STARENJE –SPECIFIČNA · Fiziologija starenja •Kosa gubi melanin i postaje seda, promena...

STARENJE –SPECIFIČNA

FIZIOLOGIJA I GLOBALNE

PERSPEKTIVE

Lučić dr Gordana

Čovek ne može učiniti ništa protiv toga

što stari, ali se mora svim silama boriti da

ne zastari.

Somerset Mom

Starenje je neminovnost.

Uzrok starenja je nepoznat.

Počinje trenutkom rađanja.

Četrdeset godina je starost za mlade ljude ,

pedeset godina je mladost za starce

Mihail Šolohov

Teorije starenja

• Evolucione teorije

baziraju se na snazi prirodne selekcije i

snazi individuuma da joj se odupre;

1940. observiranjem obolelih od

Huntigton-ove bolesti dobijena je

potvrda;

Teorija akumulacije mutacija

Teorije starenja

• Molekularne teorije zasnovane na

promenama u genskoj ekspresiji

• Proučavanjem stogodišnjaka viđeno da

veći značaj ima genom nego faktori

okruženja i socioekonomske prilike

Teorije starenja

• Ćelijske teorije formulisane 1965. po

kojima je starenje proces ograničavanja

ćelijskih deoba

• Gubitak telomera

• Stresorni momenti –slobodni radikali,

somatska mutacija

Teorije starenja

• Neuroendokrine i imunske teorije

starenje objašnjavaju kao pad odbrane i

odgovora organizma na faktore okruženja

i smanjenje adaptacije na uslove

spoljnje sredine

Postojanje više teorija znače da ne postoji

jasan i nepobitan uzrok starenja.

Fiziologija starenja

• Potrebno je znati fiziološke mehanizme

starenja da bismo lakše razlikovali

patofiziološke


• Mnoštvo činilaca spoljne sredine i unutrašnjih faktora utiče na fiziološke procese

• Uticaji mogu biti pozitivni, beznačajni ili narušavajući

• Narušavajući unutrašnji faktor aerobni metabolizam, spoljašnji hrana,nekontrolisano izlaganje sunčevim zracima, pušenje ...


Osteoporoza i ateroskleroza kao dugotrajni

procesi stvaraju dilemu da li se radi o

bolestima udruženim sa starenjem ili

patofiziološkim procesima.


• NORMALNO STARENJE je starenje u

odsustvu bolesti.

• USPEŠNO STARENJE je starenje uz

odsustvo bolesti, bez razvoja

nesposobnosti uz visok nivo mentalnih i

psiholoških funkcija i izraženu socijalnu

angažovanost.


• Ćelije postaju veće, manje sposobne za

deobu i umnožavanje, gube svoje

funkcije, masno degenerišu;

• U tkivima se taloži lipofuscin, vezivo

postaje manje elastično; mnoga tkiva

gube masu-atrofiraju;

• Organi gube funkcionalnu rezervu


• Za starenje je tipičan gubitak telesne visine oko 1cm svakih 10 godina iza 40-te godine života,a iza 70-te godine je ovaj gubitak i veći

• Telesna težina se uvećava do 55 godina kod muškaraca a do 65 kod žena potom se smanjuje

• Smanjuje se i ukupna količina telesne vode


• Promene na licu i vratu se javljaju zbog gubitka tonusa kože koja postaje tanja i suvlja što pogoduje stvaranju bora, pojavljuju se tamne fleke

• Oči zbog gubitka masnog tkiva u orbiti upadaju u duplju i bivaju manje pokretne, kapci imaju viseće vrećice koje padaju , kornea stiče sivkasti prsten-arcus senilis, iris gubi pigment i oči bivaju sive ili svetlo plave

• Gubitak zuba povećava naboranost usana, vilice gube koštanu masu i nos prominra


• Kosa gubi melanin i postaje seda, promena

počinje od 30-te godine života, ovo je

genetski detreminisano i individualno

• Starenje dovodi do gubitka kose , koja postaje

tanja i krtija oba pola gube kosu ali je i to

genetski determinisan proces

• Nokti rastu sporije postaju krti i lomljivi, žuto

prebojeni a na nožnim prstima zadebljavaju


• Promene u produkciji hormona sa godinama je različit

• Hipotalamus produkuje regulatorne hormone bez većih promena ali odgovor ciljnih endokrinih organa se menja sa godinama

• Tireoidna žlezda sa godinama postaje nodularna, proizvodnja tireoidnih hormona je manja ali se smanjuje i masa mišića i koštanog tkiva


• Insulin se vezuje na insulinske receptore ćelija da bi održao normalan nivo glukoze u krvi, insulinski receptori na ćelijama sa starnjem gube senzitivnost na delovanje insulina

Sa starenjem se smanjuje produkcija: aldosterona, kalcitonina, hormona rast, renina

Nepromenjenu produkciju imaju: kortizol , epinefrin, insulin,T3 i T4;

A povećanu produkciju mogu imati: FSH , LH,norepinefrin i paratireoidni hormon


• Imuni sistem

Timus atrofira po adolescenciji u srednjim

godinama dostiže tek 15% maximalne veličine,

tako da sazrevanje T limfocita biva smanjeno.

Zbog ovog dolazi do razvoja autoimunih

bolesti, neadekvatne i prolazne zaštićenosti po

vakcinaciji , češćih infekcija, slabijeg zarastanja

rana i obolevanja od tumora


• Promene kože

smanjuje se broj melanocita ali oni

postaju veći, koža postaje tanja, bleđa,

providnija sa pojavom većih

pigmentovanih mrlja “staračkih

mrlja”koje se pojavljuju na delovima

izloženim suncu; koža postaje tvrđa na

istim delovima- “solarne elastoze”;


• Krvni sudovi kože postaju fragilniji pa zbog krvarenja ispod kože se javljaju senilna purpura ili cherry angiomi

• Sebacealne žlezde produkuju manje sebuma kod muškaraca izraženo posle 80-te godine a kod žena po menopauzi pa koža postaje suva i javlja se svrab;

• Potkožno masno tkivo se redukuje pa smanjuje mogućnost održavanja temperature tela što vodi hipotermiji

• Znojne žlezde proizvode manje znoja što onemogućuje rashlađivanje i pogoduje nastanku toplotnih udara


• Promene u kostima, mišićima i zglobovima

-koštana gustina se smanjuje posebno u žena

posle menopauze, kosti se demineralizuju

-kičma se deformiše stanjivanjem

intervertebralnih diskova, osteoporoza

smanjuje tela pršljenova,

-duge kosti ne menjaju dužinu što dovodi

do izgleda izduženih nogu uz skraćenje trupa


- zglobovi gube fleksibilnost, smanjuje

se količina serozne tečnosti u zglobu i

dovodi do erozija hrskavice i taloženja

kalciuma

-kukovi i kolena bivaju degenerativno

izmenjeni od minimalnih promena do

osteoartritisa


• Kardiovaskularni sistem

srce je prirodni pace maker ali zbog fibrozne i

masne degeneracije gubi ćelije i dovodi do

usporenja srčanog rada

starenje dovodi do povećanja veličine srca

javljaju se aritmije najčešće atrialne fibrilacije

od taloženja lipofuscina valvule zadebljavaju

postaju čvrste i dovode do valvularnih mana


• Krvni sudovi

baroreceptori postaju slabije senzitivni

što rezultira ortostatskom hipotenzijom

zid kapilara zadebljava i smanjuje se

razmena materija

velike arterije postaju debljih i čvršćih

zidova, smanjuje se elasticitet što vodi

hipertenziji


• Krv

zbog smanjenja ukupne telesne vode

smanjuje se cirkulišući volumen

koncentracija hemoglobina i hematokrit se

smanjuje , leukociti sem limfocita čiji se

broj i funkcionalnost smanjuju ostaju

uglavnom na normalnim vrednostima


• Uobičajeni problemi kod KVS

angina pektoris

infarkt miokarda

anemija

arterioskleroza

kongestivna srčana slabost

aortna stenoza

TIA

tromboza dubokih vena

tromboflebitis

periferna vaskularna bolest


• Respiratorni sistem

-smanjenje elastičnosti pluća , gubitak

alveola i kapilara, smanjena razmena

gasova

-deformacija grudnog koša-kifoskolioza

-smanjena aktivnost cilia,

-kašalj koji je neefikasan i pogoduje

razvoju pneumonije


• Nervni sistem

smanjenje težine mozga

defekt u sintezi neurotransmitera acetilholina, dopamina

oštećena termoregulacija

spor psihomotorni odgovor

smanjivanje intelektualnih sposobnosti

oštećena meorija za skorašnje događaje

poremećaji sna

demencija , dementni delirium, zbunjenost


• Bubrezi i urinarni trakt

smanjenje broja nefrona

arterioskleroza usporava krvotok kroz bubreg

mokraćna bešika sa starenjem gubi elastičnost, mišići slabe

promene vode ka bubrežnoj insuficijenciji , inkontineciji ili retenciji urina i učestalim infekcijama

sa godinama raste učestalost benigne hiperplazije prostate

raste učestalost karcinoma prostate i mokraćne bešike


Gastrointestinalni trakt

smanjena osetljivost čula mirisa i ukusa

smanjena salivacija

smanjenje peristaltike što rezultira

opstipacijom

smanjenje sekrecije digestivnih enzima uz

dispepsiju

Psihologija starenja

Kognitivni poremećaji

Poremećaj memorije

Otežano učenje

Učenje u starosti je pisanje po pesku, učenje

u mladosti je klesanje u kamenu.

Arčibald Kronin

Demografski pregled

U svetu ima 680 000 000 osoba starijih od

60 godina a do polovine XXI veka

projektuje se da će broj biti oko

2 000 000 000

U Srbiji ima 1 200 000 osoba starijih od 65

godina a projektovano do polovine XXI

veka će biti oko 1 640 000

Gerontološko polje u Srbiji

Gerontološko društvo Srbije osnovano u martu

1973.

Dr Ignjac Našer 1905. daje naziv gerijatrija

specijalnoj grani medicine koja se bavi

izučavanjem morbiditeta starih

1881. Dr Laza Lazarević uređuje Odsek za starce

pri Opštoj državnoj bolnici

1963. Zahvaljujući donaciji ledi Sju Rajder osniva

se Klinika za gerontologiju KBC Zvezdara


• Nacionalna strategija Srbije od 2006.-2015. je dobra osnova za rešavanje brojnih problema starenja i starosti u Srbiji

• Postoje tri rizična faktora koja određuju tip starenja u Srbiji:

1.Srpsko društvo se nalazi u kritičnoj fazi globalne društvene strategije;

2.U Srbiji se za razliku od ostalih evropskih zemalja ritam starenja stanovištva u poslednjim decenijama izuzetno ubrzava;

3.Bitna osobenost starenja stanovništva u Srbiji je njegov depriviran društveno ekonomski položaj;


• Realne potrebe za gerijatrijskim posteljama je 40 na 100 000 stanovika

• Postojanje službi za kućno lečenje i negu kao i briga socijalne službe sa gerontodomaćicama olakšava posao zbrinjavanja starije populacije

• Otvaranje službi za palijativno zbrinjavanje takođe će poboljšati lečenje i negu starijih


• Mreža gerontoloških kapaciteta u Srbiji

raspolaže sa 45 državnih ustanova sa

preko 9 600 postelja i 9 ustanova koje

pružaju usluge psihički obolelim starim

licima

• Postoji 6 registrovanih privatnih

domova za stare


I pored navednog svakodnevica stotina

hiljada ljudi koji žive u našem okruženju

koji su tek stupili u “treće doba” kao i

onih u periodu prave starosti preko 80

godina biva neizvesna a njihovi zahtevi

su realni i prisutni.

Umesto zaključka

U savremenoj literaturi na primerima

romana G.G. Markesa, M.Ulebeka I

DŽ.Barnsa se pokazuje ogroman

civilizacijski jaz između starosti i

mladosti. Mladost je jedna vrsta moći i

svet joj se neprestano ulaguje.U

modernim društvima je normalno rogušiti

se na starost / Ljubica Arsić tekst Travka

mladosti Politika 23.02.2008./

Umesto zaključka

Starost i nije tako loša ako imate u vidu šta

joj je alternativa

Moris Ševalije

STARENJE –SPECIFIČNA · Fiziologija starenja •Kosa gubi melanin i postaje seda, promena...

Documents

Transcript of STARENJE –SPECIFIČNA · Fiziologija starenja •Kosa gubi melanin i postaje seda, promena...