SIGNALIZAM - SAVREMENIK

broj 146-147-148 / 2007

broj

146

-147

-148

/ 20

07

SLOBODAN [KEROVI] MIROQUBTODOROVI] ZVONKA GAZIVODA FRANKO

BU[I] DU[AN VIDAKOVI] XIMLEFTVI^ TAMARA @IKI] DRAGAN

MANDI] DOBRIVOJE JEVTI] ROBERT G. TILI STEVAN BO[WAK

S I G N A L I Z A M

S I G N A L I S M

broj 146-147-148 / 2007

Slobodan [kerovi}

Demon signalizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7Nostalgi~ni krejoni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13O rogove bufala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15Feti{i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15Li Kun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15Estetika i etika signalizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16Egzistencija i umetnost Marine Abramovi} . . . . . . . . . 19Barokna ekskurzija u Vavilon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27Saìmawe Anice Vu~eti} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Miroqub Todorovi}

Kosmi~ka ùdwa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31U rascvaloj krunici no}urka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32* * * (U za~aranoj sam zemqi...) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32[atro pri~e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32Jezik, re~ i pesma (fragmenti) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

Zvonka Gazivoda

“Centrifuga„ (odlomak iz romana) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

Franko Bu{i}

Stohasti~ki haiku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43Vilica nad `licom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44Apokalipsa IV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44Borba s jezikom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45Suci o sucima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

Du{an Vidakovi}

Novi ìvot signalizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47U kontekstu svetske neoavangarde . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49Volumen smesta (signalisti~ki haiku) . . . . . . . . . . . . . . . 52

Xim Leftvi~Tekstovi smrti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

Tamara @iki}

Zapr{ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55Without . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

Dragan Mandi}

Zazidan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57Ujed . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

Dobrivoje Jevti}

O, vidi je, Ovidije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59Izgubqen u vejavici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62Parabola o zvonu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62

Robert G. Tili

Dru{tvo nestalih pesnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63Blagosta(nastaja)wa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66

Stevan Bo{wak

Metafizi~ke pesme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

Bogislav Markovi}

^arobna kutija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69

Dalibor Filipovi} Filip

Vodwikavi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75

Zdravko Krstanovi}

Vatra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77Crne rukavice u bijelom snegu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77

@arko \urovi}

Tuma~ewe prirode signalizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79Razobli~ewe tajne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81Voda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82Izme|u znaka i vizije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82

Viktor Radowi}

Hla|ewe kupke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85Primirje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85

Dobrica Kampereli}

Signali iz novog orakuluma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87Belgijski kreativni agensi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90Signalisti~ki tandem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91Dob Kamper / Baldo Smuta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94

Zvonimir Kosti} Palanski

Majmunska posla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95

Ilija Baki}

U nekontrolisanim odjecima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97Signali u svim vremenima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99

Xon Bajrum

Ti{mina “Nemogu}a tranzicija„ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101

Andrej Ti{ma

Elektronska umetnost i Internet . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103

Dejan Bogojevi}

Pri~a o dojiqi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105Pri~a o haubici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105Obrij joj barikade . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107Dijalog vode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107Svakodnevica umetni~ke uzvi{enosti . . . . . . . . . . . . . . 107

Dragan Latin~i}

Hladno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109

Du{an Stojkovi}

Kafkijade . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115Nepresu{na mo} pevawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116Trajno vreme: signalizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131

Vojislav Begovi}

Mejl art . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135

Predrag Bogdanovi} Ci

Alen Ginzberg dubi na glavi u salonu Udruèwa kwièvnika Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139

Milivoj An|elkovi}

Mogu}nost elektronske kwièvnosti . . . . . . . . . . . . . . . 141Saop{tewe broj 1111. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145

Gègo` Gazda

Srpski neoavangardni pokret signalizam . . . . . . . . . . . 147

Olga Latin~i}

Arhivirani signali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151

Signalizam – bibliografija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155

Na korici slika Vere Zari}

Slobodan [kerovi}

DEMON SIGNALIZMA

[ta jesmo, a {ta nismo –

ôvek je san jedne senke.Pindar

U istoriji signalisti~kog pokreta izuzetno je izraèn tra-gala~ki momentum, a samo tragawe je za nepoznatim, neotkrivenim,za istinom. O~itava se velika zaqubqenost u samo tragawe, u ot-krivawe i prolaèwe kroz nezamislive kovitlace materije ienergije u kosmi~kim razmerama, a ono za ~ime se traga ostaje uveknedosegnuto iza slede}eg koraka. Naravno, ovakva qubav nije per-petuum mobile, jer vi{a sila ne dopu{ta beskona~ni kret. Iako jepesni~ka vizija sveobuhvatna i sveprodorna, ona ne moè predvi-deti neo~ekivano, odnosno slu~ajno, pa sva egzaktnost i perceptiv-nost koja se haoti~no kome{a ili ure|eno slaè prestaje kada ni-otkud iskrsne saznawe, pa onaj kosmos ka kome je poeta nezadrìvohrlio sada prelazi u odlaze}e stawe, a poeta ostaje tu, sa istinomkoja je tako iznenada banula i vi{e ne}e da ode.

Sve stane na zvuk ti{ine. Signal – iskorak, ono {to spasa-va ~oveka od r|ave beskona~nosti nesaznatog, jer nesaznatih stva-ri ima neizmerno mno{tvo – jedno se naslawa i nadovezuje na dru-go – taj iskorak nadvladava pokret, te tako i sam signalisti~ki po-kret postaje signalizam, onaj koji “stoji tu gde jeste„, kao ìàsvemira, kao stoèr oko kojeg nema vi{e ni~eg nevi|enog.

Ovakav horizont je osvojeno iskustvo, i kao takav prevazi-lazi èqu za tragawem – on otkriva stvari i svet oko nas, on ot-kriva onu vezu izme|u ~oveka i sveta. Na tome mestu pesnik i samposumwa u svoju èqu, i tek tada mu postaje jasno da je ta neizmer-na èqa bila ne{to vi{e, ne{to darovano od samog postanka –snaga vere, koja omogu}ava dodir s nesaznatqivim, prekora~ewe vi-dqivog, egzaktnog, objektivnog.

Sam signalisti~ki metod, u skladu sa su{tinom signala1, je-

ste metod odràvawa napona izme|u istine i laì, on je sila kojane dozvoqava da ono {to se la`no predstavqa prevlada i zato~i~oveka u kazamat zabluda, u patwu trpqewa neumitnog raspadawastvarnosti i kona~ne smrti – jer smrt materije, entropija, posto-ji tamo gde prestaje sila, gde je iscrpena energija. Ovaj metod, ko-ri{}en od genija, radikalno je druk~iji od metoda manipulacijekojim se koriste autori ~iji su ciqevi, tako|e radikalno, druk~i-ji, kojima nije svrha doticawe istine.

7

1 Znak – nije isto {to i oznaka koju neko stavqa na neku stvar, ve} predstavqaogla{avawe ne~eg ìvog, egzistencijalnog.

Wihov razum ~ini da zaborave da je opis samo opis, i pre ne-

go {to to shvate, qudska bi}a su zarobila svoju sveukupnnost u

za~arani krug iz koga retko uspevaju da iza|u tokom svog ìvota.3

Iz odmeravawa s materijom, iznenada, otpo~elo je odmerava-we s apeironom. Stalo se i suo~ilo s neshvatqivim. Kao Edip u su-sretu sa sfingom, poeta ~ini salto mortale, napu{ta svet i u tomenalazi izlaz. Nije svet ono {to se mislilo, i ne vaqa re}i “nijesvet bio„. Nego on nije prostor u kome se ìvi. [ta jesmo, a {ta

nismo – upitao je pesnik – ~ovek je san jedne senke – rekao je. Svami{qewa odlaze, zamewuje ih saznawe.

Apeiron, koji se ~ulima ne moè razotkriti, otkriva zauz-vrat pesniku wegovo pravo stawe – stawe slobode. Saznawe nasu-prot mi{qewa – to je signalizam nasuprot izmi{qawu. Poigrava-we intelektom prose~nog ~itaoca, jo{ gore, namera da se pi{e zaprose~nog ~itaoca, ta kobna bolest postmodernizma, u koga se mo-è utrpati doslovno svako, motivisano je ne stvarala~kom silom,ve} sitnim ra~unom, beskona~nim zbrajawem apoena univerzalnogdru{tvenog medija razmene. A beskona~no se ne moè zbrajati ioduzimati, ono izmi~e ra~unu, ono ne dozvoqava ra~unawe.

Izmi{qawe ~oveka, evolucije, padawe ni~ice pred bogomnapredovawa, i postavqawe beskona~nog protoka vremena premapostanku i kraju qudske egzistencije, kao bafera koji treba da sa-~uva krhko qudsko bi}e od mo}nog udara sile istine, dobro funk-cioni{e samo dotle dok se apeiron ne oglasi. Kada se to dogodisve se ru{i i nastupa “druga smrt„ – onostrani ìvot koji ne trpi.

Koji ne trpi laì i besmislice, zabavu i dokolicu. Kojiìvot nije ìvqewe, ve} isku{en ìvot.

Apeiron nije drugo lice – poete ili sveta. Svet bez wega jesvet fantoma, qudi bez wega – snovi|ewa jedne senke. Ogla{ava seznakom; (koji) prodire kroz svu gustinu buke vi|enog, ~ujenog, mi-{qenog. Kada se oglasi...

ôvek ili jeste, ili nije – govori signalizam. Ako apeironvoli qudsko bi}e, on ga voli i u mukama pakla, ali te{ko onome~oveku koji, na mukama, ne voli apeiron.

Egzistencijalni momenat signalizma ogleda se u strogoanarhi~nom poretku koji vlada me|u stvaraocima. Tradicija? – usignalizmu takvo ne{to ne postoji. Koji se stvaralac oslawa natradiciju? – pa on se oslawa na stvarala~ku silu, a ne na pra{waveputeve kojim su nekada neki hodili. Odno{ewe prema autoritetu –u signalizmu toga nema. Ako se stvaralac klawa drugom stvaraocu,on kao da se klawa sebi, tu nema distance, visine i poniznosti.

Ono {to je nekonvencionalno, to je izlaz iz za~aranog kru-ga, odustajawe od razumskog reda. Tako je i pesnik-samoubica, kojije jednom zagovarao kora~awe samo levom, iznenada zakora~io de-snom, vo|en nevidqivom silom apeirona – i prekinuo opsesivniìvot ulan~en u ideolo{ku smrt. Za{to bi ga signalista àlio?Svrha ìvota je istina i on se samo u istini isku{ava. I oni kojeje ideologija prikivala na krstove i spaqivala na loma~ama – zna-li su da je Bog bol, i da je suo~ewe s bolom, jedna tako nekonvenci-onalna stvar za ìvot nadahnut konformizmom – onaj iskorak ko-ji zamewuje la` za istinu.

9

Ako je signalisti~ki metod – metod sile, onda je ovaj drugimetod – metod manipulacije materijom, koji ne uspeva da udahneìvot u mrtvu tvar. Dobar primer je onaj Borhesov, apsurdni skokiz ozidanog lavirinta u lavirint pustiwskog beskraja, u aporiju –tako i metod sile nadilazi bespu}e, u svakom trenutku stvaraju}isvet – nov svet, a pesniku ne ostavqa vremena da se izgubi u wemu.No Borhes je bio lo{ primer mnogima – imitatorima ovog nadah-nutog postmodernisti~kog pisca, koji su stil zamenili za metod,pa je umesto sile sadràj, pa i sam na~in izlagawa, dobio najve}izna~aj. Utopqena u sopstvenom sadràju, postmoderna ve~ito izdi-{e i prepora|a se u helijumskom krugu zato~ene energije.

U nauci je signalizam poznat kao “Maksvelov demon„2. Ovaj de-mon preokre}e ve~itu te`wu sistema da padne u letargiju, da se zamr-zne, da sve stane, da se ne prona|e izlaz. Uvo|ewem reda, tako se kaè,prevladava se entropija. No, moè li se “uvo|ewe reda„ shvatiti kaoda ima osnov u materiji koju ure|uje? Ure|uje li se materija sama?

U signalizmu je red proizvoqnost u odnosu na ~ulno – ~ulniutisci su ti koji bivaju ure|eni, oni se kao takvi i doìvqavaju.Ono {to vidimo uredilo je oko, ono {to znamo, uredio je duh. Ni-je iz reda materije iznikao ìvot. Red u signalizmu je upravo dej-stvo pomenutog demona – stvarawe.

U religiji, ponikloj neposredno iz filozofije, sve{tenici se“zare|uju„ – dovode se u red izdvajawem iz sveta, mona{tvom, jednobit-no{}u. Oni koji znaju, ne hrle vi{e svetu, svet hrli wima. Takav je sig-nalisti~ki metod. Stvaralac isijava, ne prosto svetlost, ve} ~itav ko-smos, koji mu se vra}a kao sopstvena ~ulnost. Istraìvawem te ~ulno-sti ne odlazi se od sebe – takav pad je nemogu}. Ovo je vera signalizma.

U signalizmu nema izmi{qawa – to je specijalitet lo{ihpostmodernista. Zamisli to, postavi sebe u to, progutaj to, progu-taj sebe u tome – tako pi{u lo{i pisci. Ako ~ovek koji je zakora-~io ponovo dodirne stopalom tlo – to je lo{a poezija. Kao crtanifilm – dobra poezija barata nemogu}im i od wega ~ini ure|enustvarnost, savr{en dom za slobodni duh. Ali stvarawe u poezijinije izmi{qawe – kada se izmi{qa, izme|u izmi{qenih stvarinema nikakvog napona, nema nikakve struje koja nosi ~itaoca, negose na wega nabacuje {qam, kao zemqa na mrtvaca. U stvarala~kompostupku dominira sila, ona je ta koja nosi, a ono {to se vidi jematerija pored i kroz koju se prolazi bez otpora.

Signalizam je porodio vizuelnu poeziju – poeziju u kojoj su re-~i i jezi~ka sintaksa zamewene vizuelnom sintaksom znakova, meta-re~i, vizuelnim ritmom, skokovitim kretawem kroz eter. I pokrettela moè biti takav. Sam jezik, u poeziji, vi{e sli~i na bi~, nastrujni udar, nego na nanizane re~i. Kome je stalo do re~i? Stalo jedo onoga {to {iba – do heraklitovskog bi~a – do jednog jedinog ula-èwa u reku – jednu jedinu. Zamke pro{losti i budu}nosti koje sesti~u u sada, u sebe hvataju one koji bi da ulaze i izlaze po èqi, izi u jedno te isto. Ali u poetici signalizma ne proti~e voda-voda, on-aj koji poznaje stvari, ne vidi sebe kao stvar. Ulaèwe i izlaèwe,to rade lo{i junaci jo{ gorih pisaca, voda ih kvasi, vatra ih pali.

8

2 “U ogledu poznatom kao ’Maksvelov demon’ dolazi do neprekidnog kretawa~ime je naru{en Drugi zakon termodinamike. Maksvelov demon je ovde savla-dao tendenciju koja vodi porastu entropije.„ U kwizi Miroquba Todorovi}aPoetika signalizma, Prosveta, Beograd, 2003, s. 110.

3 Carlos Castaneda, The Wheel of Time (Tales of Power), LA Eidolona Press, Los An-geles, California, 1998, p. 136.

}i da signalista nema nikakav odnos prema ~ove~anstvu i to je ono{to }e nekoga mo`da da zaboli, nekoga kome je stalo da ga drugi gle-daju i da ga vide pametnog i lepog. Signalista je bezobziran prema~ove~anstvu, ali ~ove~anstvo uop{te nije wegov predmet. Signali-sta zna da ne prisvaja ono {to je duh iz wega stvorio – ~ije su pesme,~ije su slike, ~ija su velika inèwerska ostvarewa? Autor nikadane}e re}i – to je moje. Ali }e se ~ove~anstvo hvaliti time kao svo-jim. To je u~inilo wihovo dete, to su izdanci na{eg roda!

Osnovni problem za stvaraoca uvek je odnos prema dru{tvu,tj. odnos dru{tva prema wemu – ho}e li dru{tvo prihvatiti to{to stvara? Ova la`na dilema bila je smrtonosna za mnoge krea-tivne qude, bez obzira na to da li su se bavili “~istom„ umetno-{}u ili nekom drugom vrstom umetnosti, izumiteqstvom, inovira-wem, itd. Osnovni mehanizam koji dru{tvo koristi protiv krea-tivnog pojedinca jeste egzistencijalno ubistvo. Po{to je odlukana stvaraocu, ho}e li nastaviti sa svojim naporima uprkos svemu –ispada da on ~ini samoubistvo, a dru{tvo }e lako oprati ruke. Ta-ko je i Matija, nadahnuti vajar, umro od gladi, a posle ove tu`nesmrti nastao je grabe` oko wegovih dela. Ukazivati prstom na dru-{tvo je ukazivawe na ni{ta – nikakav glas se otuda ne}e ~uti, ni-kakvo prihvatawe odgovornosti.

[ta borbeni pojedinac moè da u~ini osim {to ubija zmajaza sebe? – za druge taj zmaj i daqe riga vatru i uteruje strah u kosti.Signalista isijava, ali i ~ove~anstvo mora da u~ini svoj napor, dapogleda! E, taj napor izvu}i iz mrtve materije ravan je ~udu.

Oìvqavawe mrtve materije – ovo je izazov za signalistu.Ve} je re~eno da stvaralac zapravo ne obra}a pa`wu na dru{tvo ni-ti mu je ono predmet delovawa. Dodir izme|u stvaraoca i dru{tvamogu} je samo u sferi umetnosti, u onoj sferi u kojoj je stvaraocudozvoqeno da objavquje svoju aktivnost – u posebnim prostorima –medijima. Za mnoge qude u}i u pozori{te je kao probiti bolni~kikarantin – tamo }e biti zaraèni i naterani da misle! Pro~itatikwigu – koja nije samo prazna avantura gde se napetost odràva sme-nom problemskih situacija koje zahtevaju energi~no razre{ewe –takva kwiga bi ga naterala da kriti~ki misli! Pro~itati i zami-sliti se nad pesmom! Biti nezadovoqan lo{om hranom i lo{omkulturom – i re}i to glasno! Raditi godinama i ne dobijati platu...Egzistencijalni strah, kome je drugo ime kukavi~luk, jeste oblastqudskog dru{tva, i signalista se dobro pazi te zveri na umoru.

Ve} sam rekao i ponovi}u: ~ove~anstvo umire u signalisti.Stvaralac je uvek pobednik. Jedini na~in da se preìvi, da se ì-vot pravilno shvati, ne kao smena prirodnih ciklusa koji vode pri-rodnoj smrti, ve} iskorak iz tih krugova u ve~nost. Ovaj naizgled-ni nihilizam neshvatqiv je za neprobu|enog ~oveka – i sam jeziknam ne nudi pravu, pristojnu re~, ve} opisnu – usnuli ~ovek, ~oveku neznawu – lako je dru{tvenom manipulacijom proglasiti krea-tivno |avolovim delom i naterati zastra{enu glupu masu na lin~.Stvaraocu je svejedno – on moè biti pripadnik dru{tvene elite,bqe{tati kao svetionik, a moè biti i skriveni genije, musav idrowav, zaspao na krevetu improvizovanom od kartonskih kutija.

Signalista odnos prema dru{tvu nalazi u prekidu. Dekartje podigao ogradu i iz daqine posmatrao dru{tvenu evoluciju, svojìvot u toj izolovanoj ku}ici smatrao je provizornim. Jo{ dra-sti~nije, davno pre wega, Diogen je ìveo u buretu, fewerom tra-ìo qude i prekorevao kraqa {to mu zaklawa sunce. Nikakvo po-

11

La`na nekonvencionalnost, izmi{qawe neobi~nosti radisebe same – to je ~ovek koji se {minka pred ogledalom da bi izgle-

dao. Pa onda, zadovoqan sobom, izlazi u svet i umi{qa da drugi vi-de isto {to i on – lepotu samu, ulep{ano ru`nilo. Signalista seodu{evqeno smeje opisu sveta koji daje vojvoda Dra{ko u najzna~aj-nijem odeqku Gorskog vijenca, koji se, odeqak, potpuno zanemaruje uobaveznoj lektiri. Za{to bi jedan tako nekonvencionalan, pa makari izuzetno kriti~ki i duhovit, opis qudske dru{tvene stvarnosti,zapao za oko konvencionalnim u~iteqima, prenosiocima (istorij-ske) tradicije? Ono signalisti~ko u na{oj tradiciji, prosto nijeozna~eno. Ali ozna~iti znak kao takav – pa to ~ini sam znak!

Problem s tradicijom je u tome {to wu ure|uju konzervativ-ci, qudi koji bi da ìve u zamrznutom svetu. Od velikih autora pra-vi se izbor dela koja ne {tr~e, Domanovi} se veli~a kao veliki sa-tiri~ar, ali wegova dela se ne objavquju ve} {ezdeset godina una-zad! Zato {to sva {tr~e. Sve ono {to je re~eno o Me{i Selimovi-}u, nije ni{ta pred jednom jedinom wegovom re~enicom, koja nepo-sredno i bez analgetika saop{tava istinu: ... smatrao je da je ìvot

izbor a ne sudbina, jer obi~an ~ovek ìvi kako mora, a pravi ~ovek

ìvi kako ho}e: ìvot na koji se bez otpora pristaje to je bedno

tavorewe, a izabrani ìvot je sloboda ...4 No, sâmo mi{qewe nijedovoqno, jer ono ne moè biti oslonac ~oveka, iz navedenog stava,koji ispada iz jednog dru{tvenog sistema, ali odmah upada u drugi,po pretpostavci, boqi dru{tveni sistem, a koji je, opet, sistem pri-nude, nametnut spoqa. Vera u dru{tvo – to je ono od ~ega signalistaodustaje. Apeironisti~ki ure|eno dru{tvo je oksimoron – stvarao-ci ìve u ve~nosti. Zato je tradicija za signalizam bitna ukolikose ~ita kriti~ki, a kriti~ki metod je upravo signalisti~ki metod:{ta pred silom opstane, to je ve~no. Pa i pred silom zaborava...

Ideja ~ove~anstva je stara koliko i samo ~ove~anstvo – ni-koliko! [ta se podrazumeva pod ~ove~anstvom? Jedna masa iz kojese niko ne izdvaja? Ali mi znamo da ima onih koji {tr~e. Pa koli-ko wima zna~i ~ove~anstvo? Ovde je signal jasan – sila ne po~ivau ~ove~anstvu. I sam napredak ~ove~anstva zasniva se iskqu~ivona dejstvu nadahnutih pojedinaca koji su svojim delawem radikal-no mewali qudski svet. Nije ~ove~anstvo uop{te evoluiralo – onoje umiralo u svakom signalisti! To su oni koji nisu na vreme pot-kresani, ubijeni, spaqeni, koji su izmakli oku velikog konzerva-tivnog brata, ìve}i na marginama dru{tva i izbegavaju}i nepo-sredan sukob i razotkrivawe laòva. Raskrinkavawe crne magije.Koliko je tih profesora Volanda koji, nevidqivi, ìve ume{aniu qudski rod, ali nisu kao qudi? Koja je to statistika wih pobro-jala? Qudski rod je odumro onoga ~asa kada se rodio – rod nije ni-{ta. U koliko primeraka ìvi g. Hajd?5 U jednom jedinom primer-ku, i on ne ~ini nikakav rod. On je jedinstven. Za obi~ne qude we-govo dejstvo je skriveno. Ali o posledicama wegovog delovawa qu-di ~itaju na naslovnim stranama. Ko je to, kako to on? ôve~anstvoje masa neznalica – ali one nisu rod, one su nakot. Pasivna stvore-wa koja istina uvek iznenadi, i, uglavnom, prestra{i.

Kako se signalista odnosi prema ~ove~anstvu, prema qudskomdru{tvu, nemilosrdno, blagonaklono, ili s prezirom? Mora se re-

10

4 Me{a Selimovi}, Krug, Bigz, Beograd, 1983. s. 9.5 Mr. Hide (engl.)– g. Skriveni.

cijalna sloboda je kraj dru{tva. Taj medijum buke umire u ti{ini,od ti{ine. Spektakularna vizija bu~nog postanka svemira i para-noi~ni strah od utihnu}a, entropijske smrti – prostor izme|u tedve aktivno pretpostavqene i suprotstavqene krajnosti, maksi-malno istegnut u milijarde godina, jeste prostor egzistencije dru-{tva, a i taj prostor ~ovekovog postojawa je, sigurnosti radi, sve-den u jednu relativisti~ku nanosekundu. Ali i tu iskrsavaju ko-smi~ke pojave koje se ne mogu objasniti kao ponikle iz opaènogreda. Kako objasniti poeti~ki fragment: “Sve pred provalijom no-vine„6? Kao smrtnu presudu redu i poretku. Kakav je to iskorak unovinu, {ta on fizi~ki predstavqa? – on je i ~ulno i egzaktno is-korak u novi svet. Mogu se u refleksiji stvari posmatrati u nado-vezivawu, ali se ne moè u woj videti uzrok – telo koje isijava.Novinu nije prouzro~ila àbokre~ina. Samo “majstori„ dijalek-tike bi ovakvo ne{to mogli da dokaù...

Elem, umetnost je dugove~na a ìvot kratak... Dosegnutive~nost za ìvota, a ne ostaviti to u amanet budu}im nara{tajima,koje }e mo`da uni{titi nekakva kometa ili stravi~na erupcijavulkana – zaista, ima li ve}eg kukavi~luka od odustajawa od ve~no-sti sada? [ta je to {to spre~ava ~oveka da stisne zube i oslobodise svoje proklete smrtnosti? Kakvim {okom treba signalista daopali svoju usnulu sabra}u i usmeri ih ka nesaznatqivom? Ima li,uop{te, razloga za zabrinutost? Mudraci ovako kaù – to zavisiod Boga. Bog koji ~oveka prekine u kora~awu, Bog koji animiraqudsko telo – ali gde je onda tu qudska sloboda? – opet la`na di-lema ska~e u odbranu gluposti!

Istina je. Odluke ne donosimo mi. One su u ve~nosti, mi sa-mo trqamo o~i da bismo ih videli, ~istimo u{i da bismo ih ~uli,stresamo prqav{tinu sa sebe da bismo ih dodirnuli. Ho}emo lipristati na tu istinu, to je na{a sloboda, a tada, kada shvatimo daje naizgled tu|a odluka ipak na{a, postaje jasno da izbora nikadanije ni bilo. Znak je oduvek bio tu, nikuda nije beào, ni iza ~egase nije krio.

Ratnik razmi{qa o svojoj smrti kada stvari postanu ne-

jasne. Ideja smrti je jedina stvar koja kali na{ duh.7

“NOSTALGI^NI KREJONI„nije bilo ovako veselojo{ od potapawaTitanikaa da je Hiro{ima bilana po~etku ratabilo bi to krajem rataeh, da je Jukjo postao car...

13

{tovawe ne izbija iz ovakvog pona{awa. Neformalni odnos, kri-ti~ki osvrt – to je sve {to }e dru{tvo iscediti iz signaliste. Do-voqno je wegovo prisustvo pa da otpo~ne dejstvo crne rupe – isteonakve kakva obitava u sredi{tu galaksija i usisava sve ono {tose ponosno sagorevaju}i raspada i samodokraj~uje. Stvaralac ne re-flektuje svetlost, on je isijava. Nauka kaska za umetni~kom vizi-jom – posmatra stvari u vremenu, kao da je vreme medijum kroz kojise moè kretati. Kreativnost ne proizvodi istoriju, stvaralacnema kad da se bavi hronologijom – to ~ine oni koji pasivno pri-maju izra~ene signale i slaù ih u svoje ostave ~uvaju}i ih za crnedane. Za pesnika je crna rupa izvor ìvota, za laika je ona smrtuniverzuma. Smrt ne~ega {to je osu|eno na nepostojanost, na pro-menu. Laik àli za ìvotom, pa je to tamno srce galaksije asoci-rano s mrtva~evom jamom.

Ali, stvari ne stoje tako. Prostor u kome prestaje “pro-stor„ – a prostor je samo mogu}nost u kojoj se postoji na~inom kre-tawa – naboj koji izbija bilo gde, a ne tamo gde je prekid registro-van – kao crna rupa. Potencijal crne rupe, ovo nau~nici naslu}u-ju, ali jo{ vi{e od wih pisci nau~ne i spekulativne fikcije – is-poqava se, ba{ tako, bilo gde. Me|uzvezdana putovawa – taj san la-i~kog ~ove~anstva – nikada ne}e biti mogu}a na zakonima akcije-reakcije u sistemu sa definisanom koli~inom energije. Putovaweu novi svemir, jedino je to mogu}e – a kretawe u starom uzaludnijeje od sizifovskog posla. Stvarawe – uvek novi svemir u kome neproti~e vreme, jer uvek je nov. Poklonici boga statistike ovo nemogu da shvate. Oni }e kriviti, deformisati prostor, rastezati gakao `vaka}u gumu, ali ne}e prihvatiti da se on moè ukinuti.

Signalizam u umetnosti uvek otvara ove crne rupe, preki-da hronologiju jezika, a isto se de{ava i u odnosu prema dru{tvu.Umetni~ki postupak je nizawe stvorenog, ali nova stvar ne zase-wuje prosto prethodnu, ne gura je u daqu prespektivu, kwiga se ~i-ta od bilo koje re~i, muzika se tako slu{a, telo je u akciji svako-ga trenutka. Umetnik }e u~initi sve da razbije konvenciju, da po-kaè da kauzalnost ne postoji u postojawu – kakav apsurd! – zamnoge je postojawe upravo to, nizawe registrovanih radwi, poro-di~na stabla, dru{tvena tradicija, istorija ideja, gomilawe na-me{taja. Traì se aktivni princip koji opstaje u vremenu, odgo-vornost se prenosi na decu i naslednike, qudi umiru ali wihovevizije i daqe ìve, itd. Ima li opasnije filozofije od ove anti-inteligencije?

Jedna crna rupa sve dokida. Ona ne dozvoqava da vreme pobe-di, ne dozvoqava da se prostor beskrajno {iri. I ona svetlost, ko-ja nema masu, ponire u zvezdani ponor. Nau~nici tragaju za apso-lutnim praznim prostorom vo|eni idejom prostora bez mase – patakav prostor je ba{ tamo gde kretawa nema, ali naàlost, nema nismelosti da se zaviri u tu istinu. Traì se u drugom smeru a fotonje ona granica do koje se stiglo. Granica koja se uru{ava. Ima li~ega o~ajnijeg od ~ove~anstva koje leti na svetlosti? Ne}e dalekosti}i. Na kraju saznatqivog sveta obitava crna rupa. Jer neshva-tqivo je qudskom razumu da na “foton bez mase„ deluje sila gravi-tacije. Za neke nau~nike “peta„, stvarala~ka sila, jo{ uvek je ve-lika tajna.

Princip pojavqivawa, ili je mo`da boqe re}i – projavqi-vawa – je princip kretawa u signalisti~kom metaprostoru. Bilokada i bilo gde, u svakom trenutku, mogu} je iskorak. Ova egzisten-

12

6 M. Todorovi}, Poetika signalizma, Prosveta, Beograd, 2003, s. 139.7 C. Castaneda, The Wheel of Time (Separate Reality), p. 39.

O ROGOVE BUFALAJo{ daqe, tamo u seni divqeg ìta, u plavim vrelinama

Eritreje, u ko{tanim frulama oriksa. U poqima gnua. Jedan dan,koji bilo, a pre wega beskrajna povorka predaka. Sunce u ko{ara-ma. Kamewe u slikama. Sedi u ritama, beo, `va}e zrno. Duge plavi-~aste linije, blagi vetrovi. Stran~e. Izrod plemenskih loza. U ja-kom mirisu bufala. Otac parodije. On je mese~ina nad krovovimatr{~anih gradova.

Tajac u naprslinama zemqe. Zvuci izokola. Dijamantskiàr nagriza tajne na~i~kanih prostora. Svetova povezanih àmo-rima. Bestelesna silina vitla. U dramama, ~e`wa, svodi na pro-kisle nerve bolnih stvorova. Pepeli{ta u napu{tenim selima.Krvna bratstva. Prah vizija. Dok oko wega lete jata. Zlatna kovr-xa na ledini.

Kukavni tvorci bogova! Skriveni u vrzini ìvotâ. Lovciveprova. Skupqa~i grawa. Spori umovi vatrenih stihija. Plame-novi gara. Jo{ daqe, tamo u pe}inama Himalaja, u parama kotlova.U zlim dusima. Kraj kobre. U svetim lobawama.

FETI[ITela jo{ nezava|ena, nedosegla. Do ~a|avih erupcija vulka-

na. Umorite se bakrom, okopani oko jetri i ùtila. Razo~arani,granite ukletim pojavama. [kakqajte se perima podnabulim. Raz-dawuje se, sutra. Tra~kovi pridizawa, rokade kvadrata. Silasci,spojevi, zastoji. Odmagqeni prozori. Prostori unedogled. Pretu-raju po kovinama, nadiù kopawe. Sele se prekono}, rastu u proze-blinama. Neobrezana tela slobodno nadomak.

Opu{tena sladosti, u dimu, kolutima. U divqim svetlosti-ma galaktika. U blistavim jamama. Kob se spr{tila. Pravedna, ne-govana varnica. Sledi perivoje dalekih ulica. S ubicama, no}nimkricima, dimnim protezama. Drhtajima razme{taj mekote, prsti-ma, harfama. Jo{ si nedoku~an, {iren, vran. Duh u pekmezu, pastel-nih obraza, plamenih griva. Kruì{ maslinovim gorama.

Sada je remetno doba. Slivaju se ki{e niz ri|e vreè. Uda-ri krive slatka romiwawa. Prasak i plavi razdori. Sam, u kov~e-gu, u suhom. Ali danas je sutra. U bujicama mutnim. U teskobnimsricawima psalama. Jer, tonu debla u glinenim baru{tinama. Da-ve se prsti u indigo asfaltima.

LI KUNTo je trenutak kada jedna stvar pretegne nad drugim. Zrnca

{qake u tawiru – kaput mortum Li Kuna, valovite ravnice, razli-veni drowci sunca u prahovima stratosfere. Daleko od imitaci-je ìvota, robotizovano, gr~evita statistika, tabernakl. Hrapav

15

ovako, haraju herikenia dromedri se ~e{u obrezenisu se ni surferiofajdilipo{to su imvelike beleostale nespakovanea koferi punifarmakolo{kog spama

nagaravio brkovepa se slika zamagazina svemirski brodovi muparkirani udevetom krugutamo se prèkapetani i kormorania {tefice kuhaju kavuAjhmanu

nikome se udvaratine}u.~arape sam izuootrebio va{kepa sad golicamlepezaste mi{i}ena debelom trbuhubiflovaneBarbike

nisu se ni ze~icesmrzle kad jenai{ao udarnibataqongrofova izLas Vegasame~ke im se uko{ta~iles risovima i utvamapa samo cvr~i {varglaspakovana u kondomizu

(odlomak iz poeme)

14

{iti kao matemati~ka formula – kao alhemijski recept “zlatnesredine„ – ali primenom te formule jo{ nikom nije po{lo za ru-kom da stvori umetni~ko delo.

Ono {to je lepo i ugodno, pogre{no je shvatati kao estetsko– estetsko proizilazi iz neometenog dejstva sile, iskazanog kaoslobodno kretawe percepcije. îm se pojavi te`wa za konzervaci-jom, za smrzavawem vi|enog, za ~uvawem predstave, nestaje i estet-ski momenat. Konzervativizam uvek ima problem nedostatka ener-getskog izvora. Sloboda kretawa odjednom postaje ure|eno kreta-we zraka svetlosti unedogled odbijanog u okvirima datog sistema.Otuda se konformizam javqa kao ideal u kojem je estetsko zamewe-no za ose}awe lepog, odnosno ugodnog.

êsta je zamena dekorativnog za estetsko – psiholo{kefunkcije za egzistencijalnu. Dok se estetika javqa kao gest duha,ili gest u ~ast duha (kako bi rekao Kastaneda), dekorativno se ja-vqa kao zamena za duh, odnosno kao kompenzacija za nedostaju}iduh. Dekorativnost uspavquje, umrtvquje, a estetika isteruje qudena otvoreno, u onu oblast u kojoj je sila jedini zaklon – i to vi{enego dovoqan zaklon od svakog trpqewa.

Estetsko zna~i opaàjno, ali znati to jeste znati i priroduopaàja – kao emanacije nesaznatqivog. Kako bi ina~e bilo mogu-}e stalno slu{ati drugu muziku, a uìvati u muzici? Uìva se uradosti na izvoru, a ne u se}awu na wega. Estetika, odnosno svest oestetskom, je znak puno}e, stawa u kojem ni~ega ne nedostaje.

Estetsko je nerazdvojno od eti~kog, ne zato {to su ova dvapovezana me|usobno, ve} zbog toga {to im je uzrok isti – kako onajkoji peva moè zlo da misli? Razmi{qawe o umetnosti, kao estet-skoj praksi, odvojenoj od eti~kog, otvara vrata svakojakim namera-ma koje se neminovno iskazuju kao koristoqubqe – to jest kao we-gov krajwi izraz – konformizam. Zaborav karakteristi~an za kon-formizam, za la`nu estetiku, jeste zaborav onog zajedni~kog svi-ma, pa iz wega i proizilazi pad qudskog bi}a u otu|enost. A ova-kav odnos ~oveka prema sebi izraz je i uzrok krajweg nemorala.

I dok se psihologija bavi beskrajnim nizom uzro~nosti,pripisuju}i stalnu smenu fokusa dejstvu jedne stvari na drugu,umetnost ~ini suprotno – pokazuje da smena stvari nema uzrok u se-bi. Psihologija koja priznaje stvarnost pojavama, neizbe`no srqau komformizam, pa samim tim i u nemoral, jer ~oveku oduzima od-govornost za wegovo stawe, ona progla{ava uslovqenost kaoosnovni princip – qudska ìvotiwa, dru{tvena ìvotiwa – ~o-vek-instinkt (gde je instinkt genski program), ~ovek-~lan (gde je~ovek samo funkcija u dru{tvu) – a komfor preìvqavawa je naj-vi{i ciq, platonovsko “dobro„, koje se u istoriji stalno ostvaru-je kao najvi{e zlo – totalitarni sistem.

I sama re~ komfor, koja u moderno doba ozna~ava ugodnost,u izvoru zna~i uteha. Uteha za onoga ko pati, ali stawe patwe jeuzro~eno gubitkom, a li~nost koja je sebi dozvolila da posedujeono nepostojano, i nema drugi izbor nego da pati. U estetskom do-ìvqaju ne postoji patwa.

Moderno doba je apoteoza komfora – doba sveop{te utehe,otuda i prevlast neestetskog u qudskim ìvotima. Dok je u mitskodoba izraèna te`wa za oboèwem ~oveka, za wegovim uzno{ewem,delima svojim, u boànske sfere, u moderno doba ~itav napor je usme-ren na dovla~ewe bogova u opipqivi svet, na zamenu teza, na stvara-we fiks-ideje o pravu na ugodan ìvot. Estetsko je pojavom hri{}an-

17

glas, drhtaji plazme. Gladna mladost u brazdama rova~ica, u simbo-lima, daqe od zvezda, daqe od parafraza.

Gde gore sintakse, tkawa zgusnutih titraja, mlazevi legurau mrklim cev~icama razvodnika. Prerada. Gde prona}i dramu, jaukmetafizike, u belim listovima spre`nih sila. Koji su pipaji umuzici hadrona stvorili reske gejzire jeze. [tirkaste mase kola-gena, stisnute u bakarna pakovawa, Li Kun Kolagen, bakar, silici-jum, karbon.

On }e se pe}i u ovim savitqivim sobama, ukopan u spletovehidraulike i orgonskih mrestili{ta. Breca se on na suvi{no ure-|ene proporcionalne sustave. Kao krv u karotidi, kaskadno raza-ra harmonije u hitre, bele obla~i}e staze. Ovde je lud, u magnove-wima, u neatomskim klobucima, u smrtima nedimenzija. Ovde je ~a-robwak, u {etwi qiqanskih mirisa i inih nekih ~ula, ovde su ne-stala dejstva tela, ali dejstva.

Ovde je autizam u samoubistvu, u ma kakvi poba~aju, u gnosti-~koj projekciji rime znojeva, lu~evina. Od a do b praska. U hla|e-wu do simbola, u beskraju pauza. Razbacane aparature po otira~i-ma. Zmije u traktovima. Lobo Ksavijer, ruka iz mraka. Dejstva cr-nih markera po licima, po gubicama. Ideal u pepelima. Ovde je Ju-piter crn, u niskim oblacima metana. Masa nerazvrstana. Pitawepostavqa Ha-Go, sa Rigela: Qudskim o~ima, {ta je mrqa? Qud-

skom se}awu, ìvoti predaka...Kome je jaslica kvazar? Ovde je Li Kun, puter hrpavih smr-

ti. Kadmijum, nikal, zlato. Purpur otrova, komadi} sala. Ovde jemrtvi prasak. Kop. Magla. Ozon. Zrak.

U prostranstvima gde oko ne vidi ni{ta do udaqene stvari,ogweve histerija. On dahom udara bubweve eustahijevim tubama. Izwega teku tuge odvra}awa. Sve vreme u kami~ku, u zrncu, u krcaju.

ESTETIKA I ETIKA SIGNALIZMA

Sve stvoreno je nepostojano

Buda

Estetika proizilazi iz prirode stvari. Ne treba je traì-ti u efektu, u ose}awu ugodnog i lepog ili u konzumaciji. Esteti-ka je izraz funkcionalnosti subjekta, ona je lik stvarala~ke ener-gije koja opstaje u iskazanoj formi. A po prirodi stvari, energijaje ono neuni{tivo i ve~no, dok je forma prazna kao takva.

Signalizam kao pokret i ima tu funkciju da u pri~ini raza-ra formu, tragaju}i i teè}i “novom„, a zapravo prikazivawemsmene formi ukazuje na ono {to je uvek tu, bez obzira na formu.Estetski momenat i leì u tom ~inu ispoqavawa sile koja ve~nostvara – otuda sva lepota i ugodnost, sav intenzitet, sva radost.

Pogledom prikovanim za gra|evine duha ne moè se dopretido estetike. Ispitivawa: kako to duh stvara – neplodna su. Traè-we reda u stvorenom dovodi jedino do r|ave ideologije koja u pro-jekciji vidi uzrok postojawa. Analiza umetni~kog dela moè zavr-

16

tamo gde je radost zamewena utehom – nema vi{e mesta za radost. Ov-de se radi o odluci da radosti nema – da bi radost doprla do takvog~oveka, treba doneti novu odluku. Ali kako moè neko ko je uslo-vqen da donosi odluke? On samo moè da kalkuli{e i manipuli{e– i ovde opet imamo zamenu teze, matematika umesto estetike.

Estetsko ne moè da prevlada konformizam. Estetsko i ni-je usmereno van sebe – ono je toponim, neome|eno uto~i{te. Ovdeje i oblast eti~kog, “sebe kao drugog„ – istost subjekta koja ne do-pu{ta razlikovawe po formalnom. Mikelan|elo protiv Mikelan-|ela – izvanredno delo pop-kulture, Sikstinska kapela, prema ne-dovr{enoj skulpturi “Rob„. Iako istorija nije sakrila pomenutuskulpturu, ona ju je gurnula u zape}ak – i proglasila je nedovr{e-nom! Ta transformacija kamena u ~oveka je neuporedivo sna`nijiestetski doìvqaj, koji iz temeqa uzdrma posmatra~a, za razlikuod Sikstinske kapele ili “Davida„, koji fasciniraju perfekcio-nizmom pre nego jasnim znakom duha. Ona snaga koja je bila dataMikelan|elu nije se potro{ila u wegovoj interakciji s masom,ve} upravo u ovoj zanemarenoj tvorevini, gde mrtva masa transcen-duje u ìvot. Ali, ko }e se diviti robu, pa makar ga izvajao i samMikelan|elo? To je prosto neugodno.

Odnos estetskog i neestetskog je odnos apstraktnog i kon-kretnog. Apstraktno se ne moè konkretizovati, a jedino nedovr-{ena forma, kao istro{ena-nepotro{na, nalazi mesto u konkret-nom, ali kao |ubre, kao nepotrebna stvar. Ta nedovr{ena forma ijeste apstrakcija. Neupotrebqiva u svetu la`ne modernosti –umetnost sama.

EGZISTENCIJA I UMETNOSTMARINE ABRAMOVI]

“...bi}e to umetnost koja uznemiruje

i postavqa pitawa.„M. A.

Telo i dubqe u nasiqeU eseju “Nago telo kao savremeni masmedijum„9 Qubi{a Jo-

ci} je meditirao o znaku, o silogizmu, o tome kako slika usana nakoje se nanosi ru` deluje jer se nalazi na tragu potrebe da se su-bjekt identifikuje s osnovnom potrebom – da se bude potreban – se-bi ili drugome. Daqe se obja{wava veza izme|u manipulacije, od-nosno manipulatorâ – pokazuje se da je manipulator (onaj koji re-klamira proizvod) tako|e izmanipulisan – jer potro{a~ manipu-li{e wime tako {to ovaj mora da mu uga|a. Zna~i, kada je u pitawureklamirawe, manipulacija je obostrana, odnosno, sama manipula-cija je ono {to se pre svega tro{i, a konkretan proizvod, u ovomslu~aju ru`, moè biti i ne{to drugo. Interesantno je da, kada je

19

stva zba~eno sa liste prioriteta – umesto estetetike postavqen jeidol nade – potvrda i ustoli~ewe patwe kao qudske neminovnosti, izra~ka nade koji samo {to se nije ugu{io u takvoj stvarnosti. Ako jeod estetike ostala samo nada, onda je zapravo sve izgubqeno.

Nauka nije mnogo doprinela da se ova propast prevlada, onauglavnom izbegava da se suo~i s problemom morala, krije se u objek-tivnosti koja je navodno nepristrasna. Jedino umetnost isti~e ovajprioritet i to u sva qudska vremena, jedino {to je pre~esto spaqi-vana, kao u “mra~nim vremenima„, a u ovo doba “prosvetqenosti„,jednim elegantnijim metodom – izba~ena je iz “potro{a~ke korpe„.Umetnost nije nu`na, estetsko je razumqivo samo visoko obrazova-nim qudima, a mase to nisu. Masama treba uteha – hleba i igara.

Ova borba izme|u konformizma i umetnosti ne odvija se napoqu borbe dru{tvenih klasa. U poznatim totalitarnim dru{tvi-ma, umetnost jeste stavqana u dru{tvenu funkciju, ali rezultattoga nije bila umetnost. U potro{a~kom dru{tvu je ono neumet-ni~ko, pop-kultura, progla{eno za umetnost – ali ono to nije. Udoba informatike, sam umetni~ki medij se progla{ava za umet-nost – ali ni on to nije.

Gde, dakle, opstaje estetsko? Gde god postoji ~ovek tu je iestetsko. Tamo gde je ~ovek nepotpun, zjapi praznina koju treba po-puniti. Umetnost je od Diogena preuzela fewer – ali potraga jesamo simbol za ve} prona|eno. Ova potraga vodi se u samo jednomsmeru – ka boànskom. I Odisej i Dekart putuju u Ihtlan – aliIhtlan nije dom na Zemqi.

Signalizam se jasno odredio prema estetskom a, nu`no, iprema eti~kom. U signalizmu se jasno razlikuje stvorena od stva-rala~ke prirode – putovawe se odvija kroz stvorenu prirodu, alise me|uzvezdani pogon napaja stvarala~kom silom. Tu nema nika-kvih dilema – ~ovek se u signalizmu ne javqa kao turista koji obi-lazi fantasti~ne arhipelage u potrazi za sobom, ve} on svojimkretawem stvara te arhipelage. Svest o tome je jasno istaknuta usignalisti~kim delima – “Stih ne treba da do~arava sliku ve} daslika bude„8.

Mo`da je najboqi primer u svetskoj literaturi za ovaj tan-dem, estetsko-eti~ko, Danteova Boànstvena komedija. Ne samo daDante, koji sli~no turisti obilazi razli~ite svetove-stepene sve-sti, slika svet qudskog dru{tva, ve} naro~ito isti~e eti~ki mo-menat, bez kojeg nema izlaza iz tog pakla. Estetska vrednost Dan-teovog dela ide rame uz rame s wegovim eti~kim stavom, i ova dvamomenta kod wega jasno su predstavqena kao proistekla iz zajed-ni~kog principa.

Jasno je, i kod Dantea, da se pakao mora iskusiti do posled-weg kruga, pa tako i u modernom signalizmu sadràj dela predsta-vqa upravo qudski svet prevladan umetni~kom pozicijom, odnosnorazumevawem te pojave-medijuma u kojoj se ~ovek gubi (i zbog togapati) ukoliko dozvoli sebi da se u woj rastvori.

Ali pogre{no je misliti da se umetnost obra}a neukima i za-gubqenima. Ona do wih ne moè da dopre. Estetika deluje razornona konformizam, ona otkida od qudi ono za {ta se tako gr~evitopriawa – udobnost. Estetika umesto utehe nudi pravu radost – ali

18

8 I. Baki} i Z. Sari}, “Lakim korakom u svim smerovima„, Preko granice mi-

lenijuma, FENIKS, Beograd, 2005, s. 5. 9 Qubi{a Joci}, Ogledi o signalizmu, IPA “Miroslav„, Beograd, 1994, str. 27.

dru{tva, ali tu se opet zaglavqujemo u perpetuum mobile. Poku{a-}emo, zato, da damo teì odgovor, i to pre svega na terenu filozo-fije, po{to iz egzistencijalnog iskustva proizlazi da je uzrok ob-mane afekcija, dakle neznawe – a afekcije se naj~e{}e javqaju kaoemocije, odnosno ose}awa. Mo`da je potreba da se bude potrebanprosto izraz jedne slabosti, jedne psiholo{ke himere?

Umetnost telaPonovo se vra}am Qubi{i Joci}u koji elaborira o signali-

sti~koj umetnosti tela.10 On kaè: “Sami signalisti, uzimaju}i svo-je telo za svoja istraìvawa, rukovodili su se iskqu~ivo istinskimduhom istraìvawa. To ispitivawe [...] do{lo je [...] kao otpor iz-vesnim savremenim pojavama istovremeno kada je bilo i traèwenovog jezika. Re~ je o nasiqu, o stavqawu tu|eg tela u procep bole-snog sadisti~kog istraìvawa, u procep nasiqa nad nemo}nim ionima koi su se mogli u~initi nemo}nim, svakako, opet preko sile.

Nasiqe treba shvatiti u naj{irem obliku, od urbanog sta-novawa po betonskim pregradama, do ishrane tih stanovnika hra-nom zatrovanom hemikalijama.„

Da ~ovek vr{i nasiqe sam nad sobom nije nikakva novost,svako je svestan te ~iwenice makar u najmawoj meri, makar u sim-bolu. Marina Abramovi} je izvr{ila takvo nasiqe, veoma efekt-no koriste}i kompresor koji je kroz cev izduvavao vazduh orkan-skom snagom na weno telo, ali i eksperiment u kome je svoje telo,uz repertoar sprava za mu~ewe, stavila na raspolagawe publici.Iako se wen performans pre svega shvata kao umetni~ki ~in, mi-slim da je ovde u pitawu i egzistencijalisti~ki ~in, istovremenoeksperimentalan i autenti~an. Stavqawe na raspolagawe publicijeste izazivawe i autenti~ne ali isto tako i posredne komunika-cije – onakve kakvu qudsko dru{tvo jedino i poznaje, rastvoreno-sti u mediju (sredstvu), {to je zapravo negacija komunikacije (u~e-stvovawa), pa samim tim i li~nosti – manipulacija jeste nasiqe.Ovde je umetnica izloìla sebe potencijalnom dejstvu psiho-me-hanizama koji pokre}u neke individue, a ti mehanizmi, pre svega,podrazumevaju ba{ manipulaciju.

[ta se konkretno dogodilo na wenom performansu bi}eukratko opisano kasnije. Me|utim, najva`nije {to se dogodilo je-ste da je Marina Abramovi} dovode}i sebe u pasivni poloàj, do-vela i druge do one ta~ke na kojoj je neophodno da se jasno i glasnoizjasne – umeju li oni da komuniciraju ili ne. U dru{tvu ovakavizazov ne postoji, to jest, dru{tvo insistira samo na posrednoj ko-munikaciji, i ako se u dru{tvu javi delatnost koja insistira nali~noj, neposrednoj komunikaciji, onda je to samo umetni~ki ~in,umetnost – upravo ovaj konkretan slu~aj ozna~avawa li~nosti nana~in nagog tela – simbola beskrajne rawivosti i nedostatka uumetnice upravo onog ~inioca, za kojim u ovom ogledu tragamo, aispostavi}e se – ose}awa samosaàqewa. Ovakav stav umetnice,kao slobodne od inhibicija, slobodne uop{te, dru{tvo nu`noshvata kao provokaciju.

To da je telo rawivo proizlazi samo iz situacije u kojojetos ne upravqa qudskim delovawem. A u takvo stawe dospeva sva-

21

u posredi konkretan proizvod, on uop{te ne mora da se tro{i, va-`no je samo da se on poseduje. Posedovawe jeste potro{wa, ili jo{boqe – tro{ewe.

îtav ovaj proces manipulacije je kodiran – kôd u ovom slu-~aju jeste komunikacija. Kod je znak prepoznavawa, identiteta – po-tro{a~ prepoznaje sebe u proizvodu, zato mu je proizvod potreban,on teì da ga prisvoji, kako bi imao (potro{io) sebe. Reklamnikôd insistira na tome da je subjekt raskomadan, sli~no Ozirisu izstaroegipatskog mita razasut je svuda okolo, i potreba je da se tidelovi ponovo sakupe u jednu celinu – u li~nost koja tro{i samu se-be. U ovome je su{tina potro{a~ke civilizacije, ona funkcioni-{e kao perpetuum mobile, kao samoinduktivna manipulacija.

Ali, hteo bih da se malo vi{e pozabavim tim osnovnim po-trebama i na~inu na koji se one uklapaju u silogizme, odnosno psi-ho-automate koji reaguju na odre|ene generi~ke protokole. Dakle,koji su to mehanizmi koji pokre}u jednog savremenog potro{a~a,odnosno koji ga istovremeno i ~ine, po{to je perpetuum mobile

stalno u pokretu, uroboros stalno pro`dire sebe.Nije dovoqno re}i da se radi, recimo, o prirodnoj nu`di da

se bude potreban, to previ{e miri{e na tautologiju. I dete imapotrebu da se drì za majku, da ne bude samo, ~itav qudski sistemtrpi od te potrebe i ukoliko potreba nije zadovoqena, sistem seraspada, iako za to mo`da, objektivno gledano, i nema nekog naro-~itog razloga. Za{to bi se neko ose}ao napu{tenim, zanemarenim,otu|enim, samo zato {to ne poseduje neku konkretnu stvar ili oso-bu, na primer – ru` ili majku?

Sam potro{a~ki mehanizam nije te{ko uo~iti i opisati. Onje vrlo o~igledan, na~in delovawa na potro{a~a razlaè se na vi-{e lako uo~qivih, paralelnih komponenti. Apeluje se ne samo nagolu potrebu za odre|enim proizvodom, ve} i na ~ulnost potro{a-~a, i sâmo pakovawe privla~i, ozna~avaju se status, (alternativno)starosno doba, razli~ite ~ulne ili psiholo{ke asocijacije – sve suto podsistemi qudskog bi}a koji zahtevaju stalni upliv energijekako bi mogli da funkcioni{u. Subjekt se stalno reanimira.

Ideja perpetuum mobile izgleda kao da je skoro realizovana,ali samo zato {to se nije po{lo korak daqe, ka samoj egzistencijiqudskog bi}a, koja je zapravo jedini izvor energije iz koga se ovama{inerija napaja. Ona potreba da se ima sebe moè se psiholo-{ki objasniti, odnosno pre }e biti da se moè opisati, ali psiho-logija moè da posluì i za dubqu analizu. Ako neko dolazi do se-

be tako {to poseduje odre|ene predmete ili status, o~igledno je dase tu radi o samoobmawivawu – takav subjekt koji se sastoji od de-lova ne moè zaista biti subjekt, ve} samo agregat – ono {to seobi~no naziva ego. U psihologiji se uo~ava i id kao sastavni i mo-tivacioni (po{to mu je istovremeno i suprotstavqen) deo ega, aupravo iz razumevawa ovog mehanizma postaje jasno da se ~itav su-bjekt projektuje u predstavu, koja zauzima mesto subjekta. Id, da-kle, zauzima mesto subjekta kao aktivni princip koji projektujesamog sebe u agregat i teì da se reprodukuje uz stalno narastawezapremine – otuda ta nezaja`qivost, ta neutoqiva potreba. Zbirovakvih mehanizama u dobroj meri sa~iwava i projektuje “subjekt„savremenog potro{a~kog dru{tva.

No pravo pitawe do kojeg dolazi analiti~ko mi{qewe jesteotkud je ta samoobmana zauzela mesto subjekta? Lak odgovor bio bida je to posledica vaspitawa, treninga, povratne sprege na nivou

20

10 Isto. “Signalisti~ka umetnost tela„, str. 21.

meno deo pojavnog sveta ali i ukoreweno u neshvatqivoj sili kojaga tvori. U performansima Marine Abramovi} nedostaje onaj ~e-sti, spekulativni momenat, a upravo taj momenat dovodi u sumwu isam umetni~ki ~in, po{to ga tek traì, a jo{ ~e{}e i ne nalazi.Marina Abramovi} ve} u samu najavu performansa ulazi s pozici-je ovog metafizi~kog subjekta koji u sebi podrazumeva znawe, po~emu se su{tinski i razlikuje od ida, utonulog u afekciju. Wenoukora~ivawe u performans nije zasnovano na spekulaciji, na pro-ra~unu – svaki ishod wenog eksperimenta je ve} sadràn u wenomstavu, ona ne bi postala `rtva ~ak i kada bi je neki ostra{}eniu~esnik eksperimenta iz publike ubio.

Ovde nagla{avam re~ u~esnik, jer je, zapravo, svako spoqa-{we u~e{}e u performansu Marine Abramovi} iskqu~eno ve} we-nom autenti~nom neuslovqeno{}u. Posredna interakcija s publi-kom nije wen performans, to moè vaìti samo za one individuekoje se ukqu~uju u wega kao u sopstvenu projekciju, u kojoj je i umet-nica samo deo te projekcije. Marina Abramovi} ne projektuje – ato je upravo karakteristika li~nosti koja je i razlikuje od ida.Ona nema libido, ostra{}enost. Wena je strast jedino sloboda.

Sam performans jeste eksperiment utoliko {to se reakci-ja publike ne moè predvideti, publika, kao metafora dru{tva, jeta kojoj se otvara jedna, mo`da do tada, neosve{}ena mogu}nost – dapokaè ili ne pokaè da poseduje iskustvo li~nosti. A sama umet-nica izaziva tu situaciju upravo pokazivawem svoje li~nosti. Itoj li~nosti nije potrebna izvesnost.

Odnos li~nosti i ose}awa samosaàqewaNeobi~no je raspravqati o odnosu li~nosti i ose}awa samo-

saàqewa, po{to takav odnos po definiciji ne moè da postoji.Ali ~inimo ustupak jeziku kako bismo pokazali kako sam jezik ne-ma u sebi prevazi|en dualitet. Jezik ne bi ni postojao da nema du-aliteta, jezik je igra-skrivalica u kojoj se traì ono {to je ilive} prona|eno, ili se prosto veruje da nema ni~ega {to se moè sa-kriti – oku ili razumu.

Opasno je poverovati da je li~nost, kao aktivni princip,tvorac jezika, jezik je samo odraz raznovrsnosti ~ulnog sveta, on jesamo organizam, ure|eni skup koordinata koji postoji na na~intreptawa. Li~nost ima u sebi prevladanu svaku ~ulnost, svakomno{tvo, svaki ure|eni skup. Ali upravo zbog toga jedino li~nostmoè i da sagleda tu oblast bivawa u telu, jer svaki drugi subjektse mora shvatiti kao rastvoren, zarowen u tu oblast, nesposoban dasagleda celinu.

Postavqa se pitawe u vezi s ve} pomenutim subjektom kojise samosaàqeva, moè li takav subjekt da razre{i svoju ambiva-lentnu su{tinu – naime on teì da ispuni sebe, pri tome zapravopoku{ava da konzumira ~itav svet, da ga prevede u sebe, a istovre-meno teì da ne shvati su{tinu, ~ime bi logi~no i ostvario svojenastojawe. Dakle, da li je ovde u pitawu subjekt koji sam sebe obma-wuje, i ako je tako, zbog ~ega se to de{ava?

Mo`da }e nam Marina Abramovi} pomo}i da do|emo do od-govora.

îni mi se zanimqivim da ovde umetnem i jednu tezu, kojatvrdi da ne samo da se privla~e suprotnosti, nego i kvalitet pri-vla~i kvalitet. Ovaj prvi polaritet moè se shvatiti i kao fi-

23

ka individua i takva situacija vaì, dakle, za svaku osobu. Pitaweetike ne re{ava se na dru{tvenom nivou, ve} na li~nom. Dovoqnoje da samo jedan ~ovek u publici ne poseduje etos pa da se dogodi na-siqe. Marina Abramovi} ne kaè uzalud: “Umetnost bez etike jekozmetika„. Da je wena umetnost kozmetika, ne bi ni bilo provo-kacije, niko se ne bi osetio ugroènim.

Ose}awe samosaàqewa naj~e{}e se izraàva (prikriva)kao neko drugo ose}awe, recimo kao ose}awe ugroènosti. Uzrokovome ose}awu moè biti i sama pomisao na neki nedostatak, iupravo je to karakteristi~no za id, wemu uvek ne{to nedostaje. Id

nije u vezi s umom, id ni{ta ne razume, id ni{ta ne zna. Id jedinosagledava uzro~no-posledi~ni niz i sebe u wemu, wegova delatnostje strogo uslovqena – id je upravo antonim za slobodu, za neuslo-vqenost. Po{to sebe postavqa u kontekst od koga potpuno zavisi,id se nu`no samosaàqeva. To je i definicija ovog ose}awa: bes-pomo}nost – otuda ta glad za mo}i, voqa za mo}. Ne voqa za slobo-du, ve} voqa za la`.

Voqa za mo} projektuje se kao izvesnost u kojoj je svako dej-stvo sile postavqeno u jedan centar mo}i, i to u vremenu i prosto-ru (ne u li~nosti) – a koliko je to nemogu}e ostvariti nema potre-be da se dokazuje, pa ipak ~ini se kao da je ~itav svet zgr~en u napo-ru da ba{ to nemogu}e i ostvari. I ona pri~a o usnama i ruù samogovori o obe}awu mo}i – èna koja lepo izgleda ostvari}e uticajkoje garantuje kontrolu okruèwa. Sve se svodi na to dominantnoose}awe samosaàqewa koje putem transfiguracije, sli~no sto-glavoj hidri, goni ka nemogu}em podvigu – da se unutra{wa, li~naslabost zameni za konkretnu mo} prema drugome. Da se budu}nostu~ini izvesnom, zapravo da se ukine. Da se ostvari jedno sada u ko-me je sve pod kontrolom, li{eno voqe da bude kreativno.

Ono {to Marini Abramovi} polazi za rukom, jeste upravoìvi dokaz da se istinska mo} doga|a mimo tog ose}awa – jer wenostavqawe na raspolagawe onome {to je izvan we potire ose}awesamosaàqewa, i to delatno, ne samo u ideji. Bez obzira na to ho}eli ona trpeti ili ne, wen stav je takav, ona se suo~ava podjednakoi sa trpwom i sa indiferencijom, woj nije potrebno da je nekomepotrebna. Ona ima sve, svoju slobodu i mo} neophodnu da se ta slo-boda ostvari. Ona ~ak nije ni to telo, i telo je, kao zbir ili agre-gat ~ulnosti, li{eno ida, deaktivirano, nema onog povratnog dej-stva telesnih potreba ka li~nosti.

Kako se moè uz pomo} psihologije do}i do ovakve situaci-je, gde je psiha potpuno umirena, ba{ kao i telo? Psihologija pret-postavqa i priznaje postojawe metafizi~kog – to je ono nesvesno upsihologiji, i tom nesvesnom, tako|e, pripada subjekt. Zapravopsihologija nu`no dolazi do ovog neobi~nog dualiteta, ona prepo-znaje dva subjekta, dva delatna principa. Jedan je ~ulni, osve{}enkao takav, materijalizovan kao izvor potreba, kao pokreta~-demi-jurg u svetu razmene materije, pa i one psiholo{ke materije, a dru-gi je ono nesvesno, prepoznatqivo iskqu~ivo kao delatno, i po{tonije pristupa~no ~ulima i razumu, tako|e i kao stvarala~ko.

Stvarala~ki princip u psihologiji se ne razlikuje od stva-rala~kog principa u religiji ili filozofiji. I mada je psiholo-gija u ogromnoj meri zloupotrebqavana, ona ipak ~uva tu sposob-nost da prihvata metafizi~ko kao ~iwenicu.

U umetnosti performansa ~esto se udara upravo na ovu ta~-ku iz koje proizlazi dualitet qudskog bi}a, bi}a koje je istovre-

22

Umetnost igra po jednoj veoma tankoj liniji, s jedne straneje provalija metafizi~kog, tu vlada nedostatak re~i, ta strana sene moè opisati, s druge strane je mno{tvo simbola, ali oni nemogu pre}i na drugu stranu – ova dva sveta se prepli}u u umetno-sti i umetnik mora da svojom igrom stvori vezu izme|u wih, sje-dini ih.

U listu Danas od 20. jula 2005. Marina Abramovi} kaè sle-de}e14: “U obi~nom ìvotu svi se pla{imo bola i umirawa. Najbo-qi na~in da se oslobodimo toga jeste da se suo~imo sa tim strahom.Rade}i stvari samo zbog uìvawa, stalno ponavqamo iste obrasce,i stalno pravimo iste gre{ke. Ako, pak, odaberemo da radimo stva-ri koje ne volimo, kojih se pla{imo, onda ulazimo u ’novu sferurealnosti’, u kojoj se suo~avamo sa neizvesno{}u koja nam jedinapruà mogu}nost transformacije.„ U Danasu daqe pi{e (autor na-pisa “Biografija kao spektakl„ je Jovana Stoki}): “Francuska{tampa nije mogla da odoli ovakvoj energiji – Liberasion ne mo-è da obuzda divqewe prema energiji, duhu i privla~nosti umetni-ce, koja tako sna`no moè da zaokupi pa`wu publike, da ova sat ipo ne skida o~i sa we. Ovakva predanost i vera, po kojoj umetnostmoè da promeni banalnost ìvota prevazilazi puku narcisoid-nost. Marini se ne moè zameriti da je samodopadqiva, iako govo-ri o sebi, jer ona u svojoj biografiji ne veli~a sebe – naprotiv,elegantna auto-ironija dolazi do izraàja.„

Autoironija – ba{ jedna od sposobnosti koju id ne poseduje.Neko ko se samosaàqeva ne moè se smejati samom sebi. A ako ne-ko iz publike oseti saàqewe prema Marini ~ije telo trpi bol,nije li to zbog toga {to saàqeva samog sebe? Signal koji oda{i-qe umetnica upravo upu}uje da se pre|e me|a koju uspostavqa toose}awe. Potro{a~ bola treba da iskora~i iz wega i pridruì seumetnici. Mo`da ne doslovno na sceni, dovoqno je da shvati. Alibol nije ne{to od ~ega treba beàti, wega treba jednostavno pre-vazi}i.

Umetnost ili ne{to drugo?Ve} posle ovog kratkog uvida mogu}e je izvesti odre|ene za-

kqu~ke. Pre svega u vezi sa samom umetno{}u, a posebno i o dopri-nosu Marine Abramovi} u smislu proìmawa umetni~kog dela ipublike, koje je omogu}eno, izme|u ostalog, i primenom novih, sa-vremenih tehnologija. Ali i wenim izuzetnim naporom da u~iniutisak na qudsku svakodnevicu i prakti~no se projavi kao u man-dorli15, sli~no mesiji koji sobom donosi opipqivu onostranost.Umetnost bez ikakvog objekta, ~ista transmisija energije – ho}eli to i daqe biti umetnost? Ne dovodim u pitawe umetnika – alito je samo naziv. Nije li ovde zaista re~ o transfiguraciji umet-nika u svetiteqa, u nekoga ko neposredno obasjava svoje bli`we is-tom onom energijom za koju znamo da zra~i iz umetni~kih dela? Jersvetiteq upravo to radi, svojim dodirom, mo`da samo simboli~-kim dodirom, uspostavqa komunikaciju.

25

zi~ki, biolo{ki, psiholo{ki. Ali kako shvatiti ovaj drugi – ka-ko ono {to je isto privla~i samo sebe, i do koje mere – je li toprivla~ewe bezmerno, je li ta sila bezmerna? Marina upravo to iradi u svom performansu, weno nago telo mo`da i privla~i neko-ga mu{karca, slu~ajnog posmatra~a, ali sila koja se ispoqava kaowena li~nost mnogo ja~e privla~i istu takvu li~nost, koja se odwe razlikuje samo prividno, po imaginarnim prostorno-vremen-skim, istorijskim ili statisti~kim koordinatama. Zar se u ovomslu~aju ne uspostavqa neposredna veza koja upravo svojom nepo-sredno{}u ukida potrebu, te`wu ka ne~em izvan, po{to je to ne-{to ve} dosegnuto. I to ne{to zaista ne pripada koordinatnom si-stemu. Iskustvo moje i tvoje li~nosti je isto, razlike izme|u li~-nosti nema. Marina to savr{eno dobro zna.

Sila gravitacije je patwa koja nastaje odvajawem od su{ti-ne – ali {ta se odvaja? Odvaja li se Marina od svoje su{tine kadajoj posmatra~ – u~esnik performansa ìletom nanese povredu navratu? Ili je upravo taj nasilnik otpadnik? Kakvi su wegovi raz-lozi, opravdawe za taj ~in? Drugi su joj sekli ode}u, ga|ali je tr-wem, a jedan posmatra~ je stavio metak u po{toq-eksponat i poku-{ao da je natera da izvr{i samoubistvo.11

U intervjuu datom Oku,12 Marina Abramovi} kaè: “Ovdje jeukqu~ena ideja o iskustvu performansa, kada publika mora i}i nato da samu sebe mijewa, da se ne nalazi u stawu pot~iwenosti predumjetni~kim djelom kao u strukturi performansa do sada. Zato sei sluìm materijalima kao {to su kobalt ili kvarc, koji konden-ziraju energiju. Ja ih zovem objektima prijenosa jer vjerujem da jeumjetnost na{eg stoqe}a nematerijalna. Nije potrebno da postojiobjekt kao prepreka izme|u publike i umjetnika.„ Ovde je re~ operformansu u Centru @or` Pompidu u Parizu, i tu je umetnicaizme|u sebe i publike postavila objekte “prijenosa„, za razliku odonih iz ve} opisanog performansa, gde su objekti bili sprave zamu~ewe. Mogu}e je da su ovi objekti prijenosa ve}a prepreka negoìleti ili kle{ta, jer, kondenzovana energija – {ta je to? Kako}e publika iza}i na kraj s tim?

U intervjuu datom Politici,13 Marina Abramovi} izjavqu-je: “Stvaramo previ{e, a sve mawe je novog. Samo umetnici koji mo-gu da promene svet ili da uti~u da se promeni bar na~in mi{qewa,oni }e ostati. ... Moja vizija umetnosti 21. veka je da }e umetnik bi-ti bez ikakvog objekta, samo direktna transmisija energije izme|uprirode i onoga koji radi. ... Verujem da }e to biti ravnomerna raz-mena energije izme|u publike i umetnika, bi}e to umetnost kojauznemiruje i postavqa pitawa.„

24

11 Marina Abramovi}, Novosti, “Osloba|awe od bola i snova„ (Savo Popo-vi}), 27. oktobar 2004, str. VI kulturnog dodatka. “Ta ideja je bila veoma va-`na, jer su performiste progla{avali za egzibicioniste. Preuzela sam svuodgovornost i htela sam da vidim {ta }e preduzeti publika ako ja ni{ta neradim. Doìveli su me kao majku, kao Madonu i kao kurvu – eto, to je projek-cija ène mu{kog dela Italije. Zanimqivo je koliko publika moè dalekoda ode. Toliko da moè da ubije.„ Ovaj performans je, ina~e, izveden u Napu-qu 1983. pod nazivom “Ritam 0„.

12 Intervju: Marina Abramovi}, Danka–[o{i} Vijatovi}, Oko, br. 9, 1990, str 18.13 Crveni krug ìvota, M.A. – Mirjana Rado{evi}, Politika, 19. oktobar

1996, str. 25.

14 Ovo je u stvari deo wenog predavawa iz Aviwona, gde je tako|e izvela per-formans “Biografija remiks„.

15 Ital. badem, svetiteqska aureola koja ne obuhvata samo glavu nego ceo lik,izra|ena u obliku badema.

BAROKNA EKSKURZIJA U VAVILONIlija Baki}, “Novi Vavilon„ prosa brutalis– Vavilon gori, Kawi{ki krug, Kawià, 2001.)

...uspavanka svakodnevice u~inila nas je pospanim.Karlos Kastaneda

Budu}i poznat kao qubiteq i pisac nau~ne fantastike (Sci-Fi) Ilija Baki} namah zbuwuje ~itaoca svog romana Novi Vavilon.Ovaj superrealisti~ki roman toliko je antiutopijski, da su nemi-novna pore|ewa s kwièvnim ostvarewima svetskog ranga – gde godje tema romana antiutopija, tu se uvek podrazumeva nekakva SF mo-dulacija. Tako se i pisac ovog eseja ve} nakon prve pro~itane stra-nice zapleo u poku{aj razlikovawa fantazije od stvarnosti – po-bedila je stvarnost, koja u potpunosti odmewuje fantastiku. Dakle– mo}ni realizam, i to ne dostupan svakome, sem preko literature,ali za mnoge ni mawe ni vi{e nego ba{ to. @ivot kao brutalna li-teratura, koju pi{e sam Bog.

Kao da Vavilon ni~e na pepelu Sodome i Gomore, sprènihgradova koji se trolovski regeneri{u u jo{ goru, ogoqeniju verzi-ju Dilejnijevog apokalipti~kog romana Dhalgren. I dok mi uìva-mo u dotrajavaju}im enklavama evolutivnog }orsokaka u dru{tvu ukome se korupcija dojmi tek kao problem koji ga razjeda, u ovom ro-manu oportunisti~ka r|a je jedino dru{tvo, i nema nikakve nade dabi moglo biti druga~ije. Sve je puca~ina u prvom licu, svedeno nanivo opstanka, na me|usobne borbe opstana{a – do najapsurdnijegapsurda – a Baki} je majstor redukcije elemenata sveta u kome se je-dino opstaje, sveta u kome je li~no vreme ukinuto i postoji samoop{te, sasu{eno vreme biolo{kih funkcija. Pojedinci, grupice,grupe, dràve, globus – svi su na istom bojnom poqu, komunikacijaizme|u grupa je preko/izme|u (fanatizovanih) gafova pojedinaca,a sve ostalo/dekor je simulakrum dru{tva, lokalne i globalne ci-vilizacijske vukojebine. Svet u kome su qudski likovi razbacaniu 3D prostoru masovne multiigra~ke video-igre u kojoj je sve do-zvoqeno.

Kletva Filipa K. Dika pada na jedan deo sveta, pa na drugi,tek je proklijala, al zatrti se ne moè i ve} se razmnoàva. Akose neko naviknuo na pravolinijsko, bespovratno vreme – nek se od-mah odvikava! Ovde je putovawe u vremenu najlak{a stvar na svetu.Sva istorija se slila u apsolutnu postmodernost, ìvotiwski in-stinkt zamewuje filozofiju, generacijski jaz je samo to – mladoistiskuje staro, ja~i kontroli{e slabijeg. U ovom delu pozitiva-ca nema, kao u Pekimpoovoj Divqoj hordi, samo tamo su se ipak de-ca u idealu volela, a ovde su ona imitacija odraslih – s dominant-nom idejom samoosaka}ivawa i fiksawa. Deca trpqewem bola do-kazuju odraslost. Detiwstva nema. Iskustvo je potvrda primordi-jalnih fantazija.

Svet je sveden na svet untermen{a. Uzalud prorok vi~e, qu-di slu{aju samo sebe. Likovi iz igrica vaskrsavaju kao ìvi qudi,ali koji je to modus razlikovawa – virtuelni ìvot u konkretnomsvetu, ili konkretni ìvot u virtuelnom svetu?

2726

José Vandebroucke: Zvu~na pesma

Peter Sümeghy: Signalizam

SA@IMAWE ANICE VUÊTI]Umetni~ka instalacija u Galeriji KCB, februar 2006, Beograd

Iz perspektive “oka meseca„ vidimo dvostruko-jednu figuruurowenu u majku Zemqu, siloviti Okean, i kako ta maju{na qud-skost u dodiru sa sobom nestaje – na jednostavan na~in artikulisanoegzistencijalno iskustvo koje bez potirawa li~nosti prevazilaziqudsku formu i apsorbuje kosmi~ko prostranstvo svepostojawa.

Signalisti~ka {koqka formirana u galeriji KCB drskoprovocira slu~ajne prolaznike, ne samo svojom neobi~no{}u negoi meditativnim okruèwem koje bez uvoda prevodi posetioca u in-trospektivne vode onosvesnog. Arhetipski momenti jasno posta-vqaju odrednice: neizmerna sila, neosvetqena prostranstva, na{amo} ili nemo} da ih osvetlimo.

Pri~a o jednostavnim stvarima je kratka – ali ono {to pro-izilazi iz doìvqaja neminovno je digresija, usmerena na preispi-tivawe sopstvenog odnosa prema sebi i kosmosu – jesmo li velikiili mali? moèmo li da shvatimo mit u koji smo gurnuti? moè lina{ sistem vrednosti da se izbori s tom ogromno{}u?

Koliko umetni~ki ambijent Anice Vu~eti} provocira re-fleksiju, isto toliko insistira i na svesti o emocijama inicija-

29

Novi Vavilon je roman o postmoderni. A koji bi pa bio ob-lik te NI[TAVNOSTI ako ne ba{ taj, oblik-voda koji ispuwa-va sve {upqine beskona~ne praznine? I ko je {ta rekao, i kad se{ta dogodilo, i uop{te {ta se dogodilo i kome, sve je to neobave-zna jeka konkretizovana u smrad spaqenog grada, u smrad grada obo-àvateqa \ubreta. [ta sve qudi ne znaju jedni o drugima – i neèle da znaju! Jes vala. Rokaj brale. Nije ti i nana rodila.

Na kraju krajeva, evo i vesti za kojom ùdim i iz dana u dankupujem novine u nadi da }u je pro~itati: Predsednik je umro. I...Osu|enik umre bez trunke dostojanstva... Ako je istorija stala, re-dosleda nema – postoje samo anticipacije, omaì, originalna re-{ewa, ali ponavqawa nema.

Ovaj roman dostiè svoje vrhunce pre vrhunca – roman je pi-san kao fuga i gromoglasno odjekuje u du{i ~itaoca. Zbog strikt-no monadisti~kog tretmana vremena, radwa se odvija u konstant-nim naletima koji nikako ne popu{taju i ne dozvoqavaju predah.Ako je jedan junak/doga|aj iscrpqen, tu je odmah drugi, pa tre}i.Note odjekuju i me{aju se ne smetaju}i jedna drugoj. Iznena|uju}aje virtuoznost – kaèm iznena|uju}a, misle}i na one znalce doma-}e literature koji se napajaju iz zvani~nih, kontrolisanih medij-sko-izdava~kih poto~i}a, oven~anih mnogobrojnim br{qanimaobezvre|enih nagrada. Kako je slep taj svet nadzemnog ìvota! Ka-ko je u wemu sve skriveno – iz wega sve odstraweno, degenerisanoentropijom hrpa potro{enih re~i i ose}awa. Mislim na one –UBI IH PREJAKO IZNENA\EWE – {to se zaklawaju od ot-krovewa. Tako nam se Ilija Baki} otkriva kao virtuoz u gluhoj so-bi. Kao Brojgel ili Rembrant viri iz buxaka svoje slike i proro-kuje odabranima. Kao pesnik na kraju Kwige koji deli pravdu po-ro~nima, mlakima i bezo~nima.

Prirodna materija filovana hemijom.Novi Vavilon je kwiga koja se prirodnom lako}om nadove-

zuje na New Wave SF-a, zlatno doba spekulativne fikcije, sli~nomnogim drugim umetni~kim ostvarewima s kraja dvadesetog veka.Ovde bi Murkokov Xeri Kornelius bio u svom elementu, Taranti-no bi rado maznuo pregr{t kadrova, a Lilu bi umrla od nepostoja-wa qubavi. Romantika, koje u kwizi uop{te nema, razvija se i gu{i~itaoca kao aura bolne nostalgije – sve ono ~ega vi{e nema, budise u ~itaocu i buni, prisiqava ga da se odredi prema Gradu poroka,prema o{troj, ekspresionisti~ki isklesanoj fikciji koja to vi{enije. îtalac odbija da prihvati stvarnost romana, ali naslovi udnevnoj {tampi prepisani su iz kwige. Deus ex literatura stvarasvet kona~nog suo~ewa sa zlom.

Tako se ovde ra|a novi ~italac, ~ovek koji zakora~uje u ro-man i ostaje zauvek u wemu, jer umetni~ka percepcija koju prezen-tira Baki} predstavqa usavr{eni model ~ulnog aparata, osetqivna do sada nevidqive frekvencije stvarnosti koja nas okruùje, paevolucija proisti~e iz kreacije, mutacija se aktivira i vreme ì-vqewa poprima novi zna~aj. Actio umetnika ima tu mo} da remodu-lira ìvu materiju. Kada nestane obrazac, ostaje improvizacija, aona je stvarawe sveta u trenu. Stoga je Novi Vavilon mnogo vi{eod alternativnog vi|ewa, on je konkretna intervencija koja na ~i-taoca stavqa teret odgovornosti s obzirom na isku{eno.

28

Jaroslav Supek: Oma` Maqevi~u

Miroqub Todorovi}

KOSMI^KA @UDWAPovodom izlo`be “Saìmawe„ Anice Vu~eti} u Galeriji Kulturnog centra Beograda, februar 2006

Video ambijent “Saìmawe„ Anice Vu~eti} vratio me je uranu, prvu fazu signalizma, u ~arovitu opsednutost kosmi~kim iastralnim:

Zale|ena krvi

pojmi{ li

zvezdana tama kolika je?

(“Planeta„, 1965)

Prostor, tama, mese~eve mene, kretawe planeta, san o zve-zdanom putovawu.

U radu ove umetnice ta kosmi~ka ùdwa fokusirana je naMesec, vodu i nesvesno (Id) u ~oveku.

Plodotvorno i vi{ezna~no proìmawe i zra~ewe slike,zvuka i pokreta.

Zamra~eni prostor galerije je Svemir u koji ulazimo znati-èqni i uznemireni. On uve}ava na{ ose}aj osame i bespomo}no-sti u kosmi~kim relacijama. Projekcija Meseca u wegovoj najsna-`nijoj (punoj) fazi, veliki okeanski talas koji preti da nas poto-pi, uz prigu{eni huk vetra i lelujave konture (senke) , ~as bele,~as crne, zarowenog qudskog tela, ~ine sve da posmatra~a upute na“otkrivawe i premeravawe„ wegovog sopstvenog unutarweg prosto-ra-svemira.

u tmu{i svemirnoj

san i ozarewe

talas koji nas preplavquje

jauk okeana

eros o~iju podivqalih

u neveri spava

ukradi zlatnu jabuku

iz mese~evog krila

31

cijom u prost simbol voda-mesec. Ovaj o~i{}en emocionalni nabojuvodi nas u rastvarawe i me{awe s elementom-praizvorom na{egpostojawa pa tako nudi i jedno jednostavno obja{wewe na{eg pri-padawa prirodi.

Uspostavqena napetost izme|u blago uzburkane povr{inevode i silne snage okeanskog talasa razre{ena je cikli~nim pona-vqawem ~ovekovog urawawa, rastvarawa i ponovnog ra|awa. Ovo jei osnovna poruka umetnice – ~ovek ne moè na}i oslonac u sop-stvenom autizmu, a ideja ~vrstine ustupa mesto ideji fluidnosti,~ime se poni{tava ~ovekova suprotstavqenost prirodi.

30

Anica Vu~eti}: Saìmawe

NAPALIO SAM SE

Dolepr{ali smo sa ùrke. Bio sam dobro nakva{en. Sawase raskuraìla i pru}nula u leìmir. Odatle me je klibere}i sejebozovno {acovala.

Napalio sam se. ûpko mi je odmah sko~io. Otkop~ao sam{lic i izbunario ga. Bio je tvrd i mo}an.

Skinuo sam dizelke i u~kuru{e, {inuo se u gnezdo i zajahaoje. Kad sam joj ga umuvao u macu zadovoqno je zagroktala.

Dugo sam je cepao. îm sam dao gol izvadio sam mi{ka, okre-nuo joj le|a i ubio sovu.

JEZIK, RE^ I PESMA(Fragmenti)

Pesni~ki jezik – neprekidna reinterpretacija jezi~kih znakova.

*“Bi}e je u svojoj duhovnoj i li~noj su{tini jezik.„

(L. Stefanini)

*Da li su, zaista, re~i postale “jednake stvarima„, i da li su

“ne-stvarne re~i postale suvi{ne„?

*Jezi~ko organizovawe i predo~avawe stvarnosno utemeqene

zbiqe u {atrova~koj pesmi.

*Dinami~ko shvatawe forme kwièvnog dela.

*O~itavawe vizuelnog zna~ewa.

33

U RASCVALOJ KRUNICI NO]URKAPrazan list hartije. Na stolu~a{a. Kupinovo vino. Snegnam se. Sa obrva topi. Tajnimbogazama. Pristiù zvezdari.Ti odgoneta{. Zmijskuko{uqicu. Na dan Stra{nog suda.Nebeske bezbo`nike. Moj usudleti zemqom. Vodom te~e. Najavqujenovo doba. U rascvaloj krunicino}urka. U oku raspomamqenogPrometeja.

**

*U za~aranoj sam zemqi.Pono} stiè. Lice joj nacereno.Qubavnica u mese~evom krilu.Zapomaè. Zapomaè. Sri~e{slogove jevan|eqa. Krv ti se.Niz lice sliva. Znak zablude.Moje su pesme. U plamenu.Zaludna je ùdwa. Mo}ni magnapu{ta postojbinu. Neko }eu svoju tamu si}i. U {krgere~nog boga.

[ATRO PRIÊ

U SKAXI

Moja jazbina je u Skaxi. Prifuram se prozoru i `draknem.Raja zuji, ladi jaja, kulira se.

Ma~or i ma~e tetovirani od radosti kisnu na klupi pred\urinom ku}om. Ma~or ne{to vergla. Razvukao labrwe od uva douva. Ma~e ga drì za {apu i pobo`no guta.

La}ano je {to tu ne pasujem. Nemam {e}ernu bolest. Ne go-tivim nikoga. Nisam tali~an, al nisam ni u bedaku.

Puca mi treger.

32

Vladan Stanojlovi}: Bez naslova

*Intencionalnost – bitna osobina qudske svesti.

*[ta bi bila ì`na ta~ka jednog pesni{tva?

*Stvar koja kre}e ka re~ima.

*Postvarewe stvari.

*Oìvqavawe, jezi~ko i zna~ewsko boga}ewe obezli~enih

elemenata svakodnevice u aleatornoj i {atrova~koj poeziji.

*“Bivstvovawe koje se moè razumeti jeste jezik.„

(Gadamer)

*Nerazmrsivi ~vorovi paradoksa u apejronisti~koj pesmi.

*Drama pisawa.

*U apejronisti~koj pesmi re~ je osposobqena da izraàva

zna~ewe koje wu samu prevazilazi.

*Da li je poezija “uvek obuzdavawe re~i„?

*Strah od re~i.

*Zna~ewski i oblikovni pomaci u jeziku scijentisti~ke pesme.

*[to vi{e skratiti rastojawe izme|u bi}a i mi{qewa.

*Gde je istina stvari?

*Da li je mogu}e govor do kraja materijalizovati?

*Igra je za ~oveka isto tako va`na funkcija kao rad.

*Eksperimentalno u umetnosti, (prema tradicionalisti~kom

vi|ewu), kao ne{to nerazumno, nerazumqivo, nepoèqno i opasno.

35

*Zavisnost vizuelnog zna~ewa od perceptivnih kodova.

*Pro{irivawe i produbqivawe zna~ewa re~i i otkrivawe

novih semanti~kih potencijala u apejronisti~koj poeziji.

*Prema strukturalistima: jezik je apstraktni sistem, a go-

vor – konkretna, fizi~ka realizacija tog sistema.

*“Ne postoji ni{ta izvan teksta.„

(Derida)

*Ka kristalizaciji re~i i slika u apejronisti~koj pesmi.

*Za Humbolta jezi~ka struktura je reverzibilno odre|ena

strukturom uma.

*Glasovno, vizuelno i prostorno zra~ewe znakova u signali-

sti~koj pesmi.

*Trenutak kada signalisti~ko delo osvaja prostor.

*Neiscrpna mnogolikost pesni~ke tvorevine.

*Re~ u stohasti~koj pesmi vra}ena svojoj neposrednosti i

puno}i.

*Zavisnost zna~ewa.

*Fenomenolo{ka poezija i te`wa da se opeva predmetnost

sveta.

*Empiri~nost jezika.

*Intuicija i imaginacija rasprostrte u vremenu i prostoru.

*Na{a spoznaja – tek jedna od mogu}ih spoznaja.

*Kako dospeti do unutra{we forme jezika?

34

*“Ukoliko kwièvna istraìvawa èle da postanu nauka,

ona moraju da za svog jedinog junaka proglase postupak.„(Jakobson)

*Planetarno iskustvo i planetarno mi{qewe posebno je iz-

raèno i nagla{eno ve} u ranom signalizmu.

*Stvarala~ka mo} re~i.

*Estetika diskontinuiteta.

*Kao da sama priroda govora nagove{tava iskonski ~ovekov

san i ùdwu za mo}i i osvajawe sveta bi}a i stvari.

*Re~ nudi istinu jezika.

*“Re~ vlada, re~ nadvladava pesnika.„

(H. Valden)

*Odnos jezika i metajezika.

*I pesnik i lingvist stvaraju jezi~ke sisteme razli~ite od

komunikacijski denotativnog jezika.

*Pesni~ki jezik – sredstvo izraàvawa i na~in postojawa.

*Apejronisti~ka pesma – suma organizovanih pesni~kih na-

petosti.

*U kojoj meri moèmo smisao prihvatiti kao konstitutivni

i nezaobilazni elemenat stvarala{tva?

*“Haos mora da prosijava iz svakog pesni{tva.„

(Novalis)

*Zagonetnost – osnovni pesni~ki fenomen po kome se poezi-

ja razlikuje od obi~nog govora.

(1975–1989)

3736

Miroqub Todorovi}: E-MAIL-ART

Zvonka Gazivoda

“CENTRIFUGA„

Pritiskao ga je besani umor. Put do wegove sobe, tri bagethleba u liniji, u~inio mu se predugim. Zato je legao tu, na dvosed,izvijen kao kroasana. Da je u pitawu ona prelivena ~okoladom,gwecavo bi se zalepio za pod, ako bi, traè}i udoban poloàj, paosa uskog leàja (Marfijev zakon). Ima ih stvarno raznih, puwenih{unkom i ka~kavaqem, posutih susamom, sa suvim gro`|em, preli-venih ~okoladom, puwenih ~okoladom... ili integralne kroasane,zanimqiva prevara jer je lisntao testo svakako napakovano pute-rom (zasi}ena mast) i nikakvo integralno bra{no tu ne moè dapomogne, odnosno odmogne u holesteroli~noj kalori~nosti.

Oglasio se crv-drv iz naslona dvoseda, crv drvojed. [kripu-}e mu po mislima, a misli {kripu}u telom, skockane u wemu kao ujapanskoj ku}i od papira koja i jeste i nije za{tita. On wome tuma-ra, povla~i papirnata vrata i pregradne klize}e zidove. Telo. Mi-sli. I on kao ne{to peto, odnosno tre}e, izdvojeno, posmatra~ ili,kako je on sam sebi ipak malo bliè srodstvo, zainteresovna stra-na koja sve to, s obzirom da je strana, posmatra sa strane. Tumarapo sebi, a onda seda na asuru, nogu prekr{tenih u kroja~ku pozu, ubelom karate kimonu (nepotrebni detaq)

U belom karate-kimonu, nogu prekr{tenih u kroja~ku pozu,sedi na asuri i pije zeleni ~aj (bogat flavonoidima). U japanskojku}i od papira. Sedi, kao misao u telu.

Posle par gutqaja, u finoj, beloj porcelanskoj {oqici,oslikanoj belim (?) pagodama, ugledao je jezero. [to je pribli`naodrednica jer ono {to je ugledao bilo je nekakvo gusto-te~no agre-gatno stawe koje kqu~a u trbu{astim plikovima. Zabacio je glavuunazad kao da }e da nategne pi}e iz neke fla{e. (Isparewa su gaudarila u nos.) Ina~e, sve ovo je posmatra odozgo, ~elom nadole,{to i proisti~e iz poloàja koji glava zauzima kada se pije ~aj.Na trenutak se ~ak, onako smelo, ponadao, pre pomislio, jer nada-we podrazumeva inferiornost, pomislio, da bi ta perspektiva mo-gla da ukaè na to da je on nebo!

Ova perspektiva moè da ukaè na to da sam ja nebo!U tom slu~aju, slika bi bila mirna i jasna, {to je ona ubrzo

prestala da bude. Kretala se pod wim, razlivala i o{trila. Morada je obletao iznad we, ~ak su mu i o~i zasuzile (kao kada vozi mo-tor). Jama ispuwena ìtkom i gasovitom supstancom nestajala je ivra}ala se, sinhrono okretima koje je pravio u vazduhu. Ti okretiu vazduhu su mu se dopali, dok nije nastupilo propadawe, pani~nodizawe, pa propadawe. U jedna od jezerskih prokqu~alih usta{ca,aligatorski razjapqenih. Nezahva}en vrelim kapqicama, vinuo seposledwi put i nekako nastavio daqe, a onda se krajolik prijatnoizmenio. Turbulencije prestale.

3938

Reed Altemus: Signalisti~ki strip

pojili surutkom dobijenom pri proizvodwi regionalnog sira, a ka-da je suzbijena gangrena krila, plave suze zaustavqene i vid se vra-tio u o~i, a on po~eo da se vra}a u (besmrtni) ìvot, prepisali sumu tri puta dnevno po komadi} sa}a tropsko-{umskog meda bumbar-p~ela i sirup od lekovite izvorske vode, ali, to su ve} drugi i tre-}i brend ovoga kraja (plus mraviwak koji se kombinovan sa imun-limunom koristi za ja~awe imunog sistema); krilo je ostalo crnozbog ~ega su, prema legendi, ovi mle~ni proizvodi i dobili imecrni an|eo; zgodna podudarnost je da su i ovce koje daju mleko crne;strogo ~uvana tehnolo{ka tajna je da sa sa ovim mlekom, u odnosu1:10, me{a i mleko mlekonosnog ovna ~ije se postojawe krije i ko-ji, mada na otvorenom, i u “humanim animalnim„ uslovima, ìvilaboratorijski ìvot.

U ovim izgubqenim selima pastiri umesto frulica svirajuharfe. êsti su i gostuju}i muzi~ki umetnici sa privremenom “ka-tedrom„ ovde, {to je velika ~ast i plus u wehovom si-vi-ju. To nezna~i da ove ovce igraju uz muziku (Bela ovca ponekad i zaigra, alividi se da joj nedostaju bubaw i bas, ina~e, kada god moè, Bela iz-begava da je striù pa ima frizuru kao Ximi Hendriks, da je stigaoda osedi), nego ovi ì(v)~ani tonovi uti~u da se mleko u vimenu“~e{qa„ na poseban na~in koji doprinosi prepoznatqivom, blago-reskom ukusu, i idealnoj izbalansiranosti hranqivih sastojaka, ta-ko da je sir sam za sebe gotov obrok, a {to je melodija lep{a, i bo-qe odsvirana, to je sutra sir boqi, otuda i postoji blago variraweukusa od ispa{e do ispa{e, {to raduje suptilna nepca; slatka pa-vlaka ovih ovaca, za koju bi Ben & Jerry’s i Häagen-Dazs sve dali daje imaju u svojim pogonima, stalno se samooboga}uje kalcijumom, poprincipu vrewa, i u sebi sadrì prirodnu kremastu aromu krema,izvrsna je sirovina za proizvodwu mle~nog sladoleda Crni An|eo1;i sir i sladoled se izvoze pa se u svetu prodaju na odeqenima deli-katesa ili u prodavnicima Caviar house po aerodromima, uz pâté defoie gras, su{eni bakalar, ~okoladne talire, marrons glacés, provid-ni liker od vanile kojim plutaju 22-karatne pahuqice zlata i ~ijufla{u pre upotrebe treba promu}kati da bi se zlatne ~estice rav-nomerno rasporedile i po~ele da padaju, kao u onim slatkim, ki~a-stim, hemisferi~nim ukrasima veli~ine pritiska~a za papir ({toje primewena umetnost ovog objet d’art-a, ali, ko jo{ danas pritiskapapir?), od pleksiglasa, u kojima, kada se istumbaju, padaju sjajne{qokice, pada “sneg„ na krovove minijaturnih ku}a, na balerine,fewer i klupicu u parku koji bi stali u kutiju {ibica...); lakosvarqiva, sveà surutka se moè kupiti samo ovde, s obzirom da jelako kvarqiva (kao {to je i isporuka jagoda, umo~enih u visokokva-litetnu ~okoladu i zapakovanih u jestivu kutiju od crne ~okoladeograni~ena na Pariz (Perote & Chocolat) zbog kratkog roka trajawa,sveè vo}e treba konzumirati u roku od 24 sata), ali zato, postojisurutka u prahu, umawenog dejstva, ali, i daqe visokokvalitetna.

Leta~ je ostavio zelena brda za sobom. Stvar izbora ili ve-tra koji ga je nosio. Usisala ga je praznina ispod litice koju jenadleteo.

41

Sada nadle}e neki brdsko-morski predeo. Na duga~kom, ka-menom stolu, prekrivenom {arenom plasti~nom mu{emom, u kor-pi od pru}a, ugledao je crno gro`|e! Slatko i na sam pogled. Odmase i teìne preliva se preko ivice, ali ne ispada, ka~i se zaru~ke korpe kao da ima trokraku udicu i kukice ribolova~ke vara-lice. Tek se poneko zrno, puno soka, otkine i padne na sto. Zrno je~vrsto, moè da podnese teìnu i do pet kilograma, a da se ne ras-pukne. Kotrqa se kao i svako zrno, vabi... On kruì iznad, pomalole{inarski... Uspeo je u niskom letu da se podvu~e pod pergolu ipoku{ao zubima da zgrabi jedan bogati grozd, ali samo je {kqoc-nuo zubima u prazno. Progutao je pquva~ku. Leteo daqe. I jo{ da-qe. Leteo. Stigao do uredno ure|enog vo}waka. Pti~ja perspekti-va naglasila je lepotu tog prizora. Pro{lo je vreme miri{qavogcvetawa i na malom, elegantnom drve}u, sa so~nozelenim listovi-ma, rodili su sjajni, krupni, bobi~asti plodovi, kore bogate esen-cijalnim, aroma-terapeutskim uqem. [ibovi i {ibovi sa limun-ùtim limunovima! Dokle god seè pogled, (l)imun. Prizor jo{lep{i od prethodnog, ali to bi sad moglo da se protuma~i kao: sla-dak limun, kiselo gro`|e.

A onda se pod wim ukazao – Izgubqeni grad

I sela. Prvo sela koja nadvisuju Izgubqeni grad. U brdimazelene livade, u zelenim livadama stada crnih ovaca (me|u kojimaje bela ovca crna ovca) od ~ijeg mleka se pravi nadaleko ~uven sir,kremaste teksture u centru, a krckave, kao prepe~ane korice, kojimiri{e na orahovinu i trave jer, zapre~en letvicama od oraha, pardana zri na kamewu, u plitkom potoku kojim proti~e lekovita iz-vorska voda-travarica – u woj ima vi{e vrsta biqa nego u benedik-tincu – i sa sobom odnosi surutku koja se na kraju toka fla{irakao panacea; pri sirewu i oblikovawu, u sir uvek ulete plemenitemu{ice oko kojih se stvore fine grudvice, ukusa sli~nog pista}i-ma (u siru sa pista}ima), sa blagotvornim dejstvom na crevnu flo-ru; na kraju manufakture, sir se vaqa u sveèmleveni divqi crnibiber, takozvani mravuqak (jer je nekoga podsetio na mrave), napr-skan cvetnim nektarom (ina~e, ovde ima toliko nektara da se kata-starska mera za premeravawe poqa i livada zove nektar, nekt-Ar),tako da su slani, slatki i quti ukusi ovog sira promenqivog prav-ca pa degustatori ni ne poku{avaju da ih razdvoje nego se slano-slatko-qutkasti {mek karakteri{e kao “blago reski„, teksturakao “prirodno topqiva„, jer se u ustima topi kao sladoled, a opetzadràva osnovnu ~vrstinu, a “slobodni utisak„, mo`da i najzani-mqivija odlika, ocewuje da je ovo “sir zdravog zadovoqstva„; zovese Crni An|eo, verovatno zbog boje mravuqka i neodoqivog ukusa,ali anegdota (na etiketi) pri~a druga~ije. Jednoga dana, pre mnogogodina ({to moè da zna~i i vekova), pas ov~ar, koji ~uva stado,krenuo je katunom da privede zabludelu (odbeglu) belu ovcu da bikod belog orla (kako se naziva jedna prominentna stena) na{aosurvanog An|ela bez svesti, mladog kao mladi sir, tako i belog, iz-uzev desnog krila koje mu je bilo polomqeno i ve} po~elo da crni.Doneo ga je u zubima kao aporteri krilatu (pernatu) divqa~. An-|eo je bio u bunilu i sa visokom temperaturom. Na oro{eno ~elosu mu se lepile zlatne kovrxice (staromodne sladuwave ilustraci-je na nekada{wim bombowerama vape za ovakvim prizorom, a pone-ka ne`na osoba nad wim). Je~ao je. Ledeni prsti su mu se ko~ili, aoko glave se ocrtala prstenasta, ali prete}a magla. Ispod trepa-vica je polako po~ela da curi plava boja... O~i. Nedequ dana su ga

40

1 Gotov je i recept za ~okoladu “Crni An|eo„, jedinstven proizvod na svekoli-kom trì{tu, radi se o crnoj mle~noj ~okoladi, {to su ina~e dva razdvojenaproizvoda, me|usobno suprotstavqena, a koja nije wihova dvoslojna crno-mle~-na kombinacija, nego unutra{wi sliv; u kvalitet i ukus ne treba sumwati.

Franko Bu{i}

STOHASTI^KI HAIKUvijori kravaarhitektova motikapqunula travu

pasta paradeweguje nosa~evumatricu metra

pritvor priredbestubi{tem leopardaagrar prelomio

wu{kalu metkafalsificiraju kowamedvje|e ga}e

jarkom jaha~ajarac je doseliomrtvu malinu

ladica nomadatuberkuloznu strujuvu~e tu~om

{umom pupkaproplavila neznatnolampu u nokat

tlak toboganapovequ likvidiraonesre}a lakta

leptir odsustvomodjek pripisaodahu kaktusa

43

Rivijera! @ene! Visoke ène {etaju. Visoke kao nema~kedoge, tako i stupaju, jako i graciozno. Bele kao argentinske doge.More. Voda! Prelama se providno, tirkizno, i, kao morski vodo-pad, spu{ta u {irokim, ali prete`no niskim, bezopasnim, kaska-dama ({to pruà neverovatne, nove mogu}nosti za vodene sporto-ve), u wu urawa i iz we izrawa radost, talasi se pene kao smeh {tostiè sa plaè i od hotelskih sobarica. Kroz visokospratne pro-zore soba one tresu ~ar{ave, bele kao zavese i ispale preko sim-sa kao zavese povu~ene vetrom, prosipaju se ~ar{avi po fasadi,beloj i uzidanoj kao arapska sela bela kao arapski zubi beli kaomeso kokosa belog kao ~ar{avi. Tresu sobarice ~ar{ave i bri{uzelene listove palmi pro{trkqalih kroz podove i tavanice soba,i kristalno se smeju, a ponekad sa palmi uberu kokos i bace ga sa tevisine da se razbije o zemqu, pa`qivo, da nekoga ne pogode, sa na-merom da nahrane ma~ke koje se odmah stvore, tu dole, i poliù ko-kosovo mleko, jednostvano, ma~ke su ma~ke, oboàvaju mleko, a po-nekad sobarice, kada, kao trenutno, nemaju puno posla, sednu viso-ko, sa jednom nogom preba~enom preko belokamene, tesane ogradeterase, visoko, kao da sede na katarkama, i same posr~u kokos uzkri{ku ananasa natopqenu rumom; klate preba~enom nogom i peva-ju kao ptice peva~ice, atmosfera je mediteransko-tropska, poveta-rac ~e{ka, a leta~ leti kao nikada u ìvotu, zapravo, kao nikada,svestan da nije video ni deseti deo onoga {to nudi IzgubqeniGrad... A onda ga je jako svetlucawe sa bele pe{~ane obale tako za-bqesnulo da vi{e nije video ni{ta, samo je osetio jak udarac, su-dar sa ne~im od ~ega je imao utisak da mu je momentalno isko~ilavelika ~voruga. Po~eo je da (pro)pada. U susret mu je i{lo tlo, aliod privremenog slepila nije ga video kako nadire. Ose}aj mu je do-nekle bio poznat, samo {to je ovaj banxi skok dugo trajao.

I daqe pada. Od wega je brè samo vreme koje mu izmi~e.Mogao je da se raspla~e kao dete. Be} se ukakio, kao dete, reakcijana situaciju u kojoj se na{ao. Strah. Na par metara je od zemqe, itu ga je zadràlo drvo. Zapleo se u wegove grane koje su ga, nepo-vratno, pocepale. Kao da je naleteo na ma{inu za fronclawe papi-ra, uni{tavawe poverqivih dokumenata.

Bolno izlomqen, zapravo, skrhan bolom (fizi~ki), uvideoje da je bio beli zmaj koji se pu{ta, slab, kao da je od pirin~anog, ane japanskog papira {to se pravi od like papirnatog duda. Zmaj ko-ji nije na vreme shvatio da je ve`bawe majka – kako u~i guru GalebXonatan Livingston i wegovi lupinzi.

Eh, da mu je sada malo one iscequju}e, crnoan|eoske surut-ke... mo`da bi se i oporavio, ovako...

Beli Zmaj – Crni An|eo. Crn trn – Ruà crvena. No` za pi-sma je poluno`. Zdravqe ~eka da bude naru{eno. Roletne su |avo-lov izum, pretvaraju dan u no}. Karneval je potekao iz Baije, a pro-slavio (ga) Rio... tako to ide. Re~ni rakovi u reci su znak da je vo-da ~ista za kupawe, ali i hladna.

ûo je zvuk koji prati fraìlni komad dok prelazi u krho-tine. âjna {oqica se posle dugog i slobodnog pada slomila u pa-rampar~ad. Kao da je um prisutan koji sekund duè od tela, bacilaje pogled za kraj

Posledwe ~ega se se}ao je gnezdo kosa me|u grawem, tu, predwegovim nosem, a onda je izgubio svest.

(Odlomak iz romana)

42

rù nad osamom u èlucui vragom u {ipra`ju razo~arewa

Krist je egoistvi~u

BORBA S JEZIKOMkri~avo krièvi svijetlena kiseloj ki{i urbanosti

truli mi ustajala misao

borba s jezikom:poezijaili felacio u limuzini

SUCI SUCIMA

Obi~no obi~aji obijaju o~wake okrutnima.Ovuda odlaze o~ajnici,O~ekuju}i osvetu osu|enika:Okrutno osu|enih, opako ozlije|enih.Osveta odmah!

(zapis iznad ulaza u tunel “O„ kroz koji nakon smrti putuju du{e sudaca i tuìteqaosu|enih zbog svojih presuda)

Kad brat ubojica brata ubojicu na smrt osudi zbog ubojstva, ne-besa se otvore i poglavar svih sudaca doìvi ekstazu masturbacijom.“Te}i }e krv i sperma! – izusti nagon zvijeri u ~ovjeku i po~e pqusakmlije~nobijele ki{e prouzro~ene poglavarovim orgazmom. Ple{usuci u transu se tresu}i. Razjapqenim ~equstima zijevaju i poùdnoih ustremquju ka nebu, ne bi li uhvatili koju kap tog prosvjetqewa{to posla im ga poglavar. Gutaju, `va}u, mqackaju. Svoje sviwske wu-{ke oblizuju jezicima na kojima je istetovirano: “SVJETSKO PRA-VO JE PO UZORU NA STARORIMSKO PRAVO„.

“Sve je to pravda!„ – kaè krvnik povijesti, ma{u}i svojomsjekirom u animiranim filmovima za pred{kolsku djecu. Osu|en nasmrt, osu|enik kle~i. Krvnik se smije. Dijete navija. Sjekira sje~eustreptali zrak. Otkotrqa se odsje~ena glava stubi{tem plesne

45

VILICA NAD @LICOMwi{u se zmajevi plijesniwi{u kao konobaricei tramvaji zagreba~ki i sarajevskiu kojima sam se {vercao iz inatai koji {verca{e menesa srebrnom vilicom zabodenom u stomak

wi{u se parni strojeviwi{u se bageri novobogata{amigoqe ~eli~ne zvijerigr~e se i smijuplodnim wivama izvorskoj vodi– gra|evinskim zemqi{timagr~e se i smijusa srebrnom vilicom zabodenom u stomak

wi{u se ~empresinad grobovima zaboravqenih pjesnikawi{u se budu}e kwigeobveznice ra~uni i prora~uniwi{u se povijesna stablasa srebrnom vilicom zabodenom u stomak

wi{e se srebrna vilicawi{e nad ustreptalom `licom

APOKALIPSA IVprizivaju rogatog Belzebubaporezni obvezniciu i{~ekivawu naplate

Krist je egoistvi~u

sve bi {epave kurvepospremio u ladicesvoje obraneu ladice impotencijei analne preosjetqivosti

cjelokupno zrakoplovstvosvi krilati `drijepci

44

Du{an Vidakovi}

NOVI @IVOT SIGNALIZMA

Vreme signalizma / The Times of Signalism, Dru{tvo umetnika signalista, Beograd, 2006.

Tokom prethodne dekade signalisti su uobi~ajili da, barjednom godi{we, posredstvom specijalizovanih almanaha, ~esto{tampanih i kao separat uglednih srpskih periodikuma, ponudeprofil kreativnog stawa svog stvarala~kog pokreta, opipaju mupuls. Nedavno se tako pojavila mo`da i najambicioznija publika-cija te vrste Vreme signalizma, prethodno, na izmaku 2005. godine,objavqena uz nikad boqi ni{ki kwièvni ~asopis Gradina. Na220 stranica, ovde je pedesetak autora, na izvanredno ubedqiv i uz-budqiv na~in, demonstriralo vitalnost ideje sa kojom se pesnikMiroqub Todorovi} posve}eno nosi ve}, bezmalo, pola stole}a.Razume se, ~itav projekat je, kako mu i dolikuje, opremqen bele-{kama o svim zastupqenim stvaraocima, kao i podrobnim bibli-ografskim podacima o novim izdawima, odnosno novostima iz le-gata signalizma u Beogradu, Ni{u i Novom Sadu kao i Signali-sti~kog dokumentacionog centra koji danas broji ve} vi{e od trihiqade jedinica.

Nakon prolo{kih Todorovi}evih autopoeti~kih misli, na-stalih u periodu izme|u 1975. i 2003. godine, ovu publikaciju su-{tinski otvara akribi~no dokumentovan pregled istog autora oprelomnom uticaju signalizma na Marinu Abramovi}. Kao {to jepoznato, ova danas planetarno slavna performerka jednu od bitni-jih raskrsnica u svojoj karijeri je imala prilikom susreta sa sig-nalizmom, krajem {ezdesetih i po~etkom sedamdesetih godina 20.veka, u fazi kada je jo{ slikala oblake i glomazne ènske figure.O tom herojskom dobu, sa puno emocija, svedo~i i grafi~ar i multi-medijalni umetnik Zoran Popovi}, pored Spasoja Vlaji}a, jedan odprvih koji je svojevremeno stao iza Todorovi}eve doktrine.

Na ove, nose}e, priloge izvanredno se nadovezuje mo`da inajseriozniji domet Vremena signalizma, inteligentna raspravaIlije Baki}a o mogu}im pravcima mewawa pokreta u, netom na~e-toj, eri suprematije elektronskih komunikacija. Uostalom, auten-ti~na misija signalizma i jeste bilo orkestrirawe umetnosti, sajedne, i modernih nau~nih metoda, sa druga~ije/iste strane. A darevolucionisawu individualizovane kreativnosti sa pozicijaprirodnih nauka i daqe, ima mesta, potvrda su par eseja ~lana re-dakcije Kwièvnih novina i pionira netvork strategija u doma}ojliteraturi, Milivoja An|elkovi}a. Wegovi uvidi o novim pro-storima interaktivnosti koje otkriva pisawe na struju i pri~e izdigitalne civilizacije Andreja Ti{me, krunisani su o~aravaju-}om sveìnom koju u opservacije unosi podgori~ki veteran, akade-

47

dvorane u kojoj krvnici ubijaju ubojice zbog ubojstava. Neobi~nisnovi, nastrana stremqewa – sastavni su dio obuke djeteta u suca.

Egoizam, ekscentri~nost, narcisoidnost – zmije su gnijevaskrivene pod kovrxastobijelom perikom. Nije li to perika pravdekoja bi trebala suca u~initi ènstvenim, pridaju}i mu neobi~noplemenit izgled, prikrivaju}i wegove bijesne karakteristike okor-jelog le{inara? Nije li taj puder – {to pada sa perike po crnoj,krvni~koj odori – osu{ena i u prah pretvorena koà, oguqena saprostitutki osu|enih zbog tantri~kih ~arolija? Nije li ta perikamaska, persona {to trebala bi skriti suca sucima od su~evih ro|a-ka zbog potencijalne odmazde? Nije li ta perika, vlasuqa, tupe – si-lom ostrièna kosa sa djevoja~kih kostura u nacisti~kim logori-ma? ...Di{e li ti koà pod tom perikom, o xelatu ozarena lica?

Sve u jednoj slici, sve u jednom slovu. “S„, kao SMRT. “S„ kaosrp kojim se skidaju glave. Silujte slijepci starice u sudnicama.Neka suci masturbiraju svoje sultane. Kad je ve} orgija{tvo pravdeuzdignuto na razinu sredwevjekovnog inkvizicijskog po{tewa, nekai orgija{tvo nepravde zapawi svijet prefiwenom nastrano{}u.

(Okru`ni zatvor Zagreb, koncem 1995.)

46

FrankoBu{i}:

Tango

Spli}anin Franko Bu{i}. kada wihov o~aravaju}i talenat prido-damo akademskom autoritetu, u posmatranom izdawu, nakratko od-sutnih sveznadara signalizma dr Milosava [uti}a i dr MilivojaPavlovi}a, jasno je da Miroquba Todorovi}a nisu slu~ajno svoje-vremeno podràli doajeni doma}eg nadrealizma Du{an Mati},Oskar Davi~o i, vi{e od svih, Qubi{a Joci}.

Ili, da se posluìm re~nikom s po~etka ovog zapisa, opipa-vawe pulsa je uspelo. Apsolutno. Signalizam je itekako ìv. âki ìvqi nego ikad. [to }e, daqe, re}i da je vreme signalizma sva-ko, pa ~ak i ovo, takozvano na{e za koje smo, u klimaksu nihilizma,sigurni da ne ume pripadati nikome.

U KONTEKSTU SVETSKE NEOAVANGARDE

Ilija Baki}, Zvonko Sari}: Preko granice

milenijuma, “Feniks„, Beograd, 2005.

Kada je, pre vi{e od ~etiri decenije, impresioniran Kan-dinskim, ranim Mondrianom i, posebno, Mi{oovim ta{izmom, ma-{tao o fuzionisawu prirodnih nauka sa lirikom, beogradski pe-snik Miroqub Todorovi} verovatno nije ni slutio da }e, iz tihneizvesnih serpentina duha, izrasti dugove~an i plodotvoran au-tohtoni stvarala~ki pokret srpske kulture. Re~ je, razume se, osignalizmu povodom koga je, od sredine prethodnog veka, pisano ipuno, i stru~no, pa i kontroverzno, ukqu~uju}i i minucioznu dok-torsku tezu poznatog poqskog pesnika Julijana Kornhauzera odbra-wenu na, maltene mitskom, Jagelonskom univerzitetu u Krakovu1981. godine. Ipak, ono {to u pri~i o signalizmu najvi{e imponu-je jeste permanentno zanavqawe wegovog aktivizma oli~eno u ~i-wenici da Todorovi}eve strategije doìvqavaju drugu mladost ineo~ekivana ~itawa u radovima mase novih i svestrano obrazova-nih autora. Taj talas budu}nosti suvereno predvodi dubl vojvo|an-skih neoavangardista, sada ve}, sredwe generacije – Vr{~aninIlija Baki} (1960) i Zvonko Sari} (1963) iz Subotice.

Jo{ pre desetak godina wih dvojica su, udruènim snagama,napravili i samizdatski publikovali inventivu, koliko i dru-{tveno angaòvanu zbirku vizuelne poezije “@elite li besplat-no da letite?„. Do tada znani prevashodno po nau~no-fantasti~kojprovinijenciji (Baki}), odnosno bitni~koj auri (Sari}), ovim na-slovom oni su dali otkrivala~ki doprinos svom kredu, ali i samomsignalisti~kom pokretu. Potom je usledio niz novih kwiga, eseja,prikaza, javnih istupa kojima su se wih dvojica etablirali kao do-stojni ba{tinici Todorovi}eve neutoqive èqe da se kompromi-tuje tradicionalno.

Potvrda takvog statusa je i promi{qeno koncipirana kwi-ga ogleda ovog dueta “Preko granice milenijuma„ koja iza uvodnog,zajedni~ki potpisanog, programskog zapisa “Lakim korakom u svimsmerovima„, donosi jo{ tridesetak tekstova ravnomerno raspode-

49

mik @arko \urovi} ili mr Du{an Stojkovi}, osvetqavaju}i sig-nalizam iz novih uglova kao govor ùdwe. Za signalizmu svojstvenpolemi~ki ton ovog puta su se pobrinuli provereni majstori po-lemike Dobrica Kampereli} i Jaroslav Supek.

Teorijsku ravan Vremena signalizma potpunom ~ini natpi-sivawe beogradskog pisca i slikara Slobodana [kerovi}a sa ured-nikom neoavangardne ameri~ke revije Xtant Ximom Leftvi~em, ko-jeg je i preveo na srpski. I, ina~e, sjajnom lawskom zbirkom stiho-va Indigo, uz jo{ par, ovde publikovanih, radova, [kerovi} se su-periorno preporu~uje kao signalista koji, sa lako}om i eleganci-jom, lucidnim opservacijama, uspeva da pro{iri nadle`nosti po-kreta kojem pripada. Wegov anga`man u 2005. godini me navodi najednu, mo`da i jereti~ku, pomisao da bi pored svih koje ve} egzisti-raju, mogla postojati, recimo, i nagrada za najzna~ajnije domete uoblasti signalizma tokom 12 meseci, ako ne ve} i za ìvotno delo.

Kona~no, vratimo se samom sadràju, The Times of Signalism,posredstvom niza kriti~kih prikaza, prati teku}u kwièvnu i li-kovnu produkciju, me|u kojima se izdvaja istraìvawe novosadskogistori~ara umetnosti Save Stepanova o delu Andreja Ti{me, jed-nog od najprovokativnijih neoavangardista ovog dela Evrope. Pri-vla~no je i bogatstvo signalisti~kih ideja primewenih u poeziji(Ilija Baki}, Dobrivoje Jevti}, Robert G. Tili) i prozi (DraganMandi}, Bogislav Markovi}, Zdravko Krstanovi}, Du{an Stojko-vi}), no, kao po pravilu, najoriginalniji dometi su dosegnuti u vi-zuelnim pesmama koje su uverqivo legitimisale i internacional-ni renome pokreta. Ovom prilikom srpskoj publici su se, poredostalih, predstavili i poznati multimedijalista Fernando Agi-jar, prva dama italijanske akcione poezije Karla Bertola, tvoracspacijalizma Pjer Garnije, dok su nema~ki autoriteti Klaus Grohi Klaus Peter Denker poznati i mawe verziranim pristalicamainovativnog u pisawu/vizualizovawu. Tu su i nezaobilazni osni-va~ Masarikove akademije, êh Miroslav Klivar, odnosno galeri-je Milan Art Center, Ru|ero Ma|i, pa onda moskovski poliglota Vi-li R. Meqnikov, mejl-artista Kei~i Nakamura iz Tokija, kao istari znanci Klemente Padin, pokreta~ revije Ovum 10 iz Monte-videa, i italijanski bard eksperimenata Mikele Perfeti. Iz za-ostav{tine Rusa Henriha Sapgira prezentovani su wegovi stvari-zmi, a briqantan, desetogodi{wi mejl-art/e/fakt Atomska bomba

su, u dve/~etiri ruke, izloìli doma}in Todorovi} i [ozo [ima-moto koji je, sredinom pro{log veka, inaugurisao prvu japanskuneoavangardnu grupu Gutai. Uz navedenu elitu pravoj aromi su do-prineli i urednik va{ingtonske izdava~ke ku}e Anabasis, TomTejlor i [igeru, netvorker iz Tokija.

Vreme signalizma, almanah za dugo i odano ~itawe, kao pre-poru~uju}i adut signalizma upu}uje na sposobnost wegovog tvorca,Miroquba Todorovi}a, da svojom hipnoti~kom pozitivnom energi-jom obeleì i privu~e veliki broj novih i vrednih imena. Upravota wegova, od sujete oslobo|ena otvorenost za inspirativne ten-dencije, ~ak i kada mogu po}i u pravcu revalorizacije nekih signa-listi~kih na~ela, doprinosi da ova samosvojna stvarala~ka avan-tura srpske kulture deluje bodro, podsticajno i nakon tolikih me-na i gu`ve svakovrsnih izama unakrst civilizacije. U tom kontek-stu nemogu}e je ne apostrofirati i neke od mladih lavova koji suna najta~niji na~in protuma~ili Todorovi}evu poruku, a to su, presvih, Zvonka Gazivoda, Viktor Radowi}, Oliver Miliji} ili

48

kqu~uju}a, pola, zapravo, principijelno kompatibilni, nu`ni je-dan drugom, sveproìmaju}i.

Napred navedeni uvidi umnogome duguju impulsu koji su au-tori dobili iz debata Miroquba Todorovi}a publikovanih u we-govim kwigama “[tep za {umindere„ i “Pevci sa bajlon skvera„pre vi{e od dve decenije. Kada se tome doda Baki}evo i Sari}evopouzdano poznavawe konteksta svetske neoavangarde i multidisci-plinarni pristup, onda je i sasvim o~ekivano {to su obojica uspe-li da ve{to prevrednuju univerzalne standarde umetnosti, ali idrugih domena civilizacije.

Presudan efekat tog, uspe{no izvedenog, zahvata leì uistini da su i Baki} i Sari} stvaraoci koji i konkretnim li~nimdelom umeju itekako ume{no da prakti~no demonstriraju to o ~e-mu “teoreti{u„ {to najre~itije potvr|uje vi{e od 20 wihovih vi-zualija {tampanih uz ovoj rukopis. Osim toga, tu je sjajna predi-spozicija da je ovde re~ o izvanredno kultivisanim li~nostima ~i-ja misao obazrivo, ali ne i boja`qivo analizira fenomen koji jeodabrala. Nije ih komplikovano i naporno slediti, {to je kvali-tet koji se ne postiè sam-od-sebe, ve} se sti~e istinskom, raste-re}uju}om erudicijom koja nije sama sebi svrha, nego je posledicadugog i ozbiqnog procesa. Stoga im se veruje ~ak i ako se, katkad,na prvi pogled, zapletu u koliziju. Iz vazda solidne gra|e Baki-}evih/Sari}evih argumenata proisti~e jezgrovitost zakqu~aka dokojih nas vode u finalima svojih zapisa ~ija je temperatura uvekdiskretno povi{ena.

Naravno, svoje stavove oni su izda{no nadenuli nizom kri-ti~kih prikaza kwiga kao {to su “@e| gramatologije„ MiroqubaTodorovi}a, “Avangarda, neoavangarda i signalizam„ Milivoja Pa-vlovi}a, “Indigo„ Slobodana [kerovi}a ili almanah “Signali-sti~ka utopija„, a zatim i ogledima o stvarala{tvu Qubi{e Joci-}a, Slobodana Vukanovi}a... Ti prilozi ovde nemaju ulogu istica-wa vrednosnog suda o posmatranom radu, ve} su neka vrsta transmi-sije kojom Baki}/Sari} posreduju javnosti svoje esteti~ke uzuse.

Sve izneto ukazuje da su se Bana}anin i Ba~kanin u istra-ìvawa {irom signalizma, ~ak do uspostavqawa otkri}a koja do-vode u druga~ije relacije pojedine aksiome, upustili nakon deli-katnih pripremnih radwi sa pogledom na op{tekulturne vedute.Mada ni Baki}, ni Sari} nemaju formalno literaturno obrazova-we, sklad wihovih zapisa neretko prevazilazi manire popularnogpisawa primu~u}i se akademskim standardima. Taj kompliment navidelo izvla~i i jednu od malobrojnih zamerki kwizi “Preko gra-nice milenijuma„; jer u zale|u wenih tekstova izostaju fusnote ko-je bi, kao danas omiqene informacije o “prijateqskim„ linkovi-ma na kakvom Internet-sajtu, povukle ~itaoca dubqe u (beskraj-nu?) spiralu interaktivnih autorskih asocijacija u kojima se i ni-je uvek neophodno i mogu}e razbarati na “prvo ~itawe„. Ovo timpre budu}i da su oba pisca vrlo sklona da se povedu za “znakovimapored puta„, da ~ine digresije od markiranog pravca {to je, uosta-lom, i neophodno o~ekivati od istinskih signalista kojima, tako-re}i, ni jedna granica nije dovoqna. Pritom, mo`da i usled nedo-statka pouzdanog oslonca, Sari}evi izleti ovakve vrste su u~esta-liji i odva`niji, dok su Baki}evi precizniji i upotrebqiviji, ne-retko zasnovani na wegovom briqantnom poznavawu medija.

Me|utim, u su{tini, bez obzira kolike iskorake kojekuda~inili, oni obra|uju isti teren, gde }e jedan, ukoliko ne{to u svo-

51

qenih izme|u Baki}a i Sari}a i, dobrim delom, ve} publikovanihu doma}im dnevnim listovima, odnosno specijalizovanoj periodi-ci. Povezani zajedni~kim imeniteqem – analizom mnoìne aspe-kata signalizma – oni za referentnu i vrlo zahvalnu ta~ku isto-vremenog “zavirivawa„ i u ju~e i u sutra pametno upotrebqavajuretku ìvotnu egzotiku kakva je razme|e milenijuma. Makar bi ta-ko odabran reper, pogotovu u Srbiji, mogao patiti od balasta na-silu-Boga fabrikovanih, {tavi{e neukusnih konotacija, u ovomslu~aju se ispostavqa kao sre}an izgovor za “podvla~ewe crte„. Asignalizam se ukazuje u neo~ekivanom, no vrlo logi~nom obli~jukao interkontinentalna pojava koja, od kosmopolitske, klizi kaantiglobalisti~koj prirodi, dokazuju}i da su ta dva, prividno is-

50

Klaus Peter Dencker: WINE II

Xim Leftvi~

TEKSTOVI SMRTIpotreban mi je prostor da mislim, tekstualni prostor, tek-

stualna pozicija gde je mi{qewe dozvoqeno. to je uvek teritorija,bilo koja vrsta pisawa, i uvek isti~emo zahteve i preuzimamo svo-je rizike. ne èlim da to bude lako ili bezbedno, to uvek postanenevredno vremena i truda potrebnog da se tako u~ini. ponekad ose-}am kao da nisam dovoqno dru{tven (ili u najmawu ruku ne identi-fikujem sebe takvim izrazom) da bih tu vrstu delawa u~inio traj-nom. ne bih u~inio napor da predstavim sebe u privla~nom svetlu.u stvari, teìm da predstavim sebe u preterano neprijatnom sve-

tlu, kako bih otvorio prostor i slobodno vreme za vi{e rada. sviovi tekstovi i slike jedva da su dovoqni nusproizvodi rada. Oni suneophodni, nema na~ina da to izbegnem, ali tako|e su ni{ta mawei smetwe. postaju zavodqivi, zavodqive maske, i mi zaboravqamo{ta smo radili dok smo podu~avali sebe kako da ih napravimo. savovaj rad je uvek o transformaciji – transformaciji sopstva, onoga{to èlimo da kaèmo, ali sopstvo i svet se presecaju neodvojivo,pa bismo mogli isto tako lako i precizno da kaèmo transforma-cija sveta. kada je breton suprotstavio “promenite svet„ (markso-vo) i “promenite ìvot„ (remboovo), svima nam je u~inio zna~ajnumedve|u uslugu, zato {to nam je omogu}io da zamislimo ove dve ak-tivnosti kao razli~ite. trebalo bi do sada da znamo da, da je li~noje politi~ko bilo kqu~, da je materijal ono duhovno, iskustveno i

53

jim opservacijama i propusti, biti, verovatno i nehoti~no, nado-puwen od svog saputnika. I takva {armantna uzajamnost, pogotovuna opusto{enoj spisateqskoj sceni Srbije, gde su pokvarene ma{tezao{trene do besmisla, akt je vredan specijalne naklonosti. Ho}ure}i da, uprkos tome {to je linija razdvajawa izme|u Ilijinog iZvonkovog potpisa sasvim nedvosmislena, dragoceni duh koautor-stva, uz pozitivnu signalisti~ku sabornost u kojoj je nastao, navo-de na nadu da su projekti kao {to je roman “Gluho doba„ nadreali-sta Aleksandra Vu~a i Du{ana Mati}a, od pre sedam decenija –jo{ uvek realni.

Dakle, fokusiraju}i ìvotnu i, woj naspramnu, stvarala~kustvarnost iznutra, iz pozicije neposrednih u~esnika i svedoka,Ilija Baki} i Zvonko Sari} su kwigom “Preko granice mileniju-ma„ stvorili sadrìnski, konceptualno i tehni~ki nepatvorenful-signalisti~ki, sloèn i provokativan artefakt. Nesumwivo jeda }e, u vremenu koje dolazi, biti u poziciji da se, upravo po wemu,ravnaju mnoge akcije va`ne za signalazim. [to }e re}i: za sve nas.

VOLUMEN SMESTA(signalisti~ki haiku)

Primopredajnihor pojedina~nosti

rasu|ivawa.

Liè kap smislauz ki~mu krasnopisa.

Volumen smesta.

Pesmi~ak sop}ena sestri}e sekunde.

Hm, prepreda se.

Pripitomitiiskompromitovane

nagove{taje.

U ime do{logpoentirati {utwom

o pronicawu.

Unakrst muwajupiterskih rasuda –

utvare fraza.

52

John M. Benett –Jim Leftwich:

Pesma

Tamara @iki}

ZAPR[KAi modra koàbeli pas dlanoveglad bez pravila podigni perje sa zemqe!stavi sozaprì dok je vru}e

kaù zidovi pe}ina gube putokaz kopqe mu u grudimaa ja sam samo uko~ena

AOvo je A koje laè da je beloAko mu senku evo gaAAAAAAAAAAIliRembov{tinaAAAAAA

WITHOUTTmurni dan prerasta u no}. Bluza se raskop~ala. Ovaj put,

malo smo prestali. Ne okre}i se, sudari}e{ se sa ro|enom senkom.Kreni za golubovima. A mravi nas napadaju. Braon i zlatni. Pla-va. Gordi smo, kao da imamo zbog ~ega. Kola~i}i sa ukusom mento-la, komercijalna prevara i zbog prihvatawa, glavoboqa. Nervozau prstima, prespori za izraàvawe. Pobe}i na boqe mesto, uz Ksa-lol. Ponovo komercijala. Pr{tim. Po nedavno otvorenom ki{o-branu. Drhtaj ekrana. Enter. Bez SAVE.

55

pragmati~ko. transcendencija je skra}eno pisawe za transforma-ciju, i kroz diskontinuitet razmi{qawa mi smo je zamislili kaokraticu – gore od toga, u stvari: zamislili smo transcendencijukao ciq, dok je ona u najboqem slu~aju skra}enica, jedva ~ak i na-gove{taj. nekoliko hiqada godina ranije kotao mediteranske du-hovnosti proizveo je ~etiri tradicije propitivawa ovih stvari.jedina koja nije devoluirala u institucionalnu religiju bila jehermetizam. hermetizam za svog glavnog stanara ima neophodni an-ga`man procesom transformacije, i opaàji procesa ne prepu{ta-ju se lako institucionalnoj formi. religija, ukoliko malo rasteg-nemo taj izraz, hermetizma je umetnost – umetnosti kolektivno.praktikovawe poezije je duhovna disciplina du` ovog puta. ovo jejo{ uvek prili~no dobro ~uvana tajna – uglavnom zbog toga {to ni-ko ko to ve} ne zna najverovatnije ne}e poverovati ni jednoj re~i otome. sre}ni smo, u veoma prakti~nom smislu, zato {to smo odba-~eni kao zalu|eni u ovom pogledu. to je zaista jedini razlog zbogkojeg ova arhai~na, paganska praksa ostaje ìva i otvorena za nas.

(S engleskog: Slobodan [kerovi})

54

Tamara @iki}: Rems alibugzi

Dragan Mandi}

ZAZIDANU zazidanoj odaji krenula je promaja. Najpre je, gotovo kra-

dom, pomerila zastore. Onda je, postaju}i sna`nija, zawihala lu-stere. Nije po{tedela ni svileni sag na podu. Po~ela je da preli-stava papire na vazda neurednom pisa}em stolu. Okomila se i naotvorena vrata ormana, pomi~i}i ih tamo – amo. Na kraju se nijeznalo da li }e i{ta ostaviti na miru, jer sad je ve} bila sasvimsna`na. Sru~ila se na mene. Prokleta promaja dolazila je odasvudi produvala me je kao od {ale. Nije nailazila ni na kakav otpor,mada sam – evo, proverite – i ja zazidan sa svih strana.

UJEDBa{tu sam zalivao crevom koje se, zbog promene vodenog

pritiska, koprcalo u mojim {akama. ^inilo je to sve sna`nije, ina kraju se otrglo. Na zemqi se ubrzo uvijalo poput zmije. Kvasilome je ~as sna`nim mlazom, ~as obiqem kapqica, pa sam po`urio daga zgrabim. Tada osetih bol. Crevo me je ujelo, ali ga ne ispustih.Zar da se povu~em pred sitnicom, makad da to i nije. Nastavio samda pojim biqe sve dok nisam, otrovan, pao.

5756

Miroqub Filipovi} Filimir: Ako veruje{Clemente Padin: Ja sam genije

Dobrivoje Jevti}

O, VIDI JE, OVIDIJE

NI[TA JE MATERIJALza na{u ku}u

u kojoj je predvi|enosamo disawe

dah u dah

VIDIM TI NAKITETo su ukrasi godi{wih doba

promenqivii ve~ni

To su geometrijeu svom detiwstvu

Tamne i ~iste re~iu predvorju pesme

Vidim tvoje nakiteti si nevidqiva

STAVQALA SI PRSTENza izlazak

u grad– me|u qude

i stvari

Jednom si ga stavilai iza{la u ba{tu

5958

Keiichi Nakamura: Vizuelna pesma

vedrinai sneg

OSE]AJ SVILEza ravnoteù

uve`ban je na dvorui u kolibi

Osloni obrazi na}i }e{ se

u pobuni cvetova

OSE]AJ SVILE za ravnoteù

uve`ban jeuz pomo} povetarca

Osloni obrazi na}i }e{ se

u vrtlogu opre~nih èqa

DA LI JE SVILA POTONULAu tebe

ili si ti potonulau svilu

TEKSTIL– u qubavnom trouglu

uvek jeonaj tre}i

61

Da li si bila rasejanaili

naprotivba{ pribrana

TVOJI NAKITIkovrxaju promaju

i

iz vazduhaispijaju boje

BIRANA KO@Aosnov jei povod

da se pogled veèza mesto

gde caruje dugme

SVILA ZNA stare pri~e

A dugme

da je zamena za MudrostZakon

NASPRAM SVILEebanovine

{iri{ nesta{icuiz poznatih razloga:

60

Robert G. Tili

DRU[TVO NESTALIH PESNIKA– moji(m) i{~ezli(m) sapatnici(ma) i prijateqi(ma) –

ALEN*

– Nini @. –

NiNiN staN

Lovi potom davida* po kanabe-uPiter* udara u benxo gipsanom rukomI grubom {akom kojom hrani Ameriku svojim govnIma: imaPuno setne logike u svemu[to se de{ava u toj dav

NojJak{i}evoj 9/ADok mla|ani stiven* odla`e gitaru ne bi li pomilovaopiterovu stra`wicuJer si ti zauzet davidom, a Ti, o5,Zauzeta o~ijukawem sa zoranom*StivenomI mojoM mAlenko{}u gargantuanske kite & strasTi, tiSlikarko batika i gva{eva onoga o ~emu mislimo kadamislimoO qUbavi, ubava qUbavi mojaNegdawa

63

IZGUBQEN U VEJAVICI

* * * * * * * * * * * * * * * ** * * * * * * * * * * * * * * ** * * * * * * * * * * * * * * ** * * * * * * * * * * * * * * *

* * * * * * * * * * * * * * * ** * * * * * * * * * * * * * * ** * * * * * * * * * * * * * * ** * * * * * * * * * * * * * * *

* * * * * * * * * * * * * * * ** * * * * * * * * * * * * * * ** * * * * * * * * * * * * * * *

Dobrivoje Jevti}

* * * * * * * * * * * * * * * ** * * * * * * * * * * * * * * ** * * * * * * * * * * * * * * *

62

Dobrivoje Jevti}: Parabola o zvonu

Toliko, tolikeStanke

U na{im beskRajnim, rajskim

PauzAma: ama

U`as

1Ili237...(20& 60godi{wi)

Stanka

*Gjuri}

65

& Svakome je od naS sTra{no tro{noTo ludirawe nesTvarno & travno&Ha{i{ijanskokafkijanskiKanabisa100,oSim profesoruDr niNiNom

OcU

Jo{ onda pokojnomPremda je toga postao svestan tekJednu decembar niju simfoNije od `ivota kasNije

GinsbergAlbahariOrlovskiMartinPetkovi}-Poki

STANKA*

– Dragecu –

StankaStankaEEEeeH, StankaStanka

Stanka

64

David Baptist Chirot: Za Boba Kobinga

Stevan Bo{wak

METAFIZI^KE PESME

REMINISCENCIJA

Nekad se}awe pogodi fizi~kiKao udarac I u trenu postane fizi~ki bol

Obi~no taj ose}aj pobudi muzikaWene fine vibracije koje su indenti~neSad u momentu slu{awaSa onima nekada davnoKada ste ple{u}i uz istu tu muzikuDràli trideset godina mawe

I tad sve postane bestelesnoI istopi se vremeI sada{wi tren koji naglo postane budu}i Po{to je u migu pro{li postao sadaI tad shvati{o tad shvati{...

@ENA I ULICA

Gde samKad i kako pogre{io!?O, znam da jesamDok sam i{ao ovom ulicomMislio sam na druguPrespansku sam mewao za ulicu RijaA trebalo je da sav budem u uliciU kojoj sam bioI um i telo na istom mestuBio sam sa jednom ènomMislio na druguBio sam sa mnogim ènama

67

“BLAGOSTA(NASTAja)WA„

1.(OÊV) JUTARWI PROBLEM

Pakao zvrji prazan: svi vragovi su tu, na zemqi.Viqem [ekspir: BURA

“Svakoga jutra moram dvaput da izdrkam onu dlakavu nesre-}u me|u preponama i izme|u ostalog, a ’ostalo’ su-noge, da bi miovo govno od takozvanog “srca„ proradilo, sine...Serem ti se ja natakozvani ’ìvot’...„

“I ja na tvoj, tata, i ja na tvoj...„ – veli Ser(owa od) Ro-bert(a) ocu svome, Lordu Rogobrehtu Gotlibu – “...no, iskreno ti za-vidim na mogu}nosti i uspe{nosti u onaniji. Ima{ 77 godina uprkno nabijenih, 70 & sedam jebenih leta , a sabajle izjutra, na{tesrca, masturbira{, i to 2x iz cuga i jedno za drugim....Meni se ju-tarwa erekcija, sunshine of Your love, mala snaga, kako ti dra-go/Mlinarec/, zadesila zadwi put pre nekih, ma, vi{e od 11 i fr-taq prole}a. A i to samo jer je sunce uprlo u ovog mog beznadnogposkoka obrezanog....Uz to, mla|i sam od tebe (1959-1931=)dvajesi-

osam zima...„“Tjah, {ta da ti velim, sine....Jeb ga...„“Bih ja, o~e, wega, wu, ma i u rupu krtice, mraviwak, al ne-

mam koga, {ta...A i metafizi~nije sam nastrojen nego ina~e: ~emusve to?....Niko me ne}e, tata...Mog pi{u jo{ mawe...„

Otac Robertov ne veli ni{ta, ve} odlazi u staju da pomuzevolove i izdrka vime kravama, ili ve} tako nekako, vice Vukov iliversa, nije Beat-no, do Vraga, radi se o tome da se ni{ta ne de{avaniti re{ava, te verovatno on izdrka i svog pevca, jer mu je srDce

neispravno o-5 ne{to {trajkovati krenulo, ose}ao se lo{e, o-5,drugim re~ima....

[ta }ete, tako je to sa pitawima srceta, srcadima, u glo-balu...

Apropo ontolo{kih tema: znate, velika je sre}a i zadovoq-stvo, smisao ~ak u “ìvotima„ jemati dicu....

Zato je , od kada znam za sebe, jeman-psa.

66

Bogislav Markovi}

ÂROBNA KUTIJA

Neko je kucnuo. Odozgo je kucnuo, iznad moje glave. Ili je to bi-lo s leve strane? Jeste va`no, jer je samo ta, te{ko pamtqiva i nepo-novqiva, samo je ta {ifra u mojoj svesti i zato nisam smeo da spavam.

Da, bio je mrak, zapamtio sam. Onaj {to je kucnuo, trebalo jejo{ tri puta to da uradi, uvek na isto mesto, iznad ~ela, i uvek tri-naest i po sekundi posle prethodnog kucawa.

Strpqiv sam, ~ekam. Ni~iji glas ne ~ujem, niko ne kuca. Ni-{ta se ne kre}e. Mrak je i daqe gust, vazduh je redak i hladan, i kaoda ga nema.

Tesno mi je, iako sam se smawio. Umesto ugqendioksida, te-skoba kuqa i iz mojih plu}a. Hladno}a me trese, i ona kuqa, pa se,~ini mi se, vra}a u moje o~i. Niko nije prilazio sanduku, ~uo bih ga.

Odjednom se smra~ilo. Ne{to po~e da lupa i grebe po onomsanduku.

Bio sam miran, po~eh da brojim. Opet do trinaest i ni{ta.Opet sam brojao, ali sporije. Sa vremenom ne{to nije u redu, znam.Odavno je tako.

Aha, setio sam se! Sve sam pobedio. I sebe, i prostor, i qu-de, i vreme.

“Prvi put?„ Pre dosta godina, u Zemunu, sedamdeset ~etvrte, na èle-

zni~koj stanici. êkao sam motorni iz Novog Sada. Tek sam bioiza{ao iz osamnaeste. Ili trideset ~etvrte? [estog septembra,da. Samo je jedan kupe bio osvetqen. Gurnuo sam vrata.

“Pobegla sam„, rekla je Elza. “I meni je trideset ~etiri.Ovolike godine pro|o{e, a ni{ta, ni jednom da zatrudnim.„

“Pi{e nam se osamnaesta„, odgovorio sam.Osmehnula se.Primetih jamice na wenim obrazima. Pege na wenom nosu,

koje su do tog trena bile braonkaste, postado{e rozikaste. Ondami se u~ini da weno lice postaje pepeqastoqubi~asto i da se taboja spu{ta na ostali deo tela.

“Pogledaj me„, rekao sam, “osmehni se, spusti glavu na mojerame. Eto, samo to i jo{ ne{to.„

Govorio sam sve ti{e. “Iz malog yepa viri kraji~ak dijamantskog lanca za sat, vi-

di{ li? Pola-ko, golica{ me. Spravica je hladna, polako, i lo-mqiva je, polako, ne sme{ da je trgne{. Okreni kqu~ za navijawe.Bilo na koju stranu, svejedno je, vrati}e{ se. Ose}a{ li kako tehladi? Ose}a{ li jo{ ne{to? Eto, kad bude do{lo vreme... Ali }u-ta}u, ne smem.„

Da, ~uo sam. Tri puta kratko, pa predah, jer se ~etvrti put nekuca, i opet jo{ tri puta.

69

I kao da nisam ni bioO bio sam sa tom jednom jedinom ènomI mislio na drugeKao i sa ulicama-pre~estoI zato de~a~e golobradi Ti koji }e{ jednom voleti kao {to voleh i jama u kom vremenu ìveoma ko ti roditeqi bilima koje rase,boje il vere bio~ovek il himera budu}nostiil ve{ta~ki stvor nekiuvek budi tamo gde siuvek voli onu koju voli{uvek idi ulicom kojom ide{i gledaj senke te ulicelepotu te ki{e u maslinastoj kro{wimiri{i prevoje butina te ènekoju ba{ sada qubi{i misao joj bez ostatka podredi svakujer su i ulica kojom hoda{ i èna sa kojom siono {to je neponovqivost samo tvog ìvotajer su i èna sa kojom sii ulica kojom odzvawaju tvoji koracièna i ulica tvog ìvota.

68

Tim Gaze: Signalist Postcard

Leb1 eft maht even oteote niht ozly ziht end bezah morenev oteotenene lele y klose ahaha lebleb nazyk kiss nadj jonna pyzzd lifebliht ott upaupa upica div live neverne oh death always gibb eneness brightness oteote

Molim vas da podignete ruku ili kaète jes kada budete ~u-li svoje ime. Dakle:

Despot Mali Murgulski, Milena Crnomarkovi}, Rudi Ramsfeld, Rozalija Murgulska, Mihailo Murgulski, Marta Murgulska,

Tomislav Mijajlovi}, Asufi Aka{i, Boris Jeqcin, Madlena Olbrajt,

Miroslav Murgulski, Tadija Murgulski,Vladimir Iqi~ Uqanov Lewin, Yon Mek Lejn, Danica Seni},

Sigmund Frojd, Lav Davidovi~ Bron{tajn Trocki, Vilijam Yeferson Blajt Klinton,

Abu al Fatah Yalal al al din Muhamed Akbar, Butros Butros Gali, Hirohito Dvadesettre}i,

Rahmoni Bogujevci, David Kryi} Miletin, Katalin Petefi,Franc Kafka,

Joèf Brozicki, Adam Krivokapi}, Ku~ka Lajka, Veliki Islednik, Danilo Murgulski, Mijat Murgulski,

Dra{ko Murgulski, Josip Levi, Radoslav Beo~anin, Oleg Ko~ni~arski,

Slepi ôvek, Rudolf Broz, Damjan Murgulski, Zorka Vu~i} Vuletin,

Vojin Baki}, Matija Vukovi}, Eftim Andreevski, Len~e Andreevska, Sa{ka Andreevska,

Todor Andreevski, Sowa Andreevska, Jovo Po~u~a, Qubodrag Petrovi}, Milena Oksidinska, Bogislav Markovi}, Anka Ciganka, Eva Melvinger, Ralf Goldmajer, Ogist Blent,

Andreas [virtlih, Ma}a{ Rako{i, Rozalija [virtlih Murgulska,

Leo Lukas, Johan [mit, Nils Bergman, Mehmet [a{ivari, Zve~arka, Slepi Smuk, Josip Broz, Ekrem [a{ivari,

[efket [a{ivari, Adnan [arani, Neymija Begoli [arani, Kruezi [arani,

Reyep [arani, Aida [arani, Hans Ditrih Feler, Aleksandar Leka Rankovi}, Mihailo Rajovi},

Jevrosima Jerka Crnomarkovi}, Natalija Murgulska, Tihomir Crnomarkovi}, Vukoman Bu{eta,

Stanislava Murgulska, Boìdar Crnomarkovi}, Miqa Crnomarkovi},

Nikola Crnomarkovi}, Qiqa Socijalka, Qiqa Ga{i}, Ratko Bio~anin,

71

Onda je dr Ebersold, niko drugi, smem da se kladim, on je saglavnog zavrtwa skinuo maticu, pa je istom brzinom i eksere iz po-klopca izvadio.

Zbacio sam mreàsti pokrov sa sebe i rukama i nogama od-gurnuo oba poklopca i odupro se o dno i limenog i ~amovog sandu-ka. Ni posle toga nisam odahnuo.

“Kutijica?„ – ~ini mi se da sam viknuo. “Gde je kutijica?„ “Oki, smiri se. [ta je s tobom? Ako sam ja nervozna, ne bu-

di i ti. Oki, pazi se, ne otvaraj {aku!„ Nisam lud, htedoh da kaèm.Mirisalo je na tek iskopanu ilova~u, tamjan i Ahasferov

grob.Uspravio sam se, protrqao slepoo~nice i uzdahnuo. Osmotrio sam okolinu i ku}u od hrastovih oblica. Gore je, na vrhu kamenog stepeni{ta, gore je stajala devojka.

Imala je krupne beloo~nice, tamnosive o~i i tanke, isko{eneobrve. Tamnosme|a kosa joj je pokrivala u{i i vrat. O~i su joj secaklile i bile su puna suza. Lice joj be{e napeto, u trajnom gr~u.Nije bila ni bri`na, ni radosna, ni ravnodu{na. Jamice na wenimobrazima behu dubqe i tamnije. Nije se znalo da li }e pre da seosmehne ili da zapla~e. U desnoj je ruci, ispruènoj i visoko po-dignutoj, u desnoj je dràla beli, metalni {tap. Kao da je na ne{topokazivala, i kao da je o~ekivala da ne{to odozgo, sa krova, padne.

Devojka je bila nepomi~na. Ni da trepne, ni da se osmehne,ni da me pozove.

Setih se Stokholma, zamra~ene prostorije za posete i sebe,izmo`denog i polumrtvog, iznad one devojke. Nisam zaboravio niizbezumqeni pogled tamni~ara, ni ruku koja se ma{ila za revol-ver. I da je nani{anio, ne bih se upla{io. âk i da je povukao oki-da~, ne bih se odrekao ni devoj~inog ni svog tela. Iako suène ipomra~ene svesti, slutio sam da je svemu do{ao kraj. Ona se neka-ko izvukla ispod mene, uzdahnula, popravila sukwu i krenula pre-ma vratima. Tamni~ar je ve} bio vratio revolver u futrolu. Devoj-ka se osvrnula i rekla da je jedan, samo jedan, malecki, gotovo nevi-dqiv crv ostao u mome mozgu.

îm sam odvojio stopalo od posledweg stepenika i ~im samstupio na odmori{te, velika osmostruka vrata se rasklopi{e.

Nastasja ispruì levu ruku i tako mi, samo jednim pokre-tom, pokaza jato prido{lica i put kojim sam morao da idem.

“Opet kasni{„, osmehnula se. “Samo Nikola nije do{ao, alikao da jeste. Pogledaj ko je iza wih i iznad wihovih glava.„

Severni zid be{e prekriven tamnomodrim portretom Ni-kole Tesle. O~i su mu umorne i svetle, vidqiva je svaka ìlicapospanosti. Brada mu mirna, usne u vedrom i ve~nom osmehu.

Prizor je li~io na kqu~ni kadar iz filma An|eo uni{te-

wa. Sve je podse-}alo na ogromnu fotografiju. Svi su u wu u{li –i qudi, i stvari, i ìvotiwe, i jo{ ne{to ~emu nisam znao ime isvrhu. Svi su pogledi bili uprti u mene, kao da sam ba{ ja stajaoiza fotoaparata. Napregao sam i o~i i u{i, ali ni{ta se nije ~u-lo i ni{ta se nije ni za milimetar pomaklo. To je trajalo ~itavminut. Iako sam se opirao i sebi i prido{licama, morao sam gore.

Nastasja podvu~e desnu ispod moje leve ruke i, ne pogledav-{i me, krenusmo prema gomili mikrofona i ju`nom delu prosto-rije. Ona je predvidela svaki detaq i znala je {ta }e i kada svakiod prisutnih da kaè ili uradi. Uzela je mikrofon i po~ela:

70

1 Ovu dobrodo{licu je nemogu}e prevesti sa lokalne podvarijante altajskog jezi-ka, koji pripada kip~akskoj grupi sredwoazijskih turskih jezika. Zajedno sa ka-rakalpa~kim i nagajskim, ~ini posebnu kip~aksko-nagajsku podgrupu kip~akskihjezika. Jezik je monolitan, sa znatnim dijalekatskim odstupawima. Pre{av{idug put razvitka, kona~no se formirao krajem dvadesetog veka, a kao kwièvnijezik sa arapskim alfabetom, zahvaquju}i istaknutim kaza{kim prosvetiteqi-ma i piscima Abaju Kumanbajevu i Nastasji Osthof. Kombinacijom luì~ko-srpske, srpske i nema~ke latinice, kaza{ki se pi{e od 1938. godine.

Aleksej Raskoqnikov, Monika Fewve{i, Maksim A{anin, Dragomir Crnomarkovi},

Selma Vagner, Ronald Ebersold, Vja~eslav Strahinski, Moamer El Gadafi,

Angelina Kajtaz, Senad Kova~evi}, Ivan Brozovi}, Predrag Po`wevecki,

Bulka Aleksi}, An|a Bulkina Aleksi}, Nastasja Osthof

Blagodarim. Re~ ima gospodin Hercfeld.Da se niste uverili u ~udo, po~eo sam, ne biste bili ovde.

Dakle – vreme nije zagonetka. Ni smrt nije nesavladiva, jer, ako viho}ete – san moè da traje koliko sami odredite – i vrlo kratko iveoma dugo. Prilika je, i evo, re}i }u. Re~ nazad je dobila novozna~ewe. Moète i da je zaboravite, jer i kada se vra-}ate, opet na-predujete. Ne}u re}i da je bilo {ta slu~ajno. Desilo se jednog po-nedeqka, ta~no u podne. U okrepquju}oj i zamornoj {etwi, moj po-znanik Uro{ je napravio nepredvidqiv i iznenadan pokret rukom.Ne sagiwu}i se, podigao je sa zemqe kami~ak, otvorio {aku i is-pruìo ruku. O boji i obliku kamena ne}u da tro{im re~i. Uzeosam kamen i stavio ga u yep. Istog ~asa vratio sam se u drugi julskidan 1940. godine. Natalija me rodila dva meseca kasnije. O tome jebilo re~i u devetoj glavi drugog dela kwige. Dok sam pisao, kamense uve}avao. Kao onog popodneva, u Novosibirsku, kada smo Mile-na i ja hranili i pojili bezbrojna jata ptica. Hleba je bilo sve vi-{e i bio je sve ukusniji.

Onda sam, hm... Ne smem da kaèm {ta je posle bilo. Iza ove ku}e su bolnice, univerzitetske klinike, institu-

ti. A malo daqe, iza Specijalne ortopedske bolnice, nalazi seista ovakva ku}a. Svi smo mi, sada, u ovoj, ali smo i u onoj drugojku}i. Nastasja je rekla da bi ovde trebalo da napi{em zavr{nuglavu Altajskog sumraka. Ona zna kada, kako i {ta. Nastasja zna. Ivi, uvaène dame i gospodo, i vi znate, i vi imate u svojoj krvi de-li} belog kamena. Ali i nije beo, jer, pro{aran je jedva vidqivim,crvenkastim ìlicama pospanosti. Kao {to su va{e beowa~e pro-{arane. Eto. Besmrtni ste i vi, i va{a deca i jao aaaa ja oooo aaa-aaa – dobro mi je jeste jeste dobro je

73

Vladislav Crnomarkovi}, Zorka Mihailovi~, Milan Komneni}, Slobodan Komneni},

Svetislav Nakarada, Beli Ma~ak, Beli Tigar, Quqeta Besniku, Rahmon Rahmoni, Rustemi Rustem, Mi{, Beli Leopard, Beli Pas,

Beli \avo, Patrik Robertson, Stivenson [varc, Selena Petrovi}, Emili Delpe{, Larisa Nikolajevna, Blagorodna Novovi}, Glavni Pilot, Glavni Policajac,

Kadrija Kameroli, Adolf Hitler, Eugen Rozenblum, Albert Devald, Gavrilo \urovi}, Edvard Kardeq, Vladimir Bakari}, Vinston êr~il,

Josif Visarionovi~ Yuga{vili Staqin, Qiqana Klose,

Branislav Petrovi}, Katja Petrovi},Milanka Simeunovi}, Mirjana Petrovi}, Milica Petrovi},

Vasilije Petrovi}, Danil Ivanovi~ Juva~ov Harms,O Gon Kvon KK, Ivan Saboqev,

Jakov Grobarov, Savo Joki} Skampolo, Slobodan Stojadinovi} ûde, Aca Sekuli}, Ranko Jovovi},

Miroqub Todorovi}, Mali{a Belopavlovi}, Zlata Kopilajkovi}, Klara Rozental, Danilo Pivqanin,

Linda van Ajk, Milena Osetinska,

Bogislav Lav Leonidovi~ Hercfeld, Jevgenija Danilovna, Teodosije Span~anin, Bogislav Edelinski, Anatolij Rudakov,

Jakov Pokrovski, Leda Eleusinska, Agripina Medvedeva, Vitalij Samdevjatov,

Arijadna Efron, Larisa Matvejevna, Irina Plisecka, Otilija Zigler,

Josip Grobarovski, Mustafa Karaoglu, Olga Mihailovi~, Sergej Mihailovi~, Fjodor Mihailovi~ Dostojevski,

72

Margareta Jeli}: Iz videa Ko je on?

Radolfo Franco:Konkretna poezija

Dalibor Filipovi} Filip

VODWIKAVI

U vodi vodaa uvode vode

okisline i mokrineokape i nakape

navodenili navodepa zavode závode

raskisline i nakvasinenatope i utope

razvodnili prevodepa razvode rázvode

razliv i ulivpriliv pa nabuj

sprovode provodeodvode ódvode

ponegde poplavponegde preplav

u vodenim o~ima `e| im se ovodnila

7574

Dragan Ne{i}: Vizuelna pesma

Thierry Tillier: Vizuelna pesma

Zdravko Krstanovi}

VATRAHladan novembarski dan.Svjetlucaju, u blatu, lokve. Kafkin Zamak pretvara se u pepeo.Gori {uma Ivana Sergejevi~a Turgeweva. U plamenu su Go-

goqev Nevski prospekt, Andri}evi mostovi i kasabe, BorhesovVrt sa stazama koje se ra~vaju.

Odiseja. Ilijada.Nestaje {kolska lektira. Upravo i{~eznu{e Fjodorova Bra}a Karamaziovi i Borini

Bo`ji qudi.Cigani jutros na buvqaku loè kwige i griju se.– Zima – kaè gazda Burdu{, obu~en u {umarev kaput – zar da mi se deca smrznu? Mnogo im da plate deset dinara – to je

jedna `vaka! Bole ruke, ki~ma, bre, puca, kad ovo vu~em amo. Nekaide sve u pi~ku lepe matere! Neka gore! Dabogda ceo svet izgoreo!

CRNE RUKAVICE U BIJELOM SNIJEGU

Autobus kre}e sa polazne stanice.Uputio sam se na buvqak da vidim kakav je pod snijegom, ra-

di li, ima li tamo ìve du{e. Swe`na bjelina, kroz koju promi~e-mo, smiruje, ~isti.

Do mene sjedi djevoj~ica. Lijepa, zelenih, svijetlih o~iju, sva obla, vidim po odje}i,

iz bogate ku}e. Sigurno ide u osnovnu {kolu, ovdje, pored mojezgrade, u~enica {estog, sedmog razreda.

Otkinem pogled od pejzaà. Na wenim rukama su crne rukavice. Desna rukavica ne po-

kriva sredwi prst do kraja. Svija ga, s vremena na vrijeme prinosiruku me|u noge.

Onanira. Okre}e se prema meni sa smije{kom iskusne ène. Potom iz torbice vadi ogledalo i {minku, ali je ne upotrebqava, samo se oblizuje. Vra}a pribor u torbicu. Sklapa, otvara o~i. Vozimo se u zimskoj ti{ini.Ona izi|e kod Op{tine. Iz autobusa pravo u crni mercedes, koji odjuri Bulevarom

umetnosti.

7776

Zdravko Krstanovi}: Sedam dana

@arko \urovi}

TUMAÊWE PRIRODE SIGNALIZMAIlija Baki} i Zvonko Sari}: “Preko granica milenijuma„, izdawe “Feniksa„, Beograd, 2005.

Sve je uo~qivija pojava kako signalizam uporno {iri atlassvojih teorijskih tuma~ewa. Tome su umnogome doprinijela triugledna stvaraoca – Qubi{a Joci}, pjesnik i esejista, @ivan @iv-kovi}, teoreti~ar moderne estetike i Milivoje Pavlovi}, stvara-lac i tuma~ signalizma. Oni su u signalizmu prepoznali preobra-àvaju}e kreacijske oblike, posebno u poetskoj sferi, budu}i da seu woj reflektuju najdubqa smislena i jezi~ka ukr{tawa.

Ilija Baki} i Zvonko Sari} pridruìli su se ovom ugled-nom “trojcu„, razra|uju}i putem novih primjera (ostvarewa) pred-nosti signalisti~ke estetike. Wu ve} preuzima, u smislu zapaè-ne kriti~ke primjene, brojna skupina afirmisanih kwièvnihstvaralaca.

Ako za doga|aj postoji vremenska ili neka druga uzro~nost,sli~no se moè re}i i za poetski medij, koji iz osnova mijewa svo-je iskazne entitete. U prvom redu one koji se odnose na pojmovni istrukturalni oblik stiha. On je u signalizmu po mnogo ~emu flu-idniji i dejstveniji. Vaqda zato {to se wegovo bi}e fokusira krozdosad nepoznati ili mawe poznati simbolisti~ki kqu~. A mi do-bro znamo da simbol kao tvora~ka odrednica preina~ava mnogo to-ga u doìvqajnoj sferi. Najve}ma pojmovni i jezi~ki diskurs. Ema-nira ga kroz iskaznu novinu.

Baki} i Sari} u kwizi ogleda i eseja “Preko granica mile-nijuma„, ve}i broj tekstova zapravo posve}uje takvoj fenomenolo-giji. Kako je poezija praroditeq svih duhovnih traèwa, razumqi-vo je {to ona najintegrativnije navje{}uje dubine kreacijskog ~i-na. Wemu se neprekidno “prilago|avaju„ drugi estetski ànrovi,me|u wima i film (Buwuel), zadràvaju}i u sebi uvijek prisutnifluid poetskog zna~ewa. Vidovita Isidora Sekuli} u “Miru i ne-miru„ s razlogom kaè da se svaka istinska proza vrhuni poetskomsupstancom. Wenim tajanstvenim naplavom.

Mnogi se varaju kad kaù da je signalizam proizvod tehni~-kog obrasca, koji se ostvaruje tautologijom ili nekim wemu sli~-nim postupkom. Zaboravqa se da wega tvori kreacija simbolisti~-kog i sublimisti~kog koda. Ukr{taju}im odnosom zasniva zna~ewere~enog. To je veoma mudro zapazio Sari}, isti~u}i da signalisti-~ka estetika ne elimini{e kategoriju subjekta. Da bi se subjektpotvrdio, on se mora otvoriti mi{qu ili nekim drugim znakomkoji oblikuje recepciju.

7978

Christian Burgaud: Vizuelna pesma

snalaze u predo~enoj materiji. Da bi se pobliè saznao duh ovogpokreta, moralo se znati i o modernim pravcima koji su mu pret-hodili. Pomiwemo dva najva`nija: dadaizam i nadrealizam. Sig-nalizam ih je nadgradio u mnogo ~emu. Najvi{e u vokacijskoj efi-kasnosti.

Ne treba smetnuti s uma da i kontrastne stvari imaju neras-kidive spojeve. Sen Xon Pers tako izme|u sjenke i svjetlosti, ko-ji predstavqaju dva suprotstavqena znaka, traì bratstveni~kiodnos. Sli~na je stvar i sa signalisti~kom kreacijom. Suprotnemarkacije vode obliku spojenosti i proìmawa!

Oba autora zagovaraju stanovi{te da uzlet i senzacija mode-luju pjesni~ko raspoloèwe. Nauka se “uplela„ u poeziju, ne da bije svrgla, nego da bi joj dala nove iskazne frekvencije i fantazme.I na tu temu ima odgovora u ovoj kwizi. Neki su projicirani krozanalizu tuma~enih djela, a neki predstavqaju posebne cjeline. Na-vodimo najkarakteristi~nije: “Ru{ewe sveta i jezika„, “Izme|uplaneta i mitova„ (Baki}), “Prevariti naviku„, “Signalizam –izazov prestupa„ (Sari}).

Kod mladih autora zapazio sam opsjednutost problemomuniverzalizacije pjesni~kog objekta. S pravom smatraju da on vr-{i aktivitet misli i ideja. Ne odbija se ni{ta {to je va`no zaboga}ewe duha. Svijet egzistira da bi ga otvarali i emitovalikroz ovaj ili onaj vid. Dakako, i putem signal teksta. Kroz vizu-elnu optiku i sli~no. Signalizam govori o nesputanosti tragawaza identitetom bi}a i svijeta. U tome u~estvuju sva ~ula i sviuzro~nici. Pa i ~ulo svemo}i, karakteristi~no za svaki izliv da-ra. Te su stvari nagla{ene u ovoj kwizi, koja signalizam tuma~ikao renesansu nove estetike, koja na na{im prostorima hvata ~vr-ste korjene.

RAZOBLIÊWE TAJNEKqu~ u braviSa tajnom se zdraviLicem u lice

Wenu drsku pritvornostOdgurnuh niz strmeStepenice

81

Autori isti~u da je signalizam prete`no otvoren prema no-vini saznajnog tipa. Saznajna novina vu~e i one druge – motivsku,jezi~ku, ritamsku. Nizom brojnih iskustava u navedenim oblasti-ma, signalizam nudi mno{tvo kreativnih vizura, od mislene dofoni~ke i likovne. Od predmetno ogoqene do vizuelne i ma{tene.U tom svijetlu Baki} i Sari} “mjerili„ su u~inke pojedinih sig-nalisti~kih stvaralaca, stavqaju}i s razlogom Miroquba Todoro-vi}a u sredi{te pa`we. Za{to? Zato {to je on promovisao ovajavangardni pokret i dao mu bogat teorijski aplikat. Dakako, po-tvr|en vrijednim i obimnim djelom, gdje poezija ima preovla|uju-}i status.

Rasuti po raznim kwièvnim revijama, eseji Baki}a i Sari-}a imaju nemali zna~aj. Otkrivaju iz teorijskog ugla de{avawa nasignalisti~koj sceni, koja se iz godine u godinu {iri imenima idjelima od vaèwa. Po autorima nema tu|e ni sporedne teme. Pri-vilegija se sti~e skalom kreacijskog ~ina i novinom. Tako se po-jam lijepog ne zavr{ava izgledom jedne stvari. Odabranu motiva-ciju qepote imenuje subjekt, bez {minke. Jer misao postoji u skri-venoj plazmi i wu vaqa iznijeti na vidjelo putem “svojevoqne ge-stualnosti„. Naj~e{}e prevratni~ke u iskaznom smislu.

Indikativan je Baki}ev tekst “U susret novim izazovima„,gdje on, kroz oblik mikro-eseja, prezentira novine koje signalizamnudi i “starine„ koje razvla{}uje. Najva`nije je, mi{qewe je au-tora, predvidjeti “lik stvari koje dolaze„, a to je signalizam us-pio. Mislim da je na tome na~elu sadràna wegova avangardnaestetika.

Ovdje treba ista}i da je ìvot neodvojiv od stvari. Srasta-ju sa bi}em i bjeè od wega, sa potrebom zajedni~kog isku{avawa iprovjere. Prirodno je {to je subjekt tim fenomenom “zarobqen„.To treba shvatiti kao vid neizbje`nog i potpunog vezivawa zaokruàj. Tu ima “prinuda„ i “otpora„, ali su svi oni u slu`bi sa-znatqivosti svijeta i privikavawa na nove izazove futura. Dru-gim rije~ima, signalizam je najava novih mijena u svijesti i sluè-wu, {to zna~i da su simultani refleks unutarweg ~ovjekovog bi}a,koji traì neistro{enu projekciju u iskaznoj sferi.

Uostalom, duhu je svojstveno da se u traèwu unutarweg je-zgra vine do apstrakcije, po{to u woj obitava ~ista poetska ener-gija. Signalizmu je stalo do te energije, posebno kad se radi o “ra-zarawu„ i vizuelizaciji doìvqajne matrice i svega onoga {toona senzori{e i kreira. Rekao bih da je ta vrsta senzorisawa neu-obi~ajena i inovantna. Zato i privla~na za svaku radoznalost. Au-tori su u tekstovima to nedvosmisleno istakli, isti~u}i, ne jed-nom, da signalizam odstupa od utvr|enih normi. Da revolucioni-{e izraàjni miqe. I prazna bjelina ima svoju rje~itost!

Vaàn je ~in stvarawa i rezultat stvarawa. Pi{u}i o poe-ziji Zvonka Sari}a “[iwel do svanu}a„, Baki} pomiwe vratolo-mije wegovog stiha. Samo se kroz vrtoglave opsesije, zakqu~ujekriti~ar, moè rasklopiti {koqka vlastitog nemira. Igrovitoje ujedno i smisleno. Igrom se ~esto oplo|ava supstancijalizacijasubjekta.

Tekstovi u kwizi razli~ito su tematizovani. Zavisno odtoga {ta je predmet tuma~ewa. Od ideja mejl-arta, do jezika slike,posve}enosti ludizmu kao kreacijskom idiomu i sli~no. U kwiziima vi{e tematskih krugova koji obja{wavaju prirodu signalizmai stvaralaca wemu posve}enih. O~igledno je da se pisci suvereno

80

Signalisti~ka poezije Viktora Radowi}a posjeduje zapravotu tragala~ku crtu koja se emanira putem primjene navedenih atri-bucija. Rekao bih sa uvijek uo~qivim kontrastom i asocijacijama.Kontrast oblikuje doìvqajni kod, depersonalizuju}i i sam su-bjekt, ukoliko je stati~nog sklopa. U takvim situacijama jezik jeod presudnog zna~aja. Svojim sloènim kombinovawem stvara neo-bi~ne smislene entitete. Neobi~nost je primamqiva sama po sebi.Kad joj se ubrizga krv svjeìne, primamqivost je ve}a.

Kao da se Radowi} drào Bartovog promi{qawa o jeziku:Mi ne biramo jezik stoga {to nam izgleda nuàn, ve} jezik ~ini-

mo nu`nim koji biramo. Birawem jezika bira se i forma kazanog.Upadqivije djeluje kad sadrì empirijsko u sebi, budu}i da je em-pirijsko po pravilu zna~ewsko.

Radowi}eva zbirka poezije “Ekologija fraze„ rekonstrui-{e egzistentnu suvislost bi}a. Koristi i {okantne slike ako iz-viru iz predmeta koji ih je uzrokovao. êsto i kao iracionalnidiskurs, jer poezija prete`no slijedi takav princip. Radowi} gashvata kao istraìva~ki fenomen, posebno u lingvisti~kom smi-slu. Signalizam kao estetika ve} uveliko sistematizuje tragawana tome planu. Pjesnikov doprinos nije zanemarqiv u toj sistema-tizaciji.

Posebno je u poeziji delikatno dodirivawe suprotnosti. Izwih se ra|a kontekst zbiqnog i slu}enog. Signalizam je na wiho-vom vrelu. Iskazuje novinu, kroz originalno znakovawe, razbijaju-}i me|e ovje{talog verbalnog sistema. Radowi} je jedan od onihstvaralaca koji to ~ini sa umije}em. Elementi wegove poezije raz-li~ito su nagla{eni. Likovni dopuwuju smisleni, foni~ki ritam-ski i sli~no. Obiqe je takvih (uspjelih) ozna~ewa. U wih ubrajamosro|enost sa izborom tehnike iskaza. Dakako, tu mislimo i na su-blimisanost “obradne materije„. Skoro da je pridjev istjeran izvokacijske sfere. Zauzvrat wemu vidno je postojawe ideje. Ona uvidu naplavine struji pjesnikovim raspoloèwem. Urbanog je ka-raktera. Dejstvena i hirovita.

Postoji o~ita zavisnost izme|u ideja i znaka. Izme|u znakai vizije. Ona je dominantna u svakoj pjesmi. Poeta je stalno dogra-|uje ekstati~nim nabojem. U pjesmi “Strahovi koè„ koegzistirajuki~ica i kob. Ovdje je supermantan alegorijski supstrat. Koà ni-kako da izbjegne kaznu. Ni pilule nijesu od pomo}i. Otuda pjesni-kov vapaj: U slu~aju navike / {apu}e{ da je / ne`nost sramotna.

Zbirka je sazdana od tamnih tonova. Wih poeta transferi-{e putem “{krtog„ jezika. Wegovim ukr{tawem bogati se doì-vqajna mapa. Radowi} je vje{to koristio analogijske sublimatekao vr{ioce verbalnog ~ina. Pomiwemo pjesmu “Duhovqewe suje-te„ u kojoj su oni efektno dati i predstavqaju gorwu granicu tzv.asocijacijskog govora. U lepezi toga govora oìvotvoren je svijetvizuelnih dubina. Duh je mogu} ako se “goni razlomak slobode„. Toje dokazala ova po mnogo ~emu dragocjena kwiga, tragala~ka i mo-derna u izrazu. Toj dragocjenosti pomogao je i slikar Aleksa Ga-ji}, ~iji likovni u~inak treba shvatiti kao svjetkovinu.

83

VODAVoda Voda VodaOda Oda Oda

Da Da Da

Snu

Voda Voda VodaVoda Voda Voda

OdaDnu

IZME\U ZNAKA I VIZIJEViktor Radowi}: “Ekologija fraze„Izdawe “Most Art„, Zemun, 2005.

Ni{ta kao jezik nije podlo`no tragawu. On se potvr|ujevlastitom slobodom i strukturalnom slojevito{}u. Bez ta dvauslova ne moè se osvojiti predmetno. Wih poeta uklapa jedan udrugi. I mi{qu i izrazom. Predmetno je matica otkrivawa svije-ta i bi}a. Prevashodno kroz vizijski sloj. Moderna poezija utkivau taj sloj likovne, muzi~ke pa i matemati~ke dispozicije, ne bi litragala~ki naum imao {to dejstvenije zna~ewe.

82

Ruìca Mitrovi}: Upotreba umetnosti

Viktor Radowi}

HLA\EWE KUPKENa dnu pupka Prozirawe grumenaSalanitet oko papratiCrveniloGojazni sviciObezglavqeniU paru o~vrsla pulpa Leì{ na ise~cimaModnog ùrnala NagaSlikovnice ukradenih koàPovija{ se pod topotima ki{eBera~i pamuka U laticama me|uno`ja Dah pot~iwen Spirali ìceLom sakralne ti{ineDahtaweMolitva kao mole}ivostSavladane daqineZauzetost slu{alice Mnoì prekidSignal tutwiOgluveo od kratkog zaboravaKozmetika opomiwe Na hla|ewe kupke

PRIMIRJEProrez uz godoveStrah od gmizawaPatinom kroz kodoveSlast puzawaOtupqena epomôjstvo u odstrelu

8584

Gianni Simone: GRAFITI-MEJL-ART

Dobrica Kampereli}

SIGNALI IZ NOVOG ORAKULUMAPovodom me|unarodnog multimedijalnog projektaOTVORENA SVEST – OTVORENI SVET, realizovanog od 28. juna do 1. jula 2006. u Domu kulture Studentski grad i u Ku}i \ure Jak{i}a

“Postoji samo jedan na~in da se postanesre}an na ovoj planeti – ili imati ~istusavest ili je uop{te ne imati.„

Ogden Ne{

Turobno i turbulentno vreme 20. stole}a bilo je vreme kadasu tzv. nacionalne kulturne elite, a s wima skupa, i kunstinstorij-ski trabanti – vi{e-mawe poslenici u mnogobrojnim institucijamakulture – zagovarali tako|e vi{e-mawe kolektivnu/nacionalnusvest i umetnost. Stilska i ina papazjanija i mnogobrojne umetni~-ke {kole, tendencije, trendovi i pokreti samo su unosili dodatnuzabunu u ono {to se poodavno iznedrilo kao univerzalna duhovnosti planetarna umetnost. Glas osve{}enog pojedinca amortizovao jenepodno{qivi civilizacijski àmor, a institucionalizacija i ko-mercijalizacija umetnosti poprimile su neslu}eno velike razmere.

No, pri kraju posledweg stole}a minulog milenijuma sve se~e{}e govorilo o novom senzibilitetu u Novoj eri tre}eg mileni-juma i 21. stole}a, o novoj svesti u postindustrijskoj eri, o multi-kulturalizmu i o ubrzawu istorije i wenom (samom) kraju. Ali, onikoji su istinski delovali internacionalno i, svakako, alternativ-no u odnosu na bolide koji su se poput kameleona uklopili u nove iproverene obrasce tobo`weg prosperiteta i progresa savremeneumetnosti pod okriqem novih patrona u kulturnim institucijama– nisu dobro pro{li. Tehno-feti{izam, grandomanija, glamur, sa-mopropaganda... i daqe su atributi tih vrlih prevrta~a – koji lapr-daju o integracijama u okviru globalne politike i novog svetskogporetka – a da se u wihovoj svesti ni{ta zna~ajnije nije promenilo.

I dok nacionalne “kulturne„ elite s neskrivenom avezijomgovore o mondijalizmu i mondijalistima misle}i na sve one kojigaje druga~iju, univerzalnu svest i delaju nadnacionalno, dotle seaktuelni promoteri “nove duhovne kulture„ zalaù za evropeiza-ciju duhovnog/umetni~kog prostora – i ovde i tamo negde dalekoodavde – a u samom sredi{tu te, toboè, nove umetni~ke aktivno-sti je tzv. umetnost u tranziciji. A, u stvari, larpurlartizam ovihatonika svodi se na staru latinsku sentencu – “Hleba i igara!„

87

Lascivne nevinostiOtapawem zida U jazbini mravaSluzokoà ège U beloj no}iVi{ak blizineRasprskava svanu}e

86

Dobrica Kampereli}: Open World

atraktivan nastup beogradske alter-TeaTar grupe MIMART (tea-tar pokreta) s performansom “Otvoreni proces„.

Tre}eg dana program je zapo~et neobi~nim interaktivnimprojektom Bobana ^vorovi}a “Sedam {titova svetlosti„ – kakavje i naziv kwige koju je izdao 2005. godine – uz sadejstvo dr VukaStambolovi}a i Verice Mirkovi}, kao perfe-pARTnerke. Ovajprojekt je, u stvari, poku{aj spajawa umetnosti i alternativne me-dicine, tj. proces le~ewa i isceqewa uz pomo} boja.

Nikola [indik tako|e se predstavio interaktivnim projek-tom “Socijalna umetnost„ u kojem su mogli da sa/u~estvuju i drugiumetnici i publika upisivawem pozitivnih/poèqnih i negativ-nih/nepoèqnih li~nosti u isparcelisana obli~ja krave i sviwe.

I Remi Penar iz Francuske u saradwi sa @oelom Tepoom,vajarem, poznatom po neobi~nim instalacijama, i Karlom Fridri-hom Hakerom iz Nema~ke, saksofonistom i netvorkerom, realizo-vao je interaktivni projekt s neobi~nim nazivom – “Poqubac cr-vene ribe„. U ovom, kao i u ve}ini drugih projekata, vrlo vaàn~inilac bila je muzika, podsticajna elektronska muzika ili svir-ka uìvo, kao u slu~aju K.F. Hakera.

Tog posledweg dana u DK Studenski grad nestalo je struje,pa su neku u~esnici u programu bili onemogu}eni da u potpunostiostvare svoje ideje bez stereo ozvu~ewa, video-bima, DVD projek-cija, svetlosnih efekata... Ipak, i u takvim novonastalim okolno-sotima sna{la se Jelica Obo|an i izvela vrlo upe~atqiv perfor-mans u formi monodrame, kao i irski umetnik Noel Moloj, koji jenapravio svetlosni krug i krug s bocama piva u ~ijem je sredi{tuizveo donekle provokativnu akciju koja se zavr{ila klicawem Sr-biji, ali i Irskoj. Bilo je onih koji su u prividnoj mistici i ri-tualu otkrili i druge poruke i zna~ewa.

Ali, u toj pomr~ini zbivawa, performans Ane Milovano-vi} “Tesla ponovo me|u nama„ preobraèn je u skladu s novimokolnostima i time dobio neku novu, kriti~ku konotaciju, kao iperformans “Agelet od [ir{aja„ makedonskog umetnika ZlatkaKrstevskog, osniva~a “Vizant Art Centra„ u Prilepu.

Program je nastavqen i 1. jula serijom poetskih performansai/ili tek kazivawem poezije mnogobrojnih pesnika iz Irske, Engle-ske i Srbije: Slavica Spasi`, Mirjana Novokmet, Gordana ]ulibrk,Vasa Radovanovi}, Nikola [indik, Branislav Prelevi}, Milo{ Ra-dosav~ev, Dragi{a ]osi}, Boban ^vorovi} i Dobrica Kampereli}.

Srpsko/belgijsko/irski umetni~ki par DRIM DVA, Mari-na Mileti} i Patrik Anderson Mek Kvid, predstavio se i poet-skim performansom, kao i Don Redvud, pesnik i performer izLondona. Ana Milovanovi} je, pak, saznav{i ba{ tog dana za pre-ranu smrt na{eg italijanskog prijateqa Pjermaria ]ania, pozna-tog po multimedijalnim festivalima s nazivom FAN tj. F.A.N,napre~ac odlu~ila da izvede performans/oma` ]aniu s nazivom“Tuga„, a u performansu beogradske grupe ULTIMA OKASIO(Jelica Obo|an i Dobrica Kampereli}) s nazivom “Tempus fugit„(Vreme leti) u~estvovali su i drugi umetnici: Marina Mileti},Ruìca Mitrovi}, Dragi{a ]osi}-]osa, Patrik Anderson MekKvid, Noel Mojol... Zapravo, bila je to demonstracija neverbalnekomunikacije i pantomime uz vrlo podsticajan elektronski opus{vajcarskog umetnika Xoa Fleria odnosno wegovih eksperimen-talno-muzi~kih ostvarewa i xez improvizacije na saksofonu uì-vo Karla Fridriha Hakera iz Nema~ke.

89

Ono drugo, ono druga~ije i neposrednije, poku{ano je upravoda se pokaè vi{emedijalnim me|unarodnim projektom OTVORENASVEST – OTVORENI SVET. Jedanaest umetnika iz Irske, Nema~-ke, Francuske, Engleske, Belgije i Makeonije, dvadesetak pesnika ivi{emedijalnih umetnika iz Srbije i pet umetni~kih i performansgrupa u ~etvorodnevnom programu iskazali su bogatstvo ideja, umet-ni~kih izraza i postupaka koji se, bez preterivawa, s pravom moguumestiti u svetsku umetni~ku neoavangardu savremene umetnosti.

U Domu kulture Studentski grad uprili~ene su i dve izlo-`be – japanske neoavangardne grupe A U (Neidentifikovana umet-nost), koju je 1976. osnovao prof. [ozo [imamoto, koji je bio i je-dan od osniva~a i najagilnijih aktera prve japanske poratne avan-gardne grupe GUTAI iz pedesetih i {ezdesetih pro{log veka, ibrazilske grupe AKOMPAWA, ~ije jezgro ~ine Hoze Roberto Se-}i i Leticija Tanon.

Na ovaj na~in predstavqena je i savremena umetni~ka prak-sa u dobrom par~etu sveta, zapravo delawe savremenih umetnika satri kontinenta iz {etnaest zemaqa.

Program je obuhvatio nekoliko interaktivnih projekata,eksperimentalnu poeziju, performanse i hepeninge, elektronskumuziku i mejl-art akcije.

Kao i 2004. godine u SKC-u, program je zapo~et koncertombeogradske rok grupe “Gre{nici„, a tog prvog dana (28. juna) – po-{to je, najpre, prof. dr Du{an Pajin (profesor umetnosti na Fa-kultetu likovnih umetnosti u Beogradu) otvorio izlo`bu japanskegrupe A U – grupa KVART realizovala je novu verziju performan-sa “Samospaqivawe„, prvi put izvedenog na 50. Venecijanskom bi-jenalu u Veneciji 2003. godine. Ovog puta oslikavawem velikogplatna prskawem kesica napuwenih bojama uz pomo} bicikla kojije Filimir, osniva~ grupe, vozio uzdu`, popreko i ukrug po plat-nu, upotrebqeni su i voda i vatra – kao elementi u pri~i o bezna-de`nom poloàju umetnika – a u sredi{tu akcije koja se odvijala umini-bazenu, na otvorenom prostoru, bio sam ja sâm kao mumifici-rani umetnik, koga su “krvavim„ zavojima obmotale Vesna \uri~i}i Ruìca Mitrovi}, ~lanice grupe.

Me|utim, u performansu “Zos Alter-Ego„ Gabrijela Savi}a –RA bilo je prave krvi, kojom je delimi~no ispunio jednu vinsku ~a{u,a potom je razbio. Irski umetnik Noel Moloj je u svom izrazito an-timilitaristi~kom performansu koristio vrlo sugestivnu srebrna-stu masku uz simultanu vodeo-projekciju mar{a neke predratne vojske.

Slede}eg dana su se, najpre, predstavili Renata Buji} per-formansom “Renata„ i belgijsko-, a, u stvari, srpsko-irska grupaDRIM DVA, zapravo Marina Mileti} i Patrik Anderson MekKvid, performansom “Jedan u jednom„, a potom je usledio pravi me-|unarodni kooperativni performans “Memorijalna misa za Pig Da-du„ Petera Kistermana iz Mindena (Nema~ka) posve}en pokojnombelgijskom prijatequ, neodadaisti, Bodvenu Simonu, poznatijem kaoPig Dada, koji je izvr{io suicid 9. marta 2006. godine baciv{i sepod voz. U performansu je nastupio i Don Redvud iz Londona i ja,kao kalu|eri, dok je Papu oli~avao sam Kisterman, grok}u}i poputsviwe... uz tekst koji smo nas dvojica ~itali na engleskom i ruskom,ispuwen reminiscencijama na Pig Dadu i wegovo delawe.

Master Mjuzik (Miroslav ]osovi}) i ovog puta je odu{eviopubliku elektronskom muzikom iz opusa nazvanog “Iz dubine du-{e„, koji veoma podse}a na muziku Vangelisa, a posebno je bio

88

Ne}u preterati ako kaèm da je prili~an broj umetnika izBelgije, Australije, SAD, Francuske i Irske pokazao ìvo inte-resovawe za signalizam, kao {to su: @oze Vandenbruk, [arl Fran-soa, Pit Spens, Gvido Vermeulen, Patrik Anderson, Remi Penar,Paskal Lenoar, Rej Vud, Luk Fierens...Jer, i pored obiqa audio-vi-zuelnih senzacija, instalacija, objekata, mobila, ambijenata, slika,grafika i mejl-art radova, pravu prezentaciju proìmawa medija –poetskog i likovnog, pre ostalih – pokazala je izlo`ba vizelne ieksperimentalne poezije u foajeu Gradskog muzeja Sint-Niklas, ukojoj je, me|u izlaga~ima, bilo i dosta saradnika ~asopisa SIG-NAL i signalizma .Uz izlo`bu, uprili~ena je video projekcija ge-stualno-poetskih performansa Bartolomea Feranda, ~lana nekadslavne {panske eksperimentalno-poetske grupe TEKSTO POETI-KO, koja je, svojevremeno sara|ivala sa Todorovi}em i signali-zmom. Ferando }e uskoro biti na{ gost ovde, u Beogradu.

Svoju poeziju su uìvo – u poetskom klubu ovog muzeja –predstavili Gvido Vermeulen, izdava~ poetskog i umetni~kog ~a-sopisa FRIOR, i Luk Fierens iz Belgije, Patrik Anderson izIrske, koji je pritom izveo i poetski performans uz pomo} Mari-ne Mileti}, Pit Spens iz Australije, koji je demonstrirao i zvu~-nu poeziju, i ja, izabrav{i izme|u ostalih i svoju SIGNALI-STI^KO-SUMERSKU poeziju, koja, tako|e, ima dosta zvu~nihelemenata odnosno fonema i sazvu~ja.

Pit Spens i Luk Fierens su aktivni saradnici ~asopisaSIGNAL , a to }e, svakako, uskoro biti i @oze Vandenbruk, Pa-trik Anderson, Gvido Vermeulen i drugi multimedijalni umetni-ci sa ovog Festivala.

Najzad, 24. aprila grupa ULTIMA OKASIO izvela je po-novo performans RASTERIVAWE MRAKA, ovog puta u centru L* Akvilon u Lijeù, kome su prisustvovali i prijateqi – umetni-ci iz Lijeà, kao {to su [arl Fransoa, @an Spirou, asoc. Sosie-te Anonim, @oze Vandenbruk...i drugi.

U Beogradu, 2. maja 2006. Leta Gospodweg

SIGNALISTI^KI TANDEMPovodom kwige “Preko granice milenijuma„ (Signalizam – izazov prestupa) Ilije Baki}a i Zvonka Sari}a, Feniks, Beograd, 2005)

“San je drama u kojoj je sawa~ istovremeno

autor, glumac i gledalac.„Jung

Kada sam 1997. godine imao prvi susret sa Zvonkom Sari}emi Ilijom Baki}em – o kojima jedva da sam znao pone{to, ponajpre,kao o pesnicima – nisam mogao ni da sawam da }e nekoliko godina

91

BELGIJSKI KREATIVNI AGENSIOd 21. do 23. aprila 2oo6. godine na Akademiji lepih umet-

nosti u belgijskom gradu Sint Niklas, u samom sredi{tu Flandri-je, realizovan je 18. Internacionalni festival nezavisne umetno-sti u kome je u~estvovalo oko tri stotine umetnika iz Belgije, Au-stralije, S A D, Francuske, Engleske, Nema~ke, Holandije, Irske,Kanade, Poqske, Italije, Urugvaja, Turske i Srbije. Festival jeobuhvatio razli~ite umetni~ke aktivnosti , po~ev od izlo`bi li-kovne umetnosti i mejl-arta, performansa, eksperimentalne muzi-ke, alternativnih publikacija, video-arta, uli~ne umetnosti...svedo izlo`bi vizuelne i eksperimentalne poezije i predstavqawapesnika iz Irske, Belgije, Australije i Srbije.

Na ovoj me|unarodnoj smotri multimedijalne, alternativne ineoavangardne umetnosti, koju je prire|iva~, Gert De Deker-[tuka Fa-brika, ozna~io kao festival nezavisne umetnosti, Srbiju se predsta-vili Nela i Lidija Antonovi}, Gabrijel Savi} Ra i multimedijalnagrupa ULTIMA OKASIO, koju ~ine Marina Mileti}, koja ìvi iradi u Briselu, Jelica Obo|an i Dobrica Kampereli}, a grupi se pri-druìo i Patrik Anderson, irski pesnik i multimedijalni umetnik.

Nela i Lidija Antonovi}, poznate po delatnosti beograd-ske alter-teatr grupe MIMART, i Gabrijel Savi} Ra izveli su do-ista èstok performans s nazivom SIGNALI PERJEM tokomkoga su predstavqeni i video radovi Kristine Dra{kovi}, LidijeAntonovi} i Gabrijela Savi}a, a u kome je, kao i u ve}ini perfor-mansa ove grupe, dominirala umetnost pokreta i vrlo sugestivnaneverbalna komunikacija.

Beogradska grupa ULTIMA OKASIO realizovala je per-formans RASTERIVAWE MRAKA u kome je uz igre svetlostima ietno rok ostvarewa Biqane Krsti}, na neobi~an na~in utkana umet-nost pokreta, ali i ume}e aktera performansa da ìvom skulpto-rom ènskog dela grupe i raznim porukama, kakva je bila i porukaSLOBODA ZA SRPSKE UMETNIKE, upu}ena publici i organi-zatorima, pre svega, zbog viznog reìma i preskupog gostovawa, pre-do~e koncept metafori~kog i doslovnog rasterivawa mraka.

Posebno je bio interesantan kooperativni performans Pe-tera Kistermana iz Mindena – Nema~ka, Dona Redvuda iz Londonai Dobrice Kampereli}a posve}en pokojnom belgijskom umetnikuBodvenu Simonu, neoDADAisti, poznatom u umetni~kim krugovi-ma po nadimku PIG DADA, koji je u martu ove godine izvr{io su-icid baciv{i se pod voz.Tako|e, zanimqiv je bio i performansMarine Mileti} i Patrika Andersona, srpsko-irskog umetni~kogpara, koji ìvi i dela u Briselu, u kome su pokazali inserte izsvoje ìvotne i umetni~ke intime, a performans okon~ali igrombliskosti s posetiocima.

U seriji muzi~kih performansa zagovornika elektronske mu-zike i bioindustrjskog zvuka nove generacije, zapravo muzi~kih i,konkretnije, zvu~nih eksperimenata do izraàja je u punoj meri do-{ao tehno-feti{izam, uz obilato kori{}ewe sintesajzera, miksetai raznovrsne elektronske opreme. Interesantno je da se najpoznatijabelgijska grupa u ovom ànru zove posve srpski – VIDNA OBMANA.

Me|u mnogobrojnim video umetnicima bio je i jedan Srbin– Zoran Drageq, koji ìvi i radi u Kanadi.

90

lion cvetova (Mao Ce Tung je govorio o “samo„ hiqadu cvetova), sve-stan da je fizi~ko-duhovna stvarnost nemerqivo bogatija. Stoga susme{no-tu`ni svi nametnuti kanoni-prepreke etabliranih grupanevoqnih da se odreknu, pred navalama novih energija, svoje mo}i ko-jom sude o tome {ta/ko je vredno„, zakqu~uju Baki} i Sari}, i, onda,nizom sentenci, opaski, dosetki... podrobno obrazlaù svoje vi|ewepoezije, ali i jezika samog, a posebno domi{qavawe vizija signali-zma. Sve to skupa jeste i manifest signalizma. I to moè biti sim-pati~no i mogu se sloìti s ve}inom tih teza i epistole, ali... nijeli upravo aktuelni model duhovne kulture s hiperprodukcijom audi-ovizuelnih, taktilnih, kineti~kih i inih senzacija, s proìmawemznanih i neprestanim otkrivawem novih medija, sa do sada nevi|enomotvoreno{}u za umetni~ku komunikaciju (osobito od vaspostavqawaInterneta)... devalvirao agense tzv. neoavangardi i pokazao novisled vremena, od po~etne trapavosti do gracioznosti. Uz ostalo, pa-`qiviji kunst-istori~ari (dijagnosti~ari novog vremena) zagovara-ju tezu, dijagnozu o prevazi|enom dobu neoavangardi (prostratio viri-um), o wihovoj iznemoglosti, iscrpqenosti, klonulosti...

To nikako ne zna~i predati se navodnim imperativima vre-mena, komercijalizaciji i nametnutoj valorizaciji umetni~kihtvorbi. To ne. Ali ono {to vidim kao nedostatak ove najmla|e ge-neracije signalista (od kada pratim signalizam i od kada sam u we-mu), jeste nedovoqna angaòvanost i oprobavawe u raznim never-balnim medijima i umetni~kim tehnikama. Tu prvenstveno mislimna performans, uli~ne akcije, gestualnu, zvu~nu i objekt-poeziju,instalacije, procesualne demonstracije, intervencije u prostoru,gde je ovaj na{ pokret jo{ po~etkom sedamdesetih godina, a i ka-snije, na specifi~an signalisti~ki na~in, dao evidentne, umet-ni~ki vredne i istorijski nezaobilazne rezultate.* “Radost auto-ra, doba Homo Ludensa, virtuelni odlazak u poeziju, interaktivnereakcije„, itd. zvu~e simpati~no, ali...

Obrazac za sre}u, pa i za sre}u umetnika, ipak postoji i ~i-ne ga – li~ne osobine, osnovne i neke vi{e potrebe. Baki} i Sa-ri}, dosledni u svom odgonetawu signalisti~kog stvarala{tva,priu{tili su zadovoqstvo iskrenim znatièqnicima da iz osvr-ta, prikaza, kritika... ~itavog niza kwiga signalisti~kih stvara-laca, otkriju modalitete, dosege i raznovrsne pristupe poetskomi esejisti~kom ume}u signalista.

Uz osniva~a pokreta i wih same, wihovoj pa`wi nije izma-kla ni kolosalna li~nost Qubi{e Joci}a, nadrealiste, a potom isignaliste, poezija Slobodana [kerovi}a, SF poezija SlobodanaVukanovi}a, signalisti~ki anga`man Marine Abramovi} i Zora-na Popovi}a, studiozni kriti~ki prilaz i vrednovawe signalizmana analiti~koj vagi dr @ivana @ivkovi}a... Naravno, tu su i spe-cifi~ni ogledi o signalizmu Zvonka Sari}a (“Opstanak evident-nih problemskih kontinuiteta„, “Signalisti~ka utopija„, “Signa-listi~ki samizdat„, “Signalizam i mejl-art„...) i Ilije Baki}a

93

potom taj susret rezultirati wihovim bezrezervnim i plodono-snim ukqu~ewem u signalizam.

Te 1997. godine tamo, u Subotici, u galeriji Gradske bibli-oteke wih dvojica su priredili izlo`bu vizuelne poezije s nazivom“@elite li besplatno da letite?„, a ja sam, kao gost, realizovaoperformans “Uzlet iz balkanskog geta„. U toku performansa desiose jedan incident... Naime, u fini{u performansa upalio sam jedanposter u tom sku~enom prostoru galerije, napoqu je bio pqusak isnaàn vetar, bilo je prili~no propuha, pa je plamen dobio u in-tenzitetu... i ja sam ga na sebi “izneo„ napoqe, van galerije.

Pre toga, izrazio sam zadovoqstvo {to sam u gradu gde je de-lovala znamenita multimedijalna grupa BOSH+BOSH i u Gradskojbiblioteci, gde je gotovo celi radni vek proveo moj pokojni prija-teq Slavko Matkovi}, osniva~ grupe BOSH+BOSH, ~iji su ~lano-vi sedamdesetih godina aktivno delovali u signalisti~kom pokre-tu. Otvarawu izlo`be i mom performansu prisustvovala su i dvabiv{a ~lana grupe BOSH+BOSH...

Tada sam i zapo~eo razgovore sa Zvonkom Sari}em i IlijomBaki}em o mogu}nostima saradwe u signalizmu i uputio ih na Mi-roquba Todorovi}a kao osniva~a pokreta.

Usledile su kwige i jednog i drugog, ~itava serija kwiga, iwihovo kreativno ukqu~ewe u signalizam. Zvonko Sari} je uz po-etska i prozna ostvarewa bio predan i muzici (bio je peva~ subo-ti~ke grupe “[erbet andergraund„), performansu, vizuelnoj poe-ziji i mejl-artu. Oprobao se i kao saradnik Radio Subotice. Ili-ja Baki} je uz poetska, esejisti~ka i uop{te prozna ostvarewa, ta-ko|e, bio predan muzici, stripu, a osobito nau~noj fantastici. Stim predispozicijama oni su se na najboqi na~in preporu~ili kaoagilni saradnici u signalisti~kom pokretu.

I ova posledwa kwiga dvojice talentovanih autora s naslo-vom “Preko granice milenijuma„ (Signalizam – izazov prestupa)rezultat je wihovog uzajamnog delovawa u odgonetawu repera na vr-lo {irokom terenu signalizma, wihove sinergije, po~ev od uvod-nog i, dodao bih, programskog teksta s naslovom “Lakim korakom usvim smerovima„ sve do posledweg eseja Ilije Baki}a – “Signali21. veka (li~ni pogled)„. Zato i moja prolegomena na po~etku ovogosvrta na Baki}evu i Sari}evu predodre|enost za signalizam nijesuvi{na i tek mal~ice osvetqava prirodu tog (uzajamnog) sadej-stva ove dvojice signalisti~kih stvaralaca.

I upravo u tom uvodnom tekstu (“Lakim korakom u svim sme-rovima„) sadràno je, ~ini mi se, i osnovno pitawe u ~itavom ovomsignalisti~kom opusu – koliko je umetni~ke slobode osvojeno dosada i koliko }e se osvajati od sada?

Sledi analiza dominantnog populisti~kog modela ovovre-mene masmedijske artisti~ke vrte{ke, zasnovane na industriji za-bave, s pasivnim posmatra~ima... Preovla|uje (da li umetni~ki?)spektakl i kao da nema prostora za umetni~ku praksu koja teì ra-dikalnim promenama, dok “signalisti~ki pokret ne pristaje na ne-utralnost radi sticawa etablirane pozicije usled proizvodwe hi-jerarhije vrednosti na trì{tu umetnosti„. A potom i odgovorovih signalista – “kaèmo NE ispostavqawu cena za slike i poe-ziju, kojima se ukida mogu}nost emancipacije„.

“Kqu~ signalizma je, za sada i ubudu}e wegov amblem – osamsmerova, bliskih i dijametralno razli~itih a istovremenih i isto-vaqanih, iz kruga {ikqa na otvoreno. Signalizam diè ulog na mi-

92

* Ovde ukazujem na brojna dela gestualne i objekt-poezije Miroquba Todorovi-}a iz ranih sedamdesetih godina (vidi wegove kwige “Algol„ i “U cara Tro-jana kozje u{i„), kao i sli~ne projekte, performanse, konceptualne strategi-je lend-art akcije, planove i ostvarewa Rorice i Dobrice Kampereli}, Mi-roquba Filipovi}a Filimira, Andreja Ti{me, Jaroslava Supeka, i drugihiz osamdesetih i devedesetih godina pro{log veka.

Zvonimir Kosti} Palanski

MAJMUNSKA POSLA

95

(“Elementi fantastike u poeziji scijentizma„, “U op{tem jeziku„,“Prema slobodi stvarawa i do`ivqaja„), koji pretpostavqaju jed-nu ozbiqniju analizu i proveru o kojima }e kriti~ari i ~itaocitek dati pravi sud.

U Beogradu, 5. marta 2006. Anno Domini

DOB KAMPER / DODO URBAN

BALDO SMUTA*

apoko apokoapa i vapah ne`ni zadahtuto albaprotastor

bubo bubomata matana mala vratazvi`de}i qupkosilbo gomero

aida i aksolotloapeka na nebukrici u ambulantia gde su sadahivi i hivanavarapreslika rajas puno putra i cukramo`e?

rabi{ li kokuu zatopqenom planetuil si o{o na zahodal ti ko fakinu ovoj krasnoj tvrtkinisi ba{ omiqen

jebi se samoqubivi domoqubejebite se i vi odavdes gimnasti~kom poezijomariga lora totiwa

94

* Baldo Smuta – smelo smutno vreme /italijansko-ruska posko~ica/

U VEJAVICI DOBRIVOJA JEVTI]A

Ilija Baki}

U NEKONTROLISANIM ODJECIMA

***oblaci su me|u opu{cima probijenih stomakapepeo i mrve duvana pome{ane s pramewemu testo koje kisne i narasta

NARASTA u VELIKA SLOVA

naviredorastado ivica kona~nog otpora

gdetreba da razre{i pitawe sopstvene svrsishodnosti

od toga }e zavisiti sudbinawegova

i fleka na stolu

***puzali su dimwaci po bespu}imabesciqnokrunio se maltercigle {krgutale

nigde betona

iz `drela sipi utobagar

komadi skorelog pepelakao {qaka mo`dananedogorela

masnatrewe je podatnu pod korom

`ariiponovo i{~itava se dimdah {uma

9796

Ilija Baki}: Vizuelna pesma

SIGNALI U SVIM VREMENIMAPovodom almanaha “Vreme Signalizma„, Beograd, 2006

U nekoliko posledwih sezona ustalio se obi~aj da se autori,doma}i i svetski, okupqeni oko Signalizma, neoavangardnog pokre-ta, zajedni~ki predstave publikacijom koja se moè odrediti kao al-manah ili kao zbornik radova ili nekim tre}im imenom (po{to jesamo imenovawe takvog izdawa nebitno). Tako se, pored samostalnihkwiga odnosno ogla{avawa u periodici, stvaraoci javnosti prika-zuju i u zajedni~kom projektu ra|enom pod okriqem jednog umetni~-kog pokreta. Mada su posledwih decenija, na ovda{woj kulturnoj (ikulturolo{koj) sceni, umetni~ki pokreti sve re|a pojava, signali-sti ostaju verni svojoj viziji i ~ini se da im ni malo ne smeta {togrupnim pojavqivawem, ’priznaju’ svoje zalagawe i aktivan rad u od-re|enim umetni~kim svetonazorima. Dok mnoge wihove kolege odbi-jaju da otvoreno govore o svojim uzorima odnosno o idejama vodiqa-ma, pla{e}i se da ne budu svrstani u odre|ene fijoke i kalupe, sig-nalisti se ne skrivaju iza op{tih mesta. Odgovor na mogu}e pitawe:Za{to je tako, vrlo je jednostavan: Signalizam je pokret koji nema~vrstu hijerarhiju-organizaciju, niti upisuje nove niti bri{e starei neverne ~lanove koji su izdali svete principe grupe. Umesto ovo-ga, Signalizam u delo sprovodi ono za {ta se zalaè a to su, u su{ti-ni, novi na~ini sagledavawa svih savremenih svetova koje ìvimo;kako, zahvaquju}i naukama i tehnologijama, i bukvalno postoji bez-broj stvarnosti i mogu}nosti da se one spoznaju, sretnu i me{aju,iluzorno je propovedati ’ispravan’, ’jedino mogu}i’ umetni~ki po-gled na svetove kraja XX i po~etka XXI veka, odnosno na ’lik (liko-ve) stvari koje }e do}i’. Specifi~nost i neponovqivost svake poje-dina~ne vizije i senzibiliteta stoga su bogatstvo koje Signalizamèli i traì, a ne eventualna opasnost po pravila pokreta.

“Vreme signalizam„ potvrda je te dobrodo{le {arolikosti,mada }e znatièqni ~italac kre}u}i se kroz 200-tiwak stranicakwige zapaziti da su se, sticajem raznih okolnosti, priloèni tek-stovi rasprostrli u sva tri vremenska nivoa: pro{lost, sada{wost ibudu}nost. Nekolicina priloga bavi se prise}awima na po~etke po-kreta odnosno sabirawima dosada{wih iskustava; sada{wost pred-stavaqaju radovi koji upravo nastaju u umetni~kim radionicama a bu-du}nosti su okrenuta promi{qawa izazova koji se naziru na civili-zacijskim/umetni~kim horizontima. Ipak, prire|iva~ almanaha, Mi-roqub Todorovi}, spiritus movens Signalizma, nije radove grupisaoprema vremenima u kojima se de{avaju ve} je dozvolio da se sve per-spektive i rakursi izme{aju, slaè ili suprotstavqaju i tako je ko-na~no dobijena slika vi{edimenzionala i inspirativno haoti~na.

Todorovi} je autor i po~etnog teksta “Vreme signalizma„koji je, u stvari u wegovom maniru, niz misli, teza i citata kojiskiciraju pojave, probleme u samim osnovama qudske egzistencijei svesti (od fizi~kih i metafizi~kih naboja jezika i mentalnihprocesa do ’vrednosti’ re~i u svakodnevnom govoru i stihovima) imogu}e odgovore na wihove izazove. Todorovi} nakon trajnih dile-ma Signalizma, tekstom “Signalizam i Marina Abramovi}„, pra-ti prvi kontakt i razvoj saradwe zna~ajne umetnice i Signalizmakoga je ona prepoznala kao svom senzibilitetu bliskog. U ovomtekstu se pojavquje i jedan od, za Signalizam, bitnih pojmova – re~

99

***bora se koà ogrezla u ce|linije dube otvaraju kawonei pukotinei rane nevidqive a bolne

tetive }e omek{atipopustitiizdati {upqe kostizglobove lomnesve do nokata i dubokihìvaca zaumnih

***iz dubine stiè grmqavinakotrqa se horizontom

{irokau podno`jutik ispod pogleda zvu~nogsik}e se~ivo na kremenu

ponavqa se

kona~noudasi

sti~u se i sabiru u ritamkoji zabija eksere u ~elosve do duboke gluvostisvetla bez senke

***traktati su zaludni doknadolazi plimapred wom vatre beè nizhorizonte sve nièrast je vidqiv mada gapra{ina skriva

ivice bubrevlaga sazreva u sluzgru{a u gromuqicepovezuju oprezne vreèsve dok neprimetno ugao ne prsne

ipo~ne da se kruni

98

Xon Bajrum

TI[MINA “NEMOGU]A TRANZICIJA„

Zna~ewa radova Andreja Ti{me “Nemogu}a tranzicija„ na-laze se i odzvawaju u kontrastu izme|u perfekcije reklamne slikei stvarnosti u kojoj ìvimo. Ovaj umetnik èli da budemo svesnida te slike postoje da bi nas navele na promenu pona{awa, odnosnoda kupimo ne{to {to ina~e ne bismo. Ili, mo`da jo{ suptilnije,one deluju kao slike, u naizgled beskona~nom nizu, koje ulaze}inam u ìvot uti~u na na{ na~in mi{qewa, ili nam mogu}nost mi-{qewa ograni~avaju.

Reklamer mora da stvori jednu vrstu mita, vizuelni mit savr-{enstva do koga se stiè preko datog proizvoda. Ti{ma podriva ovuporuku jednostavno suprotstavqaju}i la`noj pomodnoj bajci fizi~-ku realnost svakodnevqa, ubadaju}i tako veoma potrebnu ~iodu u na-duvani mehur na{ih o~ekivawa. Poenta wegove ’~iode’ je kontrastizme|u projekcije idealnog, ve~nog, perfektnog proizvoda namewe-nog potro{a~u, i svakodnevice raspadawa i nesavr{enosti u kojojìvimo. Ti{mini kolaì nas tako navode da otkrivamo zanimqiveparalele izme|u platonskog idealizma i potro{a~ke propagande.

Ovaj umetnik nas podse}a da je propadawe i raspadawe neiz-be`no. Bezvremena perfekcija je iluzija, a sve {to moèmo da sa-znamo je transformacija.

Nismo li sve to znali i ranije? Ti{mini radovi su tu danas na to podse}aju.

101

je o pismima, onima pisanim rukom i onima novijima, koja stiùelektronskom po{tom; pisma izme|u umetnika i, kao logi~an na-stavak, radovi u okriqima ’mail-arta’ jesu na~in da se oda{iqu sig-nali u prostor i vreme i vaàn su oblik delovawa signalista; otu-da su niz likovnih priloga koji upotpuwuju ovo izdawe upravo vi-zuelni radovi poslati-primqeni e-mail po{tom.

Zoran Popovi}, u ~lanku “Doba signala„, bavi se 1960-tima i1970-tima, iz vizure tada{we teku}e umetni~ke produkcije i pomakakoje je Signalizam doneo. U tekstu “Signali XXI veka„ Ilija Baki} ba-ca ’li~ni pogled’ prema isku{ewima koja umetnosti donosi novi mile-nijum. êtvrtim delom studije “Elektronska umetnost i Internet„Andrej Ti{ma je jednim korakom u bliskoj pro{losti a drugim u sada-{wosti (na putu prema budu}nosti) predstavqaju}i ono {to se, na po-qu umetni~kog kori{}ewa Interneta, de{ava u virtuelnim svetovi-ma. @arko \urovi} je, u tekstu “Signalizam – kreativna renesansa„, za-okupqen pitawima pesni~kog odgovora na izazove sada{wosti. Slobo-dan [kerovi} u polemi~kim tekstovima “O grepcu od crvenog mleka iubicama pesnika„ i “Signalizam kao umetni~ki metod„ precizno defi-ni{e svu snagu slobodnog umetni~kog mi{qewa i represije dru{tve-nih sistema kojima takva, subverzivna delatnost nije po voqi. Dobri-ca Kampereli} tako|e govori o dru{tveno-akademisti~kim manipuli-sawima avangardnim umetni~kim delovawem u tekstovima “Neoavan-gardne cerealije i kunstistorijske glavolomke (nova pre}utkivawa,preterivawa, prekrajawa i potiskivawa)„, “Signali iz balkanskog ge-ta (pre~icom misli / dijagonalom predose}awa„ i “Oìqci pro{losti(ut supra dictum)„. Jaroslav Supek pi{e o izlo`bi “Signalizam 81„ pri-re|enoj u Oxacima koja je bila primer izme{tawa avangardne umetno-sti iz ove{talih kulturnih centara. Milivije An|elkovi} zaoku-pqen je analizom internet komunikacije u radovima “Signali mileni-jumske bube„ i “Interaktivnost u elektronskoj kwièvnosti„. U eseju“Signalizam kao govor ùdwe„ Du{an Stojkovi} analizira nekolikepravce signalisti~kih delovawa, od prvih radova do onih najsveìjih.

Kako je to bilo i u ranijim signalisti~kim publikacijama,slika trenutnog stawa u pokretu ne moè se sagledati bez uvida unovu poeziju (tekstualnu i vizuelnu) odnosno u novu prozu. Poezi-jom se predstavqaju Dobrivoje Jevti}, Ilija Baki}, Miroqub Fi-lipovi} Filmir, Zvonko Sari}, Endi Dek, Andrej Ti{ma, FrankoBu{i}, Robert G. Tili, Xim Leftvi~, Tamara @iki}, KlementePadin, Henrih Sapgir, Klaus Peter Denker, [igeru, [ozo [ima-moto, Dejan Bogojevi}, Danijela Bogojevi}, Vojislav Begovi}, Vi-li Meqnikov, Dragan Ne{i}, Oliver Miliji}, Fernando Agijar,Dalibor Filipovi} Filip, Zdravko Krstanovi}, Margarita Je-li}, Viktor Radowi}, Karla Bertola, Ruìca Baji}, Rorica i Do-brica Kampereli}, Zvonimir Kosti} Palanski, Dob Kamper, Kei-~i Nakamura, Miroslav Klivar, Du{an Vidakovi}, Klaus Groh,Mikele Perfeti, Pjer Garnije i Ru|ero Ma|i. Prozu ispisuju Dra-gan Mandi}, Slobodan [kerovi}, Bogislav Markovi}, Zvonka Ga-zivoda i Du{an Stojkovi}. Uz niz prikaza i kritika novoiza{lihkwiga te spiskove brojnih tekstova o Signalizmu objavqenih u pe-riodici izme|u dva almanaha, zakqu~uje se ovogodi{wa signali-sti~ka poruka ’svima kojih se to ti~e’. Brojnost i visoki kvalitetradova potvrda su masovnosti i atraktivnosti Signalizma i zalogwegovog daqeg razvoja, kao jedinstvenog umetni~kog glasa kojioplemewuje ali i upozorava, odbacuju}i masovno servirane za{e}e-rene, instant odgovore i slike Zapadne qudske civilizacije.

100

Andrej Ti{ma: POST CARD

Andrej Ti{ma

ELEKTRONSKA UMETNOST I INTERNET (5)Jezik iskonskog ìvota Balkana

Nova video i digitalna tehnologija je ne{to sporije aliipak stigla i do umetnika zemaqa balkanskog regiona. Skromnijiuslovi rada i nesta{ica, odnosno teà nabavka opreme i reproma-terijala, u~inili su da stvaraoci sa Balkana teì{te svoga stvara-la{tva ne stave na samu tehnologiju i wene mogu}nosti, {to je ~estslu~aj sa stvaraocima na Zapadu, ve} su prednosti elektronike i di-gitalizacije iskoristili za efektnije i komunikativnije formu-lisawe svojih ìvotnih problema; tranzicijskih tenzija, ratnogokruèwa, socijalno-ekonomskih i politi~kih nestabilnosti.

Prvi festival balkanske video i digitalne umetnosti odr-àn u nekoliko otvorenih i galerijskih prostora u Novom Sadupokazao je upravo tu osobinu ìvotnosti umetni~kih radova bal-kanskih autora. Wihov gotovo dnevno aktuelni puls ìvota, pone-kad surov i sirov, ponekad uvijen u humor, dosetku, a nekad osmi-{qen na intelektualan na~in, govori dosta i o zemqama poreklasamih autora, ali i o poloàju Balkana kao jo{ uvek geopoliti~-ki nedovoqno definisanog prostora koji je u fazi ujediwewa. Sto-ga pred ponekim radovima treba za`muriti na odre|ene tehni~kenesavr{enosti i nedore~enosti, koje su samo odraz teìne i slo-ènsti ìvota na Balkanu i gde su umetnici, pogotovo oni koji ko-riste elektronske medije, jo{ uvek nedovoqno dru{tveno prihva-}eni, ali zato hrabri i beskompromisni, prometejski nosioci sve-tlosti.

Iz Bugarske je na ovom festivalu u~estvovala najve}a grupavideo umetnika, a radovi su im koncepcijski vezani za ìvotne si-tuacije. Ivan Mudov skrivenom kamerom snima ritual mokrewaprolaznika kraj kontejnera na ulici, kao i zanimqivu ispovestameri~kog Indijanca Bafala koji ìvi u Be~u i slika gotovo za-boravqene obi~aje svoga naroda. Albena Mihajlova i StefanijaAkrabova pri~aju gastarbejtersku pri~u iz [vajcarske, kroz liko-ve majke i }erke koje se maskiraju, pevaju i qube, uz mnogo toplinei prisnosti. Dilmana Stefanova i Mihaela Kavdanska u ambijen-tu kretawa automobila gradskim ulicama govore o otu|enosti odqudi i ose}awa. Nina Kova~eva i Valentin Stefanov se na duho-vit na~in poigravaju mitovima zapadwa~kog sveta. U radu “Kurs„uz zvuke izve{taja sa kursne liste prikazuju detaqe nagog qudskogtela, sve do dla~ica i mladeà. A u stilu Holivuda i ironizuju}ireklame podsti~u razne tipove qudi sa ulice da na engleskom izja-vquju “Ja sam najboqi„.

103102

Andrej Ti{ma: Nemogu}a tranzicija

Dejan Bogojevi}

PRIÂ O DOJIQISlavqeni~ko srodstvoTre{teno trijumfuje

]ur~ija hvalisavoU hangaruCrn lirski zazve~iEgoizmom doiqe

Diletantski odiqiv narcizamKao naxak babaNosi neumesna niù}aZabele{kaU gluvom gnezdu

U ruci sru{enIstrzan ishodNanizan pogre{nim pogotcima

Osion zanatlijski zamor~i}

PRIÂ O HAUBICIFrekventna haubicaHaba umesno zagrièn osvit originalaMe|ure~je stazeSrodnih sloboda istih obodaStogaU miru raspiruj bolSvetlost bezglave gre{ke

Cvetni breg u meniSa oreolom robovskih lepotaKao razbojni{tva puna vrhova nadsna

Vazda zrncaSazdana od vidaZakr`qalih vu~jih tumarawa

105

Dva autora iz Turske tako|e se vezuju za stvarnosne sadr-àje. Gen~o Gulan nam u galeriju putem interneta prenosi uìvoslike urbanog ambijenta putem kamera, dok Selda Asal stvara za-nimqivu paralelu stati~nog kadra idili~nog pejzaà, ~ak da biefekat bio ve}i vi|enog kroz {iroki zlatan ram, sa zvucima ì-vota, nesre}a i ratova u svom radu “Slatki dom„. Pavel Braila izMoldavije fasciniran je vozovima i wegov video rad se sastoji odkadrova putni~kih kompozicija koje se kre}u kroz no}.

Slavica Jane{lijeva iz Makedonije izvodi video akciju sadve kamere pri~vr{}ene na bicikl, napred i nazad. U paralelnojprojekciji vidimo isti put samo iz dve razli~ite perspektive. Di-jana Radevska-Tomik u radu “Autopsihoanaliza„ lik devojke elek-tronskom montaòv inkorporira u stare porodi~ne fotografije,uspostavqaju}i zanimqivu relaciju pro{losti i sada{wosti.Irena Paskali, tako|e autorka iz Makedonije, u svom radu “Nadnu„ pravi vizuelnu paralelu hri{}anskih i islamskih verskihkwiga, relikvija i hramova koji istovremeno stradaju u ratu, pri-kazuju}i na jednostavan i upe~atqiv na~in besmisao sukoba. Im-presivan je wen rad “Na putu za i iz Makedonije„ gde suprotstavqagracioznu ènsku figuru sa koferom i formacije vojnika podoru`jem, opet govore}i o ratu iz svog ugla.

Rumunska autorka Lia Peròvska svojim videom stavqa ufokus fizi~ku dimenziju qudskog bi}a, snimaju}i ve`bu uzastop-nih skokova zadihane osobe pred kamerom, dok wena zemqakiwaMirilena Preda Sanc kroz sloènu montaù slike i teksta naekranu gradi sociolo{ku i antropolo{ku skicu o ogradama, onimfizi~kim, i unutra{wim, me|uqudskim.

Autori iz Bosne i Hercegovine Zlatan Filipovi} i Ve-dran Vraàli} radove izvode na vi{em tehnolo{kom nivou, kori-ste}i sve tehni~ke mogu}nosti elektronske montaè i digitalne3D animacije. Filipovi} se predstavio sa nekoliko radova, me|ukojima koncepcijom fascinira “Savremena istorija umetnosti„ saspiskom najve}ih umetnika 20. veka i podacima o wima koji se ubr-zano niù ekranom, kao i “Restart„ gde autor pred okom kameresklapa lap top od najsitnijeg {rafa, sve do momenta wegovog ukqu-~ewa i rada. Vraàli} je autor sofisticiranog ali i ironi~nogreklamnog spota za robotski usisiva~ koji ~isti prostorije, perevo}e ali i zube, namewenog internet {opingu.

Autore iz Srbije i Crne Gore ponajvi{e karakteri{e kon-cepcijska snaga dela, tehni~ka osmi{qenost i anga`man. U svomradu “Li~na? karta?„ Miodrag Krkobabi} ve{tom montaòm ~inida se lik na wegovoj li~noj karti postepeno, gotovo neprimetno,mewa. Umetni~ki par MP na svom internet sajtu daje dokumentaci-ju niza performansa svoga projekta intimnih kontakata me|usob-nog upoznavawa, uz atraktivne fotografije i tekstuialne komen-tare. Autor ovog osvrta predstavio se ciklusom internet radovasa temom “Ameri~ki ko{mar„ gde karakteristi~ne ameri~ke pro-izvode, simbole kulture pa ~ak i moderne umetnosti stavqa u kon-tekst vojnih intervencija koje je Amerika predvodila na Balkanui Bliskom Istoku. Kreativni par “Urtika„ (Violeta Vojvodi} iEduard Bala`) vrhunskom digitalnom tehnologijom, uz dizajn zna-kova, kratke video performanse i zvu~ne ilustracije, prezentovaoje svoj “Re~nik iskonskog pona{awa„ namewen globalnoj komuni-kaciji, koji je postavqen na internet u formi veb sajta.

104

OBRIJ JOJ BARIKADEMo`da je sa zvezdama, mesecom i krikom ptica romanti~no.

@elim da joj vidim srce i zovnem lopove wene naivne (materinskegluposti). Prozbori jednu na kaldrmskom balkanskom. Zapali jed-nu. Popij jednu. Napi{i jednu pesmu. O ìvotu automobila, na pri-mer. Preno}i u bordelu. Obrij joj barikade.

Trijumfalni lik na uli~nom plakatu preobrazi u groznicupopquvane krvi. Ti ostaje{ lik iz grada. Ti biva{ zvonar bulevara.

DIJALOG VODE– Pri~aj mi o postojanosti vode.– O uvalama?– Dok la|e brode skameweno kao kroz maglu.– O plimi?– Od svanu}a u predgra|u do dnevnih ~ajxinica na slapovima.– O starim ponorima?– Frekfentno stisni o~ne kapke u crni let. Pulsirane go-

zbe dozovi. Vodom orosi trajawe svog ritma. U hodu stapawe likasa odsjajem penu{avih senki.

– Postojanost vode?– Svetlucawe uz ki~mu.

SVAKODNEVICA UMETNI^KE UZVI[ENOSTI(Osmeh blaènih osvetnika samouspostavqenihpravila bogosluèwa zaludnih spoznaja usred gorostasnog vida, usred mucavih muwa {to klijajudolinama izre~enog.)

Informacija koja se stvara i {aqe nekome za koga mislimoda mu ta informacija moè biti potrebna, da }e ga podsta}i da emi-tuje vi{e sli~nih informacija razli~itih emotivno-slojevitih(stihovanih) poruka koje ne podu~avaju ve} provociraju nutrinu stva-rala~kog opstanka. Tu informaciju ugra|ujemo u kod svakodnevnihrazmewivawa energija i poku{aja stvarawa i provocirawa novo de-finisanih (skupqenih/okupqenih) energija. U slojevima i spojevi-ma takvih – razuzdanih energija je neotu|ivo tkivo samog signalizma.

Ni{ta nije slu~ajno, ponajmawe kombinacija simbola, sig-nala, slogova, slika... Nismo tek tako do{li do omiqene nam kwi-ge, pesme, stiha, sloga ili pak slova. Svako poigravawe glasovimaili slikama, crteìma je jasno profilisawe jedne, mawe ili vi{ekreativne, ali svakako, kreativne li~nosti.

107106

Michele Perfetti: Vizuelna pesma

Dragan Latin~i}

109

Ono {to moèmo prona}i i iznova pronalaziti, pre svega usignalisti~koj literaturi, ali i u grani~nim podru~jima je upravoesencija ve}ine prethodno izre~enih, napisanih i nenapisanih, na-slikanih i nenaslikanih umetni~kih istina koje se svakoga trenut-ka nadogra|uju, i oduzimawe u stvarala~kom procesu je nadogradwa{to i signalisti~ki pokret prihvata ne progla{avaju}i to retro-gadnim atakom i zbog toga (izme|u ostalog) odoleva toliko vreme-na i javqa se u druga~ijim, onebi~ajenim, pojavnim produktima.

Pored informacije i energije, bez koje nema planetarneumetnosti, niti predispozicija da je bude, osnov svakog avangard-nog pokreta je u igri, u najrazli~itijim shvatawima tog pojma, poj-ma koga jo{ dugo vremena ne}emo mo}i precizno definisati, jer jepriroda igre priroda ìvota, a priroda ìvota je priroda stvara-la{tva, dok samo istinsko stvarala{tvo nema, niti moè imatita~nu definiciju.

U vremenima u kojima svako ko se bavi “nau~nim„ pristupomumetni~kog delawa, èli da odre|ene kreativne pojave svrsta iklasifikuje u unapred zadane obrasce, pre svega radi lak{e kon-trole qudske misli i promisli, donekle uspeva da zauzdava povr-{nosti, tekstove koji su umukli i zajezerili, ali ne i pulsiraju}etvorevine koje su autothone ìvotne iskre samog ra|awa. Shodnoovom zakqu~ku se i name}e odgovor na sve ~e{}e postavqeno pita-we: za{to signalizam i daqe ìvi?

Razloga je vi{e, ali kqu~ni je svakako u nemogu}nosti kon-trole, u otkazivawu poslu{nosti razli~itim elitisti~kim na~i-nima promi{qawa i stoga uvek imamo sveà dela, presne kwièv-ne i uop{te umetni~ke komade kojima nesmetano te~e ~ista krv.Dela ìve i postaju deo signalizma koji ih ve{to, samim svojimopstankom ugra|uje u svakodnevicu umetni~ke uzvi{enosti. I totraje. I to }e trajati.

108

LEGENDA

Prelazak palicom preko ìca u najvi{em

registru klavira (smer prelaska zavisi od

izvo|a~a, dok brzika prelaska aproksimativno

odgovara zadatoj ritmi~koj vrednosti)

Govor na relativno odre|enoj tonskoj visini

(pri tome, glas je deformisan, isprekida,

izve{ta~en)

[apat

Podrhtavawe glasa (iako brzina podrhtavawa

zavisi od izvo|a~a, isti je duàn da je osmisli,

u zavisnosti od vokalnih mogu}nosti, a u ciqu

izbegavawa jednoli~nosti vokalne deonice)

Reid Wood:Vizuelna pesma

111110

HLADNO

tekstMiroqub Todorovi}

Miroqub Todorovi}, Beograd 1971.

HLADNOHLADNO HLADNO HLADNO HLADNOHLADNOHLADNOHLADNOHLADNO

HLADDDDNO HLADDDDNOADDDDDDDNO ADDDDDDDNO

DDDDDDDDDNO DDDDDDDDDNODDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDDD

112 113

Dragan Latin~i} – HLADNO za glas, klavir i udaraqkeglas – Ana Gwatovi}, klavir – Teodora Stepan~i}zvona – Lazar ^olovi}, triangl – Dragan Latin~i}

Koncert studenata kompozicije – OPET SE IZVODIMOStudentski kulturni centar, 23. marta 2005.

Du{an Stojkovi}

KAFKIJADE *

ODGOVOR

Usred gomile, na trgu koji nas je talasawem qudstva gurao usvim pravcima poput torpeda, kriknuo sam kao da je to posledware~enica koju moram izgovoriti: Ima li Boga? Niko mi nije odgo-vorio. Ni |avo, ni Bog, jer na pitawa koja ve} u nastajawu ne sadr-

è i odgovor, nikad se ne odgovara.

SUSRETI

Sreo sam Demijana i Petra Kamencida. Sedeli su na klupii hranili golubove. Hteo sam da ih priupitam o stepi, ali se naglosmra~ilo, i po{to nisam imao ki{obran pri ruci, a bio sam vo-qan i da obi|em Maksa @akoba, projurio sam pored g. Ki{obranakoji se leèrno {etuckao stazom posutom crvenkastim peskom. Su-po je na obramici teglio spojene sudove. No, to je bilo u nekoj le-lujavoj daqini. Nadja je crtala svoje crteè pune ruku u rukavica-ma i o~iju. Odjednom, osetio sam kako iznenada znam odgovore nasva pitawa, i ona praiskonska, i ona nepostavqena, i ona nedomi-{qena. Smrti bih se poverio, ali we nigde nije bilo.

Kada je to potrebno, ono {to je potrebno ne moè se na}i.Tako je od kad je veka i sveta.

ÎTAWA (TAWA)

Nemo me dozivaju kwige. Uvek neke ostanu pastor~ad. Svaku~itam onako kako ona ho}e. Potreban je ogroman napor ne bih li seizborio za svoj na~in ~itawa. Ponekad se i to desi, iako gotovo ine pamtim takve praznike ~itawa.

Uìvawe u tekstu zapravo je uàsavawe zbog teksta.Jedini pravi izuzetak: Strindberga ne ~itam da bih ga ~i-

tao, ve} da leìm na wegovim grudima. Ako neko misli da mi topri~iwava zadovoqstvo, grdno se vara. Ustajem sav naùqen i ho-dam kao da me je usrkao vrtlog. Usput mi s lica otpadaju smeùra-na slova.

115

HLADNO

Signalisti~ki fonet HLADNO Miroquba Todorovi}a na-pisan je 1971. i sa ostalim fonetima objavqen u zbirci STEPE-NI[TE. Neke od foneta ove zbirke, ukqu~uju}i i pesmu HLAD-NO, Miroqub Todorovi} je izvodio tokom sedamdesetih godina nakwièvnim ve~erima, ~ime je zvu~nu poeziju sasvim pribliìo ge-stualnoj.

Prema signalisti~kim fonetima HLADNO, [I[MI[ iHUJI nastao je ciklus pesama za glas, udaraqke i klavir. Ovaj ci-klus ~ine tri pesme koje su tematski nepovezane. U okviru ciklu-sa prepli}u se razli~ita du{evna stawa, nagle reakcije i sna`neekspresije.

U pesmi HLADNO organizacija muzi~kog vremena zasnova-na je na demontaì izabranih, kratkih i me|usobno razli~itihritmi~ko-melodijskih floskula koje su unutar sebe podlo`ne va-rirawu. One se javqaju u klaviru i zvonima prate}i ekspresiju gla-sa. Glas je deformisan, izve{ta~en i isprekidan. U odnosu glasa ipratwe – klavira, zvona i triangla primewen je davno afirmisanslu~aj kao mogu}nost izbora odnosno jedna od alternativa tehnikealeatorike.

Pesma HLADNO premijerno je izvedena na koncertu stude-nata kompozicije – OPET SE IZVODIMO – u Studentskom kul-turnom centru 23. marta 2005. godine.

Dragan Latin~i}Student kompozicije u klasi red. prof. Vlastimira Trajkovi}aFakultet muzi~ke umetnosti u Beogradu

114

* Kurzivom su {tampane re~enice iz Kafkinih Dnevnika.Zvonko Sari}:

Signal

Obili}; Vuk Brankovi}; Jefimija; Roman Slatkopevac; Jovan Da-maskin; Dioklecijan; Aleksandar Virtember{ki; Magelan; Ajn-{tajn (i mnogi drugi fizi~ari); Hegel; Kant; Ni~e; Frojd; Lao Ce;Demokrit; Heraklit; Epikur; Plotin; Homer; Vergilije; Utnapi-{tim; Ifigenija; Faust; Ofelija; âjkovski; Leonardo da Vin~i;[agal; Dante; Gete; markiz de Sad; Lamartin; Prosper Merime;Lamartin; Rembo; Arto; [ekspir; Pu{kin; Majakovski; Hlebwi-kov; Kru~onih; Mandeq{tam; Matija Ban; Milutin Boji}; egipat-ska boànstva, poezija Acteka; Biblija (Prva kwiga Mojsijeva;Kwiga proroka Danila; Jezekiq; Davidovi psalmi; Pri~e Solomu-nove...); Gilgame{; Upani{ade; Odbrana Sokratova; ârobwak iz

Oza; Tamni vilajet; Gospodar muva... Ve} na samim po~ecima svo-ga pesnikovawa na{ pesnik pokazuje da su za wega potpuno ravno-pravni svet i kwiga; svet / priroda je velika, otvorena kwiga kojase moè ~itati, i simboli~ki tuma~iti, kao {to se to ~ini kada seza literarnim ostvarewem posegne. I vi|eno, i doìvqeno, i pro-~itano, spoqa{we i unutra{we, svet su me|usobno prepletenih,ali i zara}enih, signala i Todorovi} se upu{ta u wihovo predsta-vqawe i tuma~ewe. Wegovo delo i vi{e je nego zahvalni poligonza ispitivawe najrazli~itijih postupaka / modela citatnosti o ko-jima u svojoj kwizi Teorija citatnosti pi{e zagreba~ka teore-ti~arka kwièvnosti Dubravka Orai} Toli}. Ako je svojevreme-no Branko Miqkovi} poeti~ki sawao o tome kako se i Ajn{tajnmoè prepevati, Todorovi} je poku{ao, i delimice uspeo, u ta-kvom poduhvatu (dovoqno je prisetiti se Planete, Putovawa u

Zvezdaliju, ali jo{ vi{e, kudikamo vi{e, Algola i Tekstuma, kaoi izvrsne, stvarno antologijske, vizuelne pesme “Ajn{tajn„, kojaspada u najzna~ajnija ostvarewa ove vrste u svekolikoj svetskoj po-eziji). Ako bi trebalo izdvojiti dela / pisce sa kojima je na{ pe-snik najvi{e bio u dosluhu, bili bi to Biblija (veze koje postojeizme|u rane – i ne samo we – Todorovi}eve poezije i svete kwigehri{}anske religije i kwièvnosti zasluùju da budu svestranoanalizirane u posebnom radu; napomenimo – signalizam je plane-

tarno zna~ajan kwièvni pravac i bilo bi krajwe vreme da seuprili~i zbornik u kojem bi se delo wegova tvorca pomno sagleda-lo iz najrazli~itijih aspekata) i poezija ruskog futuriste Veli-mira Hlebwikova. Hlebwikov je drugi, tamniji / hermeti~niji, ujezik ukoreweni, eksperimentalniji, dubqi pol ruskog futurizma;na prvom se nalazi Vladimir Majakovski. Todorovi} ima ciklus“Hlebwikovqevo oko„ i trodelnu mini-poemu “Zangezi„. Kao {toHlebwikov “izvodi„ re~i polaze}i od korena qub, na{ autor nudispisak re~i izvedenih iz korena zvezd. U “Obrascu novatorstva ujeziku„ ruski pesnik pi{e o re~ima koje “pokrivaju„ letewe, stva-raju}i ~itav koloplet neologizama. Ruski futurista pi{e o sve-mirskoj poeziji, nazivaju}i sebe samog kraqem vremena i svemir-skih prostranstava. Tvorac je zvezdanog / zaumnog jezika koji se za-sniva na slede}im poeti~kim aksiomima:

“1) Prvi suglasnik proste re~i upravqa ~itavom re~i – na-redbodavac je ostalima.

2) Re~i koje po~iwu istim suglasnikom objediwene su istimpojmom, kao da sa raznih strana lete u istu ta~ku razuma.„

Ista poeti~ka pravila po{tuje prilikom stvarawa neolo-gizama i na{ pesnik. Neologizacija jezika za wega je, me|utim, sa-mo prolazna faza prisutna na samim po~ecima wegova pevawa, te}e, za razliku od ruskog pesnika kojem je lirski novogovor u samom

117

NADOLAZE]E

Postoji jasna granica kada je o ~itawu kwiga re~. Sede}i na

nu`niku ne sme se misliti na Toru, stoga se tamo mogu ~itati

svetovne kwige. Nema problema sa Torom. Pribojavam se da }e u jednom tre-

nutku biti onemogu}eno da se svetovne kwige ~itaju na nekom dru-gom mestu sem onog gore spomenutog.

Nedoku~ivi su putevi Gospodwi!

NEPRESU[NA MO] PEVAWAPoezija sve-~ula Miroquba Todorovi}a

Miroqub Todorovi} jeste – u to nema nikakve sumwe – pra-vi klasik srpske i evropske neoavangarde.

Na{ tekst se nadovezuje na onaj koji mu je prethodio – “Sig-nalizam kao govor ùdwe„ (Gradina, Nova serija, broj 10, 2005, str.184–206) i ~ini drugi deo zami{qenog triptiha. U wemu smo naum-ni da prozborimo koju o Todorovi}evoj verbalnoj poeziji (onu ko-ja se od verbalne odvaja dosada{wi tuma~i poezije tvorca i vo|esignalizma – pre svih, Milivoje Pavlovi}, Julijan Kornhauzer i@ivan @ivkovi} – protuma~ili su na pravi na~in, uo~avaju}i uwoj sve {to je ~ini osobenom i vrednom me|u sli~nim ostvarewi-ma drugih, i na{ih i stranih umetnika, te se ovde ne zadràvamona woj). Tre}i, za sada nenapisani rad, posveti}emo poetici, eks-plicitnoj i implicitnoj, Todorovi}eve poezije. Tako }emo u do-voqnoj meri sagledati ono {to, po na{em mi{qewu, ni{kog pe-snika ~ini jednim od najboqih – a svakako najprovokativnijim inajvi{e okrenutom ka poetskim izazovima – pesnika svekolike mo-derne – i ne samo moderne, ve} svekolike u pravom smislu te re~i– srpske poezije.

U ovom sredi{wem radu zami{qenog kriti~arskog tripti-ha Todorovi}evu verbalnu, veoma razgranatu, (pre)obimnu, poezi-ju sagleda}emo tako {to }emo ukazati na nekolike wene karakte-ristike koje smatramo krucijalnim i po kojima je ona od prve pre-poznatqiva unutar na{e pesni~ke produkcije i (ve}) tradicije.

Todorovi} u svojim pesmama “aktivira„ poduì spisak ime-na (mitolo{kih likova, nau~nika, filosofa, pisaca, muzi~ara,slikara, glumaca, politi~ara., kwièvnih junaka...) i naslova (kaoi aluzija na wih) kwièvnih dela, te one postaju osobena pozorni-ca na kojoj se vodi – pokretawem sistema najraznovrsnijih asocija-cija – pravi intertekstualni i citatni (ima i direktnih i skrive-nih citata iz dela drugih autora; oni dobijaju posebnu “boju„, zavi-sno od konteksta u kojem se na|u) rat i sklapaju primirja: Vid;Afrodita; Hekata; Arijadna; Gorgona; Persej; Prometej; Sizif;Orfej; Eva; Paris; Odisej; Kerber; Moloh; Juda; Pontije Pilat;David; Amos; Lucifer; Belzebub; Balam; An|ama; Danton (i osta-li u~esnici francuske revolucije); Trocki; Staqin; Jagoda; Buha-rin; Fernandel; Silvana Mangano; Sveti Sava; Sveti Vit; DevicaOrleanska; Kara|or|e; Stevan Sin|eli}; Stevan Musi}; Milo{

116

Neologizme u posledwoj fazi Todorovi}eva pevawa sasvimuspe{no “zamewuju„ arhaizmi koji se funkcionalno uklapaju uopevano (re~ je o pesmama kojima se reaktualizuje na{a nacional-na pro{lost, kojima se tematski urawa u istoriju pokazuju}i, i do-kazuju}i, da we ima i u jeziku; kako smo se lako odrekli jezika, pre-bacuju}i se, rezom (kvazi)lingvisti~ke sabqe, na sasvim drugu oba-lu, tako smo se – i pored velikih re~i, i zakliwawa / la`ne jezi~-ke dimne zavese – zapravo, odrekli i onog su{tinskog {to je bilou samom korenu na{eg nacionalnog bi}a: “velike„, uporno pona-vqane, re~i i re~enice zamaglile se ono {to je bilo daleko va-`nije od wih, imenovano je poni{tilo ono {to se imenovalo, re~je “pojela„ stvar / pojam kojem je trebalo da sluì. Evo tog staro-slovnog / starostavnog sloja Todorovi}eve lirike: “Mati ubo tera`dajet„ (naslov pesme); Zemqa me pro`dirajet (Ista pesma);Ni~ije è grehi otjemqet (“O~e Utnapi{time„); Oblekoh se va

bezgrlnuju ode`dju, / i drevena kowa ja`dju (“Nuklearna jalovi-na„); Serbqi (“Trava Vidova„); hudobnik i voji{te (“Sveti ratni-ci„); Ko pje{ice uzide neka se na kowa vrè (“@dralin„); “Drevoìvotodavno„ (naslov pesme); “Skazanije o pismenima„ (naslov pe-sme); A se sut gresi moji (“Romil pustiwoìteq„).

U nekolikim pesmama prisutni su citati na stranim jezici-ma: na engleskom, na primer, u pesmama “Posledwa re~enica„,“Lanci `dralova„, “At last the Secret is out„, “Under the midnight sto-ne„, “Da nacrtam trmku„, “Plava gusenica te~nog kiseonika„ i “Ka-da nam mraz prikuca srce divqim ruàma„, a na francuskom u pe-smama “Paklena otrovnice„ i “S mirisom qubi~ice s ilova~om„.

(Va`na napomena: neodadaizam Todorovi}eva pevawa moglibismo okrstiti i kao neofuturizam. On direktno, u pesmi “Odtvoje pono}i skroji}u bisernu {koqku„ citira stihove Dir bul

{~il ube{ {~ur, preuzete iz “3 pesme„ ruskog futuriste, dadaizmunajblièg, Aleksija Kru~oniha. Vredi ukazati i na ~isto zaumno,delimice i Koderovo, mrmorewe / romor tipa: om ah hum – om ah

hum, prisutno u pesmi “Teku crvene i ùte lame„.)Pribliìv{i se Hlebwikovu i wegovim teorijskim postav-

kama Todorovi} se na{ao me|u pesnicima kratilistima. Izvor-nik wihovih teorijskih promi{qawa ~uveni je filosofski dija-log Kratil znamenitog gr~kog filosofa Platona. Po wemu (i we-govim sledbenicima, na primer, Dionisiju Halikar{aninu, Varo-nu, Skali|eru, Lajbnicu, A. [legelu, Grimu, Viktoru Igu, Rembou,Rene Gilu, Malarmeu, Polu Kodelu, Nabokovu, samom Hlebwiko-vu...), glas (posebno konsonant) nije proizvoqan ve} je itekako po-vezan sa pojmom ili stvari koju ozna~ava (pesnici su teoriji doda-li lirski kolorizam: “obojili„ su vokale, neki su to u~inili i sapojedinim samoglasnicima, poneki – ne samo Rene Gil – pridodalisu im i akusti~ku obojenost i povezali wihov zvuk sa zvukom kojiproizvode pojedini muzi~ki instrumenti). Miroqub Todorovi} ni-kada nije robovao nekoj teoriji: on joj se pribliì, preuzme od wenekolike elemente i veoma brzo se udaqi, bilo tako {to je zabora-vi sasvim, bilo tako {to je poveè sa, ne retko, woj savim suprot-stavqenom teorijom, bilo tako {to je negira novousvojenim poe-ti~kim postavkama; wegovo pesni~ko delo je jedno veliko gibawe,nezaustavivo kretawe, ali ne mirno i postupno, ve} rasprskavaju}e,nalik na jurewe u razli~itim pravcima istovremeno (to nipo{tonije mana, ve} – mogu}e je – i osnovna poeti~ka premisa ~itava we-gova pesnikovawa: è| za promenama, metamorfoza, novost). Ali-

119

srcu pesni{tva, pesme “otvarati„ ka novim jezi~kim prostorimatako {to }e u istoj, po~etnoj, fazi osvojiti, ili prisvojiti, jeziknauke, a u kasnijem pevawu pribe}i {atrova~kom jeziku otkrivaju-}i wegovo do tada vi{e naslu}ivano no rezultatima overeno lir-sko dejstvo i snagu.

Najpre, dajemo “spisak„ Todorovi}evih neologizama (moramonapomenuti da je izuzetno te{ko utvrditi da li je neka re~ stvarnoneologisti~na; neologizmi su, nu`no, to samo hipoteti~ki):

basmar; bezgranica; bezzvezd; bezlisnica; beznadnica; bleso-

mer; blistni; brodonosni; vasionac: venu}e; vijorina; vodenkow;vodolev; glezvezd; gobiwati se; govnati (se); govnistika; govnolo-

gija; golubati se; goropisac; gorohod; goru`da; grobi{te; groz;deblovina; dozvezdeti; drumovati; |uklija; àrwak; zazvezd; za-

zvezdati; zanebesati; zapraèn; zvezd; zvezdalija; zvezdawe; zve-

zdar (ova re~ postoji ve} u poeziji Sime Milutinovi}a Sarajlijei jeste, po nama, gotovo jezi~ki za{titni znak ~itava wegova peva-wa); zvezdariti; zvezdati; zvezda~; zvezdgrad; zvezdeti; zvezdni;zvezdovez; zvezdoboqa; zvezdove~e; zvezdovet; zvezdovid; zvezdik;zvezdi{te; zvezdovek; zvezdovis; zvezdovod; zvezdovoz; zvezdo-

drom; zvezdozdanac; zvezdozov: zvezdokos; zvezdokret; zvezdokri-

lac; zvezdolet; zvezdole}e; zvezdolog; zvezdolom; zvezdoloniks;zvezdomer; zvezdomet; zvezdomir; zvezdomor; zvezdoniz; zvezdo-

pad; zvezdopis; zvezdoplan; zvezdopreqa; zvezdopteriks; zvezdo-

ravan; zvezdorog; zvezdorod; zvezdosaur; zvezdoskop; zvezdost;zvezdotok; zvezdstroj; zvezdtvar; zelenozrni; zelenocvetno; ze-

mqovid; zemqozor; zemqoleà; zemqokrug; zemqolomnik; zlozvezd;zlojutro; zlosanica; zlosni; zrevni; izvezden; izvezdeti; izmli-

tati; inore~je; iskopanik; jez; jezgrica; jugoprivredni; jur-voda;jutarwica; jutri{; jutrowa; kmrkqiv; koba (im.); koba~a; koba{;kobqiv; kobiqwak; kolbas; kolbasar; korenak; kosmoplovni; ko-

sto`der; kostojedica; kostopiqa; kotiqa; kratkorepi}; krvwa-

~a; kretni; kre~waja; kukutka; kukco`der; kulisa~a; kulorep; ku-

snica; ku}nik; laprdalaparija; lelejka; letni; listopev; luno-

cvet; ma|ijati; majmuno~ovek; metalopojasarski; mlad (imen.);modrobojni; mrkolast; mrkolik; mrkocrven; mrtvina; muwogojni;nadzvezd; neboletni; nebolomnica; nezvezd; nezvezdati; nezvezdo-

meran; neku}nik; nesmirnik; obajnik; ogwarica; odvezd; odzvezde-

ti; omuwen; paklenik; plazmodel; podzvezd; poiwen; polubutwa~a;potajac; pregovnan; prez; prezvezd; prezvezdeti; prolisina; p~e-

lac; razgovnavawe; razdom; rvenik; ribi~; rodnik; ro|aj; ruwina;ru{an (jedna od kqu~nih re~i Nastasijevi}eva pevawa); samozvezd;svetskraja; svehvalni; seqenski (ovde je – i ne samo tu – Todorovi}jezi~ki du`nik Laze Kosti}a i wegova pesni~kog u~enika i sled-benika Stanislava Vinavera; dovoqno je obratiti pa`wu na /na-merno lomqen, jampski/ ritam pesama koje ~ine ciklus “Zemnik„);srebromle~ni; stozvezd; sto~nik; stravaru{a; stravka; strelo-

hitri; strknuti; sumor-pogled; sunce-smrt; suncokrilni; sumco-

mer; suncomorje; tamnotkani; tmora; tmornik; }utni; uzve`|a-

vati; uzvezdeti; ukopnica; umornik; flozvezd; flozvezdati; hi-

drokrilac; hudobnik, hudodol; cvetnopra{ni, crvenosme|; ~a-

motni; ~aralica; ~aralo; ~arobajka; ~arovit; ~aropojka; ~arotan-

ka; ~udwak; xukqa; {umovla~iti (podvu~ene re~i popisao je samautor u “Re~niku planetarnog jezika nastalog iz osnove zvezd„; v.Miroqub Todorovi}, Poetika signalizma, str. 16).

118

u lutaju}em govoru (“Zvezdalija„);obasjan re~nicima otrov ku{a{ (Isto); vojskom gladnih i podivqalih fonema (“Krtice podrivaju

obale okeana„);tvoja pesma ~upa iz tame mukle znake (“Kiborg, II„).

Lako se da uo~iti kako se u korenu implicitnih poeti~kih stiho-va Miroquba Todorovi}a nalazi personifikacija i simbioti~kopreplitawe / izjedna~avawe konkretnog sa apstraktnim. Za ovogautora ~itav svet je jedan jedini znak, sveop{ta sinteza koja se mo-è, analiti~ki, apsolutno signalisti~ki, tuma~iti tako {to bibila razdrobqena – uz podrazumevawe da postoji jedna u biti neu-ni{tiva celina, sve-jedinstvo – na mawe sastavne delove, mini-signale. Prisutna je i aura lirskog koja mestimice poprima sim-boli~ki naboj. Slike se mogu ~itati u najmawu ruku dvostruko /dvostrano, ambivalentno. ( Na primer, navedeni stih Moj jezik je

narod, zna~i – potpuno ravnopravno – i jezik je narod, ali i narodje jezik; nesumwiva ambivalentnost Todorovi}evih stihova zalogaje wihove esteti~ke vrednosti). Isti postupak autor primewuje iu svojoj eksplicitnoj poetici. Nave{}emo najpre tri poeti~ke pe-sme (sve se nalaze u kwizi @e| gramatologije; v. str. 5, 42. i 66).Prva je naslovqena “Rumeni dah re~i„ i glasi:

tamo gde je za}utao

govor

~ekuju re~nici oèdneli

miris skrivenih stvari

okreni se izvoru

rumenom dahu re~i

neobuzdanom zvonu

zvezda u glasnicima

Druga se zove “Isku{ava{ li mo} pevawa„:

trepere re~i

i sintagme

tekstualne strele

iz zavodqive hermeti~nosti

isku{ava{ li

mo} pevawa

jezikom u jeziku

nepotkupqivi bezdan bi}a

iz àrne nesanice

A tre}a “Onaj {to sebe otkriva„:

oniri~ke slike

bajkovitih predela

izvor i uvir re~i

lutaju}eg pisma

teracijsku i asonanttsku “obojenost„ stihova nalazimo posebno u{atrova~kim pesmama (no, ne samo u wima) srpskog autora. Nave-{}emo naslove nekolikih pesma u kojima je primetna dominacijapojedinih glasova da bismo (u)videli kako on vlada vojskom gladnih

i podivqalih fonema: A – “Avrq-bavrq„; B – “Bacaju vunu blinde-ri„; G – “Gejak glanca guqarke„ i “Nisi glavni„; D – “Dave`, dil-kan„; K – “Kresni klikerom„; L – “Le{ lete}i„: M – “Masne manda-re„; N – “Neslana negra„; O – “Ocinkali nas ortaci„; P i [ – “Urupi„; S – “Skrcajte somove„; T – “Taster„; ] – “Ne }ori{ }aletu„;F – “Fatum za fuware„; H – “Hrpu mi drpi„; C – “Celivaju cepani-com„; ^ – “êbutin ~obeq„; ^, M i [ – “[uminder {umangele„; [– “O{i{ajmo i {intere„. Velika zvukovna zasi}enost pojedinimglasovima postoji i u posebnim stihovima (navodimo jedan primer:“Nek zvezdi zver zvezdovodima zemnim„). Posebno su podre|ene zvu-kovnim ~arobajawima pesme “ârotanke„ i “êtiri ~avke„ (vihoriwima ~) i “Kukutka„ i “Koba„ (apsolutno dominira k; ~etiri nave-dene pesme imale bi zapaèno mesto u svakoj antologiji srpske “je-zi~ne„ poezije). Kada se sve sabere, Todorovi} je ovla{ni krati-list. Jezi~ko bogatstvo on nalazi na svim raspoloìvim stranama.Ne dopu{ta da ga teorija pesni~ki ome|i i sputa. Mo`da je, aliavangardnom, kratilizmu najbliì kada nudi signalisti~ke “snim-ke„ pojedinih glasova u dragocenom Algolu.

Kod Todorovi}a teorija ide ruku pod ruku s pesni~kom prak-som. Wegove teorijske postavke veoma ~esto su i same prerasle ustihove. Nekolike su nastale kao najava potowih pesni~kih preg-nu}a, nekolike su inkorporine u same pesme, pojedine dolaze kaonaknadni uvid u ostvareno. O wima }emo, najavili smo ve}, pisatinaknadno. Nekolike su bile dodirnute u na{em ranijem radu posve-}enom signalizmu, a sada }emo se zadràti na onima koje nas uvodeu samo srce Todorovi}eve poezije. Bez wih ona ne bi mogla bitisgledana na pravi na~in. Poeti~ke probleske nalazimo najpre usintagmama i pojedinim pesni~kim slikama Todorovi}evih pesama:

Govor je ma~ krvi (“Planeta„):Poezija se mora ne`no

pretvoriti u matematiku (Isto);o modricama na telu zanimqivih re~i (“Tri sna u cvetu„);Glasova svetlosti (“Nezvezd„); u “Textumu„ nalazimo slede}e poeti~ke sintagme: jezik zve-

zda; zrnevqe jezika; mraz jezika; trudna re~; bubri imenica; svi}e

glagol; ukus pesme; poàr pesme, kao i pesni~ke slike: vidi{ li

svi}e / àr re~enice i vidim ugasio se / glagol u cveti{tu; Jezik je istraìva~ (“Kao leptir u rujnu„);Divqe re~enice (“Tako je bilo vreme„);Ugqevqe re~i (“Tu so~nu imenicu„; podvukao – D. S.);Jezi~na zmijo re~i stravne (“Zemnik„); Krvoèdni glagoli (“Omamqen tainom„);Muwa si iz koje kuqaju re~i (“Kisela zemqa. Kostojedica„);U nemu{ti jezik navali (“Naranxasto pismo„);Moj jezik je narod (“Sada{wosti nema„); re~ – predmet najve}a radost mojih ~ula (“Rekao si eksplo-

zija Azije„);azbu~ni ratnici ru{ite rijte kidajte

u pobedni~kom ludilu krvavo truplo jezika (“Da li ste ~u-li psa kako zavija„);

120 121

pesnici su, u ovoj svojevrsnoj “reviziji„ istorije srpske lirike iwenih antologi~arskih dometa, uzeti na pretres sa po jednom pe-smom: Laza Kosti}, Branko Miqkovi}, Vladislav Petkovi} Dis,Du{an Srezojevi}, Milo{ Crwanski, Mom~ilo Nastasijevi},Branko Radi~evi}, Milutin Boji}, Jovan Du~i} i Petar Petrovi}Wego{; svaka pesma je “ogoqena„, redukovana do sr`nog u ovoj mi-ni-antologiji na{e poezije), okrenutost ka i otvorenost za novo iavangardno, a da se pritom novo iznalazi i tako {to se autor vra}ana ve} napu{teno pridodaju}i mu nove elemente i ~ine}i ga takoponovo novim – izvla~i na{eg autora sa podru~ja “izama„. On se nemiri ni sa jednim postoje}im. Poklawa istoriji svekolike poezijesvoj izam – signalizam koji moèmo, upravo zbog wegove neukroti-ve pokretqivosti, teorijskog i pesni~kog vibrirawa nalik na onokoje nudi na{em oku rastr~ala ìva, odrediti jedino kao kontra-

poeziju. Paradoksalno, kao kontrapoeziju visoke vrednosti.Uz Textum, nesumwivo najboqu u ovom sazve`|u, jednu od ne-

zaobilaznih kwiga srpske poezije, koderovsku simfoniju, Algol,kao i Pustolina Vladana Radovanovi}a, ~ine pesni~ku kosmi~ku

trilogiju kakvu nemaju ni poezije daleko razvijenije od na{e. Al-

gol se nipo{to ne sme smetnuti s uma kada se pi{e o Todorovi}e-voj poeziji. Ova kwiga je specifi~ni sabornik signalisti~ke, vi-zuelne, kompjuterske, permutacione, objekt i gestualne poezije, na-stale u periodu od 1967. do 1971. godine. Po wenom autoru: “Ovakwiga-bi}e trebalo bi da deluje kao pokretqivi i skladni organi-zam {to se talasa, vibrira, hrani prostorom oko sebe, mewa i oì-vqava okretawem stranica, svojim otkrivawem pred nepodmitqi-vim okom posmatra~a.„ Ona to upravo i jeste – prava, pokretna, na-lik na skulpture-mrdalice, kwiga-bi}e.

Na{ pesnik je , po ta~noj opasci @ivana @ivkovi}a, izne-toj u kwizi Gost sa Istoka (str. 82) “...pomerao i granice ànrakao takvog i jezika na koji taj ànr ra~una„. To vaì za Todorovi-}evu poeziju uop{te. Vaì i za wegov dugotrajni “obra~un„ sa ha-iku poezijom, i klasi~nom i ve} “revidiranom„ modernom, evrope-iziranom. On je okamewenoj japanskoj klasi~noj formi do prskawa{irio raspon. Razvihorio je weno poetsko klatno. Stvorio je {a-trova~ki haiku i wime, posebno na humornom planu, postigao pam-tqive rezultate. Prisetimo se nekolikih (ne svih)Todorovi}evihhaiku zbirki (ne ra~unaju}i ranije wegove dodire sa ovom isto~-wa~kom formom, posebno prisutne u Tekstumu u kojem ih je @ivko-vi} izna{ao, i vidqivih i prikrivenih, preko pedeset): Zlatibor

(1990), Radosno rè Rzav (1990), [umski med (1992), Ambasadorska

kibla (1991), Glasna gatalinka (1994), nekolike zbirke {atrova~-ke haiku poezije i – osobeni – Azurni san (2000). Navodimo dve ha-iku pesme Todorovi}eve ne bi li se videlo kako on iznutra “napa-da„ ovaj ànr (prvi primer bismo mogli smatrati mirnim “kopi-rawem„ japanske mini– pesni~ke forme; drugi samo prividno ~uva“klasi~nost„ opevane slike):

Oslobo|en leda

kao radosno `drebe

rè Rzav (tipi~an foni~ki haiku u Todorovi}evoj verziji);Bqesak muwe:utroba {ume

rascepqena nadvoje (metafizi~ki haiku, iako klasi~ni ha-iku ne poznaje ovakvu “vrstu„).

123

telo u prostoru

znak

ne zaborav bitka

uo~eni tragovi

tek izna|enog smisla

onaj {to sebe otkriva

jasno svetli

iz ìtke pomr~ine snova

Ovaj (auto)poeti~ki “triptih„ na najboqi mogu}i na~in, iz samenutrine pesme kao ku}e osebujnog jezi~kog bitka, oslikava {ta onaèli i ostvaruje kada je o pesnikovoj poeziji govor. Ostali poe-ti~ki stavovi-muwe dati su, fragmentarno, kao poeti~ki afori-zmi, nalik na Ni~eove misaone aforisti~ke strele, diqem auto-rovih poeti~kih brevijara. Nave{}emo one za koje smo ube|eni dasu pravi poeti~ki “snimci„ prièqkivanog, snevanog i ostvarenogu pesni{tvu autora o ~ijoj poeziji pi{emo. U @e|i gramatologi-

je, kwizi ~iji naslov priziva ~uvenu kwigu Gramatologija zname-nitog francuskog filosofa i velikog majstora dekonstrukcije@aka Deride, nalazimo slede}e poeti~ke opaske (sve su, kao i oneprisutne u drugim Todorovi}evim esejisti~kim kwigama, u duhusvojevrsnog antiromantizma i zagovaraju na~elo deformacije, oso-bene oneobi~enosti, uspostavqawe horizonta izneverenog o~eki-vawa, potpunu otvorenost dela koja je najpre otvorenost ka svimvidovima pesni~kog eksperimentisawa, nezaustavivu i neprekid-nu avangardnost): “Pesnik – usplahireni sneva~ {to sawaju}i tu-ma~i svoj san„ (str. 41), “Neraskidiva veza izme|u erotike i pisa-wa„ (53); “Pesma bitka protiv zaborava bi}a„ (62); “Re~ je bi}euma„ (66). Pamtimo i dve, elipti~ke, “definicije„ koje nalazimo ukwizi Ka izvoru stvari: “Pisawe kao samoanaliza„ (56) i “Apso-lutizam metafore„ (87). U Poetici signalizma susre}emo se saslede}om poeti~kom “definicijom„: “Pesnik je pesma„ (159), a uTokovima neoavangarde: “U signalisti~koj pesmi istovremeno seoblikuje vi{e zona zna~ewa„ (18); “Oslu{nuti pesmom unutarwiromor jezika i bi}a„ (21); “Signalizam pretpostavqa aktivno stva-rawe jezika, a ne samo wegovo kori{}ewe„ (22) i “Poezija je krikiz utrobe egzistencije, govor ùdwe„ (81).

U prethodnom radu “Signalizam kao govor ùdwe„ pisalismo o mogu}oj ànrovskoj podeli Todorovi}eve poezije (navelismo pritom osnovne karakteristike svih ànrova i poxanrova we-gova pesni{tva), kao i o tome kako vode}i tuma~i signalizma pro-cewuju wegovo pesni~ko delo, te se na to, sem usputnih opaski, ne-}emo zadràvati u ovom radu.

@anrovska uslo`wenost, kao i permanentno nemirewe saosnovnim karakteristikama ànra i pesni~ke vrste kojoj “prikqu-~uje„ svoje pesme (najboqe to mogu ilustrovati foneti, svojevrsniatak na sonete, wihova avnangardna “deformacija„ pomo}u koje ovatradicionalna i, delimice, zastarela pesni~ka forma postaje pro-vokativna i avangardna u najve}oj mogu}oj meri, i, mogu}e jo{ vi{e,dvanaest pesama ciklusa “Koji je sat u svemiru„ – u dvema se “razmr-davaju„, kao {to je to u fonetima bio slu~aj sa sonetima, zna~ajnepesme klasika na{eg pesni{tva Jovana Jovanovi}a Zmaja; ostali

122

sadrì ~itavu pregr{t drugih, i druga~ijih, pesni~kih “proizvo-da„ svoga tvorca: signalisti~ki strip “Kuki„, fenomenolo{ke ireisti~ke pesme ciklusa “Termiti„ i “Predmeti„, signalisti~ke(za oko) pesme preuzete, uglavnom, iz zbirke Stepeni{te, vizuel-nu poeziju u ciklusu “Nedremqivo oko„ i {atrova~ku okupqenu uciklus nazvan “Xungla na asfaltu„. Todorovi} ovom kwigom decii odrasloj deci nudi ~itav spektar avangardnih, signalisti~kihànrova, pa neka se svako dete-~italac posluì onim {to voli.Posle prevratni~ke u mnogo ~emu antologije na{e poezije za decuBore ]osi}a, i ova Todorovi}eva kwiga ukazuje se kao prevratni~-ko (naravno, zahvaquju}i inerciji i lenosti na{e kwièvne kri-tike, ne i prepoznato kao takvo) delo srpske kwièvnosti za decu.

Miroqub Todorovi} je poku{ao da “razdrma„ i, poprili~-no oko{talu kao ànr, poemu. Pored “scijentisti~kih„ poemaPlaneta i Putovawe u Zvezdaliju, koje se nipo{to ne smeju mar-ginalizovati kako to deo na{e kwièvne kritike bez pravih argu-menata ~ini, zanimqivog “Dana na devi~waku„, poeme “Naravnomleko plamen p~ela„ koja, uz kompjutersko-verbalni, ima i vizuel-ni deo, ~itav Textum bi mogao da se smatra makro-poemom, jednomod najboqih koja na{a kwièvnost uop{te ima.

Todorovi} je tvorac srpske {atrova~ke poezije. Zbirka Gejak

glanca guqarke sadràla je i duè {atrova~ke pesme i one slovne,aliteracijske i asonantne (nagla{ena je foni~nost ove poezije; onauìva u zvuku i nagoni ~itaoce da uìvaju – poneti zvukovnim baja-wima – ~ak i onda kada pesme ne razumeju do kraja, ili ih – ponekad –ne razumeju uop{te; {atrova~ke pesme nisu namewene “prevo|ewu„ nasvakodnevni jezik, po{to tada one ostaju bez svojih osnovnih su{tin-skih kvaliteta), ali i kratke koje }e kasnije prevladati u Todorovi-}evom {atrova~kom opusu. Drugo izdawe te kwige bi}e propra}enoi dragocenim re~nikom {atrova~kog jezika. Todorovi} je osvojiomarginalizovani, posebni, jezik i tako pro{irio neslu}eno graniceverbalne poezije, pokazuju}i da nema jezi~ke prepreke pred kojom biona smela da se zaustavi. Osvojena verbalna sloboda donela je, na je-zi~kom planu, britak humor: ono {to bi ispevano na “normalan„ na-~in (svakodnevnim jezikom) bilo banalno, dobilo je osobenu humor-nu boju (autorovo “polazno na~elo„, kada je o ovim pesmama re~, po@ivanu @ivkovi}u, u zbirci ogleda Gost sa Istoka /str. 165/, je lu-dizam). On je, u {atrova~kim haiku pesmama, isto kao i u produènimhaikuima (dvostrukim), ili “skra}enim„ na distihe u Telezuru za

trakawe, humor kombinovao sa kritikom i erotikom. Ako su signa-listi~ke pesme progovorile univerzalnim jezikom koji ne poznajenacionalne granice i (po)staje planetarni, pesme ispevane {atro-va~kim jezikom svedo~e da se moè posegnuti i za osobenim, skrajnu-tim, prividno nepoetskim, jezikom i posti}i i tako vredne pesni~kerezultate. Naj{ire posmatrano, Milivoj Pavlovi}, u studiji Avan-

garda, neoavangarda i signalizam /str. 5/ ispravno uo~ava: “O~ove~e-we planete ili planetizacija bi}a, kao osnova Todoroovi}evog po-stupka, ukazuje na identi~nost makrokosmi~kog i mikrokosmi~kog.„Ne samo simboli~ki, moè se govoriti i o makrokosmi~nosti i mi-krokosmi~nosti wegovog poetskog jezika – i verbalnog, i onog kojitakav nije. Bilo ~ega da se pesni~ki dotakne, Todorovi} pokazuje ne-presu{nu mo} govora. On je, avangardni, osvaja~ jezika. Estetika kojase jedino validno moè pozabaviti wegovim ostvarewima nije kla-si~na, ve} ona koju su zasnovali Maks Benze i Umbero Eko, po kojoj sesu{tina svekolike umetnosti sastoji u ~inu istraìvawa.

125

Najdaqe u dekomponovawu ànra Todorovi} je oti{ao u Azurnom

snu koji je haiku oma` zrewaninskom pesniku, zna~ajnom srpskommodernisti Todoru Manojlovi}u. Stihovi su ~esto preuzeti, ne-znatno ili znatnije modifikovani, iz dela pesni~kog prethodni-ka. Stavqeni u novi kontekst i novi ànrovski “kalup„, oni su za-sjali novim i neo~ekivanim sjajem. Navodimo pregr{t ovih pesama(pokad{to samo stihova iz pojedinih haiku ostvarewa) da bismopokazali kako, kada je o pravoj poeziji re~, nikada ne moèmo ne-{to proglasiti neopozivo pesni~kim mrtvim – novi, i pa`qivi,~itaoci i iz prividno mrtvog mogu zapresti pravu pesni~ku vatru:

u ruci mi

plamti grozd

zelenih zvezda (“Grozd„);sumor trudne no}i (“Kristalni vodoskok pesme„);vla`ni mirisi (“Pozno leto„);ponori ne postoje

samo sun~ane

tajne du{e (“Tajne du{e„);dah divqe zore (Istoimena pesma);nebeski nedogeld

proèt vlasima

mladog sunca (“Jutarwe ushi}ewe„);mlado telo ti

poùdnim snovima

ispijam (“Tvoj stas„);po prozoru mi

rujnim prstima

kuca jutro

na zidu sobe

samotne zlatna

jezerca sunca (“Jutro„);zelena java

sun~evog poqupca (“Oblaci„);podmukla zimska

ki{a rasta~e

cvetne ~a{ice (“Zimska ki{a„);moj narod

na krvavom krstu

raspet (“Krst„).

Poeziju za decu Todorovi} je pisao od 1958. do 1963. i kada jeto ~inio bilo je mnogo boqih pesnika ove vrste od wega. No, Todo-rovi} je i ovde na~inio, za wega karakteristi~nu, pesni~ku “fin-tu„. Wegova kwiga Blesomer. Za decu i veliku decu pokazuje kakoon smatra da se i poezija za decu moè neo~ekivano pro{iriti urazli~itim smerovima. Ta kwiga, iz koje izdvajamo kao najuspeli-ju “tipi~nu„ pesmu za decu onu koja je naslovqena “Kada lav kreneu lov„ i koja iscela glasi:

Kad neki jadnik pod Sambovom kanxom vrisne

Sunce se od straha pu{i

Uàre mu se u{i

I iza prvog brda klisne,

124

krikova pono}nog mora (Isto);oporo meso tame (“Okean„)I samoj zori je{}u ne`no meso (naslov pesme );Hladno drve}e cvoko}e (naslov pesme);vilici zime (“Hladno drve}e cvoko}e„);vilicama dima (“Mrtvac„):smrt gladna (“Jezici„; nadrealno morbidna slika);more za tren

grobqa razvejava (“Pod pquskom urina...„);svetlost vetra (“Zvezdani zvezdolomi„; prava nadreali-

sti~ka slika);zagrejanim rudama

ispadalo je srce (“Kruèwe materije„);u srcu vode (“Voda„);rumeno meso vode (“Kiseonik„);u vru}em mleku zore (“Kretawe citroplazme„).

U toj prvoj fazi pevawa Todorovi} pesme uspe{no gradi naprincipu re|alica, poput ruskih babu{ki:

U zemqi voda

U vodi vazduh

U vazduhu vatra

U vatri stablo

U stablu plod

U plodu semenka

U semenci klica

U klici svetlost (“Svetlost„; vidi i pesmu “O postawu„ iziste kwige – Planeta).

Majstor je i poetskih minijatura {to dokazujemo navo|e-wem pesme “Vatra„:

vatra je

krv vazduha

meso vode

kost zemqe

Textum, jedna od najavangardnijih kwiga svekolike srpskepoezije, pravo malarmeovsko delo (Milivoje Pavlovi} ide korakdaqe i, u Kqu~evima signalisti~ke poetike /str. 77/, tvrdi: “Prednama je gledano u celini, delo kakvo ni Malarme nije mogao da od-sawa„), ostvarewe koje moèmo dovesti u vezu sa ranijim, jezi~kiuzvitlanim i vrtoglavim, poetskim spevovima velikog \or|aMarkovi}a Kodera, “bombarduje„ nas, tako|e, ~itavom serijom sjaj-nih i oneobi~enih sintagmi i pesni~kih slika koje bi imale mestou svakoj, i najizbirqivijoj, antologiji koja bi sadràla upravoovakve mini-jedinice pesni{tva: govor svetlosti; svetlost ve-

tra; svetlost zvoni; kanxu svetla; mleko vetrova; meso vazduha;spqo{tena peteqka vetra; ko krv na{u vetrovitu / u tamu pre-

ta~e; ki{ne ruke; ~equst zvezda; krvi zvezda; modrica severwa~e;u rukavicama jutra; stopalo pono}i; pono}no stopalo; zubi kami-

lice; gladnu gluhotu.

127

Miodrag Pavlovi} s razlogom veli kako u zbirci “Sviwa jeodli~an pliva~„ Miroqub Todoriovi} ostvaruje “najhumornijetrenutke na{e posleratne poezije, istovremeno daju}i primer re-isti~ke i reifikantne poezije„. Stihovi mnogih Todorovi}evihpesama tako su, disparantno, “pore|ani„ da, u dodiru sa onima kojiih okruùju, postiù zadivquju}e humorne (ne retko, crnohumorneefekte, potpuno u skladu sa onim {to je od crnog humora o~ekivaonadrealisti~ki mag Andre Breton). Potkrepqujemo to samo jed-nim primerom, preuzetim iz pesme “Moje armije nastupaju„:

Moje armije nastupaju blagovremeno

Ubijaju}i a vi za svaki slu~aj

Konsultujte svog zubnog lekara

Najboqe humorne pesme (daleko od stereotoipnih, umornih) su: “Toje vrsta praìvotiwe„, “Kad budem bio engleski reprezentativac„,“Sviwa je odli~an pliva~„ i “Per{un u savremenoj politici„, ~i-tav – antologijski – ciklus “ABC o Miroqubu Todorovi}u„ i ska-tolo{ka poema, sasvim na tragu, obimom malog, satiri~nog spevaGomnaiada dubrova~kog pesnika i pisca melodrama Xona Palmo-ti}a, Pucaw u govno, za sada, na àlost, jo{ uvek objavqena samofragmentarno (no, i ponu|eni odlomci na maestralni na~in poka-zuje kako se pravi pesnik hvata u ko{tac sa modernom reklamolo-gijom i ki~erskom masovnom kulturom i obara ih na ple}a).

Iako se dana{wi kriti~ari veoma ~esto zadovoqavaju tvrd-wom da je rana (posebno ona prisutna u dvema poemama – Planeti

i Putovawu u Zvezdaliju) Todorovi}eva poezija suva i posna, li-{ena pesni~kih slika i simbolisti~kih varnica, to, naprosto, ni-je ta~no. Nave{}emo nekolike snovidelne i oniri~ke, maksimal-no lirski uzletele sintagme i pesni~ke slike eda bismo pokazalida se kriti~arska istina zapravo nalazi na dijametralno suprot-noj strani:

Oslu{kivao sam disawe metala

Sli~no je disawu zveri (“Metali„);Smrti ~uo sam te kako si disala

na levoj strani moga srca

(...) Ja sam opasno zaqubqen u tek ispevanu

pesmu

sopstvenu smrt uspeo da prespavam (“Tri sna u cvetu„; ova inekolike naredne slike potpuno su u dosluhu sa simbolikom tadavode}eg pesnika srpske poezije Branka Miqkovi}a);

Okovan vowem mukline (“Himna {umi„; oksimoronska vi{e-struka sinestezija);

Poku{aj da odredi{

Najmawe mogu}e rastojawe

Pesme od smrti (Peti zadatak u Planeti);zveri{ta tame (“Zakoni gravitacije„);crvenim se~ivom è|i (Isto; jedan od bodlerovskih odjeka,

potpuno u skladu s ~uvenom teorijom univerzalne analogije);krilate mostove na mi{ici planine (Isto);Let prepelice u vla`noj {aci zore (Isto);u mo}noj {aci dana (“Zvezdgrad„); U podne mojih usana (“Flozvezd„);

126

Potom, kur{um (napomiwemo da se Be}kovi}eva zbirka, iza{la1963, godine zove Metak lutalica):

kao ki{ni / kur{umi (“Svetlost„);kur{um sunca (“Klica„);zvezdane kur{ume (“Flozvezd„);u mrzloj kolevci

zapalim nenadno

kur{um-pesmu (Textum);kur{um nedoumica (Isto);naranxast kur{um (Isto);kapqica na kur{umu (Isto);za po~etak kur{um / qubavnik groznice (Isto);u kur{umu med (Isto);kur{um u beowa~i (Isto);mrak je kur{um / nad {umom (“Jedanaest prepelica preklano„);mo`da nerotkiwa / ra|a kur{um (“Mo`da nerotkiwa...„);obnaèn sada bubri kur{um (“jutros siktava...„);u ùrbi kur{um / precrtava plu}a (“Dan na devi{waku„);ra|a se novi svet iz mojih `lezda iz utrobe

treperi ko kur{um krilati i ùrni (“Teku crvene i ùtelame„).

U svom maksimalno otvorenom pesni~kom delu na{ pesnik jeveoma ~esto poistove}ivao re~ sa signalom. Wegova poezija je znak.I re~ je postala znak. I glas se pretvorio, napisali smo ve}, kra-tilski, u znak. Dospeo je do ni{tewa svakog glasa, “brisawa„ ver-balnog govora (dovoqno je prisetiti se “Bele pesme„ ~iji je naslovsamo perforiran na stranici te se gotovo i ne vidi – moè se opi-pati prstima; nimalo slu~ajno, Todorovi}, sinestezijski, pretvarasva ~ula i senzacije dobijene pomo}u wih, u jedno veliko sve~ulo ko-je je, istovremeno, i oko i uho i ~itavo telo i sve senzacije koje onopruà i prima, ali i du{a sama – i “Pesma ni o ~emu„ ispod ~ijeg na-slova se nalazi belina hartije, sama praznina). U isti mah, on je ak-tivirao do maksimuma i glas, i slog, i re~, i stih, i pesmu, i cikluspesama, i kwigu, i vlastiti – pesni~ki plazmati~an, vibrantan – po-etski opus, kao {to je gramatiku pretvorio u neogramatiku, a poezi-ju u neopoeziju. Nije potrebna neokritika da bi se sagledalo mestokoje bi po pravdi i ostvarenim rezultatima na{ pesnik morao odav-no da zauzima unutar na{e poezije. On je, nesumwivo, zna~ajan i ve-liki pesnik. Antologijski. Ne samo kada je o antologijama never-balne avangardne poezije re~, ve} i onim koje se zadràvaju na ver-balnim pesmama. I{~itavaju}i nanovo Todorovi}evu verbalnu poe-ziju, pored onih i do sada antologiziranih pesama, na{li smo smodve za koje smo ube|eni da im je i u najstroìm antologijama srpskepoezije mesto. Evo wihovih naslova – i wihovim navo|ewem zavr{a-vamo na{ rad – : “Balada o zvezdarevoj smrti„ i “Prona{ao sam„.

LITERATURA:

a)pesni~ke kwige Miroquba Todorovi}a:Putovawe u Zvezdaliju (1971)Sviwa je odli~an pliva~ (1971)

129

Pesnik ni u kasnijoj fazi ne odustaje od povremenog poseza-wa za izvanredno plasti~nim i maksimalno oneobi~enim pesni~-kim slikama {to }emo potkrepiti nekolikim primerima:

leva ruka tame (“Poàr je gospodar„);Kada nam mraz prikuca srce divqim ruàma (naslov pesme);pravi gnezda

iznad svezanog reza zvezda (“A ta {eva {to ule}e„; zvu~naslika koja se zasniva na razigranim igrama re~i);

zaviruje ponor

u àr devoj~ice (“Dan na devi{waku„);najednom zima zviznu (“U svanu}e„).

Iako u pesmi “Jutarwa trava pod mo{nicama„ upotrebqavatraklovski pridev plav govore}i o plavim {umama, u Textumu imastih na plave obale vetrova, a ima i – igoovsku i nervalovsku – sin-tagmu crno sunce (“Na granicama svesti„), osnovna, opsedantna bojaTodorovi}eva pesni{tva je – lorkijanska – zelena (re~nici simbo-la nam pomaù da otkrijemo wena osnovna simboli~ka zna~ewa: bo-ja je budu}eg ìvota i smrti, budu}e mladosti, nade i veselosti, ali,u isto vreme, i promena, prolaznosti i qubomore; kao boja prole}a– ozna~ava reprodukciju, poverewe, prirodu, raj, obiqe, mir; tako|e– je simbol neiskustva, ludosti i naivnosti; u vezi je sa brojem pet ivilinska je boja): zelenim vetrovima (“Zakoni gravitacije„); zele-

ni vetrovi u podno`ju (“Pred vratima raja„); zelena nepogoda (“ku-àn glagol„); zelene muwe sik}u (“Jasnovici na wivi„); zelena sve-

tlost (Textum); zelena nepogoda (Textum); u zelenoj izbi futuruzma

(“Hlebwikovqevo oko„); zelene vatre (“Mrtvo je oko boànsko„). Nekoliki pridevi su opsedantni kada je o pesni{tvu na{e-

ga autora re~: zelen; zrevni; zemni; . To vaì i za nekolike teme:planeta; zvezda; semenka; è|; zver; insekt; skakavac; san. One su –posluìmo se odrednicom @ivana @ivkovi}a – re~i-matice. UzDavi~a, Todorovi} je najfloralniji pesnik srpske poezije. Izu-zetno je razu|en i bestijarij wegove lirike. (Pra)elementi su ret-ko kod kog – ako ikog – na{eg pesnika obra|eni kao kod wega. Iz-dvajamo dve opsedantne re~i-teme: sunce i kur{um i dajemo katalo-ge sintagmi i stihova u kojima se one nalaze. Najpre, sunce:

Okretali su svoje lice re~itom suncu (“Kristali„);Prema lepore~ivom suncu (“Himna kristalima„);otisak sun~evih usana

na nadlaktici zemqe

(...)poqubac zvezde

u sveù ranu

stabla (“Biqka„);Blistavim jezikom Sunca (“Listovi„);re~ima SUNCA (Textum);govor sunca (“Sokovi„);sun~ana ki{nica (“Sokovi„);kroz srce / vazduha / lomqiva struna / sunca (“Qubi~asta

svetlost);znam drvo na kome je

zvi`dalo SUNCE (Textum); crno sunce (“Na granicama svesti„).

128

TRAJNO VREME: SIGNALIZAMVreme signalizma / The Times of Signalism, Bibliofilsko izdawe, Dru{tvo umetnika signalista, Beograd, 2006.

Zbornik Vreme signalizma, {tampan najpre kao separat ni-{kog ~asopisa Gradina (broj 10, 2005), jedan je u seriji zbornikakoji su signalisti izdali tuma~e}i ovaj znameniti, dugotrajni,na{ i internacionalni istovremeno, kwièvni pokret. Pretho-dili su mu: Signalizam, “Koraci„, Kragujevac, 1976; Signalizam

’81, KPZ Oxaci, Oxaci, 1981; Signalizam – avangardni stvarala~-

ki pokret, Kulturni centar Beograda, Beograd, 1984; Signalizam

u svetu, Beogradska kwiga, Beograd, 1984; Signalisti~ka utopi-

ja, Signal, Beograd, 2001; Signalizam, umetnost tre}eg mileniju-

ma, Signal, Beograd, 2003; Glasovi planetarnog – vizije signali-

zma, Signal, Beograd, 2003; Razmi{qajte o signalizmu / Think abo-ut Signalism, Signal, Beograd, 2004.

Avangardni kwièvni pravci i pokreti, po logici stvari,okupqaju grupe stvaralaca koji se ogledaju u razli~itim umetno-stima i koje na okupu drì zajedni~ka, u prvi mah veoma koherent-na i jedinstvena, poetika. Potom, sledi osipawe, stvarala~ko di-sidentstvo. Istovremeno, dolazi do pristupawa novih ~lanova ko-ji unose neophodnu sveù stvarala~ku krv i omogu}uju daqe traja-we, ali i obnavqawe, “usavr{avawe„ samog pokreta. Vaìlo je toi za dadaizam, i za ekspresionizam, i za futurizam, i za nadreali-zam i za mnoge druge kwièvne pokrete i pravce. Prava avangardarelativno kratko traje. [to je eksperimentalnija, tim je kratko-trajnija – kao da je pravilo wenog delovawa. Izazivaju}i umetni~-ke potrese, veoma brzo sagori. Desilo se to, o~igledno, sa dadai-zmom ili na{im zenitizmom. Nadrealizam je uspeo da potraje, presvega, zahvaquju}i stvarala~koj energiji Andre Bretona i nesum-wivoj vrednosti ostvarewa novoprido{lih nadrealista. Signali-zam, jednako kao i nadrealizam, zahvaquju}i pre svega neiscrpnojenergiji, ali i nesumwivoj vrednosti novonastalih dela, wegovaza~etnika Miroquba Todorovi}a, kao i rasko{nom talentu neko-likih neosignalista, uspeva da se odrì na na{oj, i svetskoj,umetni~koj sceni ve} ~etrdesetak godina. Pritom se neprestanotransformi{e, osvaja nove ànrove, postaje polivalentnim, na iz-vestan na~in se i akademizuje. (P)ostaje kwièvnom ~iwenicomkoja se mora uvaàvati. Gotovo svi (izuzeci se mogu nabrojati pr-stima jedne ruke) na{i avangardni umetnici, po~ev od kasnih {e-zdesetih godina do danas, pro{li su kroz signalizam ili bili, ba-rem, dobrano wime okrznuti.

Vreme signalizma se “otvara„, “izmrvqenim„, rizomskim(?)esejem, poeti~kim tekstom sastavqenim od izdvojenih re~enica na-stalih u periodu od 1975. do 2003. godine prvog signaliste Miroqu-ba Todorovi}a. U wima se, izme|u ostalog, gotovo re~ni~ki, govo-ri, npr. o razli~itim vidovima signalisti~kih ostvarewa / pesama(vizuelnim, konkretnim, foni~kim, fenomenolo{kim, apejroni-sti~kim). One grade poeti~ku ki~mu signalizma kao kwièvnog po-kreta. Gnomske su do srì. Navodimo nekolike koje vredi zapamti-ti: “Nova jezi~ka stvarnost u {atrova~koj pesmi„; “Govor – samo-svest stvari„; “Signalizam – sveobuhvatna poetska vizija sveta u

131

Stepeni{te (1971)Naravno mleko plamen p~ela (1972)Gejak glanca guqarke (1974; 1983)Telezur za trakawe (1977) Algol (1980)Textum (1981)ôrba od mozga (1982)Chinese erotisme (1983)Nokaut (1984)Dan na devi~waku (1985)Ponovo uzjahujem Rosinanta (1987)Belou{ka popije ki{nicu (1988)Zlatibor (1990)Ambasadorska kibla (1991)Sremski }evap (1991)Striptiz (1994)Glasna gatalinka (1994)U cara Trojana kozje u{i (1995)Planeta (1995)Smrdibuba (1997)Elektri~na stolica (1998)Zvezdana mistrija (1998)Recept za zapaqewe jetre (1999)Azurni san (2000)Pucaw u govno (2001)Gori govor (2002)Blesomer (2003)Foneti i druge pesme (2005)

b)1. Gradina, nova serija, broj 10, 2005.2. @ivan S.@ivkovi}, Signalizam: geneza, poetika i umetni~ka

praksa, “Vuk Karaxi}„, Para}in, 1994.3. @ivan @ivkovi}, Gost sa Istoka, Ogledi o haiku poeziji, Prosve-

ta, Ni{, 1996.4. Julijan Kornhauzer, Signalizam srpska neoavangarda, Prosveta,

Ni{, 1998.5. Ivan Negri{orac, Legitimacija za besku}nike, Srpska neoavan-

gardna poezija: poeti~ki identitet i razlike, Kulturni centarNovog Sada, 1996.

6. Milivoje Pavlovi}, Kqu~evi signalisti~ke poetike, Zvezdana

sintaksa Miroquba Todorovi}a, Prosveta, Beograd, 1999.7. Milivoje Pavlovi}, Avangarda, neoavangarda i signalizam, Pro-

sveta, Beograd, 2002.8. Miroqub Todorovi}, Signalizam, Gradina, Ni{, 1977.9. Miroqub Todorovi}, Dnevnik avangarde, Grafopublik, Beograd, 1995.

10. Miroqub Todorovi}, Planetarna kultura, IPA Miroslav, Beo-grad, 1995.

11. Miroqub Todorovi}, Ka izvoru stvari (Prilozi za poetiku signa-

lizma), Zenit, Beograd, 1995.12. Miroqub Todorovi}, @e| gramatologije, Signal, Beorama, Beo-

grad, 1996.13. Miroqub Todorovi}, Poetika signalizma, Prosveta, Beograd,

2003.14. Miroqub Todorovi}, Tokovi neoavangarde, Nolit, Beograd, 2004.

130

Kratkim kratkim pri~ama predstavqeni su: Dragan Mandi},Zdravko Krstanovi} i Du{an Stojkovi}, a tu su i pri~e, nalik nastandarne ali i one u signalisti~kom ruhu koje se samo uslovnomogu pravim pri~ama nazvati: “Grebac„ Xima Leftvi~a, “O grep-cu od crvenog mleka i ubicama pesnika„ (pri~a-esej, pravi otklonod tipi~nog ostvarewa ovog literarnog ànra) i “Kapon do kraja„Slobodana [kerovi}a, “Hrast„ (predsmrtni unutra{wi monologBranka Miqkovi}a) Bogislava Markovi}a, interesantan “Moza-ik„ Zvonke Gazivode i “elektronska„, veb-sajt pri~a “Signali mi-lenijumske bube„ Milivoja An|elkovi}a.

Andrej Ti{ma {tampa ~etvrti nastavak svog dragocenogpriloga “Elektronska umetnost i internet„. Raniji nastavci ovogeseja u nastajawu objavqeni su, redom, u Signalizmu, br. 21, 2000,Signalizmu, br. 25–26–27. i zborniku Razmi{qajte o signalizmu /Think about Signalism.

Veoma je bogat esejisti~ki segment zbornika o kojem pi{e-mo. Pored mini-teksta koji izmi~e ànrovskom odre|ewu “Apo-calypse before / Signalizam danas„ Olivera Miliji}a, priloga “Kameri vlastitog bi}a„ Save Stepanova, posve}enog Andreju Ti{mii wegovim radovima kojima se u osnovi nalazi fotografija i pod-sticajnog i misaono provokativnog eseja “Signalizam kao umet-ni~ki metod„ Slobodana [kerovi}a, na{u pa`wu su posebno pri-vukli nekoliki “istorijski„ tekstovi u kojima se dokumentarnosagledava herojsko, za~etni~ko vreme signalizma kao umetni~kogpokreta koji je izazvao umetni~ki zemqotres: “Signalizam u Oxa-cima„ Jaroslava Supeka, “Signalizam i Marina Abramovi}„ Mi-roquba Todorovi}a i “Doba signala (Osvrt na {ezdesete i sedam-desete godine)„ Zorana Popovi}a ( autor je, uz Marinu Abramovi},Ne{u Paripovi}a, Geru Urkoma, Ra{u Todosijevi}a, Eru Milovo-jevi}a i Jasnu Tijardovi}, bio promotor signalisti~kog slikar-stva, te je wegovo svedo~ewe tim dragocenije). Tri posledwa pri-loga pokazuju i osnovni prire|iva~ki koncept koji je uspe{noostvaren u zborniku: od pro{log ka budu}em, pro{lo u budu}em,budu}e u pro{lom. I studija Du{ana Stojkovi}a, najopse`nijiprilog kwige, “Signalizam kao govor ùdwe„ poku{ava da ponudi,subjektivan i objektivan u isti mah, odgovor, dvadeset godina po-sle, na pitawa koja su bila polazne teze simpozijuma “Signalizam– avangardni stvarala~ki pokret„, odrànog, davne, 1984. godine uKulturnom centru Beograda. Oslikavawe sada{weg trenutaka spogledom zarowenim duboko, i daleko, u budu}nost, nudi nam zna-la~ki sro~en esej “Interaktivnost u elektronskoj kwièvnosti„Milivoja An|elkovi}a.

Nekoliki autori su u zborniku dobili stvarala~ke mini-portrete tako {to su istovremeno predstavqeni kao signalisti~-ki pesnici i esejisti i kwièvni kriti~ari koji se sa problemati-kom koju pokre}e i uzvitlava ovaj kwièvni pokret hrabro i vi-spreno hvataju u ko{tac. @arko \urovi} ima dva teksta: “Signali-zam – kreativna renesansa„ (u wemu, iz interesantnog ugla, sagleda-va za~etnika signalisti~kog pokreta – Miroquba Todorovi}a; po-sebno skre}emo pa`wu na slede}u postavku: “... nijedna estetika, pani signalisti~ka, ne moè da opstane bez mitske osnove„) i “Ko-smogonijske vizije„ (prilog o pesni~koj zbirci Indigo Slobodana[kerovi}a). Jedan od ~etiri priloga, udarnog, uz Dobricu Kampe-reli}a, autora zbornika o kojem pi{emo, Ilije Baki}a, “Izme|uplaneta i mitova„, tako|e je posve}en [kerovi}evoj zbirci koja je

133

planetarnom i kosmi~kom smislu.„ Todorovi} citira Pola Vale-rija i, posebno, Mar{ala Maklauna ~ije se misli ukazuju kao ini-cijalne kapisle nekolikih signalisti~kih poetskih vjeruju-stavo-

va. Posebno su, me|utim, podsticajne upitne poeti~ke formulaci-je (one, traèwem odgovora – ovi mogu biti i ambivalentni – “uvla-~e„ potencijalne ~itaoce u stvarala~ku igru) tipa: “U kojim slu~a-jevima opis stvari, koje okruùju ~oveka, moè zameniti wegovupsiholo{ku analizu?„; “Da li je jezik neophodan za mi{qewe?„

Zbornik o kojem pi{emo donosi ~itavu malu antologiju, in-ternacionalnu u dovoqnoj meri, vizuelnih i inih pesama koje ni-su prevashodno verbalne. Wihovi autori su: Miroqub Todorovi}(jedna wegova vizuelna pesma je plod autorove saradwe s japanskimneoavangardistom [ozo [imamotom), Marina Abramovi}(“[korpija„), Dobrivoje Jevti} (kompjuterska grafika), MiroqubFilipovi} Filimir, Zvonko Sari}, Robert G. Tili, Tamara@iki}, Dejan Bogojevi}, Danijela T. Bogojevi}, Vojislav Begovi},Dragan Ne{i}, Zdravko Krstanovi}, Margareta Jeli}, Ruìca Ba-ji}, Rorica Kampareli}, Dobrica Kampareli}, Zvonimir Kosti}Palanski, Ilija Baki}, Milivoj An|elkovi}, Andrej Ti{ma,Franko Bu{i}, Endi Dek, Xim Leftvi~, Klemente Padin, HenrihSapgir, Klaus Peter Denker, Tom Tejlor, [igeru, Vili R. Meqni-kov, Fernando Agijar, Karla Bertola, Kei~i Nakamura, MiroslavKlivar, Klaus Groh, Mikele Perfiti, Pjer Garnije, Ru|ero Ma|i.Posebno kada je o stranim umetnicima re~, kao da prisustvujemo iretrospektivi koja nam omogu}ava da zavirimo u zlatno doba sig-nalisti~kog pokreta.

Da je zbornik kojim se bavimo internacionalni (vizuelnapoezija je, sama po sebi, poezija koja ukida sve granice i jezi~ke ba-rijere, totalna i planetarna lirika) potvr|uju nam prilozi auto-ra iz nekolikih zemaqa: Hrvatske, Italije, Francuske, [panije,Nema~ke, ê{ke, Rusije, SAD, Urugvaja, Japana.

U posledwe vreme, Miroqub Todorovi} se intenzivno bavi{tampawem svojih dnevni~kih zabele{ki. Sazreo je trenutak da sei signalizam zagwuri u kwièvnu istoriju, ali onu koja jo{ vibri-ra, traje. Epistolarne “propratnice„ vizuelnih pesama {tampanihu Vremenu signalizma potpisuju: Marina Abramovi}, KlementePadin i [igeru.

Zbornik donosi poeziju nekolikih pesnika. Osim Dobrivo-ja Jevti}a (predstavqenog zanimqivom kombinacijom ranijih, i za-paènih, pesama i novijih lirskih ostvarewa iz rukopisa “Popod-ne s oru`jem„), tu su pesnici sredwe i mla|e generacije, najboqe{to signalisti~ka poezija trenutno ima; Ilija Baki}, Franko Bu-{i} (pesni~ki gost iz Hrvatske; kwigu wegovih pesama Nadreali-

zam za podDADU nedavno je objavio agilni Dejan Bogojevi} u va-qevskom “Impresumu„ ~iji je urednik), Robert G. Tili, Dejan Bo-gojevi}, Danijela T. Bogojevi}, Dalibor Filipovi} Filip, Vik-tor Radowi}, Tamara @iki}, Du{an Vidakovi} i Dob Kamper (uwegovoj pesmi nalazimo neodadaisti~ko “aktivirawe„ neojezika).Skre}emo pa`wu na nekoliko prisutnih detaqa: Bu{i} u dvemapesmama – “Kakve kavane?!„ i “Kakve kavane?! 2„ – svaku re~ zapo-~iwe glasom k; isto ~ini Tamara @iki} u pesmi “Golokrik glavo-glavi„, ali sa glasom g; Viktor Radowi} u svojoj pesmi gotovo sva-ki stih svodi na jednu jedinu re~, a Du{an Vidakovi}, posle Miro-quba Todorovi}a, nudi svoju varijantu signalisti~kog haikua (uzborniku nalazimo ~etiri ovakve pesme).

132

Vojislav Begovi}

MEJL ART

Krajem devedesetih, po prestanku ratnih sukobqavawa naprostoru Jugoslavije, na beogradskim pijacama starudija, i odba-~enih stvari, dospele su znatne koli~ine po{tanskih karata nakojima je kao adresat naveden tada{wi predsednik dràve Slobo-dan Milo{evi}. Preme{tawem sa deponija starog papira, prekoslobodne teritorije buvqaka u ruke kolekcionara i ostalog sveta,ovaj po{tanski materijal, sa porukama svetskih aktivista za “an-tiratnu dekontaminaciju„, bez sumwe postaje interesantan za is-traìvawe i izvan po{tansko-istorijskog konteksta.

PLEASE, STOP YOUR TERRIBLE WAR Intencionalan apel za zaustavqawe rata, sa zna~ewskim

aluzijama koje sadrì, poprima karakter nabijene ikoni~nosti.Naime, razli~ite belosvetske organizacije sa predznakom “anti„pozivaju svoje pristalice da pi{u Slobodanu Milo{evi}u (u tovreme aktuelnom predsedniku Srbije) kako bi {to pre nastupiomir. Slawe ovih po{iqaka je “spontano-organizovano„, pa je ukratkom vremenskom razmaku na pomenutu adresu stigao velikibroj po{tanskih karata koje je trebalo obraditi. Wihovi po{i-qaoci, sa bezbedne udaqenosti, okupqeni u zapovedaonicama (biv-{e prostorije za ispovedawe u novoj funkciji), prepisuju sa {kol-skih tabli apel: PLEASE, STOP YOUR TERRIBLE WAR! WOMENDEMAND THAT YOU STOP THE WAR! NEGOTIATE NOW!, lepemarke i sa velikim naporom uspevaju da adresiraju (jer su im pri-malac i adresa ~udni i nedovoqno poznati) i tu prave mnogo for-malnih gre{aka. Ali, koji po{tar gleda na gre{ke...

Jo{ 1965. godine fluksus umetnik Ben Votje poslao je pismokoje je nazvao “Po{tarov izbor„, isto sa obe strane, pe~atirano isa razli~itim adresama ispisanim sa obe strane; adresa na koju jepismo bilo upu}eno bila je neodre|ena. Od tada se nije mnogo pro-menilo. I dan-danas umetnici, koriste}i po{tu kao medij, prime-wuju za~u|uju}e taktike. Savremene umetni~ke prakse, ukqu~uju}ii mejl-art, sve vi{e nas uveravaju da se radi o umetnosti kojojumetni~ko delo i nije krajwi ciq.

Ispletena je mreà posredovanih slika, “...od one pre|e za-rad koje se, u sva~ijoj du{i, unatrag vrte |avoqa kan~ela„ (RadovanBeli Markovi}). Po{te u svetu nisu kao ove na{e... Ni{ta ne pre-pu{taju slu~aju, pa ve} prilikom prijema nedovoqno frankiranepo{iqke ozna~avaju se slovom “T„ (teretno) i ispisuju brojke – ka-ko bi se prilikom uru~ivawa obra~unala i od primaoca naplati-la nedostaju}a po{tarina – naravno ne{to uve}ana (pravilo u me-|unarodnom po{tanskom saobra}aju).

135

tako izdvojena iz ~itave signalisti~ke produkcije nastale u peri-odu izme|u objavqivawa dva posledwa zbornika o signalizmu. Dvawegova ostala priloga su: “O receptima za stizawe u raj„ (autor pi-{e o pesni~koj zbirci Neonski zavrtaw Zvonka Sari}a, koji je, uzwega samog, Bogislava Markovi}a i – neizbe`nog – Miroquba To-dorovi}a, najagilniji, i najboqi, pisac aktualne srpske signali-sti~ke proze) i “Signali XXI veka (li~ni pogled)„. Najraznovrsni-ji kriti~arski prostor zauzima svojim ~etirma prilozima ve} spo-menuti Dobrica Kampareli}: jedan je ubojito polemi~ki – “Neoa-vangardne cerealije i kunstistorijske glavolomke (Nova pre}utki-vawa, preterivawa, prekrajawa i potiskivawa)„; drugi podnosi iz-ve{taj o multimedijalnoj umetni~koj grupi kvART ~iji je ~lan iautor priloga – “Signali iz balkanskog geta (Pre~icom misli / di-jagonalom predose}awa)„; u tre}em se prikazuje prethodni signali-sti~ki zbornik Razmi{qajte o signalizmu – “Razmi{qajmo o sig-nalizmu„, a ~etvrti, samo naoko, ni~im ranije nije, provokativno,uslovqen – “Oìqci pro{losti (Ut supra dictum)„.

Zbornik se okon~ava dragocenom bibliografijom. Pred nama je kwiga kojoj }e se, ne samo budu}i istori~ari

kwièvnosti, ve} i svi kwièvni sladokusci (dozvoqeno nam jepretpostaviti da }e ih vremenom biti sve vi{e), ~esto vra}ati. Izbog ostvarenog, i zbog (pro)tuma~enog.

134

Ruìca Baji}:

Tu negde

mimo uticaja institucija i umetnika i pripada tzv. slobodnoj te-ritoriji mejl-arta. Bez obzira na to da li na strani adresanatastoje umetnici (koji su se tokom devedesetih radije ogla{avaliputem masmedija, {ire}i svoje nezavisne ideje) ili nekakav obi-~an svet snabdeven idejama inih pokreta i grupa (u svemu pa i poposledicama nezavisnih od umetnosti), jezik mejl-arta je ostaoprirodan i prijem~iv.

Me|u postalijama datiranim izme|u dva svetska rata (1919– 1941) pronalazio sam po{tanske karte putem kojih su razli~itefirme obave{tavale kupce o ponudi ili slale svoje propagandneporuke, na strogo formalizovan na~in, repetitivan po broju poja-vqivawa. Po{iqaoci ovih karata su otiskivali stereotipne po-ruke gumenim pe~atom na reversu. U nekim slu~ajevima karte supre{tampavane sa tekstom i viwetom sa metalnih kli{ea. Objek-ti ove vrste nisu ostali “bezbedni„ od dodira ruku umetnika. Ta-ko, jo{ 1922. godine pisac Du{an A. Lon~arevi} {aqe srpskimkwiàrima i ~itaocima po{tanske karte za odgovor traè}i odwih mi{qewe o wegovoj najnovijoj kwizi “Slika @ivota i Smr-ti„. Na aversu karata, s leve strane, okomito, {tampana je parola:SVAKI MO@E BITI KRITIÂR (asocijacija na mnogo godinakasnije izre~enu Bojsovu misao “Svaki ~ovek je umetnik„, kojom jeBojs zastupao mi{qewe da stvarala{tvo nije bo`ji dar i privile-gija iskqu~ivo umetnika, ve} da bi svako trebao da iskoristi kre-ativno mi{qewe u oblasti svog ineresovawa). Jedna od kqu~nihstrategija umetni~ke prakse konceptualista u napu{tawu tradi-cionalnih medija bila je zamena slike tekstom. Tako fluksusumetnik On Kavara u svom projektu koristi po{tanske karte i te-legrame. Svaki dan, puna ~etiri meseca, On Kavara {aqe Lipardo-voj (Lucy Lippard feministkiwa, pisac i likovni kriti~ar) po-{tanske karte sa porukom “I GOT UP AT ...„. Poruku otiskuje gume-nim pe~atom.

Konceptualna avangarda je zaista povezala te`we u pravcu“dematerijalizacije„ umetni~kog dela kroz proces poni{tavawaelemenata materijalnosti.

137

Na ovim kartama i pismima nema znakova takve naplate, paprimewuju}i princip: SVI MORAJU DA PLATE preduzimam in-tervenciju tako {to gumenim pe~atom sopstvene izrade otiskujempe~at sa tekstom: SPREÊN DA PLATI.

Me|utim, moja intervencija nije jedina. Po{iqku, pre osta-lih, pregleda slu`ba KD – stavqaju}i kontrolni znak u vidu crve-nog ovalnog pe~ata kao vidqiv trag svoga rada.

SLOBODNA TERITORIJA ARTAîtawe postalija kao tvorbi vanumetni~kog porekla i wi-

hovo ozna~avawe i izlagawe kao umetni~kih dela, sa ili bez in-tervencija, jeste dodirna ta~ka mejl-arta i redi-mejda. Slawe ~e-sto bizarnih i stereotipnih poruka kroz kanale po{te odvija se

136

Ruggero Maggi: Signalizam

Predrag Bogdanovi} Ci

ALEN GINZBERG DUBI NA GLAVI U SALONU UDRU@EWAKWI@EVNIKA SRBIJEJadao si mi se da te nesnosnoboli glava zbog promena satnih zonai visokog pritiska koji je poja~avalotitrawe vazduha u kristalno jasnom danui da ti pilule koje {akom guta{ ne pomaù.

Predloìo sam ti da dubi{ na glavizbog poja~awa krvotoka i opu{tawakrsta vratno-ramenih mi{i}a i pokazao tisvoj metod dubqewa sa prekr{tenim nogama.

U tom poloàju zatekla nas je isekretarica Ameri~ke ambasadekoja te je uzalud ~ekala na aerodromuna carinskoj kontroli i verovala da si nestaona letu: Pariz – Frankfurt – Beograd,a ja te zbog dva prepuna kofera kwiga proveokroz koridor za pilote kako bih izbegaoadministrirawe zbog carinske deklaracije na kwige.

U toj vremenskoj lakuni shvatio sam su{tinuangaòvane poezije i kreativnog ìvqewa u wojdok su dva pesni~ka subjekta, kako bi nasdana{wa kritika nazna~ila, u zajedni~komnemu{tom dubqewu le~ila glavoboqu, ipleli nit stvarnog u nestvarnom.

139138

Milivoj An|elkovi}

MOGU]NOSTI ELEKTRONSKEKWI@EVNOSTI

Hipertekstualnost i wena ublaèna varijanta – birawe “~i-tala~ke staze„ izme|u dve-tri mogu}nosti, naj~e{}e su “sinonimi„elektronske kwièvnosti. Ono {to je provokativna mogu}nost ijedna od odlika medija na kome nastaje, taj vrh ledenog brega e-kwi-èvnosti koji se prvi uo~i, progla{eno je za wenu krunsku vred-nost i – ona je olako otpisan. Odista, ~itaoci ne èle da se izgubeu xungli teksta ili da budu imenovani za saobra}ajce-pripravnikena “link-raskrsnicama„ sa dva-tri putokaza koji vi{e zavode nego{to kazuju. Najzad, takva re{ewa mogu da se primene i u klasi~no{tampanoj kwizi ali to su ve} rariteti. Problem je u wihovojstvarala~koj opravdanosti: koliko doprinose kwièvnoj vredno-sti dela, koliko su funkcionalna, ili su samo “prst u oko„ ~itao-cu? Kada je u pitawu e-kwièvnost, takva razlo`nost se zaboravqa,Velika Mreà je novi medij, provokativan sam po sebi, tolikoogroman, neistraèn i raznovrstan da sve moè da istrpi.

Na drugoj strani Ajn{tajnove ravniRa~unar, ta mo}na pisa}a ma{ina sa dokumentacionom ba-

zim snimqenih tekstova i kwiga, ujedno je i potencijalni slikar-ski ateqe, monta`ni sto, studio i izdava~ki centar, zavisno odprograma koje koristimo. Jednom komandom on postaje telefon,faks, po{tanska ispostava i ono najva`nije – ulazna jedinica usvetsku Veliku Mreù Interneta koja objediwuje sve medije uumetnosti: slikarstvo, arhitekturu, fotografiju, grafiku, tekst,zvuk, pokret, informaciju, komunikaciju, interaktivnost....

Tada postaje ma{ina za medijsku distribuciju i komunika-ciju. Donosi na ekran ili emituje muziku, filmove, kwige, novine,dokumente... a kroz komunikacione linije, diskusione grupe i e-po-{tu pretvara se u privatni medij za aktivnosti elektronskih kwi-èvnih “salona„, odabranih intelektualnih grupa i javnih foru-ma. Kombinuju}i javno i privatno, li~no i medijsko, dokumentaci-ono i informativno, stvarala~ko i interaktivno, on {iri svesfere na{ih interesovawa.

Andrej Ti{ma precizno navodi tri najzna~ajnije odlike in-ternet umetnosti: INTERAKTIVNOST – gledaocu/~itaocu jeomogu}eno da u~estvuje u procesu nastanka dela; HIPERDIMEN-ZIONALNOST – delo moè da obuhvati neograni~en broj i vrstestruktura; NEMATERIJALNOST – nastaje kao elektronski za-pis/slika, odvojen od materijalne, pragmati~ne strane, oslobo|ensvih stega, nezavisan, nadstvaran, duhovni, kao manifestacija sa-me ~ovekove misli u nematerijalnom svetu ideja.

141140

Rorica Kampereli}: Mejl art

ali sa novom ta~kom gledi{ta – iznutra, iz samog dela. On postajei organizator, prire|iva~, “reìser montaè fragmenata„; od we-ga zavisi izgled nove strukture jer se sve to prelama kroz kreativ-nost i inspirisanost autora koji sve to treba da obuhvati i nadgra-di. On deluje iz pozadine u korist samog dela, kao {to je to u sim-fonijskoj muzici, filmu, arhitekturi – kolektivan ~in kome autordaje mnogostruki li~ni pe~at. Samo delo dobija novu dubinu i slo-jevitost, sloènost i disonantnost, ono po~iwe da ìvi.

Kriti~arske fanfare koje su najavqivale “smrt autora„ jerkwièvnost napu{ta ispovednu i usku, li~no-autorsku ta~ku gle-di{ta, mora}e da promene melodiju. “Smrt autora„ u odloèna, dodaqeg; promovi{e se ra|awe aktivnog i stvarala~ki orijentisanog~itaoca.

Time elektronika vra}a neke vrednosti koje su vekovimabile sastavni deo kwièvnosti. [tampani tekst je fiksirao pri-~u, pasivizirao ~itaoce i odvojio ih od autora. E-kwièvnost ihosloba|a, omogu}uje wihovo aktivno u~e{}e i novi razvoj dela, usaradwi sa autorom ali i bez wega. Jer pri~a-tekst }e opstati akomoè da se nadogra|uje i komunicira sa ~itaocima, kako je to bi-lo vekovima pre Gutemberga. Nedodirqivost teksta obezbe|uje ~u-vawe wegovih vrednosti ali ga pretvora u robni proizvod sa tokomtrajawa, slede}e generacije ve}inu kwiga mogu da osete samo kaodeo istorije, ne~eg {to je bilo, a vi{e nije delatno.

Umnoàvawe struktura Reinkarnacija pri~e sa vi{e ta~aka gledi{ta dovode do

granawa u nekoliko uporednih tokova i zavr{etaka koji kazuju nejednu ve} vi{e mogu}ih istina. Pored toga, u e-kwièvnosti se ne-prekidno prepli}u pitawa medija, kwièvnosti i recepcije, a kodinteraktivnosti to se jo{ dodatno komplikuje: autor i ~italactreba da uspostave odnos prema drugim recepcijama i odzivima nawu (recepcija novog medija, teksta, drugih recepcija i odziva...).Zatim, Internet omogu}ava kori{}ewe celokupne duhovne ba{ti-ne, koriste se sva znawa, nova dostignu}a i izvori imaginacije.Prvi put ceo svet je u istom duhovnom prostoru ~iju jezi~ku pode-lu savla|uju elektronski programi za prevo|ewe koji postoje zave}e svetske jezike.

Delo tako postaje struktura vi{e srodnih celina-struktu-ra koje se prepli}u i time stvaraju nov otklon prema mediju, kwi-èvnosti, ~itaocima na Mreì i posebno onim koji se sa takvim(naravno redigovanim) tekstom suo~e u klasi~no {tampanoj kwi-zi. Verujem da delo time iskazuje svoju ali i “genetsku liniju„ me-dija na kome je nastalo jer je i Internet, i ra~unar, strukturastruktura.

“U meri u kojoj obezbe|uje nove oblike javnog prostora, saj-ber-prostor nam, po svemu sude}i, daje mesta za izraàvawe. Ono{to teìmo da zaboravimo to je... kao {to ukazuje filozof Al-fred [ic (1967) da ìvimo u ’vi{estrukim realnostima’... Nekesmo stvorili sami, a neke ne, neke deluju stvarnije ili prirodni-je, a neke nalikuju snovima... Internet je pre svega tehnolo{ki od-govor na postojawe ’vi{estrukih realnosti’„, pi{e Stiven Xouns,jedan od najpoznatijih teoreti~ara Interneta.

Sve te realnosti se proìmaju, u isto vreme, na istom ekra-nu. On se puni “beskona~nim ìvopisnim sadràjima„ svakodnevi-

143

Naravno, u pitawu su tehni~ke mogu}nosti koje, same po se-bi, ne stvaraju novu kulturu, pa ni druga~iju kwièvnost. Ona }enastati kada ve}ina stvaralaca uspostavi kreativan odnos prema,~ini se neograni~enim, mogu}nostima novog medija. Najzad, i {tam-pi, a kasnije i pisa}oj ma{ini, trebalo je vi{e od pola veka da bu-du prihva}ene i postanu neophodan deo kulture i stvarala{tva.

U takvom okruèwu, pred obiqem mogu}nosti koje su odjed-nom otvorene, nije se lako sna}i, odabrati one koje nam odgovara-ju i koje unapre|uju na{u kreativnost. U pitawu su nove formesenzibilnog, prva iskustva sa medijem koji ne samo da distribuirai {iri na{e delo ve} i sam u~estvuje u wegovom oblikovawu istvarawu posebnih odnosa u percepciji, imaginaciji i kreativno-sti autora, a potom i ~italaca.

Izme|u savremenog stvaraoca i gledaoca/~itaoca pojavqu-je se medij kao posrednik koji svojim interaktivnim mo}ima uti~ena wegovo estetsko dejstvo. Komentari, predlozi i prilozi ~ita-laca tokom objavqivawa dela na Mreì, sli~ni ili kontrastnitekstovi, vizuelne ilustracije pa i zvu~ni i video zapisi {irewegovu strukturu i otvaraju nove mogu}nosti ili nude druga~ijare{ewa. Ono se {iri i bubri, ponegde satruli, na drugim mestimarazgrana i uplete u druga dela. Izvija se nalik na Ajn{tajnovu ra-van, onu kojom se popularno ilustruje deformisawe prostora poduticajem mase: vi se kre}ete linearno, slede}i zami{qenu fabului obrise likova koji titraju u tekstu i vama, prihvatate ili odbi-jate predloge i primedbe, uporno idete napred, stalno po istoj fa-bulativnoj i strukturalnoj ravni i na kraju se na|ete – na wenojdrugoj strani.

“Smrt autora„ je odloèna[ta se dogodilo? U trenutku stvarawa i emitovawa prvih

poglavqa romana autor je bio dostupan ~itocima, izazvao wihovointeresovawe i u wima podstakao energiju stvarala~kog ~ina. In-teraktivnost, ta mnogo pomiwana novina e-kwièvnosti, iskazalase u nekim od svojih mogu}nosti. Va{ internet roman (~iji je pod-naslov “Otvorena kwiga„ pozivao na u~estvovawe) postao je deo{ire strukture. Negde va{im podsticajima kroz naizmeni~no otva-rawe vi{e paralelnih pri~a, wihovu fragmentaciju i lak{i, pri-jem~qiviji stil, negde stvarala~kim impulsima i angaòvawem ~i-talaca kod kojih opisani doga|aji i situacije prizivaju sli~ne (ili“kontra„ primere) iz wihovog iskustva, literature i filma.

îtaoci i wihova imaginacija ugradili su se u delo. Ne,svi, naravno. îtalac moè da bude zainteresovan ili }utqiv,kritizer ili komentator, “levo smetalo„ ili koristan saradnik,pa i koautor delova teksta, ali – on vi{e nije samo potro{a~, ve}jedan od aktivnih, nekada i atraktivnih i kreativnih agenasa dela.Tekst, koji je ve} fragmentaran i razvijen na nekoliko fabulativ-nih planova, on jo{ vi{e “razbija„ i u roman prodiru ìvotni“fragmenti„ dana{wice i nekoliko samosvesnih glasova koji su seizdvojili iz kakofonije nepoznatog mno{tva.

Polifonijski karakter elektronske kwièvnosti i upore-do prisustvo vi{e razli~itih pripoveda~kih glasova, ne uvek is-tih pretenzija, moè da se “nadvlada„ ukr{tawem fragmenata u ko-jima se smewuju teme i li~nosti, pa i uvo|ewem koautora koji se ak-tiviraju u pojedinim segmentima dela. Autor ostaje i daqe kreator,

142

@an Kon, autor zna~ajne studije “Estetika komunikacije„pi{e: “Infomacione magistrale, skretawe ka mre`nim internet-sistemima, pre~ice koje nudi Internet, otvaraju prostor za razvoj.On nije ni kona~an, ni beskona~an, ve} je ograni~en i uskla|en savremenom koje se posve}uje tragawu za kontakom i uspostavqawurazmene (i tehnolo{kim mogu}nostima korisnika koja, u na{imuslovima, ubedqivo zaostaju – napomena M.A.). Prostor otvorenpomo}u mreà... postaje elasti~an prostor ~iji osnovni okvir ni-je vi{e odre|en samo kulturnom teritorijom„.

Prva stvarala~ka iskustva potvr|uju navedeno: “Upoznava-we Interneta donelo mi je zadivquju}i ose}aj: da sam otkrio in-strument za rad sa sopstvenom sve{}u. Moja svest je kona~no do{lado tehnike koja joj omogu}uje da se iskaè na svoj na~in, iz ma kojeta~ke i u ma kojem sledu, ne sputavaju}i se vremenskom postupno-{}u izlagawa„, kaè Mihail Ep{tejn, ruski pisac koji ìvi i ra-di u SAD, autor brojnih esejisti~kih kwiga i sajta InteLnet nakome razvija izazovne intelektualne projekte “Kwigu kwiga„ i“Banku novih ideja„. Boris Akuwin, autor projekta “Elektronskakwièvnost„ zakqu~uje: “Elektronska kwiga je neuporedivo jef-tinija, brà i lak{a za izdavawe. Zauzima 30 puta mawi prostor(40 tomova Enciklopedije Britanika staje na 3 diska), lak{e se~ita (bira se vrsta, veli~ina i boja slova i strane), sadrì slikui zvuk, lako se pretraùje, sa ekrana moè da se prenese na papiri da se od{tampa za svakog kupca kao poseban primerak.„ Nedavno,iskazan je podatak da danas ~etvrtina britanskih izdava~a poslu-je po tom principu.

Da elektronska kwièvnost moè da bude veoma isplativapokazuje nedavni primer “Simon-[ustera„ koji su, posle medijskepripreme, objavili elektronsko izdawe novele Stivena Kinga“Uzja{i metak„. Za ulaz na sajt sa novelom pla}alo se u vrednostidnevnih novina i u prvih 24 sata registrovano je 400.000 ulazaka!To je jo{ jedan primer koji dokazuje da je procena Rejmonda Feder-mana, po svemu sude}i, ta~na: “Internet nije ni raj ni pakao. To jeza~arani prostor... Mogu}nosti kwièvnosti su beskrajne, jo{ ni-smo ni po~eli da ih istraùjemo, bar ne onako kako to ~ine trgov-ci i poslovni qudi. Na pragu smo velike elektronske kwièvno-sti, ba{ kao {to smo na pragu istraìvawa svemira. Sleteli smona Mesec, literaturi to tek predstoji.„

SAOP[TEWE BROJ 1111.

STROGO POV.Posle vi{edecenijske istrage, otkrivena su tajna oru`ja

planetarnog pokreta “MaziLangiS„ i to:

1. Inteligentni baca~ za vi{estruku namenu i2. Vi{ecevni elektronski samostrel multimedijalnih

projekata.

145

ce, uporedo sa dokumentima pro{losti, umetni~kim delima, ba-nalnim ili opscesnim informacijama. Dodajte tome kwièvnopripovedawe koje nastoji da simultano deluje u nekoliko komuni-kacijskih kodova, da iskaè onaj ~uveni “vi{ak zna~ewa„, da “sli-ka vidqivo da bi iskazao nevidqivo jer je priroda samo jedna hipo-teza...„, kako je to formulisao slikar Raul Difi.

I pored raznovrsnosti sadràja Velika Mreà je pre svega“narativni prostor„ jer i vizuelni a pogotovu audio sadràji“pri~aju svoje pri~e„. On je ostvarewe stare èqe: “re~i u prosto-ru„, pisao je zenitista Qubomir Mici}, da ne pomiwem Kortasa-ra, Borhesa i druge. To nije prostor odvojen od ostalih ve} je pro-{irewe poznatog sveta kome mi sami stvaramo okruèwe na osno-vu vi|enog, naslu}enog a ponajvi{e na osnovu ma{te. Wegova nema-terijalnost i hiperdimenzionalnost, interaktivno stvarawestruktura koje se umnoàvaju, pretvaraju ga i u “svet ideja„, sferukoja posredstvom ekrana vizuelizuje snove o pro{irewu granicamentalnog.

Izme|u slu~ajnosti i nu`nostiNovi medij omogu}uje novu ta~ku gledi{ta, na sebe samog, na

svet i na elektronsko stvarala{tvo. To je pogled sa odstojawa, ne-zainteresovano (“hladno„) vi|ewe koje ~iwenice estetskog i real-nog, tradicije i umetnosti, istorije i ìvota posmatra ravnoprav-no. On je struktura elektronike i unetih programa za odre|ene na-mene koje pokre}e i usmerava ~ovek. Na Mreì sva ìvahnost, pro-vokativnost, informatika i stvarala{tvo tako|e su delo ~oveka.Kwièvno delo objavqeno u takvom interaktivnom prostoru nemi-novno se pro{iruje, wegova inicijalna struktura izrasta u struk-turu struktura i time dobija nova ili umnoèna zna~ewa.

“Esteti~ka emocija proizilazi iz sklada, ustanovqenog unu-tar predmeta koji je stvorio ~ovek„, pi{e Klod– Levi Stros, izme-|u strukturnog poretka i poretka doga|aja. Doga|aj proisti~e izslu~ajnosti, iz trenutnog, a struktura proisti~e iz nu`nosti. Tosuo~avawe strukture i doga|aja, poretka i slu~ajnosti, ostvaruje seu procesu stvarawa i u procesu recepcije. Umetnost je situiranaizme|u ta dva procesa i tu se nalazi znak koji se upu}uje nekome...

Internet i stvarala{tvo na wemu na{li su se izme|u ~ovekai kosmosa, na sredokra}i izme|u bi}a i postojawa, u situaciji koju je~ove~anstvo ve} jedanput pro{lo i iz koga je nastao mit i mitolo-{ka osnova svekolike kulture. Wegovi bogovi i wihovi darovi ipretwe tek treba da se iskaù i stvore umetnost koja }e nadgraditiovu koju mi poznajemo. On ne zna~i ga{ewe starog ve} wegovu dopunui pro{irewe, jo{ jednu mogu}nost kwièvnosti koja je ve} preìve-la velike promene – od tablice do olovnog sloga, kwige i ekrana.

“Splet narativnog i interaktivnog, da istovremeno pri~apri~u i ’arhivira’ iskustvo, obeleì}e novu medijsku realnost„,misli Vladislava Gordi}-Petkovi}. A Miroqub Todorovi} pre-cizno i ta~no predvi|a: “Umetnost u novoj tehnolo{koj eri ne}enestati nego }e se wena funkcija radiklano transformisati. Odprvobitno magijsko-religijske funkcije preko novovekovne stvar-nostno-prikaziva~ke, umetnost budu}nosti, sa onim {to joj pruàelektronska civilizacija i sasvim nova tehnolo{ka realnost, po-sta}e ’instrument za modifikovawe qudske svesti i organizovawenovih na~ina senzabiliteta’„

144

Gègo` Gazda

SRPSKI NEOAVANGARDNI POKRET SIGNALIZAM

SIGNALIZAM, kwièvni program koji je u drugoj polo-vini {ezdesetih godina formulisao srpski pesnik M. Todorovi}(ro|. 1940), a kasnije, sedamdesetih godina se preobratio u utica-jan neoavangardni (neoavangarda*) umetni~ki pokret u kwièv-nostima Jugoslavije koji se upisao u kontekste eksperimenatasvetske kwièvnosti {to su odre|eni op{tim imenom *konkret-na poezija.

Todorovi} je po~eo da pi{e i {tampa svoja dela 1959. godi-ne. U kwièvnosti je debitovao 1965. godine i tada se pojaviowegov tekst naslovqen sa Nau~na ispitivawa na Planeti (u pe-sni~koj zbirci Planeta) ~iji postulati su inicirali seriju ma-nifesta koji su kristalisali slede}e etape programa (Planeta jepesni~ka parabola tajni poezije, ìvota i smrti). Prvu etapu To-dorovi}evih tragawa nazivamo scijentizam, temeqila se na uve-rewu da postoji neposredna veza izme|u poezije i nauke (upor. ifusnote iz zbirke Putovawe u Zvezdaliju, 1971). “Stih je – napi-sao je pesnik – magi~na formula ìvota i kosmosa, a wegovo zna-~ewe prema{uje uske kwièvne okvire. U povratku èli da sjedi-ni izgubqeno jedinstvo s naukom (...) êzne za sveobuhvatnom sli-kom sveta, u ~ijoj osnovi }e biti analogon atoma ìvota i svemi-ra„. Ta esteti~ka utopija (obrazac E=mc2 – smatran je najsmelijommetaforom) imala je svoje istorijsko polazi{te – nije va`no dali je bilo svesno ili nije – u koncepcijama Hlebwikova, u snovi-ma nadrealista i drugih avangardista s po~etka veka. Godine1968. Todorovi} je objavio Manifest pesni~ke nauke (Poqa, br117–118) u kome je precizirao i rezimirao dotada{we koncepci-je. Sli~nu ulogu odigrao je i drugi programski tekst Regulae poe-sis s podnaslovom “Teze za op{ti napad na teku}u poeziju„ (“Gra-dina„, 1970, br. 1) koji je negirao emocionalnu, privatnu, subjek-tivnu dimenziju lirike koja nije u stawu da se izbori za nau~niuniverzalizam.

Godine 1969. pojavio se termin signalizam, a godinu danakasnije na stranicama ~asopisa “Delo„ (1970, br. 3) i manifestnaslovqen sa Signalizam. U to vreme, kako u Qubqani tako i uZagrebu nastajale su umetni~ke sredine ~iji predstavnici su poduticajem evropskih eksperimenata poku{avali da na svoj na~inrazvijaju ideje vizuelne i konkretne poezije. U Beogradu 1968. i1969. godine odràvane su velike izlo`be me|unarodne konkret-ne poezije (u wima su u~estvovali i ~lanovi slovena~ke grupe*OHO). U Zagrebu je 1968. nastao ~asopis posve}en kiberneti-ci, masmedijima i vizuelnoj komunikaciji pod naslovom “Bit„.Slede}e godine u Beogradu se pojavio ~asopis “Rok„ otvoren pre-

147

Model SIGNA – 721. Postoqe

2. Vrtlo`nik i cev

UPUTSTVO ZA UPOTREBU

1. Uklopi 2. i 1.2. Napuni.3. Upotrebi.

Model SIGNA II – 99

UPUTSTVO ZA UPOTREBU

1. Ve} je namontirano.2. Lako se puni, skladi{tnik sadrì novi i ve}

upotrebqenu municiju.3. Vi{estruka namena.

Model SIGNA III – 06Nema pouzdanih podataka. Istraga se nastavqa.

PS. Podaci pribavqeni iz nepa`qivo ~uvane dokumentacije ~lana pokreta koji se potpisujepseudonimom Milivoj An|elkovi}.

146

sugerisao originalnost i posebnost tog predloga srpske neoa-vangarde. Klasifikovao ju je na razli~ite na~ine, tretiraju}isignalizam u uèm i {irem zna~ewu. Najpre je taj naziv shvataokao sinonim vizuelne poezije, ubrajaju}i u wu letrizam, kon-kretnu, grafi~ku i sl. poeziju. Zatim je suùju}i pojam govorioo postupnoj deverbalizaciji i desemantizaciji poezije. U timtipologijama koje su se mewale i nisu uvek bile dosledne, poja-vquju se svojevrsni ànrovi, odnosno kompjuterska, aleatori~naili stohasti~ka, statisti~ka, permutacijska, kombinatorijska,varijacijska, scijentisti~ka, tehnolo{ka, kineti~ka i foneti~-ka poezija i “signalisti~ke manifestacije„ (gestualna poezija –akcije “modela„ materijalnih jezi~kih znakova) i sleng poezija,od kojih neke prekora~uju granice kwièvnosti, ulaze}i u pro-stor likovne i drugih umetnosti sa konceptualnim, hepenin-{kim idejama i kvazipozori{nim eksperimentima.

Srpski signalizam urodio je desetinama manifesta, pe-sni~kih zbirki, kriti~kih kwiga, almanaha, antologija, ~asopisai izlo`bi, kao i signalisti~kih akcija koje su se pojavile u kwi-èvnoj kulturi cele Jugoslavije (upor. i *klokotrizam). Izme|uostalog ukqu~io se i u me|unarodni pokret konkretne poezije.Osim Todorovi}a, glavnog teoreti~ara i predvodnika signalizmame|u prakti~arima pravca vaqa pomenuti i autore poput V. R. Tu-ci}a (ro|. 1941), @. Ro{uqa (ro|. 1940), S. Vukanovi}a (ro|. 1944),O. Kisi}a, J. Cvetkovi}, T. Jankovi}, M. Pavlovi}a, Z. Popovi}a,B. Prelevi}a kao i pesnika starije generacije, poznatog avangar-distu iz me|uratnog perioda, Q. Joci}a (1910–1978).

Lit.: R. Tautovi}: Signalizam, “Gradina„ 1974, br 7–8; J. Kornhauser:Propozycja serbskiej poezji eksperymentalnej, Kraków 1981; D. Poni`:Konkretna poezija, Literarni leksikon, kw. 23, Qubqana 1984.

S poqskog prevela Biserka Raj~i}

* Iz: Grzegorz Gazda: Slownik europejskich kierunków i grup literackich XX wieku.–Warszawa, Wydawnictwo Naukowe PWN, 2000, str. 602–604.

149

ma vizuelnoj poeziji i wenim teorijskim problemima. U takvomkontekstu program signalizma ~inio se o~iglednim. “Signali-sti~ku poeziju – pisao je autor manifesta – moèmo odreditikao aktivnost pesnika i ma{ine, ili samo pesnika da se kroz je-zik (i grafi~ku formu) omogu}i pesmi da iza|e iz bezobli~jastvari i procesa prirode i povede svoj dijalog sa svetom„. Ovauvodna definicija kasnije je u ~asopisu-organu pokreta “Sig-nal„ (1970–1973) precizirana i u woj izme|u ostalog ~itamo:“Termin signalizam izveden je od latinske re~i ’signum’ – znak(...). Signalizam je avangardni stvarala~ki pokret, s te`wom dazahvati i revolucioni{e sve grane umetnosti od poezije (lite-

rature) preko pozori{ta, likovne umetnosti, muzike do filma,unose}i egzaktan na~in mi{qewa i otvaraju}i nove procese ukulturi radikalnim eksperimentima i metodama u okviru jednepermanentne stvarala~ke revolucije, na koju je, naro~ito utica-la tehnolo{ka civilizacija, civilizacija znaka, sve ve}a pri-mena nauka i nau~nih metoda, posebno matematika (...) i pojavakompjutera„. Daqe ta~ke definicije – kroz nadovezivawe naprethodno eksponirani scijentizam – apsolutizovale su funkci-ju eksperimenta i na~elo oslawawa na “egzaktne metode„ nauke.Stvaraju}i vlastiti naziv za ve} imenovane pojave, Todorovi} je

148

VladimirTolstov: Vizuelna

pesma

Olga Latin~i}

ARHIVIRANI SIGNALILegat Miroquba Todorovi}a u Istorijskom arhivu Beograda

Pored obaveznog preuzimawa arhivske gra|e od institucijaza koje je nadleàn po principu teritorijalne i stvarne pripadno-sti, Istorijski arhiv Beograda preuzima i arhivsku gra|u od fi-zi~kih lica putem poklona i otkupa.

Polovinom 2004. godine, po voqi legatora, otpo~elo je pre-uzimawe arhivske gra|e o osnivawu i razvoju signalisti~kog po-kreta. Prvi prijem putem poklona, br. 02 – 1113 od 13. 07. 2004. do-puwen je tokom 2005. godine. Decembra 2005. otkupqen je deo lega-ta koji ~ine prepiska i radovi signalista, Ugovor o otkupu br. 02– 1172 od 27. 12. 2005. godine. Preuzimawe, po dogovoru sa legato-rom, i daqe traje.

Arhivsku gra|u legata ~ine objavqena dela legatora Miro-quba Todorovi}a, dela Dejana Bogojevi}a, Ilije Baki}a, Svetisla-va N. Brkovi}a, @arka \urovi}a, dr @ivana @ivkovi}a, Qubi{eJoci}a, Dobrice Kampereli}a, dr Julijana Kornhauzera, MiodragaMrki}a, dr Milivoja Pavlovi}a, Vladana Pankovi}a, Viktora Ra-dowi}a, Viktora Todorovi}a, Zvonka Sari}a, Bogislava Hercfel-da i Miodraga [ijakovi}a. U legatu se ~uva komplet ~asopisa Dru-{tva umetnika signalista – Signal. Tako|e, pojedina~ni primer-ci {tampe Ab , Akt, Bagdala, Gradina, Delo, Dometi, Letopis

Matice srpske, Mostovi, Poqa, Rukovet, Savremenik, Tok, Fila-

telista, AXLE, BORBA, Kwièvna re~, Kwièvne novine, Pesni~-

ke novine sa radovima legatora i drugih; zajedni~ki radovi pred-stavqeni kroz kataloge odrànih izlo`bi i zbornike radova, sim-pozijuma, {tampane stvari – programi, plakati, pozivnice.

Otkupqeni deo legata sadrì 668 radova signalista iz ce-log sveta, oko 2000 pisama signalista upu}enih Miroqubu Todoro-vi}u, kao i koncepte poslatih pisama M. Todorovi}a, arhivskugra|u Signalisti~kog dokumentacionog centra u Beogradu, li~nai porodi~na dokumenta legatora. Najbrojnija pisma i radovi su odmultimedijalnih umetnika: Andreja Ti{me, Dobrice Kampereli-}a, Miroquba Filipovi}a Filimira, Umetni~ke grupe Kvart, Ja-roslava Supeka, Qubi{e Joci}a, Nade M. Marinkovi}, OliveraMiliji}a, Ilije Baki}a, Dobrivoja Jevti}a, Zvonka Sari}a, Kle-menta Padina, Emilija Morandija, Ru|era Ma|ija, Klausa Groha,Ariga Lore Totina... Radovi umetnika su na papiru, re|e na filmuili nekom drugom materijalu. Fotografije radova, autora i per-formansa su malobrojne.

Gra|a je u fizi~kom smislu dobro o~uvana, na srpskom, hr-vatskom, engleskom, francuskom, {panskom, portugalskom, nema~-kom, ruskom, ma|arskom, japanskom... jeziku.

151150

Ruggero Maggi: Mejl-art

10. Bob Cobbing, Od pet vokala, Ab, izdava~: The Poetry Society, London, July 1973.

11. Andrej Ti{ma i Miroqub Todorovi}, iz kataloga YU Mail art, izlo`be u Muzeju savremene umetnosti, Beograd, 1994.

12. Antologija radova signalista, Uj Symposion, Novi Sad, 1971.

Gra|a Legata Miroquba Todorovi}a je gra|a od izuzetnogzna~aja i predstavqa doprinos istorijskom pam}ewu o razvoja kul-ture druge polovine XX veka.

Autor je arhivski savetnik Istorijskog arhiva Beograda

153

U arhivu je ura|ena fizi~ka za{tita kompletnog legata ianaliti~ka obrada arhivske gra|e prvog prijema. U toku 2006/7.planirana je analiti~ka obrada preostalog dela legata.

Gra|a legata izlagana je na dve arhivisti~ke izlo`be. Na izlo`bi Sa~uvati kwigu. Stare i retke kwige Isto-

rijskog arhiva Beograda XVI – XX veka, postavqenoj u GalerijiIstorijskog arhiva Beograda, 28. oktobar – 28. novembar 2004. bi-la su izloèna bibliofilska izdawa iz legata:

1. M. Todorovi}, Metafizi~ka poema sa vodom, zemqom,vazduhom i kompjuterskim karticama, 1971.

2. M. Todorovi}, Approaches I.A.C. ed. no 25, izdawe KlausGroh, 1973.

3. M. Todorovi}, Signal art, izdawe Signalisti~kog dokumentacionog centra, Bibliofilsko izdawe 47/77,Beograd, 1980.

4. M. Todorovi}, Zlatibor, kwiga 39/300 iz Biblioteke“Macuo Ba{o„

5. M. Todorovi}, Haos i kosmos, izdaje “Feniks„, Biblioteka A5, bibliofilsko izdawe, primerak broj39, Beograd, 1994.

6. M. Todorovi}, Rumen gu{ter ki{u pretr~ava, izdaje“Feniks„, Biblioteka A5, bibliofilsko izdawe, primerak broj 24, Beograd, 1994.

7. Crte` na toalet papiru, 1969, iz kwige M. Todorovi}aPucaw u govno, Bibliofilsko izdawe 77/100, Beograd, 2001.

Na drugoj izlo`bi ôvek u vremenu. 60 godina Istorijskog

arhiva Beograda postavqenoj u Galeriji Istorijskog arhiva Beo-grada, 29. novembra 2005. – 23. decembra 2005. i produènoj, izlo-èn je izbor iz gra|e legatora i wegovih saradnika iz zemqe isveta:

1. M. Todorovi} Anagrams, po{tanska karta, Beograd,1968/69.

2. Raoul Hausmann, pesma, prvi broj internacionalne revije Signal, Beograd, 1970.

3. M. Todorovi}, signalisti~ka pesma Ugqen – biqe, Signal, Beograd, 1970.

4. M. Todorovi}, Signalist manifestation, po{tanska karta,Beograd, 1971.

5. M. Todorovi}, Vizuelna pesma, 1973. i crte` iz ciklusaHaos i kosmos, 1994, katalog izlo`be M. Todorovi}aOsvojeni prostor, Muzej savremene umetnosti, Beograd, 1994.

6. M. Todorovi}, Objekt pesma, po{tanska karta, Beograd, 1980.

7. M. Todorovi}, Vasionski hijeroglifi, po{tanska karta, Beograd, 1972.

8. Marina Abramovi}, Program performansa, juni 1971.do oktobra 1972.

9. Bill Griffiths, Skarabej sa zlatnim krugom i Sedam

tarot karata, Ab, izdava~: The Poetry Society, London,July 1973.

152

Lice i pole|ina karte Vodi~a izlo`be ôvek u vremenu

SIGNALIZAM – BIBLIOGRAFIJA

Nastavak bibliografije objavqene u ~asopisu “Gradina„br. 10, 2005. i almanahu “Vreme signalizma„, 2006.

1972. Miroqub Todorovi}, “Raskovnik pod jezikom„ (Dnevnik),“Slovesa„, IV, br. 7–8, 2004, str. 202–221, Bawa Luka.

1973. Vlatko Simunovi}, “Slijedio sam svoj unutra{wi glas„, Po-bjeda, 24. 9. 2005.

1974. Dragan Bogutovi}, “[atro pri~e„, Ve~erwe novosti, 8. 10.2005, str. 26.

1975. Anonim, “Signalizam„, Enciklopedija Britanika S (kwiga8), Beograd, 2005, str. 75.

1976. Mr Qiqana Luki}, “Zanimqiva i rijetka kwiga„, Zna~ewa,god. XXI (3), br. 51 (1), april 2005, str. 313–317, Doboj.

1977. Ilija Baki} – Zvonko Sari}, “Preko granice milenijuma„(Signalizam – izazov prestupa), “Feniks„, Beograd 2005, str.1–100,

1978. Vojislav Despotov, “^eki} tautologije„, Zrewanin, 2005, str.28, 47, 80–81, 84–85, 98, 102–103, 142–143, 146–147, 174–175, 183.

1979. Dimitrije Jani~i}, “Don Kihot ponovo ja{e„, Dunavski ve-nac, god. II, br. 15, novembar 2005, str.13.

1980. Ilija Baki}, “Veli~anstveno divaq jezik„, Akt, V, 17–18–19,2005, str. 67–69.

1981. Miroqub Todorovi}, “Dnevnik 1982„, Savremenik, 129–130–131,2005, str. 67–76.

1982. Milica Ili} Ga~i}, “Poetski univerzum, opredequju}i pro-stor na{ nasu{ni„, Akt, V, 17–18–19, 2005, str. 61–63.

1983. Milivoje Pavlovi}, “Vreme signalizma„, Ve~erwe novosti,LII, 16. 11. 2005, Kultura II.

1984. Anonim, “Miroqub Todorovi} Vid„, u katalogu “^ovek u vre-menu„ (60 godina – Istorijski arhiv Beograda), Beograd, 2005,str. 26.

1985. Jaroslav Supek, “Hiletika stvarala{tva„, Narodna biblio-teka “Branko Radi~evi}„, Oxaci, 2004.

1986. Miroqub Todorovi}, “Iz pisma„, Poqa, n. 435, septembar–ok-tobar, 2005, 69.

155154

Mark Sonnenfeld: Next Day

2008. Du{an Stojkovi}, “Signalizam kao govor ùdwe„, isto, str.184–206.

2009. Anonim, “Bibliografija„, isto, str. 208–213.

2010. Anonim, “Bele{ke o autorima„, isto. str. 214–221.

2011. Milivoj An|elkovi}, “Kosmi~ko u novijoj srpskoj kwièv-nosti„, Zbornik radova konferencije Razvoj astronomije kodSrba, III, Beograd, 2005, str. 369–375.

2012. Milivoje Pavlovi}, “Kosmi~ko u srpskoj kwièvnoj neoa-vangardi„, isto, str. 377–382.

2013. Nikola Cvetkovi}, “Kosmi~ko-poetske i poeti~ke vizije saosvrtom na Kosmi~ki cvet„, isto, str. 383–394.

2014. A. G. “Podse}awe na signalizam„, Narodne novine, petak, 9.12. 2005.

2015. D. S. “Signalizam danas„, Ve~erwe novosti, 19. 12. 2005.

2016. Milivoje Pavlovi}, “Apejronisti~ka poezija Miroquba To-dorovi}a„, Kwièvnost, god. LX, kw. CXIV, br. 4, 2005, str.119–127.

2017. Anonim, “Gradina„, Politika, 24. 12. 2005. (Kultura, umet-nost, nauka, str. 14).

2018. N. Pej~i}, “Gradina o signalizmu„, Dnevnik, 15. 12. 2005, str. 11.

2019. Prof. dr Milivoje Pavlovi}, “Signalizam Miroquba Todo-rovi}a„, Dunavski venac, II, br. 16, 23. 12. 2005, str. 15.

2020. Miroqub Todorovi}, “Dnevnik 1982„, Savremenik br.132–133/2005–134/2006, str. 66–72.

2021. Gabor Vajda, “Globalisti~ka samokritika„, Klasje na{ih

ravni, br. 7–8, Subotica, 2005, str. 82–83.

2022. Jasna Melvinger, “Kulturni àmor suvremenog doba„, isto,str. 77–81.

2023. “Vreme signalizma – The Times of Signalism„, separat iz ~aso-pisa “Gradina„ br. 10, bibliofilsko izdawe, Beograd, 2006.

2024. Anonim, “Miroqub Todorovi}„, u bro{uri “Vukova nagrada„,Kulturno-prosvetna zajednica Srbije, Beograd, 2005.

2025. B. \. “Trag u vremenu„, Ve~erwe novosti, 11.2.2006, 27.

2026. M. V. “Vukova nagrada„, Politika, 11. 2. 2006, 16.

2027. Miroqub Todorovi}, “Dnevnik 1982.„, Bdewe, IV, br. 10, 2005,str. 66–81.

157

1987. Zoran Pe{i} Sigma, “Signali vremena„, Gradina, br. 10,2005, str. 10–11.

1988. Miroqub Todorovi}, “Vreme signalizma„, isto, str. 15–25.

1989. Miroqub Todorovi}, “Signalizam i Marina Abramovi}„,isto, str. 27–34.

1990. Zoran Popovi}, “Doba signala„, isto, str. 36–44.

1991. Ilija Baki}, “Signali XXI veka„ (li~ni pogled), isto, str.60–66.

1992. Ilija Baki}, “Izme|u planeta i mitova„, isto, str. 68–69.

1993. Ilija Baki}, “O receptima za stizawe u raj„, isto, str. 70–72.

1994. Andrej Ti{ma, “Elektronska umetnost i Internet„ (4), isto,str. 73–76.

1995. Sava Stepanov, “Ka meri vlastitog bi}a„, isto, str. 78–79.

1996. @arko \urovi}, “Signalizam – kreativna renesansa„, isto,str. 86–90.

1997. @arko \urovi}, “Kosmogonijske vizije„, isto, str. 91–93.

1998. Xim Leftvi~, “Grebac„, isto, str. 95–96.

1999. Slobodan [kerovi}, “O grepcu od crvenog mleka i ubicamapesnika„, isto, str. 97–99.

2000. Slobodan [kerovi}, “Signalizam kao umetni~ki metod„, is-to, str. 104–106.

2001. Dobrica Kampereli}, “Neoavangardne cerealije i kunstisto-rijske glavolomke„, isto, str. 140–144.

2002. Dobrica Kampereli}, “Razmi{qajmo o signalizmu„, isto,str. 145–147.

2003. Dobrica Kampereli}, “Signali iz balkanskog geta„, isto,str. 149–153.

2004. Dobrica Kampereli}, “Oìqci pro{losti„, isto, str.155–157.

2005. Jaroslav Supek, “Signalizam u Oxacima„, isto, str. 160–165.

2006. Milivoj An|elkovi}, “Signali milenijumske bube„, isto,str. 167–172.

2007. Milivoj An|elkovi}, “Interaktivnost u elektronskoj kwi-èvnosti„, isto, str. 173–178.

156

2044. Miloslav [uti}, “Lirski dometi pesni~kog jezika„, u: Mi-roqub Todorovi} “Plavi vetar„, Nolit, Beograd, 2006, str.81–84.

2045. Miroqub Todorovi}, “Dnevnik 1982 (II)„, Poqa, LI, No. 441,septembar–oktobar, 2006, str. 128–138.

2046. Bogislav Markovi}, “Altajski sumrak„, Kwièvna omladinaSrbije, Beograd, 2006.

2047. “Kvart„ – umetni~ka grupa (kolaì i radovi na papiru), Ga-lerija SKC, Novi Beograd, 26. oktobar – 10. novembar 2006.

2048. Tawa Kragujevi}, “U uznemirenom telu jezika„, u: “Svira~ navlati trave„, Agora, Zrewanin, 2006, str. 126–168.

2049. Sava Babi}, “Klica, ptica, umbra, um„, Kwièvne novine,god. LVIII, br. 1135, novembar 2006, str. 24.

2050. Vasilije Radiki}, “Novi prostori poetskog„, u: “Delo i zna-~ewe„, Beograd, 2005, str. 111–118.

2051. Z. R., “U lavirintu grotesknog„, Politika (dodatak), subota25. XI 2006, str. 13.

2052. Z. R. “Odgovoran odnos prema jeziku„, Politika (dodatak), su-bota 25. XI 2006, str. 13.

2053. Milivoje Pavlovi}, “Vizuelna poezija„, Kvadart no. 27, Be-ograd, mart 2006, str. 56–63.

2054. Miroqub Todorovi}, “Dnevnik 1982. (III)„, Poqa, LI, No. 442,novembar–decembar 2006, str. 130–141.

2055. Bogdan A. Popovi}, “Lirski naponi i rasponi„, u: “Kriti~-ki kolaì„, Prosveta, Beograd, 2006, str. 47–49.

2056. M. J. “Nemogu}a tranzicija Andreja Ti{me u Beogradu nakonLondona„, Danas, 20. XI 2006, str. 24.

2057. Mi{ko [uvakovi}, “Signalizam„ u: “Pojmovnik suvremeneumjetnosti„, Zagreb, 2005, str. 561.

2058. Dr Milivoje Pavlovi}, “Pred re~ima muwama osvetqenim„(“Dru{tveni zna~aj Vukovih ideja o jeziku i srpska neoavan-garda„), “Zadu`bina„ (List Vukove Zadu`bine), XVIII, 77, de-cembar 2006, str. 11.

159

2028. Milovan ]ur~i}, “Vukova nagrada„, Dunavski venac, god. III,broj 17, mart 2006, str. 8.

2029. Franko Bu{i}, “Nadrealizam je podDADA, Kwièvni klub“Branko Miqkovi}„, Kwaèvac, 2006.

2030. Dejan Bogojevi}, Vid autenti~ne poezije„, u kwizi FrankaBu{i}a “Nadrealizam je podDADA, Kwaèvac, 2006, str.61–62.

2031. Svetozar Radowi} Ras, “Vi{ezna~na poetika signalizma„,Kwièvne novine, LVIII, br. 1126, februar 2006, str. 15.

2032. Miroqub Todorovi}, “Dnevnik 1982„, Unus Mundus, br.19–20–21–22, sveska II, 2006, str. 849–929.

2033. John Held, Jr, “This Wonderful Communication„, sajt “Terra can-della„, 2005.

2034. Miroqub Todorovi}, “Dnevnik 1982„, Savremenik br.135–136, 2006, str. 90–97.

2035. M. P. – M. P. / Z. G., “Miroqub Todorovi}, kwièvnik / Miro-ljub Todoroviñ, writer„, u: “SRBI koji su obeleìli XX vek,Biografski leksikon (pet stotina li~nosti)„; “SERBS whomarked the 20th century, Biographical Lexicon, Five hundred per-sons„, Beograd, 2006, str. 530.

2036. Miroqub Todorovi}, “Dnevnik 1982„, separat iz ~asopisa“Unus Mundus„, Ni{, 2006.

2037. Miroqub Todorovi}, “Iz Dnevnika„, Nova zora, broj 8/2005 –9/2006, Bile}a – Beograd, str. 310–315.

2038. Dejan @iki}, “Signalizam i tre}i milenijum„, Dunavski ve-nac, III, broj 19, jun 2006, str. 10.

2039. Milivoj An|elkovi}, “Struktura kao narator„ (O proziIlije Baki}a), “Savremenik„ broj 137–138–139, 2006, str.113–114.

2040. Slobodan [kerovi}, “Strategija raskrinkavawa crne magi-je„ (Uvod u kritiku postmodernizma), “Koraci„, 5–6, 2006,str. 117–122.

2041. Slobodan [kerovi}, “Sve boje Arkturusa„, Svetske sveskeBeogradske manufakture snova, Beograd, 2006.

2042. Miroqub Todorovi}, “Dnevnik 1982„, Poqa, LI, broj 440,jul–avgust 2006, str. 121–131.

2043. Grzegorz Gazda, “Sygnalizm„ u: “Slownik europejskich kierunkowi grup literackih XX wieku, Widawnictwo Naukowe PWN, Warsza-wa, 2000, str. 602 – 604.

158

Izdaje

Beograd, Francuska 7tel: 2626-081

@iro ra~un:355-1008311-43

DirektorSlobodanka Vukadinovi}

Glavni i odgovorni urednikSrba Igwatovi}

Ure|uje redakcijski kolegijum

Korektura i lekturaMiwa Radowi}Danijela Igwatovi}

Kompjuterski prelomZoran Spahi}

Likovno-grafi~ko re{ewe logotipaRade Markovi}

[tampaMEGRAF, Beograd

Pojavu ovog broja pomoglo je Ministarstvo kulture Republike Srbije.

Rukopisi i prilozi se ne vra}aju. Izdava~ do daqeg nije u mogu}nosti da honori{e objavqene priloge.

Broj je {tampan februara 2007.

82

SAVREMENIK plus :kwi`evni ~asopis / glavnii odgovorni urednik SrbaIgwatovi}. – 1993, br. 1 –.– Beograd : Apostrof’,1993–. – 24 cm

Raniji naslov: Savremenik (Beograd) = ISSN 0036-519X. – Dvomese~no itromese~no

ISSN 0354-3021 =Savremenik plus

COBISS.SR–ID 16300556

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije,Beograd

BOGISLAV MARKOVI] DALIBORFILIPOVI] FILIP ZDRAVKO

KRSTANOVI] @ARKO \UROVI] VIKTORRADOWI] DOBRICA KAMPERELI]

ZVONIMIR KOSTI] PALANSKI ILIJABAKI] XON BAJRUM ANDREJ TI[MA

DEJAN BOGOJEVI] DRAGAN LATIN^I]DU[AN STOJKOVI] VOJISLAV BEGOVI]

PREDRAG BOGDANOVI] CI MILIVOJAN\ELKOVI] G@EGO@ GAZDA OLGA

LATIN^I]

PLUS BIBLIOTEKA SAVREMENIKA

DRAGOSLAV PAUNESKU

DELIMI^NO REGISTROVAWE

NEVERNIH @ENA

SIGNALIZAM - SAVREMENIK

Documents

Transcript of SIGNALIZAM - SAVREMENIK