neko lice prilikom zakqu-~ewa ugovora raspolagalo pe~atom pravnog lica, izvoditi zakqu~ak da jeugovor punova‘no zakqu~en.


Odredbom ~lana 88. stav 1. ZOO propisano je da ugovor koji neko licezakqu~i kao punomo}nik u ime drugog bez wegovog ovla{}ewa obavezujeneovla{}eno zastupanog samo ako on ugovor naknadno odobri.U konkretnoj pravnoj stvari, prvostepeni sud je bio du‘an da ispita da

li je s obzirom na okolnosti zakqu~ewa predmetnog pravnog posla, u imetu‘enog ugovor zakqu~ilo neovla{}eno lice, koje je pri tom raspolagalope~atom tu‘enog.Odredbom ~lana 88. stav 4. ZOO propisano je da strana sa kojom je ugov-

or zakqu~en mo‘e od lica koje je kao punomo}nik bez ovla{}ewa za-kqu~ilo ugovor tra‘iti naknadu {tete, ako u trenutku zakqu~ewa ugo-vora nije znala, niti je morala znati da to lice nije imalo ovla{}ewe zazakqu~ewe ugovora.

(Presuda Vrhovnog suda R Crne Gore, P‘. 506/98 od 7.X 1999)

KVAZIUGOVOR O DO@IVOTNOM IZDR@AVAWU

Neimenovani kvaziugovor o doìvotnom izdràvawu je ugovor o do-ìvotnom izdràvawu koji nije zakqu~en po odredbama Zakona o nasle-|ivawu ve} po op{tim pravilima ugovornog prava, i ~ija se va`nost pro-cewuje po odredbama Zakona o obligacionim odnosima.

I z o b r a z l o ` e w a:Nièstepeni sudovi su ugovoru o doìvotnom izdràvawu, koji je pred-

met spora, pri{li kao da je zakqu~en po propisima Zakona o nasle|ivawu.Me|utim, nije re~ o imenovanom ugovoru u smislu toga zakona, ve} o nei-menovanom ugovoru zakqu~enom u smislu ~lana 26. Zakona o obligacionimodnosima, koji predstavqa nastavak tradicije ugovora o doìvotnomizdràvawu po pravnim pravilima obligacionog prava sadrànim u Aus-trijskom imovinskom zakonu koji je vaìo na teritoriji Vojvodine. Po-{to kvaziugovor o doìvotnom izdràvawu nema oslonca u propisima onasle|ivawu, irelevantno je da li se primewuje raniji ili vaè}i Zakon onasle|ivawu.Kvaziugovor o doìvotnom izdràvawu je, po svojoj pravnoj prirodi,

aleatoran teretni ugovor. Aleatornost je uslov va`nosti tog ugovora, pase wegova punova`nost ne moè procewivati po pravilima o ru{qivim,

obligacioni odnosi

202

nego po pravilima o ni{tavim ugovorima. Prema ~lanu 111. ZOO, ugovorje ru{qiv kad ga je zakqu~ila strana koja je ograni~eno poslovno sposob-na, kad je pri wegovom zakqu~ewu bilo mana u pogledu voqe strana i kadje to posebnim propisom odre|eno. U ovom slu~aju, mane voqe ne postoje,kao {to ne postoji ni propis po kome bi kvaziugovor o doìvotnom izdr-àvawu bio ru{qiv zbog odsustva aleatornosti. Kako je aleatornost togugovora uslov wegove va`nosti, osnovanost tu`benog zahteva u odnosu naprimaoca izdràvawa moè se oceniti samo prema odredbama o ni{tavos-ti ugovora iz ~lana 103. Zakona o obligacionim odnosima.Kako nièstepeni sudovi nisu primenili relevantne propise, u reviz-

iji se osnovano ukazuje da su pobijane odluke produkt pogre{ne primenematerijalnog prava. To je i bio razlog {to je i ovaj sud, u smislu ~lana 395.stav 2. ZPP, ukinio obe nièstepene presude i predmet vratio prvostepe-nom sudu na ponovno su|ewe.Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da se otklone nedostaci

u primeni materijalnog prava, na koje je ovaj sud ve} ukazao. Osnovanostzahteva ima se oceniti prema op{tim pravilima ZOO o ni{tavosti ugov-ora.


POSLEDICE NI[TAVOSTI PRAVNOG POSLA


Ako su ispuweni uslovi za primenu odredbe ~lana 104. stav 2. ZOO, zaoduzimawe predmeta zabrawenog ugovora, jer je ugovor ni{tav iz razloga{to je protivan prinudnim propisima, zahtev tuìoca za isplatu duga izni{tavog ugovora, kao nesavesne stranke se ima odbiti, a tuèni kao,tako|e, nesavesna ugovorna stranka obavezati da u korist op{tine na~ijoj teritoriji ima prebivali{te isplati ono {to je primio po osnovuzabrawenog ugovora.


Prema utvr|enom ~iweni~nom stawu tuìlac K. je tokom 1995. godine,zajedno sa svedokom D., bez dozvole nadle`nih upravnih organa, kupovaogorivo iz Rumunije radi prodaje tre}im licima. Na isti na~in je poslovaoi sa tuènim S. tako {to bi tuèni preuzeo gorivo od tuìoca i isto pro-davao tre}im licima, a tuìocu ispla}ivao nov~anu protivvrednost pro-datog goriva. Kriti~nom prilikom po{to tuìlac nije imao goriva zaisporuku tuènom, po dogovoru stranaka tuèni je od posledwe izvr{eneprodaje goriva zadrào 3.500 DM, kako bi gorivo kupio na drugom mestu,isto prodao, a potom tuìocu isplatio dugovani iznos. Na ovako utvr|eno~iweni~no stawe prvostepeni sud je primenom odredaba ~l. 47. i 49. ZOO,kao i ~lana 104. stav 2. ZOO, nalaze}i da je predmet ugovorene obaveze ne-dopu{ten, jer je protivan prinudnim propisima (~lan 147. KZ RS i ~lan1. stav 1. Zakona o trgovini), a stranke nesavesne (jer su znale da se bave ne-dozvoqenom trgovinom) odbio tu`beni zahtev tuìoca, i tuènog obave-zao da ono {to je primio po osnovu zabrawenog ugovora (iznos od 3.500 DM

obligacioni odnosi

203

u dinarskoj protivvrednosti, po najpovoqnijem kursu na dan isplate) is-plati Op{tini MC.

Drugostepeni sud nalaze}i da je ~iweni~no stawe pravilno i potpunoutvr|eno i na isto pravilno primewen materijalni zakon, preina~io jeprvostepenu presudu na taj na~in {to je tuìoca obavezao da navedeniiznos isplati Op{tini P., s obzirom da se pravilnom primenom Zakona oteritorijalnoj organizaciji Republike Srbije korist koju je druga stranaprimila po osnovu zabrawenog ugovora, u smislu ~l. 104. st. 2. ZOO, preda-je op{tini na ~ijoj teritoriji ona ima prebivali{te.

(Presuda Okru`nog suda u Poàrevcu, G`. 308/02 od 25. III 2002)

RASKID UGOVORA SA FIKSNIM ROKOM IZVR[EWA

Ako du`nik ne ispuni obavezu u roku koji je ugovoren kada ispuwewe oba-veze u odre|enom roku predstavqa bitan sastojak ugovora, ugovor se ras-kida po samom zakonu, a eventualna sudska odluka o utvr|ewu da je ugovorraskinut ima deklarativno, a ne konstitutivno dejstvo.


Parni~ne stranke su 19.11.1992. godine zakqu~ile Ugovor o imovin-skim pravima i obavezama kojim se Stambena zadruga obavezala da na imei za ra~un tuìoca, kao ~lana Zadruge, izgradi jedan jednosoban stan naugovorenoj lokaciji, u povr{ini i pod uslovima kako je to ugovorom pred-vi|eno. Tuìlac se ugovorom obavezao da }e svojim sredstvima finansira-ti izgradwu stana i to uplatom predra~unske vrednosti u tri rate u rokuod 45 dana od dana potpisivawa ugovora.Tako|e, ~lanom 16. Ugovora pred-vi|eno je da }e se ugovor automatski raskinuti, bez prethodnog upozorewa,ako ~lan Zadruge ne uplati ugovorena sredstva ili ako Zadruga ne otvorilokaciju za izgradwu objekta u roku iz ~lana 3. Ugovora, odnosno u roku od18 meseci od dana potpisivawa ugovora. Kako tuèna Zadruga nijednu odsvojih ugovorom preuzetih obaveza nije ispunila, to je tuìlac 28.1.1997.godine podneo tu`bu kojom traì raskid ugovora i povra}aj upla}enihsredstava.

Odredbom ~lana 125. stav 1. ZOO potpisano je da kada ispuwewe obavezeu odre|enom roku predstavqa bitan sastojak ugovora, pa du`nik ne ispuniobavezu u tom roku, ugovor se raskida po samom Zakonu.

Stranke u ovom sporu su ~lanom 16. Ugovora o imovinskim pravima iobavezama od 19.11.1992. godine ugovorile da }e se ugovor automatskiraskinuti, bez prethodnog upozorewa, ako tuìlac kao ~lan zadruge ne up-lati sredstva za izgradwu predmetnog stana, odnosno ako Zadruga neotvori lokaciju za izgradwu objekta u roku iz ~lana 3. navedenog Ugovora.

Kako je odredbama Ugovora utvr|en rok kao bitan sastojak i ustanovqe-na saglasnost stranaka o raskidu ugovora zbog neizvr{ewa obaveze u roku,a prema utvr|enom ~iweni~nom stawu tuèna Zadruga nije u ugovorenomroku ispunila obaveze preduzete ~lanom 3. navedenog Ugovora, to sudovi u

obligacioni odnosi

204

pobijanim odlukama pravilno nalaze da je predmetni Ugovor raskinut ipsoiure, tj. po samom zakonu.

(Presuda Saveznog suda, Gzs. 13/2001 od 5.VII 2001)

RASKID UGOVORA ZBOG PROMEWENIHOKOLNOSTI

Ne moè se zahtevati raskid ugovora zbog promewenih okolnosti akoje strana koja se poziva na promewene okolnosti bila du`na da u vremezakqu~ewa ugovora uzme u obzir te okolnosti ili ih je mogla izbe}i ili sav-ladati.

I z o b r a z l o ` e w a:Tu`benim zahtevom (iz tu`be podnete sudu 1997. godine) traèn je

raskid kupoprodajnog ugovora za ovo vozilo sa razloga promewenih okol-nosti koje su nastupile nakon zakqu~ivawa ugovora sa obja{wewem nem-ogu}nosti preregistracije ovog vozila iz Republike Srpske u RepublikuSrbiju na ime tuìoca, po vaè}im propisima, uz restituciju - datuìlac vrati auto, a tuèni iznos primqene kupoprodajne cene od 5.000DEM u dinarskoj protivvrednosti. Kod utvr|enog ~iweni~nog stawa,nièstepeni sudovi pravilno zakqu~uju da je tu`beni zahtev neosnovan.Za zakqu~ak o tome sudovi su dali pravilne razloge koje prihvata i ovajsud.Odredbama stava 1. iz ~lana 133. ZOO je propisano, da ako posle zak-

qu~ewa ugovora nastupe okolnosti koje oteàvaju ispuwewe obaveze jednestrane, ili ako se zbog wih ne moè ostvariti svrha ugovora, a u jednom iu drugom slu~aju u toj meri da je o~igledno da ugovor vi{e ne odgovarao~ekivawima ugovornih strana i da bi po op{tem mi{qewu bilo nepra-vi~no odràti ga na snazi, takav kakav je, strana kojoj je oteàno ispu-wewe obaveza, odnosno strana koja zbog promewenih okolnosti ne moèostvariti svrhu ugovora, moè zahtevati da se ugovor raskine. Stavomdrugim istoga ~lana je propisano da se raskid ugovora ne moè zahtevatiako je strana koja se poziva na promewene okolnosti bila du`na da uvreme zakqu~ewa ugovora uzme u obzir te okolnosti, ili ih je moglaizbe}i ili savladati.Kako je tuìlac prilikom zakqu~ivawa ugovora bio upoznat sa ~iwe-

nicom tada{we zakonske nemogu}nosti preregistracije vozila iz Repub-like Srpske u Republiku Srbiju na svoje ime, a da je takav ugovor ipakzakqu~io i da je do utuèwa tuìlac u dva maha imao zakonskih mogu-}nosti preregistracije vozila na svoje ime {to je svojevoqno propustio,nièstepeni sudovi, na temequ citiranih propisa ~lana 133. st. 1. i 2.Zakona o obligacionim odnosima, pravilno zakqu~uju da nema zakonskihuslova za raskid ovog ugovora zbog promewenih okolnosti. Zato {to ukonkretnom slu~aju posle zakqu~ivawa ugovora nisu nastupile nikakvenove okolnosti zbog kojih se svrha ugovora ne moè ostvariti (na{ta serevident poziva), ve} se upravo desilo suprotno - tuìocu je u dva mahanakon zakqu~ivawa ovog ugovora do utuèwa bio otvoren pravni put po

obligacioni odnosi

205

Uredbama Vlade Republike Srbije za preregistracijom ovog vozila nasvoje ime, {to je svojevoqno propustio, pa stoga tuìlac kao ugovornastrana ne moè ni zahtevati raskid ovog ugovora.


RASKID UGOVORA ZBOG PROMEWENIH OKOLNOSTI - DOCWA

(^l. 133. ta~. 3. Zakona o obligacionim odnosima - "Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 i "Sl. list SRJ", br. 31/93)

Nema pravo na raskid ugovora zbog promewenih okolnosti koje su nastu-pile posle padawa u docwu, kupac koji je pao u docwu sa izvr{ewem svojeobaveze.

I z o b r a z l o ` e w a:Tuìlac je podneo tu`bu za raskid ugovora o kupoprodaji zbog prome-

wenih okolnosti, odnosno izbijawa ratnih dejstava i raspada SFRJ zbogkojih prema navodima tu`be nije ostvarena svrha ugovora. Me|utim, pr-vostepeni sud je utvrdio da su promewene okolnosti nastupile tek po{toje tuìlac pao u docwu sa isplatom drugog dela kupoprodajne cene. Naime,tuìlac je prvi deo kupoprodajne cene u iznosu od 50% nepokretnosti pla-tio 15 dana po zakqu~ewu ugovora, a drugi deo kupoprodajne cene bio jeduàn da isplati po zavr{nom ra~unu za 1990. godinu, {to zna~i do1.3.1991. godine.Dakle, isplata kupoprodajne cene je padala pre nego {to su nastupile

promewene okolnosti. U takvim uslovima prvostepeni sud je na{ao da tu-ìlac nema pravo na raskid ugovora, pa je tu`beni zahtev odbio.Drugostepeni sud je prihvatio stanovi{te prvostepenog suda. Vrhovni

sud nalazi da su nièstepeni sudovi na tako utvr|eno ~iweni~no stawepravilno primenili materijalno pravo kada su zakqu~ili da kupac kojije pao u docwu sa izvr{ewem svoje obaveze, nema pravo na raskid ugovorazbog promewenih okolnosti koje su nastupile posle padawa tuìoca udocwu.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Prev. 41/01 od 14. III 2001)

NI[TAV UGOVOR

(^lan 141. ZOO)

Ugovor je ni{tav ako neko, koriste}i se stawem nu`de ili te{kimmaterijalnim stawem drugog, wegovim nedovoqnim iskustvom, lakomis-leno{}u ili zavisno{}u ugovori za sebe ili za nekog tre}eg korist koja je uo~iglednoj nesrazmeri sa onim {to je on drugom dao ili u~inio, ili seobavezao dati ili u~initi.

I z o b r a z l o ` e w a:Iz utvr|enog ~iweni~nog stawa proizilazi da je vlasnik sporne par-

cele bio otac tuène, sada pokojni @.P., koji je streqan od Nemaca 1943.

obligacioni odnosi

206

godine u K. Zbog tro{kova oko wegove sahrane i prehrawivawa maloletnedece, majka tuène, postupaju}i u krajwoj nu`di, obratila se tuìo~evomocu, jednom od najbogatijih qudi u selu za pomo}, pa je tuìo~ev otac,koriste}i siroma{tvo porodice tuène dao ne{to namirnica, pod uslo-vom da mu majka tuène da u svojinu sporno zemqi{te.U takvim okolnostima sa~iwena je i priznanica na koju se tuìlac

poziva. U provedenom postupku je utvr|eno da sporno zemqi{te nije pred-ato u posed tuìo~evom ocu, a naknadno ni tuìocu, ve} je ostalo u dr-àvini majke tuène koja ga je ugovorom o poklonu, zakqu~enim 1991. god-ine, prenela na tuènu.Na tako utvr|eno ~iweni~no stawe pravilno je primeweno materi-

jalno pravo kada je tu`beni zahtev odbijen kao neosnovan. Nièstepenisudovi su prema naho|ewu Vrhovnog suda pravilno zakqu~ili da tuìlacnema vaqan pravni osnov za sticawe prava svojine na spornom zemqi{tu.Priznanica na koju se tuìlac i u reviziji poziva ne moè voditi sti-

cawu svojine, kako je to pravilno zakqu~io i nièstepeni sud, jer pred-stavqa ni{tav pravni posao, s obzirom da je do sa~iwavawa sporne pri-znanice do{lo uz iskori{}avawe te{kih imovinskih prilika porodicetuène. Osim toga, sporna nepokretnost nikada nije bila u posedu tu-ìo~evog oca, a naknadno ni tuìoca.


USMENI UGOVOR O PROMETU NEPOKRETNOSTI

Ne moè se konvalidirati usmeni ugovor o prometu nepokretnosti.

I z o b r a z l o ` e w a:Tuìlac je sa prvo i drugotuènima zakqu~io usmeni ugovor o kupo-

prodaji sporne nepokretnosti za cenu od 6.500 DEM. U dva maha isplatioje ukupno 3.000 DEM, a ostatak od 3.500 DEM trebalo je da isplati do od-re|enog roka. S obzirom da ostatak cene nije ispla}en do ugovorenog rokaparcela je otu|ena tre}e i ~etvrtotuènima.Na osnovu utvr|enog ~iweni~nog stawa nièstepeni sudovi su pravil-

no zakqu~ili da nisu ispuweni uslovi za konvalidaciju ugovora kome ne-dostaje pismena forma i overe potpisa ugovara~a od strane suda. Naime, usmislu ~lana 4. stav 3. Zakona o prometu nepokretnosti dozvoqena je kon-validacija ugovora pod odre|enim uslovima koji su taksativno nabrojanii to: ukoliko promet nije zabrawen, ako je ugovor zakqu~en u pismenom ob-liku na kome potpisi ugovara~a nisu overeni kod suda, pod uslovom da jeispuwen u celini ili prete`nom delu, da je nepokretnost ste~ena u grani-cama zakona, da nije povre|eno pravo pre~e kupovine. S obzirom da se radio usmenom ugovoru o prometu nepokretnosti konvalidacija takvog ugovorauop{te nije mogu}a, tim pre {to ugovor nije ispuwen u celini, niti u pre-te`nom delu, a o ~emu su nièstepeni sudovi dali pravilne i potpune ra-zloge.Pravilno su nièstepeni sudovi zakqu~ili da u konkretnom slu~aju

nije povre|eno ni pravo pre~e kupovine, i to sa razloga koje su dali niès-tepeni sudovi, kao i sa razloga {to tuìlac podno{ewem tu`be kojom tra-ì utvr|ewe povrede prava pre~e kupovine nije istovremeno deponovao i

obligacioni odnosi

207

kupoprodajnu cenu, a {to je po zakonu neophodno da bi se na takvu povredumogao pozivati.


FORMA UGOVORA O POKLONU

Dovoqna je usmena forma za pravnu va`nost ugovora o poklonu u viduizgradwe gra|evinskog objekta od strane poklonodavca na zemqi{tu pok-lonoprimca.

I z o b r a z l o ` e w a:Prvostepeni sud je pravilno i potpuno u svemu utvrdio ~iweni~no

stawe, pa je utvrdio da je pokojni B. za ìvota poklonio parcelu tuènojV. i da je V. upisana kao vlasnik u zemqi{nim kwigama te nepokretnosti.Pokojni B. je sa SIZ-om Fizi~ke kulture ugovorio gradwu gra|evinskogobjekta-{tale na parceli koja je V. vlasni{tvo i uz wenu saglasnost, i tona ime wegove ranije postoje}e {tale koja se nalazila na parceli koja jepripadala SIZ-u fizi~ke kulture. Tako|e, pokojni B. je pribavio sve doz-vole za izgradwu {tale od upravnih organa, i to na ime tuène V., i da sepokojni B. usmeno sporazumeo sa tuènom V. o tome da }e se na wenoj parce-li izgraditi {tala koja }e po izgradwi biti wena svojina.Neosnovani su navodi àlbe tuìqe da je za pravnu vaqanost ugovora

o poklonu {tale bilo neophodno sa~initi ugovor o poklonu u pismenojformi. Naime, u gra|anskom pravu postoji pravilo koje glasi da gra|evin-ski objekat uvek prati sudbinu nepokretnosti na kojoj se nalazi. Kako jepokojni B. tuènoj V. ranije ve} poklonio zemqi{te na kojoj je {tala iz-gra|ena, zakqu~uju}i sa wom pismeni ugovor o poklonu nepokretnosti, naosnovu kojeg se ona ukwiìla u zemqi{nim kwigama kao vlasnik zem-qi{ta, {to je nesumwivo pokojni B. znao, stoga nije bilo neophodno za-kqu~ewe pismenog ugovora o poklonu za {talu, ve} je bio dovoqan samousmeni sporazum izme|u ugovara~a, {to je uz gradwu {tale na parcelituène V. po pribavqawu odgovaraju}ih dozvola od upravnih organa biodovoqan uslov da se V. kasnije ukwiì kao vlasnik na spornoj {tali.

(Presuda Okru`nog suda u Vaqevu, G`. 1061/00 od 24.X 2000)

ISPUWEWE OBAVEZE PO UGOVORU O SPONZORSTVU

Sponzor je duàn da svoju obavezu ispuni prema zakqu~enom ugovoru osponzorstvu saglasno ~lanu 262. ZOO.

I z o b r a z l o ` e w a:Neosnovano tuèni isti~e da je ugovor o sponzorstvu ni{tav, jer su

ugovorom predvi|ena prava i obaveze jedne i druge strane, koji nisu pro-tivni prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim obi~ajima, nitipostoji mana u pogledu voqe strana tako da ovaj ugovor nije ni{tav iru{qiv u smislu ~lana 103. i 111. ZOO. Ovaj sud tako|e smatra da naveden-im ugovorom nije povre|eno na~elo jednake vrednosti davawa, jer je tuènipored ugovora zakqu~io i aneks toga ugovora kojim tako|e nije osporio

obligacioni odnosi

208

visinu svoje obaveze, pa kako je ugovor pored prava stvorio i obaveze zatuènog, isti je duàn da svoju obavezu ispuni u smislu ~lana 262. ZOO.Samim tim, ne moè se prihvatiti stav tuènog da i pored ugovorom ut-vr|ene obaveze sam odlu~uje koji iznos te obaveze }e isplatiti. Tuèni jedobrovoqno pristao na zakqu~ewe i ugovora o sponzorstvu i aneksa togugovora, ~ime je sam pristao na obaveze jedne i druge strane, pa nema osnovada isti~e da je prevelik iznos koji treba da plati i to tek kada je obavezadospela za pla}awe. Uostalom, ova vrsta ugovora ne zasniva se na istovet-noj vrednosti materijala prema iznosu novca, kao {to je to slu~aj kod kla-si~nih ugovora o prodaji.(Presuda Vi{eg privrednog suda u Beogradu, P`. 1304/01 od 1. III 2001)

NERELEVANTNO PLA]AWE

Nije relevantno pla}awe na ruke izme|u pravnog lica i preduzetnika dabi se smatralo da je dug izmiren.

I z o b r a z l o ` e w a:U prvostepenom postupku je utvr|eno da je tuìlac za ra~un tuènog iz-

veo gra|evinsko-zanatske radove na objektu u K. Vrednost radova u vremeizvo|ewa iznosila je 76.670 dinara. Iznos od 62.000 dinara je pla}en, atu`beni zahtev za iznos od 14.670 dinara je osnovan.

Pravilno je prvostepeni sud utvrdio da tuèni nije izmirio svojuobavezu u iznosu od 14.670 dinara. Na~in izmirewa nov~anih obaveza pro-pisan je odredbom ~lana 318. ZOO. Pravilno je postupio prvostepeni sudkada je odbio predlog za saslu{awe svedoka na okolnost da je dug pla}en naruke vlasniku tuìoca. Takav na~in pla}awa ne moè biti relevantankada je u pitawu poslovawe izme|u pravnog lica i preduzetnika i u vezi satim pokrenut sudski postupak. Bitna je i ~iwenica da tuèna, saslu{anau svojstvu parni~ne stranke, nije mogla da se seti koju sumu je dala na ruke.

(Presuda Vi{eg privrednog suda u Beogradu, P`. 1564/01 od 10. VI 2001)

PRENOV (NOVACIJA)

(^lan 348. ZOO)

Pove}awe duga iz ugovora o zajmu ura~unavawem kamate u smislu ~lana348. ZOO ne smatra se prenovom.


Tuèna i tuìlac su zakqu~ili ugovor o zajmu na iznos od 3.000 DEM.Tuèna je nov~anu sumu uredno vratila.

Me|utim, u reviziji je posebno nagla{eno da tuèna duguje i odre|enukamatu tuìocu, te da se za izvestan iznos pove}ava dug.

Vrhovni sud Srbije je svojom presudom odbio kao neosnovanu revizijutuìoca.

obligacioni odnosi

209

Ne moè se prihvatiti pravni stav tuìoca iznet u reviziji da je dugpove}an ura~unavawem kamate i da je time do{lo do prenova - novacijeranije obligacije - ugovora o zajmu.Naime, obaveza iz ugovora o zajmu prestaje kada se i poverilac i du`nik

saglase da postoje}u obavezu zamene novom i ako nova obaveza ima razli~itpredmet ili razli~it osnov, a na osnovu ~lana 348. stav 1. ZOO.U konkretnom slu~aju pove}awe duga ura~unavawem kamate ne moè se

smatrati prenovom primenom odredbe ~lana 348. stav 2. ZOO.(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2696/01 od 29.VIII 2001)

PRISTUPAWE DUGU

Pristupawe dugu mo‘e biti i delimi~no.

I z o b r a z l o ` e w a:Sudskim poravnawem od 15.12.1983. godine, koje su u istom postupku za-

kqu~ili tuìoci, tuèni M.M. i tuèni sada pok. D.M. raskinut je ugov-or o doìvotnom izdràvawu zakqu~en izme|u pravnih prethodnika tu-ìlaca, wihovog oca, kao davaoca izdràvawa i sada pok. D.M. kao pri-maoca izdràvawa.Istim poravnawem tuèni M.M. kome je sada pok. D.M. ugovorom o pok-

lonu preneo u svojinu nepokretnosti koje su bile predmet ugovora o doìv-otnom izdràvawu, prihvatio je obavezu solidarno sa tuènim sada pok.D.M. u pogledu potraìvawa naknade za izdràvawe koje je pok. D.M.primio od pravnog prethodnika tuìlaca od zakqu~ewa, pa do raskidaugovora o doìvotnom izdràvawu.Prvostepeni sud nalazi da je tuèni M.M. navedenim poravnawem u

stvari priznao svoju pasivnu legitimaciju i da je u obavezi da, po{to sutuìoci odustali od tu`be u odnosu prema tuènom sada pok. D.M. tuìo-cima naknadi u celini tro{kove koje je wihov otac imao povodomizdràvawa pok. D.M.Ovakvo stanovi{te prvostepenog suda se ne moè prihvatiti.Sadrìna navedenog poravnawa u delu kojim tuèni M. priznaje prav-

ni osnov i svoju obavezu u pogledu spornog potraìvawa ukazuje da je istiu smislu ~lana 451. ZOO-a pristupio dugu, ali se iz poravnawa ne vidi dali je tuèni pristupio dugu bez ostatka ili delimi~no, jer se po shvatawuOkru`nog suda dugu moè pristupiti uz obavezu da se potraìvawenamiri u celini ili pak delimi~no.Kod ovakvog stawa stvari, a s obzirom da je, sude}i prema stawu u spi-

sima, osnov da tuèni M. prihvati obavezu u ugovoru o poklonu nepokret-nosti, po kojem je od pok. D. primio u svojinu nepokretnosti koje su ranijebile predmet ugovora o doìvotnom izdràvawu, prvostepeni sud je bioduàn da na pouzdan na~in utvrdi pravu voqu parni~nih stranaka pri za-kqu~ewu navedenog poravnawa, a u pogledu visine obaveze tuènog M. i dali se tuèni M. u stvari obavezao da naknadi tro{kove izdràvawa pok.D. najvi{e do visine vrednosti poklowene imovine.

obligacioni odnosi

210

Ovo je posebno va`no kada se imaju u vidu navodi iz àlbe tuènika daje vrednost poklowene imovine mawa od tro{kova koje je pravni prethod-nik tuìlaca imao oko izdràvawa pok. D. {to ina~e nije bilo predmetocene prvostepenog suda.

(Re{ewe Okru`nog suda Vaqevo, G`. 1146/01 od 4.XII 01)

PRODAJAPRODAJAPRODAJAPRODAJA

ZADR@AVAWE PRAVA SVOJINE NA PRODATIM STVARIMA I RASKID UGOVORA

Kada se radi o neznatnom neispuwewu dospelog obroka iz ugovora po komeje prodavac zadrào pravo svojine na pokretnim stvarima do ispuwewaobaveze u celini ne dovodi se u pitawe ostvarewe ciqa ugovora, pa se ugovorne moè raskinuti.

I z o b r a z l o ` e w a: U postupku je utvr|eno da su stranke 3. avgusta 1994. godine zakqu~ile

ugovor o kupoprodaji, po kome je tuìlac predao tuènom opremu za sme-{taj 4.320 komada koka nosiqa, a tuèni se obavezao na otplatu predajomjaja prema utvr|enoj dinamici isporuka obroka, i to ukupno 544.320 koma-da jaja. U toku izvr{ewa ugovorne stranke su i zakqu~ile aneks 20. jula1995. godine, kojim su izmenile dinamiku isporuke obroka. Na dan podno-{ewa tu`be u ovom sporu 26. februara 1996. godine tuèni je bio u obavezida na ime dospelog obroka prema ukupno 53.254 komada jaja ili oko 10% uodnosu na ukupnu ugovorenu koli~inu.Na osnovu takvog ~iweni~nog utvr|ewa nièstepeni sudovi su odbili

kao neosnovan primarni zahtev tuìoca za raskid navedenih ugovora, pov-ra}aj opreme i naknade {tete na ime upotrebe opreme, do raskida ugovora,a usvojili kao osnovan eventualni zahtev tuìoca za isporuku dospelihobroka u vreme podno{ewa tu`be u koli~ini od 53.254 komada jaja. Premarazlozima sudova u konkretnom slu~aju nisu ispuweni uslovi za raskidugovora zbog neispuwewa, jer se radi o neznatnom ispuwewu dospelog ob-roka od 10% od ukupne koli~ine ugovorene predaje jaja, pa se nisu ispuniliuslovi u smislu ~lana 131. Zakona o obligacionim odnosima.Pravilno je izraèno pravno stanovi{te sudova o primeni relevant-

nih propisa za ocenu neosnovanosti primarnog zahteva tuìoca. U obraz-loèwu pobijane presude navedeni su jasni i pravilni razlozi, koje pri-hvata i Vrhovni sud.Ukazivawe u reviziji da je prodavac shodno odredbi ~lana 8. osnovnog

ugovora zadrào pravo svojine na opremi do kona~ne otplate kupoproda-jne cene, ne uti~e na pravilnost presu|ewa u odbijaju}em delu primarnogzahteva. Prema ~lanu 540. Zakona o obligacionim odnosima, prodavac jezaista mogao zadràti pravo svojine i posle predaje stvari kupcu, sve dok

obligacioni odnosi

211

kupac ne isplati cenu u potpunosti. Me|utim, u konkretnom slu~aju radise o neznatnom ispuwewu dospele obaveze kojim se ne dovodi u pitawe ost-varivawe ciqa ugovora. Pravilo kad se ugovor ne moè raskinuti (~lan131. ZOO), inspirisano je na~elom savesnosti i po{tewa koje treba da seostvaruje u obligacionim odnosima i da se po{tovawem tog na~ela onem-ogu}i neosnovani raskid ugovora.


PRODAJA TU\E STVARI I EVIKCIJA

Mogu}a je prodaja tu|e stvari ako prodavac obezbedi predaju stvari iprenos svojine na woj.

U uspostavqawu ranijeg stawa u~estvuje i prodavac ako otpadne osnovprodaje oduzimawem prodate stvari od strane dràvnog organa, pa se nemoè pozivati na odsustvo stvarne legitimacije.

I z o b r a z l o ` e w a:Prema ~lanu 460. Zakona o obligacionim odnosima mogu}a je i prodaja

tu|e stvari. Takva prodaja }e proizvoditi dejstva, ukoliko je prodavac ustawu da na kupca prenese svojinu. Kako je, u konkretnom slu~aju, tuènipostupao kao prodavac (jer je predao prodatu stvar, preneo svojinu na tojstvari i naplatio cenu), ne moè se braniti prigovorom nedostatkastvarne ligitimacije. Zato su navodi u reviziji da je raniji vlasnik pro-date stvari tre}e lice, bez zna~aja. Po{to je on prodaju i ugovorio, duànje da primqeni iznos cene vrati u skladu sa izjavom o garanciji u slu~ajuevikcije koju je potpisao 22.2.1995. godine. Ako je kao prodavac u~estvovaou izvr{ewu ugovora, u toj ulozi mora biti i posle evikcije, u kojoj jetuìlac, kao kupac, ostao bez kupqene stvari. Prodavac nije bio posred-nik kod ugovarawa i izvr{ewa ugovora, pa ne moè biti ni kod restituc-ije zbog prestanka pravnog osnova prodaje. Cenu mora vratiti on, jer ju jei primio.


MATERIJALNI NEDOSTATAK STVARI

Materijalni nedostatak stvari postoji ako stvar nema potrebnasvojstva za upotrebu ili promet.

I z o b r a z l o ` e w a:Kod ovako utvr|enog ~iweni~nog stawa, pravilno su nièstepeni su-

dovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tu`beni zahtev zaraskid usmenog ugovora o kupoprodaji automobila. Naime, zbog falsifi-kovanog broja motora nije mogla da se izvr{i registracija, pa samim timtuìlac nije kupqeni automobil mogao ni da koristi. Odredbom ~lana478. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da prodavacodgovara za materijalne nedostatke stvari koje je ona imala u ~asu prelazarizika na kupca, bez obzira na to da li mu je to bilo poznato. Odredbom~lana 479. stav 1. ta~ka 1. istog zakona, propisano je da nedostatak postoji

obligacioni odnosi

212

ako stvar nema potrebna svojstva za wenu redovnu upotrebu ili promet.Kako je u konkretnom slu~aju utvr|eno da tuìlac nije mogao upotrebqa-vati kupqeni automobil i da je o nedostatku uredno i blagovremeno obav-estio tuène, pravilno su nièstepeni sudovi usvojili zahtev za raskidugovora. Naime, prema odredbi ~lana 488. stav 1. ta~ka 3. Zakona o obliga-cionim odnosima kupac koji je blagovremeno i uredno obavestio prodavcao nedostatku moè izjaviti da raskida ugovor.Neosnovani su revizijski navodi kojima se isti~e da falsifikovan

broj motora ne predstavqa nedostatak u smislu navedenih odredaba ~l.478. i 479. Zakona o obligacionim odnosima. Ovo zbog toga, {to po sta-novi{tu Vrhovnog suda iz navedenih odredbi Zakona o obligacionim od-nosima proizilazi da je zakon nedostatak stvari definisao u funkciona-lnom smislu, jer stvar ima potrebna svojstva ako moè da se upotrebqavaili ako moè da se stavqa u promet, odnosno prodaje na trì{tu. Ukonkretnom slu~aju kupqeni automobil se ne moè ni upotrebqavatiniti prodavati na trì{tu, jer se ne moè registrovati zbog falsifiko-vanog motora.


SKRIVENI NEDOSTACI NA STVARI

Gubi prava propisana odredbom ~lana 488. Zakona o obligacionim odno-sima, pa i pravo da zahteva snièwe cene kupac koji ne izvesti prodavcablagovremeno i u propisanom roku o skrivenim nedostacima (~lan 482.Zakona o obligacionim odnosima).

I z o b r a z l o ` e w a:Prvostepenom presudom tuèni je obavezan da tuìocu isplati iznos

dinarske protivvrednosti od 150 DM po kursu na dan isplate na ime is-plate preostalog dela kupoprodajne cene za kupqeni video rekorder.Tuèni je protiv te presude izjavio àlbu isti~u}i da navedeni iznos

ne duguje tuìocu budu}i da prvostepeni sud nije prilikom dono{ewa po-bijane presude cenio isticawe tuènog u postupku pred prvostepenim su-dom da kupqeni video rekorder ima skrivene nedostatke usled ~ega jetuèni zahtevao snièwe cene.Drugostepeni sud je àlbu tuènog kao neosnovanu odbio.Pozivawe tuènog na nedostatak kupqene stvari je bez zna~aja kada

tuèni kao kupac nije blagovremeno prodavca obavestio o nedostacimastvari kako to predvi|a odredba ~lana 482. stav 1. Zakona o obligacionimodnosima, a na koje okolnosti ni àlbom ne nudi dokaze. Pri tom tuèninije dokazao da je postojawe nedostatka prodate stvari prodavcu bilopoznato, pa stoga tuèni kao kupac ne moè zadràti neograni~eno pravopozivawa na nedostatke (~lan 485. ZOO). Stoga je neosnovan zahtev tuènogza snièwe cene po osnovu nedostatka stvari u smislu ~lana 488. stav 1.ta~ka 2. ZOO jer tuèni kao kupac nije blagovremeno i uredno obavestioprodavca o nedostacima kupqene stvari. U takvoj situaciji pravilno jeprvostepeni sud u smislu ~lana 516. stav 1. ZOO tuènog kao kupca obave-

obligacioni odnosi

213

zao da neispla}eni ostatak kupoprodajne cene isplati tuìocu kao pro-davcu.

(Presuda Okru`nog suda u Zrewaninu, G`. 181/98 od 24. II 1999)

PRIGOVOR NA KVALITET ROBE

Ne moè se naknadno u parnici pozivati na to da je prigovor nebla-govremen ako je prodavac prihvatio povra}aj neblagovremeno reklamiranerobe, bez izri~ite ograde u pogledu neblagovremenosti, onda je on prihva-tio i prigovor na kvalitet, bez obzira na wegovu neblagovremenost.


Ne postoje navodi revizije o pogre{noj primeni materijalnog prava.Kako je tuèni prodavac prihvatio dogovor i povra}aj reklamirane robe,onda je on prihvatio prigovor na kvalitet, makar se radilo o neblagovre-menom prigovoru na kvalitet, s obzirom da se u tom smislu nije izri~itoogradio, pa ne moè isto ~initi naknadno u parnici, niti se moè pozi-vati da je robu u stvari preuzeo bez prigovora. U tom smislu ne mogu da seprihvate revizijske tvrdwe o tome da ve{ta~ewe nije povereno ve{takukoji je za ovu vrstu problematike stru~no osposobqen, jer se u konkretnomslu~aju radilo o ve{taku gra|evinske struke, s obzirom da se kvalitetbitumena navodno utvr|uje laboratorijskim analizama. Kao {to je ve}izneto, tuèni prodavac je prihvatio kao blagovremenu kup~evu rek-lamaciju na kvalitet, po{to je povodom te reklamacije poslao kupcu pre-dstavnike svog dobavqa~a bitumena, pa je zatim izvr{en povra}aj nekva-litetne robe, a za sve to vreme, kako je to utvr|eno u provedenom postupku,tuìocu nije stavqeno do znawa da se reklamacija smatra neblagovre-menom. Otuda su privredni sudovi pravilno primenili odredbe ~l. 481. i484. Zakona o obligacionim odnosima.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Prev. 200/99 od 8.IX 1999)

GARANCIJA ZA ISPRAVNO FUNKCIONISAWE PRODATE STVARI

(^lan 501. ZOO)

Prodavac je na osnovu akta prodaje stvari i akta prodaje garantnoglista proizvo|a~a, koji prati tehni~ku robu u prometu, zakonski soli-darni du`nik sa proizvo|a~em za sve obaveze pokrivene garantnim listom,ukqu~uju}i i zamenu neispravne stvari, a nedeqivost ove obaveze nije sme-twa za ostvarivawe prava na regres prodavca prema proizvo|a~u, jer segarantnim listom pokriva rizik neispravnosti nastao u sferi proizvodnedelatnosti.

I z o b r a z l o ` e w a:Pravilno su nièstepeni sudovi na{li, da prodavac stvari ima pravo

regresa prema proizvo|a~u za izdatke u~iwene kupcu na osnovu garantnoglista, prema tro{kovima ugradwe nove {koqke na kup~evom automobilu.

obligacioni odnosi

214

Revizija se neosnovano poziva na to da je sporni odnos izme|u stranakaraspravqen uz pogre{nu primenu materijalnog prava, i to neprime-wivawem odredbi ~lana 424. Zakona o obligacionim odnosima.

Prodavac je, u smislu ~lana 501. Zakona o obligacionim odnosima, naosnovu akta prodaje stvari i akta prodaje garantnog lista proizvo|a~akoji prati tehni~ku robu u prometu, zakonski solidarni du`nik sa pro-izvo|a~em za sve obaveze pokrivene garantnim listom, ukqu~uju}i i za-menu neispravne stvari, a nedeqivost ove obaveze nije smetwa za ostva-rivawe prava na regres prema proizvo|a~u, jer se garantnim listom po-kriva rizik neispravnosti nastao u sferi proizvodne delatnosti. Otudase ne mogu prihvatiti navodi revidenta da su udeli tuìoca i tuènogtrebali da budu jednaki, shodno zakonskim odredbama o podeli obaveza najednake delove kod solidarnosti du`nika. Proizvo|a~ odgovara tuìocuza lo{e funkcionisawe prodate tehni~ke robe, koja proisti~e iz sferewegove proizvodne delatnosti.

Kada se radi o kupovini tehni~ke robe sa garantnim listom, za wenoispravno funkcionisawe i otklawawe nedostataka, kupac moè da seobrati kako proizvo|a~u tako i prodavcu robe.

Ta~ni su revizijski navodi da je prodavac odgovoran, jer prodavac ijeste odgovoran prema kupcu, i zato je i platio tro{kove ugradwe nove{koqke, ali zato prodavac preko koga tuèni proizvo|a~ obavqa plas-man svojih proizvoda na trì{tu, ima pravo regresa.

Kada je prodavac po pravnosna`noj presudi morao da naknadi kupcu{tetu zbog tehni~ke neispravnosti, on se za istu moè regresirati odproizvo|a~a robe, ~ijom krivicom je u proizvodwi do{lo do tehni~keneispravnosti prodate robe.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Prev. 626/98 od 25.XI 1998)

PRESTANAK PRAVA KUPCA PO OSNOVU GARANCIJE ZA ISPRAVNOST KUPQENE STVARI

Prava kupca prema proizvo|a~u po osnovu garancije za ispravnostkupqene stvari prestaju po isteku jedne godine, ra~unaju}i od dana kada jetra‘io opravku ili zamenu kupqene stvari.


Za takozvanu tehni~ku robu prodatu uz garantni list, kojim proizvo|a~garantuje ispravno funkcionisawe stvari u toku odre|enog vremena, pro-izvo|a~ odgovara po posebnim uslovima koji su propisani odredbama ~l.501-506. Zakona o obligacionim odnosima. Me|utim, ostvarivawe pravakupca po osnovu garantnog lista prema proizvo|a~u, odredbom ~lana 507.ZOO, ograni~eno je prekluzivnim rokom. Prema toj odredbi, prava kupcaprema proizvo|a~u po osnovu garantnog lista gase se po isteku jedne god-ine ra~unaju}i od dana kada je tra‘io od wega opravku ili zamenu kupqenestvari. Iz toga sledi da je po~etak ovog roka vezan za obra}awe kupcaproizvo|a~u u vezi sa uo~enim nedostacima u funkcionisawu stvari. To

obligacioni odnosi

215

zna~i da je kupac u tom roku du‘an ostvariti svoja prava, te ukoliko taprava nije ostvario, ona se gase. To je u stvari rok za ostvarivawe pravaputem tu‘be, te bi u tom roku kupac morao da podnese tu‘bu sudu.

U predmetnom slu~aju, ni‘estepeni sudovi su propustili da u skladu sanavedenim odredbama ZOO utvrde da li je tu‘ilac, koji se opredelio dasvoje pravo po osnovu garantnog lista ostvaruje prema proizvo|a~u, prek-ludiran {to je propustio zakonski rok, propisan odredbom ~lana 507.ZOO, za ostvarivawe svog prava prema proizvo|a~u. Zbog toga je Vrhovnisud ukinuo ni‘estepene presude i predmet vratio na ponovno odlu~ivawe.

(Re{ewe Vrhovnog suda Srbije, Rev. 369/02 od 10.11.2002)

UTVR\IVAWE VISINE [TETE NA VOZILU

Ugovor je dokaz o sticawu vlasni{tva, a ne vrednosti vozila pa kupo-prodajna cena navedena u ugovoru o komisionoj prodaji vozila nije merodavnaza utvr|ivawe cene na vozilu.


U pore|ewu dosu|enog iznosa {tete (~ija je visina odre|ena prema cen-ama aktuelnim u vreme ve{ta~ewa dana 26.8.1999) sa ozna~enom kupo-prodajnom cenom u ugovoru o komisionoj prodaji od 9.6.1997. godine pokojem tuìlac sti~e vozilo, nema mesta, prvo zbog proteka vremena ukojem su se vrednosti mewale i drugo, jer pomenuti ugovor predstavqa do-kaz o osnovu sticawa, a ne vrednosti vozila.


ZAJAMZAJAMZAJAMZAJAM

VRA]AWE ZAJMA

Zajmoprimac je duàn vratiti zajam po isteku primerenog roka koji nemoè biti kra}i od dva meseca ra~unaju}i od traèwa zajmodavca da mu sevrati zajam, ako ugovora~i ne odrede rok za vra}awe zajma, niti se on moèodrediti iz okolnosti zajma.


Pravilno su nièstepeni sudovi primenili materijalno pravo kadasu obavezali tuènog da tuìocu plati revalorizovan iznos spornog za-jma i zakqu~ili da potraìvawe tuìoca nije zastarelo.

Ugovorom o zajmu obavezuje se zajmodavac da zajmoprimcu preda odre-|eni iznos novca ili odre|enu koli~inu drugih zamenqivih stvari, a zaj-moprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena isti iznosnovca, odnosno istu koli~inu stvari iste vrste i kvaliteta (~lan 557.stav 1. Zakona o obligacionim odnosima).

obligacioni odnosi

216

Odredbom ~lana 562. istog zakona, predvi|eno je da je zajmoprimac du-àn vratiti u ugovorenom roku istu koli~inu stvari iste vrste i kva-liteta, a ako ugovara~i nisu odredili rok za vra}awe zajma niti se onmoè odrediti iz okolnosti zajma, zajmoprimac je duàn vratiti zajam poisteku primerenog roka koji ne moè biti kra}i od dva meseca, ra-~unaju}i od zajmodav~evog traèwa da mu se zajam vrati.Potraìvawa po osnovu zajma zastarevaju u op{tem roku zastarelosti

(~lan 362. Zakona o obligacionim odnosima), pa potraìvawe ovog tu-ìoca po osnovu vra}awa zajma, u vreme podno{ewa tu`be (23.9.1999. god-ine), i po oceni Vrhovnog suda nije zastarelo. Rok za vra}awe zajma iz-me|u stranaka nije ugovoren, pa je tuèni bio u obavezi da zajam vratituìocu u roku iz ~lana 562. Zakona o obligacionim odnosima. Kako svo-ju ugovornu obavezu nije ispunio, a u me|uvremenu je nov~ani iznos - kojije po osnovu zajma primio obezvre|en inflacijom, tuèni je u obavezi datuìocu isplati revalorizovan iznos ovog potraìvawa, u smislu ~lana562. a u vezi ~lana 278. ZOO. Stoga navodi revizije o pogre{noj primenimaterijalnog prava nisu osnovani.


ZAJAM KAO CENA U PRENOVU

Ne moè se javiti kao kupoprodajna cena iznos predat po osnovu zajmabez primene propisa o prenovu (novaciji), pri ~emu je novi ugovor bez dejstvaako je ranija obaveza bila ni{tava.


Nièstepeni sudovi su utvrdili da je tuèni u leto 1995. godine poza-jmio tuìqi 80.000 DEM, pa po{to mu ona taj iznos nije vratila sa~iwenisu ugovori o kupoprodaji stana i lokala, u kojima je pozajmqeni iznos fig-urirao kao kupoprodajna cena. Imaju}i u vidu ove ~iwenice, Vrhovni sudsmatra da se ne moè sa sigurno{}u zakqu~iti da je materijalno pravopravilno primeweno.

Prema ~lanu 454. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, kupoproda-jna cena je bitan sastojak kupoprodajnog ugovora. Ona je, stoga, predmetobaveze kupca. Zato predstavqa i osnov obaveze prodavca da za ugovorenui ispla}enu cenu, preda kupcu prodatu stvar. Samim tim ugovorena cenamora biti i predmet sporazuma stranaka, odnosno wihove saglasnosti vo-qe.

U konkretnom slu~aju iznos koji predstavqa kupoprodajnu cenu isp-la}en je pre zakqu~ewa kupoprodajnog ugovora, po osnovu ugovora o zajmu.Sudovi nisu objasnili na osnovu kojih propisa predmet obaveze iz ugovo-ra o zajmu tretiraju kao kupoprodajnu cenu. Taj preobraàj zajma u kupo-prodajnu cenu bio bi mogu} u prenovu prvobitnog ugovora, u smislu ~l.348. i 349. Zakona o obligacionim odnosima, ali se nièstepeni sudovi nekoriste tim odredbama. Zato se u reviziji tuìqe osnovano ukazuje da ma-terijalno pravo nije pravilno primeweno, {to je i bio razlog da se ni-

obligacioni odnosi

217

èstepene presude, u smislu ~lana 395. stav 2. ZPP, ukinu i predmet vratina ponovno su|ewe.

Odsustvo razloga kojima se obja{qavaju donete presude predstavqa ibitnu povredu postupka iz ~lana 354. stav 2. ta~ka 14 (ranije 13), ZPP nakoju se revizija poziva.

Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da prvostepeni sudrazjasni sve ~iwenice i okolnosti od zna~aja za primenu ~l. 348. do 352.Zakona o obligacionim odnosima. Pri tom }e naro~ito imati u viduodredbu ~lana 351. stav 1. ZOO da je prenov bez dejstva, ako je ranija obave-za bila ni{tava. S tim u vezi isplati}e vaqanost prvobitnog ugovora ozajmu, s obzirom na navode tuìqe da je taj ugovor optere}en manama zele-na{kog ugovora iz ~lana 141. ZOO. Pouzdan oslonac u zakqu~ivawu otakvim manama, mogao bi se obezbediti ve{ta~ewem u kome bi se stru~nolice izjasnilo o tome da li iznos pozajmice odgovara visini kupoprodajnecene u oba ugovora, prema vremenu wihovog zakqu~ewa. Ve{tak bi mogaoda se izjasni o ovoj okolnosti u dve varijante: prva bi bila zasnovana natvr|ewu tuìqe da je visina pozajmice bila 50.000 DEM, a da je ostatakkamata; druga, bi bila zasnovana na tvr|ewu tuènih da je visina poza-jmice bila 80.000 DEM. Pri tom bi, naravno, vaqalo da sud ima u vidu iokolnosti u kojima je tuìqa pozajmila novac (smrt muà i prebacivaweposmrtnih ostataka iz [vajcarske u Jugoslaviju), koje su od zna~aja za pri-menu ~lana 141. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Pri ocewivawu postojawa eventualnog zelena{kog ugovora, sudovi bitrebalo da po|u od celine odnosa, koji ukqu~uje prvobitno zakqu~ivaweugovora o zajmu a potom zakqu~ivawe ugovora o kupoprodaji stana i ugov-ora o kupoprodaji lokala. Ako mane postoje u zakqu~ivawu prvobitnogugovora, one deluju i na prenov tog ugovora, u smislu ~lana 351. stav 1.ZOO.


ZAKUPZAKUPZAKUPZAKUP

NEPLA]AWE ZAKUPNINE

Osnovan je razlog za otkaz ugovora o zakupu poslovnih prostorija ipovra}aj istih u posed zakupodavca, nepla}awe zakupnine ni po opomeni zak-upodavca, bez obzira na to da li je ugovor zakqu~en na odre|eno ili neo-dre|eno vreme.

I z o b r a z l o ` e w a:Zakonom o obligacionim odnosima (~lan 58), predvi|ena je mogu}nost

otkaza ugovora o zakupu zbog upotrebe zakupqene stvari protivno ugovorui zbog nepla}awa zakupnine (~lan 584. ZOO), bez obzira na to da li je ugov-or zakqu~en na odre|eno ili neodre|eno vreme.

obligacioni odnosi

218

^lanom 584. ZOO propisano je da zakupodavac moè otkazati ugovor ozakupu ako zakupac ne plati zakupninu ni u roku od 15 dana po{to ga je za-kupodavac pozvao na pla}awe.Iz spisa predmeta proizilazi da tuèni nije u navedenom roku ispla-

tio du`nu zakupninu. Naprotiv, tuèni je na dan 31.12.1998. godine dugov-ao tuìocu 224.873, 23 dinara, a na dan 10.3.1999. godine 247.406,50 dinara.Iz navedenih razloga nisu se stekli uslovi da zakqu~eni ugovor o zaku-

pu ostane na snazi, u smislu ~lana 548. ta~ka 2. ZOO.Potpisivawem ugovora o zakupu tuèni se saglasio da jedan od na~ina

prestanka ugovora i pre isteka roka bude upravo otkaz zbog nepla}awa za-kupnine.Prestankom ugovora o zakupu prestao je i pravni osnov tuènog za daqe

dràwe u posedu i kori{}ewe spornog poslovnog prostora.(Presuda Vi{eg privrednog suda u Beogradu, P`. 4950/99 od 23.II 2000)

UGOVOR O ZAKUPU SOPSTVENE STVARI

Ni{tav je ugovor kojim vlasnik stvari od tre}eg lica uzima u zakupsopstvenu stvar.

I z o b r a z l o ` e w a:Na osnovu utvr|enog ~iweni~nog stawa, pravilno je prvostepeni sud

primenio materijalno pravo kada je presudio da je ni{tav ugovor kojimvlasnik stvari od tre}eg lica uzima u zakup sopstvenu stvar, odnosnozakupodavac izdaje u zakup zakupcu koja je svojina zakupca. O~igledno je dase ne radi o ugovoru o zakupu, bez obzira na upotrebqenu terminologiju upobijanom ugovoru, da pobijane odredbe ugovora ispuwavaju uslove za pu-nova`nost nekog drugog ugovora, pa }e u daqem toku postupka prvostepenisud primeniti odredbu ~lana 106. ZOO, koja odre|uje da kad ni{tav ugovorispuwava uslove za punova`nost nekog drugog ugovora, onda }e me|uugovara~ima vaìti taj drugi ugovor, ako bi to bilo u saglasnosti saciqem koji su ugovora~i imali u vidu kad su ugovor zakqu~ili. Ukonkretnom slu~aju je o~igledno da je tuèno javno preduze}e, prilikomzakqu~ewa predmetnog ugovora sa tuìocem, koristilo i svoja javno-pravna i obligacionopravna ovla{}ewa i da je zato me|u strankamazakqu~en nemogu} ugovor po kojem tuìlac, vlasnik stvari, uzima u zakupsopstvenu stvar od tuènog javnog preduze}a. U daqem toku postupka sud }eimati u vidu odredbe ~lana 104. ZOO, koje odre|uju da }e sud prilikomodlu~ivawa o vra}awu datog imati u vidu zna~aj ugroènog dobra ili in-teresa, vode}i ra~una o saglasnosti obeju strana i moralnim shvatawima.

(Presuda Vi{eg trgovinskog suda, P`. 6663/03 od 26.XII 2003)

OTKAZ UGOVORA O ZAKUPU

Ne otkazuje se putem suda ugovor o zakupu poslovnih prostorija, ve} seotkaz ugovora daje zakupcu neposredno i posle isteka otkaznog roka moèse traìti iselewe zakupca iz poslovne prostorije.

obligacioni odnosi

219


Prvostepeni sud je odbio tu`beni zahtev kojim je tuìlac traìo dase otkaè ugovor o zakupu poslovne prostorije, jer se ugovor o zakupuposlovnih prostorija ne otkazuje putem suda.

Vi{i privredni sud je ocenio da àlba tuìoca nije osnovana. Pra-vilno je prvostepeni sud postupio kada je odbio tu`beni zahtev tuìoca,jer se otkaz ugovora daje zakupcu neposredno i posle isteka otkaznog rokamoè se traìti iselewe zakupca iz poslovne prostorije.

(Presuda Vi{eg privrednog suda u Beogradu, P`. 6635/99 od 23.XII 1999)

AKTIVNA LEGITIMACIJA ZAKUPODAVCA KOJI NIJE VLASNIK PREDMETA ZAKUPA

Zakupodavac je aktivno legitimisan za podno{ewe tu`be za raskidugovora o zakupu i predaju zakupqenih stvari u posed, i onda kada nije vla-snik zakupqene stvari.


Tuìlac u ovom sporu je zakupodavac, a tuèni zakupac na osnovupismenog ugovora o zakupu zakqu~enog 5. marta 1994. godine. Tuèni jeprestao da pla}a zakupninu.

Na osnovu tako utvr|enog ~iweni~nog stawa, nièstepeni sudovi supravilnom primenom materijalnog prava usvojili tu`beni zahtev tuìo-ca i raskinuli ugovor o zakupu uz obavezu zakupca da predmet zakupa predazakupodavcu na nesmetano kori{}ewe.

Odredbom ~lana 567. ZOO predvi|eno je da se ugovorom o zakupuobavezuje zakupodavac da preda odre|enu stvar zakupcu na upotrebu, a ovajse obavezuje da mu za to pla}a odre|enu zakupninu. Prema odredbi ~lana583. istog zakona, zakupac je duàn pla}ati zakupninu u rokovima odre|e-nim ugovorom ili zakonom, a u nedostatku ugovora i zakona kako je uobi-~ajeno u mestu gde je stvar predata zakupcu, dok je prema odredbi ~lana 584.istog zakona pla}awe zakupnine predvi|eno kao otkazni razlog za otkazugovora o zakupu.

U konkretnom slu~aju ispuweni su uslovi iz citiranih odredabaZakona o obligacionim odnosima, jer se pitawe zakupa ima raspraviti poodredbama Zakona o obligacionim odnosima. Naime, iz utvr|enih ~iwe-nica da su stranke zakqu~ile ugovor o zakupu sa pravima i obavezamaregulisanim u tom ugovoru, da je tuèni kao zakupac prekr{io svoju ugo-vornu obavezu u pogledu pla}awa zakupnine, stekli su se zakonski usloviza raskid ugovora o zakupu i predaju u posed zakupqenih stvari zaku-podavcu, bez obzira {to zakupodavac nije vlasnik predmetne nepokre-tnosti. Wegova aktivna legitimacija proizilazi iz ugovora o zakupu, a neiz vlasni{tva predmetnog stana.


obligacioni odnosi

220

ZAKUP I PODZAKUP

Ako druga~ije nije ugovoreno zakupac moè zakupqenu stvar dati u zakupdrugome (podzakup).

I z o b r a z l o ` e w a:Stranke su 10. maja 1994. godine zakqu~ile ugovor o zakupu poslovnog

prostora kojim je tuìlac dao tuènom u zakup sporni poslovni prostorna vreme od pet godina. ^lanom 5. navedenog ugovora iskqu~eno je pravotuènog kao zakupca da zakupqeni poslovni prostor da u podzakup. Pro-tivno navedenoj zabrani tuèni je poslovni prostor dao u podzakup. Nièstepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada

su tu`beni zahtev tuìoca u celosti usvojili. Naime, prema ~lanu 586.stav 1. ZOO zakupac moè zakupqenu stvar dati u zakup drugome ako dru-ga~ije nije ugovoreno. U ovom slu~aju upravo je ugovoreno suprotno, pa jezbog nedozvoqenog podzakupa nastupio razlog iz ~lana 588. ZOO za otkazugovora o zakupu ~ime je otpao i osnov za daqe kori{}ewe poslovnogprostora od strane tuènog zbog ~ega je pravilno obavezan da se iz ovogiseli i preda ga na kori{}ewe tuìocu.Tuèni je u obligacionom odnosu povodom zakupa sa tuìocem, jer je sa

wim kao zakupodavcem zakqu~io ugovor o zakupu. Zbog toga je tuìlacovla{}en da traì otkaz ugovora i predaju poslovnog prostora koji jebio predmet zakupa od tuènog bez obzira da li je i wegov vlasnik, jer jeto pitawe sa stanovi{ta ugovornog odnosa stranaka bez uticaja na re-{avawe ovog spora. Zato su neosnovani navodi u reviziji da tuìlacnema stvarnu legitimaciju u ovoj parnici, jer da navodno nije vlasnikposlovnog prostora.

(Odluka Vrhovnog suda Srbije, Rev. 6548/98 od 25.II 1999)

UGOVOR O ZAKUPU GARA@NOG PROSTORA

(^l. 567. i 712. ZOO)

Zakupodavac kao ostavoprimac odgovoran za {tetu na vozilu nastaluneovla{}enom upotrebom vozila i to solidarno sa {tetnikom kada je ugo-vorom o zakupu gara`nog prostora u garaì zakupodavac preuzeo i obavezuda ~uva i obezbedi vozilo na gara`nom mestu, jer je izme|u stranakazakqu~en kombinovani ugovor o zakupu i ugovor o ostavi.

I z o b r a z l o ` e w a: Tuìlac je sa pravnim prethodnikom tuènog zakqu~io ugovor o zak-

upu gara`nog prostora u garaì kojim se zakupodavac obavezao da uz ugo-vorenu naknadu stavi na raspolagawe zakupcu obeleèno gara`no mesto,da ~uva i obezbedi vozilo zakupca i stvari u wemu, obezbedi mere pro-tivpoàrne za{tite i to sve neprekidno 24 sata dnevno ukqu~uju}i dr-àvne praznike. Shodno ugovoru zakupac je duàn da se pridràva prop-isanog reda u garaì i da ovla{}enom licu preda kqu~eve vozila radiuparkiravawa vozila u garaù na odre|eno gara`no mesto. Na osnovu togugovora pravni prethodnik tuènog je sve poslove fizi~kog, tehni~kog i

obligacioni odnosi

221

protivpoàrnog obezbe|ewa svojih objekata ukqu~uju}i i opisanu garaùpoverio preduze}u u dru{tvenoj svojini, a 26.8.1995. godine radnik togpreduze}a je bez znawa i odobrewa tuìoca i bez posedovawa voza~ke doz-vole izvezao iz garaè tuìo~evo vozilo i tom prilikom ga o{tetio.Kod tako utvr|enog ~iweni~nog stawa, pravilno su nièstepeni su-

dovi zakqu~ili da je za nastalu {tetu na vozilu tuìoca odgovorantuèni, zakupodavac. Iz sadrìne zakqu~enog ugovora proizilazi da jeizme|u stranaka zakqu~en punovaàn kombinovani ugovor o zakupu iz~lana 567. i ugovor o ostavi iz ~lana 712. Zakona o obligacionim odno-sima, jer se po tom ugovoru tuèni obavezao da uz odre|enu naknadu ~uva iobezbedi parkirano vozilo tuìoca na gara`nom mestu, a usled nedozvo-qene upotrebe tuìo~evog vozila isto je o{te}eno, pa tuèni u smisluodredbe ~lana 716. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima kao ostavo-primac odgovara tuìocu za nastalu {tetu na vozilu i to solidarno sa{tetnikom.Sama okolnost {to je tuèni poslove fizi~ko-tehni~kog obezbe|ewa

svojih objekata i predmetne garaè za svoj ra~un poverio tre}em licu -preduze}u ~iji je radnik ovu {tetu prouzrokovao, ne iskqu~uje odgovor-nost tuènog - zakupodavca prema tuìocu, jer iz utvr|enog ~iweni~nogstawa proizilazi da tuìlac nije bio u ugovornom odnosu sa tim pre-duze}em koga je angaòvao tuèni, niti je postojao pristanak tuìoca dase tre}em licu poveri na ~uvawe wegovo vozilo, pa je tuèni kao dobardoma}in odgovoran tuìocu za izbor lica kome }e poveriti ~uvawevozila tuìoca u smislu ~lana 714. stav 1. ZOO.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3365/00)

TR@I[NA ZAKUPNINA

Vlasnik ~ijim se poqoprivrednim zemqi{tem drugi koristio bez pra-vnog osnova ima pravo na naknadu za kori{}ewe wegovog zemqi{ta u visinitrì{ne zakupnine.


U postupku je utvr|eno da je tuìlac ogla{en za naslednika na ne-pokretnosti upisanoj u zemqi{no-kwi`nom ulo{ku broj 1261 KO V.,parcela broj 2740/01, wiva povr{ine 1ha, 97a i 97m2. Prvotuèna je bezsaglasnosti tuìoca iskqu~ivo koristila sporno poqoprivredno zemqi-{te u periodu od 1988. do 1998. godine. Trì{na zakupnina u perioduvremena iznosila je 32.987 kg merkantilne p{enice.Na osnovu takvog utvr|ewa nièstepeni sudovi su zakqu~ili da je

tu`beni zahtev tuìoca osnovan. Pravilan je zakqu~ak sudova i u obra-zloèwu pobijane presude navedeni su jasni i pravilni razlozi, koje pri-hvata i Vrhovni sud. Naime, vlasnik ~ijim se poqoprivrednim zemqi-{tem drugi koristio bez pravnog osnova ima pravo na naknadu za ko-ri{}ewe wegovog zemqi{ta u visini trì{ne zakupnine. Radi se o upo-trebi tu|e stvari u smislu ~lana 219. Zakona o obligacionim odnosima,

obligacioni odnosi

222

dakle o revizijskom zahtevu, a ne samo zahtevu iz ~lana 210. Zakona o ob-ligacionim odnosima.Suprotno navodima revizije da je prvotuèna bila savesna u pogledu

kori{}ewa sporne nepokretnosti, iz ~iweni~nog utvr|ewa nesumwivoproizilazi da se ona usprotivila predaji nepokretnosti na zahtev tuìo-ca, pa se ne moè govoriti o savesnom dràocu u smislu ~lana 38. Zakonao osnovama svojinskopravnih odnosa. S obzirom da se radi o primeni in-stituta pravno neosnovanog oboga}ewa radi se o op{tem zastarnom rokupotraìvawa iz ~lana 371. Zakona o obligacionim odnosima.


UGOVOR O DELUUGOVOR O DELUUGOVOR O DELUUGOVOR O DELU

ODGOVORNOST ZA KVALITET

âk i kada je investitor dao materijal izvo|a~ radova odgovara zakvalitet materijala. Izvo|a~ je duàn da investitora upozori na kva-litet, odnosno nekvalitet materijala, jer je izvo|a~ radova stru~an daoceni da li je neki materijal kvalitetan za izvo|ewe odgovaraju}ih radovaili ne.

I z o b r a z l o ` e w a:Tuèni je u toku postupka, kao i u àlbi na presudu, naveo da je pri-

likom odabira materijala tuìlac bio prisutan i da nije stavio pri-medbe na kvalitet.Sud nalazi da tuèni, kao izvo|a~ radova, odgovara za kvalitet mater-

ijala, jer je takvu odgovornost tuèni preuzeo po zakqu~enom ugovoru satuìocem kao naru~iocem radova.Naime, svaki ugovor o gra|ewu predstavqa i ugovor o delu, koji pret-

postavqa izvr{ewe odre|enog posla od strane izvo|a~a za odgovaraju}unaknadu koju duguje naru~ilac posla.Izvo|a~ radova je duàn da posao izvr{i kvalitetno i blagovremeno.

Tuèni je izvr{io ugovorene radove, ali ugra|eni materijal nije odgov-arao kvalitetu koji je predvi|en ugovorom.Zbog toga, pravilno je prvostepeni sud utvrdio ~iweni~no stawe i

pravilno primenio materijalno pravo kada je pobijanom presudom, zboglo{ijeg kvaliteta ugra|enih materijala, utvrdio da je umawena realnavrednost izvedenih radova.(Presuda Vi{eg privrednog suda u Beogradu, P`. 1156/99 od 19.V 1999)

RASKID UGOVORA O DELU

Pravo naru~ioca posla da zahteva raskid ugovora zbog uo~enih nedo-stataka nije uslovqeno wegovom prethodnom obavezom da posleniku ispla-ti celokupnu ugovornu naknadu.

obligacioni odnosi

223

I z o b r a z l o ` e w a:Tuìlac tu`benim zahtevom traì raskid ugovora zbog nedostatka na

izvr{enom poslu i vra}awe ispla}ene naknade. Utvr|uju}i da je izvr{e-nom popravkom sa navedenim skrivenim nedostacima ugovoreni posao po-stao neupotrebqiv, nièstepeni sudovi su odbijawem tu`benog zahtevadoneli protivre~ne presude takvom ~iweni~nom stawu pozivaju}i se naodredbe ~l. 618. i 619. Zakona o obligacionim odnosima, jer upravo na-vedene materijalnopravne odredbe daju tuìocu za pravo da u takvim oko-lnostima zahteva raskid ugovora. Pravo naru~ioca posla da zahteva ra-skid ugovora zbog uo~enih nedostataka nije uslovqeno wegovom pretho-dnom obavezom da posleniku isplati celokupnu ugovornu naknadu, jer seovde radi o raskidu ugovora zbog neizvr{ewa. Tuìlac nije duàn daprimi izvr{eni posao sa nedostatkom koji ga ~ini neupotrebqivim, jer jeto protivno ciqu koji su stranke zakqu~ewem ugovora ̀ elele da postignu.Iz povrede svoje ugovorne obaveze da ugovoreni posao izvr{i u svemu popravilima struke (~lan 607. stav 1. ZOO), tuèni ne moè izvoditi pravoda zahteva isplatu ugovorene naknade za izvr{eni posao koji je neupotre-bqiv. U takvim okolnostima tuìlac nije duàn da plati tuènom bilokakvu naknadu, ali po{to je naknadu ve} delimi~no isplatio, tuèni jeduàn da mu vrati primqenu naknadu umawenu za vrednost koristi koju jetuìlac postigao zadràvawem ugra|enih delova mewa~a koji su ostalineo{te}eni (~lan 132. ZOO), a kako se to pravilno u zahtevu za za{tituzakonitosti navodi.

(Re{ewe Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 16/04 od 12.V 2004)

UGOVOR O GRA\EWUUGOVOR O GRA\EWUUGOVOR O GRA\EWUUGOVOR O GRA\EWU

DOCWA KOD UGOVORA O GRA\EWU


Samo ako izvo|a~ dokaè da je do{ao u docwu sa zavr{etkom radova zbogneizvr{ewa obaveza i propusta naru~ioca mogu}a je primena klizne skalenakon isteka ugovorenog roka.

I z o b r a z l o ` e w a:Vrhovni sud nalazi da se u reviziji osnovano ukazuje na to da je sporni

odnos izme|u stranaka raspravqen uz pogre{nu primenu materijalnogprava, i to odredbi ~l. 636. i 637. ZOO. Naime, aneksom ugovora pomerenje rok zavr{etka radova na 1.7.1995. godine, u odnosu na prvobitno ugo-voreni rok postavqen na 1.12.1994. godinu. S druge strane, tuìlac nijezavr{io odre|ene geodetske radove prakti~no sve do zakqu~ewa glavnerasprave (14.5.1996. godine), s tim da su radovi kona~no zavr{eni4.4.1996. godine.Nakon 1.7.1995. godine, tuìlac je u docwi sa izvo|ewem radova, pa se

ne moè pozivati na izmenu cene, u smislu ~lana 636. stav 4. ZOO. Tu-

obligacioni odnosi

224

ìla~ka strana koja zahteva izmenu cene ne moè se pozivati na prome-wene okolnosti koje su nastupile po isteku ugovorenog roka za izvo|eweradova. Primena klizne skale nakon isteka ugovorenog roka bila bi mo-gu}a samo ako izvo|a~ dokaè da je do{ao u docwu sa zavr{etkom radovazbog neizvr{ewa obaveza i propusta naru~ioca kao druge strane ugovor-nice, {to ovde nije bio slu~aj.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, P.rev. 123/97 od 9. IV 1997)

UGOVOR O ALOTMANU


Ne predstavqa vaqanu reklamaciju na kvalitet davaocu uslugaprepiska predstavnika tuènog sa tuènim o primedbama na kvalitettuìo~evih usluga.

I z o b r a z l o ` e w a:Pravilno je prvostepeni sud, na osnovu sadrìne ugovora parni~nih

stranaka utvrdio da je tuèni zakupio sobe tuìoca na 180 dana, a pooceni ovog suda propustio je da detaqno ugovori vrstu i kvalitet uslugatuìoca, ~ime je tuìocu omogu}eno da usluge budu na nièm nivou nego{to je to tuèni od tuìoca o~ekivao. Tuèni nije ugovorio obezbe|ewebilo kakvih ure|aja, pa ih nije mogao ni traìti. Iz gore navedenihrazloga, tuèni sam snosi posledice {to je zakqu~io ugovor bez pre-ciznih obaveza tuìoca, propustio je da odre|eno, nedvosmisleno prigo-vori na kvalitet usluga na licu mesta. Prepiska predstavnika tuènog satuènim o primedbama na kvalitet tuìo~evih usluga ne predstavqavaqanu reklamaciju na kvalitet davaocu usluga.

(Odluka Vi{eg privrednog suda Srbije, P`. 9888/97 od 10. III 1998)

UGOVOR O KOMISIONUUGOVOR O KOMISIONUUGOVOR O KOMISIONUUGOVOR O KOMISIONU

PRIVIDAN UGOVOR - UGOVOR O KOMISIONU

Me|u ugovornim strankama prividan ugovor nema dejstvo, ali ako priv-idan ugovor prikriva neki drugi ugovor (ugovor o komisionu), taj drugivaì ukoliko su ispuweni uslovi za wegovu pravnu vaqanost.

I z o b r a z l o ` e w a:Tuìlac u ovom sporu traì da mu tuèni isplati protivvrednost

deviznih sredstava po osnovu ugovora o zajmu.Tuèni je osporio tu`beni zahtev navode}i da ugovor o zajmu ne proiz-

vodi pravno dejstvo, jer tuìlac tuènom nije stavio na raspolagawedevizna sredstva koja su predmet ugovora.Pravilno je prvostepeni sud utvrdio da su stranke zakqu~ile ugovor o

zajmu deviznih sredstava u iznosu od 1.450.000 DEM u 1993. godini, da je

obligacioni odnosi

225

zajam odobren tuènom namenski radi kupovine kukuruza, a da je iste god-ine, pre zakqu~ewa ovog ugovora tuèni od TP "B" kupio 10.000 tonakukuruza po ceni od 120 DEM po toni. Tuìlac je jednostrano svojim nal-ogom za prenos u svom kwigovodstvu vr{io kwièwe predmetnih devi-znih sredstava na depozit TP "B" koji je otvoren kod tuìoca. Novac uefektivi nikada od strane TP "B" u B. nije upla}en na taj depozit, niti jeod strane tuènog upla}en na isti depozit. Tuìlac je novac koji jeupla}ivan od strane tuènikovih du`nika koristio za isplatu predu-ze}u "B" u ime i za ra~un tuènog svojim nalozima, bez odgovaraju}egnaloga tuènog. U svom kwigovodstvu tuìlac je ovakve radwe kwiìokao razduìvawe obaveza po predmetnom kreditu, i o tome redovnoobave{tavao tuènog, koji se sa tim sagla{avao. Tuènom je od strane TP"B" isporu~ena celokupna koli~ina kukuruza. Dana 3.1.1996. godine,tuìlac je sa TP "B" zakqu~io poravnawe u kome stoji da tuìlac iz-miruje dug tuènog na ime cene za isporu~eni kukuruz. Tuèni je u svomkwigovodstvu zatvorio obavezu prema preduze}u "B" po osnovu cene zaisporu~eni kukuruz, koriste}i se zakqu~enim ugovorom o zajmu, kao is-pravom za kwièwe.

Sud nalazi da je prvostepeni sud iz utvr|enih ~iwenica, pogre{nozakqu~io da se radi o sticawu bez osnova. Naime, sve ~iwenice upu}ujuna zakqu~ak da je izme|u tuìoca i tuènog zakqu~en ugovor o komisi-onu, po kome se tuìlac obavezao da }e u ime i za ra~un tuènog ispla-titi cenu kukuruza koji je tuèni kupio od preduze}a "B". a to ukazuje iiskaz svedoka M.D., tada{weg direktora tuìoca, koji je u ime i za ra~untuìoca zakqu~io ugovor o zajmu sa tuènim. On je izjavio da su ugovor ozajmu i ugovor o kupoprodaji kukuruza bili povezani i da je tuìlacnaplatio proviziju.

(Re{ewe Vi{eg privrednog suda u Beogradu, P`. 2000/2001 od 7.VI 2001)

ZASTARELOST POTRA@IVAWA IZ UGOVORA O KOMISIONU

Zastarelost potraìvawa iz ugovora o komisionu po~iwe da te~e oddana kada je tuìlac imao pravo da tuènom ispostavi ra~un za obavqeniposao.


U ovoj parnici nije sporno da je tuìlac obavio dva uvozni~ka poslaza ra~un tuènog u 1990. i 1991. godini, da je tuèni primio uvezenu robui da je cenu za tu robu isplatio u celosti tek 2000. godine, kao i da je jedanra~un za obavqene komisione usluge tuèni isplatio tuìocu. Ostalo jesporno da li je tuèni isplatio tuìocu proviziju za drugi obavqeni po-sao, kao i da li je zastarelo potraìvawe tuìoca. U ovom slu~aju prvo semora razjasniti da li je osnovan prigovor zastarelosti potraìvawa, paako jeste onda vi{e nema zna~aja da li je tuèni isplatio tuìocu sporniiznos.

obligacioni odnosi

226

Vi{i trgovinski sud ne moè prihvatiti stav prvostepenog suda da jeprigovor o zastarelosti tuènog neosnovan zato {to je ugovorom reguli-sano da }e se provizija platiti nakon ispostavqawa kona~ne fakture,koja je od strane tuìoca dostavqena 18.9.2000. godine, dok je tu`ba podne-ta 12.2.2001. godine, i da zbog toga nije protekao zastarni rok. Pri oceniovog pitawa mora se po}i od odredbe ~lana 364. ZOO kojom je predvi|enoda se pravnim poslom ne moè odrediti duè ili kra}e vreme zastarelostiod onog vremena koje je odre|eno zakonom i da se pravnim poslom ne moèodrediti da zastarelost ne}e te}i za neko vreme. Zbog toga se postavqa pi-tawe, s obzirom na to da je tuìlac uvoz robe za tuènog obavio u 1991. go-dini, da li je tuìlac ispostavqawem ra~una u 2000. godini postupiosuprotno navedenoj odredbi iz ~lana 364. ZOO. Samim tim, postavqa se ipitawe kada je tuìlac imao pravo na proviziju i kada je po~eo da te~e rokzastarelosti.

Odredbama ~lana 782. stav 1. ZOO predvi|eno je da je komitent duànisplatiti naknadu – proviziju kad bude izvr{en posao koji je komisionarobavio. To zna~i da komisionar ima pravo, ali i obavezu, da komitentu is-postavi ra~un za obavqeni posao odmah ~im je taj posao obavqen i da je ko-mitent duàn da taj ra~un isplati u ostavqenom roku. To daqe zna~i dakomisionar ne moè da bira da li }e ra~un ispostaviti odmah po obavqe-nom poslu ili 10 godina kasnije. Samim tim, zastarelost bi po~ela da te~ene od dana kada je tuìlac ispostavio ra~un tuènom nego od dana kada jetuìlac (komisionar) imao pravo da tuènom (komitentu) ispostavi ra-~un za obavqeni posao. Me|utim, prvostepeni sud nije utvr|ivao kada jetuìlac obavio komisioni posao za ra~un tuènog i kada je stekao pravoda traì naknadu za obavqeni posao. Zato se ne moè pouzdano zakqu~itida neosnovanost prigovora tuènog proizilazi iz izvedenih dokaza, jersamim tim proizilazi osnovanost tuìo~evog potraìvawa. Postupaju}itako prvostepeni sud je u~inio bitnu povredu parni~nog postupka iz ~la-na 354. stav 2. ta~ka 14. ZPP, pa je Vi{i trgovinski sud ukinuo pobijanupresudu i predmet vratio na ponovno odlu~ivawe.

U nastavku postupka prvostepeni sud }e utvrditi kada je tuìlac oba-vio sporni komisioni posao i kada je stekao pravo na naknadu provizije,a zatim }e iz tako utvr|enih ~iwenica pouzdano oceniti osnovanost pri-govora zastarelosti. Prvostepeni sud ceni}e i to do kada je tuèni moraoda ~uva dokaz o izvr{enom pla}awu s obzirom na odredbe propisa o ra-~unovodstvu. Ukoliko tuèni te isprave nije morao da ~uva duè od od-re|enog roka ili ukoliko su one uni{tene, te ~iwenice mogu se utvr|ivatidrugim dokazima.

(Re{ewe Vi{eg trgovinskog suda, P`. 4334/02 od 25.XII 2002)

UGOVOR O KOMISIONU

Ako se ekonomski efekti komisionog posla sastoje u potraìvawu kojaje komisionar stekao prema tre}em licu, komisionar je duàn da takvopotraìvawe ustupi komitentu.

obligacioni odnosi

227


Neosnovani su navodi tuènog koji se odnose na aktivnu legitimacijutuìoca, jer je ~lanom 780. stav 3. ZOO odre|eno da je komisionar duànpreneti na komitenta potraìvawa i ostala prava koja je stekao prematre}im, sa kojima je obavqao posao u svoje ime, a za wegov ra~un.Ako se ekonomski efekti komisionog posla sastoje u potraìvawu koje

je komisionar stekao prema tre}em licu, komisionar je duàn da takvopotraìvawe ustupi komitentu. Na ovaj na~in se, izuzetno od op{tih pra-vila o komisionim odnosima, uspostavqa neposredni pravni odnos izme-|u komitenta i tre}eg lica sa kojim je komisionar zakqu~io ugovor zara~un komitenta. U ponovnom postupku prvostepeni sud }e da otkloni bitne povrede

odredaba parni~nog postupka na koje se ovom odlukom ukazuje, a zatim }eda postupi po nalogu iz ovog re{ewa, da pravilno i potpuno utvrdi~iweni~no stawe i donese odluku na zakonu zasnovanu.

(Re{ewe Vi{eg trgovinskog suda, P`. 6592/02 od 20. II 2003)

UGOVOR O ZALOZIUGOVOR O ZALOZIUGOVOR O ZALOZIUGOVOR O ZALOZI

NI[TAVOST ODREDABA UGOVORA O ZALOZI

Ni{tave su odredbe ugovora o zalozi po kojima bi zaloèna stvarpre{la u svojinu poverioca ako wegovo potraìvawe ne bude namireno odospelosti, kao i da poverilac moè po unapred odre|enoj ceni stvarzadràti za sebe, osim ako je predmet zaloge stvar ~ija je cena propisana.


Prema utvr|enom ~iweni~nom stawu, tuèni je za ra~un tuìocaobavqao usluge {ivewa od tuìo~evog materijala i u tom poslu primio odtuìoca odre|enu koli~inu viskoze, od ~ega je tuèni, neobave{tavaju}ituìoca, utro{io odre|enu koli~inu tog materijala za svoje potrebe,smatraju}i da time napla}uje svoje potraìvawe prema tuìocu za izvr-{eni rad, koje potraìvawe tuìlac nije izmirio, a ostatak viskoze vra-tio je tuìocu.Prema odredbama ~lana 973. ZOO, ni{tave su odredbe ugovora o zalozi,

{to podrazumeva i ni{tavost jednostranih radwi tuènog kao zalo`nogpoverioca, po kojima bi zaloèna stvar pre{la u svojinu poverioca akowegovo potraìvawe ne bude namireno o dospelosti, kao i odredba da }e utom slu~aju poverilac mo}i po unapred odre|enoj ceni stvar zadràti zasebe, osim ako je predmet zaloge stvar ~ija je cena propisana. Pravilno jeprvostepeni sud ocenio da se tuèni, protivno zakonu, naplatio iz vre-dnosti zaloène stvari i stoga je duàn da tu vrednost vrati tuìocu, asva druga uzajamna potraìvawa stranaka nisu predmet ovog spora. Ra-dwom tuènog pri~iwena je {teta tuìocu bez obzira na to da li je tuèni

obligacioni odnosi

228

imao neko potraìvawe pre toga, pa je tuèni duàn da tu {tetu naknadi,kako je to pravilno utvrdio i obrazloìo prvostepeni sud.

(Presuda Vi{eg trgovinskog suda, P`. 2608/02 od 19.IX 2003)

FORMA UGOVORA O JEMSTVU

(^lan 998. ZOO)

Ugovor o jemstvu privrednih subjekata usmeno zakqu~en moè se kon-validirati wegovim ispuwewem.


Nièstepeni sudovi su stanovi{ta da je tuèni bez pravnog osnovapopunio akceptni nalog br. A-8614201 i tako bespravno naplatio od tu-ìoca iznos od 465.559 dinara. Pravo utemeqewa tog stanovi{ta sudovinalaze u ~iwenici da je sporni akceptni nalog predat tuènom na osnovuugovora o jemstvu koji nije zakqu~en u zakonom propisanoj pismenoj for-mi. Stoga je usled ni{tavosti tog pravnog posla otpao i pravni osnov zanapla}eni iznos po citiranom akceptnom nalogu. Iz tog razloga, je obave-zan tuèni da realizovani iznos po akceptnom nalogu vrati tuìocu za-jedno sa zakonskom zateznom kamatom od 23.2.1995. godine.Vrhovni sud nalazi da je ovakvo stanovi{te i odluka nièstepenih su-

dova zasnovana na pogre{noj primeni materijalnog prava. Nije sporno daje odredbom ~lana 998. ZOO propisano da ugovor o jemstvu obavezuje jemcasamo ako je izjavu o jem~ewu dao u pismenoj formi. Me|utim, pismenomformom ugovora o jemstvu ne {titi se dru{tveni interes, ve} se wome up-ozorava jemac na zna~aj i teìnu obaveza proisteklih iz takvog pravnogposla. To zna~i, da je i ciq zbog koga se propisuje pismena forma ugovorao jemstvu, za{tita jemca od nepromi{qenosti u preuzimawu obaveza zadrugoga. Stoga se u slu~aju zakqu~ewa usmenog ugovora izme|u privrednihsubjekata ne moè govoriti o wihovoj nepromi{qenosti i neshvatawupravnih posledica preuzetih obaveza po tom ugovoru. Iz tog razloga se iusmeno zakqu~eni ugovor o jemstvu privrednih subjekata moè konvalidi-rati wegovim ispuwewem.

U konkretnom slu~aju obaveza je u celosti izvr{ena upravo realizaci-jom akceptnog naloga br. A-8614201. Nesporno je da je taj akceptni nalog ipredat tuènom kao sredstvo obezbe|ewa wegovog potraìvawa prema tre-}em licu za ~ije izvr{ewe jem~i tuìlac. To jasno ukazuje da su parni~nestranke zakqu~ile usmeni ugovor o jemstvu po kome je ovla{}en tuèni dasam popuni predati mu blanko akceptni nalog i tako namiri dug, za ~ijeispuwewe tuìlac jem~i. Stoga je realizacija tog akceptnog naloga iz-vr{ena po voqi i odobrewu tuìoca i na taj na~in realizovana wegovaobaveza iz usmenog ugovora o jemstvu. Iz tog razloga, se ne moè prihvati-ti stanovi{te nièstepenih sudova da je naplata duga po spornom akcept-nom nalogu utemeqena u ni{tavom pravnom poslu.

(Re{ewe Vrhovnog suda Srbije, Prev. 299/00 od 21.II 2001)

obligacioni odnosi

229

NAPLATA BANKARSKE GARANCIJE

Banka garant ima mogu}nost da spre~i naplatu bankarske garantovanesume isticawem prigovora koji se ti~u samog prava iz bankarske garancije,dakle na pravo iz koga poti~e potraìvawe korisnika garancije.


Pravilno je postupio prvostepeni sud kada je usvojio predlog za pri-vremenu meru zabranom realizacije navedenih bankarskih garancija, jerone ne predstavqaju instrument utvr|ivawa pla}awa u smislu odredabaZakona o platnom prometu.

Naime, prema odredbama ~l. 1083–1087. ZOO, bankarska garancija slu-ì kao sredstvo obezbe|ewa ispuwewa ugovornih obaveza i spada u grupuneutralnih bankarskih poslova. U pravnim odnosima povodom izdavawabankarske garancije postoje tri u~esnika i to nalogodavac, du`nik u gla-vnom poslu, koji daje nalog banci da tre}em licu – poveriocu izda garan-ciju; garant banka koja izdaje garanciju i korisnik – poverilac u glavnomposlu sa nalogodavcem ~ije se potraìvawe obezbe|uje bankarskom garan-cijom. Odnos izme|u banke garanta i korisnika zasniva se na ban~inoj jed-nostranoj izjavi voqe datoj korisniku, ~ime se smatra da je garancija iz-data. Izdavawem bankarske garancije banka ispuwava svoju obavezu izugovora prema nalogodavcu i ujedno zasniva novu obavezu prema korisnikuda mu isplati odre|enu svotu novca ako du`nik (nalogodavac) ne ispuniili neuredno ispuni svoju obavezu iz osnovnog posla. Banka garant imamogu}nost da spre~i naplatu garantovane sume isticawem prigovora kojise ti~u samog prava iz garancije, dakle na pravo iz koga poti~e potra-ìvawe korisnika garancije. Prema tome, bankarska garancija ne moèbiti data na neposrednu naplatu Narodnoj banci – Direkcija za platnipromet. Zato i ovaj sud nalazi da su ispuweni uslovi iz ~lana 254. i ~lana252. stav 2. ZPP za dono{ewe privremene mere.

(Re{ewe Vi{eg trgovinskog suda, P`. 3622/2003 od 14. VIII 2003)

UGOVOR O KREDITU

Kada je uredno vra}awe kredita obezbe|eno zalogom hartija od vre-dnosti, to ne iskqu~uje pravo davaoca kredita da zahteva od korisnikakredita otplatu kredita na na~in kako je to ugovoreno, a ne obaveznoprodajom zaloènih hartija od vrednosti.


U konkretnom slu~aju radi se o ugovoru o kreditu na osnovu koga jetuìlac, u smislu ~lana 1065. ZOO, tuènom stavio na raspolagawe od-re|eni iznos nov~anih sredstava na odre|eno vreme bez utvr|ene namene, atuèni je kao korisnik kredita bio u obavezi da banci pla}a ugovorenukamatu i dobijeni iznos kredita vrati u odre|eno vreme i na na~in kako jeutvr|eno ugovorom. îwenica da je uredno vra}awe kredita obezbe|enozalogom hartija od vrednosti ne iskqu~uje pravo tuìoca da zahteva od

obligacioni odnosi

230

tuènog otplatu kredita na na~in kako je to ugovoreno. Ugovor o kredituna osnovu zaloge hartije o vrednosti samo daje mogu}nost davaocu kreditada, ako korisnik ne vrati o dospelosti dobijeni kredit, moè prodati za-loène hartije od vrednosti i od dobijenog iznosa naplatiti svoje po-traìvawe, kako je to predvi|eno odredbom ~lana 1071. ZOO. Ugovorom okreditu na osnovu zaloge hartije od vrednosti davalac kredita samoobezbe|uje uredno vra}awe kredita, te je na davaocu kredita pravo izborada li }e iznos kredita, dospeo za vra}awe, naplatiti od korisnika kre-dita ili }e se koristiti mogu}no{}u prodaje zaloènih hartija od vre-dnosti.Ugovorom o kreditu, koji je zakqu~en izme|u parni~nih stranaka, data

je mogu}nost davaocu kredita da koristi pravo iz ~lana 1071. ZOO i nijeiskqu~ena mogu}nost da tuìlac svoje potraìvawe naplati direktno odtuènog, ve} je, naprotiv, ugovorom predvi|eno da za sve {to ugovoromnije posebno predvi|eno imaju se primeniti zakonske odredbe, pa ne stojinavod ̀ alioca da je prava voqa ugovornih strana bila da se kredit dospeoza vra}awe ili pojedina rata kredita moè naplatiti samo prodajomzaloènih hartija od vrednosti, jer to ne proizlazi iz samog ugovora.

(Presuda Vi{eg trgovinskog suda, P`. 269/04 od 4.III 2004)

KAMATA

PROPISI O ZATEZNOJ KAMATI


Ugovorne strane ne mogu se unapred dogovoriti da zateznu kamatu ne}eplatiti jer su propisi o zateznoj kamati imperativne prirode.

I z o b r a z l o ‘ e w a:Odredbom ~lana 277. stav 1. ZOO predvi|eno je da du‘nik koji zadocni

sa ispuwewem nov~ane obaveze duguje, pored glavnice i zateznu kamatu postopi utvr|enoj Saveznim zakonom. Radi se o odredbi imperativnog kara-ktera, odnosno u materiji zateznih kamata je iskqu~ena slobodna dispo-zicija voqe stranaka i stranke se ne mogu unapred dogovoriti da zateznukamatu ne}e platiti.U konkretnom slu~aju tu‘eni je pao u docwu sa isplatom cene za is-

poru~enu robu danom kada je ra~un dospeo na pla}awe, te neosnovanotu‘eni ‘albom pobija zateznu kamatu dosu|enu prvostepenom presudom.(Presuda Vi{eg privrednog suda u Beogradu, P‘. 3851/2000 od 8.VI 2000)

VISINA STOPE ZATEZNE KAMATE

Ne moè se mewati ugovorom izme|u stranaka visina stope zateznekamate jer je ona odre|ena Zakonom o visini stope zatezne kamate.

obligacioni odnosi

231

I z o b r a z l o ` e w a:Privredni sudovi su usvojili tu`beni zahtev nalaze}i da je tuìo~evo

potraìvawe po priloènim kamatnim obra~unima osnovano, a da tuènado zakqu~ewa glavne rasprave nije dokazala da je svu obavezu prema tuì-ocu izmirila. Osnovano se u reviziji i podignutom zahtevu navodi da supobijane odluke donete uz pogre{nu primenu materijalnog prava, da je zbogpogre{ne primene materijalnog prava ~iweni~no stawe ostalo nepotpunoutvr|eno, zbog ~ega su se stekli uslovi za primenu odredaba iz ~lana 395.stav 2. ZPP.Iz spisa predmeta proizilazi, kako je gore navedeno da je tuìlac tra-

ìo da mu se plati obra~unata kamata. Priloèni kamatni obra~uni uztu`bu ukazuju da je tuìlac kamatu obra~unavao po stopi od 12%. Da bi seovakva kamatna stopa primenila sudovi su bili u obavezi da odgovore presvega na pitawe iz kog odnosa poti~e traèna, odnosno utuèna obra~una-ta kamata da li ista predstavqa zateznu kamatu iz ~lana 277. ZOO ili, pakpredstavqa ugovornu kamatu iz ~lana 399. ZOO, tj. kamatu koja je vezana zanov~ane obaveze u prvom redu, za zajam i kreditne poslove uop{te.Ukoliko je u pitawu zatezna kamata, privredni sudovi su prenebregli

~iwenicu da je visina stope zatezne kamate odre|ena Zakonom o visini st-ope zatezne kamate i da se obra~un ove kamate ne moè vr{iti po stopi od12% mese~no, sve i u slu~aju da su stranke ugovorom, za slu~aj docwe ugov-orile ovu mese~nu stopu. To daqe zna~i, da bez obzira {to se tuèni nijeizjasnio o priloènim obra~unima sud je bio duàn da po slu`benojdu`nosti vodi ra~una o pravilnoj primeni materijalnog prava. Sudovi subili obavezni da utvrde o kojoj se kamati radi, a ako se radi o zateznojkamati, koliko iznosi obra~un ove kamate po propisanoj stopi, te da li jetuèna i koliko na ime ove kamate platila tuìocu. Kako zbog pogre{no zauzetog stava da tuìocu pripada obra~unata

kamata po stopi do 12% mese~no, privredni sudovi nisu utvrdili gorenavedene odlu~ne ~iwenice, to su revizija i zahtev usvojeni i pobijane od-luke ukinute u smislu ~lana 395. stav 2. ZPP.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 123/00 i Pzz. 11/00 od 7. III 2001)

ZATEZNA KAMATA

(^lan 278. ZOO)

Usvajawem tu`benog zahteva za isplatu duga u doma}im nov~animjedinicama, koji predstavqa tu`beni zahtev za isplatu dinarske protiv-vrednosti po osnovu duga u stranoj valuti, tuìocu se na iznos glavnogduga ima dosuditi domicilna kamata u dinarskoj protivvrednosti obra-~unatoj po najpovoqnijem kursu na dan isplate.

I z o b r a z l o ` e w a:Prema utvr|enom ~iweni~nom stawu tuìqa P. je po usmeno zakqu-

~enom ugovoru o kupoprodaji tuènoj M. prodala pokretne stvari iz svogstana u inostranstvu za iznos od 9.200 austrijskih {ilinga. Tuìqa jetuènoj predala pokretne stvari dok tuèna nije isplatila svoju nov~anu

obligacioni odnosi

232

obavezu po zakqu~enom ugovoru, te je tuìqa P. podnela tu`bu nadle`nomsudu i istom zahtevala da joj tuèna M. na ime duga isplati iznos od 39.420dinara, sa zakonskom zateznom kamatom po~ev od 1.1.2001. godine. Op{tin-ski sud u P. kao prvostepeni, usvojio je ovakav tu`beni zahtev tuìoca iobavezao tuènu da tuìqi isplati iznos navedenog duga sa zakonskom za-teznom kamatom. Me|utim, kako se tu`beni zahtev identifikuje i po ~i-weni~nom osnovu tu`benog zahteva, a kako je i izvedenim dokazima utvr-|eno da je iznos glavnog duga po zakqu~enom ugovoru o kupoprodaji biougovoren u stranoj valuti (9.200 ATS), i da je predmet tu`benog zahteva popetitumu tu`be (39.420,00 dinara) u stvari protivvrednost navedenogdeviznog iznosa po zvani~nom kursu, to je prvostepena presuda od straneOkru`nog suda u P. preina~ena na na~in da je tuèna obavezana da tuìqiisplati na ime glavnog duga iznos od 39.420 dinara, kao dinarske protiv-vrednosti 9.200 austrijskih {ilinga, ali sa domicilnom kamatom u di-narskoj protivvrednosti obra~unatoj po najpovoqnijem kursu na danisplate, po~ev od 14.3.2001. godine, kao dana podno{ewa tu`be, pa do ko-na~ne isplate. Zakonom o visini stope zatezne kamate nije predvi|enaobaveza pla}awa zakonske zatezne kamate na nov~ano potraìvawe izra-èno u dinarskoj protivvrednosti stranog novca. Na nov~ano potraì-vawe izraèno u dinarskoj protivvrednosti stranog novca poveriocu zavreme docwe pripada domicilna kamata u dinarskoj protivvrednosti ponajpovoqnijem kursu na dan isplate.

(Presuda Okru`nog suda u Poàrevcu, G`. 288/02 od 18. III 2002)

UGOVORNA KAMATA

Samo ona stopa ugovorne kamate koja je realna i uobi~ajena za takvuvrstu posla mo‘e u‘ivati sudsku za{titu.

I z o b r a z l o ‘ e w a:Prilikom ocene osnovanosti kako tu‘benog tako i protivtu‘benog

zahteva, prvostepeni sud }e imati u vidu da se stopa zatezne kamate nemo‘e ugovarati, jer je protivna prinudnopravnom propisu i to odred-bama Zakona o visini stope zatezne kamate. Daqe, ima}e u vidu da bankane mo‘e kumulativno koristiti dve ili vi{e za{titnih klauzula za o~u-vawe vrednosti kapitala. Ugovorenom kamatom ve}om od stope zateznekamate obezbe|uje se o~uvawe supstance kapitala. To zna~i da ukoliko jeugovorena stopa kamate vi{a od stope iz Zakona o visini stope zateznekamate, odredbe ugovora o revalorizaciji glavnice ne proizvode pravnodejstvo.Radi utvr|ivawa osnovanosti, odnosno visine protivtu‘benog zah-

teva potrebno je da prvostepeni sud zatra‘i izve{taj od NBJ, Udru‘ewabanaka Srbije ili nekoliko renomiranih poslovnih banaka o tome koja jerealna stopa ugovorne kamate koja se ugovara za takvu vrstu kredita kojisu predmet protivtu‘benog zahteva. Naime, sudsku za{titu mo‘e u‘ivatisamo ona stopa koja je realna i uobi~ajena za takvu vrstu posla. Prematome, tu‘io~eva obaveza iz svih ugovora o kreditu sastoji se od glavnogduga i obra~unate kamate po dozvoqenoj stopi.(Re{ewe Vi{eg privrednog suda u Beogradu, P‘. 6957/2000 od 21.XII 2000)

obligacioni odnosi

233

KOMPENZACIJA I KAMATA

Kada je glavna obaveza uga{ena kompenzacijom mora se uzeti u obzir idospela kamata uz primenu propisa o ura~unavawu (~lan 313. ZOO). U pro-tivnom ista se vi{e ne moè potraìvati, jer prestankom glavne oba-veze gasi se i kamata kao sporedno potraìvawe.


Pobijawe potraìvawa je na~in prestanka obaveze iz obligaciono-pravnog odnosa. Prestankom glavne obaveze gase se jemstvo, zaloga i drugasporedna prava (~lan 295. ZOO). Kako je i kamata sporedna obaveza, ve-zana za postojawe glavne obaveze, to se prestankom glavne obaveze gasikamata.

Imaju}i u vidu da se u skladu sa odredbom ~lana 336. ZOO radi o preb-ijawu potraìvawa (a ne samo glavnog duga), to se u vreme prebijawa mor-ala uzeti u obzir i dospela kamata uz primenu propisa o ura~unavawukamata iz ~lana 313. ZOO.

Iz spisa predmeta proizilazi da tuìlac, kao poverilac pri prebi-jawu navedenih potraìvawa, nije uzeo u obzir dospelu zateznu kamatu.Kako je sa prestankom glavne obaveze uga{ena i kamata, kao sporedno pra-vo, tuìocu ne pripada zatezna kamata na tra`binu koja se ugasila preb-ojem. Stoga, prvostepeni sud je pogre{io kada je dosu|enim iznosomobra~unate kamate u visini od 36.065 dinara obuhvatio i zateznu kamatura~unaju}i istu od dospelosti ra~una br. 654, 665 i dela ra~una 666, pa dodana izvr{ene kompenzacije.

(Presuda Vi{eg privrednog suda u Beogradu, P`. 6407/2000 od 25.X 2000)

KAMATA I KOMPENZACIJA

(^l. 336, 337. i 295. st. 2. ZOO)

Samo zato {to je glavni dug uga{en prebojem pravo poverioca na kamatune prestaje.


Neosnovani su navodi àlbe tuènog da je tuìlac zakqu~ewem ugovo-ra o kompenzacijama i sprovo|ewem tih kompenzacija po utuènim ra~u-nima prihvatio da je potpuno namiren za sva potraìvawa iz tih pos-lovnih odnosa, pa nema pravo na akcesorna potraìvawa, odnosno na kam-atu, koja po prvenstvu ispuwewa ima prioritet u donosu na glavno po-traìvawe koje je ugovorom o kompenzaciji uga{eno.

Odredbe ~l. 336. i 337. Zakona o obligacionim odnosima kao i ostaleodredbe iz odeqka III odsek 1. reguli{u prestanak obaveza prebijawem,kompenzacijom, pored ispuwewa, jednim od na~ina prestanka obaveza. Izovih propisa proizilazi da se moè, pod odre|enim uslovima, prebijatipotraìvawe na ime kamate, ali iz ~l. 336. i 337. i ostalih koji reguli{u

obligacioni odnosi

234

kompenzaciju, ne proizilazi obaveza pripisivawa kamata glavnom dugu,niti da se prilikom prebijawa moraju prebiti sva dospela potraìvawa.Odredbom ~lana 295. stav 2. ZOO propisano je da se prestankom glavne

obaveze gasi jemstvo, zaloga i druga sporedna prava. Ova druga sporednaprava mogu biti na primer kapara, odustanica, ugovorna kamata, kaucija.Kamata se ne pomiwe.Odredbe o zateznim kamatama svrstane su u ZOO u odsek I glave III koji

reguli{e pravo na naknadu {tete u slu~aju neispuwewa obaveza tako da joji zakon daje tretman jedne vrste {tete, makar i pretpostavqene. To proiz-ilazi i iz ~lana 278. stav 2. Pored prava na kamatu poverilac ima pravoi na potpunu naknadu {tete, pa ova prava poverioca nastala kao posledi-ca iz sankcija neizvr{ewa ili neurednog neizvr{ewa obaveza od stranedu`nika ne mogu prestati tek tako samo zato {to poverilac prilikompotraìvawa nije obra~unao zateznu kamatu i istu pripisao glavnom du-gu.Ni iz jednog citiranog propisa ne proizilazi da poverilac gubi pravo

na kamatu ako je wegovo potraìvawe prestalo prebijawem, a pre toga nijeizvr{io obra~un kamate, propisao istu glavnom dugu i tako dobijeniiznos prebio sa potraìvawem druge strane.(Presuda Vi{eg privrednog suda u Beogradu, P`. 2350/01 od 4.VII 2001)

POBIJAWE POTRA@IVAWA I KAMATE

(^l. 336, ~l. 277. st. 1. i ~l. 313. ZOO)

Tuìlac ne gubi pravo da naknadno potraùje dospelu kamatu kada jenesporna ~iwenica da kod ura~unavawa ispuwewa, nije izvr{eno ura~unavawedospele kamate u smislu ~lana 313. ZOO, niti da su se stranke odrekleprava na kamatu, a iz izjave o kompenzaciji proizilazi da je u smislu ~lana336. ZOO izvr{eno prebijawe samo nespornog iznosa glavnog duga.

I z o b r a z l o ` e w a:Prvostepeni sud je pravilno utvrdio da izme|u stranaka nije sporno da

su bile u ugovornom odnosu po ra~unima po kojima je vr{en obra~un ka-mate. Nesporna je i ~iwenica da je glavni dug izmiren putem kompenzacijena osnovu izjave o kompenzaciji. Sporna je izme|u stranaka ~iwenica dali tuìlac ima pravo na zateznu kamatu kada je glavni dug izmiren putemkompenzacije. U obrazloèwu presude detaqno sud je obrazloìo stav da u uslovima

kada tuìlac prilikom prebijawa potraìvawa nije uzeo u obzir dospelukamatu uz primenu propisa o ura~unavawu, ve} je izvr{eno samo prebijaweglavnog duga, gasi se i pravo tuìoca na kamatu, kao sporedno pravo.Odredbom ~lana 336. ZOO propisano je da du`nik moè prebiti po-

traìvawe koje ima prema poveriocu sa onim {to ovaj potraùje od wega,ako oba potraìvawa glase na novac ili druge zamenqive stvari istogroda i iste kakvo}e i ako su oba dospela. Dakle, kompenzacijom kao jednimod na~ina ispuwewa, prestaje obaveza. ^lan 295. ta~. 2. ZOO, propisuje da

obligacioni odnosi

235

se prestankom glavne obaveze gasi jemstvo, zaloga i druga sporedna prava.Kamata nije sredstvo obezbe|ewa glavnog duga da bi se ispuwewem glavneobaveze gasila. Pravo na kamatu je eventualno budu}e pravo, sti~e se na os-novu zakona, bez obzira da li je poverilac pretrpeo bilo kakvu {tetu,saglasno odredbama ~l. 277. i 278. ZOO. Visina duga po osnovu kamate jepromenqiva vrednost i u uslovima prebijawa potraìvawa kompenzaci-jom zahtevalo bi se utvr|ivawe visine kamate obra~unom na sam dan iz-vr{ewa kompenzacija.

Po oceni Vi{eg privrednog suda, kada je nesporna ~iwenica da kodura~unavawa ispuwewa, nije izvr{eno ura~unavawe dospele kamate u smi-slu ~lana 313. ZOO, niti da su se stranke odrekle prava na kamatu, a iz iz-jave o kompenzaciji proizilazi da je u smislu ~lana 336. ZOO izvr{enoprebijawe samo nespornog iznosa glavnog duga, tuìlac ne gubi pravo danaknadno potraùje dospelu kamatu. (Presuda Vi{eg privrednog suda u Beogradu, P`. 4094/01 od 24.X 2001)

NEPUNOVA@NOST SPORAZUMA O ODRICAWU OD KAMATE

(^l. 46. st. 2. i ~l. 47. ZOO)

Sporazum o odricawu od prava na kamatu ni{tav je za slu~aj eventu-alne docwe.

Povjerilac se mo‘e odre}i dospelog kamatnog potra‘ivawa.

I z o b r a z l o ‘ e w a:Prema odredbi ~lana 46. stav 2. ZOO ugovorna obaveza mora biti mo-

gu}a, dopu{tena i odre|ena, odnosno odrediva.

Polaze}i od citirane zakonske odredbe i ~iwenice da u momentu za-kqu~ewa ugovora stranaka, navodni sporazum o osloba|awu od pla}awakamate za slu~aj eventualne docwe nije imao odre|en, odnosno odredivpredmet obaveze, takav sporazum je ni{tav, sve i da je bio postignut - ~lan47. ZOO. Ovo stoga {to je trajawe docwe unaprijed nepredvidivo, pa obavezu u

pogledu visine kamate ~ini neodre|enom, odnosno neodredivom. Tek zaslu~aj dospjelosti kamatno potra‘ivawa i izvjesnosti obaveze, povjeri-lac se mo‘e odre}i dospjelog kamatnog potra‘ivawa.

(Presuda Vrhovnog suda Republike Crne Gore, P‘. 609/97 od 4. III 1999)

KAMATA NA REGRESNO POTRA@IVAWE

(^l. 277. st. 1; ~l. 324. st. 2, ~l. 939. st. 1. ZOO)

Tuìlac ima pravo na kamatu na ispla}eno utuèno regresno po-traìvawe, kada je u pitawu regres ispla}ene {tete u smislu ~lana 939.stav 1. ZOO po~ev od dana kada je tuènog kao regresnog obveznika pozvaoda ispuni obavezu.

obligacioni odnosi

236

I z o b r a z l o ` e w a: U saobra}ajnoj nezgodi koja se dogodila 9.3.1999. godine krivicom

tuènikovog osiguranika stradalo je vozilo tuìo~evog osiguranika.Ni-je sporno da je tuìlac svom osiguraniku isplatio {tetu u iznosu od7.354,51 dinara.Pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je oba-

vezao tuènog da plati tuìocu utuèni iznos na ime regresa ispla}ene{tete.Me|utim, ovaj sud nalazi da je prvostepeni sud pogre{no primenio ma-

terijalno pravo kada je obavezao tuènog da na iznos dosu|ene glavniceplati zateznu kamatu od dana kada je tuìlac isplatio sporni iznos naime naknade {tete svom osiguraniku, od 29.6.1999. godine pa do isplate.Naime, kako je u pitawu regres ispla}ene {tete u smislu ~lana 939. stav 1.ZOO, u tom slu~aju tuìlac ima pravo na kamatu na ispla}eno utuèno re-gresno potraìvawe po~ev od dana kada je tuènog kao regresnog obvezni-ka pozvao da ispuni obavezu na na~in odre|en ~lanom 324. stav 2. ZOO.Iz spisa predmeta proizilazi da je 18.11.1999. godine tuìlac uputio

tuènom regresni zahtev, pa stoga tuìlac ima pravo da zahteva zateznukamatu na iznos glavnice od toga dana.(Presuda Vi{eg privrednog suda u Beogradu, P`. 6107/01 od 14. XI 2001)

PREBIJAWE ME\USOBNIH POTRA@IVAWA I URAÛNAVAWE KAMATE

Mora se uzeti u obzir i kamata kada se vr{i prebijawe me|usobnihpotraìvawa tako da se dospela kamata mora obra~unati i pripisatiglavnom dugu i zajedno sa wim staviti u preboj.

I z o b r a z l o ` e w a:Kada se vr{i prebijawe me|usobnih potraìvawa mora se uzeti u

obzir i kamata uz primenu propisa o ura~unavawu shodno ~lanu 313. ZOO.Prema tome, u parnici u kojoj se traì prebijawe potraìvawa dospelakamata mora se obra~unavati i pripisati glavnom dugu i zajedno sa wimstaviti u preboj primenom propisa o ura~unavawu kamata, kako je to upobijanoj presudi pravilno utvrdio prvostepeni sud.Neosnovano àlbom tuènog ukazuje da je pogre{no prvostepeni sud

obavezao tuènog na pla}awe kamate, te da je prebijawe potraìvawa tre-balo izvr{iti beskamatno. U tom smislu neosnovano je pozivawe tuènogi na ~iwenicu da predmetnim ugovorom izme|u stranaka u sporu je bilaugovorena kompenzacija samo glavnog duga, a ne i zatezne kamate. Ovostoga {to u smislu Zakona o visini stope zatezne kamate nije u slobodnojdispoziciji voqa ugovornih strana da se odri~u prava na zateznu kamatu,ili pak da mewaju visinu zatezne kamate, pa ~ak i kada se radi o kompenza-ciji kao jednog od na~ina prestanka obaveza, kakav je ovde slu~aj.Neosnovano je pozivawe tuènog u àlbi na odredbu ~lana 295. ZOO,

jer se u ovom slu~aju ne radi o jemstvu, zalozi ili nekom drugom spored-nom pravu koje prestaje sa ispuwewem op{tih obaveza, gde se radi o za-

obligacioni odnosi

237

teznoj kamati kao sporednom potraìvawu koje prati sudbinu glavnogduga nov~ane obaveze, shodno ~lanu 277. stav 1. ZOO.

(Presuda Vi{eg privrednog suda u Beogradu, P` 5922/99 od 27. I 2000)

PRAVO NA KAMATU

Tuìlac ima pravo na kamatu od dana kada je imao tro{kove - izdatkeza otklawawe {tete na svom vozilu, a ukoliko {teta nije otklowena,onda od dana kada je utvr|ena visina naknade potrebne za otklawawe{tete kada se radi o naknadi materijalne {tete.


KAMATA NA NAKNADU MATERIJALNE [TETE

Kada je o{te}eni popravio svoje vozilo o{te}eno u saobra}ajnoj nezgodi,obaveza {tetnika se ima smatrati dospelom danom popravke, pa o{te}eniima pravo na kamatu od tog datuma.


Tuìqa je u saobra}ajnom udesu koji se dogodio dana 26.8.1999. godinekrivicom osiguranika tuènog, pretrpela materijalnu {tetu. Visina ma-terijalne {tete koju je tuìqa kriti~nom prilikom pretrpela utvr|ena jeod strane sudskog ve{taka saobra}ajne struke i ista je obra~unata premacenama vaè}im na dan 21.5.2001. godine i iznosila je 206.477 dinara.

Prvostepeni sud nije pravilno primenio materijalno pravo, odredbe~lana 189. stav 2. u vezi ~lana 277. ZOO, kada je obavezao tuènog datuìqi nadoknadi iznos od 206.477 din. koliko je iznosila visina mater-ijalne {tete obra~unata prema cenama na dan 21.5.2001. god. i isplati za-konsku zateznu kamatu po~ev od dana nastanka {tete 26.VIII 1999. godine,na {ta se osnovano u àlbi tuènog ukazuje.

Kako je odre|ivawem i dosu|ivawem tuìqi naknade materijalne {teteprema cenama na dan 21.5.2001. godine, sa tim danom uspostavqeno pre-|a{we stawe, jer je navedenim iznosom od 206.477. din. tuìqa na dan21.5.2001. godine mogla da otkloni {tetu, odnosno da popravi o{te}enustvar, odnosno kupi novu, to se obaveza tuènog sa tim danom ima smatratidospelom, zbog ~ega tuìqi u konkretnom slu~aju pravo na isplatu zakon-ske zatezne kamate na dosu|enu naknadu materijalne {tete pripada tek od21.5.2001. godine, pa do kona~ne isplate, a {to je u skladu sa odredbama~lana 189. stav 2. i ~lana 277. ZOO.

(Presuda Okru`nog suda u Beogradu, G`. 9979/2001 od 26. II 2002)

ZATEZNA KAMATA

Poveriocu pripada zatezna kamata na dospela potraìvawa koja sepovremeno obra~unavaju (kao {to su naknada za utro{enu toplotnu i elek-

obligacioni odnosi

238

tri~nu energiju, upotrebu telefona i sl.) od padawa du`nika u docwu, a neod podno{ewa tu`be.


Ne stoje revizijski navodi o pogre{noj primeni materijalnog prava -o neprimewivawu odredaba ~lana 279. stav 3. Zakona o obligacionimodnosima. U Zakonu o obligacionim odnosima napravqena je razlika iz-me|u povremenih nov~anih davawa koja su unapred poznata (stanarina,zakupnina) u odnosu na davawe koja se svakog meseca obra~unavaju - kakvasu i potraìvawa za komunalne usluge. Poveriocu na dospela povremenaobra~unata potraìvawa, kao {to je i u konkretnom slu~aju naknada zautro{enu toplotnu energiju (pored naknade za utro{enu elektri~nu ene-rgiju, upotrebu telefona i druge sli~ne naknade koje se povremeno ob-ra~unavaju), zatezna kamata pripada prema odredbi ~lana 277. ZOO, a neprema odredbi ~lana 278, stav 3. istog zakona. Privredni sudovi su otudapravilno osudili tuènog korisnika usluga grejawa na isplatu kapital-izirane obra~unate neispla}ene dospele zatezne kamate (polaze}i premaodredbama ~lana 277. ZOO od dospelosti potraìvawa po ispostavqenimra~unima za grejawe koji su pla}eni u docwi) sve sa procesnom zateznomkamatom. Na iznos neispla}enih zateznih kamata dospelih u smislu ~lana277. ZOO tuìocu kao davaocu komunalnih usluga grejawa pripada proce-sna zatezna kamata od dana utuìvawa dospele kamate, odnosno u konkret-nom slu~aju od ve{ta~ewa kada je napravqen obra~unski presek (i do kogperioda posle podno{ewa tu`be je i obra~unata i uglavni~ena kamata) panadaqe sve do kona~ne isplate.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Prev. 70/99 od 12.V 1999)

STOPA UGOVORENE KAMATE

Izme|u fizi~kih lica ne moè biti ugovorena ve}a kamatna stopa odkamatne stope koja se u mestu ispuwewa pla}a na {tedne uloge po vi|ewu,a ako je ugovorena ve}a kamata od dozvoqene primeni}e se najve}a dozvoqenastopa kamate.


Prema odredbi ~lana 577. a u vezi ~lana 558. stav 1. ZOO, zajmoprimacse moè obavezati da uz glavnicu duguje i kamatu.

Stopa ugovorene kamate izme|u fizi~kih lica, u smislu ~lana 399.stav 1. u vezi stava 4. ZOO ne moè biti ve}a od kamatne stope koja se umestu ispuwewa pla}a na {tedne uloge po vi|ewu, a ako je ugovorena ve}akamata od dozvoqene primeni}e se najve}a dozvoqena stopa kamate. Ugo-varawe ve}e kamatne stope od dozvoqene ne proizvodi pravno dejstvo usmislu ~lana 103. u vezi ~lana 109. ZOO, a na ni{tavost sud pazi poslu`benoj du`nosti. Pravilan je zakqu~ak nièstepenih sudova da ugo-vorena kamata od 15% mese~no predstavqa zelena{ku kamatu.


obligacioni odnosi

239

ZASTARELOST POTRA@IVAWA

ZASTARELOST POTRA@IVAWA NAKNADE INFLATORNE [TETE

Nov~ano potraìvawe utvr|eno pravosna`nom sudskom odlukom obe-zvre|eno u uslovima visoke inflacije do 24. januara 1994. godine zasniva sena pravnom osnovu neosnovanog oboga}ewa, pa se i vreme zastarelosti ra~u-na prema op{tem zastarnom roku iz ~lana 371. Zakona o obligacionimodnosima.

(Pravno shvatawe Gra|anskog odeqewa Vrhovnog suda Srbije utvr|eno na sednici od 8.XII 2003)

ZASTARELOST POTRA@IVAWA TZV. "INFLATORNE [TETE"

(^l. 210. u vezi ~l. 371. ZOO)

Potraìvawe tzv. "inflatorne {tete" zastareva u roku od 10 god-ina.

I z o b r a z l o ` e w a:Prema ~iweni~nom stawu utvr|enom u toku prvostepenog postupka par-

ni~ne stranke su pred op{tinskim sudom 24.2.1992. godine zakqu~ile po-ravnawe po kome se tuèni obavezao da tuìocu na ime duga isplatiodre|eni nov~ani iznos zajedno sa kamatom i tro{kovima parni~nog pos-tupka. Kako tuèni ovu obavezu po poravnawu nije izvr{io niti je tuìl-ac traìo weno ispuwewe prinudnim putem, a zbog dejstva inflacijepotraìvawe je obezvre|eno, tuìlac je tu`bom podnetom sudu 18.10.1997.godine traìo naknadu tzv. "inflatorne {tete" i prvostepenom presudomtuìocu je dosu|ena naknada "inflatorne {tete" u odre|enim iznosima oz-na~enim u izreci prvostepene presude, a prigovor zastarelosti istaknutod strane tuène odbijen je kao neosnovan primenom ~lana 379. ZOO.Odlu~uju}i po àlbi tuènog Okru`ni sud je preina~io prvostepenu

presudu i odbio zahtev tuìoca kao neosnovan jer je prema stanovi{tuOkru`nog suda u konkretnom slu~aju trebalo primeniti ~lan 376. stav 1.ZOO po{to je za nastalu "inflatornu {tetu" kriv tuèni koji nije u rokukojim je odre|en poravnawem izvr{io obavezu. Tako je 24.1.1994. godinedanom stupawa na snagu Uredbe o novom dinaru zaustavqena inflacija iod tog momenta vrednost supstance nov~anog potraìvawa za{ti}ena za-konskom zateznom kamatom, to je tog dana tuìlac saznao za obim {tetekoja je nastupila padawem du`nika u docwu zbog neispuwewa obaveze i odtog momenta je po~eo te}i rok zastarelosti za potraìvawe "inflatorne{tete" koji je istekao 24.1.1997. godine, pre podno{ewa tu`be. Stoga jeprimenom ~lana 360. ZOO tu`beni zahtev odbijen kao neosnovan.Usvajaju}i zahtev za za{titu zakonitosti javnog tuìoca, Vrhovni sud

Srbije je preina~io presudu Okru`nog suda u Beogradu i potvrdio presuduprvostepenog suda. Po shvatawu Vrhovnog suda u konkretnom slu~aju ne

obligacioni odnosi

240

radi se o {teti u klasi~nom smislu (ugovornoj ili deliktnoj) pa se pravniodnos ima raspraviti primenom pravila o sticawu bez osnova iz ~lana210. ZOO. Zbog dejstva inflacije iznos dosu|en poravnawem od 24.2.1992.godine je obezvre|en, pa se jedna ugovorna strana (du`nik) iz ovog materi-jalno-pravnog odnosa neosnovano obogatila. Stoga se ima primeniti op-{ti rok zastarelosti iz ~lana 371. ZOO. Po{to je zastarelost po~ela te}iprvog dana posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispuweweobaveze (~lan 361. ZOO) to rok zastarelosti do podno{ewa tu`be nije pro-tekao.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Gzz. 111/00 od 22.III 2001)

ZASTARELOST I INFLATORNA [TETA

Rokovi zastarelosti naknade inflatorne {tete se ra~unaju premasaznawu za inflatornu a ne osnovnu {tetu.

I z o b r a z l o ` e w a:Nièstepeni sudovi su odbili prigovor o zastarelosti, imaju}i u vidu

da je osnovna {teta nastala radwom krivi~nog dela. Me|utim, u ovoj par-nici se odlu~uje o naknadi inflatorne {tete, a ona nije nastala radwomkrivi~nog dela. Zato je trebalo da se o prigovoru zastarelosti odlu~uje sastanovi{ta saznawa za {tetu ~ija je naknada predmet novog tu`benog zaht-eva. Kad bi se zastarelost inflatorne {tete ra~unala prema saznawu za os-novnu {tetu, ova parnica ne bi ni bila mogu}na zbog presu|ene stvari.Inflatorna {teta se razlikuje od osnovne {tete, i zato pravnosna`napresuda o naknadi osnovne {tete nije smetwa za vo|ewe parnice o zahtevuza naknadu inflatorne {tete.O ovome nièstepeni sudovi nisu vodili ra~una i zato se, za sada, ne

moè zakqu~iti da li su pravilno primenili materijalno pravo. To je ibio razlog {to je ovaj sud, u smislu ~lana 395. stav 2. ZPP, ukinuo obenièstepene presude i predmet vratio na ponovno su|ewe.U ponovnom postupku prvostepeni sud }e razjasniti sve okolnosti od

zna~aja za odlu~ivawe o prigovoru zastarelosti, imaju}i u vidu da je pred-met tu`benog zahteva - naknada inflatorne {tete. Tek kad to bude u~inio,mo}i }e da pravilno primeni ~lan 376. Zakona o obligacionim odnosima.

(Re{ewe Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3257/99 od 17.VIII 1999)

INFLATORNA NAKNADA

Po svojoj pravnoj prirodi inflatorna naknada je akcesorna u odnosu napotraìvawe u vezi sa kojim se potraùje pa potraìvawe te naknadezastareva u istom roku u kome zastareva potraìvawe u vezi sa kojim seta naknada potraùje.

I z o b r a z l o ` e w a:Tuìlac dosudu spornog iznosa zahteva kao inflatornu naknadu pro-

uzrokovanu obezvre|ivawem iznosa dosu|enih pravosna`nom presudomzbog op{te poznatih inflatornih kretawa u zemqi. Ta naknada je po svojoj

obligacioni odnosi

241

pravnoj prirodi akcesorna u odnosu na potraìvawe u vezi sa kojim sepotraùje, jer joj je svrha da nadomesti zbog inflacije obezvre|enopotraìvawe.Sledom toga, potraìvawe inflatorne naknade zastareva u istom roku

u kome zastareva potraìvawe u vezi sa kojim se ta naknada potraùje. Toje u ovom slu~aju rok od 10 godina iz ~lana 379. stav 1. Zakona o obliga-cionim odnosima, jer tuìlac spornu naknadu potraùje zbog obezvre-|enosti potraìvawa dosu|enog pravnosna`nom presudom. Sledom togawegovo potraìvawe sporne inflatorne naknade nije zastarelo, jer oddana dono{ewa ranije presude 27.8.1991. godine, do podno{ewa tu`be uovom sporu 6.6.1997. godine, nije protekao desetogodi{wi rok zastarelos-ti iz navedenih zakonskih odredbi. Zbog toga je wegova revizija moralabiti uvaèna na osnovu odredbi ~lana 395. stav 1. Zakona o parni~nom pos-tupku na na~in odre|en izrekom ove presude.


NAKNADA PROUZROKOVANE [TETE

Potraìvawe naknade {tete zastareva za tri godine od kad je o{-te}eni doznao za {tetu i u~inioca.

I z o b r a z l o ` e w a:Nièstepeni sudovi su odbili prigovor zastarelosti potraìvawa,

polaze}i od odredbe ~lana 379. Zakona o obligacionim odnosima, premakojoj sva potraìvawa koja su utvr|ena pravnosna`nom sudskom odlukomzastarevaju za deset godina, pa i naknada {tete nastala u vezi takoutvr|enog potraìvawa. Prema tome, nièstepeni sudovi su mi{qewa daosnov potraìvawa u ovom sporu leì u pravnosna`noj sudskoj odluci.Me|utim, osnov potraìvawa u ovom sporu leì u ~iwenici da je usled

zadocwewa u isplati po navedenoj presudi, usled inflacije, do{lo doobezvre|ivawa isplate. Prema tome, u momentu izvr{ewa pravnosna`nesudske odluke tuìocu nije ispla}ena vrednost iz pravnosna`ne presude,nego vrednost koja je, usled inflacije bila umawena. On je u momentu is-plate pretrpeo {tetu na opisani na~in. Za visinu {tete on je saznao upra-vo u tom momentu, u momentu isplate. Zbog toga se od tog momenta i ra~unarok zastarelosti wegovog potraìvawa naknade inflatorne {tete. Is-plata mu je izvr{ena 17.marta 1993. godine, a tu`bu u ovoj pravnoj stvaripodneo je nadle`nom sudu 11.marta 1997. godine.Prema odredbi ~lana 376. ta~ka 1. Zakona o obligacionim odnosima,

potraìvawe naknade prouzrokovane {tete zastareva za tri godine od kadje o{te}eni doznao za {tetu i za lice koje je {tetu u~inilo.Polaze}i od izloènog, u konkretnom slu~aju je nastupila zastarelost

potraìvawa naknade inflatorne {tete, jer je od dana saznawa za {tetu iu~inioca protekao zakonski rok od tri godine zbog ~ega su se stekli us-lovi da se nièstepene presude preina~e i tu`beni zahtev odbije zbog zas-tarelosti potraìvawa.


obligacioni odnosi

242

ZASTARELOST ZAHTEVA ZA NAKNADU [TETEPROUZROKOVANE KRIVI^NIM DELOM

Ako je pravnosna`nom presudom okrivqeni od koga se traì naknada{tete prouzrokovane krivi~nim delom oslobo|en optu`be, zahtev za nak-nadu {tete ne zastareva u duèm roku predvi|enom za zastarelost gowe-wa krivi~nog dela nego u roku iz ~lana 376. stav 1. Zakona o obligacionimodnosima.

I z o b r a z l o ` e w a:Odredbom ~lana 376. Zakona o obligacionim odnosima je propisano da

potraìvawe naknade prouzrokovane {tete zastareva za tri godine odkada je o{te}eni doznao za {tetu i za lice koje je {tetu u~inilo. Kada je{teta prouzrokovana krivi~nim delom, a za krivi~no gowewe je predvi|enduì rok zastarelosti, zahtev za naknadu {tete prema odgovornom licu za-stareva istekom vremena odre|enog za zastarelost krivi~nog gowewa, stim {to prekid zastarevawa krivi~nog gowewa povla~i i prekid zas-tarevawa zahteva za naknadu {tete.Ova pravila, sadràna u ~lanu 377. st. 1. i 2. ZOO, mogu se primeniti

samo ako je krivi~no delo utvr|eno u krivi~nom postupku, a izuzetno i uparni~nom postupku, ako je krivi~ni postupak obustavqen ili se nijemogao pokrenuti zato {to je okrivqeni umro, du{evno oboleo i ako pos-toje druge okolnosti koje iskqu~uju krivi~no gowewe i odgovornost ok-rivqenog.Ako je okrivqeni od koga se traì naknada {tete prouzrokovane

krivi~nim delom pravnosna`nom presudom oslobo|en optu`be, zahtev zanaknadu {tete ne zastareva u duèm roku predvi|enom za zastarelostgowewa krivi~nog dela, ve} u roku iz ~lana 376. stav 1. ZOO. Me|utim, usmislu odredbe ~lana 388. ZOO, i tada moè do}i do prekida zastarevawapodno{ewem tu`be ili drugom poverio~evom radwom preduzetom protivdu`nika pred sudom ili drugim nadle`nim organom u ciqu utvr|ivawa,obezbe|ewa ili ostvarivawa potraìvawa. U smislu navedene odredbeproizilazi da imovinskopravni zahtev podnet u krivi~nom postupku, pre-kida zastarevawe zahteva za naknadu {tete. Me|utim, ako je o{te}eni ukrivi~nom postupku istakao imovinskopravni zahtev pa sud, donese pre-sudu kojom se optu`ba odbija i o{te}eni upu}uje da svoj imovinskopravnizahtev ostvaruje u parnici, onda u smislu odredbe ~lana 390. ZOO zastare-lost se prekida danom isticawa imovinskopravnog zahteva u krivi~nompostupku uz uslov da se tu`ba redovnom sudu podnese u roku od 3 meseca odpravnosna`nosti odluke krivi~nog suda.


ZASTARELOST POTRA@IVAWA IZ UGOVORA O TRAJNOJ POSLOVNOJ SARADWI

Potra‘ivawa iz ugovora o trajnoj poslovnoj saradwi i kooperantskimodnosima zastarevaju u op{tem roku zastarelosti od deset godina.

obligacioni odnosi

243


Imaju}i u vidu sadr‘aj ugovora proizilazi da je drugostepeni sudpogre{no ocenio sadr‘aj ugovora kada je zakqu~io da se radi o ugovoru oprometu robe i usluga iz kojeg potra‘ivawa zastarevaju za tri godine po~lanu 374. Zakona o obligacionim odnosima. Iz sadr‘aja ugovora vidi seda se radi o ugovoru o trajnoj poslovnoj saradwi iz koga stranke zaje-dni~ki ostvaruju prihod koji raspodequju po utvr|enim merilima. Po-tra‘ivawa iz takvih ugovora o trajnoj poslovnoj saradwi i kooper-antskim odnosima zastarevaju u op{tem roku zastarelosti po odredbi~lana 371. Zakona o obligacionim odnosima, {to zna~i da rok zastare-losti za ova potra‘ivawa iznosi deset godina.Potra‘ivawe je dospelo u novembru 1989. godine jer su primeweni

devizni propisi o odlagawu pla}awa na 24 meseca. Tuma~e}i isti ugovorkoji je drugostepeni sud citirao, a iz koga poti~e utu‘eno potra‘ivawekoje se odnosi na realizaciju sporazuma o trajnoj poslovnoj saradwi za1987. godinu. Vrhovni sud je zakqu~io da je potra‘ivawe po ugovoru i posporazumu odlo‘eno za 24 meseca, te da je dospelo za naplatu novembrameseca 1989. godine.Zastarelost potra‘ivawa po~iwe te}i od novembra meseca 1989. god-

ine. Kako je tu‘ba podneta aprila meseca 1996. godine, proizilazi dapotra‘ivawe nije zastarelo, jer u vreme stupawa na snagu izmena i dopunaZakona o obligacionim odnosima u 1993. godini kada je rok zastarelostiiz ~lana 371. produ‘en sa pet na deset godina, rok zastarelosti do ovihizmena nije bio istekao. Odredbom ~lana 58. Zakona o izmenama i do-punama Zakona o obligacionim odnosima (“Sl. list SRJ”, br. 31/93), pro-pisano je da }e se odredbe noveliranog zakona primewivati i na obliga-cione odnose koji su nastali pre stupawa na snagu ovog zakona, ukolikopetogodi{wi rok zastarelosti nije istekao do stupawa na snagu ovog zak-ona.Kako u konkretnom slu~aju petogodi{wi rok do stupawa na snagu ovog

zakona (do 1993. godine) nije istekao, ve} bi istekao tek novembra 1994.godine, proizilazi da se na ovaj odnos primewuje novelirana odredba~lana 371. Zakona o obligacionim odnosima, {to zna~i desetogodi{wirok zastarelosti, budu}i da petogodi{wi rok u vreme stupawa na snaguzakonske novele nije bio istekao.(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Prev. 121/00 i Pzz. 9/00 od 29.III 2000)

POVRA]AJ AVANSA

Nakon raskida ugovora potra‘ivawe poverioca za povra}aj datog ava-nsa, predstavqa zahtev iz neosnovanog oboga}ewa i zastareva u op{temroku zastarelosti.


Tu‘ilac u ovoj pravnoj stvari potra‘uje od tu‘enog povra}aj upla-}enog avansa valorizovanog stopom rasta cena na malo, jer je otpao osnovpo kojem je tu‘ilac izvr{io uplatu tog avansa, s obzirom da je raskinut

obligacioni odnosi

244

ranije zakqu~en ugovor o izvo|ewu radova i nabavci opreme u objektu tu-‘ioca.Prema tome, kako je osnov po kojem je tu‘ilac uplatio tu‘enom sporni

avans otpao, to tu‘eni od tog momenta upla}eni iznos dr‘i bez pravnogosnova, pa se radi o potra‘ivawu, koje zastareva u op{tem roku zastare-losti iz ~lana 371. Zakona o obligacionim odnosima. Osnovano tu‘ilacu reviziji isti~e da sporno potra‘ivawe tu‘ioca prema tu‘enom neproizilazi iz zakqu~enog ugovora o izvo|ewu radova, pa se na rok zas-tarelosti ne mo‘e primeniti odredba ~lana 374. Zakona o obligacionimodnosima. Zakqu~eni ugovor o izvo|ewu radova je bio samo osnov po kojemje tu‘ilac uplatio tu‘enom avans, pa kako je otpao taj osnov po kojem jetu‘ilac izvr{io uplatu avansa, to je osnov potra‘ivawa tu‘ioca prematu‘enom neosnovano oboga}ewe tu‘enog, a takvo potra‘ivawe zastareva uop{tem roku zastarelosti.

(Re{ewe Vrhovnog suda Srbije, Prev. 104/00 od 29.III 2000)

ZASTARNI ROK ZA POVRA]AJ AMBALA@E

Za povra}aj ambala‘e zastarni rok ra~una se odvojeno za svaku isporukurobe, a izuzetak od tog pravila postoji samo u slu~aju kontinuiranog po-slovawa ugovornih strana sa robom koja se i isporu~uje u istovrsnojambala‘i po principu puno za prazno.


Presudom privrednog suda obavezan je tu‘eni da tu‘iocu vrati amba-la‘u u roku od osam dana. Protiv ove presude tu‘eni je izjavio ‘albuisti~u}i prigovor zastarelosti tu‘benog zahteva, jer smatra da je amba-la‘a sporedno potra‘ivawe, a me|usobna potra‘ivawa iz ugovora o pro-metu robe zastarevaju za tri godine.

Vi{i privredni sud ocenio je da ‘alba tu‘enog nije osnovana. Prema~lanu 374. stav 2. ZOO, zastarevawe te~e odvojeno za svaku isporuku robe,izvr{eni rad ili uslugu. Zastarni rok za povra}aj ambala‘e ra~una seodvojeno za svaku isporuku robe. Izuzetak od tog pravila postoji samo uslu~aju kontinuiranog poslovawa ugovornih strana sa robom koja se is-poru~uje u istovrsnoj ambala‘i po principu puno za prazno. U tom slu-~aju vr{i se ura~unavawe u skladu sa odredbom ~lana 312. stav 2. ZOO isaglasno tome utvr|uje da li je protekao zastarni rok za ambala‘u kojanije vra}ena. Saglasno tome i zastarni rok za sve koli~ine nevra}eneistovrsne ambala‘e ra~una}e se od datuma posledwe isporuke robe.

(Presuda Vi{eg privrednog suda u Beogradu, P‘. 7162/99 od 13.I 2000)

POTRA@IVAWE NAKNADE [TETE - ZAVR[ETAK LE^EWA


Zastareva potra`ivawe naknade prouzrokovane {tete za tri godine odkad je o{te}enik doznao za {tetu i za lice koje je {tetu u~inilo.

obligacioni odnosi

245

I z o b r a z l o ` e w a: Kod tuìoca je le~ewe definitivno zavr{eno krajem 1992. godine,

kada je povreda konsolidovana i posledice dobile oblik kona~nog stawa,kako u pogledu fizi~kih bolova koji su tada prestali, tako i u pogledunaruènosti, kada je postalo izvesno da se naruènost ne da vi{e uk-loniti niti bitno smawiti, odnosno, tuìlac postao svestan da daqe le-~ewe ne doprinosi smawewu trajnih {tetnih posledica povre|ivawa. Da-kle, krajem 1992. godine, tuìlac je saznao za {tetu i za lice koje je {tetuu~inilo. Po{to se tuìlac tuèniku obratio zahtevom za naknadu {tete16.I 1997. godine, a tu`bu podneo sudu 17.4.1997. godine, nièstepeni su-dovi su pravilno zakqu~ili da je protekao subjektivni rok od tri godinepredvi|en ~lanom 376. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima u kome jetuìlac imao pravo da traì naknadu {tete za fizi~ke bolove i na-ruènost.Stoga su nièstepeni sudovi pravilno postupili kada su usvojili

prigovor zastarelosti potraìvawa tuìoca i tu`beni zahtev odbilikao neosnovan.


POÊTAK ZASTARELOSTI

Zastarelost ne po~iwe nastankom potraìvawa, ve} danom kada jeobaveza du`nika dospela.

I z o b r a z l o ` e w a:Nièstepeni sudovi su odbili tu`beni zahtev zbog zastarelosti zato

{to su na{li da je do pozajmice do{lo sredinom 1980. godine a da je tu`bapodneta 9.7.1993. godine, dakle posle isteka roka od 10 godina iz ~lana 371.Zakona o obligacionim odnosima.Ovakav zakqu~ak nièstepenih sudova, za sada, nije pouzdan. Prema

~lanu 360. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, zastarelost nastupakad protekne zakonom odre|eno vreme u kome je poverilac "mogao zahtevatiispuwewe obaveze". Poverilac sti~e tu mogu}nost "prvog dana posle danakada je poverilac ima pravo da zahteva ispuwewe obaveze", {to je izri-~ito predvi|eno ~lanom 361. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Ukonkretnom slu~aju, to je prvi dan posle isteka roka vra}awa, a rok je od-re|en tako da je du`nik bio duàn vratiti pozajmicu kad zajmodavac "za-po~ne gradwu ku}e". Prema tome, tek sa nastupawem dejstva ovog roka tu-ìlac je mogao zahtevati vra}awe duga, a kako nièstepeni sudovi nisu is-pitali kada je taj rok istekao, nisu bili u stawu da pravilno primene pro-pise o zastarelosti. To je i bio razlog {to je ovaj sud, u smislu ~lana 395.stav 2. ZPP, ukinuo obe nièstepene presude i predmet vratio na ponovnosu|ewe.Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da se razjasne okolnos-

ti u vezi sa istekom, odnosno dejstvima roka sa kojima je nastupila du-`ni~ka docwa, jer se tek od tada moè ra~unati rok zastarelosti potra-ìvawa u ovom sporu. Tek kad ove okolnosti razjasni, prvostepeni sud }e

obligacioni odnosi

246

do}i u priliku da donese pravilnu i zakonitu odluku o predmetu tu`benogzahteva.


ZASTARELOST NAKNADE ZA UPOTREBU TELEFONA

(^lan 101. ta~ka 2. Zakona o po{tanskim, telegrafskim i telefonskim uslugama)

Zastarevaju u roku od jedne godine potra‘ivawa naknade za upotrebutelefona.

I z o b r a z l o ‘ e w a:Pogre{no je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je na-

{ao da povodom prigovora zastarelosti treba primeniti rok od 3 godine.Ovde se radi o potra‘ivawu naknade za upotrebu telefona, koja se nap-la}uje u tromese~nim ili kra}im rokovima, pa se ima primeniti zastarnirok od jedne godine u smislu odredaba ~lana 101. ta~ka 2. Zakona o po{tan-skim, telegrafskim i telefonskim uslugama. Zbog pogre{ne primene ma-terijalnog prava prvostepeni sud je propustio da utvrdi ~iwenice od ko-jih zavisi osnovanost prigovora zastarelosti, pa je pobijana presudaukinuta i u stavu I izreke.

(Re{ewe Vi{eg privrednog suda u Beogradu, P‘. 2355/01 od 7.VI 2001)

BANKARSKO POSLOVAWEBANKARSKO POSLOVAWEBANKARSKO POSLOVAWEBANKARSKO POSLOVAWE

OBAVEZA NALOGOPRIMCA

(^l. 751. ZOO i ~l. 12. Jednoobraznih pravila i obi~aja za dokumentarne akreditive)

Tuèna banka u~inila je propust kada je deponovana sredstva koja subila namewena da se otvori akreditiv ~iji bi korisnik bio tre}e lice(prodavac robe) prenela na li~ni ra~un posrednika ~ime je omogu}eno da seta sredstva koriste nenamenski, pa je banka du`na da ista vrati nalogo-davcu.

I z o b r a z l o ` e w a: Tuèna banka nije imala ovla{}ewe da prenese, odnosno da dozvoli

prenos utuènog iznosa bez naloga tuìoca ili pravnog lica u ~ije ime jeiznos upla}en, a koji nalog do zakqu~ewa glavne rasprave tuèna bankanije predala sudu tako da se iz iskaza svedokiwe G. P. pretpostavqa dapo{to nije dat nalog za otvarawe akreditiva da je to tre}e lice "G. T." izNikozije dalo nalog za prebacivawe para u neke druge svrhe. Iz tih dokazaprvostepeni sud zakqu~uje da ne proizilazi pravo tuène da dozvoliprenos utuènog iznosa bez prethodno datog naloga tuìoca, ukoliko nijeotvoren akreditiv.

obligacioni odnosi

247

Vrhovni sud nalazi da je pravilno stanovi{te nièstepenih sudova daje tuèna odstupila od naloga kada je sredstva prenela na ra~un tre}eglica bez otvarawa akreditiva ~iji bi nalogodavac za otvarawe bilo tre}elice, a korisnik prodavac pamuka. Pravilan je zakqu~ak prvostepenogsuda da tuèna banka nije imala ovla{}ewe da novac prenese na drugolice. Ovo sa razloga {to nalog tuìoca nije glasio na prenos sredstavave} za prijem u trezor. Posle ovoga odre|en je ciq polagawa i to je otvar-awe akreditiva. Dat je nalog da se inofirma obavesti da su sredstva po-loèna u trezor, a ne i da joj se prenesu sredstva. Kako tuèna banka nijepostupila po nalogu tuìoca pravilno je prvostepeni sud obavezao tu`-enu banku da sredstva koja je tuìlac poloìo vrati tuìocu. Ova obavezaproizilazi iz ~iwenice da je novac namenski odre|en kao pokri}e akre-ditiva, a tuèna ga je prenela bez otvarawa akreditiva, ne kao pokri}eakreditiva ve} na ra~un inofirme. Vrhovni sud ne moè da prihvati na-vod revizije i izja{wewa javnog tuìoca da u slu~aju nejasnog naloga imase smatrati da je dat nalog za otvarawe li~nog akreditiva. U slu~aju nejas-nog naloga po stanovi{tu Vrhovnog suda banka je bila du`na da traì do-datna obja{wewa, a ne da po proizvoqnom tuma~ewu bez naloga za otva-rawe akreditiva prenosi sredstva na inofirmu koja se po bankarskimpravilima mogu koristiti i u druge svrhe kao {to je to i u~iweno. Dakle,namena sredstava je i po navodima revizije bila da se otvori akreditiv~iji bi korisnik bio tre}e lice, a ova sredstva su sluìla za pokri}eakreditiva. Ako sredstva nisu upotrebqena u tu svrhu kao pokri}e akredi-tiva onda je pravilan zakqu~ak nièstepenih sudova da je propustomtuène banke preno{ewem na li~ni ra~un inofirme omogu}eno da se tasredstva koriste u druge svrhe. Samim tim proizilazi da je tuèna bankasvojim propustom da traì dodatna obja{wewa dozvolila da se nenamen-ski iskoriste iako je namena sredstava bila izri~ito navedena u nalogutuìoca.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Prev. 275/99 od 10.XI 1999)

TRO[KOVI BANKARSKOG KREDITA

(^lan 1065. ZOO)

Banka nema pravo na naknadu tro{kova u procentualnom iznosu odiznosa kredita koji napla}uje mese~no uz kamatu.


Tu‘eni je posle nalaza ve{taka ulo‘io protivtu‘bu kojom je tra‘ioda se poni{te aneksi u delu kojim je izme|u stranaka ugovorena stopa od3,5% na ime tro{kova kredita nalaze}i da se banke finansiraju od ka-mata, te da su ti tro{kovi nezakonito obra~unati, u mese~nom iznosu uzkamatu.Prvostepeni sud je odbio protivtu‘beni zahtev.Vrhovni sud nalazi da je osnovan zahtev za poni{taj odredbe o tro{-

kovima ugovorenim u procentualnom iznosu koji se napla}uje uz kamatu.

obligacioni odnosi

248

Osnovano se u reviziji isti~e da nije zakonito da se ugovaraju tro-{kovi u procentu u odnosu na kredit koji se obra~unava uz kamatu. Klau-zula u aneksima: “kamatna stopa iznosi 15% mese~no plus 3,5% mese~nitro{kovi” podrazumeva da se procenat od 3,5% na visinu kredita dodajekamati i uz kamatu obra~unava, {to nije dozvoqeno.Prema odredbi ~lana 1065. ZOO iz ugovora o kreditu banka ima pravo

na ugovorenu kamatu i povra}aj datog iznosa. Prema tome, banka nemapravo na naknadu tro{kova u procentualnom iznosu od iznosa kredita(3,5%), koji procenat napla}uje mese~no uz kamatu.Prema citiranoj odredbi i iz ugovora o kreditu banka ima pravo samo

na stvarne tro{kove koji su nastali iz tog kreditnog odnosa i to u onomiznosu koliko su oni stvarno nastali.Otuda pogre{no ni‘estepeni sudovi zakqu~uju da takva odredba ugo-

vora mo‘e da u‘iva sudsku za{titu.(Re{ewe Vrhovnog suda Srbije, Prev. 295/99 od 19.I 2000)

USLOVNA GARANCIJA

(^lan 1083. ZOO)

Garancija u kojoj je definisan uslov koji treba da bude ispuwen da bikorisnik garancije mogao da ostvari pravo prema banci garantu je uslovnagarancija. Nastupawe, odnosno nenastupawe takvog uslova je izvan uticajabanke garanta.

To zna~i da se poloàj banke mora posmatrati samo u sferi ~iwenicenastupawa, odnosno nenastupawa uslova, a ne i razloga zbog kojeg uslov nijeostvaren.


Nièstepeni sudovi su zakqu~ili da nije ispuwen uslov iz garancije,jer isporuka kupqene robe nije izvr{ena na ugovoren na~in, pa korisnikgarancije (tuìlac) ne moè traìti realizaciju po navedenoj garanciji.Takav stav u potpunosti prihvata i Vrhovni sud. Prema ~lanu 1083.

Zakona o obligacionim odnosima, bankarskom garancijom se obavezujebanka prema primaocu garancije (korisniku) da }e mu za slu~aj da mutre}e lice ne ispuni obavezu o dospelosti izmiriti obavezu, ako buduispuweni uslovi navedeni u garanciji. Iz ove zakonske definicije bankarske garancije proizilazi i defini-

cija uslovne garancije. To je garancija u kojoj je definisan uslov koji tre-ba da bude ispuwen da bi korisnik garancije mogao da ostvari prava pre-ma banci garantu. Pri tom, nastupawe, odnosno nenastupawe takvog us-lova je izvan uticaja banke garanta.To zna~i da se poloàj banke mora posmatrati samo u sferi ~iwenice

nastupawa, odnosno nenastupawa uslova, a ne i razloga zbog kojeg uslovnije ostvaren.


obligacioni odnosi

249

ZASTARELOST POTRA@IVAWA KORISNIKA AKREDITIVA

Potra‘ivawe korisnika akreditiva prema akreditivnoj banci zas-tareva u op{tem zastarnom roku od deset godina.

I z o b r a z l o ‘ e w a:Odnos izme|u tu‘ioca i tu‘enog je odnos izme|u korisnika akreditiva

i akreditivne banke. Dakle, radi se o posebnom pravnom odnosu, koji jepotpuno nezavisan od drugog pravnog posla povodom koga je akreditiv ot-voren, saglasno ~lanu 1074. ZOO. U ovom odnosu akreditivna banka seobavezuje da }e korisniku akreditiva isplatiti odre|enu nov~anu svotuako do odre|enog vremena budu ispuweni uslovi navedeni u nalogu za ot-varawe akreditiva. Dakle, akreditiv se ne mo‘e svrstati u ugovor o uslu-gama izme|u akreditivne banke i korisnika akreditiva na koji se imaprimeniti rok zastarelosti iz ~lana 374. ZOO. To daqe zna~i da poseb-nost te obaveze upravo ukazuje da se na pravne odnose tu‘ioca i tu‘enogima primeniti op{ti zastarni rok od deset godina iz ~lana 371. ZOO.


KORI[]EWE DEVIZA PO OSNOVU UGOVORA ZAKQUÊNOG SA STRANIM PRAVNIM LICEM

(^lan 34. Zakona o deviznom poslovawu)

Iako je ugovor zakqu~ilo drugo pravno lice kao nosilac ovog posla, pra-vno lice koje izvodi investicione radove u inostranstvu moè dok trajuti radovi za potrebe svog poslovawa da koristi devize koje poti~u iz ugo-vora sa stranim licem.

I z o b r a z l o ` e w a:Pobijanom presudom GP "H-H" u B. i M.B., ogla{eni su odgovornim za

privredni prestup iz ~lana 119. stav 1. ta~ka 12. i stav 2. Zakona o de-viznom poslovawu i okr. "AB" AD po ranijem nazivu "KB" AD i Z.V. za pri-vredni prestup iz ~lana 120. stav 1. ta~ka 5. i stav 2. Zakona o deviznomposlovawu, pa su osu|eni na nov~ane kazne i to: okr. GP "H-H" na nov~anukaznu od 90.000 dinara, okr. M.B. na nov~anu kaznu u iznosu od 9.000 di-nara, okr. "AB" AD ranije "KB" AD na nov~anu kaznu u iznosu od 90.000 di-nara i V.Z. na nov~anu kaznu u iznosu od 9.000 dinara. Okr. pravna lica suobavezana da na ime tro{kova postupka plate iznos od 12.955 dinara i topau{al u iznosu od 6.000 dinara i tro{kove ve{ta~ewa u iznosu od 6.955dinara u roku od 15 dana po pravnosna`nosti presude pod pretwom pri-nudnog izvr{ewa.Protiv ove presude blagovremeno su izjavili àlbe GP "H-H" i brani-

lac okr. "AB" AD i okr. V.Z. pobijaju}i je sa svih razloga predvi|enih uzakonu, s predlogom da ih drugostepeni sud uvaì, pobijanu presudu ukinei predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno su|ewe.Pismenim podneskom javni tuìlac Okru`nog javnog tuìla{tva u Be-

ogradu osporio je navode àlbi, s predlogom da ih drugostepeni sud odbi-je, a pobijanu presudu potvrdi.

obligacioni odnosi

250

Vi{i privredni sud razmotrio je sve spise ove privredno-kaznenestvari zajedno sa àlbama pa je na{ao da su osnovane.Okrivqenima iz ta~ke 1. ove presude se stavqa na teret da su postupili

protivno ~lanu 34. Zakona o deviznom poslovawu, jer je za kori{}ewe tihsredstava bilo ovla{}eno drugo pravno lice, koje je kao nosilac posla za-kqu~ilo ugovor sa stranim pravnim licem, koje je to svojstvo imalo pore{ewu navedenog drugog organa, kao i svojstvo uvoznika po pomenutim za-kqu~nicama.Prema ~lanu 34. Zakona o deviznom poslovawu pravno lice koje izvodi

investicione radove u inostranstvu moè, dok traju ti radovi za potrebetog poslovawa, da koristi devize koje poti~u na osnovu ugovora zakqu-~enog sa stranim licem.Kod iznetog, Vi{i privredni sud smatra da je za pravilno re{ewe ove

privredno-kaznene stvari odlu~na ~iwenica ko je zakqu~io navedeniugovor o izgradwi brane u Republici Alìr. U razlozima prvostepenepresude se samo navodi da je ovaj ugovor poni{ten pomenutim nalogom, alinema odlu~ne ~iwenice ko je taj ugovor zakqu~io kao izvo|a~ predmetnihradova, kao i da li je odgovorno pravno lice ove radove izvodilo.(Re{ewe Vi{eg privrednog suda u Beogradu, Pk`. 447/01 od 13. XII 2001)

251

OSIGURAWE*

REGRES [TETNIKA PREMA UOOJ – GARANTNOM FONDU

[tetnik nema pravo regresa prema UOOJ – Garantnom fondu za iznoskoji je isplatio o{te}enom licu na osnovu pravnosna`ne presude.

I z o b r a z l o ` e w a:Prema utvr|ewu prvostepenog suda ovde tuìteq @.V. je 17. marta 2002.

godine, u T. izazvao saobra}ajni udes iskqu~ivo svojom krivicom nale-tev{i na vozilo V.S. pri~iniv{i mu na vozilu materijalnu {tetu. Zbognavedenog ovde tuìlac po tu`bi o{te}enog V.S. za naknadu {tete presu-dom Op{tinskog suda u T. obavezan je da V.S. na ime naknade {tete isplatiiznos od 166.353,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 18. aprila2000. godine.

Vozilo, ovde tuìoca, u vreme {tetnog doga|aja, bilo je osigurano kod»Omega osigurawa« AD Novi Sad nad kojim je u vreme vo|ewa parni~nogpostupka otvoren i zakqu~en ste~ajni postupak. Polaze}i od takoutvr|enog ~iweni~nog stawa pravilno je prvostepeni sud primenio mate-rijalno pravo kada je odbio tu`beni zahtev tuìteqa kao neosnovan.@albeni navodi tuìoca se svode na tvrdwu da je prvostepeni sud po-gre{no primenio materijalno pravo kada je odbio wegov tu`beni zahtev.U konkretnom slu-~aju tuìlac potraùje regres na osnovu naknade {tetekoji je isplatio o{te}enom licu a po pravnosna`nosti presude.

Shodno odredbama ~l. 99. i 100. Zakona o osigurawu imovine i lica,sredstva Garantnog fonda sluè za ekonomsku za{titu putnika i tre}iho{te}enih lica. Tuìlac ne spada u krug tre}ih o{te}enih lica pa bisvoje regresno potraìvawe mogao ostvariti samo od svog osigurava~a ADza osigurawe »Omega osigurawe« u skladu sa postupkom propisanim Zako-nom o prinudnom poravnawu, ste~aju i likvidaciji. Sem toga, prema od-redbama ~lana 941. Zakona o obligacionim odnosima u slu~aju osigurawaod odgovornosti o{te}eno lice moè zahtevati neposredno od osigura-va~a naknadu {tete koju je pretrpelo doga|ajem za koji odgovara osigura-nik. S obzirom da u konkretnom slu~aju tuìlac nije o{te}eno lice ve}

* Zakon o osigurawu imovine i lica - “Slu‘beni list SRJ”, br. 30/96, 57/98,21/99,44/99,53/99,55/99 i “Slu‘beni glasnik RS” br. 55/04.

osigurawe

252

{tetnik, a zakonskim odredbama nije predvi|eno pravo regresa {tetnikaprema Garantnom fondu, àlbeni navodi tuènog o pogre{noj primenimaterijalnog prava nisu osnovani.

(Presuda Okru`nog suda u Novom Sadu, G`. 3683/02 od 25.XII 2002)

[TETA OD NEOSIGURANOG VOZILA

Obaveza zajednica osigurawa da naknadi pri~iwenu {tetu od straneneosiguranog vozila ceni se prema ugovorenoj osiguranoj sumi, odnosno sumiosigurawa koja je vaìla na dan {tetnog doga|aja.


Cene}i utvr|ene ~iwenice nièstepeni sudovi zakqu~uju da su tuèniodgovorni za {tetu koju su tuìoci pretrpeli smr}u bliskog lica pa de-limi~nim usvajawem tu`benog zahteva obavezuju tuène da na ime naknade{tete isplate tuìocima dosu|eni nov~ani iznos. Ocewuju sudovi da nijeosnovan prigovor iscrpqenosti sume osigurawa i pri tom kao razlog na-vode da je visina dosu|ene naknade {tete u iznosu od 412.500,00 dinara {to~ini oko 6% aktivnog limita osigurawa pa u takvoj situaciji revalori-zacijom iznosa dosu|ene naknade {tete ne bi prelazio limit osigurawa uvreme {tetnog doga|aja.

Me|utim, po oceni Vrhovnog suda, osnovano se u reviziji ukazuje da seobaveza zajednice osigurawa i po osnovu ugovora o osigurawu korisnika,odnosno sopstvenika motornih vozila od odgovornosti za {tetu pri~i-wenu tre}im licima i po obavezi tuènog zasnovanoj na ~lanu 99. Zakonao osnovama osigurawa imovine i lica da naknadi {tetu pri~iwenu odstrane neosiguranog vozila ceni prema ugovorenoj osiguranoj sumi, odno-sno sumi osigurawa koja je vaìla na dan {tetnog doga|aja, o ~emu u ovomslu~aju nièstepeni sudovi prilikom dosu|ivawa tuìocima naknade{tete, nisu vodili ra~una na ispravan na~in.

Zato }e prvostepeni sud, u ponovnom postupku nenov~anu materijalnu inematerijalnu {tetu utvrditi prema cenama, odnosno kriterijumima uvreme {tetnog doga|aja, te tako utvr|eni ukupni iznos uporediti sa odgo-varaju}im limitom u vreme {tetnog doga|aja.

Ako tako utvr|eni iznos {tete ne prelazi iznos osigurane sume, Zajed-nica osigurawa je du`na da u potpunosti naknadi {tetu, i to prema cena-ma, odnosno kriterijumima u vreme dono{ewa sudske odluke, dakle i ondakada bi visina {tete u vreme presu|ewa prelazile iznos osigurane sume.Ako je iznos {tete ve}i od osigurane sume, onda je zajednica du`na da na-knadi samo srazmerni deo {tete koji odgovara odnosu izme|u osiguranesume i {tete prema vrednosti u momentu nastanka {tetnog doga|aja, odno-sno utvr|uje se procenat u kome je {teta u vreme nastanka {tetnog doga|ajapokrivena propisanim limitom u to vreme i onda se ovaj procenat iznosa{tete, utvr|ene prema cenama i kriterijumima u vreme dono{ewa sudskeodluke dosu|uje o{te}enom.


osigurawe

253

OSIGURAWE PUTNIKA U JAVNOM SAOBRA]AJU OD POSLEDICA NESRE]NOG SLUÂJA

Ugovor o osigurawu putnika u javnom saobra}aju od posledica nesre}nogslu~aja zakqu~en izme|u transportne organizacije za javni prevoz putnikai osiguravaju}e organizacije jeste ugovor u korist tre}eg lica.

Organizacija za osigurawe ne ispla}uje po ovom osnovu naknadu {teteve} ugovoreni iznos od sume osigurawa, pa putnik na ovaj ugovoreni iznosima pravo bez obzira na krivicu prevozioca ili svoj doprinos.

Ovaj ugovoreni iznos kumulira se sa naknadom {tete po osnovu oba-veznog osigurawa od autoodgovornosti.


Tuìqa je zadobila opasne povrede u autobusu, u kojem je bila putnik usmislu odredbe ~lana 80. Zakona o osigurawu imovine i lica. Osiguranasuma na dan {tetnog doga|aja iznosila je na osnovu odredbe ~lana 81. stav1. ta~. 2. i 3. istog zakona 12.000 USA dolara za 100% gubitka op{te radnesposobnosti ili na dan 1.12.1997. godine 155.173,20 dinara (12.931 dinarai 12.000 USA dolara).

Kako tuìqa ima gubitak op{te radne sposobnosti ukupno 20% to jojpripada iznos od 31.034,64 dinara, {to je duàn da isplati tuèni 2. redakompanija »Dunav«. Sud je odbio kao neosnovan, tu`beni zahtev tuìqeprema tuènom 1. reda javno preduze}e za prevoz putnika »V.« jer tuìqaovom tu`bom potraùje iznos po polisi osigurawa putnika u javnom sao-bra}aju, a ne na naknadu {tete po pravilima o odgovornosti za {tetu odopasne stvari, koje je pravo ve} ostvarila u posebnoj parnici.

Sud je odbio prigovor presu|ene stvari i prigovor nedostatka pasivnelegitimacije, koje je istakao tuèni 2. reda.

Odredbom ~lana 79. st. 1. i 2. ta~ka 1. Zakona o osigurawu imovine i li-ca propisano je da vlasnici autobusa kojim se obavqa javni prevoz ugradskom, me|ugradskom i me|unarodnom linijskom i vanlinijskom sao-bra}aju du`ni su da zakqu~e ugovor o osigurawu putnika od posledica ne-sre}nog slu~aja, a odredbom ~lana 82. stav 1. istog Zakona, da putnik kogazadesi nesre}ni slu~aj, odnosno prema uslovima osigurawa odre|eni ko-risnik u slu~aju smrti putnika, ima pravo da zahteva da organizacija zaosigurawe kod koje je izvr{eno osigurawe neposredno wemu izvr{i svojuobavezu iz ugovora o osigurawu.

Iz navedenih odredbi Zakona proizilazi da je prigovor presu|ene stva-ri vaqalo odbiti. Tuìqa je u parnici 1 P. 434/99 ostvarila pravo nanaknadu {tete protiv tuènog 1. reda po pravnom osnovu odgovornostivlasnika opasne stvari, a protiv tuènog 2. reda po pravnom osnovu na-knade {tete iz obaveznog osigurawa od autoodgovornosti po polisi osi-gurawa od autoodgovornosti izme|u tuènog 1. i 2. reda. wihova od-govornost je solidarna u tom slu~aju.

osigurawe

254

Osigurawe putnika u javnom saobra}aju jeste osigurawe lica od posle-dica nesre}nog slu~aja po vaè}em Zakonu o osigurawu imovine i lica, zarazliku od Zakona iz 1990. godine kojim je bilo odre|eno da ako je za {tetukoju je pretrpeo putnik odgovoran prevozilac koji je zakqu~io ugovor oosigurawu, u naknadu {tete koju duguje prevozilac ura~una}e se iznos kojije organizacija za osigurawe isplatila po osnovu obaveznog osigurawaputnika. Po ranijem zakonu ovo osigurawe imalo je pravnu prirodu osi-gurawa prevozioca od odgovornosti za {tetu koju je pretrpeo putnik zavreme poziva, ukoliko je prevozilac odgovoran.

Stoga, ugovor o osigurawu putnika u javnom saobra}aju, od posledicanesre}nog slu~aja zakqu~en izme|u 1. tuènog i 2. tuènog, jeste ugovor ukorist tre}eg – putnika, pa se osigurana suma ispla}uje putniku, u konkre-tnom slu~aju tuìqi, u visini od 20% od sume osigurawa. Organizacija zaosigurawe ne ispla}uje po ovom osnovu naknadu {tete, ve} ugovoreni iz-nos, pa stoga nije bitno da li je prevozilac odgovoran za {tetu, pa putnikna ugovoreni iznos ima pravo bez obzira na krivicu prevozioca i svoj do-prinos.

Ovaj ugovoreni iznos koji je ovom presudom dosu|en tuìqi kumulirase sa naknadom {tete po osnovu obaveznog osigurawa od autoodgovornosti,pa se tuìqa osnovano obratila tuènom za naknadu {tete po polisi oba-veznog osigurawa od odgovornosti za {tete pri~iwene tre}im licimaupotrebom motornog vozila (~lan 83. Zakona o osigurawu imovine i lica).Zna~i, dosu|ewem iznosa iz presude 1 P. 434/99 od 31.1.2000. godine tuìqaje ostvarila naknadu {tete po osnovu autoodgovornosti i odgovornostiimaoca opasne stvari, koji je zakqu~io ugovor o obaveznom osigurawu odautoodgovornosti, a pored toga pripada joj i iznos iz izreke ove presudepo pravnom osnovu osigurawa putnika u javnom saobra}aju od posledicanesre}nog slu~aja.(Presuda Okru`nog suda u Novom Sadu, G`. 3420/00 od 21.XII 2000)

PRIGOVOR OSIGURAVAÂ DA JE OSIGURANI SLUÂJ IZAZVAN NAMERNO

Kod obaveznog osigurawa od odgovornosti za {tete prouzrokovane upo-trebom motornog vozila, osigurava~ prema tre}em o{te}enom licu ne mo-è isticati prigovor da je ugovara~ osigurawa, osiguranik ili korisnik,izazvao osigurani slu~aj namerno.

I z o b r a z l o ` e w a:U provedenom postupku utvr|eno je da je sin tuìlaca preminuo od

povreda zadobijenih prilikom prelaska ulice na pe{a~kom prelazu, tako{to je na wega i wegove drugove namerno naleteo putni~kim vozilom B.T.Pravosna`nom presudom B.T. je ogla{en krivim da je u~inio krivi~nodelo ubistvo u poku{aju iz ~lana 47. stav 2. ta~ka 6. KZ RS u vezi ~lana 19.KZ SRJ i osu|en je na kaznu zatvora u trajawu od 14 (~etrnaest) godina.Putni~ko vozilo kojim je upravqao B.T. bilo je osigurano kod tuène.

osigurawe

255

Pravilno su nièstepeni sudovi primenili materijalno pravo kada suobavezali tuènu organizaciju za osigurawe da tuìocima nadoknadimaterijalnu i nematerijalnu {tetu.

U smislu odredbe ~lana 897. Zakona o obligacionim odnosima, ugovoro osigurawu je dvostrano obavezni ugovor, jer jedna ugovorna strana,ugovara~ osigurawa, zakqu~ewem ugovora o osigurawu preuzima obavezuda }e kroz uplatu premije osigurawa udruìti odre|ena sredstva u fon-dovima osigurawa, a druga ugovorna strana, osigurava~, preuzima obavezuda }e ako se desi doga|aj koji je predvi|en u ugovoru isplatiti naknadu,odnosno ugovorenu svotu. Ugovor o osigurawu je aleatorni ugovor, jerobaveza osigurava~a da isplati naknadu, odnosno ugovorenu svotu novcanastaje tek ako se dogodi osigurani slu~aj, a taj osigurani slu~aj moè dabude samo neki doga|aj koji je bio neizvestan u trenutku zakqu~ewa ugo-vora o osigurawu (~lan 898. ZOO). Prema odredbi ~lana 941. Zakona oobligacionim odnosima, tre}e lice koje je pretrpelo {tetu, a za {tetu jeodgovorno lice koje je osigurano od odgovornosti, ima pravo da naknadu{tete zahteva neposredno od osigurava~a. Iz ugovora o obaveznom osigu-rawu od odgovornosti za {tete prouzrokovane upotrebom motornog vo-zila, tre}e o{te}eno lice ima pravo da od{tetni zahtev istakne nepo-sredno prema osigurava~u (~lan 87. Zakona o osigurawu imovine i lica1996. godine). Tre}em licu je priznato pravo da zahteva punu naknadu odsvakog imaoca, a ovi imaju mogu}nost da traè obe{te}ewe jedan od drugogu regresnom postupku. Imaoci motornih sudarnih vozila mogu se odo{te}enog braniti prigovorom o postojawu ma kojeg osnova koji wihovuobjektivnu odgovornost iskqu~uje, pa i krivicom tre}ih lica, s tim {tose oni ne smatraju tre}im licima u odnosu jedan na drugog.

Tuìqa je kao tre}e o{te}eno lice u sudaru dva vozila, prema odredbi~l. 940. i 941. ZOO, zahtev za naknadu {tete istakla direktno tu`bomprotiv tuènog kao osigurava~a jednog od imalaca vozila. Kako imaocimotornih vozila za {tetu koju pretrpe tre}a lica odgovaraju solidarno,to je i obaveza tuènog kao osigurava~a solidarna i on odgovara za celu{tetu u granicama sume osigurawa, bez obzira {to wegov osiguranik nijekriv za sudar u kome je {tetu pretrpela tuìqa kao tre}e lice.

Iz navedenih razloga ne moè se prihvatiti stav drugostepenog suda datuèni kao osigurava~ nije u obavezi da tuìqi nadoknadi {tetu naosnovu odredbe ~lana 178. stav 4. Zakona o obligacionim odnosima. Kakozbog pogre{no izraènog stava drugostepeni sud odlu~uju}i o àlbituènog nije cenio ̀ albene navode i prvostepenu presudu u pogledu visinedosu|ene naknade {tete tuìqi, to je drugostepena presuda ukinuta i pre-dmet vra}en drugostepenom sudu na ponovno odlu~ivawe o àlbi tuènog.


osigurawe

256

ODGOVORNOST UDRU@EWA OSIGURAVAJU]IH ORGANIZACIJA JUGOSLAVIJE

(^l. 99. i 156. Zakona o osigurawu imovine i lica- "Sl. list SRJ", br. 30/96)

Nije u obavezi Udruèwe osiguravaju}ih organizacija Jugoslavije da o{-te}enom naknadi {tetu koja je nastala pre stupawa na snagu Zakona oosigurawu imovine i lica ("Sl. list SRJ", br. 30/96)

I z o b r a z l o ` e w a:U toku postupka prvostepeni sud je utvrdio da se {tetni doga|aj iz

koga tuìoci potraùju naknadu {tete dogodio 22.aprila 1992.godine ida je osiguravaju}a organizacija kod koje je bilo osigurano vozilo kojimje upravqao i koji je pravnosna`no osu|en u krivi~nom postupku,prestala da postoji zakqu~ewem ste~aja u toku prvostepenog postupka.Prvostepeni sud je solidarno obavezao tuène - Udruèwe osiguravaju}ihdru{tava Jugoslavije i Kompaniju za osigurawe AD "D." da tuìocimanaknade traènu {tetu u odre|enim iznosima.

Drugostepeni sud je preina~io prvostepenu presudu u odnosu na tuènoUdruèwe osiguravaju}ih dru{tava Jugoslavije tako {to je tu`beni za-htev odbio kao neosnovan. Prema obrazloèwu drugostepenog suda u kon-kretnom slu~aju nema mesta primeni novog Zakona o osigurawu imovine ilica ("Sl. list SRJ", br. 30/96) ~ime se odgovornost prvotuènog za nas-tanak predmetne {tete iskqu~uje u celosti.

Odredbama ~lana 159. novog Zakona regulisano je da isti stupa nasnagu osmog dana od dana objavqivawa u "Slu`benom listu SRJ", pri ~emuretroaktivna primena ovog Zakona nije predvi|ena odredbama ~l. 99. i156. koji reguli{u pitawa naknade {tete nakon ste~aja osiguravaju}e or-ganizacije i obaveze garantnog fonda, niti je prelaznim i zavr{nimodredbama predvi|eno retroaktivno dejstvo zakona u celini, usled ~ega, sobzirom na principe vremenskog vaèwa zakona nije mogu}a retroakti-vna primena Zakona o osigurawu imovine i lica. Na osnovu izloènogprvotuèni nije odgovoran za naknadu {tete nastalu pre formirawa ga-rantnog fonda, usled ~ega je oàlbena presuda preina~ena.

(Presuda Okru`nog suda u Beogradu, G`. 9667/2000 od 16. II 2001)

KORI[]EWE SREDSTAVA GARANTNOG FONDA

Sredstva Garantnog fonda koriste se za naknadu {tete prouzrokov-ane upotrebom vozila, odnosno vazduhoplova za koji je zakqu~en ugovor oobaveznom osigurawu sa organizacijom za osigurawe nad kojom je otvorenste~ajni postupak.

Iz o b r a z l o ‘ e w a:Vrhovni sud Srbije, u razmatrawu pitawa, da li je tuìlac bio duàn

da prijavi svoje potraìvawe u likvidacionom postupku, je mi{qewa daza ostvarewe prava iz ~lana 99. i 106. Zakona o osigurawu imovine i lica

osigurawe

257

prijavqivawe potraìvawa nije prethodni uslov za ostvarivawe prava pogorwem osnovu. Bitna je samo jedna ~iwenica: da li je tuìlac i u kojojmeri namiren iz likvidacione mase. Zato se sudovima name}e obaveza da tu~iwenicu, saglasno ~lanu 106. ispitaju. Ukoliko isplate nije bilo, osig-uranik se ispla}uje u punom iznosu iz sredstava Garantnog fonda. Zakon oosigurawu imovine i lica ne name}e obavezu prijavqivawa u ste~ajnom,odnosno likvidacionom postupku jer sredstva Garantnog fonda sluè zapotpuno obe{te}ewe osiguranika, a ne u onom iznosu u kome su namireniste~ajni, odnosno likvidacioni poverioci iz ste~ajne, odnosno likvida-cione mase. Zato su neosnovani navodi revizije o neophodnosti prijav-qivawa potraìvawa osiguranika u postupku ste~aja, odnosnolikvidacije.


OBVEZNIK PLA]AWA NAKNADE NEMATERIJALNE [TETE

(^l. 99. do 107. Zakona o osigurawu imovine i lica)

Od 6.7.1997. godine primewuju se odredbe ~l. 99-107. Zakona o osigurawuimovine i lica koje govore o garantnom fondu, a to zna~i da je merodavanmomenat nastanka {tete. Kako je konkretna {teta nastala pre6.7.1997. godine, to tuèni - Udruèwe osiguravaju}ih organizacija -Garantni fond Beograd, ne moè biti obveznik pla}awa naknade nemater-ijalne {tete.


Vrhovni sud Srbije je presudom od 26.4.2001. preina~io presudu Okru-`nog suda u â~ku od 13. januara 2000. god. u stavu prvom i drugom u odnosuna tuènika, a tako|e i presudu Op{tinskog suda u Gu~i od 15.11.1999. paje tu`beni zahtev radi naknade nematerijalne {tete i tro{kova par-ni~nog postupka u odnosu na tuènika odbijen kao neosnovan.

U obrazloèwu presude Vrhovnog suda Srbije je navedeno:

Nièstepeni sudovi su pogre{no primenili materijalno pravo. Po-gre{an je pravni stav oba suda da nije bitan momenat nastanka {tete ve}je bitan momenat obe{te}ewa.

Naime, primenom odredbi ~l. 99-107. Zakona o osigurawu imovine ilica, a koji je stupio na snagu 6. jula 1996. godine, odredbe o garantnomfondu se primewuju po~ev od 6.7.1997. godine. U prelaznim i zavr{nim od-redbama Zakona ni{ta nije regulisano o retroaktivnoj primeni Zakona.

Kako je konkretna {teta nastala 13.6.1997. godine, a to zna~i pre stu-pawa na snagu pomenutog zakona, o primeni odredaba o garantnom fondu,to tuènik nije pasivno legitimisan za vo|ewe spora i tu`beni zahtevprema wemu se ima odbiti.

(Presuda Okru`nog suda u â~ku, G`. 23/2000 od 13.I 2000. i presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2085/2000 od 26. IV 2001)

osigurawe

258

NEPLA]AWE PREMIJE OSIGURAWA

U slu~aju nepla}awa premije kod osigurawa od posledica nesre}nog slu-~aja, ne primewuju se iste zakonske odredbe kao i za slu~aj nepla}awa pre-mije kod osigurawa ìvota.


Kolektivno osigurawe radnika od posledica nesre}nog slu~aja, za kojupremiju pla}a preduze}e kod kojeg su radnici zaposleni, smatra se osi-gurawem od odgovornosti tog preduze}a od {tete koje radnici mogu da pre-trpe za vreme rada i u vezi sa radom. Ovde se primewuju zajedni~ke odredbeza imovinsko osigurawe i osigurawe lica i to odredbe ~lana 913. ZOO,koje govore o posledicama neisplate premije. Osigurawe od posledicanesre}nog slu~aja je ona vrsta osigurawa lica koja po svojoj prirodi pre-dstavqa osigurawe od odgovornosti, te stoga ima obe{te}uju}i karakteri upodobqava se sa osigurawem imovine, tako da se imaju primeniti op-{ta pravila o posledicama nepla}awa premije iz ~lana 913. ZOO. Postavu 5. ovog ~lana, odredbe ~lana 913. ZOO ne primewuju se na osiguraweìvota. U pogledu posledica nepla}awa premije postoje velike razlike iz-me|u ugovora o osigurawu ìvota i ostalih ugovora o osigurawu. Naime,kod ovakvih dugoro~nih osigurawa, kakvo je doìvotno osigurawe, kojanemaju obe{te}uju}i karakter, u prvim godinama pla}a se pove}an iznospremije iz kojeg se stvara odre|eni fond iz kojeg }e se pokriti pove}awerizika u kasnijim godinama sa porastom godina ̀ ivota osiguranika. Krozkapitalizaciju osigurawa, ugovara~ osigurawa koji je prestao da pla}apremiju za osigurawe ìvota ne gubi ranije upla}ene premije, s tim da sesrazmerno smawuje i obaveza osigurava~a. U tom smislu, isplata otkupnevrednosti polise (~lan 954. ZOO) predstavqa poseban na~in prestanka sa-mo ugovora o osigurawu ìvota i to onih ugovora o osigurawu zakqu-~enih za ceo ìvot osiguranika.

Fakultativnost pla}awa premije i posledice nepla}awa predvi|ene u~lanu 945. st. 2. i 3. ZOO ne odnose se na osigurawe lica od posledica ne-sre}nog slu~aja. Prema tome, za slu~aj nepla}awa premije kod osigurawaod posledica nesre}nog slu~aja ne primewuju se iste zakonske odredbe kaoi za slu~aj nepla}awa premije kod osigurawa ìvota. U konkretnom slu-~aju ne radi se o osigurawu ìvota, ve} o osigurawu od posledica ne-sre}nog slu~aja radnika tuènog. Prema tome, u konkretnom slu~aju prvo-stepeni sud se pogre{no poziva na odredbu ~lana 945. stav 1. ZOO, kada jeu pitawu potraìvawe premije po polisi osigurawa lica. Ta zakonska od-redba predvi|ena je za slu~aj nepla}awa premije kod osigurawa ìvota ine primewuje se kod osigurawa od posledica nesre}nog slu~aja.

(Re{ewe Vi{eg trgovinskog suda, P`. 6226/03 od 11.XI 2003)

PRIMENA POSEBNIH PRAVILA OSIGURAWA

Ne mogu se primeniti posebne odredbe ~lana 157. Zakona o osigurawuimovine i lica van slu~ajeva koji se odnose na reparaciju {tete neosigu-

osigurawe

259

ranim putnicima, reparaciju {tete od vozila ~iji se vlasnik nije osiguraood odgovornosti i reparaciju {tete od nepoznatog vozila.U slu~aju ste~aja osiguravaju}e organizacije, potraìvawe naknade

{tete nastale u saobra}ajnom udesu ne moè se ostvariti iz sredstavagarantnog fonda, ako poverilac prethodno nije prijavio potraìvaweste~ajnim organima.

I z o b r a z l o ` e w a:Prema ~lanu 157. Zakona o osigurawu imovine i lica, posebne odredbe

toga ~lana primewivale su se do 5.7.1997. godine, tj. godinu dana poslestupawa na snagu toga zakona, u tri slu~aja: radi reparacije {tete neosig-uranim putnicima, radi reparacije {tete prouzrokovane upotrebom vozi-la ~iji se vlasnik nije osigurao od autoodgovornosti i radi reparacije{tete prouzrokovane upotrebom nepoznatog vozila. U konkretnom slu~aju,ne postoje uslovi za primenu ovih odredaba, iako je {teta nastala u okviruroka iz spomenutog propisa. [tetu nije pretrpelo neosigurano lice,po{to je o{te}eni mogao traìti naknadu, u smislu ~lana 83. Zakona o os-igurawu imovine i lica. [teta nije prouzrokovana upotrebom neosigur-anog vozila, po{to je udes izazvalo vozilo osigurano od odgovornostipolisom "Krajine osigurawa" u N. za period od 22.12.1996. godine do22.12.1997. godine. [teta nije prouzrokovana upotrebom nepoznatog vozi-la, po{to se zna da je udes izazvalo vozilo {tetnika J.J.

Iz ovog proizilazi da je {teta mogla biti reparirana od osiguravaju}eorganizacije kod koje je vozilo bilo osigurano. Ali, ta organizacija pre-stala je da postoji u postupku ste~aja. Me|utim, tuìqi je bila na raspo-lagawu mogu}nost da svoje potraìvawe prijavi ste~ajnim organima, radinamirewa iz ste~ajne mase. Ona to nije u~inila, iako je, po ~lanu 106. Za-kona o osigurawu imovine i lica ("Sl. list SRJ", br. 30/96), to bio uslovda se kasnije namiri iz sredstava garantnog fonda. Kako taj uslov u ovomslu~aju, nije ispuwen, u reviziji se neosnovano navodi da "ima mesta pri-meni ~lana 99. st. 2. i 3. Zakona o osigurawu imovine i lica.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 5319/01 od 20. XII 2001)

OBAVEZA GARANTNOG FONDA ZA VOZILA INOSTRANE REGISTRACIJE KOJA NEMAJU VAQANU ME\UNARODNU

ISPRAVU O OSIGURAWU

[teta koja se prouzrokuje upotrebom vozila inostrane registracije~iji se vlasnik nije osigurao od autoodgovornosti nakna|uje garantni fondpri ~emu se vozila sa registarskim tablicama iz Republike Srpske sma-traju inostranim vozilima.

I z o b r a z l o ` e w a:Vozilo M.M. u trenutku udesa je bilo osigurano na podru~ju Republike

Srpske. Ovo vozilo nije imalo vaqanu ma|unarodnu ispravu o osigurawuod odgovornosti za {tetu na teritoriji SRJ.

Neosnovani su àlbeni navodi kojima se isti~e da nije u pitawu vo-zilo inostrane registracije. Prvostepeni sud pravilno, u konkretnoj

osigurawe

260

situaciji primewuje odredbu ~lana 91. Zakona o osigurawu imovine ilica kojim je propisano da lice koje motornim vozilom inostrane regis-tracije ulazi na teritoriju SRJ mora imati vaqanu me|unarodnu ispravuo osigurawu od autoodgovornosti koja vaì za teritoriju SRJ ili nekidrugi dokaz o postojawu takvog osigurawa, a odredbom ~lana 96. istog za-kona je propisano da se {teta koja je prouzrokovana upotrebom vozilainostrane registracije ~iji se vlasnik nije osigurao od autoodgovor-nosti nakna|uje iz Garantnog fonda. Sud je pravilno na osnovu sprovede-nog postupka zakqu~io da je dana 24.9.1997. godine vozilom inostraneregistracije pri~iwena {teta i da isto nije imalo vaqanu me|unarodnuispravu.

(Presuda Okru`nog suda u Novom Sadu, G`. 2185/99 od 10.XI 1999)

DEVIZNO OBE[TE]EWE ZA [TETU

Za {tetu pri~iwenu wegovom vozilu u saobra}ajnoj nezgodi o{te}eniima pravo na devizno obe{te}ewe, po{to je popravak vozila izvr{io u[vajcarskoj, gde ina~e ìvi.

I z o b r a z l o ` e w a:Prvostepeni sud je pobijanom presudom obavezao tuènu osiguravaju}u

organizaciju da tuìocu na ime naknade {tete nastale na tuìo~evom pu-tni~kom vozilu marke "opel-vektra" isplati 6.823,25 {vajcarskih fra-naka, u dinarskoj protivvrednosti sa pripadaju}om domicilnom kamatompo~ev od 10.1.1997. godine, kada je ina~e tuìlac izvr{io popravku svogavozila u [vajcarskoj, a u obrazloèwu pobijane presude se navodi da jepreko ve{aka J. V. utvr|ena visina {tete na tuìo~evom vozilu u iznosuod 48.431,34 dinara, te da ima mesta dosu|ivawu dinarske vrednosti.Dakle, prvostepeni sud u obrazloèwu presude ne kaè ni jedne re~i ovisini {tete u deviznom iznosu, a usvaja tu`beni zahtev u celini, a uiznosu kako je to navedeno u ra~unu o popravci vozila gde su cene iska-zane u {vajcarskim francima. Ova protivre~nost obrazloèwa presudesa izrekom, ~ini takvu povredu postupka zbog koje je pobijana presudamorala biti ukinuta. Ina~e,ovaj sud smatra da tuìlac ima pravo na de-vizno obe{te}ewe, s obzirom da je izvr{io popravku svoga vozila u [va-jcarskoj gde ina~e ìvi.

(Re{ewe Okru`nog suda u [apcu, G`. 1423/99 od 17. XI 1999)

PLA]AWE PREMIJE OSIGURAWA

Pla}a se u ugovorenim rokovima premija osigurawa, a ako treba da seplati odjednom, pla}a se prilikom zakqu~ewa ugovora.

I z o b r a z l o ` e w a:Polisom o kasko osigurawu od 5.1.1997. godine, je predvi|eno: "Pla-

}awe u 12 rata koje dospevaju 5. u mesecu, ukoliko se rata ne uplati navreme, a desi se osigurani slu~aj, osiguranik nema pravo na naknadu{tete. Osigurawe se moè nastaviti i do 14 dana po isteku roka dospel-osti pod uslovom da se nije desio osigurani slu~aj". U konkretnom slu~ajutuìqa posle 7. rate, premiju osigurawa nije pla}ala u ugovorenim rok-

osigurawe

261

ovima (8 do 12 rata). Prema odredbi ~lana 28. ta~ka 1. Posebnih uslova zakombinovana osigurawa motornih vozila tuènog, ugovor o osigurawuprestaje ako ugovara~ osigurawa ne izmiri dospelu obavezu pla}awa pre-mije u roku od 14 dana po dospelosti, a u tom roku nije nastupio osigu-rani slu~aj. Posledwu (7) ratu pre osiguranog slu~aja tuìqa je uplatila21.7.1998. godine. Osmu ratu tuìqa je trebalo da plati do 5.avgusta 1998.godine, odnosno najkasnije u roku od 14 dana po dospelosti. Me|utim, 8, 9,10. i 11. rata je pla}ena tek po{to je nastupio osigurani slu~aj 23.11.1998.godine. Odredbom ~lana 912. stav 2. ZOO, je propisano da se premija pla-}a u ugovorenim rokovima, a ako treba da se isplati odjednom pla}a seprilikom zakqu~ewa ugovora. Stranke, su, iako se radi o kratkoro~nomosigurawu, ugovorile pla}awe premije osigurawa u 12 rata {to je do-pu{teno u smislu ~lana 900. stav 2. ZOO, jer je to nesumwivo u interesuosiguranika. Istovremeno, stranke su ugovorile da osiguranik nemapravo na naknadu {tete ukoliko se rata ne uplati na vreme, a desi se osig-urani slu~aj, {to je u skladu sa odredbom ~lana 902. ta~ka 5. ZOO.

Vrhovni sud nalazi da se u konkretnom slu~aju ne mogu primeniti od-redbe ~lana 24. ta~ka 4. posebnih uslova tuènog, koja se odnosi na vi-{egodi{we osigurawe, {to ovde nije slu~aj, niti odredbe ~lana 913. stav3. ZOO, jer su stranke polisom od 5.1.1998. godine, druga~ije ugovorile.Pogodnost pla}awa premije osigurawa u 12 rata kod kratkoro~nog osig-urawa (jedna godina), ne moè se ceniti odvojeno od obaveze osiguranikada rate pla}a na vreme kao i posledice neisplate premije u slu~aju kada sedesi osigurani slu~aj.


KASKO OSIGURAWE

U parnici u kojoj osiguravaju}a organizacija koja je isplatila tro{koveopravke svog osiguranika po tzv. “kasko osigurawu”, ostvaruje naknaduprema licu odgovornom za {tetu, odnosno wegovom osigurava~u, tuènimogu isticati sve prigovore koje bi mogli ista}i i prema o{te}enom.

I z o b r a z l o ` e w a:Prvostepeni sud je tu`beni zahtev kojim je tuìlac ostvarivao regres-

ni zahtev usvojio.Po àlbi tuènih drugostepeni sud je prvostepenu presudu ukinuo iz

slede}ih razloga: Prvostepeni sud je tu`beni zahtev usvojio na osnovupogre{ne primene materijalnog prava, usled ~ega je i ~iweni~no stawenepotrebno utvr|eno.

Izvesno je da je tuìlac isplativ{i tro{kove opravke svog osiguran-ika po tzv. “kasko osigurawu” stekao pravo da ostvaruje naknadu premalicu odgovornom za {tetu, odnosno wegovom osigurava~u, ali u takvoj par-nici tuèni mogu isticati sve prigovore koje bi mogli ista}i i premao{te}enom. Takve prigovore su tuèni i istakli u ovom sporu (da je pre-kora~en limit osigurawa, da je potraìvawe zastarelo, da je i o{te}enidoprineo saobra}ajnoj nezgodi i sl.).

osigurawe

262

Prvostepeni sud je bio du`an da ove prigovore uzme u obzir i proceniwihovu osnovanost pre nego {to u celini usvoji tu`beni zahtev. Po{tonije tako postupio prvostepena presuda je morala biti ukinuta da prvoste-peni sud na navedeni na~in postupi u novom postupku.

(Re{ewe Okru`nog suda u Zrewaninu, G`.1556/97 od 30.VI 1998)

DATUM OD KADA SE RA^UNA KAMATA KOD KASKO-REGRESA

Danom kada ga je tu‘ilac pozvao da izmiri obavezu tu‘eni pada udocwu, a ne pre tog datuma.


Prema odredbi ~lana 277. Zakona o obligacionim odnosima du‘nikkoji zadocni sa ispuwewem nov~ane obaveze duguje, pored glavnice i za-teznu kamatu po stopi utvr|enoj Saveznim zakonom. Dakle, kod nov~anihobligacija va‘i op{te pravo da du‘nik u docwi duguje pored glavnice,odre|enu kamatu, bez obzira da li je poverilac zbog toga pretrpeo {tetu.Postavqa se pitawe kada se smatra da je do{lo do zadocwewa u isplatinov~anog duga.

Prema odredbi ~lana 324. ta~ka 1. ZOO du‘nik dolazi u docwu kad neispuni obavezu u roku odre|enom za ispuwewe. Ako rok za ispuwewe nijeodre|en, du‘nik dolazi u docwu kad ga poverilac pozove da ispuni oba-vezu, usmeno ili pismeno, vansudskom opomenom ili zapo~iwawem nekogpostupka ~ija je svrha da se postigne ispuwewe obaveze. Dakle, postoje dvesituacije u kojima du‘nik zapada u docwu ~im to vreme protekne. Akovreme ispuwewa obaveze nije odre|eno onda je uslov du‘nikove docweopomena. U konkretnom slu~aju tu‘ilac je isplatio {tetu svom osiguran-iku 23.9.1998. godine. Na taj na~in tu‘eni nije znao ni za nastalu {tetuni za svoju obavezu prema tu‘iocu. Tu‘ilac je tek po proteku roka vi{eod 4 meseca, pozvao tu‘enog da u roku od 8 dana isplati tu‘iocu utu‘eniiznos. Tu‘eni je na osnovu tog dopisa saznao za svoju obavezu, visinu svojeobaveze i rok u kome je du‘an da tu obavezu isplati, pa je tek po isteku togroka zapao u docwu.

Osiguranik tu‘ioca kao o{te}eno lice ima pravo da tra‘i kamatu odmomenta docwe tu‘enika. Tu‘ilac kao lice koje stupa u prava o{te}enoglica - svog osiguranika tako|e mo‘e zahtevati samo kamatu od momentakada je tu‘eni zapao u docwu. Prema stavu Vi{eg privrednog suda, kako jeto u prethodnom stavu obja{weno, tu‘eni je zapao u docwu onog momentakada je prema wemu postavqen zahtev za isplatu utu‘enog iznosa, odnosnopo isteku ostavqenog roka. Svako drugo tuma~ewe bilo bi suprotno na-~elu savesnosti i po{tewa iz ~lana 12. ZOO, jer tu‘ilac nije isplatioosiguraniku nikakvu kamatu od 23.9.1998. godine da bi je u smislu ~lana939. Zakona o obligacionim odnosima zahtevao od tu‘enika, niti se tu-‘eniku mo‘e pripisati u krivicu {to u vremenskom periodu od 23.9.1998.godine pa do 10.2.1999. godine nije isplatio utu‘eni iznos glavnog duga,

osigurawe

263

jer je to posledica neblagovremenog postupawa tu‘ioca u podno{ewuregresnog zahteva prema tu‘eniku.

(Presuda Vi{eg privrednog suda u Beogradu, P‘. 5260/2000 od 1. XI 2000)

RASKID UGOVORA O OSIGURAWU

Ako se rizik uve}a toliko da osigurava~ ne bi zakqu~io ugovor da jetakvo stawe postojalo u ~asu wegovog zakqu~ewa, osigurava~ moè raski-nuti ugovor.


Prema ~lanu 914. stav 3. ZOO-a (koga ugovorne strane prilikom zakqu-~ewa ugovora o kasko osigurawu nisu iskqu~ile), ako je pove}awe rizikatoliko da osigurava~ ne bi zakqu~io ugovor da je tako stawe postojalo u~asu wegovog zakqu~ewa, on moè raskinutu ugovor. U 1992. godini (pe-riod kada je ugovor zakqu~en), nije sporno da je do{lo do opadawa kupovnemo}i novca, i hiperinflacije koja ekonomskim merama Savezne vlade nijeu toj godini spre~ena. Hiperinflacija predstavqa takvu okolnost kojaoteàva ispuwewe obaveze jedne strane tako da se zbog we nije mogla ostva-riti svrha ugovora zbog ~ega je o~igledno da ugovor ne odgovara o~ekivawuosigurava~a i po op{tem mi{qewu nepravi~no je da se on odrì na snazitakav kakav je. Zato je pravilno utvr|eno da postoje uslovi za raskid ugo-vora na osnovu citirane odredbe kao i ~lana 133. ZOO-a, jer se zbog pro-mewenih okolnosti ne moè ostvariti svrha ugovora. Osigurava~u se nemoè pripisati u krivicu da je promewene okolnosti bio duàn u vremezakqu~ewa ugovora da uzme u obzir, da ih je mogao izbe}i ili savladati jerje inflacija u periodu trajawa ugovora bila nekontrolisana. Zakqu~eniugovor o kasko osigurawu smatra se raskinutim 1.9.1992. godine pa se imauzeti da kra|a automobila koja je u~iwena posle tog momenta ne predsta-vqa osigurani slu~aj te tuìlac kao osiguranik ne moè sa uspehom zahte-vati naknadu materijalne {tete od osigurava~a.


PRAVO REGRESA ZAJEDNICE OSIGURAWA

Ima pravo regresa osiguravaju}a organizacija prema voza~u motornogvozila, osiguranog od odgovornosti prema tre}im licima koji je {tetuprouzrokovao upravqaju}i motornim vozilom pod dejstvom alkohola, sho-dno odredbi ~lana 52. Zakona o sistemu osigurawa imovine i lica SRS("Sl. glasnik SRS", br. 21/77), koji se u konkretnom slu~aju ima primen-iti. Me|utim, takvo pravo osiguravaju}a organizacija nema, ako voza~ do-kaè da ne postoji uzro~na veza izme|u alkoholisanosti i nastale {tete,te je s toga potrebno da sud utvrdi da li u konkretnom slu~aju postojiuzro~na veza izme|u alkoholisanosti tuènog i nastale {tete.


osigurawe

264

OBAVEZA OSIGURAVAÂ

(^l. 919. u vezi ~l. 941. ZOO)

Za {tete pri~iwene tre}im licima obaveza zajednice osigurawa na os-novu ugovora o osigurawu korisnika, odnosno sopstvenika motornog vozilaod odgovornosti, ceni se prema ugovorenoj osiguranoj sumi.

I z o b r a z l o ` e w a:Prema utvr|enom ~iweni~nom stawu suprug tuìqe i otac tuìlaca

poginuo je 23.7.1996. godine u saobra}ajnom udesu do koga je do{lo is-kqu~ivom krivicom voza~a koji je upravqao motornim vozilom osigu-ranim kod tuène od odgovornosti za {tetu pri~iwenu tre}im licima,prema polisi za period od 1.aprila 1996. godine do 1.aprila 1997. god-ine.Po{to se osigurani slu~aj dogodio 23.7.1996. godine tj. nakon stu-pawa na snagu Zakona o osigurawu imovine i lica ("Sl. list SRJ", br.30/96 koji je stupio na snagu 6.7.1996. godine), nièstepeni sudovi su oba-vezali tuènog da tuìocima naknadi odre|ene iznose na ime pretrpqe-ne {tete pozivaju}i se na odredbu ~lana 86. vaè}eg Zakona o osigurawuimovine i lica.

Kako je obim odgovornosti tuène za nastalu {tetu trebalo cenitiprema ugovorenoj sumi osigurawa, a ne prema najnièm, osiguranom iz-nosu na koji se mora ugovoriti osigurawe od odgovornosti propisanomodredbom ~lana 86. Zakona o osigurawu imovine i lica, a u prvostepenojpresudi nije navedena visina ugovorene sume osigurawa, revizijski sud jeukinuo nièstepene presude.

(Re{ewe Vrhovnog suda Srbije, Rev. 5393/99 od 27. XII 2000)

OBAVEZA ZAJEDNICE OSIGURAWA

Bez obzira na broj o{te}enih lica, obaveza zajednice osigurawa poosnovu ugovora o osigurawu korisnika, odnosno sopstvenika motornog vo-zila od odgovornosti za {tete pri~iwene tre}im licima, ceni se premaugovorenoj osiguranoj sumi, a limit ove obaveze utvr|uje se prema ukupnoj{teti u {tetnom doga|aju.

I z o b r a z l o ` e w a:Prema odredbama ~l. 940. i 941. ZOO, u slu~aju osigurawa od odgovor-

nosti osigurava~ odgovara za {tetu nastalu osiguranim slu~ajem, alinajvi{e do iznosa osigurava~eve obaveze.

Najniè osigurane iznose, na koje se mora ugovoriti osigurawe odautoodgovornosti, odre|ivalo je Savezno izvr{no ve}e, a obaveza orga-nizacije za osigurawe, u smislu ~lana 93. st. 1. i 2. Zakona o osnovamasistema osigurawa imovine i lica ("Sl. list SFRJ", br. 17/80, 82/90), nanaknadu {tete od autoodgovornosti, nije mogla biti ve}a od iznosa kojije utvr|ivalo Savezno izvr{no ve}e, ako ugovorom o osigurawu nije biopredvi|en ve}i iznos.

U vreme zakqu~ewa ugovora o osigurawu od autoodgovornosti izme|u{tetnika i tuènog kao wegovog osigurava~a (20.8.1990. godine), najniì

osigurawe

265

iznos sume na koju se osigurawe moralo ugovoriti bio je: iznos od1.000.000 dinara ("Sl. list SFRJ", br. 18/90), a ne 1.000 dinara kako je toutvrdio prvostepeni sud.

Obaveza zajednice osigurawa po osnovu ugovora o osigurawu koris-nika, odnosno sopstvenika motornog vozila od odgovornosti za {tetepri~iwene tre}im licima, ceni se prema ugovorenoj osiguranoj sumi, alimit ove obaveze utvr|uje se prema ukupnoj {teti u {tetnom doga|aju, bezobzira na broj o{te}enih lica.

Iznos {tete prema kojem se utvr|uje obim odgovornosti zajedniceosigurawa obra~unava se tako {to se nov~ana {teta uzima u iznosu u ko-jem je nastala, a nematerijalna {teta utvr|uje prema okolnostima u vreme{tetnog doga|aja.

Ako tako utvr|eni iznos {tete ne prelazi iznos osigurane sume, zajed-nica osigurawa du`na je da potpuno naknadi {tetu i kad visina {teteprema cenama, odnosno kriterijumima u vreme dono{ewa sudske odluke,prelazi iznos osigurane sume. Ako je ovako utvr|eni iznos {tete ve}i odosigurane sume, zajednica osigurawa du`na je da naknadi deo {tete - pre-ma srazmeri osigurane sume tako utvr|enog iznosa {tete, a ako ima vi{eo{te}enih, svakom o{te}enom dosu|uje se srazmerni deo naknade, tako dazbir dosu|enih iznosa ne pre|e limit obaveze zajednice osigurawa. Za-tezne kamate i parni~ni tro{kovi dosu|uju se bez obzira na limit osig-urawa.

U slu~aju kada je o{te}enom delimi~no ispla}ena naknada {tete, vi-sina {tete utvr|uje se prema okolnostima u vreme dono{ewa odluke i odtog iznosa odbija srazmerni deo ispla}ene {tete, u procentu za koji jeo{te}eni delimi~no obe{te}en, a naknada dosu|uje u visini za koju jepotpuna {teta ostala nepokrivena.


OBAVEZA OSIGURAVAÂ NA POTPUNU NAKNADU [TETE OSIGURANIKU

Osiguranik ima pravo na potpunu naknadu {tete u visini procentu-alno neizmirenog dela naknade iz osigurawa kada osigurava~ naknadu izosigurawa izmiri u docwi, i kada u periodu docwe visoka inflacija obez-vredi nominalni iznos naknade iz osigurawa, a po cenama na dan ve{ta~ewa.


Tuèni je kao osigurava~ povredio svoju obavezu prema tuìocu kao os-iguraniku u pogledu blagovremene isplate naknade iz osigurawa po osnovunastanka osiguranog slu~aja. Prema ~lanu 919. Zakona o obligacionim od-nosima, kada se dogodi osigurani slu~aj, osigurava~ je duàn isplatitinaknadu ili svotu odre|enu ugovorom u ugovorenom roku koji ne moè bitiduì od 14 dana, ra~unaju}i od dana kada je osigurava~ dobio obave{teweda se osigurani slu~aj dogodio. Ali, ako je za utvr|ivawe osigurava~eveobaveze ili wenog iznosa potrebno izvesno vreme ovaj rok po~iwe te}i od

osigurawe

266

dana kada je utvr|eno postojawe wegove obaveze i wen iznos. Ako iznos os-igurava~eve obaveze ne bude utvr|en u roku odre|enom u prvom stavu ovog~lana, osigurava~ je duàn, na zahtev ovla{}enog lica isplatiti iznos ne-spornog dela svoje obaveze na ime predujma.

Osigurani slu~aj se dogodio 20.10.1992. godine. Slede}eg dana21.10.1992. godine tuèni je dobio obave{tewe da se osigurani slu~aj do-godio. Procena {tete izvr{ena je dana 25.10.1992. godine. Tuèni je dana22.3.1993. godine sa~inio nalog za odobrewe {tete kojim je tuènom deli-mi~no priznao od{tetni zahtev od 21.10.1992. godine.

Isplata nespornog iznosa naknada iz osigurawa izvr{ena je dana16.3.1993. godine.

Kod takvog stawa stvari prvostepeni sud je na{ao da je dospe}e obavezetuènog za pla}awe naknade iz osigurawa bilo na dan 4.11.1992. godine,istekom roka od 14 dana od dana kada je tuèni obave{ten da se dogodio os-igurani slu~aj. Ovakvo utvr|ewe prvostepenog suda je pravilno, jer je ute-meqeno na odredbi ~lana 919. stav 1. ZOO, odnosno odredbi ~lana 23. stav1. Op{tih uslova za osigurawe.(Presuda Vi{eg privrednog suda u Beogradu, P`. 3222/01 od 3. X 2001)

UGOVOR O OSIGURAWU

Kada zajednica osigurawa imovine i lica isplati o{te}enom licu{tetu primenom svojih pravila o totalnoj {teti ne zna~i da o{te}enolice nema pravo da od osiguravaju}e organizacije {tetnika naplati stva-rnu {tetu koju je pretrpeo zbog krivice wegovog osiguranika do visine lim-ita osigurawa.

(Odluka Vrhovnog suda Srbije, P.rev. 283/98 od 29.X 1998)

PREDMET SPORA I OSIGURAWE

U sporu iz osigurawa sud odlu~uje o pravu na svotu osigurawa, a ne opravu na naknadu {tete.

I z o b r a z l o ` e w a:Suprug tuìqe stradao je 14.12.1995. godine, obavqaju}i straàrsku

du`nost, na taj na~in {to je pao u prevodnicu kanala i udavio se. Za ovunesre}u odgovornost snosi Vojska Jugoslavije u procentu od 70%, dok jesama `rtva kriva u procentu od 30%. Krivica vojske ogleda se u tome {tosu wene stare{ine dozvolile da `rtva preuzme straàrsko mesto pod uti-cajem alkohola a `rtva je kriva {to je alkohol konzumirala pre no {to jestupila na straàrsko mesto. Tuìqa je, kao supruga ̀ rtve, podnela tu`buradi naknade {tete. Ali, tu naknadu nije traìla od Vojske Jugoslavije,nego od osiguravaju}e organizacije sa kojom je poslodavac `rtve zakqu~iopolisu osigurawa od posledica nesre}nog slu~aja.

Prema ~lanu 897. Zakona o obligacionim odnosima predmet ugovora oosigurawu nije naknada {tete nego osigurana svota koja se ispla}uje kad

osigurawe

267

nastupi osiguran slu~aj. U ovom slu~aju zakqu~en je ugovor o kolektivnomkombinovanom osigurawu od 12.9.1995. godine, po kome je poslodavac osi-gurao sve svoje radnike za slu~aj telesnog o{te}ewa i smrti, s tim {to suu ovom drugom slu~aju korisnici osigurawa naslednici `rtve. Po ~lanu942. Zakona o obligacionim odnosima, svota osigurawa lica ispla}uje sena osnovu ugovora (polise), dok se naknada {tete ispla}uje po samom za-konu. Upravo zato, ne moè se razaznati na osnovu kojih propisa su niès-tepeni sudovi obvezali osiguravaju}u organizaciju da nasledniku `rtveisplati naknadu {tete, jer ne postoji ni jedan zakonski osnov ovakveobaveze. Naknadu {tete duguje onaj ko je {tetu skrivio (subjektivna odgov-ornost), odnosno onaj ko je imalac opasne stvari ili organizator opasnedelatnosti koje su uzro~no povezane sa prouzrokovanom {tetom (objektiv-na odgovornost).

U reviziji se osnovano ukazuje na pogre{nu primenu materijalnog pra-va iz ~lana 385. stav 1. ta~ka 3. ZPP, na koju sud pazi i po slu`benoj du-`nosti. Ujedno, to predstavqa i bitnu povredu postupka iz ~lana 354. stav2. ta~ka 13. ZPP, jer se zbog odsustva relevantnih razloga pobijane presudene mogu sa sigurno{}u ispitati.

Sud je, u smislu ~l. 394. stav 1. i 395. stav 2. ZPP, ukinuo nièstepenepresude i predmet vratio na ponovno su|ewe.

Prvostepeni sud }e, u ponovnom postupku otkloniti re~ene nedostatke:tako {to }e razjasniti sve ~iwenice od zna~aja za primenu propisa o osi-gurawu lica od posledica nesre}nog slu~aja po polisi osigurawa od12.9.1995. godine, a potom tako {to }e presudu zasnovati na propisima oosigurawu a ne na propisima o naknadi {tete. Pri tom }e, pre svega, ima-ti u vidu sadrìnu polise osigurawa i op{tih uslova za osigurawe licaod posledica nesre}nog slu~aja, koji su sastavni deo polise. Za naknadu{tete moè odgovarati samo {tetnik, u ovom slu~aju - Vojska Jugoslavije,i to nezavisno od ugovora (polise) osigurawa.

(Re{ewe Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1317/99 od 30. III 1999)

UTVR\IVAWE LIMITA OBAVEZE ZAJEDNICE OSIGURAWA

U jednom {tetnom doga|aju limit obaveze zajednice osigurawa utvr-|uje se prema ukupnoj {teti.


Neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje na pogre{nu primenuodredbi ~lana 941. ZOO, a s tim u vezi i na pogre{an obra~un obima odgov-ornosti tuène zajednice osigurawa. Ovo stoga, jer se obaveza zajedniceosigurawa po osnovu ugovora o osigurawu korisnika, odnosno sopstveni-ka motornog vozila od odgovornosti za {tete pri~iwene tre}im licimaceni prema ugovorenoj osiguranoj sumi. Limit obaveze zajednice osig-urawa utvr|uje se prema ukupnoj {teti u jednom {tetnom doga|aju bezobzira na broj o{te}enih lica.

osigurawe

268

Po{to je prvostepeni sud iznos {tete prema kojem se utvr|uje i obimodgovornosti prvotuènika obra~unao prema cenama odnosno kriteriju-mima u vreme {tetnog doga|aja i utvrdio da tako utvr|eni iznos {tete neprelazi iznos osigurane sume, to je pravilno prvotuènik kao zajednicaosigurawa obavezan da {tetu naknadi u potpunosti. Budu}i da u ovoj par-nici osim tuìo~evog zahteva drugih zahteva o{te}enih nema, to je bezuticaja na zakonitost pobijane presude i navod revizije koji se odnosi napogre{nu primenu na~elnog stava br. 8/88 koji je usvojen na zajedni~kojsednici Saveznog suda, republi~kih i pokrajinskih sudova kao i Vrhovnogvojnog suda od 26. i 27.1.1988. godine.


NAÎN UTVR\IVAWA LIMITA SUME OSIGURAWA

Sud je du‘an utvrditi visinu nematerijalne {tete za svaki vid po-naosob, na dan {tetnog doga|aja, a srazmerno doprinosu o{te}ene nas-tanku {tete, pa tek tada utvr|uje da li taj ukupan iznos nov~ane naknadeza nematerijalnu {tetu koji bi o{te}enoj pripao na dan {tetnog do-ga|aja prelazi tzv. limit sume osigurawa, tako|e na dan {tetnog do-ga|aja.

I z o b r a z l o ‘ e w a:Prvostepeni sud je u obrazlo‘ewu pobijane presude naveo da je limit

sume osigurawa na dan {tetnog doga|aja iznosio 20.000 dinara, da biodmah potom pau{alno zakqu~io da on nije bio iscrpqen na taj datum ida zato tu‘iqi pripada pravi~na naknada za pretrpqenu nematerijalnu{tetu prema cenama na dan presu|ewa. Iz izlo‘enog je evidentno da jeprvostepeni sud propustio da utvrdi visinu ukupne naknade koja bitu‘iqi pripala za pretrpqenu nematerijalnu {tetu na dan {tetnog do-ga|aja, pojedina~no po svim vidovima, a srazmerno wenom doprinosu unastanku te {tete i da tek onda bude u mogu}nosti da utvrdi i proceni dali taj ukupan iznos nov~ane naknade za pretrpqenu nematerijalnu {tetukoji bi joj pripao na dan {tetnog doga|aja, prelazi tzv. limit sume osig-urawa va‘e}i na dan {tetnog doga|aja. Stoga }e upravo takvoj metod-ologiji obra~una, pristupiti u ponovnom postupku, da bi u slu~aju akotako utvr|eni ukupni iznos odmerene naknade po svim vidovima pretr-pqene nematerijalne {tete, ne prelazi iznos osigurane sume, tu‘iqionda odmerio pravi~nu naknadu za pretrpqenu nematerijalnu {tetu pre-ma cenama, odnosno kriterijumima u vreme dono{ewa sudske odluke.

(Re{ewe Okru‘nog suda u Beogradu, G‘. 1844/2000 od 20. IX 2000)

TRAKTOR - VOZILO KOJE SE NE MORA OSIGURATI

Ne postoji obaveza vlasnika da osigura traktor, ako je traktor radnama{ina u smislu ~lana 135. Zakona o bezbednosti saobra}aja na putevima ikao takav ozna~en registarskim tablicama iz ~lana 138. stav 2. istogZakona.

osigurawe

269


Traktor se kretao bez propisanog svetla na zadwem delu prikolice,~ime je doprineo da ga drugi u~esnici u saobra}aju neblagovremeno uo~e.Me|utim, sudovi ne utvr|uju da li je traktor vozilo za prevoz lica, zaprevoz stvari, za vu~u ili radno vozilo koje po propisima o registracijidrumskih vozila mora imati saobra}ajnu dozvolu koja se produàva urokovima ne duìm od 12 meseci uz prethodni tehni~ki pregled (~lan 91.Zakona o osnovama sistema osigurawa imovine i lica - "Sl. list SFRJ",br. 17/90, 82/90 i "Sl. list SRJ", br. 31/93). Zbog propusta da se utvrdi dali traktor podleè registraciji, a samim tim i obavezi zakqu~ewa ugo-vora o osigurawu od odgovornosti za {tete pri~iwene tre}im licima usmislu ~lana 83. navedenog Zakona, ~iweni~no stawe nije pravilno i pot-puno utvr|eno zbog ~ega se dovodi u sumwu pasivna legitimacija prvo-tuènog u ovoj parnici i wegova odgovornost za naknadu {tete.

Naime, ako je traktor bio radna ma{ina u smislu ~lana 135. Zakona obezbednosti saobra}aja na putevima ("Sl. glasnik SRS", br. 53/82, 15/84,5/86, 21/90 i "Sl. glasnik RS", br. 28/91, 53/93 i 67/93) i kao takav ozna~enregistarskim tablicama iz ~lana 138. stav 2. istog zakona, tada nije pos-tojala obaveza tuènog da osigura svoje vozilo od autoodgovornosti, tetime ni obaveza tuènog DDOR "Novi Sad" da naknadi {tetu tuìocu usmislu ~lana 99. Zakona o osnovama sistema osigurawa imovine i lica.

(Re{ewe Vrhovnog suda Srbije, Rev. 2506/98 od 10. VI 1999)

[TETA KOJU NADOKNA\UJE OSIGURAVAJU]A ORGANIZACIJA U VEZI KORI[]EWA TRAKTORA

[teta naneta od traktora koji mora biti registrovan svake godinemo‘e biti nadokna|ena od osiguravaju}e organizacije, ~ak i u situaciji datakav traktor koji je morao biti registrovan, nije bio registrovan.


Prema utvr|enom ~iweni~nom stawu traktor kojim je do{lo do sao-bra}ajne nezgode pripada kategoriji motornih vozila, ali ne postojiobaveza wegove registracije kod SUP-a svake godine. Vlasnik traktora jepo zanimawu zemqoradnik.

Pravilno su ni‘estepeni sudovi odbili tu‘beni zahtev kao neosnovanuz razloge koje u celini prihvata i Vrhovni sud, pa ne stoje navodi reviz-ije o pogre{noj primeni materijalnog prava.

Naime, prema odredbi ~lana 135. Zakona o bezbednosti saobra}aja naputevima RS, za traktore koji se koriste iskqu~ivo u poqoprivrednesvrhe, registracija je trajna, odnosno ne produ‘ava se kod nadle‘nogSUP-a svake godine. U konkretnom slu~aju u pitawu je takav traktor, onima zelenu registarsku tablicu, a koristi ga vlasnik koji se bavi poqo-privrednom proizvodwom.

osigurawe

270

Za razliku od ovakvog traktora, postoje traktori koji se koriste zavr{ewe javnog prevoza, ili za druge radove iz poqoprivrede, koji imajubele registarske tablice. Ovakav traktor se obavezno registruje po re-publi~kim propisima o bezbednosti saobra}aja na putevima, da bi mogaobiti kori{}en u saobra}aju na putu. Ovakav traktor predstavqa mo-torno vozilo u smislu ~lana 91. Zakona o osnovama sistema osigurawaimovine i lica, te se godi{we produ‘ewe registracije ovakvog traktoramo‘e izvr{iti tek kada se organu nadle‘nom za registraciju podnese do-kaz o zakqu~enom ugovoru o osigurawu. Samo na ovakav traktor prime-wuju se odredbe ~l. 83. i 99. istog zakona. Odnosno, samo {teta naneta odovakvog traktora, koji mora biti registrovan svake godine kod nad-le‘nog SUP-a mo‘e biti nakna|ena od osiguravaju}e organizacije, ~ak iu situaciji da takav traktor koji je morao biti registrovan, ipak nijebio registrovan. Po{to je u konkretnom slu~aju u pitawu traktor koji sene koristi u javnom saobra}aju, nego iskqu~ivo u ciqu obavqawa poqo-privrednih radova, gore navedeni propisi se ne odnose na takav traktor.


PRAVO PUTNIKA NA NAKNADU [TETE

U slu~aju povrede putnici u vozilima javnog prevoza koja ulaze u kate-goriju motornih vozila, koja su bila u pokretu imaju pravo na naknadu{tete i to po osnovu obaveznog osigurawa od odgovornosti.


Tu‘ena kompanija “D” obavezna je da tu‘iocu naknadi nematerijalnu{tetu, s obzirom da je isti povre|en u vozilu Gradskog saobra}ajnogpreduze}a, kao putnik po osnovu odgovornosti koja proizilazi iz odred-aba ~l. 86. i 89. Zakona o osnovama osigurawa imovine i lica va‘e}eg uvreme nastanka {tetnog doga|aja. Prema odredbi ~lana 89. navedenog Za-kona putnik koga zadesi nesre}ni slu~aj ima pravo da zahteva da orga-nizacija kod koje je izvr{eno osigurawe neposredno wemu izvr{i svojuobavezu iz ugovora o osigurawu. ^lanom 88. pomenutog Zakona propisanoje da najni‘e iznose o visini osiguranih suma na koje mora biti ugo-voreno osigurawe po jednom putniku za slu~aj smrti, trajnog gubitkaop{te radne sposobnosti, prolazne nesposobnosti za rad na ime naknadeza gubitak zarade i stvarnih nu‘nih tro{kova za le~ewe utvr|uje SIV(po ranijem Zakonu). Putnici u vozilima javnog prevoza, koja ulaze u kat-egoriju motornih vozila, koja su bila u pokretu imaju pravo na naknadu uslu~aju povrede po osnovu obaveznog osigurawa od odgovornosti. Akoputnika u javnom prevozu zadesi nesre}ni slu~aj on mo‘e da zahteva odZajednice osigurawa da mu isplati osiguranu sumu iz tiketa polise neza-visno od naknade, na koju ima pravo po osnovu obaveznog osigurawa ododgovornosti javnog prevozioca za {tetu prouzrokovanu tre}im licimaupotrebom javnog prevoznog sredstva.

osigurawe

271

Fakti~ki radi se o kumulirawu naknade koja je dozvoqena s tim da jepravo o{te}enog da zahteva naknadu {tete po jednom ili drugom osnovu, stim {to se naknada ispla}uje u jedinstvenom iznosu prema stvarno nasta-loj {teti i obimu odgovornosti osigurava~a i ne mo‘e se duplirati, stim {to se mora utvrditi i odgovornost drugotu‘enog i po osnovu oba-veznog osigurawa od odgovornosti za {tetu pri~iwenu tre}im licima.


UTVR\IVAWE VISINE [TETE NA VOZILU

Kod utvr|ivawa totalne {tete na vozilu izve{taj sa berze polovnihautomobila mo‘e biti od zna~aja, pa propustom da ovo uzme u obzir,prvostepeni sud nije na vaqan na~in utvrdio ~iweni~no stawe.

I z o b r a z l o ‘ e w a:Prvostepeni sud u pobijanoj presudi ne prihvata navode tu‘enog da je

{teta mawa od cene koju je utvrdio ve{tak, sa obrazlo‘ewem da za totu‘eni nije pru‘io vaqane argumente niti je predlo‘io novo ve{ta~ewe.Pri tome, prvostepeni sud u potpunosti prihvata nalaz i mi{qeweve{taka na osnovu kog nalaza dosu|uje tu‘itequ iznos od 8.394 din. naime materijalne {tete za o{te}eno vozilo u saobra}ajnom udesu.

Me|utim, pomenuto se ne mo‘e prihvatiti, s obzirom na detaqno izja-{wavawe tu‘enog kojim dovodi u pitawe nalaz ve{taka, sa prilo‘enomprocenom visine totalne {tete i prilogom berze polovnih automobila saauto-pijace Bubaw Potok kojim se ukazuje na propuste pomenutog nalazave{taka, a koji se odnose pre svega na visinu procewene totalne {tete, sobzirom da je vozilo staro 18 godina, da je bilo korodirano i da se vi{eni na pijacama polovnih automobila ne prodaje.

Propu{tawe prvostepenog suda da u smislu odredbe ~lana 8. ZPP sa-vesno i bri‘qivo oceni sve ove dokaze u prvostepenom postupku dovelo jedo pogre{no i nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa radi ~ega je u smi-slu odredbe ~lana 37. ZPP-a vaqalo ukinuti prvostepenu presudu i pred-met vratiti na novo su|ewe.

(Re{ewe Okru‘nog suda u Novom Sadu, G‘. 1963/2000 od 16. XI 2000)

PRESTANAK UGOVORA O OSIGURAWU

Ugovor o osigurawu prestaje po samom zakonu ako premija ne bude pla}enau roku od godine dana od dospelosti.

I z o b r a z l o ` e w a:Odredbom ~lana 913. stav 4. ZOO propisano je da u svakom slu~aju, ugo-

vor o osigurawu prestaje po samom zakonu ako premija ne bude pla}ena uroku od godine dana od dospelosti. Navedena zakonska odredba uvek se pri-mewuje kod vi{egodi{weg osigurawa (ne i kod jednogodi{weg) i reguli{epitawe prestanka ugovora o osigurawu nezavisno od voqe ugovornih stra-

osigurawe

272

na. Pravne posledice nepla}awa premije deluju u pravcu prestanka ugovo-ra po sili zakona. Kako je u prvostepenom postupku utvr|eno da se radi ovi{egodi{wem ugovoru o osigurawu (od 1.1.1991. do 1.1.2001. godine), datuèni premije osigurawa nije pla}ao za period od 1991. do 1996. godine(premija dospeva za naplatu za 1991. godinu 1.1.1992. godine) nièstepenisudovi su pravilno primenili odredbu ~lana 913. stav 4. ZOO kada su tu-`beni zahtev tuìoca za isplatu nepla}enih premija osigurawa imovinei ìvota, odbili kao neosnovan.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Prev. 176/01 od 30.I 2002)

273

PRINUDNO PORAVNAWE, STEÂJ I LIKVIDACIJA*

PRESTANAK RADNOG ODNOSA ZAPOSLENOG KOD STEÂJNOG DU@NIKA

Nije dozvoqena tu`ba za poni{taj odluke ste~ajnog upravnika kojom jeutvr|en prestanak radnog odnosa zaposlenog zadrànog na radu kod ste-~ajnog du`nika.

I z o b r a z l o ` e w a:Iz spisa predmeta se vidi da je ste~ajni upravnik naknadno angaòvao

tuìoca nakon otvarawa ste~ajnog postupka nad tuènim i to na odre|enovreme. Dakle, re{ewe o zadràvawu tuìoca na radu predstavqa, posvojoj prirodi, ugovor o radu na odre|eno vreme. Radnici koji su bilizadràni na radu radi obavqawa poslova, nisu bili angaòvani na os-novu ugovora o delu, nego zarad obavqawa privremenih poslova iz ~lana133. stav 1. tada vaè}eg Zakona o radnim odnosima.

Saglasno iznetom proizilazi da je radni odnos trajao do zavr{etkazapo~etih poslova ste~ajnog du`nika ili, pak, do zavr{etka poslova ste-~aja za koje je tuìlac zadràn na radu kod ste~ajnog du`nika. Kada jeprestala potreba za ovim radom ste~ajni upravnik je samo utvrdio to vre-me i re{ewem konstatovao da je radni odnos na odre|eno vreme tuìocuprestao sa danom prestanka potrebe za tim radom. Takvo re{ewe ste~ajnogupravnika je izvedeno iz re{ewa ste~ajnog ve}a protiv kojeg pravni leknije dozvoqen.

Zaposleni zadràni na radu kod ste~ajnog du`nika u prvom redu os-tvaruju prava iz radnog odnosa na na~in ustanovqen zakonom o ste~aju, kaospecijalnim zakonom. Zato se na prestanak radnog odnosa, utvr|en pre-dmetnim re{ewem, ne mogu primewivati odredbe o za{titi prava ra-dnika sadrànim u Zakonu o radnim odnosima. Stoga je prvostepeni sudpravilno pobijanim re{ewem odbacio tu`bu, kojom je tuìlac traìoponi{taj re{ewa ste~ajnog upravnika kojim je utvr|en prestanak radnogodnosa tuìoca kod ste~ajnog du`nika zadrànog na radu, jer tu`ba u ova-

* Zakon o prinudnom poravnawu, ste~aju i likvidaciji - “Slu‘beni listSFRJ”, br. 84/89, “Slu‘beni list SRJ”, br. 37/93 i 28/96 prestaje da va‘i sa “Sl.glasnikom RS” br. 84/04 - po isteku {est meseci od stupawa na snagu novog Zakona. Naime Zakon je zamewen Zakonom o ste~ajnom postupku “Sl.glasnik RS”, br.84/04. Primewuje se po isteku {est meseci od stupawa na snagu.

prinudno poravnawe, ste~aj i likvidacija

274

kvim slu~ajevima nije dozvoqena, saglasno ~lanu 93. stav 2. Zakona oprinudnom poravnawu, ste~aju i likvidaciji.

(Re{ewe Vi{eg trgovinskog suda, P`. 2003/03 od 11. IX 2003)

NEMOGU]NOST IZMIREWA OBAVEZA PREUZETIH PRINUDNIM PORAVNAWEM I OTVARAWE

STEÂJNOG POSTUPKA

(^lan 2. Zakona o prinudnom poravnawu, ste~aju i likvidaciji)

Iako ne moè da izmiruje obaveze preuzete prinudnim poravnawem ste-~ajni du`nik dolazi u insolventno stawe, zbog ~ega se ponovo moè pokre-nuti ste~ajni postupak.

I z o b r a z l o ` e w a:Prvostepeni sud je utvrdio ~iweni~no stawe i primenio materijalno

pravo, kada je otvorio ste~aj nad "J". Iz navoda ste~ajnog du`nika datih uprvostepenom postupku vidi se da je ste~ajni du`nik u 1998. godini zak-qu~io prinudno poravnawe sa svojim poveriocima, ~ime je du`niku datamogu}nost da kroz ovo poravnawe izmiri obaveze prema poveriocima.

Me|utim, iz prvostepenog re{ewa se vidi da je ra~un du`nika na dan15.3.2001. godine bio blokiran za ukupan iznos od 19.646.844 dinara, {toukazuje da se ipak radi o trajnoj nelikvidnosti ste~ajnog du`nika, koja sedo sada nije mogla otkloniti, i da su i zbog toga bili ispuweni uslovi zaotvarawe postupka ste~aja.

Zbog toga se u àlbi neosnovano poziva na ~lan 7. Zakona o prinudnomporavnawu, ste~aju i likvidaciji, jer ste~ajni du`nik dolazi u insolve-ntno stawe i ako ne moè da izmiruje obaveze preuzete prinudnim pora-vnawem, zbog ~ega se ponovo moè pokrenuti ste~ajni postupak u smislu~lana 2. navedenog zakona.

Neosnovano se u àlbi isti~e da prvostepeni sud nije utvrdio realneneizmirene obaveze du`nika, jer se to u àlbi ni~im ne dokazuje.

Uostalom, kada bi se i prihvatio nalaz komisije u kome stoji da jera~un du`nika na dan 14.3.2001. godine blokiran za iznos od 14.500 di-nara, opet se radi o veoma velikom iznosu neizmirenih obaveza, a {toukazuje da du`nik, ovakav kakav je sada, te obaveze ni ne moè da izmiri.

U àlbi se predlaè da se ukine pobijano re{ewe i da se predmetvrati prvostepenom sudu, da taj sud odredi drugo ste~ajno ve}e i da tove}e otvori radni ste~aj pod rukovodstvom stru~nog i po{tenog rukovo-dioca koga izabere upravni odbor "J", ~ime se potvr|uje da je jedino re-{ewe za sre|ivawe stawa kod ste~ajnog du`nika u otvarawu ste~aja.

S obzirom na veli~inu imovine ste~ajnog du`nika, kao i na obavezedu`nika, o ~emu se govori u izve{taju komisije ve{taka, kao i da ste~ajnidu`nik ima poslovni prostor u kome obavqa osnovnu delatnost, postojeizgledi da se u ste~ajnom postupku zakqu~i prinudno poravnawe, u smislu~lana 152. Zakona o prinudnom poravnawu, ste~aju i likvidaciji, o ~emuste~ajni upravnik i prvostepeni sud moraju voditi ra~una.

(Re{ewe Vi{eg privrednog suda u Beogradu, P`. 2291/01 od 12.IV 2001)


275

OTVARAWE STEÂJNOG POSTUPKA

Nema osnova da sud odbije otvarawe ste~ajnog postupka kada je du‘nikvi{e od ~etiri godine od podnetog predloga suda za otvarawe ste~aja in-solventan, a pri tom nije od zna~aja tvrdwa du‘nika da je uzrok wegoveinsolventnosti to {to ima velika potra‘ivawa koja wegovi du‘nicinisu o roku izmirili.

I z o b r a z l o ‘ e w a:U situaciji kada du‘nik vi{e od ~etiri godine od podnetog predloga

za otvarawe ste~aja nije uspeo da otkloni razlog insolventnosti, onda jeprvostepeni sud pravilno primenio ~lan 2. Zakona o prinudnom pora-vnawu, ste~aju i likvidaciji, prema kome se ste~aj otvara nad du‘nikomkoji je trajnije insolventan.

Vi{i privredni sud je imao u vidu navod iznet u ‘albi da du‘nik imavelika potra‘ivawa od svojih du‘nika, ali ta okolnost ne iskqu~ujeprimenu ~lana 2. Zakona o prinudnom poravnawu, ste~aju i likvidaciji.Neprihvatqiv je ‘albeni navod o smawivawu perioda solventnosti iinsolventnosti du‘nika, jer bi du‘nik svakako pru‘io dokaz o tome da jepostao solventan sa zahtevom za primenu ~lana 74. stav 2. navedenog za-kona, koji imperativno odre|uje obustavu prethodnog postupka ste~aja,ako du‘nik postane solventan.(Re{ewe Vi{eg privrednog suda u Beogradu, P‘. 6844/99 od 22. XII 1999)

ZASTARELOST POTRA@IVAWA STEÂJNOG DU@NIKA

Zastarelost potraìvawa ste~ajnog du`nika, kao poverioca, premawegovim du`nicima iz odnosa prometa roba i isluga, nastalih pre ot-varawa ste~ajnog postupka, zastareva u roku od tri godine, s tim {tozastarelost ne te~e jednu godinu od dana otvarawa ste~ajnog postupka.

I z o b r a z l o ` e w a:Iz spisa predmeta vidi se da je re{ewem privrednog suda otvoren

postupak ste~aja nad pravnim prethodnikom tuìoca, koji je bio u poslo-vnom odnosu sa tuènim. Prvostepeni sud je, oceniv{i prigovor zasta-relosti potraìvawa tuìoca, na{ao da je isti neosnovan pozivaju}i sena odredbu ~lana 103. Zakona o prinudnom poravnawu, ste~aju i likvida-ciji i odredbe ~l.374. i 362. ZOO.

Drugostepeni sud ocewuje da je pravilan zakqu~ak prvostepenog suda dapotraìvawe tuìoca nije zastarelo, ali ne sa razloga koje navodi prvo-stepeni sud, a {to nije od uticaja na druga~ije re{ewe u ovoj pravnojstvari. Naime, prvostepeni sud se pravilno poziva na odredbu ~lana 374.ZOO, jer se u konkretnom slu~aju radi o potraìvawu pravnih lica izugovora o prometu roba i usluga, kao i na odredbu ~lana 103. Zakona o pri-nudnom poravnawu, ste~aju i likvidaciji, jer je nad pravnim prethod-nikom tuìoca otvoren postupak ste~aja, pa zastarelost potraìvawapravnog prethodnika tuìoca (ste~ajnog du`nika) prema wegovim du`ni-cima (tuènom), ne te~e godinu dana od dana otvarawa ste~ajnog postupka.


276

S toga potra`ivawe ste~ajnog du`nika, kao poverioca, prema wegovimdu`nicima iz odnosa prometa roba i usluga, nastalih pre otvarawa ste-~ajnog postupka, zastarevaju u zastarnom roku od tri godine iz ~lana 374.stav 1. ZOO, ali ova zastarelost ne te~e jednu godinu od dana otvarawaste~ajnog postupka.

(Presuda Vi{eg trgovinskog suda, P`. 1557/03 od 29. V 2003 )

HITNOST STE^AJNOG POSTUPKA I PREKLUZIJE U POGLEDU MOGU]NOSTI STAVQAWA ODRE\ENIH PREDLOGA,

IZJAVA ILI PRIGOVORA

(^l. 8. st. 2. i 4. Zakona o prinudnom poravnawu, ste~aju i likvidaciji)

Izuzetno ako nije to ste~ajnim zakonom druga~ije odre|eno u ste~ajnompostupku, predlozi, izjave i prigovori vezani su za odre|eni rok, odnosnoro~i{te (faze postupka) i ne mogu se naknadno opozvati ili dovoditi upitawe u istom, i tim prije ni u drugom postupku.


Prema odredbi ~lana 263. ZIP-a privremena mjera mo‘e se odreditiprije pokretawa i u toku sudskog ili upravnog postupka, kao i do okon-~awa tih postupaka, sve dok izvr{ewe ne bude sprovedeno.

Prema podacima iz spisa predmeta tu‘ilac je u parnici radi utvr|e-wa da je raskinut ugovor stranaka zakqu~en dana 23.11.1997. godine, i ootkupu potra‘ivawa koje tu‘ilac ima prema fabrici radijatora u ste-~aju, zakqu~en da bi tu‘eni stekao svojstvo ve}inskog povjerioca, tra‘ioizdavawe privremene mjere sa neposrednim dejstvom u ste~ajnom postupku,{to je suprotno citiranoj zakonskoj odredbi.

Osim toga, tu‘ilac i tu‘eni, kao ste~ajni povjerioci i subjekti ste-~ajnog postupka su u svojstvu u~esnika tog postupka dali odgovaraju}eizjave od uticaja na ishod tog postupka. Da li su ili ne te izjave u skladusa wihovim uzajamnim ugovorom i od kakvog je to zna~aja za tok i ishodste~ajnog postupka, samostalno cijeni ste~ajni sud na osnovu datih izjavau postupku ste~aja i pravnih sredstava za{tite (prigovora i ‘albe)primjerenih tom postupku, vode}i ra~una da li su izjave ili prigovorivezani za odre|eni rok, odnosno ro~i{te - ~lan 8. stav 4. ZPPSL. Pritom, vaqa imati u vidu da je zbog hitnosti tog postupka - ~lan 8. stav 2.Zakona o prinudnom poravnawu, ste~aju i likvidaciji (ZPPSL) iskqu-~ena i mogu}nost prekida postupka i bilo kakvog odlu~ivawa o tzv. pre-thodnim pitawima u posebnoj parnici - ~lan 12. stav 1. ZPP-a u vezi~lana 12. ZPPSL. Tako|e, i obrnuto ishod parni~nog postupka ne mo‘ebiti od uticaja na ste~ajni postupak jer se u ovom postupku ne mo‘e pod-nositi predlog za ponavqawe postupka - ~lan 8. stav 3. ZPPSL.

U ste~ajnom postupku nije predvi|ena ni mogu}nost odre|ivawa pri-vremenih mjera, jer bi i to bilo suprotno prirodi hitnosti tog postupka.

(Re{ewe Vrhovnog suda R Crne Gore, P‘. 36/98 od 30. III 1998)


277

PRIJAVA POTRA@IVAWA U STEÂJNOM POSTUPKU

Radnik koji je zadràn na radu kod ste~ajnog du`nika, ima pravo na ugo-vorenu zaradu i ona se ne prijavquje u ste~ajnom postupku u smislu ~lana 90.Zakona o prinudnom poravnawu, ste~aju i likvidaciji.

I z o b r a z l o ` e w a:Predmet tu`benog zahteva je isplata zarade koju je ostvarila tuìqa

kako pre otvarawa ste~ajnog postupka tako i nakon otvarawa tog postupkau vremenskom periodu ozna~enog u tu`bi. Prvostepeni sud je odbacio tu-`bu kao nedozvoqenu i odlu~io da se ista smatra prijavom potraìvawa,navode}i u obrazloèwu da je tuìqa izjavila da nije podnela prijavu po-traìvawa i da je sama predloìla da se tu`ba smatra prijavom, pa je sudprimenom ~lana 282. stav 1. ZPP u vezi sa ~lanom 127. stav 4. Zakona o pri-nudnom poravnawu, ste~aju i likvidaciji odlu~io da odbaci tu`bu kao ne-dozvoqenu.

Vi{i trgovinski sud nije prihvatio stav prvostepenog suda. Zagaran-tovana zarada iz perioda do otvarawa ste~aja u neto iznosu ispla}uje seradniku na teret tro{kova ste~ajne mase, {to zna~i da radnik to potra-ìvawe ne mora da prijavi po ~lanu 90. Zakona o prinudnom poravnawu,ste~aju i likvidaciji. Odgovaraju}e doprinose fondovima ste~ajni uprav-nik ispla}uje po slu`benoj du`nosti u smislu ~lana 61. istog zakona.

Radnik zadràn na radu kod du`nika, u smislu ~lana 93. Zakona imapravo na ugovorenu zaradu. Radi se o odnosu radnika iz ste~ajne mase i zatose ovaj zahtev ne prijavquje u smislu ~lana 90. navedenog zahteva. Ne radise o potraìvawu koje bi teretilo du`nika u smislu ~lana 140. stav 1. Za-kona.

U ponovqenom postupku prvostepeni sud }e pozvati poverioca, o~i-gledno neuku stranku, da postupi u smislu ~lana 109. ZPP i uredi tu`butako {to }e navesti nominalni iznos zarade ostvarene kako pre tako i po-sle otvarawa ste~aja nad ste~ajnim du`nikom.

(Re{ewe Vi{eg trgovinskog suda, P`. 7696/2002 od 27.III 2003)

OSPORAVAWE STEÂJNOG UPRAVNIKA POTRA@IVAWA PRIJAVQENOG PO OSNOVU IZVR[NE ISPRAVE

I POSLEDICE WEGOVOG NEPOSTUPAWA PO UPUTSTVU STEÂJNOG VE]A DA POKRENE PARNICU

Za slu~aj da ste~ajni upravnik ne postupi po uputu ste~ajnog ve}a i uostavqenom sudskom roku od osam dana ne pokrene tu`bu radi utvr|ewa dane postoji potraìvawe iz izvr{ne isprave, nastupaju pravne poslediceutvr|ewa osporenog potraìvawa.

I z o b r a z l o ` e w a:Ta~no je da àlioci svoja prijavqena potraìvawa zasnivaju na iz-

vr{noj ispravi re{ewu Op{tinskog suda u K.I. I. 485/2000 od 26. oktobra2000. godine, kojim re{ewem je odre|ena naplata prijavqenog potraì-vawa sa ìro-ra~una ste~ajnog du`nika.


278

Me|utim, ste~ajni upravnik ima zakonsko ovla{}ewe da ospori i po-traìvawe zasnovano na izvr{noj ispravi.

^lanom 125. stav 3. Ste~ajnog zakona odre|eno je da se utvr|enim smatrasamo ono potraìvawe koje na ro~i{tu za ispitivawe prijavqenih po-traìvawa nije osporio ste~ajni upravnik ili neko od poverilaca pri-sutnih na tom ro~i{tu. Ovo daqe zna~i da se moè osporiti potraìvawezasnovano na izvr{noj ispravi. Ste~ajno ve}e nije ovla{}eno da preispi-tuje razloge osporavawa prijavqenog potraìvawa od strane ste~ajnogupravnika.

Zakonom je ustanovqena za{tita za slu~aj osporavawa prijavqenog po-traìvawa na na~in odre|en ~lanom 127. Ste~ajnog zakona.

Kako je ste~ajni upravnik osporio prijavqeno potraìvawe zasnovanona izvr{noj ispravi, ste~ajno ve}e je pravilnom primenom ~lana 127. stav2. Ste~ajnog zakona na utvr|uju}u tu`bu uputilo ste~ajnog du`nika. Ste-~ajni du`nik mora da postupi po re{ewu ste~ajnog ve}a da podnese tu`buprotiv ovde àlilaca kao tuènih kojom }e traìti da se utvrdi da ne po-stoji potraìvawe iz izvr{ne isprave.

Za slu~aj da ste~ajni upravnik ne postupi po uputu ste~ajnog ve}a i uostavqenom sudskom roku od osam dana ne pokrene tu`bu radi utvr|ewa dane postoji potraìvawe iz izvr{ne isprave, nastupaju pravne poslediceutvr|ewa osporenog potraìvawa.

Prema tome ukoliko se ne postupi po uputu ste~ajnog ve}a i ne pokrenetu`ba za utvr|ewe da ne postoje osporena potraìvawa, Ste~ajno ve}e jedu`no da po slu`benoj du`nosti donese re{ewe kojim }e utvrditi prija-vqeno potraìvawe ovih poverilaca.

(Re{ewe Vi{eg trgovinskog suda Srbije, P`. 4644/2003 od 3.VII 2003)

UTVR\IVAWE POTRA@IVAWA

Jedino je ste~ajni upravnik ovla{}en da prizna potraìvawa koja suprijavqena u ste~ajnom postupku i ste~ajno ve}e ne moè da utvr|uje po-traìvawe koje je osporio ste~ajni upravnik ~ak i u situaciji kada je pri-javqeno potraìvawe neosnovano osporeno.

I z o b r a z l o ` e w a:@albom pobijanim prvostepenim re{ewem pod rednim brojem 33 i 87

osporena su prijavqena potraìvawa ste~ajnih poverilaca.Protiv ovog re{ewa blagovremene i dozvoqene àlbe izjavquju ste-

~ajni poverioci.@albe nisu osnovane.Na ro~i{tu za ispitivawe prijavqenih potraìvawa poverilaca ste-

~ajni upravnik je osporio prijavqena potraìvawa ovih poverilaca.Sledstveno izja{wewu ste~ajnog upravnika, ste~ajno ve}e je donelo

oàlbeno re{ewe kojim smatra za osporena prijavqena potraìvawaàlilaca kao ste~ajnih poverilaca.

Takvo odlu~ivawe ste~ajnog ve}a je u potpunoj saglasnosti sa ~lanom125. stav 3. Ste~ajnog zakona kojom odredbom je odre|eno da se utvr|enim


279

smatra samo ono potraìvawe koje na ro~i{tu za ispitivawe prijavqenihpotraìvawa nije osporio ste~ajni upravnik ili neko od poverilaca pri-sutnih na tom ro~i{tu.

Jedino je ste~ajni upravnik ovla{}en da prizna potraìvawa koja suprijavqena u ste~ajnom postupku i ste~ajno ve}e ne moè da utvr|uje po-traìvawe koje je osporio ste~ajni upravnik pa ~ak i u situaciji kad jeprijavqeno potraìvawe neosnovano osporeno.

Zakonom je ustanovqena za{tita prava poveriocima ~ija su potra-ìvawa osporena a to je pravo na utvr|uju}u tu`bu iz ~lana 127. stav 1.Ste~ajnog zakona kojom ste~ajni poverioci sa osporenim potraìvawemtraè da im se utvrdi osporeno potraìvawe a tu`bu podnose protivste~ajnog du`nika.

U drugostepenom postupku ne moè se ceniti osnovanost prijavqenogpotraìvawa u smislu uvaàvawa àlbenih razloga preina~avawem re-{ewa i utvr|ivawem osporenog potraìvawa jer za to ne postoje zakonskiuslovi iz ~lana 125. stav 3. Ste~ajnog zakona ni za drugostepeni sud, kao{to ne postoje ni za prvostepeni sud tj. za ste~ajno ve}e.

Prema tome àliocima ostaje jedina mogu}nost da svoje osporeno po-traìvawe dokazuju utvr|uju}om tu`bom na koju su upu}eni u smislu ~lana127. stav 1. Ste~ajnog zakona.

(Re{ewe Vi{eg trgovinskog suda Srbije, P`. 4742/2003 od 3.VII 2003)

DOZVOQENOST @ALBE STEÂJNOG POVERIOCA PROTIV RE[EWA O OTVARAWU STEÂJNOG POSTUPKA

@alba ste~ajnog poverioca protiv re{ewa o otvarawu postupka ste-~aja nad ste~ajnim du`nikom nije dozvoqena.


^lanom 84. stav 4. Zakona o prinudnom poravnawu, ste~aju i likvidaci-ji, odre|eno je da protiv re{ewa kojim je otvoren ste~ajni postupak, poredlica ovla{}enih za zastupawe du`nika, àlbu moè izjaviti u ime du-`nika zastupnik wegovog organa upravqawa. Ova zakonska odredba potpu-no je jasna i mora da se primeni onako kako i glasi. wome nije predvi|enazakonska mogu}nost da protiv re{ewa o otvarawu postupka ste~aja àlbuizjavquje i ste~ajni poverilac. Otuda je izjavqena àlba nedozvoqena.

Ta~no je da je ~lanom 3. Ste~ajnog zakona odre|eno da ste~ajni postupakmogu pokrenuti poverilac i sam du`nik, kao i druga lica, odnosno organiodre|eni zakonom. Me|utim, iz ove zakonske odredbe ne proizlazi i pravona izjavqivawe ̀ albe protiv re{ewa kojim se otvara postupak ste~aja. Tozato {to poverilac ima pravo da podnese predlog za otvarawe postupkaste~aja i ima pravo na izjavqivawe àlbe protiv re{ewa kojim se odbijapredlog za otvarawe postupka ste~aja ali ne i pravo na izjavqivawe ̀ albeprotiv re{ewa kojim se otvara postupak ste~aja.

Kako prvostepeni sud primenom ove zakonske odredbe i procesne odred-be iz ~lana 358. st. 1. i 3. Zakona o parni~nom postupku ̀ albu nije odbacio


280

kao nedozvoqenu, drugostepeni sud to ~ini primenom ~lana 367. Zakona oparni~nom postupku.

(Re{ewqe Vi{eg trgovinskog suda Srbije, P`. 4914/03 od 3.VII 2003)

DEJSTVA ZAKQUÊNOG PRINUDNOG PORAVNAWA

(^l. 40. Zakona o prinudnom poravnawu, ste~aju i likvidaciji)

Za dejstvo prinudnog poravnawa bitno je da je obaveza nastala predono{ewa re{ewa o otvarawu postupka prinudnog poravnawa.

Zakqu~eno prinudno poravnawe ima pravno dejstvo i prema onim poverio-cima koji nisu u~estvovali u prinudnom poravnawu ako se wihova po-tra‘ivawa naknadno utvrde.

I z o b r a z l o ‘ e w a:Osnovano se u ‘albi du‘nika navodi da je prvostepeno re{ewe doneto

uz pogre{nu primenu materijalnog prava jer prvostepeni sud nije pra-vilno primenio odredbu ~lana 40. stav 2. Zakona o prinudnom poravnawu,ste~aju i likvidaciji kojom je predvi|eno da zakqu~eno poravnawe u ste-~aju ima pravno dejstvo i prema poveriocima koji nisu u~estvovali u pos-tupku ste~aja i zakqu~ewa prinudnog poravnawa ako se wihova potra-‘ivawa naknadno utvrde.

Imaju}i u vidu da je potra‘ivawe poverioca utvr|eno nakon zakqu-~ewa prinudnog poravnawa, a da je obaveza nastala pre dono{ewa re{ewao otvarawu prinudnog poravnawa, to se prvostepeni sud pogre{no pozvaona odredbe ~lana 30. Zakona o prinudnom poravnawu, ste~aju i likvi-daciji, jer se iste odredbe odnose na slu~aj kada se radi o otvarawu pos-tupka prinudnog poravnawa, a ne i kada je isto zakqu~eno.

U ponovnom postupku prvostepeni sud }e otkloniti navedene nedosta-tke i ponovno oceniti navode iz prigovora imaju}i u vidu odredbe ~lana40. stav 2. Zakona o prinudnom poravnawu, ste~aju i likvidaciji. (Re{ewe Vi{eg privrednog suda u Beogradu, P‘. 1394/2000 od 31.V 2000)

PRIJAVA POTRA@IVAWA U STEÂJNOM POSTUPKU

Sva potraìvawa, pa i potraìvawe za koje poverilac ima izvr{nuispravu, moraju se prijaviti u ste~ajnom postupku.

I z o b r a z l o ` e w a:^lanom 90. stav 1. ta~ka 6. Zakona o prinudnom poravnawu, ste~aju i

likvidaciji predvi|eno je da se u oglasu o otvarawu ste~ajnog postupkapozivaju poverioci da prijave svoje potraìvawe ste~ajnom ve}u podne-skom u dva primerka, sa dokazima u roku od 60 dana od dana objavqivawaoglasa o otvarawu ste~ajnog postupka, uz upozorewe da }e se neblago-vremeno podnesene prijave odbaciti.

Iz stawa u spisima proizilazi da je oglas o otvarawu postupka ste~ajanad ste~ajnim du`nikom objavqen u ''Slu`benom listu SRJ'', da su pozvanipoverioci da prijave potraìvawe u roku od 60 dana, uz upozorewe da }e


281

se neblagovremene prijave odbaciti. Budu}i da je rok od 60 dana za prijavupotraìvawa prekluzivan, to je pravilno prvostepeni sud primenio odre-dbe navedenog zakona kada je odbacio prijavu poverioca kao neblagovre-menu. Naime, izuzimaju}i potraìvawa za koja su ispuweni uslovi zaprebijawe, sva ostala potraìvawa se prijavquju u ste~ajnom postupku.Dakle, ste~ajnom ve}u podnose se prijave za sva potraìvawa, uvek upismenoj formi sa obaveznim elementima i za ona u stranoj valuti, iako uvezi sa wima te~e parni~ni postupak, a prijave podnose i obezbe|enipoverioci, ozna~avaju}i deo imovine du`nika na koji se wihov zahtev od-nosi (~lan 121. Zakona).

Prema tome, i kada se radi o prijavi potraìvawa poverioca koji je zato potraìvawe ve} stekao izvr{nu ispravu, vaè rokovi za podno{eweprijava kao i za ostala potraìvawa. Naime, ne postoji ni jedna odredbaZakona o prinudnom poravnawu, ste~aju i likvidaciji, koja pravi razlikuizme|u prijavqenih potraìvawa kako u pogledu osnova, tako i u pogledublagovremenosti podno{ewa prijave u smislu ~lana 90. stav 6. ovog Za-kona.

Kako prilikom dono{ewa pobijanog re{ewa nisu ~iwene bitne povre-de odredaba parni~nog postupka na koje vi{i trgovinski sud pazi po slu-`benoj du`nosti, a ne postoji povreda parni~nog postupka na koji se po-verilac poziva, to je na osnovu izloènog àlba odbijena i prvostepenore{ewe potvr|eno.

(Re{ewe Vi{eg trgovinskog suda, P`. 8017/03 od 4.XII 2003)

OTVARAWE POSTUPKA LIKVIDACIJE

Postupak likvidacije ne moè se otvoriti bez zakazivawa i odrà-vawa ro~i{ta za utvr|ivawe uslova za otvarawe postupka likvidacije.

I z o b r a z l o ` e w a:Odredbama ~l. 74. do 83. Zakona o prinudnom poravnawu, ste~aju i li-

kvidaciji propisano je vo|ewe prethodnog postupka kao obavezne faze, a otome da li }e prethodni postupak biti pokrenut odlu~uje ste~ajno ve}e usmislu odredbe ~lana 55. stav 1. ta~ka 1. navedenog zakona. Ste~ajno ve}emoè da odbaci predlog iz odre|enih propisanih razloga, a ako to neu~ini pokre}e prethodni postupak i to re{ewem o pokretawu prethodnogpostupka za utvr|ivawe uslova za otvarawe ste~ajnog postupka. Tako|e, sudje duàn da odrì ro~i{te radi izja{wewa o predlogu, kako to predvi|ajuodredbe ~l. 77. do 83. navedenog zakona. Ove odredbe su imperativne pri-rode. U konkretnom slu~aju, predlog je dostavqen sudu od strane ovla-{}enog lica i to osniva~a u likvidaciji. Predlaga~ je, po oceni ovogsuda, u~inio verovatnim postojawem zakonskog osnova za otvarawe ste-~ajnog postupka, a u smislu odredaba ~lana 100. stav 1. ta~ka 4. Zakona opreduze}ima. Dakle, prvostepeni sud je pri ovakvom stawu pravilno pri-menio odredbe ~l. 71. do 73. Zakona o prinudnom poravnawu, ste~aju i li-kvidaciji. Me|utim, nakon toga prethodni postupak nije sproveden, ve} jeodmah, u smislu odredbi ~lana 84. istog Zakona, otvoren postupak li-


282

kvidacije. Na taj na~in je u~iwena bitna povreda odredaba parni~nogpostupka iz ~lana 354. stav 2. ta~ka 14. jer re{ewe ima nedostatke zbogkojih se ne moè ispitati, izreka je nerazumqiva, protivre~i sama sebi irazlozima odluke, a sami razlozi su nejasni. Tako|e, u~iwena je i povredaiz ta~ke 8. istog ~lana, jer nezakonitim postupawem suda du`niku nijedata mogu}nost da se izjasni o predlogu. Naime, u pobijanom re{ewu li-kvidaciono ve}e ocewuje da su ispuweni uslovi za otvarawe postupkalikvidacije samo na osnovu predloga, bez izja{wavawa du`nika.

Iz navedenih razloga, u nastavku postupka nu`no je postupiti u skladusa navedenim odredbama i pokrenuti prethodni postupak za utvr|ivawe dali postoje uslovi za otvarawe postupka likvidacije nad du`nikom iprimerak tog re{ewa sa predlogom dostaviti likvidacionom du`niku,zajedno sa pozivom za ro~i{te povodom predloga.

(Re{ewe Vi{eg trgovinskog suda, P`. 745/04 od 11.III 2004)

ROK ZA PODNO[EWE PRIJAVA POTRA@IVAWA

(^lan 90. stav 1. ta~ka 6. ZPPSL)

Samo pod uslovom da su poverioci u oglasu bili upozoreni na poslediceprekora~ewa rok za prijavqivawe potraìvawa od 60 dana je prekluzivan.


Stoje navodi zahteva za za{titu zakonitosti o pogre{noj primeni od-redbi ~lana 90. stav 1. ta~ka. 6. Zakona o prinudnom poravnawu, ste~aju ilikvidaciji ("Sl. list SFRJ", br. 84/89 i "Sl. list SRJ", br. 37/93 i 28/96).Obavezni deo oglasa o otvarawu ste~aja ~ini i upozorewe o posledicamaprekora~ewa roka prijave potraìvawa u ste~aju. Naime, ~lanom 18. Zako-na o izmenama i dopunama Zakona o prinudnom poravnawu, ste~aju i likvi-daciji ("Sl. list SRJ", br. 28/96), rok za prijavqivawe potraìvawa iz~lana 90. stav 1. ta~ka 6. ZPPSL produèn je sa 30 na 60 dana od dana ob-javqivawa u "Slu`benom listu SRJ", ali je propisana i obavezna sadr-ìna oglasa koji sada mora da sadrì i upozorewe poveriocima da }e ne-blagovremeno podnete prijave biti odba~ene.

Poverioci se ne pozivaju pojedina~no da prijave potraìvawa ste-~ajnom ve}u, nego se to ~ini oglasom o otvarawu ste~ajnog postupka koji seobjavquje u "Slu`benom listu SRJ". U okviru pozivawa na prijavqivawepotraìvawa ste~ajnom ve}u moralo je da bude sadràno i obavezno upo-zorewe o posledicama prekora~ewa roka prijave potraìvawa. Prijavapotraìvawa u ste~aju nema evidencioni karakter (kao {to je to ina~eslu~aj sa prijavom razlu~nog poverioca - ~lan 117. ZPPSL), pa zbog pro-pusta suda da u oglas unese obaveznu sadrìnu koja je propisana zakonom,poverioci ne mogu da budu neopravdano uskra}eni za mogu}nost da se is-pitaju i wihova potraìvawa koja su prijavili do zakqu~ewa ro~i{ta zaispitivawe potraìvawa i pored odsustva upozorewa u oglasu o posledi-cama prekora~ewa roka prijave potraìvawa. Zna~aj upozorewa, kako tosa osnovom isti~e Republi~ki javni tuìlac, ogleda se upravo u tome {to


283

je sada posle novele zakona iz 1996. godine iskqu~ena mogu}nost da se naro~i{tu za ispitivawe prijavqenih potraìvawa ispituju i one prijavekoje su podnete posle isteka roka za prijavu potraìvawa.

(Re{ewe Vrhovnog suda Srbije, Pzz. 36/01 od 19. IX 2001)

NAÎN POZIVAWA POVERILACA U POSTUPKU LIKVIDACIJE

(^l. 90. i 157. Zakona o prinudnom poravnawu, ste~aju i likvidaciji)

U postupku likvidacije na ro~i{te za ispitivawe potraìvawa pove-rioci se ne pozivaju pojedina~no, ve} se to ~ini oglasom koji se objavquje u"Slu`benom listu SRJ".


Neosnovan je àlbeni navod da poverilac nije pozvan na ro~i{te zaispitivawe potraìvawa u postupku likvidacije. Po stawu u spisima,ro~i{te za ispitivawe potraìvawa poverilaca odràno je 1.2.1999.godine, a na to ro~i{te poverioci su pozvani oglasom objavqenim u"Slu`benom listu SRJ" od 18.12.1998. godine.

Poverioci se ne pozivaju pojedina~no na ro~i{te za ispitivawe po-traìvawa, ve} se to ~ini oglasom koji se objavquje u "Slu`benom listuSRJ", shodno ~lanovima 90. i 157. Zakona o prinudnom poravnawu, ste~ajui likvidaciji.

(Re{ewe Vi{eg privrednog suda u Beogradu, P`. 85/00 od 3.II 2000)

IZLU^NO PRAVO POVERIOCA I OVLA[]EWE STEÂJNOG UPRAVNIKA DA OTKA@E ZAKUP

(^l. 107. i 109. ZPPSL)

Prava raspolagawa na zakupqenim poslovnim prostorijama je izlu~nopravo i ne zavisi od ovla{}ewa ste~ajnog upravnika ste~ajnog du`nika(koji moè da bude kako zakupodavac tako i zakupac) da otkaè sam zakup.


Prema utvr|enom ~iweni~nom stawu proizilazi da tuèni koristi po-slovni prostor za obavqawe delatnosti po ugovoru o zakupu zakqu~enimizme|u tuènog i Op{tine V.

Op{tina V. u vreme zakqu~ewa ugovora bila je ovla{}ena da raspolaèpredmetnim poslovnim prostorom, dok je nosilac prava raspolagawa naistom poslovnom prostoru Republika Srbija. Sem toga, utvr|eno je da jenad tuènim otvoren ste~ajni postupak. Tuìlac je tu`bom traìo da seposlovne prostorije u dru{tvenoj svojini izlu~e iz ste~ajne mase ste~aj-nog du`nika.

Na osnovu izloènog ~iweni~nog stawa, pravilno je Vi{i privrednisud primenio materijalno pravo kada je potvrdio presudu privrednog sudakojom je usvojen tu`beni zahtev tuìoca.


284

Nosilac prava raspolagawa ima pravo izdvajawa predmetnog poslov-nog prostora koji je ste~ajni du`nik samo bio zakupio od strane Op{tineVra~ar kojoj je bilo povereno gazdovawe poslovnim prostorom. Stoga seneosnovano u reviziji ukazuje da tuìlac neosnovano tu`bom traì da seposlovni prostor izlu~i iz ste~ajne mase ste~ajnog du`nika, ovde tuè-nog, shodno odredbi ~lana 117. Zakona o prinudnom poravnawu, ste~aju ilikvidaciji i da se sporni odnos ima raspraviti primenom odredbe ~lana108. stav 1. Zakona o prinudnom poravnawu, ste~aju i likvidaciji. Odred-ba ~lana 108. Zakona o prinudnom poravnawu, ste~aju i likvidaciji prven-stveno se odnosi na dvostrane teretne ugovore kod kupoprodaje, {to pro-izilazi iz sadrìne stava 5. navedene odredbe, a na to ukazuje i odredba~lana 109. istog zakona, kojom je regulisano pravo ste~ajnog upravnika daotkaè ugovor o zakupu, iz ~ega proizilazi da je pravilno prvostepeni sudraspravio sporni odnos primenom odredbe ~lana 117. stav 1. Zakona oprinudnom poravnawu, ste~aju i likvidaciji. Otvarawe ste~ajnog postup-ka ne uti~e na pravo izdvajawa stvari koje ne pripadaju du`niku (izlu~naprava).


OTKAZ ZAKUPA OD STRANE STEÂJNOG UPRAVNIKA I SAGLASNOST NADLE@NOG DR@AVNOG ORGANA

(^l. 109. st 1. Zakona o prinudnom poravnawu, ste~aju i likvidaciji i ~l. 8. i 8a. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije)

Za otkaz ugovora o zakupu od strane ste~ajnog du`nika (upravnika) po-trebna je saglasnost Republi~ke direkcije za imovinu, ukoliko se pred-metna nepokretnost nalazi u dràvnoj svojini.


Neposredno je u toku provedenog postupka utvr|eno da je nad tuì-ocem re{ewem Privrednog suda u B. otvoren postupak ste~aja. Osnovanosttu`benog zahteva nièstepeni sudovi su zasnovali na ~iwenici da je tu-ìlac tuènom uz tu`bu dostavio otkaz ugovora o zakupu predmetnihposlovnih prostorija i izveli su zakqu~ak da je tu`beni zahtev osnovanshodno odredbi ~lana 109. stav 1. Zakona o prinudnom poravnawu, ste~ajui likvidaciji prema kom ~lanu ugovor o zakupu ste~ajni upravnik moèotkazati nezavisno od zakonskih ili ugovornih rokova i to svakog prvogdana u mesecu sa otkaznim rokom od 30 dana.

Ta~no je da je ~lanom 109. stav 1. Zakona o prinudnom poravnawu, ste-~aju i likvidaciji propisano da ugovore o zakupu ste~ajni upravnik moèotkazati nezavisno od zakonskih ili ugovornih rokova i to svakog prvogdana u mesecu sa otkaznim rokom od 30 dana. Me|utim, pobijane presudedonete su uz pogre{nu primenu materijalnog prava jer su neèstepenisudovi izveli pogre{an zakqu~ak da prilikom dono{ewa odluke u ovojpravnoj stvari nije bilo mesta primeni Zakona o sredstvima u svojiniRepublike Srbije.


285

Po stanovi{tu ovog suda u konkretnom sporu bez obzira {to je tu`-ilac u ste~aju nièstepeni sudovi su bili du`ni da primene odredbe ~l.8. i 8a. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije ("Sl. glasnik RS",br. 53/95, 3/96, 54/96, 32/97 i 44/99) prema kojim ~lanovima o davawu nakori{}ewe, odnosno u zakup kao i o otkazu ugovora o davawu na kori{}e-we, odnosno u zakup i stavqawu hipoteke na nepokretnosti koji koristeorgani teritorijalnih jedinica i druge organizacije iz stava 1. ta~ka2.ovog Zakona odlu~uje organ utvr|en zakonom, odnosno statutom teritor-ijalne jedinice i druge organizacije uz saglasnost Republi~ke direkcijeza imovinu Republike Srbije.

S obzirom na izneto u ponovnom postupku prvostepeni sud }e nalo`-iti tuìocu da takvu saglasnost dostavi shodno citiranoj odredbi ~l. 8.i 8a. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, a potom }e donetinovu odluku u ovom sporu.

(Re{ewe Vrhovnog suda Srbije, Prev. 8/01 od 29. III 2001)

TRO[KOVI STEÂJNOG POSTUPKA

Kada ste~ajni upravnik izgubi parnicu po{to je neosnovano osporiopotra‘ivawe poverioca tro{kovi parnice predstavqaju tro{kove ste-~ajne mase i ispla}uju se u celini pre ostalih potra‘ivawa poverilaca.Ste~ajno ve}e mo‘e odrediti da ove tro{kove snosi i sam ste~ajni up-ravnik ako je iz obesti osporio potra‘ivawe i vodio parni~ni postupak.


O delu prijavqenog potra‘ivawa na ime kamate ste~ajni upravnik seizjasnio po ~lanu 125. Zakona o prinudnom poravnawu, ste~aju i likvi-daciji tako {to je osporio taj deo potra‘ivawa, pa je prvostepeni sudpravilno uputio poverioca na parnicu u tom delu potra‘ivawa. U pos-tupku ste~aja spornosti se ne raspravqaju, a ste~ajni upravnik nepos-redno je odgovoran svakom u~esniku u ste~ajnom postupku za {tetu koju munanese namerno ili krajwom nepa‘wom. Po ~lanu 128. navedenog zakona,tro{kovi postupka iz ~lana 127. stav 1. istog zakona smatraju se tro-{kovima ste~ajne mase ako je ste~ajni upravnik neosnovano sporio potra-‘ivawe, a ste~ajno ve}e mo‘e obraditi da te tro{kove snosi ste~ajniupravnik ako je on iz obesti osporio potra‘ivawe, ili je na takav na~invodio postupak.

(Re{ewe Vi{eg privrednog suda u Beogradu, P‘. 6857/99 od 22. XII 1999)

PONI[TAJ PRODAJE NEPOKRETNOSTI U STEÂJNOM POSTUPKU

(^l. 129-136. ZPPSL)

Cena dobijena na licitaciji u postupku ste~aja ne mora odgovaratitrì{noj vrednosti i to nije razlog za poni{taj ugovora kada je nep-


286

okretnost prodata na javnoj licitaciji u zakonito sprovedenom ste-~ajnom postupku.

I z o b r a z l o ` e w a:Vrhovni sud nalazi da su pravilno nièstepeni sudovi zakqu~ili da je

tu`beni zahtev neosnovan sa razloga {to je izvr{ena prodaja nepokret-nosti u skladu sa odredbama ~l. 129. do 136. Zakona o prinudnom po-ravnawu, ste~aju i likvidaciji, te da je zakqu~eni ugovor pravno vaqan.

Nije osnovan navod revizije da zemqoradni~ka zadruga nije imala pra-vo otu|ewa nepokretnosti. Ovo sa razloga {to otu|ewe nije izvr{ila ZZ,ve} je otu|ewe izvr{eno u ste~ajnom postupku, iz ~ega proizilazi da su ste-~ajni organi izvr{ili prodaju radi namirewa dugova te zadruge, odnosnoradi namirewa ste~ajnih poverilaca zadruge.

Kako je prilikom prodaje nepokretnosti u svemu postupqeno premaodredbama Zakona o prinudnom poravnawu, ste~aju i likvidaciji i nep-okretnosti prodate na javnoj licitaciji, a da pri tom nema povrede pos-tupka, onda proizilazi da su navodi revizije kojim se isti~e da je nepo-kretnost prodata ispod cene bez zna~aja.

Ovo sa razloga {to je za postupak licitacije bitno da se licitacijajavno objavi, te da postoji mogu}nost da neograni~eni broj lica u~estvujeu postupku licitacije, odnosno da je postupak licitacije proveden po za-konu. U konkretnom slu~aju u postupku licitacije su u~estvovala tri licaod kojih je najpovoqniji bio drugotuèni i to je ona vrednost koja se uprodaji u ste~aju mogla ostvariti. To ne mora biti trì{na vrednost.Prema tome, dobijena cena na licitaciji u postupku ste~aja ne mora odgo-varati trì{noj vrednosti i to nije razlog za poni{taj ugovora kada jenepokretnost prodata na javnoj licitaciji u zakonito sprovedenom ste-~ajnom potupku.

Otuda je bez zna~aja neka druga vrednost koju je neki drugi organ utvr-dio sa razloga {to je izvesno da se ta cena nije mogla dosti}i na javnojlicitaciji, koja ja zakonito sprovedena.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Prev. 122/01 od 6. VI 2001)

LIKVIDACIJA I PREKID PARNI^NOG POSTUPKA

(^l. 157. Zakona o prinudnom poravnawu, ste~aju i likvidaciji)

Otvarawem postupka likvidacije nastupa prekid parni~nog postupka usvim parnicama gde se kao stranka pojavquje preduze}e nad kojim je otvorenlikvidacioni postupak.

Odredbe Zakona o prinudnom poravnawu, ste~aju i likvidaciji koje se od-nose na ste~ajni postupak, shodno se primewuju i na postupak likvidacije.

I z o b r a z l o ` e w a:Pravilno je prvostepeni sud postupio kada je doneo oàlbeno re{ewe

i parni~ni postupak u ovoj pravnoj stvari prekinuo primenom odredbe


287

~lana 212. stav 1. ta~ka 4. ZPP, budu}i da je nad tu`enim otvoren postu-pak likvidacije re{ewem Privrednog suda u B.

Odredbom ~lana 212. stav 1. ta~ka 4. ZPP je predvi|eno da }e se postu-pak prekinuti po sili zakona kada nastupe pravne posledice otvarawaste~ajnog postupka. Me|utim, odredbe Zakona o prinudnom poravnawu,ste~aju i likvidaciji ("Sl. list SRJ", br. 37/93, 28/96) su lex speciallis uodnosu na odredbe ZPP, u situaciji kada se radi o ste~aju i likvidaciji,jer je odredbom ~lana 157. istog zakona predvi|eno da se odredbe Zakona oprinudnom poravnawu, ste~aju i likvidaciji koje se odnose na ste~ajnipostupak shodno primewuju i na postupak likvidacije.(Re{ewe Vi{eg privrednog suda u Beogradu, P`. 3260/2000 od 11.V 2000)

ZASTARELOST POTRA@IVAWA STE^AJNOG DU@NIKA

Zastarelost potra‘ivawa ste~ajnog du‘nika kao poverioca premawegovim du‘nicima ne te~e godinu dana od dana otvarawa ste~ajnog pos-tupka, {to zna~i da takva potra‘ivawa ne zastarevaju po proteku odtri, ve} od ~etiri godine.

I z o b r a z l o ‘ e w a :Prema ~lanu 103. stav 2. Zakona o prinudnom poravnawu, ste~aju i li-

kvidaciji, zastarelost potra‘ivawa ste~ajnog du‘nika prema wegovimdu‘nicima ne te~e godinu dana od dana otvarawa ste~ajnog postupka. Sobzirom da je nad tu‘iocem otvoren postupak ste~aja re{ewem privred-nog suda od 6.maja 1997. godine, to zastarelost potra‘ivawa tu‘ioca nijetekla godinu dana, po~ev od 6. maja 1997. godine. To zna~i da potra‘ivawetu‘ioca prakti~no zastareva u roku od ~etiri godine, a ne u roku od trigodine, kako je to predvi|eno ~lanom 374. ZOO i ~lanom 369. Zakona oprinudnom poravnawu, ste~aju i likvidaciji. Kako se iz nalaza ve{takavidi da je tu‘ilac obra~un kamate vr{io po ra~unima koji su dospevaliza naplatu od 1.11.1995. godine, a tu‘ba je predata sudu 25.8.1998. godine,to nije protekao rok od ~etiri godine za zastarelost ovoga potra‘ivawa.Samim tim nije ni prestalo potra‘ivawe tu‘ioca, pa je pravilno prvo-stepeni sud postupio kada je delimi~no usvojio tu‘beni zahtev.(Presuda Vi{eg privrednog suda u Beogradu, P‘.1226/2000 od 23. II 2000)

289

S A D R @ A J

SVOJINSKOPRAVNI ODNOSI - - - - - - - - - - - - - - - - - - 5

Pravo svojine - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 5

Za{tita prava svojine - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 23

Pravo slu`benosti - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 27

Dràvina - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 31

Pravo zaloge - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 35

NASLEDNO PRAVO - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 41

Zave{tawe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 41

Neva`nost zave{tawa - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 52

Ugovor o doìvotnom izdràvawu - - - - - - - - - - - - - - - - - - 54

Ustupawe i raspodela imovine za ìvota - - - - - - - - - - - - - 76

Ugovor o poklonu - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 77

Prelazak zaostav{tine na naslednike - - - - - - - - - - - - - - - 82

PORODI^NI ODNOSI - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 95

Izdràvawe bra~nog druga - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 95

Izdràvawe dece, roditeqa ili drugih srodnika - - - - - - - 96

Odre|ivawe izdràvawa - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -103

Imovinski odnosi bra~nih drugova - - - - - - - - - - - - - - - - -105

Imovinski odnosi vanbra~nih drugova - - - - - - - - - - - - - -108

Imovinski odnosi ~lanova porodi~ne zajednice - - - - - - -111

Razvod braka - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -114

STANOVAWE - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -115

OBLIGACIONI ODNOSI - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -145

Naknada {tete - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -145

290

Ugovori - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -192

Prodaja - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -210

Zajam - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -215

Zakup - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -217

Ugovor o delu - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -222

Ugovor o gra|ewu - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -223

Ugovor o komisionu - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -224

Ugovor o zalozi - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -227

Kamata - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -230

Zastarelost potra`ivawa - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -239

Bankarsko poslovawe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -246

OSIGURAWE - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -251

PRINUDNO PORAVNAWE, STE^AJ

I LIKVIDACIJA - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -273

SUDSKA PRAKSA IZ OBLASTI IMOVINSKIH ODNOSA...Grupa prire|iva~a SUDSKA PRAKSA IZ OBLASTI IMOVINSKIH...

Documents

Transcript of SUDSKA PRAKSA IZ OBLASTI IMOVINSKIH ODNOSA...Grupa prire|iva~a SUDSKA PRAKSA IZ OBLASTI IMOVINSKIH...