SLIČNOST i verovatnoća dovođenja u

zabunuTRIPS u vezi sa pravima odobrenim nosiocu žiga (čl. 16):

Isključivo pravo da se svako treće lice koje nema saglasnost vlasnika, spreči da koristi žig

…

SLIČNOST i verovatnoća dovođenja u zabunu

…

• u prometu

• ako su znaci istovetni ili slični

• pod uslovom da su roba ili usluge istovetni ili slični

robi ili uslugama za koju je žig registrovan

• u slučaju kada bi zbog takvog korišćenja postojala verovatnoća dovođenja u zabunu.

Evropska pravila

Direktiva o žigovima (Direktiva 2008/95/EC

Evropskog parlamenta i Saveta od 22.

oktobra 2008, nalaže da zemlje članice izvrše

harmonizaciju svojih zakona o žigovima)

Direktiva o žigovima

Odredba 11:

Registrovani žig ima naročito tu funkciju da

garantuje žig kao oznaku porekla... … [?]

Direktiva o žigovima Odredba 11

• Apsolutna zaštita u slučaju istovetnosti žiga i znaka i roba ili usluga.

• Zaštita ako postoji sličnost između žiga i znaka i roba ili usluga pod uslovom da postoji verovatnoća zabune.

Odredba 11 – verovatnoća dovođenja u zabunu

• Verovatnoća dovođenja u zabunu zavisi od brojnih elementata, a naročito:

• Od toga da li je žig priznat na tržištu,

• Da li se može dovosti u vezu sa korišćenim ili registrovanim znakom,

• Stepen sličnosti između žiga i znaka kao i između identifikovane robe ili usluga, treba da sačinjava konkretan uslov takve zaštite

Odredba 11 – verovatnoća dovođenja u zabunu

• Načini na koje može da se ustanovi verovatnića dovođenja u zabunu, a naročito teret dokazivanja, treba da budu utvrđeninacionalnim procesnim pravilima na koje ova Direktiva ne treba štetno da utiče.

Direktiva o žigu, čl. 5 (1)

• Vlasnik ima pravo da spreči svako neovlašćeno korišćenje žiga u prometu:

• (a) znaci istovetni žigu za istovetnu robu ili usluge;

• (b) znaci kod kojih, zbog istovetnosti ili sličnosti, postoji verovatnoća da će doći do zabune kod dela javnosti, uključujući i verovatnoću da se znak dovede u vezu sa žigom.

Direktiva o žigu, čl. 5 (2)Visoka reputacija (izborno pravilo)

• Zaštita od znakova koji su istovetni ili slični

žigu,

• Kada se radi o čuvenom žigu,

• I u slučaju kada se korišćenjem znaka nepošteno iskorišćavanja ili nanosi šteta

distinktivnom karakteru ili ugledu žiga.

• Čak i ako roba ili usluge nisu slični.

Sabel-PumaPresuda od 11-11-97 u predmetu C-251/95

‘verovatnoća da će doći do zabune što uključuje verovatnoću da će znak biti doveden u vezu sa ranijim znakom’, član 4(1)(b) direktive o žigovima,

znači

da dovođenje dva znaka u vezu kod javnosti zbog njihovog analognog semantičkog sadržaja nije sama po sebi dovoljan osnov da se zaključi da postoji verovatnoća dovođenja u zabunu

.

Canon-CannonPresuda 29/9/98 u predmetu C-39/97• Stav 28: Pored toga, prema utvrđenoj sudskoj praksi

Suda, osnovna funkcija žiga je da potrošaču ili krajnjem korisniku garantuje identitet porekla označenog proizvoda, tako što će mu omogućiti, bez ikakve verovatnoće da se dovede u zabunu, da razlikuje proizvod ili uslugu od ostalih koje su drugog porekla. Da bi žig mogao da ispuni svoju suštinsku ulogu u sistemu nenarušene konkurencije koja treba da bude uspostavljena na osnovu Ugovora, on mora nuditi garancije da sva roba ili usluge koje nose taj žig potiču iz izvora koji je pod kontrolom jednog privrednog subjekta koji je odgovoran za njihov kvalitet (vidi, naročito, Predmet C-10/89 HAG GF (HAG II) [1990] ECR I-3711, stav 14 i 13).

Canon-CannonPresuda 29/9/98 u predmetu C-39/97• Stav 29: Shodno tome, rizik da javnost smatra da

predmetna roba ili usluge potiču iz istog privrednog subjekta ili, u zavisnosti od slučaja, iz ekonomski povezanih privrednih subjekata, predstavlja verovatnoću dovođenja u zabunu u smislu čl. 4(1) Direktive (vidi SABEL, stavovi 16 do 18). Sledstveno tome, kao što generalni pravobranilac iznosi u stavki 30 svog Mišljenja, da bi se pokazalo da ne postoji verovatnoća dovođenja u zabunu, dovoljno je pokazati da ne postoji verovatnoća da će javnost biti dovedena u zabunu u pogledu mesta proizvodnje robe ili usluga.

Canon-CannonPresuda 29/9/98 u predmetu C-39/97• Stav 30 Odgovor na drugi deo pitanja, stoga,

mora biti da može postojati verovatnoća zabune u smislu čl. 4(1)(b) Direktive, čak i kada javnost ima utisak da su roba ili usluge proizvedne na drugom mestu. Za razliku od toga, takva verovatnoća ne može postojati u slučaju kada se ne čini da javnost može smatrati da roba ili usluge potiču od istog privrednog subjekta ili, u zavisnosti od slučaja, od ekonomski povezanih privrednih subjekata.

Smernice

1) Postoji uzajamna veza između korespondencije između žigova i sličnosti između robe ili usluga na koje se odnose.

2) Prilično ograničen stepen sličnosti klasa kojima robe ili usluge pripadaju se nadomešta visokim stepenom sličnosti između žigova i obrnuto.

3) Rizik zabune se povećava kada god se distinktivna moć starijeg žiga povećava, a kao ishod toga, ti jači žigovi imaju automatski prednost veće zaštite. [?]

Smernice (nastavak)

4) Da bi se odredio distinktivni karakter, potrebno je uzeti u obzir sledeće kriterijume: Svojstva, svojstvena žigu, kao što je njegov deskriptivni karakter, udeo žiga na tržištu, intenzitet, geografski obuhvat, trajanje korišćenja žiga, iznos reklamnih troškova u vezi sa žigom, deo zainteresovane javnosti koja smatra da su roba ili usluge povezane sa određenom kompanijom zbog žiga, izjave koje daje privredna komora i druge stručne organizacije.

Smernice (nastavak)

5) Opšte mišljenje o riziku zabune između žigova treba da se zasniva na opštem utisku o žigovima. Potrebno je da se razmotre distinktivne i dominantne komponente.

– Utisak koji potrošač ima o predmetnoj robi odnosno uslugama je odlučujući

– Polazište treba da bude prosečni, obavešteni, obazrivi i pažljivi obični potrošač

– Sudija treba da utvrdi stepen vizuelne, auditivne i sveobuhvatne sličnosti.

Smernice (nastavak)

OAMI: http://oami.europa.eu/ows/rw/pages/CTM/legalReferences/guidelines/guidelines.en.do

WIPORazni instrumenti, na primer: Zajedničke preporuke u vezi sa odredbama o zaštiti poznatih žigova

http://www.wipo.int/about-ip/en/development_iplaw/pub833.htm

Mogući problem: Arsenal

• Futbalski klub Arsenal plc protiv Matthew

Reed-a, presuda Suda od 12. novembra 2002.

C-206/01.

“Ovo nije originalni artikal Arsenala”

Arsenal (nastavak)

• Da li prodavac robe koja nije originalna može da se brani time što je jasno naznačio da njegovi proizvodi nisu originalni?

• Ne!

• Stav 50 presude: Da bi bila obezbeđena garancija porekla, koja sačinjava suštinsku funkciju žiga, vlasnik mora biti zaštićen od konkurencije koja želi da nepošteno iskoristi status i reputaciju žiga prodajom proizvoda koji nelegalno nose taj žig.

Futbalski klub Arsenal plc u predmetu protiv Matthew Reed-a

Presuda Suda od 12. novembra 2002 C-206/01.

• Stav 51: Naznačeno je da je dato isključivo pravo shodno čl. 5(1)(a) Direktive da bi se vlasniku žiga omogućilo da zaštiti svoje konkretne interese kao vlasnik, tj. da obezbedi da žig može da ispunjava svoje funkcije. ...

Futbalski klub Arsenal plc u predmetu protiv Matthew Reed-a

Presuda Suda od 12. novembra 2002 C-206/01.

• … Stoga, korišćenje tog prava mora biti zadržano za slučajeve kada korišćenje znaka od strane nekog trećeg lica utiče ili ima mogućnosti da utiče na funkcije žiga, naročito na njegovu suštinsku funkciju garancije porekla robe potrošačima.

Futbalski klub Arsenal plc u predmetu protiv Matthew Reed-a

Presuda Suda od 12. novembra 2002 C-206/01.

• Vlasnik ne može zabraniti korišćenje znaka koji je istovetan žigu za robu koja je istovetna robi za koju je žig registrovan, ako to korišćenje ne može uticati na njegove vlastite interese kao vlasnika žiga, imajući u vidu funkcije žiga.

Futbalski klub Arsenal plc u predmetu protiv Matthew Reed-a

Presuda Suda od 12. novembra 2002 C-206/01.

• Tako su određene namene koje imaju čisto deskriptivnu svrhu izuzete iz delokruga čl. 5(1) Direktive zato što ne utiču na interese koje ta odredba štiti, te, stoga, ne potpadaju pod pojam korišćenja u smislu te odredbe (vidi, u vezi sa korišćenjem u čisto deskriptivne svrhe u vezi sa karakteristikama proizvoda koji se nudi, Predmet C-2/00 Hölterhoff [2002] ECR I-4187, stav 16).

Primer 1: Burberry

Burberry

• Kišobran 1: Burberry (tužilac)

• Kišobran 2-4: Hemogram (Tuženi)

• Kišobran 2:

– Male beznačajne razlike (četiri crne linije umesto tri, dizajn broja 2 je manje rafiniran od onog koji ima Burberry).

– Opšti izgled: verovatnoća dovođenja običnog potrošača u zabunu.

Burberry

• Kišobran 3 i 4:

– Dizajn je još manje rafiniran nego kod br. 2, boje osnove se razlikuju (narandžasta i zelena ili maslinasta, dok je boja osnove kod Burberry-a bež) četiri linije umesto tri, plava boja.

– Nema verovatnoće da će doći do zabune.

Primer 2: GOSH ≠ or = GOSHA BY VERO MODA

GOSH <w>

Registrovan u klasi 3, za parfeme i kozmetičke preparate, u klasi 18 za proizvode od kože i kofere i u klasi 25 za odevne predmete.

GOSHABY VERO MODA

<w> (GOSHA, na japanskom znači luksuz). Koristi se za “selekciju ženskih luksuznih stilova za žene koje prate modu”

Gosh!

• GOSHA BY VERO MODA naznačeno posebnim pismom. • Značaj ”BY VERO MODA”: Upućivanje na poznate prodavnice

VERO MODA .• GOSHA BY VERO MODA četiri reči. GOSH jedna reč.• GOSH mnogi prepoznaju kao uskličnik na engleskom. • Običnom potrošaču Gosha ne znači ništa i ne dovodi se ni u

kakvu vezu. • Fonetski značajne razlike• Opšti izgled: – Neme verovatnoće dovođenja u zabunu– Nema rizika da bude doveden u vezu sa drugim

proizvodima.

Primer 3: Zlatna poluga

Zlatna poluga

• Trodiomenzionalni znak u obliku zlatne poluge, na čijoj površini su utisnuti elementi verbalizama i figurativni elementi..

Zlatna poluga onako kako je predstavlja vlasnik žiga

Zlatna poluga Feodora

Presuda u predmetu zlatna poluga

• Bundesgerichthof (I ZR 204/00, 28 novembar 2002.)

• Kao i Oberlandesgericht München utvrdili su:

–Opasnost od postojanja verovatnoće dovođenja u zabunu je opovrgnuta zbog

• Štampanih imena i

• Određenih figurativnih elemenata na polugama i

• Ukupnog utiska.

Primer 4:Dizajn - Bjørkvin

Bjørkvin: Inspiracija ili piraterija?Bjørkvin levo, konkurencija desno

Relevantni factori

• Nema dodate vrednosti na osnovu dizajna

• Razlike, ali isti jezik dizajna

• Dizajn konkurencije je nezamisliv bez poznavanja proizvoda Bjørkvin

• Bjørkvin ima veliki komercijalni uspeh

• Veoma malo informacija o postupku dizajna kod konkurencije

Primer 5: Žigovi za sandale

HAVAIANAS protivBAHIANAS

Danski žig

Žig Evropske zajednice

BAHIANAS

HAVAIANAS

• Smatra se da ovo ime potiče od Havane, glavnog grada Kube

Žig Bahianas

BAHIANAS

ili

BAHIANAS u elipsi

ili

BAHIANAS u elipsi uz dodatak ”Las originales”

Tvrdi se da je naziv izveden od Bahia – grada u Brazilu

Poređenje žigova

• BAHIANAS – HAVAIANAS

• Četiri sloga

• Prevladava A

• Isti završetak – IANAS.

• Za osobu iz Danske tu ne postoji nikakva veza.

• Prvi slogovi, HAV-, BAH-, se razlikuju, ali uzimajući u obzir druge faktore može se pretpostaviti da je razlika kod prvog sloga manje značajna za prosečnog potrošača.

Primer 6: Dizajn- Havaianas

HAVAIANAS i BAHIANAS

Poređenje dizajna

• Havaianas je original? Inspirisano japanskim sandalama ili cipelama

• Ali izmenjeno u novi dizajn

• Komercijalno, veoma uspešno …

Bahianas (”Las originales”)

• Male razlike

• Isti ukupan utisak

• Sandale Bahianas nemaju originalnih osobina

Piraterija!

Nekoliko primeraka piraterije