1

(Obavezni predmet)

Fond časova: 3+2; letnji semestar

Nastavnik: Dr Dušan Stanojević, prof.

2

LITERATURA: 1. Stanojević D, Održivi razvoj, skripta (u elektronskoj

formi), VTŠSS Šabac, 2011, vtssa@ptt.rs 2. Petar Đukić: Održivi razvoj, Beograd, 2008. 3. Milutinović, S. (ur.) Lokalni održivi razvoj: Izazovi

planiranja razvoja na lokalnom nivou. Beograd, 2004., 4. web-sajt Ministarstva energetike, razvoja i zaštite

životne sredine: http://www.merz.gov.rs/lat 5. Nacionalna strategija održivog razvoja Srbije 2008..,

www.odrzivi-razvoj.gov.rs 6. Akcioni plan za sprovođenje Strategije Održivog razvoja

R. Sbije za period 2009. – 2017. god. 7. Strategija održivog razvoja Grada Šapca 8. Lokalni ekološki akcioni plan Šapca (LEAP) 9. web-sajt Organizacije UN za životnu sredinu UNEP:

http://www.unep.org

3

Upoznavanje sa doktrinom održivog razvoja i razumevanje kompleksne međusobne povezanosti elemenata koji ga sačinjavaju, kao i važnosti ostvarivanja politike održivog razvoja na nacionalnom i globalnom planu.

Osposobljenost studenata da kroz usvojena znanja formiraju ispravan sopstveni stav prema održivom razvoju, i odgovorno u svom okruženju tumače ideje, ciljeve i metode održivog razvoja, radeći tako na dobrobit današnjih, ali i budućih generacija koje će živeti na našoj planeti.

4

Struktura obaveza i ocena znanja

Predispitne obaveze poena Završni ispit poena

Pohađanje nastave 10 Kolokvijum 15

Vežbe 10 Završni ispit 35

Seminarski rad 30

5

6

Zamislite da ste sa porodičnim imanjem koje je u vašoj porodici generacijama, nasledili bunar poznat po odličnoj vodi za piće.

Bunar ima svoj kapacitet (količinu vode koju mozete dnevno iscrpeti), što znači da se ne sme iscrpljivati više (brže) nego što u njega voda spontano pristiže, inače će se voda zamutiti, a vremenom, zidovi bunara urušiti.

Isto tako, bunar će postati neupotrebljiv i ako ga svojim nemarnim odnosom zagadite.

Ako bi se ponašali neodgovorno, kao krajnji rezultat, vaši naslednici ne bi imali bunar i čistu, svežu vodu

Planeta na kojoj živimo se nalazi u situaciji sličnoj opisanom bunaru!

Kada je pračovek prevazišavši nomadski način života, došao u fazu primitivnog organizovanja zajednice i počeo da se u naseobini bavi zemljoradnjom, MORAO je da od količine ubranog zrna jedan deo ne utroši, već da ga sačuva da bi ga posejao, ostvario novi rod i obezbedio hranu za novi godišnji ciklus. Zajednica koja to ne bi uspela, najčešće nije imala šanse da opstane.

7

8

• Sećate li se filma “The Waterworld” (1995.) sa Kevinom Kostnerom, u kome je naša planeta u nepoznatoj budućnosti preplavljena vodom, a ljudi žive na veštačkim ostrvima u velikoj oskudici, ratuju za hranu, pitku vodu i energente sa nejasnim sećanjem na davno nestalo plodno kopno...

• Da li je moralno dopustivo da ljudi, koji danas žive na planeti, svojim nemarom i/ili egoizmom dovedu do toga da generacije koje će živeti na ovoj planeti u budućnosti, ne budu u stanju da zadovolje svoje osnovne životne potrebe?

9

Što je to Održivi razvoj?

O pojmu održivog razvoja • Pojam “održivi razvoj” došao je iz šumarstva,

a odnosi se na međusobnu usaglašenost pošumljavanja novim drvećem, i seče šume. Primenjujući princip održivog razvoja, bez smanjenja površine šume, kontinualno se postiže novi prirast šume, a da se ne narušavaju šumska životna staništa (habitati životinja, ptica,.... )

• Drugim rečima, u šumi se može poseći (najviše) onoliko starih stabala koliko je novih zasađeno

tako da se u privrednom pogledu, kao moto održivog razvoja može istaći:

• Živeti od profita, a ne od osnovne supstance! 10

VAŽNI DATUMI I DOKUMENTI VEZANI ZA ODRŽIVI RAZVOJ

• 1972. - Stokholmska konferencija o životnoj sredini • 1983. – Komisija UN za životnu sredinu i razvoj (Brundtland-

komisija) • 1992. – Konferencija UN o životnoj sredini i razvoju u Rio de Janeiru • 2002. – Svetski summit o održivom razvoju - “Rio + 10” –

Johannesburg • 2009. –Summit o globalnom zagrevnju, Kopenhagen • 2012. –Svetski summit održivom ratzvoju –Rio +20 – Rio de Janeiro

• 1987. – Brundtland- komisija: – izveštaj “Naša zajednička budućnost”

• 1992. – Konferencija UN o životnoj sredini i razvoju u Rio de Janeiru: – Agenda 21, Deklaracija iz Rija, – Okvirna konvencija o promjeni klime, – Konvencija o biološkoj raznolikosti

• 2002. – Svetski summit u Johannesburgu : – Plan za sprovođenje i Deklaracija o odrzivom razvoju – Kjoto-protokol....

11

• U opštim crtama osnovni princip održivog razvoja, kao šire primenjenog pojma definisala je Komisija UN-ova pod vodstvom bivše premijerke Norveške

1987. godine. • Ova definicija OR glasi:"Održivi razvoj je takav razvoj

koji zadovoljava potrebe sadašnje generacije, a istovremeno ne ugrožava mogućnost budućih genaracija da zadovolje svoje potrebe.“

• Danas prihvaćene definicije održivog razvoja su slične, ali nešto fleksibilnija, pa tako jedna od njih glasi : "Odgovoriti na zahteve današnje generacije, a da se pri tome ne unište mogućnosti da buduće generacije odgovore na svoje zahteve."

• Ova definicija je, proizašla iz ideje rođene na Konferenciji o životnoj sredini i razvoju u Riju 1992. godine. Kasnije, kroz kontinualan proces, dopunjavana je i proširivana na sledećim konferencijama i uobličena u današnjoj formi, u na Konferenciji u Johanesburgu, 2002. godine.

12

13

Postepeno, razumevanje održivog razvoja proširilo se na “tri stuba održivog razvoja", koji pored obuhvata i , i (t.j. harmoničan društveni razvoj).

• Shvatajući značaj pitanja održivog razvoja, i potrebu da se ono što bolje izuči, i zatim prevede u konkretne efikasne akcije, Ujedinjene nacije su period od 2005-2014. godine proglasile

• "Ako naš svet treba da se kreće putem održivog razvoja, onda se to tiče svih ljudi na svetu i njihovih životnih navika. Da bi sudelovali u ovim procesima, ..........., potrebno je da svako od nas: – Razume složenost problema, – Poseduje socijalne i političke kompetencije, i – Ima spremnost i sposobnost da deluje u svojoj, ali i

izvan svoje oblasti.“

[Martin K., andragog; umwelt & bildung 3/2004, S. 5]

14

• Obrazovanje za održivi razvoj, očigledno zahteva poznavanje velikog broja oblasti, i zato je zahtevno i složeno.

• “Obrazovanje za održivi razvoj "ne predstavlja puko proširenje ekološkog obrazovanja na socijalne i ekonomske aspekte", već znači ravnopravnu interakciju političkog obrazovanja, globalnog ekonomskog učenja, ekološkog obrazovanja i zdravstvenog vaspitanja.”

[Willi Linder, Hohe Ansprüche; in: umwelt & bildung 3/2004, S. 3]

• "Cilj UN-ove dekade obrazovanja za OR je da spoji različite inicijative počev od svestranog obrazovanja koje uključuje i političko i ekološkog i ekonomsko, pa do reafirmacije

. [Johannes Tschapka; zitiert nach: ökolog Netzwerkzeitung 3/2004

"Nachhaltigkeit leben (und) lernen"; in: umwelt & bildung 3/2004]

15

• Imajući u vidu dosadašnji stihijski razvoj civilizacije, i rizik ako se takav trend razvoja nastavi, često se postavlja sudbinsko pitanje:

• “Da li možemo biti sigurni da će se u kratkom roku promeniti svest dovoljnom broju ljudi, kako bi se spasla budućnost čovečanstva?”

• Zato je najbolje da se traženje odgovora na postavljeno pitanje, ostavi po strani (odgovor, sam po sebi ne rešava problem) i fokusira na konkretan rad u pravcu ostvarivanja održivog razvoja.“

[Fritz Schumacher (Fric Šumaher), Eko-filozof i jedan od osnivača ekološkog pokreta, autor knjige koja se pojavila 1975. godine "Small is Beautiful"]

16

Pročitajte ovaj tekst:

Svemirski brod “Zemlja”# • "Zamislimo da je cela Zemlja svemirski brod neke

civilizacije. Sa svim ljudima koji žive na njemu, ovaj brod putuje svemirom. Putnici moraju da se zadovolje zalihama hrane, vode, kiseonika i energije koje su preostale na brodu.

• S porastom broja ljudi na brodu zalihe se smanjuju. Istovremeno, povećavaju se količine otpada i štetnih materija na brodu. Život postaje sve teži jer čistog vazduha, hrane i vode je sve menje.

• Neki od putnika ovog svemirskog broda su zabrinuti. Oni predviđaju skori kraj zbog nedostatka kiseonika, vode, hrane, smrzavanja (

). Ostali troše zalihe koje se bliže svom kraju i ne obaziru se na upozorenja. Oslanjaju se na to da će nekom nešto u poslednjem trenutku pasti na um, što će dovesti do spasenja svih."

[Hans-Georg Herrnleben/Jochen Henrich, Thema im Unterricht 7/1997: Umweltfragen, Bundeszentrale für politische Bildung, Bonn]

#(ovo se može uzeti kao simbolični opis sveta, danas) 17

• "Za čitanje teksta “Svemirski brod Zemlja” potreban je otprilike jedan minut. Tokom jednog minuta na planeti ...

• ... U vazduh se emituje 38.000 tona ugljen-dioksida • ... ljudi unište 3,5 km2 šume. • ... Nastane 15.000 tona smeća. • ... 90 novih automobila dodatno optereti našu

životnu sredinu. • ... skoro jedan kvadratni kilometar prirodnih

površina se izgubi gradnjom ili ograđivanjem. • ... broj stanovnika se poveća za 165. • ... oko 40 ljudi umre od gladi." [Hans-Georg Herrnleben/Jochen Henrich, Thema im Unterricht

7/1997: Umweltfragen, Bundeszentrale für politische Bildung, Bonn]

18

• Ukoliko održivi razvoj shvatimo ozbiljno, rezultat će biti nužnost prihvatanja u gotovo svim oblastima života. Ne samo da se moraju promeniti naše potrošačke navike, što je samo po sebi već dovoljno teško, već

• Održivi razvoj je istovremeno i jednostavan (u ideji), i složen (u realizaciji).

• Sa jedne strane intuitivno razumemo o čemu se tu radi: "Ne smemo zaklati kravu od koje sutra očekujemo da nam daje mleko," kako se to kaže u narodu.

• Sa druge strane teško nam je da zamislimo društvo koje zaista ide putem održivog razvoja, jer bi se u tom slučaju sve moralo promeniti,

• Iz svega proizilazi da je ključna reč vezana za prihvatanje održivog razvoja:

19

• "Debata o održivom razvoju usmerena je ka društvenom (a istovremeno i globalnom) prihvatanju novih kriterijuma razvoja koji poštuju prirodu, ne uzimaju industrijski rast kao jedini kriterijum razvoja, i odbacujuju razvojne ambicije oslonjene na potrošački orijentisanu civilizaciju. (Danas, ovi kriterijumi su apsolutno zapostavljeni u najvećem delu sveta)

• Kod održivog razvoja, reč je o novoj slici budućnosti društvenog razvoja na bazi univerzalnih vrednosti, kao što su na primer: sloboda, demokratija, pravednost itd."

[Thomas Jäger/Michael Schwarz, Das sozial-ökologische Innovationspotential einer nachhaltigen, zukunftsfähigen Entwicklung auf betrieblicher und kommunaler Ebene; in: Aus Politik und Zeitgeschichte 50/1998, Bonn, S. 23]

20

21

Budemo li nastojali da zadovoljimo pritisak na kontinuirani ekonomski rast biće značajno umanjen, a koncept održivog razvoja lakše ostvariv

KONCEPT ODRŽIVOSTI

Koncept održivosti

• Održivost (Održivi razvoj) javlja se a efikasne

organizacije ljudskih aktivnosti na planeti

• Postoje izvesne razlike u interpretaciji ovog koncepta u literaturi, ali mu svi priznaju centralno mesto u razmatranju dugoročne perspektive opstanka i napretka čovečanstva.

22

ODRŽIVOST

• Pojam održivosti u ekonomskoj literaturi nije nov.

• Prvi put se javlja u klasičnim delima ekonomske nauke IX veka u traganju za odgovorom na pitanje:

Kakva je perspektiva čovečanstva? • Posle (intuitivne, ali ispravne) pretpostavke u XIX

veku, da je stagnacija (konačnost rasta), sudbina čovečanstva, početak, i prve decenije XX veka donele su novu ekonomsku doktrinu- Neo-klasičnu teoriju rasta, koja predviđa stalni rast.

• Ova teorija potpuno negira bilo kakvu mogućnost dostizanja stacionarnog stanja razvoja, pa tako, tada logično pitanje mogućeg iscrpljivanja prirodnih resursa, gubi značaj.

23

• Centralno mesto u novoj teoriji dobija naučno-tehnički progres

• U vreme politički bipolarnog sveta u XX veku, na jednoj strani, kapitalistički svet je smatrao da je u okviru i politike dat odgovor na sve izazove ekonomske nestabilnosti, pa zato čovečanstvu sleduje skladan dalji razvoj.

• Na drugoj strani, pak, komunistički svet je nepokolebljivo verovao u ispravnost temeljnih postavki tzv. , nadajući se da će njegovim doslednim sprovodjenjem u život, budućnost čovečanstva biti osigurana.

24

• Ekonomski teoretičari komunističkih (socijalističkih) država (pre svega SSSR), razvijali su koncept planske privrede

(na kome konkurencija određuje uspešnost i rezultate).

• Ovaj koncept, u kome država propisuje šta će i koliko koji proizvođač proizvesti, i po kojoj ceni će proizvod prodati, zakonito je vremenom doveo

zbog izostanka (privatne) preduzetničke inicijative i privatne svojine, kao motiva efikasnosti i ekonomskog progresa.

25

• Kejnzijanska ekonomija (ili Keynesova škola) naziv je za makroekonomsku teoriju utemeljenu na idejama engleskog ekonomiste Džona Mejnarada Kejnza (John Maynard Keynes).

• Keynes je te ideje formulisao u svom delu ‚”The General Theory of Employment, Interest and Money” 1936. god.

• Prema ovoj teoriji pojednostavljeno, priznaje se da

(monetarnom politikom centralne banke, fiskalnom politikom vlade,.., čime se otklanjaju poremećaji i stimulišu poželjna privredna kretanja.

• (Ova teorija prenaglašava i idealizuje korektivu ulogu države u rešavanju povremeno neizbežnih ekonomskih teškoća,primer: ekonomska kriza u SAD koja je eskalirala 2008. god. zbog pohlepe bankarskog sektora, i sadašanja, u državama EU, npr. Grčkoj, Španiji, Italiji i dr. gde su državne intervencije dale veoma ograničene rezultate)

26

Kejnzijanska ekonomija x

• Iako se delo Kejnza dalo veliki doprinos razvoju teorije ekonomije i smatra jednim od najuticajnijih u istoriji ekonomske nauke, njegova tumačenja i danas su predmet brojnih kritika.

• Naime, već sedamdesete godine 20. veka, pokazale su svu dubinu zabluda i na jednoj i na drugoj strani bipolarnog sveta.

privrednom životu razvijenih kapitalističkih zemalja, definitvno je poljuljala verovanje u neupitnu ispravnost Kejnzijanske doktrine. – Stagflacija je stanje privrede koje karakteriše opšti

skok cena (inflacija) uz istovremenu stagnaciju proizvodnje. Odatle i dolazi ime ove pojave, stagnacija + inflacija = Stagflacija

27

• U socijalističkom (komunističkom) svetu, sa druge strane,

, zbog kojih će se devedesetih godina XX veka, socijalistički svet definitvno srušiti.

• Nesumnjivi znaci kraja ere pantehnološkog optimizma pojavili su se prvi put u vidu tzv. naftnih šokova, praćenih rastom svetskih cena niza sirovina i energetskih inputa sedamdesetih godina.

Na pitanje održavosti pažnju je prvi argumentovano i dramatično skrenuo Nicholae Georgescu-Roegen (Konstanca, Rumunija 1904.-Nešvil, SAD 1994.)

1971. godine, knjigom “Zakon entropije i ekonomski proces”, ovaj autor je na naučni način, zasnovan na termodinamičkim analizama, argumentovano dokazao da

Knjiga, i kasnije studije sledbenika ovog autora, skrenula su pažnju , , ali i

u svetu, i stvorile uslove za globalnu organizovanu političku akciju (kojoj je pogodovala i opšta svetska krizna situacija).

29

. god. u Stokholmu na Konferenciji UN o životnoj sredini inicirano je osnivanje

UNEP

. god. Koordinisanom akcijom nacionalnih i međunarodnih tela OUN, proklamovan je

(Svetska strategija očuvanja prirode)

. god. OUN je formirala

na čijem čelu je bila ugledna norveška političarka, Gro Harlem Brundtland

30

. god. Bruntlad komisija je dala u kojem je

god., uočavajući opasnost od potencijalnih klimatskih promena, Svetska meteorološka organizacija i Program UN za životnu sredinu (UNEP) su ustanovili

, sa ciljem da sakupi sve relevantne naučne, tehničke i društveno-ekonomske informacije vezane za promenu klime, osobito antropogene faktore ovih promena.

. god. brojne aktivnosti državnih i nevladinih organizacija širom sveta, dovele su do održavanja

, UNCED u Rio de Janeiru.

je istorijski važna jer su se prvi put na jednom mestu sakupili političari (državnici), naučnici i stručnjaci različitih usmerenja (klimatolozi, meteorolozi, sociolozi, ekonomisti, pravnici,..), različite, ekološki orijentisane nevladine organizacije, novinari, i dr.

• Na ovoj konferenciji usvojeni, pored niza važnih dokumenata, usvojena je i

.

32

. god. osnovana je (UNCSD) sa prvenstvenim ciljem da

nadgleda sprovođenje pomenutih usvojenih dokumenata i drugih akata

• Na samitu 2000. god. u Njujorku lideri 189 zemalja usvojili su

(jednakost, siolidarnost, tolerancija, poštovanje prirode, podela odgovornosti)

god. održan je . Na ovom samitu države

učesnice su se saglasile da u što kraćem vremenskom roku pristupe izradi i usvajanju nacionalnih strategija održivog razvoja čime bi se rad na prihvatanju OR podstakao. 33

34

Milenijumski ciljevi razvoja do

2015

Smanjiti smrtnost

dece <5 za 2/3

Iskoreniti krajnje

siromaštvo i glad

Univerzalnost osnovnog

obrazovanja

Jednakost među

polovima- veća prava

ženama

Smanjiti smrtnost

majki za 3/4

Izboriti se sa HIV-om,

malarijom,...

Osigurati održivost prirodne sredine

Razviti globalno

partnerstvo za razvoj

Milenijumski ciljevi razvoja do 2015 (doneti na konferenciji u Njujorku 2000. god.)

• U junu god održan je svetski UNCSD samit u sa osnovnim ciljem da sagleda stanje u

svetu dvadeset godina posle prve Konferencije u Riju, i ponudi nove ideje i smernice OR.

• Najvažnije teme Rio + 20 konferencije unapred su

bile definisane u 7 tačaka: 1. Zaposlenost 2. Energija 3. Gradovi 4. Hrana 5. Voda 6. Okaeni 7. Katastrofe

• Svaka od ovih tema u sebi sadrži veliki broj pitanja koje su tokom konferencije, bile predmet diskusije.

35

• Iako konačno postoji globalna saglasnost da planeta Zemlja, sa svojim potencijalima, ne sme biti degradirana od strane ljudi koji danas žive na njoj u meri koja bi ugrozila buduće stanovnike Zemlje,

za čega postoje brojni razlozi.

36

RAZLOZI PODRŽAVANJA KONCEPTA ODRŽIVOSTI

• Tri osnovne grupe razloga prihvataju se kao

ishodište koncepta Održivog razvoja: • Prva grupa razloga za podržavanja OR su

a svode se na spoznaju da današnja generacija ne treba da ostavi potomstvu u nasleđe, ništa manje šanse za razvoj, nego što ona ima sada.

• Druga grupa razloga zalaganja za održivi razvoj je :

– Ako priroda predstavlja vrednost samu po sebi, i ako je čovek samo deo prirode, očuvanje bio-diverziteta i zaliha prirodnih resursa ima opravdanje u stavu da, čovek (iako superioran) nema prava da prirodu nepovratno menja, tj. ugrožava, tako da je svaka aktivnost kojim se narušava diverzitet živog sveta ili bogatstvo resursa, neprihvatljiva.

37

Prethodna tvrdnja može se uprošćeno, ali veoma efektno predstaviti stavom:

• Kao treći razlog za nastajanje koncepta održivosti, može se navesti

da je održivi razvoj dugoročno efikasniji# jer:

neefikasnom privrednom razvoju zbog trajnog pogoršanja odnosa utrošenog i proizvedenog u globalnim razmerama.

• #Ako u nekom procesu proizvodnje nastaje otpadni materujal koji se na sadašnjem tehnološkom nivou znanja ne može da iskoristi, treba ga konzervirati i sačuvati za budućnost kada će poslužiti kao dragocena sirovina- stav je koji je ispravan i dugoročno održiv!

38

OSOBENOSTI ODRŽIVOG RAZVOJA

39

40

OSOBENOSTI ODRŽIVOG RAZVOJA •Održivi razvoj karakteriše stanje u kome:

Gro Harlem Brundtland,

(Izveštaj “Naša zajednička budućnost”, 1987).

•Održivi razvoj se podrazumeva:

uz razumevanje da će i generacije koje dolaze uveliko zavisiti od našeg

i delovanja.

•Održivi razvoj nije nepomično stanje, to je proces neprekidnih promena.

41

•U okviru stalnih promena, održivi razvoj vodi računa o:

42

• Sva četiri pomenuta zahteva moraju se uklapati u sadašnje, ali i buduće potrebe:

• (1) Eksploataciju neobnovljivih resursa redukovati, a obnovljivih, uvećati, gde god, i koliko god je to moguće (npr. izolacioni materijal u građevinarstvu od stiropora ili kamene vune?)

• (2) Izgrađena nuklearna elektrana rešava današnji problem snabdevanja energijom nekog regiona (ili države), ali nužno je bezbedno zbinjavanje takve elektrane po isteku životnog veka (posle tridesetak godina), pripašće sledecoj generaciji!!

• (3) Tehnološki razvoj treba planirati uz preusmeravanje sa fosilnih energenata na obnovljive izvore energije, (sunce, vetar, geotermalna energija, biomasa,.)

• (4) Podsticati osnivanje nacionalnih i međunarodnih tela koja će biti uključena u koordinaciju, planiranje i realizovanje nabrojanih usmerenja i davati im najveći publicitet

43

OR mora započeti od svakog pojedinaca:

, (odluka o tome šta nam je u životu važno,i čemu težimo)

Za realizaciju Održivoga razvoja neophodni

su uslovi kao što su :

44

• Mogućnost napretka ka Održivom razvoju zavisi od razumevanja činjenice da je neophodno napraviti ,

• Međutim, promenama se mora upravljati, ne dopuštajući da promene upravljaju nama!

• Jedino usmeravanjem naše energije i kreativnosti prema promenama, možemo krenuti ka Održivom razvoju.

45

46

Šta razlikuje održivi, od neodrživog razvoja ?

47

Podnošljiv

Životvoran

Pravičan

Održivi razvoj Neodrživi razvoj

Poboljšanje kvaliteta života uključuje i

vrednuje istovremeno: društvene,

ekonomske i ekološke faktore (koji

kostituišu održivi razvoj)

Poboljšanje kvaliteta života zasniva se

isključivo na ekonomsko-finansijskim

parametrima kao temelju blagostanja i

sreće

Ekonomski, društveni i ekološki

problemi su povezani, pa se rešavanju

prilazi celovito u cilju postizanja

usaglašenih, dugoročnih rešenja

Ekonomija, društvo i zivotna sredina su tri

odvojene oblasti, uz važeću doktrinu da

napredak u ekonomskom, automatski

dovodi do napredka u ostale dve oblasti

Vodi računa o potrebama budućih

generacija i nastoji da se trajno i danas

rešavaju prisutni problemi, ne ostavljajući

ih za budućnost

Problemi se rešavaju kratkoročno, kao u

narodnoj “Drži vodu dok majstori odu”,

tako da, zapravo, njihovo rešavanje ostaje

budućim generacijama

48

Održivi razvoj Nerodrživi razvoj

Vodi računa o životnoj sredini i njenom

kapacitetu koji treba da je podloga svim

odlukama u ljudskom delovanju

Briga o životnoj sredini se posmatra kao

luksuz, pa je treba sprovoditi samo onda

ako to sebi možemo priuštiti

Uspostavljena je ravnoteža individualnih

prava i kolektivne odgovornosti

Težište je na individualnim pravima

pojedinca (danas je to zlatno pravilo

razvijenih demokratija)

U rešavanju pitanja važnih za društvenu

zajednicu, postoji saradnja između

eksperata i običnih ljudi#, da bi planovi

bili humanizovani i zadovoljili potrebe

ljudi

Strateško planiranje je posao isključivo

eksperata i specijalista, a oni taj posao

posmatraju tehnički #

49

#Pre nekoliko godina između građana jedne mesne zajednice i lokalne samouprave (opštine) u Beogradu vođen je “rat” da se mali park između stambenih zgrada na kome se igraju deca ne pretvori u javni parking. Projektanti nisu vodili računa o potrebama građana, već su isključivo rešavali problem lokane samouprave kojoj nedostaju parking-mesta.

Na putu prema Održivom razvoju do sada promena stava koji

je decnijama dominirao:

u stav:

Prema novoj doktrini, kvalitet životne sredine postaje bitna komponenta razvoja današnjih i budućih generacija.

50