Sta_je_diskriminacija.pdf

7/21/2019 Sta_je_diskriminacija.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/stajediskriminacijapdf 1/16



2 3

Autorke Praktikuma za zaštitu od diskriminacĳe:Prof. dr Nevena Petrušić, poverenica za zaštitu ravnopravnostiKosana Beker, MA, pomoćnica poverenice za zaštitu ravnopravnosti

Skraćenu i pojednostavljenu verzĳu Praktikuma priredile:Dragana Ćirić MilovanovićLea Šimoković

Ilustracĳe:Vasil Vasev

Izdavač:Partneri za demokratske promene SrbĳaCentar za alternativno rešavanje sukoba

Za izdavača:Blažo Nedić

Dizajn i prelom:Mlađan Petrović

Štampa:Manuarta, Beograd

Tiraž:500

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4

Šta je diskriminacija? . . . . . . . . . . . . . . . 5

Zabrana diskriminacije . . . . . . . . . . . . . . 5

Kada te neko diskriminiše? . . . . . . . . . . 6

Višestruka diskriminacĳa . . . . . . . . . . . . 11

Šta nĳe diskriminacĳa? . . . . . . . . . . . . . . 11

Ko sve ne sme da te diskriminiše . . . . . 12

Žrtve diskriminacĳe . . . . . . . . . . . . . . . . 13

Indirektna diskriminacĳa . . . . . . . . . . . 14Kada je diskriminacĳa dozvoljena? . . . . 15

Govor mržnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

Uznemiravanje i ponižavanje . . . . . . . . 17

Zašto postoji diskriminacĳa? . . . . . . . . 18

Česti izrazi za diskriminacĳu . . . . . . . . 19

Kako se zaštititi od diskriminacĳe? . . . 21

Kako se možeš žalitina diskriminacĳu? . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

Primeri diskriminacĳe . . . . . . . . . . . . . . 26

Sadržaj

Stvaranje ove publikacĳe pomogli su Evropska unĳa i Sigrid Rausing Trust. Sadržaj publikacĳeje isključivo odgovornost autorki i ne predstavlja nužno stavove donatora.

Svi pojmovi koji su u tekstu upotrebljeni u muškom gramatičkom rodu obuhvataju muškii ženski rod lica na koja se odnose.



4 5

„Praktikum za zaštitu od diskriminacĳe“ izrađen je u okviru projekta„Partnerstvo za tolerancĳu i zaštitu od diskriminacĳe u Srbĳi“. Ovaj projekatzajednički sprovode dve organizacĳe: Partneri za demokratske promeneSrbĳa (Partneri Srbĳa) i Centar za alternativno rešavanje sukoba (CARS).Projekat je ostvaren u saradnji sa državnim organom koji štiti građaneod diskriminacĳe – Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti. Ostvarivanjeprojekta su podržali Delegacĳa Evropske unĳe u Srbĳi i Sigrid Rausing Trust.

Namera ovog projekta je da pomogne da u Srbĳi bude što manje diskriminacĳe,kao i da građani znaju da se od nje zaštite. U tom cilju je napravljen i ovajPraktikum.

Autorke Praktikuma za zaštitu od diskriminacĳe su dr Nevena Petrušić,Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, i Kosana Beker, pomoćnica Povereniceza zaštitu ravnopravnosti. Verzĳu Praktikuma koja je pred Vama priredilesu Dragana Ćirić Milovanović i Lea Šimoković, članice organizacĳe civilnogdruštva Inicĳativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S, saciljem da se što veći broj građana i građanki upozna sa pojmom i mehanizmimazaštite od diskriminacĳe.

Više detalja o PTAPS Projektu možete pronaći na adresi www.partners-serbia.org.

Blažo Nedić

Partneri za demokratske promene Srbĳa

Iz ovog teksta možeš da saznaš:Šta je diskriminacijai kako da se zaštitiš oddiskriminacije.

Glavna poruka ovog teksta je da se

diskriminacija ne sme tolerisati.Prvo treba da naučimo da jeprepoznamo,a onda treba da reagujemo!

Šta je diskriminacija?Diskriminacija je kada se pravineopravdana razlika među ljudimasamo zbog toga što se po nečemu

razlikuju.„Neopravdana“ značida nema dobrog razloga za nju.

Zabrana diskriminacije:Diskriminacija nije uvek bilazabranjena.Pre su crnci i belci živeli odvojeno,a postojali su i robovi.

Robovi su ljudi koji su živelikao sluge drugima.Danas to nije dozvoljeno.

Predgovor



6 7

To znači da niko ne sme lošije dapostupa prema tebi samo zatošto si:

– osoba sa invaliditetom

– muškarac ili žena

– druge vere ili nacije

– druge boje kože

Ljudska prava ne dopuštajuda se prema ljudima postuparazličito zbog toga što izgledajuili misle drugačije.

Srbija ima dobre zakone

koji te mogu zaštititi oddiskriminacije.Diskriminacija je zabranjena uSrbiji.To je u skladu sa propisimau Evropi i svetu.

Važni zakoni su:Zakon o zabrani diskriminacijeZakon o zaštiti prava i slobodanacionalnih manjinaZakon o sprečavanju diskriminacijeosoba sa invaliditetomZakon o ravnopravnosti polova.

Kada te neko diskriminiše?Ako se neko prema tebi ponašalošije nego prema drugima,kada ti nešto zabranjuje

ili te vređa ili ponižavazbog neke tvoje karakteristike,onda te taj neko diskriminiše.



8 9

Ima mnogo načina na koji ljudimogu biti diskriminisani.

Diskriminatorno ponašanje je kadati neko uradi nešto što ne treba samo zato što si:

– osoba sa invaliditetom– muškarac ili žena

– druge vere ili nacije

– druge boje kože

– dete ili starija osoba

– homoseksualac, biseksualac

Diskriminatorno ponašanje jei kada neko ne uradi nešto što

treba da uradi.

Na primer, samo zato što si osobasa invaliditetom neko ti ne dozvoliili ti ne omogući:

– da izađeš iz kuće/zgrade

– da ideš u vrtić ili školusa drugom decom

To znači da niko ne sme lošije dapostupa prema tebi samo zatošto si:

– dete ili starija osoba

– homoseksualac

Homoseksualne osobe sužene koje privlače druge žene,i muškarci koje privlačedrugi muškarci.Biseksualne osobe su onekojima se sviđaju i ženei muškarci.

Na kraju ove publikacijenapisali smo više o ovome.Možeš da pročitaš primerediskriminacije za svakuod karakteristika.



10 11

Višestruka diskriminacijaNekada neko može bitidiskriminisanviše puta u isto vreme.Tako trpi mnogo više posledica.Zato je to nazvanoteškim oblikom diskriminacije.

Na primer, žena Romkinjakoja ima invaliditet može bitidiskriminisana zato što je:– žena,– romske nacionalnosti– ima invaliditet.

Šta nije diskriminacija?Diskriminacija je loše ponašanje,ali nije svako loše ponašanjediskriminacija.

Na primer, loše i neprihvatljivoponašanje je kada neki državnislužbenik, recimo lekar,preko reda prima svog poznanika,dok ti čekaš u redu sa ostalima.

Ali, to nije diskriminacijajer lekar to ne radizbog neke tvoje karakteristike.

– da se zaposliš i zaradiš svojnovac

– da glasaš

– da odeš lekaru ili u bolnicu

– da se venčaš i imaš svojuporodicu

Diskriminacija može biti

namerna ili nenamerna,Čak i kada neko to ne radinamerno,on/ona treba za to da odgovara.



12 13

Žrtve diskriminacijeKao što bilo komože da bude diskrimator,bilo ko može i da budežrtva diskriminacije.

Žrtve diskriminacije mogu biti:– jedna osoba– grupa osoba

(na primer sve žene, sve osobesa invaliditetom...)

– udruženja, firme...

Diskriminacija je i kada se nekoponaša loše prema tebi jer samo misli da imaš neku karakteristiku.

I tada možeš reći da sidiskriminisan/a i da tražiš zaštitu.

Primer:Ako se tvoje prezime ne završavana „ić“, neko može da pomislida nisi Srbin ili Srpkinja i lošepostupati prema tebi zbog toga.

U ovom primeru, i ako jesi i ako

nisi Srbin ili Srpkinja, zabranjenoje da se prema tebi ponašaju lošezbog toga.

Ko sve ne sme da tediskriminišeDiskriminator je osoba koja tediskriminiše.

Bilo ko bi mogao da budediskriminator,a svima je zabranjeno da tediskriminišu.

Diskriminatori mogu biti:Država:– Narodna skupština– Vlada i ministarstva– predsednik– sudovi

– agencije– opštine– domovi zdravlja– centri za socijalni rad i drugiPreduzećaUdruženja građana (organizacije)BankeSportski kluboviPoznaniciKolege i saradnici

Lekari i medicinsko osobljeŠalterski službeniciProdavciArhitekteNastavnici i profesori



14 15

Kada je diskriminacijadozvoljena?Ponekad je različito ponašanjeipak dopušteno.To su retki slučajevi.Oni su retki jer morajuda ispune neke uslove.

Ti uslovi su:Onaj ko pravi razlikumora to da radi samo zatoda bi zaštitio sigurnost ljudi ili iz nekog drugog razlogakoji je jednako važan. Osim toga, onaj ko pravi razlikune sme to da radi više

nego što je potrebno.

Primer:Direktor firme je zabranioradnicima da nose nakit.Neki ljudi nose nakitiz verskih razloga(na primer ogrlicu s krstom).Ovo može biti diskriminacijavernika.

Indirektna diskriminacijaPostoji još jedan oblikdiskriminacijekoji je teže prepoznati.To je indirektna diskriminacija.Inidrektno si diskriminisan/a kadaneko postavlja iste uslove za sveosobe, ali ti ne možeš da ih ispunišzbog svog invaliditeta.

Primeri:U oglasu za posao piše da radnikmora da ima vozačku dozvolu,iako nema opravdanog razlogaza to.

Osobe sa invaliditetom najčešćenemaju vozačku dozvolu.Zato one ne moguda se prijave za posao.

Firma koja traži radnikahoće da testira da li je snažan/na.Starije osobe su najčešće slabije.Zato starije osobe ne bi mogleda dobiju ovaj posao.



16 17

Ovo je opasno jer može imativelike ružne posledice za ljude.Danas je čest govor mržnjeprema homoseksualnim osobamai prema Romima.

Neki se ljudi i udružujuda bi vređali i širili mržnjuprema osobama koje su drugačije.Oni podstiću diskriminaciju.Sud može da zabrani radtakvim udruženjima(organizacijama).

Sud je već to i uradio dva puta.Sud je zabranio organizacije„Nacionalni stroj“ i „Obraz“.

Uznemiravanje i ponižavanjeKada te neko vređazbog neke tvoje karakteristiketo je isto diskriminacijai zabranjeno je.

Poniženje je kada ti budeneprijatno jer neko kaže, pokažeili napiše nešto ružno o tvojojkarakteristici.

Ali, ako direktor hoće da zaštitiradnike koji rade na mašinama,jer je opasno raditi sa nakitomna mašinama, i ako ih ne možezaštititi na drugi način (na primerupozorenjem), onda se ova

zabrana dozvoljavai nije diskriminacija.

Govor mržnjeKao što smo već rekli,vređanje osobe ili grupe osobazbog njihove karakteristikeje isto diskriminacija.

Često se ovako pokazuje mržnjaprema osobama koje su drugačijei podstiče na nasilje prema njima.To su ružne porukekao na primer:„Cigani, marš iz Srbije“,„Ubij Šiptara“.

Ovo se može raditi na različitenačine:

pisanjem poruka na zgradama,pisanjem članaka u novinama,pričanjem na televiziji,na radiju i drugo.



18 19

Nekad ćeš čuti reč „stereotipi“.Ta reč znači vrlo sličnokao i predrasude.To znači imati pogrešnomišljenjeo nekoj grupi ljudi.

Na primer:Romi su prljavi,žene su osećajne,stari ljudi su mrzovoljni,crnci su manje vredni od belaca.

Česti izrazi za diskriminacijuČesto se mogu čuti neki izrazi

koji zvuče komplikovano.Oni znače vrste diskriminacije.Ovde ćemo ih pojasniti:

Rasizam: verovanje da su ljudisa nekom bojom kožebolji ili lošiji od ljudisa drugom bojom kože.

Na primer,crnci su manje vredniod belaca.

To se događa kada je nekou podređenom položaju.Podređeni položaj značida neko drugi može odlučitio tome šta će ti se dogoditi.Na primer, ti si podređen/a

svom šefu/šefici na poslu.Često se žene uznemiravajuna seksualni način. Ovo je uvek zabranjeno.

Zašto postoji diskriminacija?Diskriminacija postojizbog neznanja i straha

prema nepoznatom.Nepoznato nam jeono što je drugačije.

Umesto da se potrudimo daupoznamo nepoznate ljude, nekadpomislimo nešto loše o nekomeiako za to ne postoji razlog.Tako se stvaraju predrasude.

Predrasude znače misliti loše o

nekome samo zbog toga ko je ilišta je on/a.Na primer, on/ona je sebičan/sebična zato što nema brata ilisestru.



20 21

Kako se zaštititi oddiskriminacije?Ako kažeš drugim ljudimada si diskriminisan/aili da je neka druga osobadiskriminisanai želiš joj pomoći,ponekad možeš da budešizložen/a neprijatnostima.To znači da ti neko može pretitiili loše postupati prema tebi.

To je isto tako zabranjeno.Treba da se žališ na diskriminacijui na primer, da svedočiš na sudu,i da se ne plašiš da će ti se nešto

loše dogoditi.

Ne treba da ćutiš i trpiškada osetiš da te neko diskriminišesamo zato što si osoba sainvaliditetom.

Seksizam:verovanje da su muškarci bolji odžena,ali i da su žene bolje odmuškaraca.

Homofobija:verovanje da su homoseksualnei biseksualne osobelošije od heteroseksualnih osoba.

Homoseksualne osobe sužene koje privlače druge žene,i muškarci koje privlače drugimuškarci.Biseksualne osobe su one kojimase sviđajui žene i muškarci.

Ksenofobija:verovanje da su stranci lošiji

od ljudi koji žive u tvojoj zemlji.



22 23

Ne možemo uvek da znamokome je najbolje da se obratimojer to zavisi od okolnosti.Najbolje je da se prvo obratišnekome u koga imaš poverenja.

Država je dužna da zaštiti tvojaprava.Ali ponekad baš onikoji rade u državnim organimačine diskriminaciju.Da bi to ispravila,Srbija je napravila sistemkoji treba da štiti ljude oddiskriminacije.

To znači da postoji državnakancelarijakojoj možeš da se obratiš kada misliš da te nekodiskriminiše,jer loše postupa prema tebi.

To je kancelarijaPoverenika za zaštituravnopravnosti.

Takođe, ne smemo biti ravnodušnikada vidimo da drugog čovekaneko vređa i ponižava samo zato što je:– osoba sa invaliditetom– muškarac ili žena

– druge vere, nacije– ili boje kože– dete ili starija osoba– homoseksualac

Svi treba da se uključimou borbu protiv diskriminacije.

Nije dopušteno da te nekomaltretira zato što si se žalio/lai tražio/la zaštitutu oddiskriminacije.Ako misliš da se to dogodilo,obrati se osobi ili organizaciji kojojveruješ.

U borbi protiv diskriminacijemožeš da zatražiš pomoć.Pomoć može da ti pruži:– porodica

– komšija– udruženja koja štite ljudska

prava– država.



24 25

Adresa Pоvеrenikа:Beogradska 70, Beograd

Telefon Poverenika:(011) 243 80 20

Email Poverenika:[email protected]

Važno je da na sastanku kažeštačno šta se dogodilo, da ispričašsve detalje i kažeš zašto misliš dasi diskriminisan/a.Zaposleni u kancelariji Poverenikaće ti pomoći da sastaviš pritužbu.

Najvažnije je da zapamtiš da:

DISKRIMINACIJUNE TREBA TOLERISATI!TREBA REAGOVATII TRAŽITI ZAŠTITU!

Kako se možeš žaliti nadiskriminaciju?Ovde ćemo opisati kako da seobratiš Povereniku za zaštituravnopravnosti kada misliš da sidiskriminisan/a.

Poverenik ispituje da li ti sedogodila diskriminacija i ako sedogodila, ispituje ko i kako trebada ispravi štetu koja ti je naneta.

Da bi Poverenik mogao da ispitatvoj slučaj, moraš da podnesešpritužbu.

Pritužbu ne moraš da napišeš,već možeš da dođeš u kancelarijuPoverenika i ispričaš šta sedogodilo.

Bilo bi dobro da to uradiš lično.Ako želiš, to može za tebe da uradii neka organizacija za ljudska prava.

Najbolje je da prvo zakažeš

sastanak sa zaposlenima ukancelariji Poverenika.To možeš da uradiš tako što ćešili telefonom pozvati kancelarijuPoverenika, ili napisati email.



26 27

Materijalno stanjeDržava ne pomaže siromašnimada plate advokata na sudu.Zakon kaže da te pred sudommože predstavljati samo advokat,a ti nemaš novca da ga platiš.

Mesto rođenjaOpština na kojoj živiš kaže damožeš dobiti novčanu pomoć samoako si rođen/rođena na toj opštini.Često ljudi ne žive tamo gde surođeni.Zato bi opština trebalo da pomaželjudima koji tu žive.

Genetske osobineIsmevanje osoba koje su drugačijejer su tako rođene.Na primer, kada se neko podsmevai vređa osobu koja je niža oddrugih.

Zdravstveno stanjeOdvajanje deteta koje ima HIV/AIDS u posebnu učionicu u školi. HIV/AIDS je opasna bolest koja

slabi organizam i od koje se možeumreti.Ali ako se pazi, ova bolest neprelazi lako na druge ljude.

Primeri diskriminacijeNavest ćemo primerediskriminacije za svaku odkarakteristika.Ovo su samo neki primeri.Diskriminacija se može dogoditi i u

drugim situacijama.

InvaliditetRadiš u prodavnici i ne možeš punoda stojiš.Šef ti naredi da stojiš dokposlužuješ kupce.To nije potrebno jer ih možešposluživati i dok sediš.

Starosno dobaOglas u novinama za neki posaokaže da samo mlađi od 35 godinamogu da se prijave za posao.Ovo nije u redu jer i starije osobemogu dobro raditi.Da li neko radi dobro ili loše nezavisi od toga koliko ima godina.

IzgledOglas u novinama za neki posaokaže da se traže osobe prijatnespoljašnjosti.Ovo nije u redu jer za rad ne smebiti važno kako neko izgleda.



28 29

Državljanstvo Hoteli u Srbiji su skupljiza strance,a jeftiniji za srpskedržavljane.

JezikU Vojvodini se osim srpskog jezikaupotrebljava i mađarski jezik.Diskriminacija je kada se imenaulica i zgrada u Vojvodinine obeležavaju sa oba jezika.

VeraStanovnici nekog grada ne želeda se u njihovm mestu sagradi

džamija ili sinagoga.Džamija je crkva muslimana.Sinagoga je crkva jevreja.

Politički stavoviPredsednik sportskog klubadopušta da članovi tog klubabudu samo oni koji su članovinjegove političke partije.

Pol/rodU novinama piše:„Ženama je mesto u kući i netreba im dozvoliti da vozeauto ili da imaju posao“.

Brak i porodicaŠef neke firme tražisekretara ili sekretaricu.Šef je odlučio da nećeda zaposli udatu ženu.Kaže da će ona često

odsustvovatizato što je udata i ima decu.

Boja kože (rasa)Na fudbalskoj utakmici,fudbaler je izvodiopenal.Taj fudbaler je crnac iz Afrike.Navijači drugog timasu mu vikali „Ua, majmune!“,„Ua, crnac!“

PorodicaDirektor neke firmeneće da te zaposlijer ne volitvog oca.

Nacionalna pripadnostili etničko poreklo

Direktor neke firmeodbija da zaposlinekogazato što je Rom.



30 31

Seksualna orijenacijaSveštenik vređa učesnike/učesniceParade ponosa i kaže da su„zagadili grad“.Parada ponosa je događaj gde seosobe koje su homoseksualne,

biseksualne i osobe koje ihpodržavaju skupe i mirno šetajukroz grad.Tako ističu da imaju ista prava kaoi svi.

OsuđivanostStanodavac neće izdati stanosobi zato što je nekad pre bila uzatvoru.To nije u redu jer je osoba odslužilasvoju kaznu.

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

343.85:343.412(497.11)(035)

ЋИРИЋ Миловановић, ДраганаŠta je diskriminacija i kako se od nje

zaštititi? : jednostavna verzija Praktikumaza zaštitu od diskriminacije / skraćenu i pojednostavljenu verziju Praktikuma priredileDragana Ćirić Milovanović, Lea Šimoković ;ilustracije Vasil Vasev. - Beograd : Partneriza demokratske promene Srbija : Centar zaalternativno rešavanje sukoba, 2012 (Beograd: Manuarta). - 30 str. : ilustr. ; 21 cm

Tiraž 500. - Str. 4: Predgovor / Blažo Nedić.

ISBN 978-86-915901-1-61. Шимоковић, Леа [аутор]a) Дискриминација - Спречавање - Србија -ПриручнициCOBISS.SR-ID 194918668

Sta_je_diskriminacija.pdf

Documents

Transcript of Sta_je_diskriminacija.pdf