8/18/2019 Silven Lazaris Predgradje i Drzava

1/6

Silven Lazaris *

Predgrađa i država

Analiza predgrađa iziskuje metodološki uvod koji se sastoji u ispitivanju i razdvajanju dva pojma: države i društva. Cilj tog postupka razdvajanja je da nas uvede u proučavanje države i da pokaže važnost i težinu tog pitanja u današnjem vremenu. Analiza države je, zapravo, neophodnasvakom ko želi da se bavi analizom kategorije predgrađa. vde !emo potkrepiti tezu da se kriza predgrađa veoma brzo pojavljuje kao kriza države. "rema tome, upravo osvetljavanjem i kritikom pojmova kojima obično objašnjavamo državu i uspostavljanjem zasebnog intelektualnog alata,izdvoji!emo kategorijalni aparat pogodan za relevantnu analizu predgrađa.

Država i društvo

Analiza koja se zasniva na razlikama ili propisima #preskrip$ijama%

&ržava i društvo su zapravo dugo bili spojeni... &ijalektičko kretanje1

 #između objektivnog isubjektivnog%, koje je, po našem mišljenju, suština klasnog učenja, omogu!uje povezivanje i nudihomogeno objašnjenje ta dva pojma. 'a klasizam, antagonizam povezuje društvo i državu zatošto oni imaju istu strukturu: s jedne strane klasna država, sa druge društvo koje potresa klasna borba. &anas se pokazuje da su ta teorija i njene primene manjkave. 'bog te manjkavosti i zbognačina na koji je klasizam doveo do podudaranja države i društva tako što ih je uveo u istokretanje mišljenja, smatramo da je neophodno novo istraživanje koje !e razdvojiti ta dva pojma.

&a bismo dobro obavili analizu njihovog razdvajanja, njihovog suprotstavljanja ili njihoveuzajamne nezavisnosti, moramo se usredsrediti samo na ispitivanje države. (to se tiče )društva,treba se zapitati da li je taj pojam i dalje relevantan. n zapravo pripada problemati$i totaliza$ije

i celine: celina društva kao artikulisan skup.

+ako je unk$ionisala celina # sve%- na se pokazivala ormama struktura$ije i unutrašnjomkoherentnoš!u koja je izgrađena na osnovu slede!ih postulata:

  u društvu, u svemu, postoje grupe/  društvo je artikulisana prezenta$ija tih različitih grupa/  društveni skup je deinisan kao skup društvenih grupa.

0eđutim, doskora je deini$ija društva kao artikulisanog skupa društvenih grupa bila povezana s pojmom klase. 1azumevanje društva zavisilo je od načina na koji su ga prožimali ili konstituisali

1

 &ijalektika objektivnog i subjektivnog i dijalektika subjektivnog i objektivnog za nas je karakterističan postupak humanističkih nauka, različit od pozitivističkog modela nauke. 2 samom so$iologijom vladala je klasnaanaliza, u kojoj se ta dijalektika i njena krutost posebno ističu.

tome vidi 34lvain 5azarus, L'Anthropologie du nom, "aris, 6ditions du 3euil, $oll. &es travau7, "aris,899. i 3ilven 5azaris, Antropologija imena, ;ovi 3ad, ?8@.

8/18/2019 Silven Lazaris Predgradje i Drzava

2/6

skupovi ili grupe. injeni$a da su te grupe bile )klasne imala je mnogo posledi$a. +lasa kaonačin identiika$ije grupe omogu!avala je ne samo da se razume šta čini grupu, ve! i da seuobliči problematika odnosa između jedne grupe #jedne klase% i drugih grupa #drugih klasa% naosnovu klasne borbe s protivni$ima ili saradnje s neprotivni$ima. +lasa je bila vezivno tkivo.0išljenje klase i klasne borbe pojavljivalo se, dakle, istovremeno kao načelo identiika$ije grupa

i kao načelo njihovog međusobnog povezivanja.Ali za našu temu je, pre svega, važno to da je klasa omogu!ila povezivanje društva i države koje je išlo sve do njihovog poklapanja. "ošto je sama država bila klasna država, proizvod i akterklasne borbe, ona se mogla razumeti pomo!u istih termina kojima se objašnjavalo društvo i bila je s njim jednorodna.

&anas vidimo nestanak klasne misli zbog njenog zastarevanja.2 Analizu onih koji zadržavajutermin društvo sada usmeravaju zlokobni pojmovi etni$iteta i zajedni$e, koji su nastaliraspadanjem klasne misli i so$iologizma. "ogledajmo kako se odvijao taj pro$es. +ategorija klase postaje nedelotvorna i zastarela/ najvažnije mesto zauzima kategorija grupe, koja je očiglednoodvojena od klase ali i od svakog drugog oblika povezivanja s bilo čim osim sa samom sobom.Bako glavni prin$ip postaje identitetski prin$ip. Baj isti prin$ip upravlja ormiranjem pojmovaisključivanja i isključenog, koji singularizuju ekonomske činio$e, i igrom koju pojam isključenogomogu!uje s pojmom )uključenog.

toj novoj podeli, grupa identitetska grupa bez korela$ije nije u stanju da kaže na koji način je povezana s drugima ili sa državom. &a li bismo rekli )društvo zajedni$a ili )društvo etničkihgrupa ili čak )društvo uključenih i isključenih- 2li )država zajedni$a- Bo bi bilo besmisleno. najmanju ruku, možemo re!i da je doktrina identitetske grupe bez korela$ije poslednja rečso$iologije.

'apravo, pojam društva koji je, izgleda, onemogu!en pojmom autarhičnih identitetskih grupa bezkorela$ije je, naprotiv, doveo do njihovog teorijskog konstituisanja. "otrebno je, dakle, izvu!i posledi$e.

&ruštvo je jedna od glavnih kategorija so$iologije. na podrazumeva, to je danas najvažnije,sposobnost da se opišu osobine popula$ija i utvrde njihove razlike. 3avremena so$iologija se)napaja razlikom i zato za nju komparativizam ima ključni značaj/ a so$iologizam, ormadominantne misli, sastoji se u analizi situa$ija i institu$ija s obzirom na posebne popula$ije koje unjima nalazimo. 3o$iologija overava svoju valjanost koriš!enjem pojma razlike/ so$iologizamuzima kategoriju )popula$ije kao operator razlike koja se u spoju s prvim pojmom preobražavau dieren$ija$iju. "rimer tog postupka je teku!a rasprava o školi: analiza škole i njene krize, posebno u predgrađu, bi!e u velikoj meri posve!ena imenovanju i društvenom opisivanju3 njenihučenika, dakle bi!e to )društvena analiza školske popula$ije. 0eđutim, svesti školu na njene

2

 'astarevanje znači da je klasno mišljenje prestalo da postoji. Bo znači da je ono za nas pojedinačnasubjektivna orma koja, kao svaka subjektivna orma, traje određeno vreme. ;jeno postojanje, dakle, nije strukturnove! sekven$ijalno i singularno. Bemelji tog postupka su izloženi u  L'Anthropologie du nom (Antropologija imena),op. $it.3

8/18/2019 Silven Lazaris Predgradje i Drzava

3/6

učenike nije nimalo razumnije nego što bi bilo objašnjavati operu opisivanjem operske publike.3o$iologizam čak ne može da objasni državu jer, s jedne stane, ta analiza udružena sa analizomdruštva nije relevantna otkad je propala ideja klase/ a s druge strane, grupa ne omogu!uje nikakav pristup. 3o$iologija je neeikasna zato što radi s razlikom. 2spitivanje države pak zahteva da seuzme u obzir jedinstvo i zahteva analizu onog što !emo nazvati propisima i normama, a što

 postoji samo u državi. 'a razliku od grupa, država može biti propisana #preskriptivna%."ropisivanje je svojstveno državi i označava da nešto #odluka, projekat% što se ne izvodi iz grupa,dakle iz razlika zato se može govoriti o jedinstvu može da se ormuliše i propiše kao da jesmišljeno negde drugo, a ne u grupama, i to pomo!u pojmova različitih od onih koji se koriste zadeinisanje grupa. Bi drugi pojmovi su propisi. Bema javnog duha je propis. dređena kon$ep$ija prava, re$imo građanska, koja nalaže primenu identičnih pravila na ljude koji nisu identični jeste propis. "ropis je ono što važi za sve, što pretpostavlja da postoji prostor koji ne proističe izrazlike to jest iz problematike istog i drugog, gde je drugi deinisan kao onaj koji nije isti. "ropisnikog ne izdvaja ni na koji način, ne sadrži nikakvu distinktivnu oznaku, ni životnu dob, ni pol, ni poreklo, ni veru, ni imovno stanje. 'ato je prin$ip )jedan jednako jedan preskriptivan kao ičuveni zahtev )jedan čovek, jedan glas koji je Arički na$ionalni kongres suprotstavio izbornom prin$ipu aparthejda )jedan bela$, jedan glas. "ropis je nužna apstrak$ija karakteristična samo zadržavu i njegova problematika je suprotna so$iološkoj metodi razlike. Dasno je da propis niječinjeni$a ve! načelna mogu!nost koja daje široko polje različitostima.  Funkcionisanje državeuvek je strukturisano njenim propisima.

2pak, pitanje države čini složenijim činjeni$a da je postklasna država konsensualna: njen diskurs nije uređen njenim funkcionisanjem, ve! njenim sopstvenim propisima. 'ato država kao svoj $iljne vidi propise i odluke, ve! rešavanje društvenih problema i regulisanje postoje!ih razlika među pojedin$ima. 0eđutim, poštovanje raznorodnosti subjekata je jedino merilo na kom se zasnivademokratska država, čiji je temelj mnogo više sistem zajedničkih prin$ipa i propisa nego slaganjerazličitosti i beskrajna debata o njihovoj kompatibilnosti, ili pak o njihovom upijanju irastvaranju. Bo se može posti!i u ormi: jedna država za sve. Dedan mladi!, jedan đak/ bolni$a zasve/ ljudi koji su ovde, u Eran$uskoj, odavde su i za to moraju imati pravne garan$ije. Bo bismonazvali propisima demokratske države.

 ;aprotiv, pro$es smanjivanja razlika je sam po sebi tenden$iozno progoniteljski i teroristički jersingularizuje popula$ije upravo na osnovu njihovih )razlika. 3amo kon$ep$ija jedinstva, kojastavlja naglasak na ono što je zajedničko ili tačnije na ono o čemu je odlučeno da !e bitizajedničko, bez obzira na razlike, koje se, međutim, ne negiraju ve! se pušta da same nestanu iliopstanu element je rešenja. nda smo u poretku države i njenih propisa. zaključku o ovom pitanju re!i !emo da se kriza predgrađa ne može analizirati i promišljati počev od kategorijestanovništva, ve! počev od kategorije države i njene krize, koja je zapravo kriza njenesposobnosti da propisuje.

Kriza države, kriza predgrađa

 3vakako postoje strogi postup$i koji odba$uju vladaju!u vrstu argumenta$ije. F. Charlot, 6. Fautier i D. G.1o$he7, École et savoir en banlieues et ailleurs, "aris, 899@, Armand Colin.

8/18/2019 Silven Lazaris Predgradje i Drzava

4/6

1ekli smo da ono što se događa u predgrađu ni u kom slučaju ne može da se objasni osobinamaljudi koji u njemu stanuju, niti suprotnoš!u između $entra i perierije, koja odslikava obraza$razlike i uz to je tautološka: predgrađa nisu u $entru velikih gradova, dakle... predgrađa su predgrađa. Dedini put za analizu krize je problematika propisa i istraživanje razloga iz kojih oninedostaju.

  +ategorija predgrađa ne može se, dakle, svesti ni na neku teritoriju #perieriju velikih gradova%ni na stanovništvo #veliki postotak nezaposlenih, mladih, naglašeno prisustvo i uti$aj strana$a%. svojoj uobičajenoj upotrebi, to je nova kategorija koja se pojavila pre desetak godina. nailustruje novi spoj konsensualne države i nestajanja onih oblika svesti i predstavljanja koji suzasnovani na klasnoj borbi.

  +onsensualna država, re$imo odmah postklasna i neprogramska nije određena svojim funkcionisanjem, svojom tehničkom stranom i pretpostavljenom kompeten$ijom. 1anije jediskurs vlasti o samoj sebi bio podređen praksi upravljanja, to jest realnosti političkih odluka.&iskurs vlasti, u smislu normi i vrednosti #šta god o njima mislili% napajao se realnom situa$ijom. tom smislu se diskurs vlasti sučeljavao sa sopstvenim propisima. He! smo rekli da se propisodnosi na ono što se može dogoditi počev od onog što jeste i da razvija jednu mogu!nost. n ni ukom slučaju ne potvrđuje ono što jeste. "otvrđivanje onog što jeste, kao nečeg što nemaalternativu, svojstveno je diskursu konsensualne države. svom subjektivnom aspektu, propisoznačava da ono što !e se dogoditi pripada redu mogu!eg a ne potpunoj predodređenosti iliapsolutnoj slučajnosti. pravo to razgrađuje konsensualna država. "ošto je odsutan i ništavansvaki program, a pogotovo svaka alternativa ili rasprava, nema više diskursa o delovanju, koji je, pošto je sadržao dimenziju propisivanja države u odnosu na samu sebe, omogu!avao kritiku ili preispitivanje propisa, kao i preispitivanje vođene politike. 'bog toga se konsensualno shvata kaoslaganje mišljenja ili jednodušnost. "rikrivaju!i delovanje, država prikriva propisivanje koje postoji u svakoj političkoj odlu$i i izričito namerava da ukloni propisivanje iz oblika svesti. Bo jenjena prava kriza.

  +riza predgrađa naslanja se na krizu države u njenoj novoj konigura$iji tako da ovde ne bismomogli da se pozovemo na de$entraliza$iju koja, mada je duboko promenila odnos izmeđukomunalnog, regionalnog i na$ionalnog #ili $entralnog%, pretvara opštine u )komade države.)+omadi države: ima više delova ili parči!a u državi, a opština, daleko od toga da budeautonomna instan$a, važan je element države, kao što pokazuje prenos nadležnosti na opštine,koji je zakonom o de$entraliza$iji izvršen u $entralnom državnom aparatu #ministarstva, preekture%.

  "ojam predgrađa ne može se, dakle, razumeti pozitivističkim postupkom ili onim koji seoslanja na deini$ije. ;jegova priroda strana je i dirkemovskoj so$iologiji #predgrađe nije objektniti društvena činjeni$a koja bi se, po &irkemovom uputstvu, mogla istraživati kao stvar% kao imarksističkoj #u strogom smislu klasne analize%.

0išljenje koje se bavi kategorijom predgrađa suočava se sa analizom izrazito savremenih i novih pojava, a nije potpuno ovladalo kategorijama i alatom te analize. Dedini plodotvoran postupak jerazmatranje predgrađa kao nove pojave o čijem potpuno novom karakteru svedoči činjeni$a da pozitivistička misao sama sebi uba$uje klipove u točkove kada nastoji da objasni staru problematiku/ neophodno je, dakle, ormulisati novu problematiku. ;ovo mišljenje bi, dakle,

8/18/2019 Silven Lazaris Predgradje i Drzava

5/6

danas moglo biti jedno drukčije analitičko mišljenje koje je preduslov analize kategorije predgrađa/ upravo zahtev za savremenim mišljenjem razgraničava one koji prihvataju pojam predgrađa kao spe$iičan i relevantan od onih koji takav pojam odba$uju. ;aravno, ono ne može ine treba samo da analizira $elinu moderniteta i savremenosti, ali je značajan element te analize. tom smislu možemo re!i da termin predgrađe ilustruje postklasno razdoblje.

&osad smo razmatrali to razdoblje iz perspektive onog što ono više nije. 3ada bi bilo korisno daispitamo šta ono jeste.

Dedna od osnovnih njegovih osobina je uzdržavanje od pominjanja radnika. 1e!i !emo da su pominjanje radnika ili iskaz )postoje radni$i, nestali iz predstava o tome ko su ljudi u Francuskoj i iz naših predstava o ljudima koji čine ovu zemlju.

Baj pro$es može se potpuno lo$irati i datirati. 1adni$i su prestali da se pominju u periodu od89I@. do 89I. godine, u vreme kada su štrajkovi u automobilskoj industriji #Balbot i 1enault%okvaliikovani kao šiitski #a ne kao radnički% štrajkovi i kada je umesto prideva )radnički počeoda se koristi pridev imigrantski, sve dok označitelj radnik nije nestao i bio zamenjen samooznačiteljem imigrant , a ovaj se okusirao na kategoriju )povratka koja dovršava nestajanjeoznačitelja radnik, tako što od radnika čini simbol stran$a koji se vra!a u svoju zemlju ili to nečini.

 ;estajanje označitelja radnik   kao sastojka identiika$ije zemlje iz opšte svesti, značajno je izdva razloga. 3 jedne strane, ono ukazuje na unutrašnju i indikativnu vezu između odurneormula$ije problema )imigranta i nestajanja označitelja )radnik #svi znamo da su oni kojenazivamo imigrantima uglavnom radni$i ili oni koji su to bili ili oni koji nastoje da to postanu%. 3druge strane, nepominjanjem radnika ne odstranjuju se samo radni$i ve! i ukupna klasna analizadruštva #buržuj, sitni buržuj itd.%, to jest $eo mehanizam povezan s problematikom društvenihklasa. &akle, i te kako ima smisla smatrati da je izostavljanje radničke igure osobina postklasizma i sadašnjeg trenutka. &ruga $rta koja povezuje taj momenat sa postklasizmom i kojanedvosmisleno svedoči o raskidu s prethodnim razdobljem, jeste sudbina problematika koje seoslanjaju na zajedni$u i etni$itet, kako u javnom mnjenju, tako i u teorijskoj literaturi, gde se pretpostavlja da )zajedni$a ili )etni$itet iznova utemeljuju ideju društva i zauzimaju mesto koje je ranije zauzimala klasa.

 ;a kraju, tre!a $rta je posebno važna, pa !e to biti i naš zaključak: u postklasnoj konjunkturi pojam društvenog postaje znatno širi. &ruštveno je postalo kategorija mnjenja i istraživanjasitua$ija, i ako postoji kriza a postoji kaže se da je to kriza društvenog: tkivo se kida, stariobli$i integra$ije i društvenosti više ne unk$ionišu, a pojavljivanje novih kasni. 3ukobi, nemiri i problemi su društveni. isti mah, so$ijalni rad i so$ijalni radni$i su dobili istaknuto mesto kaosvedo$i toga stanja. bično !e se re!i da je društveno u krizi i ta kriza !e se pripisati krizidruštvenih veza.

+ao dokaz !emo uzeti zbunjenost analitičara stanja kakvo vlada u blokovima 0engeta, u HalJEureu ili u Fiskotu. &a li je reč o buntu mladih, o sukobu, nasilju ili nemirima- +ategorijaantagonizma je bila vrlo pogodna. +ao utočište neznanja ili nesposobnosti da se nađe zamena zatu kategoriju, društveno je ultima ratio.

8/18/2019 Silven Lazaris Predgradje i Drzava

6/6

"redgrađe postaje novi 6gipat, mesto na koje se sručuju sve nevolje, a njihov opis je dug idosadan: nezaposlenost/ nesigurnost/ katastroalan urbanizam/ velika mlada popula$ija/ velikastrana popula$ija/ paralelna, prljava i maijaška ekonomija/ kriza škole. "oslednja reč analize je  postoji kriza.

"ojmovi društvenog i krize zapravo se ne mogu odvojiti od analitičkog dvoj$ateritorijaKpopula$ija koji smo pomenuli: jedna teritorija se povezuje s jednom popula$ijom. Bovodi do pogubnih politika naseljavanja, kvota i praga. Dedini valjan postupak, koji smo ve! predložili, jeste da se problematika promeni i da se pojam krize poveže s krizom konsensualnedržave i preskriptivne države.

* 3ilven 5azaris #34lvain 5azarus% je antropolog/ predaje na univerzitetu "ariz H222, u Eran$uskoj.

 ;aslov originalnog teksta: Les banlieues et l'État Bekst je sa ran$uskog jezika prevela 3lavi$a 0ileti!, novembra >?8L. godine.

&eo teksta je objavljen u drugom broju Filtena )3tanar, u okviru projekta )5okalne politike i urbanasamouprava #MMM.detelinara.org%

http://www.detelinara.org/http://www.detelinara.org/