SMERNICE ZA POSLOVANJE

SA EVROPSKOM UNIJOM

SAOBRAĆAJ

Fond za evropske integracijeProjekat finansira Evropska unija preko Evropske agencije za rekonstrukciju i u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji

Fond za evropske integracijeProjekat finansira Evropska unija preko Evropske agencije za rekonstrukciju i u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji

SMERNICE ZA POSLOVANJE

SA EVROPSKOM UNIJOM

SAOBRAĆAJ

Beograd, 2006.

Fond za evropske integracijeProjekat finansira Evropska unija preko Evropske agencije za rekonstrukciju i u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji

�

Projekat «Smernice za poslovanje sa Evropskom unijom» nastao je kao rezultat aktivnosti Privredne komore Beograda na upoznavanju i eduka-ciji o standardima i direktivama Evropske unije.

Projekat je realizovan uz podršku Evropske unije, donacijom Fonda za evropske integracije i uz podršku Evropske agencije za rekonstrukciju i Evropskog pokreta u Srbiji, u periodu jul 2005. godine - april 2006. go-dine. Publikovanjem referentnih dokumenata olakšava se pristup jedin-stvenim normama i standardima EU, čija je primena neophodna pri po-slovanju na tržištu EU. Publikacije su namenjene velikom broju korisnika, prvenstveno privrednim društvima i preduzetnicima, školama, univerzi-tetima, profesionalnim i poslovnim udruženjima, NVO, medijima, a sva-kako i svim zainteresovanim gradjanima SCG.

Ovaj projekat je prva faza šireg koncepta poslovne edukacije koji će se u narednom periodu kontinuirano sprovoditi u Privrednoj komori Beogra-da putem seminara, kurseva, obuka i izdavanjem prikladnih publikaci-ja.

UVOD

Prisutni proces stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji predstavlja či-tav niz aktivnosti i odnosa između zainteresovanih država, kao i poste-peno usvajanje prava Evropske unije. Proces podrazumeva sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, u određenim etapama - proce-na opštih uslova i priprema administrativnih struktura, kao i pregovori, potpisivanje i efikasno sprovođenje.

Međunarodni dokument Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju uspo-stavlja okvir za uzajamnu saradnju i postepeno približavanje evropskim standardima, a nudi mogućnost saradnje i pristup tržištu Evropske uni-je unutar kojeg je omogućeno slobodno kretanje ljudi, roba, usluga i ka-pitala.

Ugovor o Evropskoj uniji se sastoji od stavki koje pridaju poseban značaj utemeljenju i jačanju demokratskih načela, kao i regionalnoj saradnji. Sa-radnja podrazumeva uspostavljanje mreže bilateralnih i multilateralnih sporazuma između zemalja, u svim oblastima društva.

U uslovima sve intenzivnije saradnje, pripremljena je Bela knjiga (White paper-Preparation of the Associated Countries of Central and Eastern Europe for Integration into the Internal Market of the Union) sa ciljem da predstavi pozi-tivno zakonodavstvo za prilagođavanje i integraciju zemalja u unutrašnje tržište Evropske unije. Dokument je neophodan instrument koji olakšava primenu propisa, upućuje na prioritete u procesu prilagođavanja i na ne-ophodne institucije za primenu propisa.

Direktive sadrže određeni pristup jedinstvenom tržištu Evropske unije, poboljšanju uslova i razvoja celokupne nacionalne privrede i mogućno-sti raspolaganja finansijskim sredstvima iz pojedinih strukovnih fondo-va, kao i pomoć institucionalnoj dogradnji, regionalnom razvoju i učešću u brojnim projektima u raznim oblastima.

Uspostavljanje niza bilateralnih i multilateralnih sporazuma između za-

�

interesovanih država i Evropske unije, kompleksno je vezano za jedin-stveno tržište i značajnu dominantnu oblast saobraćaj koja doprinosi slobodnom kretanju ljudi i protoku robe. Stvaranje unutrašnjeg tržišta sa-obraćajnih usluga oslanja se na liberalizaciju mera i njihovo usaglašava-nje.

Kompleksnost saobraćaja sa nacionalnom strukturom i politikom osla-nja se na prelazne periode i privremene izuzetke u pojedinim oblastima. Pravni okvir unutrašnjeg tržišta saobraćaja je uspostavljen i regulativa zajednice se uključuje u nacionalnu zakonsku regulativu. Usaglašava-nje propisa za sve vidove saobraćaja ima za cilj prestrukturiranje i uspo-stavljanje celovitog i uravnoteženog multimodalnog saobraćajnog sista-ma koji je prilagođen Evropskoj uniji, a obezbeđuje koordinirani razvitak i postepenu liberalizaciju saobraćajnog tržišta.

Fond za evropske integracijeProjekat finansira Evropska unija preko Evropske agencije za rekonstrukciju i u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji

1. BELA KNJIGA EU: SAOBRAĆAJNA POLITIKA, CILJEVI RAZVOJA, PROBLEMI, MERE, SMERNICE RAZVOJA

Saobraćajnu politiku EU, od poslednje decenije prošlog veka pa do današ-njih dana, čine dva osnovna dela: deo koji se odnosi na period 1991.- 2000. (Bela knjiga EU - White Paper on Common Transport Policy) u kojoj su defi-nisani elementi-atributi “novog” transportnog sistema EU na osnovama “Tri I” principa (“Three I”1 - interconnectivity�, intermodality�, interoperabili-ty�), sa ciljem prevazilaženja nepoželjnog “modal split”-a sa dominacijom drumskog saobraćaja i otvaranjem mogućnosti razvoja transportnog si-stema u duhu održivog razvoja i, drugi, za period 2001-2010. definisan u Be-loj knjizi5 “Evropska saobraćajna politika za 2010: vreme za odluku”.(http://europa.eu.int/comm/energy_transport/en/lb_en.html)

Osnovne težnje su usmerene ka postizanju veće uravnoteženosti pojedi-nih načina transporta (regulisana konkurencija, povezivanje saobraćajnih grana), zatim ka uklanjanju uskih grla u okviru sistema (rasterećenje glav-nih pravaca i teškoće finansiranja) i ka postavljanju korisnika u središte sa-obraćajne politike (nebezbedni putevi, istina o troškovima korisnika i sa-obraćaj po meri čoveka). Osnovni cilj saobraćajne politike EU je ostao u osnovi isti u vidu “garantovanja kontinuiteta”: povećanje ukupne transpor-tne efikasnosti, smanjenje troškova, viša ekološka prihvatljivost transportnog si-stema.

1 Princip podrazumeva stavljanje usluge određenih atributa kvaliteta na najviši nivo, tj. koncept sistema bi trebalo da proizilazi iz koncepta usluga. Dakle, razumevanje principa se ne sme svoditi na samo tehničko-tehnološki nivo, već je dostizanje određenog tehničko-tehnološkog nivoa preduslov za ponudu usluga željenog sastava i kvaliteta.

2 Interconnectivity: povezivost mreža � Intermodality: međugranska povezivost � Interoperability: unutargranska i međugranska povezivost usluga5 U nastavku teksta termin “Bela knjiga” odnosi se na upravo citiranu publikaciju

�

Proces generisanja tražnje za prevozom (rast društvenog proizvoda), praćen procesom zadovoljenja tražnje (rast transportnog rada i njegova raspodela) u uslovima klasičnog planiranja razvoja saobraćajnih kapaciteta prema na-čelu kretanja po spirali “potrebe-kapacitet-potrebe...”, neizbežno dovodi do porasta ukupnog kapaciteta transportnog sistema uz porast i ukupnog neiskori-šćenog kapaciteta sa krajnjim rezultatom još nepovoljnijeg “modal split”-a. Već postojeći (veliki) ekološki problemi bi se zaoštrili do nedopustivih gra-nica. Očigledno, pomenuti pristup, sa prikazanim “rezultatima” ne može biti osnova daljeg razvoja. Ovo su osnovne konstatacije u vezi sa rezultati-ma politike razvoja poslednjih decenija prošlog veka.

Saobraćajna politika EU za period do 2000. se nije mogla temeljiti na “ek-strapolaciji” uočenih trendova, već na zahtevima za promenama posto-jećih tendencija i redefinisanju kako ciljeva razvoja, tako i same filozofije razvoja. Srednjoročno i dugoročno je definisano plansko uređenje infra-strukture (sistem Pan-evropskih intermodalnih koridora) kao elementa integralnog prevoznog puta, uvođenje principa slobodnog pristupa do nje pod istim uslovima za sve učesnike, uvođenje načela plaćanja svih troškova za sve učesnike, unifikacija opreme i sredstava, standardizacija kvaliteta usluge uz ubrzano uvođenje telematskih podsistema za podrš-ku. To je trebalo da dovede do: racionalne upotrebe kapaciteta grana i čvorova saobraćajnih mreža i

voznih sredstava povećanja ukupne efikasnosti transportnog sistema iskazivanja i povezivanja najboljih osobina pojedinih vidova prevoza smanjenja negativnog delovanja na životnu sredinu

U Evropskoj uniji su zacrtana i teku (uslovno) dva paralelna prosesa: proces strateške kompozicije transportnog sistema (razvoj infrastruk-

ture Pan-evropske mreže prema navedenom "Tri I" principu) i proses razvoja strategija upotrebe Pan-evropskog sistema - razvoj pre-

duzetništva

Ova strategija je zacrtana u prethodnoj deceniji prošlog veka i u tekućoj deceniji se očekuje njena operativna primena uz određena prilagođava-nja, naročito po pitanjima održivosti transportne delatnosti.

Na osnovu svega prethodno izrečenog, može se reći da je glavna ten-dencija na području EU, kada je u pitanju definisanje razvojnog koncepta budućeg transportnog sistema, stvaranje uslova za ubrzani razvoj inter-modalizma, gde se pod tim pojmom, suštinski, bez obzira na “zvaničnu” definiciju, podrazumeva sistematična, osmišljena upotreba dva ili više načina prevoza, sa ciljem povećanja ukupne efikasnosti transportnog sistema te tako, uti-čući na promenu postojećeg (nepovoljnog!) “modal split”-a ka željenim vrednosti-ma, umanjiti negativno delovanje saobraćaja na životnu sredinu.

Najveća slabost sadašnjeg transportnog sistema EU je nedostatak veza iz-među pomorskog, kopneno-vodnog i železničkog transporta. Vodni transport je i pored blagih pozitivnih pomaka još uvek zapostavljen i pored eko-nomske i ekološke povoljnosti6 (naročito u odnosu na drumski prevoz). Više od 70% celokupne trgovine koja se obavlja između EU i ostalog sve-ta, obavlja se posredstvom brodskog prevoza. Godišnje, kroz evropska pristaništa prolazi preko dve milijarde tona različite robe. Međutim, bit-nog pomaka u promeni “modal split”-a nema iz prostog razloga što još uvek nema dobrih veza sa unutrašnjim plovnim putevima i železnicom, tako da glavnina roba odlazi drumom. Drugim rečima, intermodalni pre-voz, u konkretnim uslovima, još uvek nije postao altenativa drumskom pre-vozu7. Pomorski prevoz i prevoz unutrašnjim plovnim putevima su dve osnovne komponente intermodalnog transporta koji bi morao da bude alternativa prevozu po zasićenim infrastrukturama drumova i železni-ce. Ovaj potencijal je praktično neograničen (35.000 km obale i stotine reč-nih i morskih pristaništa). Jedan od načina aktiviranja ovih potencijala je izgradnja pomorskih autoputeva i ponuda efikasnih, pojednostavljenih

6 I pored ekološke povoljnosti, zahteva se dalje smanjenje emisije SOx i uvođenje mehanizama ekološke kontrole-Aneks VI Konvencije iz Marpola još uvek nije ratifikovan od strane mnogih država.

7 Program Marko Polo

�

usluga. Za razvoj sveevropske mreže za prevoz brodskih tereta, neophod-no je davanje prednosti pristaništima na nacionalnom nivou koja imaju dobre veze sa unutrašnjim mrežama, i to naročito na atlantskoj i sredoze-mnoj obali, sa ciljem formiranja autentičnih logističkih lanaca.

U okviru EU, priobalnom plovidbom se preveze 41% robe. To je jedini na-čin prevoza koji se približio koeficijentu rasta drumskog prevoza. Na pojedinim relacijama razvijena je vrlo efikasna ponuda usluga: između južne Šved-ske i Hamburga, između pristaništa Antverpen i Roterdam, između jugo-istočne Engleske i Duisburga. Ipak, to je ispod realnih mogućnosti. Cilj je da pomorski transport postane istinski konkurentna alternativa drumskom transportu, naročito kada se radi o izbegavanju teških kopnenih relacija. Za te aktivnosti su predviđene posebne stimulativne mere iz evropskih fondova (npr. Marko Polo program, Strukturni fondovi...)

Jedno od najvećih bogatstava EU je upravo vrlo razgranata mreža reka i ka-nala koji povezuju slivove Atlantika i Severnog mora, te Crnog mora preko Dunava i kanala R-M-D. Godišnji opseg prevoza Dunavom je oko 425 mili-ona tona robe. Pored regionalnih sistema, niz evropskih zemalja je povezan rečno-kanalskim sistemima sa severozapadnim i severnim morskim prista-ništima. Posebno valja istaći ekološku, energetsku� i prostornu efikasnost ovog prevoznog podsistema. Za prevoz opasnih materija je ovaj način transpor-ta gotovo idealan. Širenjem EU na istok, doći će do porasta prevoza na re-laciji Istok-Zapad naročito kada je u pitanju prevoz teških i jeftinih roba na dužim relacijama (teške materije, industrijska neupakovana roba, proizvo-di građevinske industrije, otpad i dr.). U odnosu na raspoloživu infrastruk-turu i sredstva prevoza, ovaj deo transportnog sistema EU (i šire) nedovolj-no se koristi. Razlog tome leži u neadekvatnoj unutrašnjoj politici u odnosu na investicije: davana je prednost drugim vidovima prevoza, bez održava-nja mreže unutrašnjih plovnih puteva i otklanjanja uskih grla.

� Tako na primer, poređenja radi, jednim litrom goriva možemo prevesti masu od 50t na putu od jednog kilometra drumskim prevoznim sredstvom, masu od 97t železnicom, a unutrašnjim plovnim sistemom masu od 127t na istom prevoznom putu od 1km.

Budući razvoj usluga sistema priobalne plovidbe i plovidbe po unutraš-njim plovnim putevima zavisiće od efikasnosti pristanišnih usluga koje se zasnivaju na regulisanoj konkurenciji. Iluzorno je očekivati da će doći do “spontanog” otklanjanja nesrazmera u pogledu udela pojedinih načina prevoza. Naprotiv, može se očekivati da će drumski saobraćaj, u prostoru proširene EU, zauzeti monopolni položaj u prevozu roba ukoliko se ne pribegne merama regulisane konkurencije: uspostavljanje nadzora nad rastom drum-skog prevoza, pružanje mogućnosti železnici i drugim ekološki prihvat-ljivim načinima prevoza da postanu konkurentniji izbor prevoza.

Jedna od tekovina devedesetih godina je bila pojava “hub”-a u transpor-tnom sistemu Evrope-ulazna vrata. Dominacija luka od Le Havre do Hamburga je uzrokovala povećanje saobraćaja na prugama u smeru se-ver-jug. Pristaništa Antverpen, Roterdam i Hamburg su simbol kvalite-ta u odnosu na cenu usluga. Posebnu pažnju je Komisija posvetila pro-blematici postavljanja jasnih pravila za visoke standardarde kvaliteta pri pristupu tržištu pristanišnih usluga (pilotaža, usluge u vezi tereta, uto-var, istovar) i transparentnosti9 pravila u odnosu na procedure. Priobalna plovidba zahteva efikasne, povezane komercijalne usluge.

Iz tog razloga se nameće ideja o potrebi udruživanja svih u povezani logi-stički lanac (dobavljači, vlasnici brodova i svi drugi koji učestvuju u brod-skom prevozu, drumski prevoznici, železnički prevoznici, operateri koji vrše prevoz vodnim putem po mreži unutrašnjih vodnih puteva) kako bi intermodalni prevoz po moru, unutrašnjim plovnim putevima i kopnenim putevima dobio epitet pouzdanosti, efikasnosti, fleksibilnosti i jednostav-nosti za korisnike i to isto onoliko koliko je to drumski prevoz, što predstavlja osnovu razvoja cluster-a u transportno-logističkoj delatnosti.

9 Zahteva se pojednostavljenje pravila koja se odnose na rad i upravljanje pristaništima tako da pristaniške vlasti nemaju više dvojnu ulogu ponuđača usluge i arbitra.

11

Slični se zadaci postavljaju i pred železnicu10. Železnica je kombinacija su-protnosti: mešavina je starog i novog. Na jednoj su strani vrlo efikasne produktivne mreže, a na drugoj su “praistorijske” usluge u robnom i put-ničkom transportu. Od železnice se na prostoru EU, dugoročno, do 2020. godine očekuje: porast učešća u putničkom prevozu sa sadašnjih 6% na 10% i teretnom

sa 8% na 15% utrostručenje produktivnosti po zaposlenom na železnici ušteda na energiji po osnovu energetske efikasnosti od 50% 50%-ntno smanjenje zagađenja vazduha povećanje kapaciteta infrastrukture u srazmeri sa saobraćajnim potre-

bama

Dakle, potrebna je prava kulturna revolucija11! Temelji toga leže u pozna-toj direktivi 91/440/EEC. Udarne tačke na putu transformisanja železnice su na području interoperabilnosti, kvaliteta usluga, visokog standarda bezbed-nosti i otvaranje nacionalnih tržišta za kabotažu.

Poseban zadatak koji se postavlja pred železnicu (i druge vidove saobra-ćaja) je razvoj intermodalnog pružanja usluga prevoza u putničkom i te-retnom prevozu, čime bi se železnica uključila u projekat “Saobraćaj po meri čoveka”. Ne radi se ni o čemu novom: zahteva se lakoća korišćenja sistema prevoza. Zahteva se jedinstvena informacija vezana za prevozni put (a ne samo za vid prevoza), usklađenost redova vožnje u tačkama iz-mene načina prevoza, jedinstvena vozna karta sa transparentnošću tari-fa, briga - odgovornost, okrenutost ka korisniku...

Posebno želimo da istaknemo da je glavni cilj evropske saobraćajne poli-tike pomeranje «saobraćajne ravnoteže» na željeni nivo, tj. povezivanjem

10 Polazeći od pretpostavke da će čitalac proučavati podrobnije Belu knjigu EU, u nastavku ovog teksta usmerićemo pažnju na ključne momente ovog dokumenta, ne ulazeći detaljnije u problematiku pojedinih grana saobraćaja.

11 Dokaz da je to izvodljivo je primer železnice u USA: sadašnji udeo u prevozu robe je 40%.

svih raličitih mera, na različitim nivoima u kontekstu drugih politika, si-multano i usklađeno delovati tako da do promene «modal split»-a dođe. Dakle, reč je o strategiji koja bi trebalo da poveže sobraćajnu politiku sa politikama drugih sektora: sa politikom privrednog razvoja (generatori potražnje za prevozom) sa politikom urbanističkog planiranja i namene upotrebe prostora (uti-

caj na mobilnost stanovništva) sa socijalnom i obrazovnom politikom (radno vreme, uticaj na smanje-

nje vršnih opterećenja u saobraćaju, povećanje bezbednosti) sa politikom gradskog prevoza (smanjenje upotrebe automobila, sma-

njenje emisije CO2 ) sa budžetskom i fiskalnom politikom (internalizacija ekstrernih troš-

kova) sa politikom razvoja konkurentnosti na tržištu transportnih usluga (na-

ročito otvaranje železnice za druge operatere, uz brigu da se ne smanji nivo kvaliteta javnih usluga-zaštita javnog interesa)

sa istraživačkom politikom na području saobraćaja (stvaranje evrop-skog istarživačkog prostora – ERA - European Research Area).

U najkraćim crtama, glavne mere koje će se preduzimati na prostoru EU biće u duhu sledećih smernica: oživljavanje železnice kao sistema podizanje kvaliteta u sektoru drumskog transporta (eliminacija cenov-

nog dampinga i nivelacija socijalnog zakonodavstva) stimulisanje obavljanja pomorskog i prevoza po unutrašnjim plovnim

putevima uspostavljanje ravnoteže na relaciji «vazdušni saobraćaj - životna sredi-

na» izbor načina prevoza na konkurentnim osnovama izgradnja sveevropske saobraćajne mreže

1�

veća bezbednost u drumskom saobraćaju usvajanje politike efikasnog obračuna svih troškova u transportu priznavanje prava i obaveza korisnika razvoj gradskog prevoza visokog kvaliteta čist i efikasan saobraćaj (istraživanje, nove tehnologije) ovladavanje efektima globalizacije definisanje srednjeročnih i dugoročnih ciljeva u sveri zaštite životne

sredine kao osnove razvoja održivog transportnog sistema Akcioni plan, definisan u Prilogu 1. Bele knjige, u duhu gore nabrojanih smernica, sadrži sledeće mere:

1. Promena «modal split»-a (podizanje kvaliteta u drumskom transportu, ponovno oživljavanje železnice, kontrola rasta vazdušnog saobraćaja, prilagođavanje pomorskog transpornog sistema i sistema unutrašnjih plovnih puteva, razvoj intermodalizma)

2. Eliminacija uskih grla na nivou sveevropske saobraćajne mreže

3. Postavljanje korisnika u središte saobraćajne politike (niska bezbednost na drumovima, netransparentnost troškova koje plaćaju korisnici uslu-ga, prava i obaveze korisnika)

4. Ovladavanje efekata globalizacije u saobraćaju

1.1. Implementacija smernica Bele knjige po pojedinim područjima

Problemi uočeni deset godina nakon donošenja prve Bele knjige o razvoju zajedničke transportne politike mogu se iskazati kroz sledeće:

Nepovoljan «modal split»: u robnom transportu, drum 44%, železnica 8%, unutrašnji plovni putevi 4%; u putničkom prevozu, drum 79%, že-leznica 6%, vazdušni transport 5%

Preopterećenost glavnih drumskih i železničkih pravaca, zagušenost saobraćajnica u gradovima, preopterećenost pojedinih aerodroma

Negativan uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi, niski stepen bez-bednosti na drumovima

Komisija je predložila oko 60 mera za razvoj transportnog sistema koga će karakterisati sposobnost funkcionisanja u cilju promene «modal split»-a putem revitalizovanja železnice, promocije pomorskog i transporta po unutrašnjim plovnim putevima, i kontrole rasta vazdušnog saobraćaja. Više informacija dostupno na:http://europa.eu.int/comm/dgs/energy_transport/en/Rail%20Transport#Rail%20Transport.

1.1.1. Drumski transport

Ciljevi: Poboljšanje kvaliteta, efikasno izvođenje postojeće regulative po-oštravanjem kontrole i kazni.

Stanje: U prevozu robe i putnika drumski transport dominira: udeo u robnom saobraćaju iznosi 44%, u putničkom 79%. U periodu 1970. - 2000. je broj motornih vozila u prostoru EU povećan: sa 62.5 miliona u 1970. go-dini, na oko 75 miliona u 2000. godini. http://europa.eu.int/scadplus/leg/en/s13001.htm

Problemi: Očekuje se porast prevoza robe drumom od 50% u 2010.godi-ni. Uprkos sposobnosti vršenja prevoza širom EU, visokoj fleksibilnosti i prihvatljivosti cena, neke manje kompanije će se naći u teškoćama u po-gledu profitabilnosti. Zagušenje saobraćaja je sve veće čak i na glavnim

1�

putevima, a samo drumski saobraćaj proizvodi 84% CO2 koji potiče od sa-obraćaja.

Predlozi mera: harmonizovanje vremena vožnje i uvođenje prosečne radne nedelje ne

duže od 48h (izuzev u slučaju samozaposlenih vozača)http://europa.eu.int/scadplus/leg/en/s13001.htm

harmonizovanje nacionalnih zabrana za kretanje kamiona vikendom, uvođenje atesta za vozače sa ciljem otvaranja mogućnosti provere da li

je vozač zakonito zaposlenttp://europa.eu.int/scadplus/leg/en/lvb/l24056.htm

promovisanje jedinstvenog zakonodavstva u oblasti drumskog tran-sporta

harmonizovanje kazni i uslova za isključenje vozila iz saobraćaja povećanje broja provera podsticanje razmene informacija poboljšanje bezbednosti na drumu i smanjenje broja mrtvih na putevi-

ma za 50% do 2010. godine harmonizacija taksi na gorivo za komercijalne korisnike puteva kako

bi se smanjila nelojalna konkurencija na liberalnom tržištu drumskog saobraćaja.

1.1.2. Železnički transport

Ciljevi: Revitalizacija železnice kreiranjem jednog integrisanog, efika-snog, konkurentnog i bezbednog železničkog prostora radi uspostavlja-nja mreže usluga robnog transporta. http://europa.eu.int/scadplus/leg/en/s13002.htm

Stanje: U periodu 1970.-1998. udeo železnice na tržištu robnog transporta Evrope opao je sa 21% na 8,4%, dok taj udeo u SAD iznosi 40%. Istovreme-no, železnički putnički saobraćaj porastao je sa 217 milijardi pkm u 1970. na 290 milijardi pkm u 1998. Takođe, svake godine je ukidano po 600km železničkih pruga.

Problemi: U Beloj knjizi je istaknut nedostatak moderne infrastrukture primerene savremenim potrebama za uslugama, nedostatak interopera-bilnosti između mreža i sistema, stalno traganje za inovativnim tehnolo-gijama, te nepouzdanost usluga koje ne ispunjavaju očekivanja korisni-ka. Uspeh je zabeležen u ponudi novih “high speed” usluga, a rezultat se ogleda u značajnom porastu dugolinijskih putovanja pri prevozu putni-ka.

Predlozi mera:

Evropska komisija predlaže pet mera na području liberalizacije i tehničke harmonizacije sa namerom revitalizovanja želeleznice i brzog uspostav-ljanja integrisanog evropskog železničkog prostora - u okviru drugog “že-lezničkog paketa” http://europa.eu.int/comm/transport/rail/index_en.htm.Pomenutih pet mera se odnosi na: razvoj zajedničkog pristupa bezbednosti na železnici sa ciljem postepe-

nog integrisanja nacionalnih bezbednosnih sistema na železnici davanje podrške merama na području interoperabilnosti, obavljanja

prekograničnog saobraćaja i energičnog smanjivanja troškova "high speed" mreže http://europa.eu.int/scadplus/leg/en/lvb/l24015.htm

uspostavljanje efikasnog upravnog tela - Evropske agencije za železni-cu (EAR – European Railway Agency) koja je odgovorna za bezbednost i

1�

interoperabilnost http://europa.eu.int/scadplus/leg/en/lvb/l24013.htm ubrzano otvaranje tržišta železničkog robnog transporta - uvođenje ka-

botaže (otvaranje nacionalnih tržišta) pristupanje organizovanju Međuvladine organizacije za prevoz žele-

znicom http://europa.eu.int/scadplus/leg/en/lvb/l24011.htm

Podršku “železničkom paketu” daju i druge mere objavljene u Beloj knjizi:

obezbeđenje usluga visokog kvaliteta na železnici

uklanjanje barijera za nastup na tržištu železničkog robnog transporta

poboljšanje ekoloških performansi železnice

postepeno uspostavljanje mreže usluga robnog transporta na železnici

progresivno otvaranje tržišta na području prevoza putnika železnicom

poboljšanje prava putnika-korisnika usluga železnice

1.1.3. Vazdušni transport

Ciljevi: Kontrola rasta vazdušnog saobraćaja, rešavanje problema preop-terećenosti vazdušnih puteva (“zagušenosti neba”), održavanje standar-da bezbednosti vazdušnog saobraćaja (standardi bezbednosti vazdušnog saobraćaja EU trenutno su najbolji na svetu) i unapređenje zaštite život-ne sredine.

Stanje: U periodu 1990-2010. očekuje se dupliranje udela vazdušnog sa-obraćaja u prevozu putnika, sa 4% na 8%. Vazdušni saobraćaj proizvodi 13% emisije CO2 u ukupnoj emisiji CO2 u transportu. Kašnjenja aviona su povećala potrošnju goriva za 6%.

Problemi: Za održanje rasta potrebna je reforma upravljanja vazdušnim saobraćajem kao i poboljšanje kapaciteta aerodroma u Evropskoj uniji. Eurokontrol (Evropska organizacija za bezbednost vazdušne plovidbe) ograničena je u odlučivanju zbog postojećeg sistema odlučivanja bazira-nog na konsenzusu. http://www.eurocontrol.int/corporate/public/subsite_homepage/index.html

Predlozi mera: Osnovni prioritet je dat kreiranju “Jedistvenog neba Evro-pe”. http://europa.eu.int/scadplus/leg/en/lvb/l24020.htm

U tom duhu slede mere: stvaranje regulatornog okvira baziranog na zajedničkim pravilima kori-

šćenja vazdušnog prostora http://europa.eu.int/scadplus/leg/en/lvb/l24046.htm

spajanje civilnog i vojnog upravljanja vazdušnim saobraćajem (povezi-vanje civilne i vojne kontrole letenja)

uspostavljanje dijaloga između socijalnih partnera radi dostizanja do-govora zainteresovanih organizacija

kooperacija sa Eurokontrolom nadzor, inspekcija i sistem kažnjavanja radi obezbeđenja efikasne pri-

mene pravila

1�

Takođe, pored ovih mera koje se odnose na restrukturiranje vazdušnog prostora, Komisija želi da harmonizuje kvalifikacije kontrolora letenja uvođenjem Zajedničke licence za kontrolore vazdušnog saobraćaja. Pored kreiranja “sinlge sky”, preduzima se i niz mera na području efikasnijeg ko-rišćenja (postojećih) kapaciteta aerodroma:

amandmanom o "alokaciji slotova" iz 2003. godine, definiše se sistem do-dele slotova u pojedinim intervalima vremena na aerodromima (dodela prava na poletanje/sletanje u datom intervalu vremena na nekom aero-dromu), pa se očekuje niz novih predloga mera od strane Komisije na tu temu http://europa.eu.int/scadplus/leg/en/lvb/l24085.htm

regulisanje i usklađivanje aerodromskih tarifa u cilju redistribucije le-tova tokom dana (mera za smanjivanje vršnih satnih opterećenja)

pravila limitiranja negativnih uticaja na životnu sredinu, naročito buke, emisije "greenhouse" gasova, uvođenje taksi na kerozin i mogućnost uvo-đenja PDV-a (tj. VAT-a) na avio karte

intermodalno povezivanje sa železnicim zbog komplementarnosti ova dva vida transporta, naročito u uslovima postojanja "high speed" vozo-va kao alternative

uspostavljanje Evropske uprave za vazduhoplovnu bezbednost (Euro-pean Aviation Safety Authority - EASA) sa ciljem održanja visokih stan-darda bezbednosti

zaoštravanje pitanja prava putnika http://europa.eu.int/scadplus/leg/en/lvb/l24235.htm uključujući i mogućnost obeštećenja kada putnici kasne ili je došlo do otkaza leta http://europa.eu.int/scadplus/leg/en/lvb/l24173.htm.

1.1.4. Pomorski i unutrašnji vodni transport

Ciljevi: Razvoj infrastrukture, pojednostavljenje zakonskih okvira stva-ranjem “one-stop” kancelarija i inegrisanje socijalnog zakonodavstava, a sve sa namerom izgradnje istinskog “pomorskog autoputa”.Stanje: Od početka osamdesetih godina prošlog veka, EU je izgubila 40% svojih pomoraca, a 2006. će nedostajati 36000 mornara. U trgovini sa sve-tom, brodski prevoz učestvuje sa 70%. Svake godine oko 2 milijarde tona robe prođe kroz evropske luke.Problemi: Pomorski i saobraćaj po unutrašnjim plovnim putevima su stvarna konkurentna alternativa kopnenom saobraćaju. Ovaj transport je pouzdan, ekonomičan, čist i tih, međutim, njegovi kapaciteti su neiskori-šćeni. Bolje korišćenje kapaciteta je moguće naročito u vodnom transpor-tu po unutrašnjim plovnim putevima. Glavni (infrastrukturni) problemi ostaju: uska grla, neodgovarajući profili, visine mostova, prevodnice, ne-dostatak pretovarne opreme itd.Predlozi mera: Pomorski i transport po unutrašnjim plovnim putevima je ključni deo intermodalizma kojim se mogu razrešavati veliki problemi uskih grla u transportnom prostoru EU (npr. Pirineji: Francuska-Španija, Alpi: Italija-ostatak Evrope, Francuska-Engleska, potencijalno Nemačka -Poljska). Komisija predlaže nove zakonske okvire za luke: postavljanje novih pravila pilotaže, manipulisanja teretom i skladi-

štenja pojednostavljivanje pravila rada lučkih vlasti i povezivanje svih aktera

u jedinstven logistički lanac (vlasnici brodova, špedicija, prevoznici) po modelu "sve na jednom mestu" ("one-stop shop")

Kada su u pitanju unutrašnji plovni putevi, postavljaju se sledeći ciljevi: eliminacija uskih grla standardizacija tehničkih elemenata harmonizacija sertifikata za pilote kao i propisa za vreme odmaranja razvoj sistema pomoći u plovidbi

21

1.1.5. Intermodalizam – kombinovani transport

Ciljevi: Postizanje ravnoteže između pojedinih vidova transporta aktiv-nom politikom promocije intermodalizma u transportu železnicom, mo-rem i unutrašnjim plovnim putevima. U tom duhu, pokrenuta je glavna inicijativa preko programa “Marko Polo” kojim se nastavlja, uz podršku EU, program PACT (Pilot Action for Combined Transport).http://europa.eu.int/scadplus/leg/en/lvb/l24172.htm

Stanje: U periodu 1992-2000. godine u okviru programa PACT, generisano je 167 projekata. Novi “Marko Polo” program za razvoj intermodalizma, čija se realizacija obavlja u periodu 2003.-2007., raspolaže godišnjim budžetom od 115 miliona EUR. http://europa.eu.int/scadplus/leg/en/lvb/l24159.htm

Problemi: Ključni problem predstavlja nepostojanje čvrste veze imeđu pomorskog, unutrašnjeg vodnog transporta i železnice, tako da i dalje ostaje nepovoljan “modal split” čija je posledica neuravnoteženost tran-sportnog sistema EU.

Predlozi mera: Osnovna karakteristika intermodalnog programa “Mar-ko Polo” je njegova otvorenost za sve predloge čijom bi se realizacijom po-stigao povoljniji “modal split”, tj. deo robnih tokova realizovao na ekološki prihvatljiviji način, a ne kao do sada, pretežno drumom.

1.1.6. Uska grla i trans-evropska mreža

Ciljevi: Projektovanje glavne saobraćajne infrastrukture predložene pro-gramom TENs (Trans-European Networks) iz 1996.godine, kao i izvođe-nje prioritetnih projekata definisanih 1994. na zasedanju Saveta u Esenu (“Esenski program”). http://europa.eu.int/scadplus/leg/en/lvb/l24094.htm

Stanje: Od 14 odabranih projekata u Esenu (Essen, Germany), trebalo je da do kraja 2005. godine bude realizovano devet.

Problemi: Završetak trans-evropske mreže kasni zbog neadekvatnog fi-nansiranja. Posebno visoka ulaganja zahteva alpsko područje zbog grad-nje vrlo dugačkih tunela. Komisija je predložila da se prioritetno gradi

“high speed” železnička mreža za putnički saobraćaj uključujući veze sa aerodromima, kao i železnica visokog kapaciteta kroz područje Pirineja.

Predlozi mera: Komisija je predložila dvostepenu reviziju TENs operativ-nog programa, i to, u prvom koraku, 2001. godine, eliminisanje uskih grla u okviru esenskog programa i, u drugom koraku, 2004. godine, pažnju usmerila na razvoj “pomorskog autoputa”, kapacitete aerodroma i razvoj pan-evropskih koridora na teritori zemalja-kandidata. Predloženi su sle-deći prioritetni projekti: završavanje projekta kroz Alpe na osnovama bezbednosti i kapaciteta završavanje železničke veze Barcelona-Perpignan, čime se olakšava sa-

obraćaj kroz područje Pirineja novi prioriteti: Štutgart-Minhen-Salzburg/Linc-Beč TGV/ veza kom-

binovanog transporta, veza Danske i Nemačke, poboljšanje plovnosti Dunava između Štraubinga i Vilshofena, zatim, Galileo12 radionaviga-cioni projekat i dr.

poboljšanja bezbednosti u tunelima pomoću specifičnih bezbednosnih standarda kako na železnici, tako i na putevima.

Na području finansiranja infrastrukturnih projekata, Komisija predlaže: promenu pravila finansiranja TENs uz maksimalno učešće Unije od 20% uspostavljanje okvira na nivou Unije za kanalisanje prihoda ostvare-

nog na konkurentnim saobraćajnim pravcima i usmeravanje sredstava na druge potrebne projekte (primer: prihod ostvaren od naplate puta-rine teškim drumskim vozilima, usmerava se na finansiranje projeka-ta železnice)

interoperabilnost sistema naplate putarine na TEN putnoj mreži

12 Galileo je evropski program za pozicioniranje i satelitsku navigaciju. Razvojem ovog programa EU postiže tehnološku nezavisnost u odnosu na konkurentne sisteme GPS (SAD) i GLONASS (Rusija).

2�

1.1.7. Korisnici

Ciljevi: Stavljanje korisnika u središte saobraćajne politike, smanjenje broja udesa i nesreća, harmonizovanje kaznenih mera i razvoj bezbednih i čistih tehnologija.

Stanje: U saobraćajnim nesrećama na putevima EU, u 2000. godini, pogi-nulo je preko 40.000 ljudi. U toku svog života, svaka treća osoba će biti po-vređena u saobraćajnom udesu. Ukupni godišnji troškovi koje prouzroku-ju saobraćajni udesi, kreću se oko 2% od ukupnog nacionalnog dohotka EU.

Problemi: Bezbednost na drumovima je prva briga korisnika. Korisnici moraju imati pravo da znaju šta i zašto plaćaju. Sistem naknada za upo-trebu saobraćajne infrastrukture nije u potpunosti definisan (zbog pro-blema definisanja ukupnih troškova: troškovi gradnje + troškovi održava-nja + troškovi eksploatacije + eksterni troškovi13). Neharmonizovane cene goriva (stepen oporezivanja) je takođe jedna od prepreka u ujednačavanju uslova funkcionisanja unutrašnjeg tržišta.

Predlozi mera: Na području bezbednosti drumskog saobraćaja, Komisija predlaže: novi program aktivnosti na području bezbednosti drumskog saobra-

ćaja za period 2002-2010. godine sa ciljem redukovanja broja mrtvih za 50% na drumovima http://europa.eu.int/scadplus/leg/en/lvb/l24257.htm

harmonizovanje kazni, putne signalizacije, stepena alkohola u krvi vozača razvoj novih tehnologija (elektronske vozačke dozvole, ograničavanje

brzine vozila, inteligentni transportni sistemi - deo programa e-Euro-pe) u kontekstu čega se očekuje povećanje bezbednosti svih učesnika u saobraćaju (putnika u automobilima, pešaka i biciklista)

13 Troškovi nesreća, zagađenja, buke i zagušenja. Poseban problem, pored načina njihovog izračunavanja, predstavlja njihovo “pripisivanje” onima koji su ih prouzrokovali i koji bi trebalo i da plate za njih.

Fond za evropske integracijeProjekat finansira Evropska unija preko Evropske agencije za rekonstrukciju i u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji

Na području naplate naknada za upotrebu infrastrukture, Komisija predlaže: okvirne direktive za uspostavljanje principa zaračunavanja naknada za

upotrebu infrastrukture uključujući i jedinstvenu metodologiju uključi-vanja internih i eksternih troškova (internalizacija eksternih troškova), a sve u cilju postizanja uslova ravnopravnosti nastupa svih grana sao-braćaja na tržištu

u slučaju drumskog transporta, naknade zavise od ekoloških perfor-mansi vozila (nivo emisija i buke), vrste infrastrukture (autoputevi, ma-gistralni putevi, gradske saobraćajnice), prevoznog puta, osovinskog opterećenja i stepena gužve - saobraćajnog opterećenja

u slučaju železničkog transporta, naknade su u funkciji nedovoljnosti kapaciteta i stepena negativnog delovanja na životnu sredinu

u slučaju vodnog (pomorskog) transporta, naknade će zavisiti od bez-bednosti plovidbe

direktivu o interoperabilnosti sistema naplate na transevropskoj mre-ži puteva

Sa aspekta oporezivanja goriva, Komisija predlaže: razdvajanje poreza na gorivo na privatne i komercijalne korisnike (di-

rektive)

uspostavljanje harmonizovanih poreza na promet goriva u komercijal-ne svrhe

Ostale mere odnose se na pitanja poboljšanja intermodalizma u putnič-kom saobraćaju (železnica, avion), uvođenja sitema jedinstvenih karti i poboljšanje sistema opsluživanja putničkog prtljaga.

2�

2. VAŽNA ZAKONSKA REGULATIVA EU U DOMENU SAOBRAĆAJA14

2.1. Železnički saobraćaj

Direktiva 2004/50/EC povezuje direktivu 96/48/EC, koja se odnosi na in-teroperabilnost trans-evropske «high speed» mreže i direktivu 2001/16/EC koja se odnosi na interoperabilnost konvencionalne železnice. Suštin-ski, direktive se odnose na uspostavljanje zajedničkih standarda na po-dručju signalnog i upravljačkog sistema na železnici, kvalifikaciju zapo-slenih, telematske podsisteme za potrebe robnog tarnsporta, upravljanje parkom teretnih kola, bezbednost.

Direktiva 2004/49/EC odnosi se na bezbednost na železnicama EU.

Direktiva 95/18/EC definiše uslove za izdavanje licenci operaterima na železnici

Direktiva 2001/14/EC odnosi se na alociranje kapaciteta železničke infra-strukture, zaračunavanje naknada za infrastrukturu i bezbednosno ser-tifikovanje.

14 U poglavlju 1.1. Implementacija smernica Bele knjige, navedeni su izvorni dokumenti na osnovu kojih se može analizirati dublji smisao svih direktiva u oblasti saobraćaja

Direktiva 2001/12/EC i direktiva 2001/13/EC odnose se na uspostavlja-nje jedinstvenog tržišta železnice definisanjem uslova otvaranja tržišta železnice.

Direktiva 2004/51/EC dopunjava poznatu direktivu 91/440/EC u smislu razvoja železnice EU.

Direktiva 96/49/EC odnosi se na prevoz opasnih materija železnicom, RID je jedinstveni dokument na nivou EU kojim se reguliše ova materi-ja.

Odluka 1999/569/EC definiše osnovne parametre upravljačko-kontrolnog i signalnog podsistema u okviru trans-evropske «high speed» železnice.

Odluka 2002/730/EC odnosi se na tehničke elemente interoperabilnosti trans-evropske «high speed» železnice sa aspekta održavanja.

Odluka 2002/7323/EC odnosi se na tehničke elemente interoperabilno-sti trans-evropske «high speed» železnice sa aspekta infrstrukturnih pod-sistema.

Odluka 2002/734/EC odnosi se na tehničke elemente interoperabilnosti trans-evropske «high speed» železnice sa aspekta napajanja energijom.

Odluka 2002/735/EC odnosi se na tehničke elemente interoperabilnosti trans-evropske «high speed» železnice sa aspekta voznih sredstava.

Propis (EC) 881/2004 odnosi se na formiranje Evropske agencije za žele-znicu (European Railway Agency).

2.2. Intermodalizam

Predlaganje dopuna i predloga za direktivu EC koja se odnosi na inter-modalnu utovarnu jedinicu (ILU)15

Propis (EC) 1382/2003 koji se odnosi na finansijku pomoć Unije za pobolj-šanje ekoloških performansi sistema transporta robe (Marko Polo pro-gram).

15 COM(2004)361- još nije objavljeno u OJ.

2�

Propis (EC) 2196/98 koji se odnosi na finansijsku pomoć razvoju inovativ-nih rešenja i promociju kombinovanog transporta.

Direktiva 92/106/EEC kojom se uspostavljaju zajednička pravila na ni-vou članica EU na području kombinovanog robnog transporta između članica.

2.3. Drumski transport

Direktiva 62/99/EC odnosi se na «Eurovinjete», sistem naplate putarine. Pretrpeće izmene u trenutku iznalaženja «pravog» modela zaračunavanja svih troškova pri korišćenju infrastrukture.

Direktiva 1999/62/EC odnosi se na zaračunavanje putarine teškim drum-skim vozilima pri upotrebi određene infrastrukture.

Direktive 92/81/EC i 92/82/EC odnose se na obračun troškova goriva u drumskom prevozu. Favorizuje se drumski prevoz, direktive će pretrpe-ti izmene.

Direktiva 96/49/EC reguliše prevoz opasnih materija drumom-dodatak prilozima A i B ADR-a.

Direktiva 96/35/EC, definiše obavezu postojanja institucije sa ulogom “savetnika za bezbednost” u procesu transportovanja opasnih materija, bez obzira na vrstu prevoza.

Direktiva 2002/15/EC odnosi se na definisanje minimalnih standarada zaštite zdravlja i bezbednosti radnika na putevima, sprečavanje nelojalne konkurencije unutar EU i povećanje bezbednosti na putevima.

Direktiva 2003/96/EC odnosi se na oporezivanje energenata i goriva sa ciljem povećanja energetske efikasnosti i smanjenja zagađenja životne sredine ( Odluka 2002/358/EC od 25.4.2002., Kyoto Protocol).

Direktive 70/156/EEC i 70/221/EEC odnose ce na upotrebu tečnog gasa u automobilima.

Direktiva 98/70/EC odnosi se na kvalitet benzina i dizel goriva.

Direktiva 2000/53/EC zajedno sa propisom 2002/525/EC odnosi se na re-cikliranje vozila.

2.3.1. Emisije iz motora vozila

Direktive: 70/220/EEC, 73/306/EEC, 74/290/EEC, 77/102/EEC, 78/665/EEC, 83/351/EEC, 87/77/EEC, 88/76/EEC, 88/77/EEC, 88/436EEC, 89/458/EEC, 91/441/EEC, 91/542/EEC, 93/59/EEC, 94/12/EEC, 96/1/EC, 96/69/EC odnose se na niz aspekata u vezi sa izduvnim gasovima kako benzinskih tako i dizel motora putničkih i teretnih vozila.

2.4. Vazdušni saobraćaj

Propis (EC) 550/2004 odnosi se na obezbeđenje usluga kontrole letenja na «jedinstvenom evropskom nebu».

Propis (EC) 551/2004 odnosi se na organizovanje i način korišćenja vaz-dušnog prostora u okviru «jedistvenog evropskog neba».

Propis (EC) 552/2004 odnosi se na interoperabilnost unutar mreže evrop-skog sistema kontrole letenja.

Propis (EC) 549/2004 odnosi se na definisanje okvira kreiranja «jedin-stvenog evropskog neba».

2�

Propis (EC) 2320/2002 uspostavlja zajednička pravila na području bez-bednosti civilnog vazduhoplovstva.

Propis (EC) 261/2004 uspostavlja zajednička pravila kada je u pitanju po-moć i kompenzacija putnicima pri velikim kašnjenjima aviona ili u sluča-ju otkaza letova.

Propis (EC) 894/2002 (dopuna propisa (EEC) 95/93) odnosi se na zajednič-ka pravila pri alokaciji slotova na aerodromima Unije.

Propis (EEC) 3922/91 kojom se reguliše uvođenje standarda pripremlje-nih od strane JAA (Joint Aviation Authorities) .

Direktiva 2002/30/EC odnosi se na procedure za zaštitu od buke na ae-rodromima.

Direktiva 94/56/EC odnosi se na «model» ispitivanja uzroka nastanka nesreća. Zbog uspešne primene u vazdušnom saobraćaju preporučuje se i u drugim granama.

2.5. Vodni transport

Direktiva 1999/35/EC odnosi se na bezbednost plovidbe u vodnom tran-sportu (pregledi trajekata i brodova).

Direktiva 82/714/EEC odnosi se na tehničke zahteve za rečne brodove u smislu standardizacije.

Fond za evropske integracijeProjekat finansira Evropska unija preko Evropske agencije za rekonstrukciju i u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji

3. EU, UN/ECE SPORAZUMI, KONVENCIJE I STANDARDI IZ OBLASTI SAOBRAĆAJA

3.1. Ekonomska komisija ujedinjenih nacija za Evropu (UN/ECE- United Nations Economic Commission for Europe)

3.1.1. Saobraćajna infrastruktura

1. Deklaracija o izgradnji glavnih saobraćajnih arterija, 1950.

2. AGR (European Agreement on Main International Traffic Arteries) - Spora-zum koji se odnosi na infrastrukturu međunarodnih puteva, 1975.

3. AGC (Europen Agreement on Main International Railway Lines) - Spora-zum koji se odnosi na glavne železničke pravce, 1985.

4. AGTC (Europen Agreement on Important International Combined Transport Lines and Related Installations) - Sporazum koji se odnosi na kombino-vani transport, 1991. sa Protokolom iz 1997. koji uključuje i vodni tran-sport po unutrašnjim plovnim putevima

5. AGN (European Agreement on Main Inland Waterways of International Im-portance) - Sporazum koji se odnosi na glavne unutrašnje plovne pute-va, 1996.

3.1.2. Drumski saobraćaj, saobraćajni znaci i signalizacija

1. Konvencija o drumskom saobraćaju 1949. sa Protokolom o saobraćajnim znacima i signalizaciji.

2. Konvencija o saobraćajnim znacima i signalizaciji, 1968. sa dopunskim Sporazumima E/ECE/812 i E/ECE/813 i amandmanima iz 1971.

3. Evropski sporazum o dozvoljenim dimenzijama i masi drumskih vo-zila iz 1950.

4. Evropski sporazum o obeležavanju puteva iz 1957. i Protokolom iz 1973.

�1

5. APC (Agreement on Minimum Requirements for the Issue and Validity of Dri-ving Permits) - Sporazum koji tretira minimum zahteva za izdavanje i važenje vozačkih dozvola, 1975.

3.1.3. Drumska vozila

1. Sporazum o jedinstvenim tehničkim propisima za vozila na točkovi-ma i opremi iz 1958.

2. Sporazum o jedinstvenom vršenju periodičnih tehničkih pregleda vo-zila iz 1997.

3. Sporazum o uspostavljanju globalnih tehničkih propisa koji se odnose na vozila i opremu, 1998.

3.1.4. Ostali sporazumi i konvencije

1. AETR (European Agreement concerning the Work of Crews of Vehicles enga-ged in International Road Transport) - Sporazum koji se odnosi na rad po-sada drumskih vozila u međunarodnom drumskom transportu, 1999.

2. Konvencija o oporezivanju drumskih vozila u međunarodnom rob-nom transportu (privatnom - za sopstvene potrebe), 1956.

3. Konvencija o oporezivanju drumskih vozila angažovanih u međuna-rodnom prevozu putnika, 1956.

4. Konvencija o oporezivanju drumskih vozila u teretnom međunarod-nom transportu, 1956.

5. CMR - Konvencija o ugovoru u međunarodnom prevozu robe dru-mom, 1956. sa Protokolom iz 1978 .

6. CVR - Konvencija o ugovoru u međunarodnom prevozu putnika i prt-ljaga drumom, 1978.

7. Opšti ekonomski sporazum za međunarodni drumski transport, 1954.

3.1.5. Unutrašnji plovni putevi

1. CLN - Konvencija o ograničavanju odgovornosti vlasnika brodova u plo-vidbi unutrašnjim plovnim putevima iz 1973. sa protokolom iz 1978.

2. CVN - Konvencija o ugovoru o prevozu putnika i prtljaga unutrašnjim plovnim putevima iz 1976. sa Protokolom iz 1978.

3.1.6. Prelaženje granice

1. Carinska konvencija o privremenom uvozu privatnih drumskih vozi-la, 1954.

2. TIR konvencija - Konvencija koja se odnosi na prevoz robe u međuna-rodnom drumskom prevozu (TIR karnet), 1959. i 1979.

3. Carinska konvencija o privremenom uvozu aviona i brodova za privat-ne (nekomercijalne) potrebe, 1956.

4. Carinska konvencija o privremenom uvozu komercijalnih drumskih vozila, 1956.

5. Međunarodna konvencija o prelazu granica putnika i prtljaga železni-com, 1952.

6. Međunarodna konvencija o prelazu granice robe transportovane žele-znicom, 1952.

7. Carinska konvencija o kontejnerima, 1956., Konvencija o sigurnosti kon-tejnera i povremenim pregledima (CSC) iz 1972.

8. Evropska konvencija o tretmanu paleta koje se koriste u međunarod-nom transportu, 1960.

9. Međunarodna konvencija o harmonizaciji postupaka pregleda robe na graničnim prelazima, 1982.

10. Konvencija o tretmanu “pool”-a kontejnera u međunarodnom tran-sportu, 1994.

��

3.1.7. Transport opasnih materija

1. ADR (European Agreement concerning the International Carriage of Dangerous Goods by Road) - Evropski sporazum koji se odnosi na prevoz opasnih materija u drumskom međunarodnom transportu sa Aneksima A i B, 1957.

2. CRTD - Konvencija o civilnoj odgovornosti za štete prouzrokovane to-kom prevoza opasnih materija drumom, železnicim i plovidbom po unutrašnjim plovnim putevima, 1989.

3. ADN (European Agreement Concerning the International Carriage of Dange-rous Goods by Inland Waterway) - Evropski sporazum koji se odnosi na prevoz opasnih materija po unutrašnjim plovnim putevima, 2000.

3.1.8. Transport kvarljive robe (namirnica)

1. ATP- Sporazum o međunarodnom prevozu kvarljive robe (namirnica) i specijalnoj potrebnoj opremi koja se pri tome upotrebljava, 1970.

3.2. Drugi važni standardi i organizacije

Standardizacija tehničko-tehnoloških elemenata unutar transportnog si-stema EU (i šire) je osnov integracije i unutrašnje kohezije.

Tako na primer, na području železnice po pitanjima interoperabilnosti (di-rektiva 96/48/EC), najznačajniji su standardi TSI (Technical Specification on Interoperability) koje priprema Evropska asocijacija za interoperabilnost že-leznice (AEIF - European Association for Railway Interoperability). Standardi-zacijom su obuhvaćena sledeća područja: infrastruktura, vozna sredstva, energetika, podsistem upravljanja i održavanja signalizacije, eksplaoatacija.

AEIF (http://www.aeif.org) je asocijacija koju čine: UIC (Union Internationale des chemis de Fer)

http://www.uic.asso.fr/index.php,

Fond za evropske integracijeProjekat finansira Evropska unija preko Evropske agencije za rekonstrukciju i u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji

UNIFE (Union of European Railway Industries) http://www.unife.org i UITP (International Union of Public Transport)

http://www.uitp.com/home/index.cfm

Nosioci standardizacije su: CEN (European Committee for Standardization), CENELEC (European Committee for Electrotechnical standardization) i ETSI (European Telecomunication Standards Institute).

Zatim, u vazdušnom transportu je bitna ustanova ICAO (International Ci-vil Aviation Organization) http://www.icao.int.

Za područje vodnog transporta: IWA (Inland Waterways Association) http://www.waterways.org.uk i CCNR (Central Commission for Navigation on the Rhine).

Više informacija na: http://europa.eu.int/comm/dgs/energy_transport/en/ Inland%20Waterways#Inland%20Waterways

Iz domena drumskog saobraćaja više informacija čitalac može dobiti na adresama: - IRU (International Road Transport Union) http://www.iru.org- IRF (International Road Federation) http://www.irfnet.org- ACEA (European Automobile Manufacturer’s Association) http://www.acea.be - CLEPA (European Association of Automotive Suppliers) http://www.clepa.be

��

4. RELEVANTNA STATISTIČKA PODRŠKA - PRILAGOĐAVANJE STATISTIČKIH PODATAKA, OBRADA I IZVEŠTAJA (HARMONIZACIJA)

Direktiva 80/1177/EEC, o statističkim izveštajima koji se odnose na pre-voz robe železnicom:

Komisija mora imati na raspolaganju dosledne, vremenski usklađene i re-dovne statističke podatke o stepenu i razvoju prevoza robe železnicom u zemljama članicama; budući da ovi podaci moraju biti uporedivi kako iz-među zemalja tako i sa podacima drugih vrsta prevoza, te se moraju od-nositi na unutrašnji, međunarodni i tranzitni promet.

1. Potrebno je prikupiti sledeće informacije s aspekta prevoza robe na glavnim železničkim mrežama:

a) težina robe u tonama;

b) glavne prometne veze, tj.:

domaći promet

međunarodni promet

tranzitni promet

c) vrsta pošiljke;

d) puni vagon ili potpuno ukrcan voz;

e) udaljenost, u kilometrima, u glavnoj nacionaloj železničkoj mreži;

2. Potrebno je utvrditi sledeće dodatne pojedinosti (na temelju procene gde je potrebno), a odnose se na glavnu železničku mrežu:

a) veliki kontejneri 6 x 1 m (20 stopa) ili više u spoljašnjoj dužini;

b) drumski/železnički prevoz: kamioni, prikolice, poluprikolice (sa ili bez tegljača) i izmenjivi sanduci.

Propis (EC) 98/1172 EEC, o statističkim izveštajima koji se odnose na pre-voz robe drumom:

Komisija mora imati na raspolaganju uporedive, pouzdane, vremenski usklađene, redovne i razumljive statističke podatke o stepenu i razvo-ju prevoza robe drumom, prevoznim sredstvima registrovanim u Uniji i stepenu iskorišćenja vozila koja obavljaju prevoz.

Potrebno je prikupiti sledeće informacije:

a) podaci koji se odnose na vozila:

mogućnost korišćenja vozila za kombinovani prevoz,

konfiguracija osovine,

starost drumskog prevoznog sredstva (kamiona ili tegljača) u godi-nama (od njegove prve registracije),

maksimalna dopuštena težina, u stotinama kg,

dozvoljena nosivost,

vrsta prevoza (javni saobraćaj ili sopstvene potrebe),

ukupni pređeni kilometri tokom perioda posmatranja: ukrcani i prazni,

težina vozila.

b) podaci koji se odnose na putovanje:

vrsta putovanja,

težina robe prevezena tokom putovanja ili tokom svake etape puto-vanja, bruto težina u 100-tinama kg,

mesto ukrcaja;

mesto iskrcaja;

pređena udaljenost;

tone x kilometri ostvareni tokom putovanja;

��

zemlje peđene u tranzitu,

mesto ukrcaja, ako postoji, drumskog prevoznog sredstva na neku drugu vrstu prevoznog sredstva

mesto iskrcaja, ako postoji, drumskog prevoznog sredstva s neke druge vrste prevoznog sredstva.

c) podaci koji se odnose na robu:

vrsta robe,

težina robe: bruto težina u 100-tinama kg,

vrsta tereta,

mesto ukrcaja robe,

mesto iskrcaja robe,

pređena udaljenost.

Direktiva 80/1119/EEC, o statističkim izveštajima koji se odnose na pre-voz robe unutrašnjim plovnim putevima:

Komisija mora imati na raspolaganju dosledne, vremenski usklađene i re-dovne statističke podatke o stepenu i razvoju prevoza robe unutrašnjim plovnim putevima u zemljama članica.

Potrebno je prikupiti sledeće informacije:

a) težina robe u tonama,

b) glavne prometne veze:

domaći promet

međunarodni promet

tranzitni promet

c) vrsta robe prema grupama robe,

d) nacionalnost

e) vrsta plovila prema sledećoj nomenklaturi:

motorni teretnjak:

motorni tanker

ostali motorni teretnjaci

tegljenica:

tank-tegljenica

ostale tegljenice

potiskivač

tank- potiskivač

ostali potiskivači

ostala plovila za prevoz robe

f) za domaći promet, regionalna područja iskrcaja i ukrcaja u skladu s geografskom lokacijom

g) za međunarodni i tranzitni promet, zemlje iskrcaja i ukrcaja

h) udaljenost u kilometrima na domaćim plovnim putevima.

��

Direktiva 95/64/EC, o statisičkim izveštajima koji se odnose na prevoz robe i putnika morem:

Komisija mora da ima na raspolaganju uporedive, pouzdane, vremenski usklađene i redovne statističke podatke o veličini i razvoju prevoza robe i putnika morem u i iz Unije, između zemalja članica kao i za domaći po-morski saobraćaj.

Potrebno je prikupiti sledeće informacije:

a) informacije o teretu i putnicima:

bruto težina robe u tonama,

vrsta tereta,

opis robe,

izveštajna luka,

smer kretanja: ulaz ili izlaz,

za ulaz tereta: luka ukrcaja,

za izlaz tereta: luka iskrcaja,

broj putnika u polasku i odlasku

Za robu koja se prevozi u kontejnerima ili ro-ro jedinicama, treba obezbe-diti sledeće pojedinosti:

broj kontejnera s teretom,

broj kontejnera bez tereta,

broj pokretnih (Ro-Ro) jedinica s teretom,

broj pokretnih (Ro-Ro) jedinica bez tereta

b) informacije o brodu:

broj brodova,

DWT ili bruto volumen,

Fond za evropske integracijeProjekat finansira Evropska unija preko Evropske agencije za rekonstrukciju i u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji

zemlja ili teritorija gde je registrovan brod,

vrste brodova

veličina broda.

Propis (EC) 437/2003 o statističkim izveštajima koji se odnose na prevoz putnika, tereta i pošte vazdušnim saobraćajem:

Komisija mora imati na raspolaganju uporedive, dosledne, vremenski usklađene i redovne statističke podatke o veličini i razvoju prevoza put-nika, tereta i pošte vazdušnim saobraćajem unutar EU ili izvan ili u Uni-ju.

1. Uredba treba da obuhvati:

a) prevoz putnika, tereta i pošte na svim komercijalnim vazdušnim uslu-gama u i iz vazdušnih luka EU,

b) ukupna kretanja aviona u vazdušnim pristaništima EU.

41

5. RELEVANTNE ORGANIZACIJE I USTANOVE SCG ZA PRENOS I HARMONIZACIJU PROPISA I PRINCIPA EU U DOMAĆI PROSTOR

1. Ministarstvo inostranih poslova Državne zajednice Srbija i Crna Gora

2. Ministarstvo za kapitalne investicije Republike Srbije-resor saobraćaj

3. Ministatrsvo za ekonomske odnose sa inostranstvom Republike Srbije

4. Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine Republike Srbije

5. Ministarstvo za intelektualnu svojinu

6. Zavod za standardizaciju

7. Republički zavod za statistiku

8. Privredna komora Beograda

9. Privredna komora Srbije

10. Naučno-istraživačke organizacije

S A D R Ž A J

UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . �

1. BELA KNJIGA EU: SAOBRAĆAJNA POLITIKA, CILJEVI RAZVOJA, PROBLEMI, MERE, SMERNICE RAZVOJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61.1. Implementacija smernica bele knjige po pojedinim područjima . . .14

1.1.1. Drumski transport . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .141.1.2. Železnički transport . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161.1.3. Vazdušni transport . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181.1.4. Pomorski i unutrašnji vodni transport . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201.1.5. Intermodalizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211.1.6. Uska grla i trans-evropska mreža . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211.1.7. Korisnici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

2. VAŽNA ZAKONSKA REGULATIVA EU U DOMENU SAOBRAĆAJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252.1. Železnički saobraćaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252.2. Intermodalizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 262.3. Drumski transport . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

2.3.1. Emisije iz motornih vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282.4. Vazdušni saobraćaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282.5. Vodni transport . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

3. EU, UN/ECE SPORAZUMI, KONVENCIJE I STANDARDI IZ OBLASTI SAOBRAĆAJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303.1. Ekonomska komisija UN za Evropu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

3.1.1. Saobraćajna infrastruktura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303.1.2. Drumski saobraćaj, saobraćajni znaci i signalizacija . . . . . . 30

43

3.1.3. Drumska vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 313.1.4. Ostali sporazumi i konvencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 313.1.5. Unutrašnji plovni putevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323.1.6. Prelaženje granice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323.1.7. Transport opasnih materija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ��3.1.8. Transport kvarljive robe (namirnica) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ��

3.2. Drugi važni standardi i organizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ��

4. RELEVANTNA STATISTIČKA PODRŠKA – PRILAGOĐAVANJE STATISTIČKIH PODATAKA, OBRADA I IZVEŠTAJA (HARMONIZACIJA) . . . . . . . . . . . . . . . . . ��

5. RELEVANTNE ORGANIZACIJE I USTANOVE SCG ZA PRENOS I HARMONIZACIJU PROPISA I PRINCIPA EU U DOMAĆI PROSTOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41

Kneza Miloša 12, 11000 BeogradTel: 011/2641 355,

Fax: 011/2642 029www.kombeg.org.yu

Beograd, 2006.

REALIZACIJA PROJEKTA:

Grupa autora

Neke od fotografija publikovane u brošuri preuzete su sa zvaničnog sajta Evropske unije http://europa.eu.int

Izdavač: Privredna komora Beograda • Tehnička obrada: Skener Studio Lazić • Štampa: Standard 2 • Tiraž: 2000 primeraka

Kneza Miloša 12, 11000 BeogradTel: 011/2641 355,

Fax: 011/2642 029www.kombeg.org.yu