Prevod Smernice Slovenacke 50 2003

Službeni list RS, br. 50/2003 od 29.05.2003.

2443. Praktične smernice za rad sa opasnim hemijskim supstancama

Na osnovu člana 14. pravilnika o zaštiti radnika od rizika zbog izlaganja hemijskim supstancama u radu (Službeni list RS, br. 100/01) ministar za rad, porodicu i socijalna pitanja donosi

PRAKTIČNE SMERNICEza rad sa opasnim hemijskim supstancama

I. OPŠTE MERE ZA BEZBEDAN RAD SA HEMIJSKIM SUPSTANCAMA

1. UVOD

Ove praktične smernice daju praktične savete radnicima koji rade sa opasnim hemijskim supstancama.

Hemijske supstance su deo našega života, jer se sa njima srećemo baš svi, na poslu i kod kuće, u svim delatnostima i u svim oblastima života. Čovečanstvo je danas na takvom nivou razvoja da se hemijske supstance, uprkos opasnostima koje od njih prete, praktično ne mogu izbeći, pa tu opasnost po bezbednost i zdravlje treba imati na umu i treba naučiti kako se bezbedno postupa sa njima.

U svetu danas ima preko 21 miliona različitih poznatih hemijskih supstanci. Svake godine se na tržištu pojavi oko 1000 novih hemijskih supstanci. Zapanjujući je podatak da je u opštoj upotrebi približno 230.000 hemijskih supstanci. Na tržištu su one obično u obliku mešavina - ko trgovačka roba. Poznato je oko 5,7 miliona različitih hemijskih proizvoda.1 Sve više hemijskih supstanci i rastuća proizvodnja znače više postupanja sa hemijskim supstancama, njihovog korišćenja, transporta, skladištenja i otpadaka hemijskih supstanci, što posredno ili neposredno znači opasnost po zdravlje ljudi, a istovremeno i više izloženih radnika. Danas su različitim hemijskim supstancama izloženi praktično svi radnici u skoro svim privrednim granama.

Nije moguće ukratko nabrojati sve hemijske supstance, njihova svojstva i način njihovog bezbednog korišćenja. U ovim smernicama smo želeli da izbegnemo dosadno nabrajanje hemijskih supstanci i njihovih svojstava, pa smo podelili hemijske supstance u pojedine grupe hemijskih supstanci s obzirom na vrstu opasnosti, svojstva i njihovo delovanje, odnosno s obzirom na njihova inherentna svojstva, kao i da propišemo mere za bezbedno postupanje sa pojedinim grupama hemijskih supstanci i time za omogućavanje bezbednog i zdravog rada. Smernice sadrže opšta uputstva za bezbedan i zdrav rad sa opasnim hemijskim supstancama i posebna (specifična) uputstva za bezbedan rad sa pojedinim grupama hemijskih supstanci. Osim toga, stalno treba pratiti najnovija naučna otkrića i uvoditi poboljšanja i nove tehnologije kako bi se omogućio bezbedan i zdrav rad i kako bismo se na odgovarajući način prilagođavali i menjali i bezbednosne mere. Pre početka korišćenja svake hemijske supstance poslodavac uvek ima obavezu da, osim poštovanja uputstava iz smernica, detaljno prouči bezbednosne listove za svaku hemijsku supstancu koju namerava da koristi i da s tim upozna radnike.

1 Podaci su sažeti po Chemical Abstract Service od 18.2.2003. god.

Mnogo hemijskih supstanci kojima su radnici izloženi dok obavljaju svoj svakodnevni posao može, ako se nepravilno koriste i ako se ne poštuju sve bezbednosne mere, da izazove negativne efekte po zdravlje. Kakvi su negativni efekti hemijskih supstanci po zdravlje zavisi od količine hemijskih supstanci, koliko često i na kakav način je pojedinac izložen određenoj hemijskoj supstanci.

Posebno velikom riziku od izlaganja hemijskim supstancama na radu, prema podacima European Agency for Health and Safety, izloženi su radnici u sledećim delatnostima: proizvodnja hemikalija, hemijskih proizvoda i veštačkih vlakana, proizvodnja koksa, naftnih derivata i nuklearnog goriva, proizvodnja proizvoda od gume i plastičnih masa te u poljoprivredi. U ovim delatnostima obično ima najviše povreda na radu koje prouzrokuju hemijske supstance.

Ove praktične smernice su napisane jednostavno, stručni izrazi su korišćeni samo onoliko koliko je bilo neizbežno. One su namenjene radnicima i poslodavcima (pre svega poslodavcima u malim preduzećima i samozaposlenim licima). Osnova za ove smernice je pravilnik o zaštiti radnika od rizika zbog izlaganja hemijskim supstancama na radu (Službeni list RS, br. 100/01). Smernice su zamišljene tako da u prvom delu budu opšte mere za bezbedno postupanje sa hemijskim supstancama, a u drugom delu konkretne bezbednosne mere za obezbeđivanje bezbednog i zdravog rada sa pojedinim grupama hemijskih supstanci. Primena praktičnih smernica ne isključuje obaveznu primenu ostalih propisa iz oblasti obezbeđivanja bezbednog i zdravog rada. Praktične smernice će se u skladu sa stručnim saznanjima stalno dopunjavati.

Za bezbedan rad sa hemijskim supstancama moramo imati na raspolaganju dovoljno podataka o njima, opasnostima od njih i načinima bezbednog korišćenja. Ove praktične smernice treba da vam pomognu da izaberete najbezbedniji način rada sa hemijskim supstancama, što će vam omogućiti da, uprkos korišćenja opasnih hemijskih supstanci, ostanete zdravi.

2. ŠTA SU OPASNE HEMIJSKE SUPSTANCE?

Postoji više definicija i načina podele hemijskih supstanci. U propisima iz oblasti slobodnog protoka robe koristi se izraz hemikalije, koje se dalje dele na supstance i preparate. U skladu sa ovim propisom opasnim supstancama i preparatima se smatraju one supstance i preparati koji imaju najmanje jedno od opasnih svojstava. U oblasti bezbednog i zdravog rada koristi se izraz hemijske supstance. Pravilnik o zaštiti radnika od rizika zbog izlaganja hemijskim supstancama na radu (Službeni list RS, br. 100/01) uvodi distinkciju između hemijskih i opasnih hemijskih supstanci i definiše oba pojma kao što sledi:

»Hemijske supstance« su hemijski elementi ili njihova jedinjenja u prirodnom stanju ili dobijene, iskorišćene ili oslobođene, uključujući i oslobođene kao otpadak, tokom bilo koje aktivnosti na radu, bez obzira na to da li su proizvedene namerno ili nenamerno i bez obzira na to da li su poslate na tržište ili ne.

»Opasne hemijske supstance« su hemijske supstance koje odgovaraju kriterijumima za svrstavanje u opasne supstance,

u skladu sa važećim propisima2, osim onih supstanci koje odgovaraju samo kriterijumima za svrstavanje u opasne po okolinu;

2 Zakon o hemikalijama (Službeni list RS, br. 36/99)

hemijske supstance koje odgovaraju kriterijumima za svrstavanje u opasne preparate u skladu sa važećim propisima3, osim onih preparata koji odgovaraju samo kriterijumima za svrstavanje u opasne po okolinu;

hemijske supstance koje mogu, iako ne odgovaraju kriterijumima za svrstavanje u opasne u skladu sa prethodnim alinejama, zbog svojih fizičko-hemijskih, hemijskih ili toksikoloških svojstava i načina kako su korišćene ili na kakav su način prisutne na radnom mestu, da predstavljaju rizik po bezbednost i zdravlje radnika;

hemijske supstance za koje je utvrđena granična vrednost za profesionalno izlaganje (navedene su u prilogu I pravilnika o zaštiti radnika od rizika zbog izlaganja hemijskim supstancama na radu (Službeni list RS, br. 100/01)).

Iz gornje definicije proizlazi da je pojam »opasna hemijska supstanca« veoma širok pojam, jer ne obuhvata samo »opasne hemikalije« u skladu sa zakonom o hemikalijama, nego i određene materijale, kao što su npr. brašno, drvo i sl., koji mogu biti opasni za radnike i za koje su utvrđene granične vrednosti za profesionalno izlaganje.

2.1. Razvrstavanje po fizičko-hemijskim svojstvima

Opasna svojstva hemijskih supstanci koje predstavljaju opasnost od požara i eksplozije obeležena su kao:

eksplozivno (oznaka E): ovo svojstvo imaju čvrste, tečne, pastozne ili želatinozne hemijske supstance koje mogu da reaguju egzotermno (oslobađa se toplota) i bez kiseonika iz vazduha, pri čemu se veoma brzo oslobađaju gasovi koji pod određenim uslovima detoniraju, brzo se upale ili zbog zagrevanja i povećanja pritiska eksplodiraju ako su ograničeni prostorom;

oksidirajuće (oznaka O): ovo svojstvo imaju hemijske supstance koje prouzrokuju snažnu egzotermnu reakciju kada dođu u dodir sa drugim supstancama (pre svega zapaljivim);

veoma lako zapaljivo (oznaka F+): ovo svojstvo imaju hemijske supstance koje imaju izuzetno nisku tačku paljenja i nisku tačku ključanja, kao i gasovite hemijske supstance koje su zapaljive u dodiru sa vazduhom pri normalnoj temperaturi i pritisku;

lako zapaljivo (oznaka F): ovo svojstvo imaju o hemijske supstance koje se u dodiru sa vazduhom lako zagrevaju i samoupaljuju

već na normalnoj temperaturi i pritisku bez dovođenja spoljne energije; o čvrste hemijske supstance koje se lako brzo upale već posle kratkotrajnog

kontakta sa izvorom paljenja, a onda nadalje gore i koriste se i posle uklanjanja tog izvora;

o tečne hemijske supstance koje imaju veoma nisku tačku paljenja; o hemijske supstance koje u dodiru sa vodom ili njenom parom u opasnim

količinama oslobađaju lako zapaljive gasove; zapaljivo (R10): ovo svojstvo imaju hemijske supstance koje imaju nisku tačku

paljenja.

2.2. Razvrstavanje na osnovu svojstava opasnih po zdravlje

3 Zakon o hemikalijama (Službeni list RS, br. 36/99)

Opasne supstance se na osnovu svojstava opasnih po zdravlje razvrstavaju s obzirom na neposredne (akutne) i dugotrajne (hronične) efekte prilikom jednokratnog, ponovljenog ili dugotrajnijeg izlaganja. Supstance s obzirom na njihove štetne efekte po zdravlje razvrstavamo na osnovu rezultata ispitivanja i sledećih kriterijuma koji uzimaju u obzir obim toksičnih efekata: akutna toksičnost ili hronična toksičnost, korozivno dejstvo ili nadražujuće dejstvo, preosetljivost i posebni uticaji na zdravlje (kancerogenost, mutagenost, reproduktivna toksičnost).

Opasna svojstva hemijskih supstanci koje predstavljaju rizik za zdravlje obeležena su kao:

jak otrov (oznaka T+): ovo svojstvo imaju hemijske supstance koje pri gutanju, udisanju ili prilikom prolaska kroz kožu već u veoma malim količinama prouzrokuju smrt ili akutno odnosno hronično narušavanje zdravlja;

otrov (oznaka T): ovo svojstvo imaju hemijske supstance koje pri gutanju, udisanju ili prilikom prolaska kroz kožu već u malim količinama prouzrokuju smrt ili akutno odnosno hronično narušavanje zdravlja;

štetno za zdravlje (oznaka Xn): ovo svojstvo imaju hemijske supstance koje pri gutanju, udisanju ili prilikom prolaska kroz kožu mogu da prouzrokuju smrt ili akutno odnosno hronično narušavanje zdravlja;

korozivno (nagrizajuće) (oznaka C): ovo svojstvo imaju hemijske supstance koje mogu da oštete ili unište živo tkivo ako dođu dodir sa njim;

nadražujuće (oznaka Xi): ovo svojstvo imaju hemijske supstance koje nisu korozivne, ali već prilikom kratkotrajnog, dugotrajnijeg ili ponovljenog dodira s kožom ili sluzokožom mogu da prouzrokuju njenu upalu;

prouzrokuje preosetljivost (R42 ili R43): ovo svojstvo imaju hemijske supstance koje prilikom udisanja ili prolaska kroz kožu mogu da prouzrokuju preosetljivost tako da pri daljem izlaganju toj hemijskoj supstanci nastanu karakteristični negativni efekti;

kancerogeno (R45, R49): ovo svojstvo imaju hemijske supstance koje pri gutanju, udisanju ili prolasku kroz kožu mogu da prouzrokuju rak odnosno da povećaju verovatnoću njegovog nastanka;

mutageno (R46): ovo svojstvo imaju hemijske supstance koje pri gutanju, udisanju ili prolasku kroz kožu mogu da prouzrokuju nasledna genetska oštećenja ili da povećaju verovatnoću njihovog nastanka;

reproduktivno toksično (R60, R61): ovo svojstvo imaju hemijske supstance koje pri gutanju, udisanju ili prolasku kroz kožu mogu da prouzrokuju ili povećaju verovatnoću nastajanja nenaslednih štetnih efekata na potomstvo i/ili štetnih efekata na muške ili ženske reproduktivne funkcije ili sposobnosti.

Osim nabrojanih grupa opasnih hemijskih supstanci, postoji još i grupa supstanci koje su opasne po okolinu (N i/ili R50, R51, R52, R53, R54, R55, R56, R57, R58, R59), a koje propisi iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu ne obuhvataju neposredno, nego ih pokrivaju propisi iz oblasti zaštite životne sredine.

Svrha razvrstavanja hemijskih supstanci nije sâmo razvrstavanje, nego vidno obeležavanje hemijske supstance i na taj način posredno upozoravanje korisnika na opasnost. Opasno svojstvo hemijske supstance mora biti obeleženo propisanim grafičkim znakom (piktogramom), odgovarajućim slovnim znakom i odgovarajućim natpisom. Mogu se dodati i R rečenice – standardna upozorenja4. Opasnosti od hemijskih supstanci koje se ne mogu

4 Vidi prilog I.

obeležiti grafičkim znacima treba obeležiti samo pripadajućim R rečenicama – standardnim upozorenjima.

Samo R rečenice se koriste npr. kod supstanci koje su zapaljive, ili kod nekih supstanci opasnih po okolinu, ili kod nekih supstanci koje prouzrokuju preosetljivost. Razvrstavanje hemijskih supstanci nije samo osnova za obeležavanje, nego i osnova za sprovođenje drugih propisa i mera u vezi sa opasnim supstancama!

3. OPASNOST I RIZIK KOJI PREDSTAVLJAJU HEMIJSKE SUPSTANCE

Opasnost hemijske supstance izvire iz njenog prirodnog svojstva i reaktivnih svojstava. Prepoznavanje opasnosti i ocena uvek započinje upoznavanjem opasnih svojstava hemijske supstance. Prilikom izlaganja visokim koncentracijama u kraćem periodu obično se javljaju akutni efekti. Posledice izlaganja određenoj hemijskoj supstanci pri srazmerno niskoj koncentraciji u dužem periodu mogu biti hronični efekti. Neke hemijske supstance prouzrokuju lokalne povrede na mestu kontakta ili na mestu ulaska u telo, dok druge deluju sistemski (prenose se po telu do različitih organa), a tek zatim se javlja negativno delovanje na zdravlje. Putevi unošenja mogu biti različiti.

Rizik koji predstavlja izlaganje određenoj hemijskoj supstanci zavisi od opasnosti koju predstavlja određena hemijska supstanca i od izlaganja. Opasnost koju predstavlja određena hemijska supstanca je uslovljena svojstvima hemijske supstance na koja ne možemo da utičemo. Izlaganje zavisi od načina kontakta odnosno unosa, koncentracije opasne hemijske supstance (kakvoj količini hemijske supstance je radnik izložen - doza), vremena delovanja hemijske supstance (koliko vremena je trajao kontakt radnika sa hemijskom supstancom), učestalosti kontakta sa hemijskom supstancom (jednokratno ili višekratno izlaganje hemijskoj supstanci) i težine posla (količina unosa hemijske supstance u telo). Tek uz pomoć svih tih podataka možemo da procenimo stvarni rizik zbog izlaganja hemijskim supstancama za svakog radnika.

PREVOD TEKSTA SA DONJE SLIKE:

RIZIK ZBOG IZLAGANJA HEMIJSKOJ SUPSTANCIRIZIK = OPASNOST x IZLAGANJEOpasnost:oksidativnost, trovanje, korozivnost, kancerogenost, mutagenost itd.Izlaganje:količina – doza, trajanje i učestalost kontakta i težina posla

4. KAKO HEMIJSKE SUPSTANCE ULAZE U NAŠE TELO?

Hemijske supstance mogu da dođu u dodir sa ljudskim telom na više načina, koje nazivamo i putevi izlaganja. To su:

udisanje, resorpcija (prelaženje preko kože ili sluzokože), gutanje, prenos preko posteljice kod trudnica.

Udisanje: Prilikom udisanja u telo radnika ulaze hemijske supstance u obliku gasova, isparenja, aerosola, dima, magle, smoga ili prašine. Ove supstance disanjem ulaze u pluća preko gornjih disajnih puteva. Opasne hemijske supstance se zatim u plućima prenose u krvotok, odakle se preko krvi prenose do organa, pri čemu mogu da oštete funkcije pojedinih organa. Neke hemijske supstance mogu i da ostanu u plućima (npr. fibrogena prašina).

Resorpcija: Neke hemijske supstance mogu da pređu u telo i kroz kožu ili sluzokožu i da tako uđu u krvotok. Zatim se uz pomoć krvi prenose po telu. Neke hemijske supstance koje imaju svojstvo da lako prolaze kroz kožu mogu da prouzrokuju i upalu na koži (dermatitis).

Gutanje: Gutanje hemijske supstance je malo verovatno, ali je naravno moguće i obično je posledica nesrećnog slučaja (značaj originalne ambalaže!). Da bismo izbegli gutanje treba poštovati higijenske mere, kao što su zabrana konzumiranja hrane i pića na radnom mestu, zabrana pušenja na radnom mestu, zabrana lakiranja i sl.

Prenos preko posteljice kod trudnica: Kod trudnih radnica postoji dodatna opasnost za ulazak opasne hemijske supstance u ljudsko telo, jer opasne hemijske supstance preko posteljice mogu da pređu i u krv još nerođenog deteta, koje je zbog razvoja osetljivije na hemijske supstance nego odrasli.

Bez obzira na način ulaska u ljudsko telo, opasne hemijske supstance, a naročito ako nisu pravilno korišćene, mogu posredno ili neposredno da štete zdravlju radnika. Danas su istraženi uticaji na ljudsko telo samo oko 4000 hemijskih supstanci. Istraživanja su teška jer često dolazi do vremenske razlike između prvog izlaganja opasnoj hemijskoj supstanci i uočenih efekata. Neke hemijske supstance negativno deluju na određene organe ili sisteme organa, a druge se akumuliraju u telu. Negativni efekti po zdravlje radnika se manifestuju kao prolazni ili trajni poremećaji zdravlja, profesionalne bolesti, invalidnost ili čak smrt.

5. KAKVIM KONCENTRACIJAMA OPASNIH HEMIJSKIH SUPSTANCI RADNIK MOŽE BITI IZLOŽEN?

Rizik od povrede ili bolesti zavisi od trajanja izlaganja određenoj hemijskoj supstanci, učestalosti izlaganja, koncentracije opasne hemijske supstance kojoj je radnik izložen i težine posla.

Uticaj određene hemijske supstance na ljudski organizam zavisi i od osetljivosti pojedinog čoveka na određenu hemijsku supstancu. Svi mogući negativni uticaji određene hemijske supstance na ljudsko telo neće se nikada pojaviti na isti način kod svih izloženih radnika. Bez obzira na to važi da duže izlaganje (godine) i veća doza znače veći rizik za zdravlje.

Koncentracije supstance u vazduhu na radnom mestu pri kojima kod izloženih radnika obično ne očekujemo negativne efekte po zdravlje date su sa takozvanim graničnim vrednostima za profesionalno izlaganje.

Granična vrednost (GV) za profesionalno izlaganje znači prosečnu koncentraciju opasne hemijske supstance u vazduhu na radnom mestu, unutar područja udisanja, koja načelno ne šteti zdravlju radnika ako zdrav radnik radi pri koncentraciji opasnih hemijskih supstanci u vazduhu na radnom mestu koja je manja ili jednaka graničnoj vrednosti opasne hemijske supstance, 8 sati na dan / 40 sati nedeljno puno radno vreme, u prijatnim mikroklimatskim uslovima i fizički lak posao. Granična vrednost važi za 8-časovno izlaganje (28800 s) i data je za temperaturu od 20ºC i pritisak od 1,013·105 Pa. Izražava se u mg/m3 ili u ml/m3 (ppm).

Granične vrednosti su određene na osnovu trenutnih naučnih saznanja medicinskih, toksikoloških i epidemioloških istraživanja o kratkoročnim i dugoročnim uticajima opasnih hemijskih supstanci na ljudsko telo. Koncentracija opasnih hemijskih supstanci na radnom mestu koja je niža od granične vrednosti još ne znači potpunu bezbednost za radnika. Pogrešno je mišljenje da granične vrednosti predstavljaju oštru granicu između bezbednosti i opasnosti. Ljudi su različiti i neki ljudi mogu da se osete neprijatno i mogu da imaju zdravstvene probleme već na koncentracijama ispod graničnih vrednosti. Zato koncentracije opasnih hemijskih supstanci u vazduhu na radnom mestu treba snižavati do najnižeg mogućeg stepena ispod granične vrednosti.

Neke supstance, npr. nadražujuće hemijske supstance, mogu negativno da utiču na zdravlje i ako granična vrednost nije prekoračena. Osim graničnih vrednosti, za takve supstance važe i posebna ograničenja kratkotrajnih koncentracija u vazduhu na radnom mestu.

Kratkotrajna vrednost (KTV) znači dozvoljeno odstupanje od granične vrednosti opasne supstance nagore u kraćem periodu odnosno faktor kojim množimo graničnu vrednost da bismo dobili koncentraciju supstance kojoj radnik može biti izložen kraće vreme. Izlaganje

kratkotrajnoj vrednosti supstance može da traje najviše 15 min i ne sme da se ponovi više od četiri puta u radnoj smeni, a između dva izlaganja toj koncentraciji mora da protekne najmanje 60 minuta.

Radi se, dakle, o dve vrste ograničenja: koncentracije i vremena. Postoje tri tipa kratkotrajnih graničnih vrednosti u zavisnosti od vrste supstance:

1. grupa: U tu grupu spadaju nadražujuće supstance i supstance jakog mirisa koje mogu da prouzrokuju »zajedničke« efekte. Za njih važi da ni u kom vremenskom intervalu ne smeju da pređu granične vrednosti. (KTV = 1);

2. grupa: U tu grupu spadaju supstance koje prolaze u ljudsko telo kroz kožu i kancerogene supstance (supstance sa TDK vrednostima5). Ove supstance ne smeju da pređu četvorostruke granične vrednosti;

3. grupa: U toj grupi su supstance koje nemaju oznaku za kratkotrajnu vrednost. One smeju da prekorače graničnu vrednost 8 puta, a prekoračenje sme da traje najviše 1 sat u radnoj smeni.

Granične vrednosti uvek važe samo za čistu hemijsku supstancu. Radnici su na radnom mestu često izloženi ne samo jednoj hemijskoj supstanci nego i preparatima ili mešavinama hemijskih supstanci (npr. boje, lakovi, lepkovi, razređivači i sl.). Neke hemijske supstance imaju slične efekte na ljudski organizam, a druge ne. Ako u vazduhu istovremeno ima više hemijskih supstanci koje slično deluju na organizam, treba proceniti opterećenje radnika u skladu sa najboljom praksom. Prilikom izlaganja većem broju hemijskih supstanci sa različitim efektima na organizam obično je veoma teško ili čak nemoguće proceniti kumulativno opterećenje radnika, a takvo izlaganje obično znači veći rizik za zdravlje radnika. U ovom slučaju ima smisla potražiti savet od ovlašćenog lekara.

Granične vrednosti opasnih hemijskih supstanci, kratkotrajne vrednosti i moguće dodatne opasnosti od opasnih hemijskih supstanci date su u prilogu I pravilnika o zaštiti radnika od rizika zbog izlaganja hemijskim supstancama na radu (Službeni list RS, br. 100/01).

6. ŠTA NAS UPOZORAVA NA OPASNOSTI OD HEMIJSKIH SUPSTANCI

Opasna svojstva određene hemijske supstance mogu se videti iz:

1. oznaka na ambalaži - znak za opasnost, standardna upozorenja »R« - »R« rečenice i standardna obaveštenja - »S« rečenice. Odsustvo podataka na ambalaži ne znači uvek da hemijska supstanca nije opasna;

2. bezbednosnih listova - poslodavac ima pravo da ih zahteva od dobavljača, a obaveza proizvođača ili dobavljača je da dostavi bezbednosni list na jeziku kupca;

3. oznaka na cevovodima - vrsta hemijske supstance i smer toka; 4. pravilnika o zaštiti radnika od rizika zbog izlaganja hemijskim supstancama na

radu koji sadrži granične vrednosti opasnih hemijskih supstanci; 5. uputstava za rad; 6. dodatne literature - dodatne podatke je moguće naći u katalogu prodavca. Ovi podaci su

obično nepotpuni, dobavljač je obavezan da dostavi sve podatke koji nedostaju i sl.

5 TDK znači „tehnički dostižna koncentracija“. TDK se daje za kancerogene materije za koje nije moguće tvrditi da, uprkos poštovanju graničnih vrednosti, neće doći do negativnih uticaja na zdravlje radnika.

Prvi uslov za omogućavanje bezbednog i zdravog rada sa hemijskim supstancama jeste da radnici i poslodavci znaju da čitaju i koriste oznake koje upozoravaju na opasnost od određene hemijske supstance. Pri korišćenju hemijske supstance najpre treba da pogledamo njenu oznaku na ambalaži, iz koje se već vide osnovne opasnosti i potrebne mere za bezbedan rad sa određenom hemijskom supstancom. Detaljniji podaci o određenoj hemijskoj supstanci mogu se dobiti iz bezbednosnih listova, koji obavezno moraju biti priloženi uz svaku hemijsku supstancu. Još više podataka o određenoj opasnoj hemijskoj supstanci može se dobiti iz dodatne literature, uputstava za rad i pravilnika.

6.1. Oznake na ambalaži

Svrha obeležavanja na ambalaži je upozorenje kakvu supstancu predstavlja određeni proizvod. Na etiketama na ambalaži su i drugi važni podaci o sastavu proizvoda i o zahtevima za omogućavanje bezbednog načina postupanja, transporta i korišćenja. Oznake na ambalaži su zato prva informacija koju radnik pre korišćenja hemijske supstance vidi i koja ga upozorava na opasnosti od određene hemijske supstance. (Vidi prilog II).

Sve hemijske supstance, čiste supstance i preparati moraju biti jasno obeleženi. Ambalaža za opasnu supstancu ili preparat mora biti opremljena etiketom koja je odštampana na ambalaži ili dodata u obliku etikete i koja sadrži sve propisane informacije. Iz oznaka na ambalaži može se saznati:

ime, puna adresa i telefon pravnog ili fizičkog lica koje u RS pušta u promet opasnu supstancu;

ime hemijske supstance odnosno tržišno ime preparata, pripadajući EC broj i natpis »Obeleženo po EC« ako je supstanca upisana u prilog I pravilnika o razvrstavanju, pakovanju i obeležavanju opasnih supstanci;

grafički znak (simboli za opasnost) sa pripadajućim slovnim znakom i natpisi za upozoravanje na glavne opasnosti pri korišćenju hemijske supstance ili pri postupanju sa njom;

standardna upozorenja »R« (R rečenice); standardna obaveštenja »S« (S rečenice); količina supstance u pakovanju.

PREVOD TEKSTA SA SLIKE:SIMBOL OPASNOSTI PIKTOGRAMDODATNI STEPEN OPASNOSTIDODATNO BEZBEDNOSNO OBAVEŠTENJEDODATNA OPASNA SVOJSTVA SUPSTANCEOZNAKA KLASE PRI TRANSPORTUR I S REČENICEUPOZORENJE PREMA VbF ZAPALJIVE TEČNOSTISlika 1: Primer etikete na ambalaži

Upozorenja o opasnosti na etiketi imaju za cilj da privuku pažnju ljudi koji postupaju sa hemijskim supstancama ili ih koriste i da ih upozore na opasnosti koje neke od tih supstanci nose već po svojoj prirodi. Propisana etiketa obuhvata sve glavne opasnosti koje mogu da se jave prilikom normalnog postupanja sa opasnim hemijskim supstancama ili njihovog korišćenja kada su u originalnom obliku puštene u promet, kao i druge tražene podatke.

Znak za upozorenje na opasnost sastoji se od grafičkog znaka, pripadajućeg slovnog znaka i natpisa za upozorenje na opasnost. Grafički znaci – piktogrami – propisani su za sve kategorije opasnih svojstava i daju korisniku hemijske supstance prvu vizuelnu informaciju o opasnosti od hemijske supstance. Grafički znaci za upozorenje na opasnost su crni na narandžasto-žutoj pozadini. Slovni znak je u sredini, odmah iznad grafičkog znaka. Ispod grafičkog znaka je natpis za upozorenje na opasnost. Slovni znak nije obavezan, pa ga zato na pojedinim etiketama nema, ali se preporučuje, dok je natpis ispod grafičkog znaka obavezan.

Osim grafičkog znaka, slovne oznake i izraza ispod grafičkog znaka, sastavni deo oznake na ambalaži su i standardna upozorenja »R« – R rečenice, koje upozoravaju na posebne opasnosti pri korišćenju i postupanju i proizlaze iz utvrđenih opasnih svojstava supstanci, kao i standardna obaveštenja – S rečenice, koje preporučuju bezbednosne mere. »R« rečenice

upozoravaju na opasnosti, a »S« rečenice daju uputstva u pogledu bezbednosti. Spisak standardnih upozorenja i obaveštenja dat je u prilogu I.

Tabela 1: Šta nam govore grafički znaci?

Grafički znak OpisPrateće R rečenice

EKSPLOZIVNO

Ovaj simbol označava hemijske supstance koje prilikom udarca, trenja, požara ili drugih izvora paljenja mogu da eksplodiraju.

R2R3

VEOMA LAKO ZAPALJIVO

Ovaj simbol označava hemijske supstance koje imaju tačku paljenja ispod 0°C i tačku ključanja na 35°C ili niže i gasovite supstance koje se pale na vazduhu pri normalnoj temperaturi i pritisku.

R12

LAKO ZAPALJIVO

Ovaj simbol označava hemijske supstance koje u dodiru sa vazduhom mogu da se zagreju i same od sebe upale već na normalnoj temperaturi i bez dodatne energije. To mogu biti čvrste supstance koje se lako upale već pri kraćem kontaktu sa izvorom vatre i gore odnosno koriste se i posle uklanjanja tog izvora. Ovo mogu biti i tečne supstance koje imaju tačku paljenja ispod 21°C i nisu veoma lako zapaljive. Obeležavaju se i supstance koje u dodiru sa vodom ili vlažnim vazduhom mogu da oslobađaju veoma lako zapaljive gasove u opasnim količinama. Osim toga, ovako se obeležavaju i supstance koje se na vazduhu zagrevaju i na kraju se same od sebe upale na normalnoj temperaturi bez dodatne energije.

R11R15R17

OKSIDIRAJUĆE

Ovaj simbol označava hemijske supstance koje u reakciji sa drugim supstancama oslobađaju veliku toplotu, a naročito u dodiru sa veoma zapaljivim supstancama.

R7R8R9

JAK OTROV

Ovaj simbol označava hemijske supstance koje prilikom udisanja, gutanja ili prolaska kroz kožu već u veoma malim količinama mogu da prouzrokuju smrt ili akutno odnosno hronično narušavanje zdravlja.

R26R27R28R39

OTROV

Ovaj simbol označava hemijske supstance koje prilikom udisanja, gutanja ili prolaska kroz kožu već u malim količinama mogu da prouzrokuju smrt ili akutno odnosno hronično narušavanje zdravlja.

R23R24R25R39R45R46R48R49R60R61

ŠTETNO ZA ZDRAVLJE

Ovaj simbol označava hemijske supstance koje prilikom udisanja, gutanja ili prolaska kroz kožu mogu da prouzrokuju smrt ili akutno odnosno hronično narušavanje zdravlja.

R20R21R22R40R42R48R62R63R65R68

KOROZIVNO (NAGRIZAJUĆE)

Ovaj simbol označava hemijske supstance koje mogu da unište ili oštete živo tkivo ako dođu u dodir sa njim.

R34R35

NADRAŽUJUĆE

Ovaj simbol označava hemijske supstance koje nisu korozivne supstance, mada već pri kratkotrajnom, dugotrajnijem ili ponovljenom dodiru s kožom ili sluzokožom mogu da prouzrokuju njenu upalu.

R36R37R38R41R43

Xi; R43Xn; R42

Ovako se obeležavaju hemijske supstance koje prilikom udisanja ili prolaska kroz kožu mogu da prouzrokuju reakciju preosetljivosti tako da pri daljem izlaganju toj hemijskoj supstanci dolazi do nastanka karakterističnih negativnih efekata po zdravlje.

R42R43

T; R45T; R49

Ovako se obeležavaju hemijske supstance koje pri gutanju, udisanju ili prolasku kroz kožu mogu da prouzrokuju rak ili povećaju učestalost njegovog nastanka - 1. i 2. grupa kancerogenih hemijskih supstanci.

R45R49

Xn; R40 Ovako se obeležavaju potencijalno kancerogene hemijske supstance - 3. grupa kancerogenih hemijskih supstanci.

R40

T; R46 Ovako se obeležavaju hemijske supstance koje pri gutanju, udisanju ili prolasku kroz kožu mogu da prouzrokuju nasledna genetska oštećenja ili povećaju učestalost njihovog nastanka – 1. i 2. grupa mutagenih hemijskih supstanci.

R46

Xn; R68 Ovako se obeležavaju potencijalno mutagene hemijske supstance - 3. grupa mutagenih hemijskih supstanci.

R68

T; R60 T; R61 Ovako se obeležavaju hemijske supstance koje pri gutanju, udisanju ili prolasku kroz kožu mogu da prouzrokuju odnosno povećaju učestalost nastajanja nenaslednih štetnih efekata na potomstvo i/ili štetnih efekata na muške ili ženske reproduktivne funkcije ili sposobnosti - 1. i 2. grupa reproduktivno toksičnih hemijskih supstanci.

R60R61

Xn; R62Xn; R63

Ovako se obeležavaju hemijske supstance koje su potencijalno reproduktivno toksične - 3. grupa reproduktivno toksičnih hemijskih supstanci.

R62R63

Hemijske supstance je treba čuvati u originalnoj ambalaži. Prilikom premeštanja hemijske supstance iz originalne ambalaže u drugu ambalažu ili flašu, novu ambalažu ili flašu treba obeležiti na odgovarajući način, a u svakom slučaju isto kao što je obeležena originalna ambalaža.

Oprezno treba postupati i sa već ispražnjenom ambalažom, jer i ona može da predstavlja opasnost za radnike (npr. zapaljivo, eksplozivno). Sa praznom ambalažom i otpacima hemijskih supstanci se postupa u skladu sa važećim propisima.

6.2. Bezbednosni list

Bezbednosni list je skup podataka koji služi za zaštitu zdravlja čoveka i okoline te za omogućavanje bezbednosti i zdravlja radnika na radnom mestu. Za verodostojnost podataka i za izradu bezbednosnog lista odgovara pravno ili fizičko lice koje proizvodi ili pušta određenu hemijsku supstancu u promet. Iz bezbednosnog lista se mogu saznati: identifikacija supstance, podaci o opasnim komponentama, konstatacije o opasnim svojstvima, mere za prvu pomoć itd. Proizvođač, uvoznik ili dobavljači hemijske supstance dužni su da korisniku obezbede bezbednosne listove za opasne hemijske supstance odnosno detaljne podatke o hemijskoj supstanci za svaki proizvod i svaku supstancu koju puštaju u promet. Bezbednosni list mora biti napisan na slovenačkom jeziku. Primer bezbednosnog lista dat je u prilogu III.

Poslodavac ima pravo da od proizvođača, uvoznika ili dobavljača zahteva sve podatke o hemijskoj supstanci odnosno bezbednosni list za svaku kupljenu hemijsku supstancu ili proizvod. Obaveza poslodavca je da ima bezbednosne listove za svaku hemijsku supstancu koja se koristi na radnim mestima i da obezbedi pristup bezbednosnim listovima svima koji postupaju sa određenom hemijskom supstancom.

I pre korišćenja opasne hemijske supstance poslodavac mora da omogući uslove za bezbedan i zdrav rad. Bezbednosni list mu pri tom može biti od pomoći tako što će poslodavac:

proveriti da li je svakoj nabavljenoj hemijskoj supstanci dodat bezbednosni list; upoznati sve radnike koji postupaju sa određenom hemijskom supstancom sa mestom

gde se čuvaju bezbednosni listovi; proučiti sve komponente određenog proizvoda; proveriti sva opasna svojstva određene hemijske supstance ili proizvoda; pratiti navedene bezbednosne mere; sa svim podacima iz bezbednosnog lista upoznati radnike koji sa njima rade.

6.3. Obeležavanje cevovodova

Za omogućavanje bezbednog rada veoma je važno i odgovarajuće obeležavanje cevovodova. U skladu sa važećim zakonodavstvom (isključuju se cevovodi za sredstva za gašenje!):

cevovodi promera do 50 mm moraju biti obojeni čitavom dužinom, cevovodi većeg prečnika moraju biti obeleženi na prirubnicama i strelicama koje

pokazuju smer pretakanja hemijske supstance, i to na određenim razmacima u zavisnosti od dužine cevovoda, položaja i s obzirom na vidljivost.

Cevovod u koji se hemijska supstanca pretače mora biti obeležen imenom supstance, formulom, prepoznatljivim brojem i odgovarajućom bojom. Oznake zelene, plave, ljubičaste, smeđe i crne boju moraju biti ispisane belom bojom. Oznake bele, žute, narandžaste i sive boje moraju biti ispisane crnom bojom. Obojene oznake cevovodova, sa pripadajućim uzorcima boja prema paleti RAL 840 HR i primeri, date su u tabeli 2.

PREVOD TEKSTA SA SLIKE:Slika 2. Primer pravilnog obeležavanja cevovoda

PREVOD TEKSTA SA SLIKE:

Tabela 2: Obojene oznake cevovoda

VODA

Grupa 1: Voda - zelena RAL 6018pijaća voda hladna vodadestilisana voda vrela vodaotpadna voda rashladna voda itd.

PARA

Grupa 2: Para – crvena RAL 3000para potpritisna paraizduvna para niskopritisna parakondenzat visokopritisna vruća paraitd.

VAZDUH

Grupa 3: Vazduh – siva RAL 7001sveži vazduh kružni vazduhsabijeni vazduh oduvni vazduhvreo vazduh izduvni vazduh itd.

ZAPALJIVI GAS

Grupa 4: Zapaljivi gasovi – žuta RAL 1021,strelice crvena RAL 3000acetilen metanbutan propanzemaljski gas gradski gas itd.

NEZAPALJIVI GASOVI

Grupa 5: Nezapaljivi gasovi – crna RAL 9017amonijak ugljen-dioksidargon helijumhlor azot itd.

KISELINA

Grupa 6: Kiseline – narandžasta RAL 2003sumporna kiselina azotna kiselinahlorovodonična kiselina sirćetna kiselinafosforna kiselina limunska kiselina itd.

BAZE

Grupa 7: Baze – ljubičasta RAL 4001amonijum hidroksid trihloroetilenkalijum hidroksid alkalne otp. vodenatrijum hidroksid krečno mleko itd.

ZAPALJIVE TEČNOSTI

Grupa 8: Zapaljive tečnosti – smeđa RAL 8001,strelice crvena RAL 3000aceton benzenalkohol etanolbenzin metanol itd.

NEZAPALJIVE TEČNOSTI

Grupa 9: Nezapaljive tečnosti – crna RAL 9017pivo emulzijekočiono ulje tečni sapundezinfekc. sredstva slanica

KISEONIKGrupa 10: Kiseonik – plava RAL 5015kiseonik

7. OSNOVNE OBAVEZE POSLODAVACA I RADNIKA

Najveću opasnost na radnim mestima gde se postupa sa opasnim hemijskim supstancama predstavlja oslobađanje u radno okruženje opasnih hemijskih supstanci i nusproizvoda koji nastaju u pojedinim radnim i proizvodnim postupcima. Na radnim mestima opasne supstance mogu biti prisutne u obliku gasova, tečnosti i čvrstih supstanci. Naročito su opasne one hemijske supstance koje se javljaju samo kao zagađenje u vazduhu.

Osnovne obaveze radnika i poslodavaca za omogućavanje bezbednog i zdravog rada sa hemijskim supstancama utvrđuje već zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (Službeni list RS, br. 56/99). Zakon obavezuje poslodavca da omogući bezbednost i zdravlje radnika u vezi sa poslom. Poslodavci moraju da omoguće i održavaju bezbedno i zdravo radno okruženje i da obezbede da radnici u obavljanju svog posla ne budu izloženi opasnostima na radnom mestu.

Pri sprovođenju mera za omogućavanje bezbednosti i zdravlja pri radu sa hemijskim supstancama treba poštovati određeni prioritet. Najpre treba pokušati da se opasnost otkloni. Ako to nije moguće, opasnost treba izolovati. Ako ni to nije moguće, opasnost treba smanjiti na najniži mogući stepen.

Mere za zaštitu radnika od opasnih hemijskih supstanci, koje mora da poštuje i sprovodi poslodavac, možemo da podelimo u tri grupe. U prvu grupu spadaju tehničke mere, u drugu organizacione mere, a u treću individualne bezbednosne mere, koje obuhvataju i ličnu zaštitnu opremu. Tehničke, organizacione i individualne bezbednosne mere štite radnika od opasnih hemijskih supstanci.

Isto tako, svaki radnik koji radi sa opasnim hemijskim supstancama ima svoje obaveze i prava. Prava radnika proizlaze iz dužnosti poslodavaca, jer sve dužnosti poslodavca u vezi sa omogućavanjem bezbednosti i zdravlja na radu istovremeno predstavljaju i prava radnika. U obaveze radnika se ubrajaju:

poštovanje i sprovođenje mera koje omogućavaju bezbednost i zdravlje na radu; poštovanje uputstava za rad koja je izradio poslodavac; pažljivo obavljanje svog posla i vođenje računa o svom životu i zdravlju te zdravlju

drugih lica; korišćenje zaštitnih uređaja i sredstava, kao i lične zaštitne opreme, pažljivo

postupanje sa njimа i vođenje računa o tome da budu u ispravnom stanju.

8. ORGANIZACIONE BEZBEDNOSNE MERE

U organizacione mere ubrajamo:

Smanjivanje broja radnika: Posao mora biti organizovan tako da broj radnika koji su izloženi ili mogu biti izloženi opasnim hemijskim supstancama bude što manji. Treba izbegavati nepotrebno izlaganje radnika, a to je moguće npr. tako što se opasni radni postupci sprovode kada na poslu ima najmanje radnika i što određeni nebezbedan posao obavlja najmanji mogući broj radnika koji je potreban za nesmetano odvijanje posla.

Smanjenje količina i zaliha hemijskih supstanci: Količina opasnih hemijskih supstanci na radnom mestu mora biti što manja, dakle samo onoliko koliko je potrebno za nesmetano obavljanje posla. Zalihe hemijskih supstanci se moraju čuvati u odgovarajućim skladištima, a ne nagomilane na radnim mestima.

Smanjivanje trajanja i intenziteta izlaganja: Radnici treba da se izlažu opasnim hemijskim supstancama što kraće, a intenzitet izlaganja mora biti što manji.

Higijenske mere: Za svako radno mesto treba da se uvedu i sprovode prikladne higijenske mere, npr. čišćenje nastale prašine, uklanjanje otpadaka, čišćenje radnih površina, čišćenje zidova i sl.

Radna oprema: Prilikom planiranja investicija i osavremenjavanja radne opreme glavni orijentir mora biti veća bezbednost radnika. Za svako radno mesto mora se obezbediti prikladna radna oprema koja omogućava bezbedan rad, kao i postupci održavanja koji omogućavaju bezbednost i zdravlje radnika na radu.

Održavanje radne opreme: Mora se obezbediti redovno održavanje radne opreme i kontrola pravilnog delovanja svih delova opreme.

Bezbedni radni postupci: Radni postupci i procesi treba da budu planirani tako da rizik za radnike bude što manji. Što više treba koristiti bezbedne radne postupke. Radnici moraju i na odgovarajući način da budu osposobljeni za bezbedan rad. Osposobljavanje radnika koji postupaju sa opasnim hemijskim supstancama uređuje pravilnik o osposobljavanju i proveri znanja radnika koji postupaju sa opasnim hemikalijama (Službeni list RS, br. 22/01). Taj pravilnik uređuje teorijsko i praktično osposobljavanje.

Bezbedno skladištenje i uklanjanje otpadaka: U preduzeću mora biti organizovan sistem bezbednog skladištenja opasnih hemijskih supstanci, sistem bezbednog postupanja sa otpacima i moraju biti obezbeđene mere za bezbedan prevoz opasnih hemijskih supstanci unutar preduzeća. Prilikom korišćenja hemijskih supstanci treba omogućiti bezbedno postupanje sa njima u svim fazama od dolaska hemijske supstance u preduzeće do skladištenja, transporta, korišćenja i odlaganja te uništavanja otpadaka. Pravilno planiranje i održavanje skladišnih prostora za hemijske supstance veoma važno je za korisnika hemijskih supstanci, jer se time izbegavaju gubljenje skladišnog materijala i nezgode na radu. Mora se voditi računa i o prikupljanju, obeležavanju i uklanjanju opasnih otpadaka u skladu sa važećim propisima.

Redovna kontrola: Veoma je važna i redovna kontrola i provera sprovođenja ranije nabrojanih organizacionih mera i aktivnosti koje su usmerene na smanjivanje rizika za radnike. Isto tako, treba proveravati osposobljenost radnika i poštovanje normi iz uputstava.

9. TEHNIČKE BEZBEDNOSNE MERE

Jedna od obaveza poslodavca je sprovođenje tehničkih bezbednosnih mera. Prioritetni redosled tih mera je sledeći:

1. Zamena hemijske supstance. Bezbednosna mera najvišeg prioriteta u odnosu na sve druge jeste zamena opasne hemijske supstance i/ili procesa hemijskom supstancom i/ili procesom koji nisu opasni ili su manje opasni, ako je to tehnički moguće. Korišćenje opasne hemijske supstance može se izbeći:

promenom procesa tako da nema potrebe da se koriste određene opasne hemijske supstance ili

zamenom opasne hemijske supstance hemijskom supstancom koja ima potrebna svojstva, a dokazano je manje opasna nego hemijska supstanca koju koristimo.

Pri zameni opasnije supstance manje opasnom ili pri zameni radnog postupka manje opasnim treba precizno proučiti sve aspekte te zamene kako zamena ne bi na radno mesto unela nove, neočekivane opasnosti ili štetne pojave.

Šta možemo da zamenimo? Možemo da zamenimo npr. hemijske supstance u obliku praha supstancama u obliku granula ili paste, boje, lakove, lepkove na bazi organskih razređivača bojama, lakovima i lepkovima na bazi vode, postupak odmašćivanja organskim razređivačima postupkom odmašćivanja deterdžentima i sl.

Prilikom izbora postupka uvek se odlučujemo i za postupke koji omogućavaju nastajanje što manje količine prašine, dima i sl., čime smanjujemo i kontaminaciju radnog prostora.

Kada opasnu hemijsku supstancu ili proces nije moguće zameniti manje opasnom hemijskom supstancom ili postupkom, poslodavac mora obezbediti da se rizik smanji na najmanju moguću meru primenom drugih mera.

2. Ograničavanje opasnosti. Opasnost može da se ograniči uvođenjem zatvorenog procesa ili odvajanjem opasnog procesa od ostalih procesa. Izlaganje radnika opasnim hemijskim supstancama može da se spreči uvođenjem zatvorenog sistema u onaj deo tehnologije ili radnog postupka kod koga se u vazduh oslobađaju opasne hemijske supstance koje radnik može da udahne (npr. zatvoren sistem pretakanja opasne supstance, cevovod za transport razređivača i sl.). Tom merom postižemo da se određenoj opasnosti izlažu samo oni radnici koji su neophodni za obavljanje određenog posla.

3. Lokalna ventilacija. Kada tehnologiju ili radne postupke nije moguće sprovesti odnosno organizovati tako da ne dođe do oslobađanja isparenja ili aerosola opasnih hemijskih supstanci u vazduh na radnom mestu, na izvoru oslobađanja tih supstanci u vazduh mora biti postavljen efikasan uređaj za lokalno usisavanje. Pomoću uređaja za lokalno usisavanje se može sniziti koncentracija određene opasne hemijske supstance u vazduhu na radnom mestu. Uređaj za lokalno usisavanje mora da prihvata hemijske supstance na izvoru oslobađanja odnosno što bliže izvoru i da ih odvodi van radnog prostora. Pri tom je važan i dotok svežeg vazduha u prostor, koji zamenjuje odvedeni otpadni vazduh. Usisani vazduh koji sadrži kancerogene supstance ne sme se vraćati nazad u prostor. Lokalne sisteme za usisavanje treba redovno kontrolisati, održavati, čistiti i menjati filtere, i treba voditi računa o njihovom ispravnom radu. Zahtevi u pogledu veštačkog ventiliranja prostora dati su u pravilniku o zahtevima za obezbeđivanje bezbednosti i zdravlja radnika na radnim mestima (Službeni list RS, br. 89/99).

4. Opšta ventilacija. Ako se opasne hemijske supstance na izvoru oslobađanja ne obuhvataju u potpunosti pa se gasovi, pare ili aerosoli oslobađaju i u prostor, radni prostor mora da ima dodatni, opšti sistem za ventilaciju koji odvođenjem kontaminiranog vazduha i dovođenjem dovoljne količine svežeg vazduha u prostor smanjuje koncentraciju opasnih hemijskih supstanci u vazduhu. Planiranje ovog sistema zavisi od vrste radnih postupaka koji se odvijaju u prostoru i od drugih posebnih zahteva. Opšta ventilacija je dovoljna samo u retkim slučajevima, naročito ako je radno mesto u blizini izvora kontaminacije. Ona veoma retko može da se koristi za snižavanje koncentracije aerosola, a često predstavlja uspešan način za snižavanje koncentracije gasova i para u radnom okruženju.

Prilikom ventiliranja treba paziti da odvod i dovod vazduha budu međusobno dovoljno udaljeni odnosno da dovod vazduha bude na mestu gde je vazduh što čistiji. Osim toga, treba

povesti računa o tome da orijentacija i raspored radnih mesta budu izvedeni s obzirom na izvore kontaminacije i smer kretanja vazduha. Veoma efikasnu meru predstavlja raspored radnih mesta u prostoru koji omogućava da na radna mesta pristiže svež vazduh, a da se kontaminirani vazduh kreće u smeru od radnih mesta.

Dobro planiran i izveden sistem ventiliranja obezbeđuje da se opasni gasovi, pare ili aerosoli efikasno uklanjaju iz vazduha na radnom mestu, a rezultat je svež i čist vazduh u prostoru u kome ga radnici udišu.

Za kakav način ventiliranja se treba odlučiti? Kod ventilacije je osnovni način usisavanje opasne hemijske supstance na izvoru. Takvo usisavanje je obično efikasnije i energetski štedljivije. Opšta ventilacija se obično koristi kao komplementarna forma uz lokalno usisavanje. Najefikasnija je kombinacija oba ova sistema.

10. INDIVIDUALNE BEZBEDNOSNE MERE

Ako rizik za bezbednost i zdravlje radnika zbog izlaganja opasnim hemijskim supstancama nije moguće smanjiti tehničkim i organizacionim merama, treba primeniti treću i poslednju vrstu mera po redosledu prioriteta - individualne bezbednosne mere. To znači da radnicima treba obezbediti prikladnu ličnu zaštitnu opremu. Lična zaštitna oprema je oprema koju radnik nosi ili drugačije koristi tako da ga ona štiti od jednog ili više istovremenih rizika. U ličnu zaštitnu opremu spada svako pomagalo ili dodatak opremi koji je namenjen za postizanje tog cilja. Poslodavac je dužan da radnicima obezbedi ličnu zaštitnu opremu kako bi radnici mogli da zaštite telo ili delove tela ako se opasnost ne može otkloniti drugim merama. U praksi se često teško postiže da radnici redovno koriste pre svega ličnu zaštitnu opremu za zaštitu glave, očiju, lica i sluha, jer ona manje-više smeta radnicima i predstavlja im dodatno opterećenje. Zato ličnu zaštitnu opremu treba koristiti što manje i uvek samo onda kada se rizik ne može smanjiti drugim merama. Uprkos tome, svaki radnik po zakonu ima pravo i obavezu da koristi propisanu ličnu zaštitnu opremu sve dok postoji rizik odnosno dok rizik nije otklonjen ili toliko smanjen da opasne hemijske supstance više ne predstavljaju opasnost po njegovo zdravlje. Radnici sa njom moraju da postupaju pažljivo i da vode računa da bude ispravna. Lična zaštitna oprema mora biti izrađena u skladu sa odredbom o ličnoj zaštitnoj opremi (Službeni list RS, br. 97/02) i izabrana po postupku koji utvrđuje pravilnik o ličnoj zaštitnoj opremi koju radnici koriste na radu (Službeni list RS, br. 89/99).

11. DRUGE MERE

Osim pobrojanih tehničkih, organizacionih i individualnih mera postoje i dodatne mere kojima takođe možemo da utičemo na veću bezbednost i zdravlje prilikom rada sa opasnim supstancama.

Takve mere su:

kontrola sprovođenja svih bezbednosnih mera u pojedinim radnim postupcima i prilikom korišćenja svih opasnih supstanci;

vođenje spisakova svih opasnih hemijskih supstanci koje se koriste; vođenje arhive svih bezbednosnih listova za sve opasne hemijske supstance koje se

koriste i obezbeđivanje da one budu na raspolaganju svim radnicima na lako dostupnom mestu;

uputstva za bezbedan rad sa opasnim hemijskim supstancama;

jasna uputstva za postupanje u slučaju nezgoda sa opasnom hemijskom supstancom na svim radnim mestima gde se koriste opasne hemijske supstance;

obeležavanje svih prostora gde se radi sa opasnim hemijskim supstancama odgovarajućim bezbednosnim znacima i obaveštenjima;

prikupljanje dodatnih podataka o opasnostima koje prete od određene hemijske supstance;

zabrana konzumiranja hrane i pića, kao i pušenja u radnim prostorima; obezbeđivanje kupatila, tuševa, ormara za odvojeno čuvanje radne i lične odeće; obezbeđivanje čišćenja kontaminirane radne odeće unutar organizacije; obezbeđivanje prve pomoći - obezbeđivanje opreme za prvu pomoć i osposobljavanje

radnika za pružanje prve pomoći i sl.

12. OSPOSOBLJAVANJE

Veoma je važno da svaki radnik upozna sve opasnosti koje proizlaze iz obavljanja njegovog posla i da rad obavlja na takav način da se rizik za bezbednost i zdravlje smanji na prihvatljiv nivo. Osposobljavanje je obavezno za sve radnike pre nego što počnu da rade i kasnije u redovnim vremenskim intervalima. Ono mora da obuhvata sadržaj bezbednog i zdravog rada, kao i postupanje u slučaju nezgoda i u hitnim slučajevima. Samo od osposobljenog radnika možemo očekivati da zna da pravilno koristi hemijsku supstancu i da tako omogući viši nivo bezbednosti i za sebe i za druge radnike.

Osposobljavanje mora biti specifično, a njegov cilj mora biti da svaki radnik: može da prepozna i nauči da prepoznaje hemijske supstance koje se koriste u svakoj

fazi radnog procesa; zna mere za bezbedan i zdrav rad koje se zahtevaju za svaku supstancu sa kojom

postupa; zna mesto gde se čuvaju bezbednosni listovi, zna da koristi bezbednosne listove i da

sebi objasni npr. način bezbednog čuvanja hemijske supstance, način bezbednog korišćenja hemijske supstance, postupanje u slučaju nezgode ili u hitnim slučajevima, postupanje u slučaju požara u svakoj fazi radnog procesa;

poznaje uputstva za bezbedan i zdrav rad i da postupa po njima; zna postupak pružanja prve pomoći za svaku nezgodu ili hitni slučaj do kojih mogu

dovesti hemijske supstance s kojima radi.

II. POSEBNE MERE ZA BEZBEDAN RAD SA POJEDINIM GRUPAMA HEMIJSKIH SUPSTANCI

A) OPASNE HEMIJSKE SUPSTANCE KOD KOJIH POSTOJI OPASNOST OD EKSPLOZIJE I POŽARA

Opasne hemijske supstance kod kojih postoji opasnost od eksplozije i požara jesu: eksplozivne, veoma lako zapaljive, lako zapaljive i zapaljive hemijske supstance te oksidirajuće hemijske supstance. Svojstva hemijskih supstanci iz ovih grupa koja hemijske supstance imaju same po sebi se razlikuju, mada je svima zajedničko da u završnoj fazi mogu da prouzrokuju eksploziju oli požar. Neke supstance su zapaljive ili eksplozivne same po sebi, dok druge predstavljaju inicijatore hemijske reakcije čija je posledica požar ili eksplozija. Hemijske supstance su u ovu grupu svrstane po svojim fizičko-hemijskim svojstvima.

EKSPLOZIVNE HEMIJSKE SUPSTANCE

Eksplozivne hemijske supstance (E) jesu čvrste, tečne, pastozne ili želatinozne hemijske supstance koje mogu da reaguju egzotermno i bez kiseonika iz vazduha. Pri tom se veoma brzo oslobađaju gasovi koji pod određenim uslovima mogu da detoniraju, da se brzo upale ili da usled zagrevanja i povećanja pritiska eksplodiraju.

Primeri eksplozivnih hemijskih supstanci su: metalna prašina, npr. aluminijumska prašina, titanijumska prašina, brašno, šećer, drvena prašina, propan, butan i sl.

Standardna upozorenja »R« za te supstance („R« rečenice)

R2 Udarac, trenje, vatra ili drugi izvori paljenja mogu izazvati eksplozijuR3 Udarac, trenje, vatra ili drugi izvori paljenja mogu veoma lako izazvati eksploziju

Grafički znak - simbol za upozorenje na opasnost od eksplozije

EKSPLOZIVNO

MERE ZA BEZBEDAN RAD

Pogrešno je mišljenje da do eksplozije može da dođe samo u poslovima gde se postupa sa eksplozivima. Opasnost od eksplozije, naime, postoji kod svih poslova gde se postupa sa hemijskim supstancama koje isparavaju, a koje sa vazduhom mogu da naprave eksplozivne smeše. Osim toga, velika opasnost od eksplozije postoji i u svim rudnicima, gde u slučaju eksplozije imamo posla sa čak dva tipa eksplozija. Tako npr. posle eksplozije metana u rudnicima u kojima se zbog pritiska podiže ugljena prašina dolazi i do sekundarne eksplozije prašine. Opasnost od eksplozija prašine javlja se u svim industrijskim granama u kojima se prerađuju zapaljive praškaste supstance (aluminijum, brašno, duvan, pamuk, šećer, sumpor, drvna prašina, ugalj i sl.)

Osim opštih tehničkih i organizacionih bezbednosnih mera, pri radu sa zapaljivim ili eksplozivnim hemijskim supstancama treba poštovati i dodatne tehničke i organizacione mere.

TEHNIČKE MERE

Eksploziju možemo da sprečimo ako sprečimo istovremeno prisustvo u vazduhu smeša zapaljivih gasova, isparenja, magle ili prašine i vazduha (koncentracije ispod ili iznad granica eksplozije) te izvora paljenja. Ako postoji opasnost od nastanka eksplozije, osim opštih tehničkih mera za bezbedan rad sa hemijskim supstancama treba uvesti i poštovati niz dodatnih tehničkih mera sledećim redom: 1. Mere za sprečavanje stvaranja eksplozivne atmosfere

Zamena zapaljive supstance nezapaljivom. Ova mera ima pri radu sa eksplozivnim supstancama prednost u odnosu na ostale. Zapaljivu hemijsku supstancu treba uvek zameniti nezapaljivom, ako je to moguće. U praksi je npr. moguća zamena:

zapaljivih razređivača i sredstava za čišćenje vodom ili nezapaljivim razređivačima; zapaljive tečnosti za prenos pritiska nezapaljivom; ugljovodonika sa niskom temperaturom tačke paljenja ugljovodonicima koji imaju

temperaturu tačke paljenja visoko iznad radne temperature ili temperature okoline.

Obezbeđivanje koncentracije zapaljive hemijske supstance ispod donje granice eksplozije. Treba održavati tako niske koncentracije zapaljivih supstanci da koncentracija zapaljive supstance u smeši sa vazduhom bude ispod donje granice eksplozije. U skladu sa praktičnim iskustvima, koncentracija zapaljive supstance u smeši sa vazduhom mora se održavati do najviše 10% vrednosti donje granice eksplozije.

Isključivanje kiseonika (oksidansa). Treba isključiti izvor kiseonika koji je smeši potreban za eksplozivno sagorevanje ili održavati koncentraciju kiseonika ispod granice na kojoj se pravi eksplozivna mešavina supstanci. Upozorenje: ovo se ne može postići kod eksploziva.

2. Mere za sprečavanje paljenja eksplozivne atmosfere - uklanjanje izvora paljenja

Smanjenje temperature površina. Generalno važi da viša temperatura znači veću mogućnost za nastanak eksplozije. Zato temperaturu vrelih površina treba smanjivati. Moguće mere su npr. pokrivanje vrelih površina (cevi, svetiljki, grejnih tela, peći, vrelih delova mašina itd.), pravljenje odstojanja između opasnog područja i vrelih površina, razdvajanje radnih prostora i sl.

Sprečavanje prisustva plamena. U opasnim radnim prostorima je zabranjeno koristiti otvorenu vatru (npr. Bunsenovi plamenici, šibice i sl.). Moguće mere su npr. mere za sprečavanje korišćenja otvorenog plamena, zabrana varenja, pušenja i sl.

Sprečavanje mehaničkog varničenja. Moramo sprečiti mehaničko varničenje, jer samo jedna varnica u opasnom području može da izazove eksploziju. Moguće mere su npr. zabrana brušenja i sečenja kod kojih mogu da nastanu varnice u opasnom području, zabrana korišćenja alata na mehanizovani pogon, korišćenje materijala koji ne varniče i sl.

Sprečavanje nastanka električne varnice. Treba sprečiti stvaranje električnih varnica. Moguće mere su npr. korišćenje opreme koja je bezbedna u smislu izazivanja eksplozije, sprečavanje varničenja i sl.

Sprečavanje nastanka statičkog elektriciteta. Moguće mere su npr. vlaženje, uzemljenje, korišćenje antistatičkih materijala i sl.

3. Mere za ograničavanje efekata eksplozije – konstrukcijske mere (konstrukcijska zaštita od eksplozije)

Gradnja koja podrazumeva protiveksplozivnu zaštitu. Gradnju postrojenja i objekata koja podrazumeva protiveksplozivnu zaštitu treba planirati još pre početka izgradnje postrojenja ili objekta u kome nameravamo da postupamo sa eksplozivnim hemijskim supstancama, a ona mora biti izvedena u skladu sa važećim propisima.

Mere za supresiju pritiska eksplozije. Supresija pritiska može da se obezbedi korišćenjem uređaja za supresiju pritiska. Takvim uređajima možemo da sprečimo stvaranje nedozvoljeno visokog pritiska pri eksploziji, ali samu eksplozije ne možemo sa sprečimo. Možemo da koristimo osigurače sa eksplozionom pločom, eksplozionom membranom, eksplozionom oblogom, eksplozione zatvarače sa eksplozionim oblogama ili bez njih, opružne eksplozione klapne itd. Prilikom korišćenja uređaja za supresiju pritiska, u zoni otvora supresivnih površina treba, zbog eksplozije, obezbediti dovoljno velike površine koje najkraćim putem vode pravo na čistinu. Pravilnim postavljanjem takvih uređaja možemo da zaštitimo postrojenja od oštećenja, da zaštitimo radnike od posledica eksplozija, sprečimo širenje požara i tako sprečimo dalje eksplozije. Postoje uređaji za supresiju pritiska za jednokratnu (npr. eksploziona opna) ili višekratnu primenu (npr. eksploziona klapna).

Mere za prigušenje eksplozije. Eksplozije prašine i gasa se mogu prigušiti odgovarajućim sredstvima. Korišćenjem uređaja za prigušenje eksplozija može da se smanji pritisak tako da se posuda ne razleti. Posebni detektori prepoznaju početak eksplozije (na pritisak, optički, termoelektrični) preko udarnog talasa koji ide ispred plamenog fronta. Posebnim sredstvom za gašenje može brzo da se ograniči širenje eksplozije, pa ona ne može da se razvije do kraja. U sud se stavlja detektor koji posle reakcije ubrizgava u eksplozioni prostor sredstvo za prigušenje, npr. vatrogasni prah. Time se sprečava povećanje pritiska i ograničava požar.

4. Druge tehničke mere

Druge tehničke mere su namenjene za smanjivanje količine eksplozivnih opasnih hemijskih supstanci u radnom okruženju i smanjenje ugroženog prostora, a to je moguće ostvariti uvođenjem:

zatvorenih sistema; automatskih zaprečnih uređaja; odgovarajuće ventilacije (npr. lokalna ventilacija, opšti sistem ventilacije ili

minimalna razmena vazduha, a svrha toga je uklanjanje para, magle, prašine i zapaljivih hemijskih supstanci iz radnog prostora);

signalnih uređaja (npr. automatizacija ventilacije); održavanjem radne temperature ispod temperature tačke paljenja.

ORGANIZACIONE MERE

Obeležavanje opasnih prostora. Opasna područja moraju biti obeležena propisanim bezbednosnim znacima i upozorenjima koji upozoravaju na opasnost u određenom radnom prostoru. Jasno moraju biti obeleženi i svi izlazi u slučaju opasnosti. Izlazi u slučaju opasnosti moraju biti lako dostupni i stalno slobodni i moraju voditi na sigurno.

Izvod iz pravila protivpožarne zaštite za opasan radni prostor. Za sva opasna područja treba napraviti i poštovati izvod iz protivpožarnih pravila. U radnom prostoru stalno treba da budu spremna sredstva za gašenje požara, vatrogasni prekrivač, flaše za ispiranje očiju i prskalice. Za gašenje ovih supstanci najprikladniji su aparati za gašenje ABC. Voda se koristi samo za gašenje supstanci koje se mešaju sa vodom (npr. alkohol). Mesta gde se čuva oprema za pomoć u slučaju nezgode ili preke potrebe moraju biti jasno obeležena i dobro poznata radnicima. Radnici moraju biti osposobljeni za postupanje i gašenje sa aparatima za gašenje požara.

Smanjivanje količine opasnih hemijskih supstanci i materijala na radnom mestu. Mora se sprečiti nagomilavanje zapaljivih supstanci i materijala na radnom mestu i u radnim prostorima (npr. papir, karton, plastični materijali). Na radnim mestima možemo čuvati samo onolike količine opasnih supstanci (eksplozivne, zapaljive i oksidirajuće hemijske supstance) od kojih preti opasnost od eksplozije i požara koliko je neophodno za nesmetano odvijanje posla u jednoj smeni. Na radnom mestu ne sme biti nikakvih zaliha opasnih supstanci od kojih preti opasnost od eksplozije i požara!

Čistoća. Radna mesta i prostori moraju biti stalno čisti. Opasna prašina se mora sa poda i radnih uređaja redovno uklanjati. Moramo izabrati takav način uklanjanja prašine sa poda kod koga će dizanje prašine biti najmanje. Prašina na površinama u prostoru može prilikom eksplozije ili tokom promaje da se pomeša sa vazduhom i da se tako poveća opasnost od eksplozije i njen intenzitet.

Postupanje sa kontejnerima u kojima se čuvaju opasne hemijske supstance. Sa svim kontejnerima (kontejneri, sudovi, flaše, posude) moramo postupati krajnje oprezno! Treba paziti da svi kontejneri koji sadrže eksplozivne hemijske supstance budu hermetički zatvoreni i da se čuvaju u dobro ventiliranom hladnom prostoru. Za neke eksplozivne hemijske supstance se zahteva skladištenje pod posebnim uslovima - npr. na veoma niskoj temperaturi i sl. Njih moramo čuvati odvojeno od zapaljivih i oksidirajućih hemijskih supstanci i materijala (npr. drvena prašina). Za svaku supstancu koja se koristi obavezno treba poštovati uputstva proizvođača ili dobavljača.

Punjenje i pražnjenje kontejnera sa eksplozivnim hemijskim supstancama. Pri punjenju i pražnjenju kontejnera sa eksplozivnim hemijskim supstancama potreban je krajnji oprez! Treba sprečiti udarce, trenje i padove kontejnera. Moramo ih obezbediti od uticaja sunca. Ne smeju se udisati gasovi i prašina koji možda mogu nastati.

Postupanje sa prolivenim i rasutim hemijskim supstancama. Rasutu i prolivenu eksplozivnu hemijsku supstancu treba ukloniti u skladu sa zahtevima za uklanjanje prolivenih i rasutih materijala, što zavisi od vrste supstance. Prolivene i rasute hemijske supstance se uklanjaju u skladu sa uputstvima lica odgovornog za hemikalije, koje mora biti i prisutno sve vreme dok traje uklanjanje.

Korišćenje odgovarajućih alata. Posao mora biti organizovan tako da se isključe svi izvori paljenja, kao što su električni uređaji, otvoren plamen, izvori visokih temperatura i varnica (statički elektricitet). Zabranjeno je koristiti alat koji može da varniči. Strogo treba poštovati zabranu pušenja i varenja.

Prostorije za konzumiranje hrane i pića. Treba organizovati odvojene prostorije za konzumiranje hrane i pića, jer u radnim prostorima nije dozvoljeno konzumiranje hrane i pića odn. čuvanje hrane.

INDIVIDUALNE BEZBEDNOSNE MERE

Radna odeća. Radna odeća mora biti antistatička i otporna na vatru. Ona mora biti napravljena od materijala koji ne gore i koje se ne tope (npr. sintetički materijali pri gorenju mogu da se istope i prouzrokuju teške opekotine). Kontaminiranu radnu odeću moramo odmah da zamenimo. Ponovno možemo da je koristimo tek posle čišćenja.

Zaštita ruku. Neke eksplozivne hemijske supstance mogu jako da oštete kožu. U takvim slučajevima kožu moramo obavezno da zaštitimo. Gde je to potrebno, moramo obezbediti zaštitne rukavice otporne na vatru (ne smeju se koristiti kožne rukavice). Nakon posla treba temeljno oprati ruke i lice sapunom i sa dosta vode, a zatim naneti sredstvo za zaštitu kože (zaštitne kreme).

Zaštita očiju. U slučaju intenzivnog korišćenja eksplozivnih hemijskih supstanci potrebno je osim zaštitne odeće i zaštitnih rukavica obezbediti i ličnu zaštitnu opremu i opremu za zaštitu očiju (npr. naočare koje dobro prianjaju).

Zaštita disajnih organa. Kada dođe do pojave prašine ili isparenja moramo da se pobrinemo i za zaštitu disajnih organa i da obezbedimo ličnu zaštitnu opremu za zaštitu disajnih organa (npr. pomoću filtera sa aktivnim ugljem). U slučaju visokih koncentracija gasa ili prašine u vazduhu moramo koristiti uređaje za izolaciju.

Zaštita nogu. Treba koristiti prikladnu obuću (antistatička, koja se ne kliza, sa belom gumom itd.). Zabranjena je upotreba cipela sa metalnim delovima.

ZAPALJIVE HEMIJSKE SUPSTANCE

»Zapaljive hemijske supstance« delimo u sledeće tri grupe: veoma lako zapaljive, lako zapaljive i zapaljive hemijske supstance.

Veoma lako zapaljive hemijske supstance (F+) jesu tečne hemijske supstance koje imaju veoma nisku tačku paljenja (ispod 0°C) i nisku tačku ključanja (ispod 35°C), kao i gasovite hemijske supstance koje su zapaljive u dodiru sa vazduhom pri normalnoj temperaturi i pritisku.

Primeri veoma lako zapaljivih hemijskih supstanci: aminopropan, dietil etar, hlorometan, aceton, etanol i sl.


R12 Veoma lako zapaljivo

Lako zapaljive hemijske supstance (F) su: hemijske supstance koje se u dodiru sa vazduhom lako zagrevaju i samoupaljuju već

na normalnoj temperaturi i pritisku bez dovođenja spoljne energije; čvrste hemijske supstance koje mogu da se upale već posle kratkotrajnog kontakta sa

izvorom paljenja, a onda nadalje gore i koriste se i posle uklanjanja tog izvora.

Primeri lako zapaljivih hemijskih supstanci: ugljen-disulfid, propionilhlorid, difosfor-pentasulfid i sl.

Standardna upozorenja »R« („R« rečenice)

R11 Lako zapaljivoR15 U dodiru sa vodom se oslobađaju veoma lako zapaljivi gasoviR17 Samoupaljivo na vazduhu

Zapaljive hemijske supstance (R10) (za njih ne postoje grafički simbol i slovni znak) jesu supstance koje imaju nisku tačku paljenja. Obeležene su rečenicom R10.

Grafički znak - simbol za upozorenje na opasnost


LAKO ZAPALJIVO


Veoma lako zapaljive hemijske supstance su uglavnom veoma isparljive, a isparenja sa vazduhom prave eksplozivne smeše. Lako zapaljive hemijske supstance su isparljive i pri povišenoj temperaturi okoline prave eksplozivne smeše sa vazduhom. Neke deluju i narkotički, jako odmašćuju kožu i štetne su po zdravlje. Zapaljive hemijske supstance su uglavnom teško isparljive. Prilikom jakog zagrevanja takvih supstanci nastaju eksplozivne smeše sa vazduhom. Ove supstance su u obliku aerosola zapaljive i ispod temperature tačke paljenja. Mogu biti i štetne po zdravlje. Zato se preporučuje da se u radu sa takvim hemijskim supstancama poštuju i mere za bezbedan rad sa eksplozivnim supstancama.

Osim opštih tehničkih i organizacionih bezbednosnih mera, u radu sa veoma lako zapaljivim, lako zapaljivim i zapaljivim hemijskim supstancama treba poštovati dodatne tehničke i organizacione mere i obezbediti odgovarajuću ličnu zaštitnu opremu.

TEHNIČKE MERE

Generalno, požar, koji je obično i pokretač eksplozije, možemo da sprečimo ako sprečimo istovremeno prisustvo smeša zapaljivih supstanci - gasova, isparenja, magle ili prašine i vazduha (koncentracije ispod ili iznad granica eksplozije) ter izvora paljenja. Da bi se obezbedio bezbedan rad sa bilo kojom grupom zapaljivih supstanci, preporučuje se da se poštuju i tehničke mere koje važe za bezbedan rad sa eksplozivnim hemijskim supstancama. Generalno, u radu sa bilo kojom grupom zapaljivih hemijskih supstanci treba poštovati sledeće tehničke bezbednosne mere:

Zamena zapaljive hemijske supstance nezapaljivom. Ta tehnička mera ima prednost u odnosu na sve ostale. Zapaljivu hemijsku supstancu iz bilo koje grupe uvek treba zameniti nezapaljivom ako je to moguće. U praksi je npr. moguća zamena:

zapaljivih razređivača i sredstava za čišćenje vodom ili nezapaljivim razređivačima; zapaljive tečnosti za prenos pritiska nezapaljivim; ugljovodonika sa niskom temperaturom tačke paljenja ugljovodonicima koji imaju

temperaturu tačke paljenja visoko iznad radne temperature ili temperature okoline.

Obezbeđenje koncentracija zapaljive hemijske supstance ispod donje granice eksplozije. Potrebno je održavati tako niske koncentracije veoma lako zapaljivih, lako zapaljivih i zapaljivih hemijskih supstanci da koncentracija supstanci u smeši sa vazduhom bude ispod donje granice eksplozije. U skladu sa praktičnim iskustvima, koncentracija veoma lako zapaljivih, lako zapaljivih i zapaljivih hemijskih supstanci u smeši sa vazduhom mora se održavati do najviše 10% vrednosti donje granice eksplozije.

Isključivanje kiseonika (oksidansa). Treba isključiti izvor kiseonika koji je potreban za sagorevanje smeše odnosno održavanje koncentracije kiseonika ispod granice pri kojoj dolazi do stvaranja eksplozivne mešavine supstanci.

Sprečavanje prisustva izvora paljenja. U opasnim radnim prostorima moramo sprečiti prisustvo svih izvora paljenja, kao što su električni aparati (električno nastajanje varnica), otvoren plamen, izvore toplote i varnica (mehaničko i električno nastajanje varnica). Zabranjeno je koristiti alatke i uređaje koji stvaraju varnice. Strogo je zabranjeno pušenje i varenje. Moramo sprečiti i stvaranje statičkog elektriciteta. U tu svrhu koristićemo samo uzemljene i zatvorene aparature.

Protivpožarna gradnja. Protivpožarnu gradnju postrojenja i objekata treba planirati još pre početka gradnje postrojenja ili objekta u kome nameravamo da postupamo s bilo kojom vrstom zapaljivih hemijskih supstanci, a ona mora biti izvedena u skladu sa važećim propisima.

Zatvoren sistem. U radu sa veoma lako zapaljivim, lako zapaljivim i zapaljivim hemijskim supstancama opasan prostor, radno mesto ili proces gde se postupa s takvim hemijskim supstancama treba odvojiti od ostalih.

Ventilacija. Ventilacija je u radu s bilo kojom vrstom zapaljivih hemijskih supstanci veoma važna. U zavisnosti od količine odnosno koncentracije supstanci i učestalosti korišćenja tih supstanci možemo da se odlučimo za lokalno usisavanje, opšti sistem ventilacije ili minimalnu razmenu vazduha. Najbolja je kombinacija više sistema.Isparenja veoma lako i lako zapaljivih hemijskih supstanci su uglavnom TEŽA OD VAZDUHA. Zato iz donjih delova radnog prostora ili prostorije treba usisavati paru, maglu i prašinu koje potiču od ovih supstanci. To može da se obezbedi posebno izvedenim opštim sistemom ventilacije. Većina veoma lako zapaljivih, lako zapaljivih i zapaljivih hemijskih supstanci je štetna i po zdravlje, što znači da isparenja ne smemo da udišemo. U tu svrhu treba obezbediti usisavanje na mestu stvaranja – lokalno usisavanje i posebno usisavanje, koje uključuje zahteve za usisavanje supstanci štetnih po zdravlje. Najefikasniji način je kombinacija više sistema.

ORGANIZACIONE MERE

Obeležavanje opasnih područja. Opasna područja moraju da budu obeležena propisanim bezbednosnim znacima i upozorenjima za upozoravanje na opasnost koja postoji u određenom radnom području. Vidno moraju biti obeleženi i svi izlazi u slučaju opasnosti. Izlazi u slučaju opasnosti moraju da budu i lako dostupni i stalno slobodni.

Izvod iz pravila protivpožarne zaštite za opasno radno područje. Za sva opasna područja treba napraviti i poštovati izvod iz pravila protivpožarne zaštite. U radnom prostoru uvek treba da budu spremna sredstva za gašenje, prekrivači za gašenje i

flašice za ispiranje očiju. Za gašenje tečnih supstanci najprikladniji su aparati za gašenje ABC. Voda se koristi samo za gašenje supstanci koje se mešaju sa vodom (npr. alkohol). Mesta gde se čuva oprema za pomoć u slučaju nezgode ili preke potrebe moraju biti jasno obeležena i dobro poznata radnicima.

Smanjivanje količine opasnih hemijskih supstanci i materijala na radnom mestu. Moramo sprečiti nagomilavanje veoma lako zapaljivih, lako zapaljivih i zapaljivih supstanci i materijala na radnom mestu i u radnim prostorima (npr. papir, karton, plastični materijali). Na radnim mestima možemo da čuvamo samo onolike količine ovih hemijskih supstanci koliko je neophodno za nesmetano odvijanje posla u jednoj smeni.

Čistoća. Na radnim mestima je potrebno održavati red i čistoću. Pod. Pod radnih prostorija mora biti otporan na razređivače. On mora biti napravljen

od materijala koji mogu lako da se čiste i ispiraju. Za zapaljive supstance je karakteristično i da su te supstance obično tečne, pa kada se razliju po podu postoji opasnost od klizanja (klizav pod).

Postupanje sa kontejnerima opasnih hemijskih supstanci. Moramo poštovati sva upozorenja i uputstva ispisana na ambalaži i dobijena od dobavljača hemijske supstance. Kontejneri (kontejneri, sudovi, flaše, posude) sa veoma lako zapaljivim, lako zapaljivim i zapaljivim hemijskim supstancama moraju biti hermetički zatvoreni i moraju se čuvati u dobro ventiliranom i hladnom prostoru. Veoma lako i lako zapaljive hemijske supstance moramo čuvati odvojeno od lako zapaljivih materijala (npr. papir, drvo, vuna i sl.), kao i hemijskih supstanci kod kojih može da dođe do samoupaljenja i hemijskih supstanci koje prouzrokuju požar. Zapaljive hemijske supstance moramo čuvati odvojeno od velikih količina lako zapaljivih hemijskih supstanci. Posude od trošnog materijala koriste se samo do zapremine od 1 l, u izuzetnim slučajevima do 5 l. Maksimalno punjenje treba da bude 95%.

Transport unutar preduzeća. Pri prevozu staklenih kontejnera ili kontejnera od neotporne plastične mase, kontejneri moraju biti u zaštitnoj ambalaži, po mogućstvu od materijala koji ne gori i zaštićeni ispunom praznog prostora da kontejner pri normalnom transportu ne bi mogao da se pomera i razbije.

Punjenje i pražnjenje kontejnera. Pri punjenju i pražnjenju kontejnera s bilo kojom vrstom zapaljivih hemijskih supstanci potreban je krajnji oprez! Moramo sprečiti padove kontejnera i prskanje tečnosti. Posude i aparature treba da uzemljimo! Pumpe, armature i ventili moraju biti izrađeni na način koji štiti od eksplozije. Slavine moraju biti obezbeđene. Može se koristiti samo pribor otporan na razređivače.

Postupanje sa otpacima. Otpatke ne smemo da izlivamo u kanalizaciju, u vodu ili po podu, nego moramo da ih prikupljamo u limenim posudama. Za vode su naročito opasne tečnosti. Prolivenu tečnost moramo usisati vezujućim sredstvom (silikonska pena ili ekspandirani liskun), a zatim kao otpatke odložiti na mesto određeno za neutralizaciju otpadaka.

Prostorije za konzumiranje hrane i pića. Treba organizovati prostorije za konzumiranje hrane i pića, jer u radnim prostorima nije dozvoljeno konzumiranje hrane i pića, kao ni čuvanje hrane.


Radna odeća. Radna odeća mora biti antistatička i otporna na vatru. Ona mora biti izrađena od materijala koji ne gore i ne tope se (npr. sintetički materijali mogu pri gorenju da se istope i tako prouzrokuju teške opekotine). Odeću natopljenu tečnošću moramo odmah da zamenimo, jer ona znači veću opasnost od požara i opasnost po

zdravlje. Prilikom postupanja sa većim količinama supstanci koristimo antistatičku zaštitnu odeću otpornu na vatru.

Zaštita ruku. Zapaljive hemijske supstance snažno odmašćuju i nadražuju kožu, pa zato moramo bezuslovno sprečiti kontakt tih supstanci s kožom. Po završetku posla ruke i lice treba temeljno oprati sapunom i sa dosta vode, a zatim upotrebiti sredstvo za zaštitu kože (upotreba veoma masne kreme). Prilikom postupanja sa većim količinama supstanci koristimo i zaštitne rukavice.

Zaštita očiju. Zapaljive hemijske supstance uglavnom snažno nadražuju oči. U slučaju postupanja sa većim količinama zapaljivih supstanci treba koristiti ličnu zaštitnu opremu za zaštitu očiju (npr. naočare koje dobro prianjaju).

Zaštita disajnih organa. Po potrebi, i disajne organe štitimo zaštitnom maskom sa odgovarajućim filterom. Pri većim koncentracijama isparenja, npr. u podrumima, kanalima itd., potpunu zaštitu možemo da obezbedimo samo sa uređajem za izolaciju.

OKSIDIRAJUĆE HEMIJSKE SUPSTANCE

Oksidirajuće hemijske supstance su hemijske supstance koje prouzrokuju snažnu egzotermnu reakciju kada dođu u dodir sa drugim supstancama (pre svega zapaljivim). To su supstance koje dovode do paljenja jer predstavljaju izvor kiseonika. Na taj način ubrzavaju sagorevanje i povećavaju intenzitet vatre. Neke oksidirajuće hemijske supstance oslobađaju kiseonik na normalnoj temperaturi, a kod drugih je potrebno delovanje toplote.

Primeri oksidirajućih hemijskih supstanci: kalijum permanganat, azotna kiselina, hlor, fluor, hlorati, perhlorati, peroksidi, kiseonik itd.

Standardna upozorenja »R« (»R« rečenice)

R7 Može prouzrokovati požarR8 U kontaktu sa zapaljivim materijalom može prouzrokovati požarR9 Eksplozivno u smeši sa zapaljivim materijalom

Grafički znak - simbol za upozorenje na oksidativnost

OKSIDIRAJUĆE


Oksidirajuće supstance mogu biti čvrste, tečne ili gasovite. Mogu biti i štetne po zdravlje i/ili jako korozivne. Osim opštih tehničkih i organizacionih bezbednosnih mera, u radu sa oksidirajućim hemijskim supstancama treba poštovati dodatne tehničke i organizacione mere i obezbediti propisanu ličnu zaštitnu opremu. Ponekad treba poštovati i mere koje važe za bezbedan rad sa eksplozivnim, veoma lako zapaljivim, lako zapaljivim ili zapaljivim hemijskim supstancama. Sa neophodnošću poštovanja dodatnih mera mora nas upoznati dobavljač hemijske supstance.

TEHNIČKE MERE

Zamena oksidirajuće hemijske supstance manje opasnom. Ta tehnička mera ima prednost u odnosu na sve ostale. Oksidirajuću hemijsku supstancu treba uvek zamenjivati manje opasnom ili bezopasnom hemijskom supstancom, ako je to moguće.

Zatvoren sistem. U radu sa oksidirajućim hemijskim supstancama treba odvojiti opasan prostor rada, radno mesto ili proces gde se postupa s takvim hemijskim supstancama od ostalih.

Ventilacija. Ventilacija je u radu sa oksidirajućim hemijskih supstanci veoma važna. S obzirom na količinu i koncentraciju supstanci i s obzirom na učestalost korišćenja te supstance možemo da se odlučimo za lokalno usisavanje, opšti sistem ventilacije ili minimalnu razmenu vazduha, a u svakom slučaju radne prostorije moraju biti sve vreme dobro provetrene. Najbolja je kombinacija više sistema.

* Neke tečne supstance koje prouzrokuju paljenje (npr. azotna kiselina koja se puši, visoko koncentrisan vodonik-peroksid) mogu u kontaktu sa razređivačima i pogonskim gorivima da prouzrokuju sagorevanje u obliku eksplozije. Opasan može biti već mali izvor paljenja pri mešanju čvrstih supstanci koje prouzrokuju paljenje npr. hlorati i oksidirajuće hemijske supstance (metalna prašina). Donete bezbednosne mere moraju uzimati u obzir sve navedene opasnosti. Zato prilikom postupanja sa oksidirajućim hemijskim supstancama neretko treba poštovati i mere za bezbedan rad sa eksplozivnim, veoma lako zapaljivim, lako zapaljivim ili zapaljivim hemijskim supstancama. (Vidi i poglavlja koja se odnose na eksplozivne i zapaljive hemijske supstance.)

ORGANIZACIONE MERE

Obeležavanje opasnih područja. Opasna područja moraju da budu obeležena propisanim bezbednosnim znacima i upozorenjima za upozoravanje na opasnost koja postoji u određenom radnom području. Vidno moraju biti obeleženi i svi izlazi u slučaju opasnosti. Izlazi u slučaju opasnosti moraju da budu i lako dostupni i stalno slobodni.

Izvod iz pravila protivpožarne zaštite za opasno radno područje. Za sva opasna područja treba napraviti i poštovati izvod iz pravila protivpožarne zaštite. U radnom prostoru uvek treba da budu spremna sredstva za gašenje, prekrivači za gašenje i flašice za ispiranje očiju. U slučaju korišćenja većih količina oksidirajućih hemijskih supstanci na raspolaganju moraju biti bezbednosne prskalice. Mesta gde se čuva oprema za pomoć u slučaju nezgode ili preke potrebe moraju biti jasno obeležena i dobro poznata radnicima.

Smanjivanje količine opasnih hemijskih supstanci i materijala na radnom mestu. Na radnim mestima možemo da čuvamo samo onolike količine oksidirajućih hemijskih supstanci koliko je neophodno za nesmetano odvijanje posla u jednoj smeni.

Čistoća. Na radnim mestima je potrebno održavati red i čistoću. Koristimo samo prekrivene, bolje zatvorene aparate (ne drvene konstrukcije!). Moramo sprečiti pristup nečistoći, a naročito zapaljivom materijalu odnosno zapaljivoj prašini. Organski filterski materijal koji smo upotrebili za filtraciju rastvora moramo dobro da speremo pre nego što ga uklonimo, jer se inače posle sušenja povećava opasnost od požara.

Pod. Drveni pod u radnim i skladišnim prostorima i drveni radni stolovi i ormari su zabranjeni. Pod mora biti stalno čist.

Postupanje sa kontejnerima opasnih hemijskih supstanci. Treba poštovati sva upozorenja i uputstva na ambalaži i uputstva dobavljača hemijske supstance. Svi kontejneri (kontejneri, sudovi, flaše, posude) moraju biti hermetički zatvoreni i moraju se čuvati u suvim prostorima. Posude na radnim mestima nikada ne smeju da budu otvorene. Čvrste materije treba zaštiti od vlage. Oksidirajuće hemijske supstance treba čuvati odvojeno od veoma lako zapaljivih, lako zapaljivih i zapaljivih hemijskih supstanci. Oksidirajuće hemijske supstance mogu da prouzrokuju i paljenje zapaljivih materijala (npr. papir, drvo, vuna i sl.), pa ih zato treba čuvati strogo odvojeno od takvih materijala.

Punjenje i pražnjenje kontejnera. Moramo sprečiti razlivanje i dizanje prašine pri punjenju i pražnjenju. Gasove i prašinu ne smemo udisati (uvođenje lokalnog usisavanja). Ne smemo zaboraviti i na opasnost koju predstavljaju prazni kontejneri (kontejneri, sudovi, flaše, posude) i cevovodi!

Postupanje sa otpacima. Otpatke uklanjamo prema proceduri koja odgovara svojstvima hemijskih supstanci, po uputstvima i u prisustvu lica odgovornih za hemikalije. Odlaganje u posude za komunalne otpatke je zabranjeno. Potrebno je izabrati odgovarajuće posude za čuvanje otpadaka – npr. polietilenske posude nisu uvek dovoljno otporne.

Prostorije za konzumiranje hrane i pića. U radnim prostorijama nije dozvoljeno konzumiranje hrane i pića i čuvanje hrane.


Radna odeća. Za rad koristimo radnu odeću koja je otporna na vatru, a odgovara i drugim svojstvima hemijskih supstanci (npr. postojana na kiseline). Kontaminiranu radnu odeću moramo odmah da zamenimo. Ponovo možemo da je koristimo tek posle čišćenja.

Zaštita ruku. Mnoge oksidirajuće hemijske supstance snažno razjedaju kožu i zato kožu treba zaštititi na odgovarajući način. Posle rada treba oprati ruke i lice sa dosta vode i sapunom i namazati ih zaštitnom kremom.

Zaštita očiju. Većina oksidirajućih hemijskih supstanci snažno nadražuje oči. Obavezno je korišćenje zaštitnih naočara.

Zaštita disajnih organa. Prilikom oslobađanja većih količina isparenja treba zaštititi disajne organe zaštitnom maskom sa odgovarajućim filterom, a u slučaju dizanja prašine odgovarajućim respiratorom (ne maske od penaste gume).

DRUGA FIZIČKO-HEMIJSKA SVOJSTVA SUPSTANCI KOJE MOGU DA PROUZROKUJU POŽAR I/ILI EKSPLOZIJU

Osim R rečenica koje su navedene u svakom od prethodnih poglavlja, za opasnost od požara i eksplozije i drugih opasnosti mogu se sastaviti dodatne R rečenice i spojene R rečenice. Navedene grupe hemijskih supstanci koje su svrstane u jednu od grupa opasnih hemijskih supstanci po fizičko-hemijskim svojstvima mogu da sadrže i dodatne R rečenice koje upozoravaju na opasnost od požara ili eksplozije. Dodatne R rečenice na koje moramo da obratimo pažnju jer upozoravaju na opasnost požara ili eksplozije jesu:

R1 Eksplozivno u suvom stanju (eksplozivne supstance i preparati koji se u prometu nalaze u obliku rastvora ili u

ovlaženom stanju – npr. nitroceluloza sa preko 12,6% azota).R4 Gradi veoma osetljiva eksplozivna jedinjenja sa metalima (supstance i preparati koji mogu da grade osetljive eksplozivne derivate metala – npr. pikrinska kiselina, stifninska kiselina).R5 Zagrevanje može prouzrokovati eksploziju (termički nestabilne supstance i preparati koji nisu svrstani u eksplozivne – npr. perhlorna kiselina > 50%).R6 Eksplozivno u dodiru ili bez dodira sa vazduhom (supstance i preparati koji su nestabilni na normalnoj temperaturi – npr. acetilen).R7 Može prouzrokovati požar (reaktivne supstance i preparati – npr. fluor, natrijum-hidrosulfit).R14 Burno reaguje s vodom (supstance i preparati koji burno reaguju sa vodom – npr. acetil hlorid, alkalni metali, titanijum-tetrahlorid).R16 Eksplozivno u smeši sa oksidirajućim supstancama (supstance i preparati koji eksplozivno reaguju sa oksidirajućim supstancama – npr. crveni fosfor).R18 Prilikom upotrebe može nastati eksplozivna ili zapaljiva smeša para-vazduh (preparati koji sami po sebi nisu svrstani u zapaljive, ali sadrže isparljive komponente koje su na vazduhu zapaljive).R19 Mogu nastati eksplozivni peroksidi (supstance i preparati koji tokom skladištenja mogu da stvaraju eksplozivne perokside – npr. dietiletar, 1,4- dioksan).R30 Prilikom upotrebe može postati »lako zapaljivo« (preparati koji sami po sebi nisu svrstani u zapaljive, mada mogu da postanu zapaljivi zbog gubljenja isparljivih nezapaljivih komponenti).R44 Opasnost od eksplozije ako se zagreva u zatvorenom prostoru (supstance i preparati koji sami po sebi nisu svrstani u eksplozivne, mada kada se zagreju u čvrsto zatvorenom prostoru reaguju eksplozivno – npr. neke supstance lako eksplozivno reaguju pri zagrevanju u čvrsto zatvorenom čeličnom sudu, ali ne i u manje čvrsto zatvorenoj posudi).

B) HEMIJSKE SUPSTANCE OPASNE PO ZDRAVLJE

Hemijske supstance opasne po zdravlje su razvrstane po svojim toksikološkim svojstvima s obzirom na njihove neposredne i dugotrajne uticaje, bilo pri jednokratnom, ponavljajućem ili dugotrajnijem izlaganju. Kada utvrđujemo uticaj hemijskih supstanci opasnih po zdravlje na zdravlje radnika moramo uvek najpre da upoznamo stanje na radnom mestu i rezultate merenja. Zatim sledi procena izloženosti pojedinog radnika, koja zavisi od vremena izlaganja, koncentracije i težine posla koji radnik obavlja, kao i od karakteristika radnika koje određuju njegove odbrambene sposobnosti. Izlaganje pojedinog radnika procenjuje ovlašćeni lekar na preventivnim pregledima.

Neki negativni efekti po zdravlje manifestuju se odmah, a neki kasnije. Ljudi pre svega obraćaju pažnju na neposredne efekte, a ne na hronične odnosno kasnije, koje često možemo da previdimo odnosno da ih ne prepoznamo. I neposredni efekti mogu imati hronične posledice po organizam i mogu čak da utiču na sledeće generacije. (1)

Uzroci i efekti hemijskih supstanci opasnih po zdravlje se odražavaju:

1. na radnika kao: nespecifični efekti:

neposredni, dugotrajni (umor, stres, psihosomatske bolesti).

specifični efekti: neposredni, dugotrajni.

a) iritativni (prouzrokuju nadražaje kože ili sluzokože), b) toksični (prouzrokuju oštećenja pojedinih organa ili sistema organa), c) alergogeni (prouzrokuju preosetljivost), d) fibrogeni (prouzrokuju bujanje vezivnog tkiva), e) kancerogeni (prouzrokuju nastanak raka) u dužem periodu itd.

2. na potomstvo (na kasnije generacije) – mutageni ili genetski efekti:

Prouzrokuju promene u naslednom materijalu ćelije; promene mogu da se manifestuju u prvoj generaciji potomaka ili su skrivene (recesivne) i prenose se kroz više generacija.

3. na plodu koji se razvija – teratogeni efekat (trudnice):

Oštećenja ploda usled infektivnih, fizičkih, hemijskih, hormonskih ili ostalih faktora.6

Akutne i subakutne efekte možemo i sami da prepoznamo, a da previdimo posebno hronične – kasnije efekte (od toksičnih pa do kancerogenih).

Akutno izlaganje podrazumeva kratko trajanje. Ako se radi o supstancama koje se udišu ili prolaze kroz kožu, radi se o jednokratnom izlaganju, koje traje nekoliko sekundi, minuta ili sati (obično do 15 minuta). Ako se radi o supstancama koje se konzumiraju, obično mislimo na jednu jedinicu ili dozu.

Hronično izlaganje podrazumeva dugo trajanje. Ako se radi o supstancama koje se udišu ili prolaze kroz kožu, radi se o produženom izlaganju ili izlaganju koje se ponavlja, a koje traje od 90 dana do nekoliko godina.

Samo se retka trovanja odvijaju tipično, udžbenički. To posebno važi za veoma blaga i veoma teška trovanja, za kombinovana trovanja (gde efekti više otrovnih supstanci mogu da se kombinuju, da oslabe ili potenciraju i promene kliničku sliku) i za trovanja kod pacijenata sa prethodnim teškim oboljenjima centralnog nervnog sistema, srca, disajnih organa, organa za varenje, urogenitalnog trakta i metabolizma. Zato svako trovanje predstavlja unikat, za čije je prepoznavanje, lečenje i izlečenje potreban poseban tretman.(1)

Efekti trovanja se s obzirom na mesto delovanja dele na: lokalne – vidljive na mestu kontakta (to mesto može biti koža, sluzokoža očiju,

disajnih i probavnih puteva). U tim slučajevima ne radi se o prelaženju otrova u organizam.

sistemske – odnosi se na pojavu trovanja do koga dolazi posle prelaska otrovne supstance u organizam. Otrov prelazi u telo kroz kožu, pluća ili organe za varenje i

6 M. Bilban, Medicina rada, ZVD, Ljubljana, 1999.

kasnije prouzrokuje promene na nekom od mesta u telu koja nisu bila u neposrednom kontaktu.(1)

Usled izlaganja hemijskim supstancama opasnim po zdravlje, dakle, može da dođe do akutnih ili hroničnih posledica koje mogu da izazovu profesionalne bolesti ili čak smrt.7

Hemijske supstance opasne po zdravlje u radnoj okolini mogu biti i u čvrstoj, tečnoj ili gasovitoj formi. Tečne i čvrste supstance mogu da se javljaju homogeno ili kao magla i prašina zajedno sa gasovima i vazduhom. Na stepen zdravstvenih problema utiču hemijski sastav supstance, koncentracija, trajanje izlaganja i način rada. One u organizam mogu da ulaze preko disajnih organa, kože ili organa za varenje, što zavisi od agregatnog stanja supstance.

Gasovi obično deluju na organizam preko disajnih puteva. Mnogi od njih nadražuju i kožu i oči – npr. ozon, ugljen-monoksid, neki oksidi azota itd.

Tečnosti deluju pre svega na kožu, tako što je razjedaju – npr. kiseline i baze je odmašćuju, prouzrokuju ekceme ili prolaze kroz kožu u organizam – npr. organski razređivači.

Opasne hemijske supstance u obliku isparenja ili aerosola prodiru u organizam preko disajnih organa. One mogu da utiču i na oči. Izuzetno su opasna isparenja organskih razređivača. Ona prouzrokuju brojne zdravstvene probleme, ponekad kratkotrajne (kao vrtoglavica ili nesvestica), ali i dugotrajnija oštećenja, pre svega oštećenja jetre, bubrega, mozga i krvotoka.

Prašina i dim mogu biti izuzetno dosadni i štetni. Kod prašine je važna veličina čestica, od koje zavisi da li će prašina preko svih prepreka u gornjim disajnim organima doći u pluća. Prašina veličine preko 10 µm brzo sedimentira, tako da ne predstavlja veliku opasnost za zdravlje, jer ne stiže u pluća. Najopasnija je fina prašina, veličine ispod 5 µm. Štetno delovanje prašine na pluća zavisi i od hemijskog sastava. Tako je npr. krečna prašina srazmerno bezopasna, dok azbestna ili silicijumska prašina prouzrokuju promene tkiva u plućima – silikoza, azbestoza, kancerogena oboljenja. Prašina može i da nadražuje kožu i oči i da prouzrokuje trovanje. Ona može da dospe u krvotok i da prodre do vitalnih organa.

VEOMA OTROVNE, OTROVNE I PO ZDRAVLJE ŠTETNE HEMIJSKE SUPSTANCE

Veoma otrovne hemijske supstance (T+) jesu hemijske supstance koje pri gutanju, udisanju ili prolasku kroz kožu već u veoma malim količinama prouzrokuju smrt ili akutno odnosno hronično narušavanje zdravlja.

Primeri veoma otrovnih hemijskih supstanci su: živina jedinjenja, atropin, aluminijum-fosfid, kalijum-dihromat, trinitrobenzen, olovna jedinjenja i sl.


R26 Veoma otrovno ako se udišeR27 Veoma otrovno u dodiru s kožomR28 Veoma otrovno ako se proguta

7 Vidi i dr M. Bilaban, Medicina rada, ZVD, Ljubljana, 1999.

R39 Opasnost od veoma teških trajnih oštećenja

Otrovne hemijske supstance (T) jesu hemijske supstance koje pri gutanju, udisanju ili prilikom prolaska kroz kožu već u malim količinama prouzrokuju smrt ili akutno odnosno hronično narušavanje zdravlja.

Primeri otrovnih hemijskih supstanci su: kalijum-nitrit, amonijak, anilin, jedinjenja arsena, benzidin, benzen, selen i sl.


R23 Otrovno ako se udišeR24 Otrovno u dodiru s kožomR25 Otrovno ako se progutaR39 Opasnost od veoma teških trajnih oštećenjaR45 Može izazvati rakR46 Može izazvati nasledna genetska oštećenjaR48 Opasnost od teških oštećenja zdravlja prilikom dužeg izlaganjaR49 Može izazvati rak ako se udišeR60 Može smanjiti plodnostR61 Može izazvati oštećenje ploda

Hemijske supstance štetne po zdravlje su one supstance koje pri gutanju, udisanju ili prilikom prolaska kroz kožu mogu da prouzrokuju smrt ili akutno odnosno hronično narušavanje zdravlja.

Primeri hemijskih supstanci štetnih po zdravlje su: mangan-sulfat, hlorofenol, efedrin, atrazin, jedinjenja antimona, aminobenzidin, toluen i sl.


R20 Štetno ako se udišeR21 Štetno u dodiru s kožomR22 Štetno ako se progutaR40 Moguće kancerogeno dejstvoR42 Udisanjem može izazvati preosetljivostR48 Opasnost od teških oštećenja zdravlja prilikom dužeg izlaganjaR62 Moguća opasnost od smanjenja plodnostiR63 Moguća opasnost od oštećenja plodaR65 Štetno za zdravlje: ako se udiše može da izazove oštećenje plućaR68 Moguća opasnost od trajnih oštećenja zdravlja


JAK OTROV

OTROV

ŠTETNO ZA ZDRAVLJE


Veoma otrovne, otrovne i po zdravlje štetne hemijske supstance mogu biti u čvrstoj, tečnoj ili gasovitoj formi. Mogu biti bez mirisa ili pak imaju jak upozoravajući miris. Mogu biti i više ili manje zapaljive. Npr. benzen je istovremeno otrovan i zapaljiv i u isparenjima može da se meša sa vazduhom u eksplozivne smeše. Osim opštih tehničkih i organizacionih bezbednosnih mera u radu sa veoma otrovnim, otrovnim i po zdravlje štetnim hemijskim supstancama treba poštovati dodatne tehničke i organizacione mere i obezbediti odgovarajuću ličnu zaštitnu opremu. U slučaju da je supstanca dodatno npr. zapaljiva ili korozivna treba poštovati i mere koje važe za bezbedno postupanje sa zapaljivim ili korozivnim supstancama.

Sa otrovnim, veoma otrovnim i po zdravlje štetnim supstancama mogu da postupaju samo stručno osposobljena lica, jer posledice izlaganja tim supstancama mogu biti teška oštećenja zdravlja. Posebnu pažnju treba posvetiti izlaganju trudnih radnica i radnica koje doje, jer izlaganje ovim supstancama može da prouzrokuje trajna oštećenja zdravlja još nerođene dece ili dece koju majke doje. Izlaganje ovim supstancama može da utiče i na reproduktivnu sposobnost i oštećenje naslednog materijala. Ne smemo zaboraviti da su supstance iz treće grupe kancerogenosti, koje predstavljaju potencijalno kancerogene supstance, svrstane u grupu hemijskih supstanci štetnih po zdravlje!

TEHNIČKE MERE

Zamena veoma otrovne, otrovne i po zdravlje štetne hemijske supstance manje opasnom. Ta tehnička mera ima prednost u odnosu na sve ostale. Jak otrov, otrov ili hemijsku supstancu štetnu po zdravlje treba uvek zamenjivati manje otrovnom hemijskom supstancom, ako je to moguće (npr. zamena benzena cikloheksanom).

Zatvoren sistem. U radu sa veoma otrovnim, otrovnim ili po zdravlje štetnim hemijskim supstancama treba odvojiti opasan prostor rada, radno mesto ili proces gde se postupa s takvim hemijskim supstancama od ostalih.

Ventilacija. Ventilacija je u radu sa veoma otrovnim, otrovnim ili po zdravlje štetnim hemijskim supstancama veoma važna. Moramo obezbediti dobru ventilacija radnih prostora.

Najprikladnije je lokalno usisavanje, tako što se oslobođeni gasovi i prašina usisavaju na mestima gde nastaju, čime se sprečava njihovo širenje u prostor.

ORGANIZACIONE MERE

Obeležavanje opasnih područja. Opasna područja moraju biti obeležena odgovarajućim bezbednosnim znacima i upozorenjima za upozoravanje na opasnost koja postoji u određenom radnom prostoru.

Prva pomoć. U radnom prostoru moraju biti stalno spremne prskalice za ispiranje očiju, a prilikom postupanja sa većim količinama i vodene prskalice za ispiranje većih površina tela. Mesta gde se čuva oprema za pomoć u slučaju nezgode ili preke potrebe moraju biti jasno obeležena i dobro poznata radnicima.

Obezbeđenje antidota. Za sve aktivnosti u kojima se koriste veoma otrovne i otrovne hemijske supstance poslodavac mora da obezbedi antidote za slučaj trovanja radnika takvim supstancama. Antidoti su supstance koje na bilo koji način neutralizuju ili inaktiviraju otrove i njihove metabolite ili sprečavaju delovanje otrova protivdejstvom. Po načinu delovanja ih delimo na fizičke (adsorbenti – aktivni ugljevi), hemijske (oksidansi – kalijum-permanganat, helatori teških metala) i fiziološke (atropin kod trovanja inhibitorima holinesteraze, nalokson kod opijata). Najtipičniji antidoti kod trovanja hemijskim supstancama jesu:

kiselina – voda; baza – voda, razređeno sirće, ako je na raspolaganju; metanol – etanol (100 ml 40% alkohola), morfijum – nalorfin 10 mg i.j.; ogranofosforna jedinjenja – stropin 3-5 mg; cijanidi – kalcijum-edetat 1-2 mg.

Specifične antidote daje samo lekar!8 Smanjivanje količine opasnih hemijskih supstanci i materijala na radnom mestu.

Na radnim mestima možemo da čuvamo samo onolike količine veoma otrovnih, otrovnih i po zdravlje štetnih hemijskih supstanci koliko je neophodno za nesmetano odvijanje posla u jednoj smeni. Na radnim mestima se ne čuvaju zalihe!

Čistoća. Na radnim mestima je potrebno održavati krajnju čistoću i red. Na kraju radnog dana je obavezno svakodnevno čišćenje radnih prostorija. Obavezno treba uvesti i sistem za ispiranje radnih površina prilikom nezgoda. U slučaju prisustva veoma otrovnih, otrovnih i po zdravlje štetnih hemijskih supstanci u obliku prašine moramo sprečiti da se prostorija čisti metlom na suvo i da se prašina uklanja sa uređaja. Kontaminirane predmete i pod moramo temeljno očistiti velikim količinama vode.

Postupanje sa kontejnerima opasnih hemijskih supstanci. Moramo poštovati sva upozorenja i uputstva ispisana na ambalaži i dobijena od strane dobavljača hemijske supstance. Moramo paziti da svi kontejneri (kontejneri, sudovi, flaše, posude) budu hermetički zatvoreni i da veoma otrovne, otrovne i po zdravlje štetne isparljive hemijske supstance ne prelaze u atmosferu. Posude sa veoma otrovnim gasovima ne smemo da postavljamo u radnim prostorijama odnosno na putevima izlaza u slučaju opasnosti. Ako postoji mogućnost da dođe do raspadanja uskladištenih hemijskih supstanci zbog toplote, vlage, kiseline ili isparenja kiselina, moramo ih skladištiti u hladnoj, dobro provetrenoj prostoriji. Hemijske supstance koje bi mogle da hemijski reaguju međusobno treba čuvati u odvojenim prostorijama. Veoma otrovne supstance

8 Skraćeno prema dr Marjan Bilban, Medicina dela, ZVD, Ljubljana, 1999.

čuvaju se u zaključanim ormarima odnosno prostorijama. Isto tako se koriste i zatvoreni uređaji, ako je to moguće.

Transport unutar preduzeća. Prilikom prevoza u staklenim posudama ili neotpornoj plastičnoj ambalaži posude moraju biti u zaštitnoj ambalaži, po mogućstvu od metala ili otporne plastične mase, i zaštićene popunom praznog prostora da posuda u normalnim okolnostima transporta ne može da se razbije.

Punjenje i pražnjenje kontejnera. Pri punjenju i pražnjenju moramo sprečiti nepotrebno isparavanje i dizanje prašine; isparenja i pare se usisavaju lokalno.

Postupanje sa otpacima. Otpatke ne smemo da izlivamo u kanalizaciju ili na smetlišta. Takođe, ne smemo da ih zakopavamo u zemlju ili ispuštamo u vodu. Moramo ih sakupljati u zatvorenim posudama i predati na tačno određeno mesto za prikupljanje otpadaka, gde se dalje uništavaju ili prerađuju.

Prostorije za konzumiranje hrane i pića. U radnim prostorima nije dozvoljeno konzumiranje hrane i pića i čuvanje hrane. Moramo sprečiti mogućnost da se posude sa veoma otrovnim, otrovnim i po zdravlje štetnim hemijskim supstancama zamene sa posudama za hranu i flašama za piće.


Radna odeća. Obavezno se koristi radna odeća. Kontaminiranu radnu odeću moramo odmah da zamenimo. Ponovo možemo da je koristimo tek posle čišćenja. Prilikom postupanja sa većim količinama veoma otrovnih supstanci moramo obavezno koristiti zaštitno odelo od gusto tkanog materijala. Radna odeća se čuva odvojeno od civilne odeće (dve garderobe za jednog radnika). Osim toga, treba koristiti i zaštitne čizme, a ako je potrebno i zaštitne kecelje.

Zaštita ruku. Neke veoma otrovne, otrovne i po zdravlje štetne hemijske supstance mogu da pređu u telo preko kože, a druge mogu da ozlede kožu. Prilikom postupanja sa većim količinama veoma otrovnih supstanci moramo obavezno koristiti gumene rukavice. Posle svakog posla moramo temeljno očistiti ruke i lice sapunom i sa mnogo vode i namazati ih zaštitnom kremom.

Zaštita očiju. Prilikom postupanja sa većim količinama veoma otrovnih hemijskih supstanci moramo obavezno zaštititi i lice i koristiti naočare koje dobro prianjaju ili štitnik za lice.

Zaštita disajnih organa. Disajne organe štitimo po potrebi i inače zaštitnim maskama sa odgovarajućim filterima ili respiratorima. Pri većim koncentracijama veoma otrovnih, otrovnih i zdravlju štetnih hemijskih supstanci u vazduhu na radnom mestu potpuna zaštita se može obezbediti samo korišćenjem aparata za izolaciju.

KOROZIVNE HEMIJSKE SUPSTANCE

Korozivne hemijske supstance su hemijske supstance koje mogu da oštete ili unište živo tkivo ako dođu u dodir sa njim. Za korozivne hemijske supstance je karakteristično da prouzrokuju opekotine ili ojede ili da nadražuju kožu, sluzokožu odnosno oči.

Primeri korozivnih hemijskih supstanci su: jake kiseline, npr. fluorovodonična kiselina, hlorovodonična kiselina, sumporna (VI) kiselina, azotna (U) kiselina, rastvori baza (npr. natrijum-hidroksid) i druge supstance koje prouzrokuju opekotine.


R34 Izaziva opekotineR35 Izaziva teške opekotine

Grafički znak - simbol za upozorenje na korozivno dejstvo



Osim opštih tehničkih i organizacionih bezbednosnih mera, u radu sa korozivnim hemijskim supstancama treba poštovati dodatne tehničke, organizacione i individualne bezbednosne mere. Važno je znati da neke korozivne hemijske supstance nisu samo korozivne, nego imaju i druga opasna svojstva. Npr. azotna (U) kiselina nije samo korozivna, nego je i jak oksidans, što znači da može da deluje i kao inicijator požara ili eksplozije. Neke korozivne hemijske supstance mogu biti i više ili manje zapaljive. Zato u sprovođenju bezbednosnih mera moramo da uzmemo u obzir sva opasna svojstva supstance i sve bezbednosne mere koje proizlaze iz tih opasnih svojstava.

TEHNIČKE MERE

Zamena korozivne hemijske supstance manje opasnom ili bezopasnom supstancom. Ova tehnička mera ima prednost u odnosu na sve ostale. Korozivnu (nagrizajuću) hemijsku supstancu treba uvek zamenjivati manje korozivnom (nagrizajućom) ili onom koja ne prouzrokuje opekotine, ako je to moguće.

Zatvoren sistem. U radu sa korozivnim hemijskim supstancama treba odvojiti opasan prostor rada, radno mesto ili proces gde se postupa sa korozivnim hemijskim supstancama od ostalih.

Ventilacija. Moramo obezbediti dobru ventilaciju radnih prostora. Važno je znati da isparenja korozivnih hemijskih supstanci snažno nagrizaju različite materijale i da su uglavnom teža od vazduha, pa je zato potrebno obezbediti usisavanje iz donjih delova prostorije. Treba koristiti pokrivene ili zatvorene uređaje i posude, ako je to moguće. Na svaki način se mora sprečiti širenje isparenja. Usisavamo ih neposredno na mestu stvaranja – lokalno usisavanje. Odvodne cevi moraju voditi u uređaj za neutralizaciju.

Uređaji i pribor. Koriste se samo uređaji i pribor otporni na kiseline i rastvore hidroksida. Mnoge veštačke supstance, naime, nisu otporne na korozivne hemijske supstance. Mora se povesti računa i o posebnoj kontroli električnih uređaja zbog povećane opasnosti od korozije!

ORGANIZACIONE MERE


Prva pomoć. U radnom prostoru moraju biti stalno spremne prskalice za ispiranje očiju, a prilikom postupanja sa većim količinama i vodene prskalice za ispiranje drugih delova tela. Prvi mera kod nezgoda sa korozivnim hemijskim supstancama je oblilo ispiranje vodom! Mesta gde se nalazi oprema za pomoć u slučaju nezgode ili preke potrebe moraju biti jasno obeležena i dobro poznata radnicima.

Smanjenje količine korozivnih hemijskih supstanci na radnom mestu. Na radnim mestima se ne čuvaju zalihe korozivnih hemijskih supstanci!

Čistoća. Na radnim mestima je potrebno održavati krajnju čistoću i red. Pod. Pod mora biti napravljen iz otpornih materijala koje agresivne hemijske

supstance ne mogu da unište. Postupanje sa kontejnerima opasnih supstanci. Moramo poštovati sva upozorenja i

uputstva ispisana na ambalaži i dobijena od strane dobavljača hemijske supstance. Posude moraju biti čvrsto zatvorene i uskladištene u hladnoj i u dobro provetrenoj prostoriji. Prostorije za čuvanje korozivnih hemijskih supstanci moraju biti odvojene od ostalih prostorija nepropustljivim zidovima i podom. Mora biti definisan i način bezbednog uklanjanja prolivenih korozivnih hemijskih supstanci. Maksimalno punjenje je 95%.

Sprečavanje isparavanja. Moramo sprečiti nepotrebno isparavanje usled pada posude ili prolivanja. Oslobođena isparenja i prašinu treba lokalno usisavati. U zavisnosti od situacije koriste se pumpe, natege ili pokretni aparati za balone.

Rastvaranje i razređivanje korozivnih hemijskih supstanci. Posude za rastvaranje i razređivanje korozivnih hemijskih supstanci treba pažljivo birati. Pri izboru posuda treba uzeti u obzir da se npr. pri rastvaranju jakih hidroksida oslobađa mnogo toplote koja može da deformiše ili istopi posude od veštačkih supstanci. Pri razređivanju kiselina treba paziti na to da se kiselina uvek polako sipa u vodu, a ne voda u kiselinu. U suprotnom, oslobađanje toplote može biti tako snažno i brzo da može doći do pucanja staklenih posuda i do prskanja tečnosti. Veoma pažljivo treba obavljati i zagrevanje korozivnih hemijskih supstanci. Pri zagrevanju se naime rastvori hidroksida lako pregrevaju i na mahove ključaju.

Prolivanje korozivnih hemijskih supstanci. Mora se povesti računa o bezbednom uklanjanju prolivenih korozivnih supstanci. Prolivenu tečnost po mogućstvu treba isprati kroz levak u podu, a kiseline i baze apsorbovati univerzalnim apsorbentima i ukloniti ih na odgovarajući način. Koncentrovanu azotnu kiselinu ne smemo da usisamo sa zapaljivim materijalima (papir, drvena prašina, celuloza). Naime, mogu nastati nitrozni gasovi i može doći do upaljenja! Kiseline mogu da iz drugih supstanci oslobađaju otrovne gasove (npr. vodonik-cijanid iz cijanida) ili u dodiru sa metalima vodonik (opasnost od eksplozije!). Koncentrovani rastvori hidroksida mogu da iz drugih supstanci oslobađaju štetne gasove (npr. amonijak iz amonijum-hlorida) ili razvijaju vodonik u dodiru sa metalima.

Transport unutar preduzeća. Pri prevozu staklenih posuda ili kontejnera od neotporne plastike odnosno plastičnih masa, te posude i kontejneri moraju da budu u odgovarajućoj zaštitnoj ambalaži i zaštićeni popunom praznog prostora da posude ili kontejneri, u normalnim uslovima transporta, ne bi mogli razbiti.

Postupanje sa otpacima. Otpatke možemo da pustimo u odvod za kiseline samo razređene. Uvek prethodno treba proveriti pH. Ne smemo dopustiti da probiju u pod ili odu u vodu.

Prostorije za konzumiranje hrane i pića. U radnim prostorima nije dozvoljeno konzumiranje hrane i pića i čuvanje hrane.


Radna odeća. Obavezno se koristi radna odeća. Kontaminiranu radnu odeću moramo skinuti odmah tokom ispiranja vodom. Prilikom postupanja sa većim količinama korozivnih hemijskih supstanci moramo koristiti radnu odeću otpornu na kiseline (npr. čizme i kecelja).

Zaštita ruku. Obavezno moramo voditi računa o zaštiti kože. Posle rada moramo odmah očistiti ruke i lice vodom i sapunom i namazati se zaštitnom kremom. U radu sa većim količinama korozivnih hemijskih supstanci moramo obavezno koristiti zaštitne rukavice.

Zaštita očiju. Prilikom postupanja sa većim količinama korozivnih hemijskih supstanci moramo obavezno koristiti naočare koje dobro prianjaju ili štitnik za lice.

Zaštita disajnih organa. Po potrebi disajne organe štitimo zaštitnom maskom sa odgovarajućim filterom. Pri visokim koncentracijama potpuna zaštita se može obezbediti samo uređajem za izolaciju odnosno potpunom zaštitom lica i glave u kombinaciji sa odgovarajućom zaštitnom odećom otpornom na kiseline ili rastvore hidroksida.

NADRAŽUJUĆE HEMIJSKE SUPSTANCE

Nadražujuće hemijske supstance su hemijske supstance koje nisu korozivne, mada već posle kratkotrajnog, dugotrajnijeg ili ponovljenog dodira s kožom ili sluzokožom mogu da prouzrokuju njihovu upalu.

Primeri nadražujućih hemijskih supstanci su: sumpor-dioksid, hlor, fluor, amonijak, ketoni, aldehidi, oksidi azota, organski rastvarači itd.


R36 Nadražuje očiR37 Nadražuje disajne organeR38 Nadražuje kožuR41 Opasnost od teških povreda očijuR43 U dodiru sa kožom može izazvati preosetljivost


NADRAŽUJUĆE


Osim opštih tehničkih i organizacionih bezbednosnih mera, u radu sa nadražujućim hemijskim supstancama treba poštovati dodatne tehničke, organizacione i individualne mere. Nadražujuće hemijske supstance mogu biti u svim agregatnim stanjima i zato baš od hemijske strukture zavisi kako će te supstance delovati na čoveka. Nadražujuće supstance u obliku gasova, para ili prašine predstavljaju veliku opasnost za respiratorni trakt. Nadražujuće

supstance koje se lako rastvaraju u vodi, kao što su npr. hlor, fluor, amonijak, opasne su pre svega za gornje disajne puteve, jer pri dodiru sa vodom stvaraju kiseline koje hemijski nadražuju sluzokožu i izazivaju zapaljensku reakciju. Nadražujuće hemijske supstance ne nadražuju samo sluzokožu gornjih disajnih putevi, nego i sluzokožu očiju i nosa, a na koži mogu da prouzrokuju i hemijske opekotine.

Drugu vrstu nadražujućih supstanci predstavljaju nadražujuće supstance koje se u vodi slabo rastvaraju, ali su zato veoma dobro rastvorljive u mastima. Takve supstance su npr. fozgen ili oksidi azota. Za te supstance je karakteristično da ne izazivaju odbrambene reflekse – nadraživanje. Početna reakcija je minimalna, a posle perioda bez teškoća (latentni period) dolazi do znakova oštećenja pluća, koja mogu biti veoma dramatična i stvarno opasna.

Nadražujuće hemijske supstance u tečnom obliku, kao što su npr. organski razređivači, deluju na kožu i sluzokožu disajnih organa (grlo, nos i oči). Mehanizam delovanja je u većini slučajeva odmašćivanje, pa te supstance mogu da deluju i korozivno.

TEHNIČKE MERE

Zamena nadražujuće hemijske supstance manje opasnom ili bezopasnom supstancom. Ta tehnička mera ima prednost u odnosu na sve ostale. Nadražujuću hemijsku supstancu treba uvek zamenjivati manje nadražujućom ili onom koja ne dovodi do nadraživanja sluzokože, ako je to moguće.

Zatvoren sistem. U radu sa nadražujućim hemijskim supstancama treba odvojiti opasan prostor rada, radno mesto ili proces gde se postupa s takvim hemijskim supstancama od ostalih.

Ventilacija. Moramo obezbediti dobru ventilaciju radnih prostora. Neke nadražujuće supstance su lakše (npr. amonijak), a druge teže (npr. fozgen) od vazduha. Način ventiliranja mora biti izabran s obzirom na hemijska svojstva nadražujućih hemijskih supstanci (npr. usisavanje opasnih hemijskih supstanci iz donjih ili gornjih oblasti radne prostorije). Preporučuje se kombinacija više ventilacionih sistema.

Uređaji i pribor. Koriste se samo uređaji i pribor otporni na nadražujuće hemijske supstance. Mnoge veštačke supstance, naime, nisu otporne na nadražujuće hemijske supstance. Mora se voditi računa i o posebnoj kontroli električnih uređaja zbog povećane opasnosti od korozije!

ORGANIZACIONE MERE


Prva pomoć. U radnom prostoru moraju biti stalno spremne flaše za ispiranje očiju sa čistom vodom, a prilikom postupanja sa većim količinama i vodene prskalice za ispiranje drugih delova tela. Mesta gde stoji oprema za pomoć u slučaju nezgode ili preke potrebe moraju biti jasno obeležena i dobro poznata radnicima.

Smanjenje količine nadražujućih hemijskih supstanci na radnom mestu. Na radnim mestima se ne čuvaju zalihe nadražujućih hemijskih supstanci!

Čistoća. Na radnim mestima je potrebno održavati krajnju čistoću i red.

Pod. Pod radnih prostora mora biti izrađen od otpornih materijala koje agresivne hemijske supstance ne mogu da unište.

Postupanje sa kontejnerima opasnih hemijskih supstanci. Moramo poštovati sva upozorenja i uputstva ispisana na ambalaži i dobijena od strane dobavljača hemijske supstance. Kontejneri (osim posuda sa gasovima) moraju biti čvrsto zatvoreni i uskladišteni u hladnoj i dobro provetrenoj prostoriji. Prostorije za čuvanje nadražujućih hemijskih supstanci moraju biti odvojene od ostalih prostorija nepropustljivim zidovima i podom, a mora se voditi računa i o bezbednom uklanjanju prolivenih nadražujućih hemijskih supstanci. Maksimalno punjenje je 95%.

Sprečavanje isparavanja. Moramo sprečiti nepotrebno isparavanje usled pada posude ili prolivanja. Oslobođena isparenja i prašinu treba lokalno usisavati.

Prolivanje tečnih nadražujućih hemijskih supstanci. Mora se povesti računa o bezbednom uklanjanju prolivenih hemijskih supstanci. Prolivenu tečnost po mogućstvu treba isprati kroz levak u podu,a nastale kiseline se neutralizuju gašenim krečom ili natrijum-bikarbonatom i zatim spiraju velikim količinama vode u odliv za kiseline.

Transport unutar preduzeća. Pri prevozu staklenih posuda ili kontejnera od neotporne plastike odnosno plastičnih masa posude ili kontejneri moraju biti u odgovarajućoj zaštitnoj ambalaži i zaštićeni popunom praznog prostora da posude ili kontejneri u normalnim uslovima transporta ne bi mogli da se razbiju.

Postupanje sa otpacima. Otpatke možemo da pustimo u odvod za kiseline samo razređene. Ne smemo dopustiti da probiju u pod ili odu u vodu.

Prostorije za konzumiranje hrane i pića. U radnim prostorima nije dozvoljeno konzumiranje hrane i pića i čuvanje hrane.


Radna odeća. Obavezno se koristi radna odeća. Kontaminiranu radnu odeću moramo odmah da zamenimo čistom. Prilikom postupanja sa većim količinama nadražujućih supstanci moramo koristiti radnu odeću otpornu na kiseline.

Zaštita ruku. Obavezno moramo voditi računa o zaštiti kože. Posle rada moramo odmah očistiti ruke i lice vodom i sapunom i namazati se zaštitnom kremom. U radu sa većim količinama nadražujućih hemijskih supstanci moramo obavezno koristiti zaštitne rukavice.

Zaštita očiju. Prilikom postupanja sa većim količinama nadražujućih hemijskih supstanci moramo obavezno koristiti naočare koje dobro prianjaju ili štitnike za obraze.

Zaštita disajnih organa. Po potrebi, disajne organe štitimo zaštitnom maskom sa odgovarajućim filterom. Pri visokim koncentracijama potpuna zaštita može se obezbediti samo uređajem za izolaciju odnosno potpunom zaštitom lica i glave u kombinaciji sa odgovarajućom zaštitnom odećom otpornom na kiseline.

DRUGA SVOJSTVA HEMIJSKIH SUPSTANCI OPASNIH PO ZDRAVLJE

Osim osnovnih R rečenica koje su navedene u svakom od prethodnih poglavlja, upozorenja i obaveštenja o hemijskim supstancama opasnim po zdravlje mogu se sastaviti i od drugih, dodatnih R rečenica i spojenih R rečenica. Navedene grupe hemijskih supstanci koje su razvrstane u jednu od grupa opasnih hemijskih supstanci po njihovim svojstvima opasnim po zdravlje mogu biti obeležene i dodatnim R rečenice. Dodatne R rečenice o kojima moramo voditi računa jesu:

R29 U dodiru sa vodom oslobađa otrovan gas (supstance koje u dodiru sa vodom ili vlažnim vazduhom reaguju tako što se u opasnim količinama oslobađa veoma otrovan ili otrovan gas – npr. u slučaju aluminijum-fosfida, fosfor-pentasulfida).R31 U dodiru sa kiselinama oslobađa otrovan gas (supstance koje reaguju sa kiselinama, pri čemu se u opasnim količinama oslobađaju otrovni gasovi – npr. natrijum-hipohlorit, barijum-polisulfid. Supstance koje su u opštoj upotrebi obično su obeležene rečenicom S50 – Ne mešati sa … (određuje proizvođač)).R32 U dodiru sa kiselinama oslobađa veoma otrovan gas (supstance koje reaguju sa kiselinama, pri čemu se u opasnim količinama oslobađaju veoma otrovni gasovi – npr. soli cijanovodonične kiseline, natrijum azid. Supstance koje su u opštoj upotrebi obično su obeležene rečenicom S50 – Ne mešati sa … (određuje proizvođač)).R33 Opasnost od kumulativnog efekta (supstance koje se u nagomilavaju u ljudskom organizmu, a onda mogu da prouzrokuju teškoće koje nisu tako obimne kao kod supstanci obeleženih sa R48)R64 Može delovati štetno na odojčad preko majčinog mleka (supstance koje se apsorbuju u telo majke koja doji i tako utiču na laktaciju ili koje same odnosno njihovi metaboliti mogu da se nađu u majčinom mleku u količinama koje bi mogle da štete odojčetu).R66 Ponovljeno izlaganje može da izazove nastanak suve ili ispucale kože (supstance koje mogu da izazovu nastanak suve kože, perutanje ili pucanje kože, ali nisu obeležene rečenicom R38).R67 Isparenja mogu da izazovu pospanost i vrtoglavicu (Isparljive supstance iz onih supstanci koje prilikom udisanja izazivaju jasne simptome depresije centralnog nervnog sistema i koje nisu razvrstane zbog akutnog trovanja prilikom udisanja (R20, R23, R26, R40/20, R39/23 ili R39/26)).

C) SUPSTANCE KOJE SU RAZVRSTANE S OBZIROM NA POSEBNE EFEKTE PO ZDRAVLJE ČOVEKA

U tu grupu hemijskih supstanci ubrajamo supstance koje imaju posebne efekte na zdravlje ljudi. Ovde spadaju kancerogene i mutagene hemijske supstance, reproduktivno toksične supstance, supstance koje prouzrokuju preosetljivost i sl. Oblast bezbednog rada sa kancerogenim i/ili mutagenim supstancama uređuje poseban propis - pravilnik o zaštiti radnika od rizika usled izlaganja kancerogenim i/ili mutagenim supstancama (Službeni list RS, br. 38/00). Supstance koje su razvrstane s obzirom na posebne efekte na zdravlje čoveka, zbog svojih posebnosti i specifičnosti nisu obuhvaćene ovim praktičnim smernicama. Grafički znak za upozorenje na opasnost od posebnih efekata na zdravlje čoveka ne postoji, ali nas na opasnost upozoravaju R rečenice u kombinaciji sa grafičkim znakom (vidi Tabelu 1).

Br. 102-001/03-004 Ljubljana, dana 14. maja 2003. EVA 2003-2611-0019

dr Vlado Dimovski s. r. Ministar

za rad, porodicu i socijalna pitanja

PRILOG I: R rečenice i S rečenice

STANDARDNA UPOZORENJA »R« (»R« REČENICE)

R1 Eksplozivno u suvom stanju.R2 Udarac, trenje, vatra ili drugi izvori paljenja mogu izazvati eksploziju.R3 Velika udarac, trenje, vatra ili drugi izvori paljenja mogu izazvati

eksploziju.R4 Gradi veoma osetljiva eksplozivna jedinjenja sa metalima.R5 Zagrevanje može prouzrokovati eksploziju.R6 Eksplozivno u dodiru ili bez dodira sa vazduhom.R7 Može prouzrokovati požar.R8 U dodiru sa zapaljivim materijalom može prouzrokovati požar.R9 Eksplozivno u smeši sa zapaljivim materijalom.R10 Zapaljivo.R11 Lako zapaljivo.R12 Veoma lako zapaljivo.R14 Burno reaguje s vodom.R15 U dodiru sa vodom se oslobađaju veoma lako zapaljivi gasovi.R16 Eksplozivno u smeši sa oksidirajućim supstancama.R17 Samoupaljivo na vazduhu.R18 Prilikom upotrebe može nastati eksplozivna ili zapaljiva smeša para-

vazduh.R19 Mogu nastati eksplozivni peroksidi.R20 Štetno ako se udiše.R21 Štetno u dodiru s kožom.R22 Štetno ako se proguta.R23 Otrovno ako se udiše.R24 Otrovno u dodiru s kožom.R25 Otrovno ako se proguta.R26 Veoma otrovno ako se udiše.R27 Veoma otrovno u dodiru s kožom.R28 Veoma otrovno ako se proguta.R29 U dodiru sa vodom oslobađa otrovan gas.R30 Prilikom upotrebe može postati »lako zapaljivo«.R31 U dodiru sa kiselinama oslobađa otrovan gas.R32 U dodiru sa kiselinama oslobađa veoma otrovan gas.R33 Opasnost od kumulativnog efekta.R34 Izaziva opekotine.R35 Izaziva teške opekotine.R36 Nadražuje oči.R37 Nadražuje disajne organe.R38 Nadražuje kožu.R39 Opasnost od veoma teških trajnih oštećenja.R40 Moguće kancerogeno dejstvo.R41 Opasnost od teških povreda očiju.R42 Udisanjem može izazvati preosetljivost.R43 U dodiru sa kožom može izazvati preosetljivost.R44 Opasnost od eksplozije ako se greje u zatvorenom prostoru.

R45 Može izazvati rak.R46 Može izazvati nasledna genetska oštećenja.R48 Opasnost od teških oštećenja zdravlja prilikom dužeg izlaganja.R49 Može izazvati rak ako se udiše.R50 Veoma otrovno za vodene organizme.R51 Otrovno za vodene organizme.R52 Štetno za vodene organizme.R53 Može prouzrokovati dugotrajna neželjena dejstva na vodenu sredinu.R54 Otrovno za biljke.R55 Otrovno za životinje.R56 Otrovno za organizme zemljišta.R57 Otrovno za pčele.R58 Može prouzrokovati dugotrajna neželjena dejstva za životnu sredinu.R59 Opasnost za ozonski sloj.R60 Može smanjiti plodnost.R61 Može izazvati oštećenje ploda.R62 Moguća opasnost od smanjenja plodnosti.R63 Moguća opasnost od oštećenja ploda.R64 Može delovati štetno na odojčad preko majčinog mleka.R65 Štetno za zdravlje: može da izazove oštećenje pluća ako se proguta.R66 Ponovljeno izlaganje može da izazove nastanak suve ili ispucale kože.R67 Isparenja mogu da izazovu pospanost i vrtoglavicu.R68 Moguća opasnost od trajnih oštećenja zdravlja.

STANDARDNA OBAVEŠTENJA »S« (»S« REČENICE)

S1 Čuvati pod ključem.S2 Čuvati van domašaja dece.S3 Čuvati na hladnom mestu.S4 Čuvati izvan mesta stanovanja.S5 Čuvati sadržaj u ... (odgovarajuću tečnost u kojoj treba čuvati

supstancu ili preparat određuje proizvođač)S6 Čuvati u atmosferi... (odgovarajući inertni gas u kome treba čuvati

supstancu ili preparat određuje proizvođač).S7 Čuvati u dobro zatvorenoj posudi.S8 Čuvati posudu na suvom.S9 Čuvati posude na mestu sa dobrom ventilacijom.S12 Posuda ne sme biti hermetički zatvorena.S13 Čuvati odvojeno od hrane, pića i stočne hrane.S14 Čuvati odvojeno od ... (inkompatibilan materijal navodi proizvođač).S15 Čuvati od toplote.S16 Čuvati odvojeno od izvora paljenja - ne pušiti.S17 Čuvati odvojeno od zapaljivog materijala.S18 Pažljivo rukovati i pažljivo otvarati posude.S20 Pri rukovanju ne jesti i ne piti.S21 Pri rukovanju ne pušiti.S22 Ne udisati prašinu.

S23 Ne udisati gas/dim/paru/aerosol (odgovarajuću reč određuje proizvođač).

S24 Sprečiti dodir s kožom.S25 Sprečiti dodir sa očima.S26 U slučaju da dođe u dodir sa očima isprati odmah sa puno vode i

zatražiti lekarsku pomoć.S27 Odmah skinuti svu zagađenu odeću.S28 Posle dodira sa kožom odmah isprati sa dovoljno .... (sredstvo

određuje proizvođač).S29 Ne izlivati u kanalizaciju.S30 Ni u kom slučaju ne dodavati vodu.S33 Sprečiti pojavu statičkog elektriciteta.S35 Sadržaj i posude ukloniti na bezbedan način.S36 Nositi odgovarajuću zaštitnu odeću.S37 Nositi odgovarajuće zaštitne rukavice.S38 U slučaju nedovoljne ventilacije nositi odgovarajući pribor za disanje.S39 Nositi zaštitna sredstva za oči/lice.S40 Pod i sve druge predmete zagađene ovom supstancom/preparatom

očistiti pomoću ... (sredstvo za čišćenje određuje proizvođač).S41 Ne udisati gasove koji nastanu prilikom požara i/ili eksplozije.S42 Za vreme fimigacije ili prskanja nositi odgovarajući pribor za disanje

(detaljnije uslove određuje proizvođač).S43 U slučaju požara upotrebiti ... (navesti tačno tip aparata i opreme za

gašenje požara. Ako upotreba vode povećava opasnost, dodati: „Ne sme se upotrebiti voda!”).

S45 U slučaju nezgode ili u slučaju mučnine odmah potražiti lekarsku pomoć. Ako je moguće, pokazati etiketu.

S46 Ako se proguta, odmah potražiti lekarsku pomoć i pokazati ambalažu ili etiketu.

S47 Čuvati na temperaturi koja ne prelazi ... °C (temperaturu određuje proizvođač).

S48 Čuvati ovlaženo ... (odgovarajući materijal određuje proizvođač).S49 Čuvati samo u originalnoj posudi.S50 Ne mešati sa... (određuje proizvođač).S51 Koristiti samo u dobro provetrenim prostorijama.S52 Ne upotrebljavati u zatvorenom prostoru na velikim površinama.S53 Izbeći izlaganje, potrebna posebna uputstva pre korišćenja.S56 Odlaganje ove supstance/preparata i ambalaže na posebnim mestima

predviđenim za opasne ili posebne otpatke.S57 Koristiti odgovarajuću posudu da se izbegne zagađenje okoline.S59 Obratiti se proizvođaču/dobavljaču za informacije o ponovnoj

preradi / reciklaži.S60 Supstancu/preparat i ambalažu odložiti kao opasni otpad.S61 Ne oslobađati/odlagati u okolnu sredinu. Poštovati posebna

uputstva/bezbednosni list.S62 Ako se proguta ne izazivati povraćanje; odmah potražiti lekarsku

pomoć i pokazati ambalažu ili etiketu.S63 U slučaju nezgode prilikom udisanja: pogođeno lice izneti na svež

vazduh i ostaviti da se odmara.S64 Ako se proguta, isprati usta vodom (samo ako je lice pri svesti).

Osim standardnih upozorenja R (R rečenica) i standardnih obaveštenja S (S rečenice), postojei takozvana spojena upozorenja R (spojene R rečenice) i spojena obaveštenja S (spojene S rečenice), koje nastaju kombinovanjem više osnovnih R rečenica ili S rečenica.9

9 Vidi i pravilnik o razvrstavanju, pakovanju i označavanju opasnih supstanci (Službeni list RS br. 101/02).

PRILOG II: Grupe opasnih hemijskih supstanci, znaci za upozorenje na opasnost i moguća pripadajuća standardna upozorenja (»R« rečenice) i standardna obaveštenja (»S« rečenice)

OPASNOSTI OD POŽARA ILI EKSPLOZIJE

Moguće R rečenice Znak za opasnost Moguće S rečenice

R1 Eksplozivno u suvom stanju.

EKSPLOZIVNO


LAKO ZAPALJIVO

OKSIDIRAJUĆE

S2 Čuvati van domašaja dece.

R2 Udarac, trenje, vatra ili drugi izvori paljenja mogu izazvati eksploziju.

S3 Čuvati na hladnom mestu.

R3 Velika udarac, trenje, vatra ili drugi izvori paljenja mogu izazvati eksploziju.

S5 Čuvati sadržaj u ... (odgovarajuću tečnost u kojoj treba čuvati supstancu ili preparat određuje proizvođač)

R4 Gradi veoma osetljiva eksplozivna jedinjenja sa metalima.

S7 Čuvati u dobro zatvorenoj posudi.

R5 Zagrevanje može prouzrokovati eksploziju.

S8 Čuvati posudu na suvom.

R6 Eksplozivno u dodiru ili bez dodira sa vazduhom.

S9 Čuvati posude na mestu sa dobrom ventilacijom.

R7 Može prouzrokovati požar. S14 Čuvati odvojeno od ... (inkompatibilan materijal navodi proizvođač).

R8 U dodiru sa zapaljivim materijalom može prouzrokovati požar.

S15 Čuvati od toplote.

R9 Eksplozivno u smeši sa zapaljivim materijalom.

S16 Čuvati odvojeno od izvora paljenja - ne pušiti.

R10 Zapaljivo. S17 Čuvati odvojeno od zapaljivog materijala.

R11 Lako zapaljivo. S18 Pažljivo rukovati i pažljivo otvarati posude.

R12 Veoma lako zapaljivo. S29 Ne izlivati u kanalizaciju.R14 Burno reaguje s vodom. S30 Ni u kom slučaju ne

dodavati vodu.R15 U dodiru sa vodom se

oslobađaju veoma lako zapaljivi gasovi.

S33 Sprečiti pojavu statičkog elektriciteta.

http://www.uradni-list.si/files/RS_-2003-050-02443-OB~P013-0000.PDF



R16 Eksplozivno u smeši sa oksidirajućim supstancama.

S35 Sadržaj i posude ukloniti na bezbedan način.

R17 Samoupaljivo na vazduhu. S36 Nositi odgovarajuću zaštitnu odeću.

R18 Prilikom upotrebe može nastati eksplozivna ili zapaljiva smeša para-vazduh.

S37 Nositi odgovarajuće zaštitne rukavice.

R19 Mogu nastati eksplozivni peroksidi.

S39 Nositi zaštitna sredstva za oči/lice.

R30 Prilikom upotrebe može postati »lako zapaljivo«.

S40 Pod i sve druge predmete zagađene ovom supstancom/preparatom očistiti pomoću ... (sredstvo za čišćenje određuje proizvođač).

R44 Opasnost od eksplozije ako se greje u zatvorenom prostoru.

S42 Za vreme fimigacije ili prskanja nositi odgovarajući pribor za disanje (detaljnije uslove određuje proizvođač).

S43 U slučaju požara upotrebiti ... (navesti tačno tip aparata i opreme za gašenje požara. Ako upotreba vode povećava opasnost, dodati: „Ne sme se upotrebiti voda!”).


S47 Čuvati na temperaturi koja ne prelazi ... °C (temperaturu određuje proizvođač).

S48 Čuvati ovlaženo ... (odgovarajući materijal određuje proizvođač).

S49 Čuvati samo u originalnoj posudi.

S50 Ne mešati sa... (određuje proizvođač).

S51 Koristiti samo u dobro provetrenim prostorijama.

S56 Odlaganje ove supstance/preparata i ambalaže na posebnim mestima predviđenim za opasne ili posebne otpatke.

S59 Obratiti se proizvođaču/dobavljaču za informacije o ponovnoj preradi / reciklaži.

S60 Supstancu/preparat i ambalažu odložiti kao opasni otpad.

S62 Ako se proguta ne izazivati povraćanje; odmah potražiti lekarsku pomoć i pokazati ambalažu ili etiketu.


R23 Otrovno ako se udiše.

VEOMA OTROVNO

OTROVNO

S1 Čuvati pod ključem.

R24 Otrovno u dodiru s kožom. S2 Čuvati van domašaja dece.

R25 Otrovno ako se proguta. S4 Čuvati izvan mesta stanovanja.

R26 Veoma otrovno ako se udiše.

S7 Čuvati u dobro zatvorenoj posudi.

R27 Veoma otrovno u dodiru s kožom.

S8 Čuvati posudu na suvom.

R28 Veoma otrovno ako se proguta.

S9 Čuvati posude na mestu sa dobrom ventilacijom.

R29 U dodiru sa vodom oslobađa otrovan gas.

S13 Čuvati odvojeno od hrane, pića i stočne hrane.

R31 U dodiru sa kiselinama oslobađa otrovan gas.

S20 Pri rukovanju ne jesti i ne piti.

R32 U dodiru sa kiselinama oslobađa veoma otrovan gas.

S21 Pri rukovanju ne pušiti.

R33 Opasnost od kumulativnog efekta.

S27 Odmah skinuti svu zagađenu odeću.

R39 Opasnost od veoma teških trajnih oštećenja.

S28 Posle dodira sa kožom odmah isprati sa dovoljno .... (sredstvo određuje proizvođač).

R45 Može izazvati rak. S29 Ne izlivati u kanalizaciju.R46 Može izazvati nasledna

genetska oštećenja.S35 Sadržaj i posude ukloniti

na bezbedan način.R48 Opasnost od teških

oštećenja zdravlja prilikom dužeg izlaganja.

S36 Nositi odgovarajuću zaštitnu odeću.

R49 Može izazvati rak ako se udiše.


R60 Može smanjiti plodnost. S38 U slučaju nedovoljne ventilacije nositi odgovarajući pribor za disanje.

R61 Može izazvati oštećenje ploda.


R64 Može delovati štetno na odojčad preko majčinog mleka.


R67 Isparenja mogu da izazovu pospanost i vrtoglavicu.

S41 Ne udisati gasove koji nastanu prilikom požara i/ili eksplozije.


S50 Ne mešati sa... (određuje proizvođač).

S51 Koristiti samo u dobro provetrenim prostorijama.

S52 Ne upotrebljavati u zatvorenom prostoru na velikim površinama.

S53 Izbeći izlaganje, potrebna posebna uputstva pre korišćenja.





S63 U slučaju nezgode prilikom udisanja: pogođeno lice izneti na svež vazduh i ostaviti da se odmara.

ŠTETNO PO ZDRAVLJE


R20 Štetno ako se udiše.

ŠTETNO PO ZDRAVLJE

S2 Čuvati van domašaja dece.

R21 Štetno u dodiru s kožom. S7 Čuvati u dobro zatvorenoj posudi.

R22 Štetno ako se proguta. S9 Čuvati posude na mestu sa dobrom ventilacijom.

R33 Opasnost od kumulativnog efekta.

S13 Čuvati odvojeno od hrane, pića i stočne hrane.

R40 Moguće kancerogeno dejstvo.

S22 Ne udisati prašinu.

R42 Udisanjem može izazvati preosetljivost.

S23 Ne udisati gas/dim/paru/aerosol (odgovarajuću reč određuje proizvođač).

R43 U dodiru sa kožom može izazvati preosetljivost.

S24 Sprečiti dodir s kožom.

R48 Opasnost od teških oštećenja zdravlja prilikom dužeg izlaganja.

S25 Sprečiti dodir sa očima.

R62 Moguća opasnost od smanjenja plodnosti.


R63 Moguća opasnost od oštećenja ploda.


R64 Može delovati štetno na odojčad preko majčinog mleka.


R65 Štetno za zdravlje: može da izazove oštećenje pluća ako se proguta.


R67 Isparenja mogu da izazovu pospanost i vrtoglavicu.


R68 Moguća opasnost od trajnih oštećenja zdravlja.

S52 Ne upotrebljavati u zatvorenom prostoru na velikim površinama.





S63 U slučaju nezgode prilikom udisanja: pogođeno lice izneti na svež vazduh i ostaviti da se odmara.



R34 Izaziva opekotine.


S1 Čuvati pod ključem.

R35 Izaziva teške opekotine. S2 Čuvati van domašaja dece.

R41 Opasnost od teških povreda očiju.

S18 Pažljivo rukovati i pažljivo otvarati posude.

S20 Pri rukovanju ne jesti i ne piti.

S25 Sprečiti dodir sa očima.

S26 U slučaju da dođe u dodir sa očima isprati odmah sa puno vode i zatražiti lekarsku pomoć.

S27 Odmah skinuti svu zagađenu odeću.

S28 Posle dodira sa kožom odmah isprati sa dovoljno .... (sredstvo određuje proizvođač).











S64 Ako se proguta, isprati usta vodom (samo ako je lice pri svesti).

NADRAŽUJUĆE


R36 Nadražuje oči. S2 Čuvati van domašaja dece.

R37 Nadražuje disajne organe. S18 Pažljivo rukovati i pažljivo otvarati posude.

R38 Nadražuje kožu. S25 Sprečiti dodir sa očima.

NADRAŽUJUĆE

R41 Opasnost od teških povreda očiju.

S26 U slučaju da dođe u dodir sa očima isprati odmah sa puno vode i zatražiti lekarsku pomoć.

R43 U dodiru sa kožom može izazvati preosetljivost.


R66 Ponovljeno izlaganje može da izazove nastanak suve ili ispucale kože.









S64 Ako se proguta, isprati usta vodom (samo ako je lice pri svesti).

PRILOG III: PRIMER BEZBEDNOSNOG LISTA

1. IDENTIFIKACIJA PREPARATA I PODACI O DOBAVLJAČU:1.1. Identifikacija supstance/preparata: azotna kiselina1.2. Podaci o proizvođaču/dobavljaču: xxxx1.2.1. Adresa dobavljača: xxxx1.3. Naziv proizvođača/dobavljača: xxxx1.3.1. Adresa dobavljača: xxxx1.4. Telefonski broj slučaju preke potrebe: U slučaju lakšeg trovanja posavetujte se sa ličnim lekarom,

a u slučaju težeg trovanja pozovite tel. br. 112.

2. STRUKTURA SA PODACIMA O OPASNIM KOMPONENTAMA:2.1. Opšte ime supstance/preparata: sirovina za sredstva za čišćenje

2.2. Sadrži:

Hemijsko ime Azotna kiselina

Koncentracija 100%

Index br. 007-004-00-1

EC br. 231-714-2

CAS br. 7697-37-2

Oznaka opasnosti C, O

R rečenice 8, 35

S rečenice 23,26,36,45

3. KONSTATACIJE O OPASNIM SVOJSTVIMAIzaziva teške opekotine. U dodiru sa opasnim materijalom može da izazove požar. Nadražuje oči i disajne organe.

4. MERE ZA PRVU POMOĆ4.1. Opšta informacija: Pri gutanju, udisanju ili dodiru sa očima i kožom potražiti lekarsku pomoć.

4.2. Udisanje: Udisati svež vazduh. U slučaju teškoća potražiti lekarsku pomoć.

4.3. Dodir s kožom: Isprati sa dosta vode i sapunom. Prekriti sterilnom gazom. Prljavu, kontaminiranu odeću odmah ukloniti.

4.4. Dodir s očima: Odmah ispirati sa dosta vode bar 20 min.Prekriti sterilnom gazom. Potražiti lekarsku pomoć.

4.5. Gutanje: Isprati usta. Stalno uzimati mnogo vode. Ne izazivati povraćanje. Odmah potražiti lekarsku pomoć.

5. MERE U SLUČAJU POŽARA5.1. Prikladna sredstva za gašenje: CO2, voda, pena.

5.2. Sredstva za gašenje koja se ne smeju koristiti iz bezbednosnih razloga: Nema ih

5.3. Posebne opasnosti pri gašenju: Zagrevanje dovodi do povećanja pritiska.

Opasnost od eksplozije

5.4. Opasni produkti termičkog raspadanja ili sagorevanja: Pri sagorevanju nastaju opasni nitrozni gasovi

5.5. Posebna zaštitna oprema za vatrogasce: Izolacioni aparat za disanje, nositi zaštitnu opremu otpornu na kiseline

5.5. Dalja uputstva: Hlađenje posuda vodenim mlazom

6. MERE U SLUČAJU NEHOTIČNOG ISPUŠTANJA

6.1. Lične bezbednosne mere: Zaštititi nezaštićena lica, nositi zaštitnu opremu

6.2. Mere zaštite životne sredine: Sprečiti izlivanje u kanalizaciju

6.3. Postupci čišćenja pri nehotičnom ispuštanju: upiti apsorbentnim materijama (pesak, zemlja, univerzalni vezivni materijal – Vermiculit)

6.4. Ostali navodi: Neutralizovati supstancama koje vezuju kiseline (npr. kreč, krečni prah...)

7. POSTUPANJE SA OPASNIM PREPARATOM I SKLADIŠTENJE7.1. Postupanje: Razređivanje:

Posude pažljivo otvarati i sa njima pažljivo postupati. Dobro provetravanje.Koncentrat uz mešanje sipati u vodu.

7.2. Skladištenje: Skladištiti dobro zatvoreno, odvojeno od prehrambenih proizvoda ili drugih proizvoda za jelo. Skladištiti odvojeno od alkalija i oksidanasa. Skladište mora biti dobro ventilirano.

8. KONTROLA IZLAGANJA / BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU8.1. Dodatne informacije, tehnička oprema: Obezbediti dobru ventilaciju, usisavanje

nema nikakvih daljih uputstava (vidi tačku 7.)

8.2. Oprema za ličnu zaštitu:

8.2.1. Zaštita disajnih organa: odgovarajuća maska

8.2.2. Zaštita kože i tela: odgovarajuća zaštitna radna odeća

8.2.3. Zaštita ruku: zaštitne rukavice

8.2.4. Zaštita očiju: zaštitne naočare / štitnik za lice

8.3. MAK vrednost - CAS 7697-37-2- azotna kiselina: 2 ml/ m3 ili 5,2 mg/m3

9. FIZIČKA I HEMIJSKA SVOJSTVA

9.1. Oblik: tečnost

Miris: oštar, jakBoja: bez boje

9.2. pH: < 1 (conc.)

9.3.9.49.5.9.6.9.7.

Tačka paljenja:Gustina:Viskozitet:Osetljivost na mraz:Rastvorljivost:

vodeni rastvor - ne gori1,33 g/cm3

/nije osetljivo na mrazu vodi

10. POSTOJANOST I REAKTIVNOST

10.1. Stabilnost: postojana pri normalnom korišćenju

10.2. Uslovi koje treba izbegavati: povišena temperatura

10.3. Materijali koje treba izbegavati: lužine, neplemeniti metali, alkalne i zemljani metali, oksidansi, Na-hipohlorit, alkalije - oslobađa se toplota

10.4. Opasni produkti rastvaranja: nitrozni gasovi

11. TOKSIKOLOŠKI PODACIIzaziva ojede. Udisanje isparenja/aerosola izaziva teške ojede disajnih organa.

12. EKOTOKSIKOLOŠKI PODACIPri ispuštanju kiselih ili alkalnih proizvoda u kanalizaciju treba paziti da pH otpadnih voda bude 6 - 10. Otpadne vode sa višim odnosno nižim pH vrednostima mogu da oštete kanalizaciju ili biološke uređaje za čišćenje. Treba poštovati odredbe lokalnih zakona.

vodeni organizmi: LC50: 10 - 100 mg/l / 96h

13. UKLANJANJE13.1. Proizvod: uklanjanje uz dozvolu nadležnih lokalnih organa;

neutralizacija13.2. Kontaminirana ambalaža: praznu ambalažu isprati sa dosta vode13.3. Propisi koji se odnose na otpatke:

- Pravilnik o postupanju sa otpacima (Službeni list RS, br. 84/98 in 45/00)- Pravilnik o postupanju sa ambalažom i otpadnom ambalažom (Službeni list RS, br. 104/00)

14. TRANSPORTNI PODACI14.1. ADR/RID:

Klasa:Oznaka opasnosti:Opasna komponenta:

880

Broj/slovo: 2b UN broj: 20312031 - azotna kiselina

14.2. ADN/ADNR: /

14.3. IMO: /

14.4. ICAO-TI/IATA-DGR: /

15. ZAKONSKI PROPISANI PODACI / PODACI O PROPISIMA15.1. Znak opasnosti: C Korozivno

O Oksidirajuće

15.2. Opasna komponenta: azotna kiselina

15.3. Rečenice za opasnost (R): R 8R 35

U dodiru sa zapaljivim materijalom može da izazove požar.Izaziva teške opekotine.

15.4. Rečenice za zaštitu (S): S 23S 26

S 36S 45

Ne udisati gas/dim/paru/aerosolU slučaju da dođe u dodir sa očima isprati odmah sa puno vode i zatražiti lekarsku pomoć.Nositi odgovarajuću zaštitnu odeću.U slučaju nezgode ili u slučaju mučnine odmah potražiti lekarsku pomoć. Ako je moguće, pokazati etiketu.

15.5. Bezbednosni list je napravljen u skladu sa sledećim propisima Republike Slovenije:- Zakon o hemikalijama (Službeni list RS, br. 36/99)- Pravilnik o razvrstavanju, pakovanju i označavanju opasnih supstanci (Službeni list RS, br. 101/02)- Pravilnik o razvrstavanju, pakovanju i označavanju opasnih preparata (Službeni list RS, br. 101/02)

16. DRUGE INFORMACIJE> Skrećemo vam pažnju na sledeće revidirane tačke bezbednosnog lista.

Opšte usklađivanje sa Zakonom o hemikalijama i podzakonskim aktima.

Proizvod je namenjen profesionalnim korisnicima. Navedene informacije se odnose na današnje stanje naših saznanja i iskustava i odnose se na proizvod u stanju u kome je nabavljen. Svrha informacija je da se opiše naš proizvod u smislu bezbednosnih zahteva. Navodi ne predstavljaju nikakvu garanciju svojstava proizvoda u pravnom smislu. Poznavanje i poštovanje zakonskih odredbi u vezi sa transportom i korišćenjem proizvoda predstavlja ličnu odgovornost kupca proizvoda. Svojstva proizvoda su opisana u tehničkim informacijama.

PRILOG IV: Primer uputstava za rad

UPUTSTVO ZA BEZBEDAN RADGRUPA OPASNIH HEMIJSKIH SUPSTANCIVodeni rastvori neorganskih kiselinaOPASNA SVOJSTVA

KOROZIVNOIzaziva (teške) opekotine i ojede na koži i nadražuje disajne organe. Jako koncentrovane kiseline burno reaguju s vodom.Opasnost od požara u slučaju kontakta azotne (V) kiseline sa zapaljivim materijalima.

BEZBEDNOSNE MERE

Čuvanje: Dobro zatvorene posude, suva okolina, ne čuvati u metalnim kontejnerima.

Zaštita očiju: daZaštita ruku: daZaštitna odeća: daLična zaštitna oprema: prilikom upotrebe uvek koristiti zaštitnu odeću, odgovarajuće rukavice i zaštitne naočare.

U slučaju povećane opasnosti:

Lična zaštitna oprema za zaštitu disajnih organa po standardu EN 141 (zahteva se kada se stvaraju ispranje/aerosoli/gasovi ili prašina)Filter: BBoja:siva

Higijenske mere:za vreme korišćenja zabranjeno konzumiranje hrane i pića. Zabranjeno pušenje. Čuvanje hemijskih supstanci odvojeno od hrane i pića.Zaštita kože: zaštitne rukaviceČišćenje kože: uobičajenoNega kože: glicerinske masti

Ograničenja upotrebe:

U slučaju da hemijska supstanca izaziva nastanak raka odnosno da može da bude štetna za još nerođeno dete.

POSTUPAK U SLUČAJU OPASNOSTIPOZIV ZA POMOĆ: 112Postupak čišćenja/apsorpcije: apsorbovati vodenim apsorpcionim materijalima, kao što je npr. Chemizorb. Odložiti na mesto za odlaganje otpadaka. Očistiti.Odgovarajuće sredstvo za gašenje: voda, pena CO2.Neodgovarajuće sredstvo za gašenje: u slučaju požara moguće oslobađanje opasnih gasova i para. U kontaktu sa metalnim materijalima moguće je stvaranje čistog vodonika. (Opasnost od eksplozije!)Upozori i druge osobe! vidi: Lokalni plan uzbune!

Pruži prvu pomoć.Zaštiti samoga sebe. Ne udiši dimne gasove.Posle nezgode – sačeka dok nadređeni ili vatrogasci ne dozvole ponovni pristup radnom mestu.Obavesti nadređene!

PRVA POMOĆPOZIV ZA POMOĆ: 112Posle udisanja: Izađi na svež vazduh. Posavetuj se sa lekarom.Posle dodira s kožom: Isperi velikom količinom vode. Odmah ukloni zagađenu odeću. Pri većem izlaganju koncentrovanim kiselinama ili u slučaju otvorenih rana posavetuj se sa lekarom!Posle dodira sa očima: Isperi velikim količinama vode – kapak neka bude širom otvoren (najmanje 10 min.). Posavetuj se sa lekarom!Posle gutanja: Popij 1-2 dl vode - NE VIŠE! Odmah se posavetuj sa lekarom!

Osoba za pružanje prve pomoći:Broj sobe:Telefon:

POSTUPANJE SA OTPACIMAOtpaci se obično razvrstavaju kao opasni otpaci. Pri uklanjanju poštuj interna uputstva.

OPASNE HEMIJSKE SUPSTANCE NA KOJE PRIMENJUJE OVO UPUTSTVONpr. hlorovodonična kiselina, sumporna kiselina, fosforna kiselina, azotna kiselina. ova uputstva nisu primenljiva za bezbedan rad sa fluorovodoničnom kiselinom ili oleumom. Pri postupanju sa kompleksima sa fluorovodoničnom kiselinom ili oleumom poštuj specifična uputstva za te supstance, a ne opšta uputstva!

Datum:Ime:Potpis:

Prevod Smernice Slovenacke 50 2003

Documents

Transcript of Prevod Smernice Slovenacke 50 2003