SEPARAT SA URBANISTIČKO – TEHNIČKIM USLOVIMA Granica … · 2018. 12. 7. · - Maksimalna...

Separat sa urbanističko-tehničkim uslovima za Detaljni urbanistički plan „Zabjelo 8“ u Podgorici

SEPARAT SA URBANISTIČKO – TEHNIČKIM USLOVIMA Granica zahvata Zahvat plana za koji se izdaju UTU.

Slika 1: Topografsko-katastarska podloga sa prikazom granice zahvata plana Planirane namene u okviru zahvata plana za koje se izdaju UTU

Površine za stanovanje male gustine – SMG Površine za stanovanje srednje gustine – SS Površine za mešovite namene – MN Površine za centralne delatnosti – CD Površine za školstvo i socijalnu zaštitu – ŠS Površine za pejzažno uređenje – površine javne namene – PUJ Površine saobraćajne infrastrukture – drumski saobraćaj – DS Površine ostale i komunalne infrastrukture i objekata – objekti

elektroenergetske infrastrukture – IOE


Slika 2: Plan namene povšina URBANISTIČKO-TEHNIČKI USLOVI ZA TRETMAN POSTOJEĆIH OBJEKATA:

- Postojeći objekti definisanih horizontalnih i vertikalnih gabarita koji su planom evidentirani bez obzira da li su prekoračili planom zadate parametre i da li su izgrađeni sa ili bez građevinske dozvole, a koji su prikazani u grafičkom prilogu postojeće fizičke strukture, ukoliko ne ugrožavaju planiranu regulativu mogu se kao takvi zadržati.

- Ukoliko postoji zahtev ili potreba korisnika postojeći objekti pod uslovom da nisu prekoračili planom zadate parametre mogu se nadograditi ili dograditi do maksimalno zadatih parametara definisanih za namenu u okviru koje se nalaze.

- Postojeći objekti koji su prekoračili planom zadate parametre kao takvi su zadržani. Ukoliko postoji potreba korisnika isti može biti porušen i u okviru parcele izgrađen novi objekat u skladu sa parametrima zadatim za tu namenu na nivou bloka.

- Takođe svi postojeći objekti mogu pretrpeti totalnu rekonstrukciju, odnosno postojeći objekat se može porušiti i izgraditi novi, pri čemu važe uslovi koji su u planu dati za izgradnju novog objekta u okviru tog bloka i namene, odnosno mora se poštovati zadata građevinska linija, odnos prema susednim parcelama


kao i zadati urbanistički parametri. Ukoliko se postojeći slobodnostojeći objekat ruši i na njegovom mestu gradi novi objekat a parcela je uža od 12 m, novi objekat se postavlja na granicu susedne parcele bez saglasnosti suseda s tim što se prema susedu ne mogu otvarati otvori.

- Ukoliko se postojeći objekat ruši na parcelama manjim od 400m2 novi se može graditi po sledećim parametrima gradnje:maksimalna spratnost P+1 uz mogućnost izgradnje suterenske odnosno podrumske etaže;maksimalni indeks zauzetosti 0.3; maksimalni indeks izgrađenosti 0.6

- Objekti koji su u izgradnji, a za čiju izgradnju nije pribavljena građevinska dozvola ili UTU mogu se završiti u okviru planom zadatih maksimalnih parametara za namenu u okviru koje se nalaze.

- Objekti koji su u izgradnji, a za njihovu izgradnju je pribavljena građevinska dozvola ili UTU, mogu se završiti prema ranije pribavljenoj dokumentaciji.

- Za postojeće objekte koji su u izgradnji kroz izradu tehničke dokumentacije za završetak radova oblikovanje i materijalizaciju maksimalno uklopiti u uslove za novu gradnju kako bi se poboljšao kvalitet ambijenta.

- Maksimalna zauzetost i maksimalna izgrađenost parcele uključuju sve objekte na parceli (stambene, poslovne). Ukoliko na parceli postoje dva ili više objekata, a planom se nije mogla izvršiti preparcelacija u cilju formiranja pripadajuće parcele svakom postojećem objektu, objekti se kao takvi mogu zadržati i na njima su moguće intervencije u okviru parametara zadatih u planu, a koji u ovom slučaju važe za čitavu parcelu.

- Postojeći objekti koji zadiru u novoplaniranu građevinsku liniju, a ne narušavaju planiranu regulativu, kao takvi se mogu zadržati. Ukoliko postojeći objekat zadire u novoplaniranu građevinsku liniju zadatu na nivou bloka, a ne ugrožava planiranu regulativu isti se, ukoliko nije prekoračio zadate parametre gradnje, može dograditi odnosno nadgraditi do maksimalno zadatih parametara. Nadgradnja se može izvršiti nad čitavom osnovom, a dogradnju objekta vršiti iza zadate građevinske linije.

- Ukoliko postojeći objekat ne zadovoljava uslov u smislu minimalne udaljenosti od susedne parcele isti se kao takav može zadržati. Nad takvim objektom moguća je nadogradnja i dogradnja u skladu sa uslovima plana i uy prethodnu saglasnost suseda. Prilikom bočne dogradnje ovi objekti moraju poštovati propisanu minimalnu udaljenost.

- Gde nije bilo moguće izvršiti parcelaciju u cilju nove izgradnje uz zadovoljenje uslova o veličini novoformirane parcele ili pristupu, postojeći objekat je moguće dograditi do zadatih parametara ili izgraditi novi objekat kao drugi na parceli u skladu sa parametrima koji važe za čitavu parcelu.

- Maksimalna visina nadzitka podkrovlja mora biti 1.2m na mestu gde se građevinska linija podkrovlja i sprata poklapaju.

- Nije dozvoljena izgradnja mansardnih krovova u vidu tzv. „kapa“ sa prepustima. - Pre intervencije na postojećem objektu potrebno je izvršiti proveru statičke

stabilnosti postojećeg objekta. - Postojeći pomoćni objekti se mogu zadržati ili u okviru parcele uz postojeći

objekat graditi novi u skladu sa Odlukom o postavljanju odnosno građenju i uklanjanju pomoćnih objekata na teritoriji Glavnog grada Podgorice (“Sl.list Crne Gore – opštinski propisi”, br. 11/14 od 8.4.2014.god.)


POJEDINAČNI USLOVI

Objekti stanovanja male gustine - SMG Urbanističke parcele: Zona D: UP D1.2, UP D1.3, UP D1.4, UP D1.5, UP D1.6, UP D1.7, UP D2.1, UP D2.2, UP D2.3, UP D2.4, UP D2.5, UP D2.6, UP D2.7, UP D2.8, UP D2.9, UP D2.10, UP D2.11, UP D2.12, UP D2.13, UP D2.14, UP D2.15, UP D2.16, UP D2.17, UP D2.18, UP D2.19, UP D2.20, UP D2.21 UP D2.22, UP D2.23, UP D2.24, UP D2.25, UP D2.26, UP D2.27, UP D2.28, UP D2.29, UP D2.30, UP D2.31, UP D2.32, UP D3.1, UP D3.2, UP D3.3, UP D3.5, UP D3.6, UP D3.7, UP D3.8, UP D3.9, UP D4.1, UP D4.2, UP D4.3, UP D4.4, UP D4.5, UP D4.6, UP D4.7, UP D4.8, UP D4.9, UP D5.1, UP D5.2, UP D5.3, UP D5.4

Osnovna namena objekta: Stanovanje male gustine do 120 stanovnika/ha.


Prateća namena objekta:

- trgovina, ugostiteljstvo, usluge, administracija, kao i drugi sadržaji koji mogu podržati stanovanje kao primarnu namenu.

- parkinzi i garaže za smeštaj vozila korisnika (stanara i zaposlenih) i posetilaca; - planirani sadržaji se mogu organizovati u kombinaciji u okviru objekta (stanovanje

sa delatnostima) ili samo stanovanje ili samo delatnosti odnosno drugi mogući sadržaji.

Vrste, tip i glavne tehnološke celine objekta: Objekte postavljati kao slobodnostojeće na parceli a u okviru većih parcela moguće je formirati niz od više lamela ili kompleks pri čemu se objekat može postaviti i na granicu susedne parcele kao dvojni uz prethodnu saglasnost suseda s tim što oba objekta moraju predstavljati oblikovnu i prostornu celinu. Spratnost objekta: porodično stanovanje:

- Maksimalna spratnost objekta je data na nivou bloka. U objektu je moguća izgradnja suterenske ili podrumskih etaža (broj etaža pod zemljom nije ograničen) već je u skladu sa uslovima lokacije. Ukoliko je u suterenskoj etaži organizovano garažiranje ili tehnička prostorija ista ne ulazi u obračun BRGP.

- Maksimalna spratnost je do P+1 - Maksimalni Indeks zauzetosti do 0.25 - Maksimalni Indeks izgrađenosti do 0.5

višeporodično stanovanje: - Maksimalna spratnost objekta je data u odnosu na veličinu parcele i pripadnosti

parcele određenom bloku. U objektu je moguća izgradnja suterenske ili podrumskih etaža (broj etaža pod zemljom nije ograničen) već je u skladu sa uslovima lokacije. Ukoliko je u suterenskoj etaži organizovano garažiranje ili tehnička prostorija ista ne ulazi u obračun BRGP.

- Maksimalna spratnost je do P+4 - Maksimalni Indeks zauzetosti do 0.4 - Maksimalni Indeks izgrađenosti do 1.2

Maksimalni urbanistički pokazatelji i kapaciteti za svaku urbanističku parcelu (indeks zauzetosti, izgrađenosti i maksimalno dozvoljena spratnost), namena i površina planiranih objekata i drugo, dati su u tabelarnom prikazu po urbanističkim parcelama.

- Za obračun visine građevine, merena između gornjih kota međuetažnih konstrukcija iznosi:

- za garaže i tehničke prostorije do 3,0 m; - za stambene etaže do 3,5 m;

- za poslovne etaže do 4,5 m; - izuzetno za osiguranje prolaza za pristup interventnih i dostavnih vozila, najveća visina prizemne etaže na mestu prolaza iznosi 4,5 m.

Maksimalni dozvoljeni kapaciteti objekta (broj stanova):


- Nove objekte graditi u skladu sa parametrima gradnje. U okviru objekta je moguće organizovati do 4 stambene jedinice.

Situacioni plan sa granicama urbanističke parcele i odnosima prema susednim parcelama:

- Granice urbanističkih parcela sa svim potrebnim elementima za obeležavanje dati su u grafičkom prilogu „Plan parcelacije, regulacije i UTU“

- Minimalna udaljenost od susedne parcele za slobodnostojeće objekte je 1.5m za porodične objekte i 2m za višeporodične objekte. Postavljanje objekata kao dvojnih ili u nizu moguće je uz međusobnu saglasnost suseda osim u slučajevima uskih parcela manjih od 12m, kada je obavezujuće.

Primer: UP D2.34

KOORDINATE TAČAKA UP D2.34 Br. Y X

2077 6602226.68 4699039.52 2078 6602244.49 4699014.78 2829 6602244.11 4699051.66 2830 6602251.40 4699049.73 2831 6602263.18 4699028.38 Građevinska linija:

- Građevinska linija je linija na zemlji (GL 1) i pretstavlja liniju do koje se može graditi. Geodetski elementi za obeležavanje građevinske linije, odnosno koordinate tačaka građevinske linije su dati u grafičkom prilogu „Plan parcelacije, regulacije i UTU“.

- Novi objekti se postavljaju na ili iza građevinske linije koja je zadata na nivou bloka.

- Položaj građevinske linije je obavezujući za novoplanirane objekte. Regulaciona linija:

- Regulaciona linija je linija koja deli javnu površinu od površina namenjenih za druge namene.

- Rastojanje između dve regulacione linije definiše profil saobraćajno infrastrukturnog koridora.


- Regulaciona linija je predstavljena na grafičkim prilozima „Plan parcelacije, regulacije i UTU“, „Plan saobraćaja, nivelacije i regulacije“ i „Smernice za sprovođenje planskog dokumenta“ i definisana je analitičko geodetskim elementima.

Nivelacione kote objekata: Kotu poda prizemlja objekta postaviti u skladu sa nivelacijom saobraćajnice u kontaktu, kotama postojećih susednih objekata, kao i kotama terena u neposrednom okruženju. Maksimalna kota prizemlja objekta u odnosu na saobraćajnicu odnosno okolni teren može biti 1m. Fasade (vrsta materijala):

- U izgradnji objekata treba koristiti elemente tradicionalne arhitekture tog podneblja ukomponovane na savremen način, prirodne materijale i dr.

- Fasade objekata su predviđeni od kvalitetnog i trajnog materijala i kvalitetno izvedeni.

Krovni pokrivač (vrsta materijala, nagib):

- Projektovati kose krovne ravni propisanog nagiba za ovo podneblje uz korišćenje elemenata tradicionalne arhitekture i prirodne materijale ukomponovane na savremen način.

- Krovni pokrivači su predviđeni od kvalitetnog i trajnog materijala i kvalitetno izvedeni.

- Za sve objekte se preporučuju kosi krovovi, dvovodni ili četvorovodni, a kod komplikovanijih objekata i kombinovani, nagib krovnih ravni je u funkciji odabranog krovnog pokrivača. Krovni pokrivač je crep, tegola, lim ili neki drugi kvalitetan materijal.

Orijentacija objekta: Čitav prostor u okviru zahvata plana kao i urbanističke parcele imaju orijentaciju severozaoad – jugoistok. Objekte postavljati u skladu sa položajem i oblikom urbanističe parcele. Meteorološki podaci: Klima Podgorice je klasifikovana kao mediteranska klima sa toplim i suvim letima i umereno hladnim zimama. Iako se grad nalazi na oko 50 km udaljenosti od Jadranskog mora, blizina Dinarskih Alpa na severu menja njegovu klimu. Srednje godišnje padavine iznose 1 544 mm. Blizina Jadranskog mora i uticaj planinskog zaleđa rezultira pojavom izmenjenog sredozemnog tipa klime sa svojim specifičnim karakteristikama, toplim i vrućim letima i blagim i kišovitim zimama.

Temperatura prelazi 25°C u oko 135 dana godišnje. U Podgorici srednja godišnja temperatura je 15.5°C sa srednjom minimalnom od 5°C u januaru i srednjom maksimalnom od 26.7°C u julu. Podgorica je jedan od najtoplijih gradova u Evropi. Broj kišnih dana je oko 115, a onih sa jakim vetrom oko 60. Periodični, ali jak severni vetar ima uticaj na klimu zimi.Grad sa svojom strukturom i raznovrsnošću ljudskih aktivnosti menja životnu sredinu i prirodno klimatsko stanje. Kao rezultat toga nastaje mnoštvo mikroklimatskih jedinica, a sam grad dobija karakterističnu lokalnu klimu.


Prosečna relativna vlažnost za Podgoricu iznosi 63.6%. Uslovi i mere za zaštitu od zemljotresa:

- Objekti moraju biti izgrađeni prema važećim propisima za građenje u seizmičkim područjima.

- Mere zaštite od seizmičkih razaranja obuhvataju sve preporuke za planiranje i projektovanje koje su iznesene u planu, a odnose se na planiranje i funkcionalni zoning, planiranje i pojektovanje infrastrukturnih sistema, lociranje i fundiranje, tj izgradnju objekata. Ove mere su u skladu sa rezultatima i preporukama "Elaborata o seizmološkim podlogama i seizmičkoj mikroreonizaciji područja Crne Gore”. Pored toga, na predmetnom području obavezno je sprovođenje inženjersko - geoloških, seizmičkih i geofizičkih ispitivanja terena na kome će se graditi novi objekti.

Uslovi i mere za zaštitu životne sredine: U okviru raspoloživih mehanizama za zaštitu životne sredine koji se koriste prilikom sprovođenja prostornih i urbanističkih planova, kao obavezne, treba da se sprovode obaveze iz važećih zakonskih propisa, prvenstveno: Zakon o životnoj sredini, („Sl. list RCG”, br. 48/08,40/10 i 40/11), kao i Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini („Sl. list RCG”, br. 28/11), Zakon o inspekcijskom nadzoru („Sl. list RCG”, br.39/03 i „Sl. list CG”, br. 76/09), Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. list RCG", br. 80/05 i „Sl. list CG”, br. 40/10,40/11), Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. list RCG", br. 80/05 i „Sl. list CG”,br. 73/10,40/11 i 59/11), Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivača životne sredine („Sl. list RCG”, br. 80/05 i „Sl. list CG”, br. 54/09 i 40/11) i dr. Prilikom odobravanja intervencije u prostoru stručne službe opštine treba da se rukovode sledećim:

Planirane intervencije u zahvatu plana treba da budu bezbedne sa aspekta zagađenja životne sredine

Poštovati sve propise i parametre date u planu, naročito principe ozelenjavanja prostora

Regulisati otpadne vode na adekvatan način da se eliminiše svako potencijalno zagađenje

Površinske otpadne vode organizovano prikupljati putem atmosferske kanalizacije

Ukupna izgradnja na području plana treba da bude realizovana prema standardima koji obezbeđuju smanjenje ukupne potrošnje energije i upotrebu obnovljivih izvora energije. Standarde za izgradnju treba temeljiti na Evropskoj direktivi o energetskim svojstvima E 2002/91/EC (16.12.2002.)

Za sve objekte koji podležu izradi Elaborata o proceni uticaja na životnu sredinu neophodno je sprovesti postupak izrade, a prema važećem Zakonu o životnoj sredini Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu, kao i svim važećim pravilnicima vezanim za ovu oblast. Uslovi za pejzažno oblikovanje lokacije: Zelenilo individualnih stambenih objekata


Kod uređenja okućnica u okviru individualnih stambenih objekata, iznaći način da se postojeće zelene površine preurede, osveže novim sadržajima, a nove usloviti izgradnjom funkcionalnog zelenila. Porodični vrtovi su veoma važni kako sa sanitarno-higijenskog aspekta, tako i sa psihološkog. Različiti faktori kao što je veličina i sastav porodice, uzrast njenih članova, profesije članova, zdravstveni i socijalni status porodice, utiču na to da svaki vrt postaje osobena i originalna tvorevina prirode i ljudske kreativnosti. Na parcelama jednoporodičnog stanovanja prostore između ulice i objekta ozeleniti dekorativnim vrstama, a deo parcele iza objekta može se koristiti kao bašta ili voćnjak. Preporučuje se gajenje voća kao svojevrstan vid aktivnog odmora stanovnika. Umesto čvrstih ograda preporučuje se upotreba živica i pergola sa puzavicama. Na zelenim površinama između kuća, na prostoru prema ulici, mogu se saditi vrste iz kategorije niskog ili srednjevisokog drveća. Na izbor biljnih vrsta za ovu kategoriju zelenila, ne može se značajno uticati, ali je preporuka da to budu autohtone vrste prilagođene datim uslovima i organizovane u tradicionalnom stilu. Dobro organizovanim zelenim površinama sa živim ogradama, pergolama i ostalim vrtno-arhitektonskim elementima ulicama se može dati nov, karakterističan izgled. Uslovi za parkiranje i garažiranje vozila: Parkiranje i garažiranje je planirano u okviru parcele. Garaže i drugi pomoćni objekti mogu se graditi kao drugi isključivo prizemni objekat na parceli pri čemu se ne smeju prekoračiti parametri gradnje zadati za čitavu parcelu. Uslovi za izgradnju garaža: Opšti uslovi građenja i smeštaja garaža / garažnih građevina koji se moraju poštovati prilikom izrade projekata su:

garaža mora imati osiguran pristup sa ulice nižeg i/ili višeg ranga; dozvoljava se gradnja garaže kao montažne građevine, a način građenja nije

ograničen; građevina mora osiguravati zaštitu od buke i svetlosti u odnosu na susedne

stambene površine i građevine; prilikom dimenzioniranja parkirnih mesta potrebno je svako parkirno mesto

proširiti za 0,3 m na strani gde se uz parkirno mesto nalazi zid ili stub; treba poštovati sve važeće standarde i tehničke propise i norme koji definišu

ovu oblast. Parkiranje: zadovoljiti normativ - 1parking mesto na 1 stan

Mesto i način priključenja objekta na gradsku saobraćajnicu ili javni put: Svakoj parceli je obezbeđen pristup sa javne površine. Objekte priključiti na javnu saobraćajnicu u skladu sa saobraćajnom mrežom datom u planu. Mesto, način i uslovi priključenja objekta na elektro infrastrukturnu mrežu: Za priključak novih objekata predviđeno je postavljanje samostojećih niskonaponskih razvodnih ormana sa izvodima sa kojih se priključuju objekti odnosno ormani sa mernim uređajima, ili samostojeći razvodni ormani sa mernim uređajima. Za priključak objekata predvideti na granici razdvajanja parcela, odnosno na granici parcele samostojeće ormane sa opremom za merenje potrošnje električne energije objekata. Ukoliko se zadržava vazdušna mreža priključne merne ormane objekta postaviti na


betonske NN stubove. Način priključenja objekta kao i tip i presek priključnih kablova za objekte biće određen od nadležnog elektrodistributivnog preduzeća i glavnim projektima koji će se izrađivati za ove objekte. Mesto, način i uslovi priključenja objekta na vodovodnu infrastrukturnu mrežu: Prečnik priključka treba da je prema hidrauličkom proračunu i on obično iznosi kod objekata porodičnog stanovanja 20 ili 25mm. Na mestu priključka predvideti vodomerni šaht koji će osim odgovarajućeg vodomera imati propusni i ispusni ventil. Vodomerni šaht se postavlja maksimalno na dva metra od regulacione linije. Ukoliko je potrebna hidrantska mreža predvideti još jedan vodomer kao i vodovodnu armaturu. Ako se u objektima nalaze lokali, svaki lokal mora imati posebno vodomer. Mesto, način i uslovi priključenja objekta na kanalizacionu infrastrukturnu mrežu: Priključiti se na uličnu fekalnu kanalizaciju 30cm iznad ulične cevi. Prečnik priključka je 150mm. Ako se radi o većim objektima hidrauličkim proračunom će se doći do odgovarajućeg prečnika. Pad kanalizacionih cevi je najmanji 2% a najveći 5%. Predvideti revizioni silaz kod samog objekta. Priključiti se na revizioni silaz na ulici.

Mesto, način i uslovi priključenja objekta na atmosfersku infrastrukturnu mrežu: Atmosferska se voda preko slivnika upušta u atmosfersku kanalizaciju. Kod objekata odnosno olučnih vertikala potrebni su olučnjaci. Presek priključka atmosferske kanalizacije zavisi od hidrauličkog proračuna. Priključak treba da je 30cm iznad ulične cevi. Pad kanalizacionih cevi je različit zavisno od prečnika a najveći 5%. Priključiti se na revizioni silaz na ulici. Mesto, način i uslovi priključenja objekta na telekomunikacionu infrastrukturnu mrežu: Priključak novih objekata na TK infrastrukturu predviđen je iz samostojećih koncentracionih ormana ili direktno do TK ormana postavljenih u samom objektu. Da bi se pomenuti objekti priključili na TK infrastrukturu predviđena je izgradnja nove TK kanalizacije koja se sastoji od četiri PVC cevi prečnika 110mm i odgovarajućeg broja TK okna. Unutrašnju telekomunikacionu instalaciju izvoditi u svemu prema Uputstvu o izradi telefonskih instalacija i uvoda - ZJPTT i važećih propisa i standarda iz ove oblasti. Spoljni priključni kablovi kao i veza sa postojećom najbližom telekomunikacionom infrastrukturom biće data posebnim uslovima Preduzeća CG Telekom. Uslovi za kablovske distributivne sisteme RTV programa: Priključak objekata na KDS izvesti podzemnim optičkim ili koaksialnim kablom ostavljenog kroz odgovarajuću PVC cev do unutrašnjeg priključka ( KDS distributivni orman ili direktan priključak za individualni objekat).


Uslovi za zaštitu od prirodnih i tehničko-tehnoloških nesreća: Potrebno je da se pri izgradnji na predmetnom prostoru, skupom urbanističkih i građevinskih karakteristika zadovolje potrebe zaštite i to pre svega tako da se smanje dejstva eventualnog mogućeg razaranja objekata. Zbog toga je, pri planiranju na ovom prostoru obavezno obezbediti mere zaštite od elementarnih i drugih većih nepogoda. U tom smislu, sa aspekta zaštite na predmetnom području su razrađene i sprovedene mere i dati parametri povredivosti. Kao optimalna mera za smanjenje povredivosti, ostvaren je koncept kojim je predmetni prostor koncipiran kao urbani sistem, koji će funkcionisati u sklopu celokupnog naselja. Uslovi za projektovanje objekata upisanih u registar kulturnih dobara Crne Gore: U okviru predmetnog prostora potrebno je poštovati odredbe i metodologiju zaštite spomenika kulture koji su postavljeni u Zakonu o zaštiti kulturnih dobara („Sl.list CG 49/10, 40/11, 44/17“, posebno članovi 87 i 88). U slučaju pronalaženja nalaza od arheološkog značaja, sve radove treba prekinuti i obavestiti Ministarstvo kulture i Upravu za zaštitu kulturnih dobara, kako bi se preduzele sve potrebne mere za njihovu zaštitu, shodno zakonu. Uslovi za energetsku efikasnost: U cilju energetske i ekološki održive izgradnje objekata treba težiti:

- Smanjenju gubitaka toplote iz objekta poboljšanjem toplotne zaštite spoljnih elemenata i povoljnim odnosom osnove i volumena zgrade

- Povećanju toplotnih dobitaka u objektu povoljnom orijentacijom zgrade i korišćenjem sunčeve energije

- Korišćenju obnovljivih izvora energije u zgradama (biomasa, sunce, vjetar itd) - Povećanju energetske efikasnosti termoenergetskih sistema. U cilju racionalnog

korišćenja energije treba iskoristiti sve mogućnosti smanjenja korišćenja energije u objektima. Pri izgradnji objekata koristiti savremene termoizolacione materijale, kako bi se smanjila potrošnja toplotne energije.

- Predvidjeti mogućnost korišćenja solarne energije. - Kao sistem protiv preterane insolacije korititi održive sisteme (zasenu škurama,

građevinskim elementima, zelenilom i sl.) kako bi se smanjila potrošnja energije za veštačku klimatizaciju.

- Pri proračunu koeficijenta prolaza toplote objekata uzeti vrednosti za 20-25% niže od maksimalnih dozvoljenih vrednosti za ovu klimatsku zonu.

- Drvoredima i gustim zasadima smanjiti uticaj vetra i obezbediti neophodnu zasenu u ljetnjim mesecima

Cilj sveobuhvatne uštede energije, a time i zaštite životne sredine je stvoriti preduslove za sistemsku sanaciju i rekonstrukciju postojećih zgrada, a zatim i povećanje obavezne toplotne zaštite novih objekata. Prosečne stare kuće godišnje troše 200-300 kWh/ m2 energije za grejanje, standardno izolovane kuće ispod 100, savremene niskoenergetske kuće oko 40, a pasivne 15 kWh/ m2 i manje. Energijom koja se danas potroši u prosečnoj kući u Crnoj Gori, možemo zagrejati 3-4 niskoenergetske kuće ili 8-10 pasivnih kuća.


Nedovoljna toplotna izolacija dovodi do povećanih toplotnih gubitaka zimi, hladnih spoljnih konstrukcija, oštećenja nastalih vlagom (kondenzacijom) kao i pregrejavanja prostoria leti. Posledice su oštećenja konstrukcije, nekonforno i nezdravo stanovanje i rad. Zagrejavanje takvih prostora zahteva veću količinu energije što dovodi do povećanja cene korišćenja i održavanja prostora, ali i do većeg zagađenja životne sredine. Poboljšanjem toplotno izolacionih karakteristika zgrade moguće je postići smanjenje ukupnih gubitaka toplote za prosečno 40 do 80%. Kod gradnje novih objekata važno je već u fazi idejnog rešenja u saradnji sa projektantom predvideti sve što je potrebno da se dobije kvalitetna i optimalna energetski efikasna zgrada. Zato je potrebno:

- Analizirati lokaciju, orjentaciju i oblik kuće - Primeniti visoki nivo toplotne izolacije kompletnog spoljnjeg omotača objekta i

izbegavati toplotne mostove. U cilju racionalnog korišćenja energije treba iskoristiti sve mogućnosti smanjenja korišćenja energije u objektima. Pri izgradnji objekata koristiti savremene termoizolacione materijale, kako bi se smanjila potrošnja toplotne energije

- Iskoristiti toplotne dobitke od sunca i zaštititi se od preteranog osunčanja. Kao sisitem protiv preterane insolacije korititi održive sisteme (zasenu škurama, građevinskim elementima, zelenilom i sl) kako bi se smanjila potrošnja energije za veštačku klimatizaciju. Drvoredima i gustim zasadima smanjiti uticaj vetra i obezbediti neophodnu zasenu u letnjim mesecima

- Rashladno opterećenje treba smanjiti putem mera projektovanja pasivnih kuća. To može uključiti izolovane površine, zaštitu od sunca putem npr. brisoleja, konzolne strukture, ozelenjene nadstrešnice ili njihove kombinacije

- Pri proračunu koeficijenta prolaza toplote objekata uzeti vrijednosti za 20-25% niže od maksimalnih dozvoljenih vrednosti za ovu klimatsku zonu

- Niskoenergetske tehnologije za grejanje i hlađenje se trebaju uzeti u obzir gde god je to moguće

- Kad god je to moguće, višak toplote iz drugih procesa će se koristiti za predgrejavanje tople vode za hotel, vile i dr.

- Održivost fotovoltaičnih ćelija treba ispitati u svrhu snabdevanja niskonaponskom strujom za rasvetu naselja, kao i druge mogućnosti, poput punjenja električnih vozila.

Potrebe za geološkim, hidrološkim, geodetskim ispitivanjima: Svi objekti moraju biti izgrađeni prema važećim propisima i u skladu sa geomehaničkim ispitivanjima u zoni građenja. Fazna gradnja objekta: Realizacija sadržaja u okviru pojedinačnih parcela moguće je pristupiti fazno zavisno od potrebe investitora, s tim što svaka faza treba da predstavlja celinu. Uslovi za nesmetan pristup, kretanje, boravak, i rad lica smanjene pokretljivosti i lica sa invaliditetom: Potrebno je obezbediti pristup svakom objektu koji će koristiti lica smanjene pokretljivosti, takođe nivelaciju svih pešačkih staza i prolaza raditi u skladu sa važećim


Pravilnikom o bližim uslovima i načinu prilagođavanja objekata za pristup i kretanje lica smanjene pokretljivosti i lica sa invaliditetom („Sl.list CG”, br.48/13 i 44/15). Primer : Grafički prilozi koji su sastavni deo UTU dati na primeru UP D2.34

„Smernice za sprovođenje „Plan parcelacije, regulacije i UTU“ planskog dokumenta“

„Plan saobraćaja nivelacije i regulacije“ „Plan hidrotehničke infrastrukture“

„Plan elektroenergetske infrastrukture“ „Plan telekomunikacione infrastrukture”


„Plan zelenih i slobodnih površina“

- Objekti stanovanja srednje gustine - SS Urbanističke parcele: Zona A: UP A1.1, UP A1.2, UP A1.3, UP A1.4, UP A1.5, UP A1.6, UP A1.7, UP A1.8, UP A1.9, UP A1.10, UP A1.11, UP A1.12, UP A1.13, UP A1.14, UP A2.1, UP A2.2, UP A2.3, UP A2.4, UP A2.5, UP A2.6, UP A2.7, UP A3.1, UP A3.2, UP A3.3, UP A3.4, UP A3.5, UP A3.6, UP A3.7, UP A3.8, UP A3.9, UP A4.1, UP A4.3, UP A4.4, UP A4.5, UP A4.6, UP A4.7, UP A5.1, UP A5.2, UP A5.3, UP A5.4, UP A5.5 Zona B: UP B1.1, UP B1.2, UP B1.3, UP B1.4, UP B1.5, UP B1.6, UP B1.8, UP B1.9, UP B1.10, UP B1.11, UP B1.12, UP B1.13, UP B1.14, UP B1.15, UP B1.16, UP B1.17, UP B1.18, UP B5.1, UP B5.2, UP B5.3, UP B6.1, UP B6.2, UP B6.3 Zona C: UP C1.1, UP C1.2, UP C1.3, UP C1.4, UP C1.5, UP C1.6, UP C1.7, UP C1.8, UP C1.9, UP C1.10, UP C1.11, UP C1.12, UP C1.13, UP C1.14, UP C1.15, UP C1.16, UP C1.17, UP C1.18, UP C1.19, UP C1.20, UP C1.21, UP C1.22, UP C1.23, UP C1.24, UP C1.25, UP C1.26, UP C1.27, UP C1.28, UP C1.29, UP C1.30, UP C1.31, UP C1.32, UP C1.33, UP C1.34, UP C1.35, UP C2.8, UP C2.9, UP C2.10, UP C2.11, UP C2.12, UP C2.13, UP C2.14, UP C2.15, UP C2.16, UP C2.17, UP C2.18, UP C2.19, UP C2.20, UP C2.21, UP C2.22, UP C2.23, UP C2.24, UP C2.25, UP C3.1, UP C3.2, UP C3.3, UP C3.4, UP C3.5, UP C3.6, UP C3.7, UP C3.8, UP C3.9, UP C3.10, UP C3.11, UP C3.12, UP C3.13, UP C3.14, UP C3.15, UP C3.16, UP C3.17, UP C3.18, UP C3.19, UP C3.20, UP C3.21, UP C3.22, UP C3.23, UP C3.24, UP C3.25, UP C3.26, UP C3.27, UP C3.28, UP C3.29, UP C3.30, UP C4.1, UP C4.2, UP C4.3, UP C4.4, UP C5.1, UP C5.2, UP C5.3, UP C5.4, UP C5.6, UP C5.7, UP C5.8, Zona E: UP E1.1, UP E1.2, UP E1.3, UP E1.4, UP E1.5, UP E1.6, UP E1.7, UP E1.8, UP E1.9, UP E1.10, UP E1.11, UP E1.12, UP E2.1, UP E2.2, UP E3.1, UP E3.2, UP E3.3, UP E3.4, UP E3.5, UP E3.6, UP E3.7, UP E4.1, UP E4.2, UP E4.5, UP E4.6, UP E4.7, UP E4.8, UP E4.9, UP E5.1, UP E5.2, UP E5.3, UP E5.4, UP E5.5, UP E5.6, UP E5.7, UP E5.8, UP E5.9, UP E5.10, UP E5.11, UP E5.12, UP E5.13, UP E5.14, UP E5.15, UP E5.16, UP E5.17, UP E5.18, UP E5.19, UP E5.20, UP E5.21, UP E5.22, UP E5.23, UP E5.24, UP E5.25, UP E5.26, UP E5.27, UP E5.28, UP E5.29, UP E5.30, UP E5.31, UP E6.1, UP E6.2, UP E6.3, UP E6.4 Zona F: UP F1.1, UP F1.2, UP F1.3, UP F1.4, UP F1.5, UP F1.6, UP F1.7, UP F1.8, UP F1.9, UP F1.10, UP F1.11, UP F1.12, UP F1.13, UP F1.14, UP F1.15, UP F1.16, UP F1.17, UP F1.18, UP F1.19, UP F1.20, UP F1.21, UP F1.22, UP F1.23, UP F1.24,


UP F1.25, UP F1.26, UP F2.1, UP F2.2, UP F2.3, UP F2.4, UP F2.5, UP F2.6, UP F2.7, UP F2.8, UP F2.9, UP F2.10, UP F2.11, UP F2.12, UP F2.13, UP F2.14, UP F2.15, UP F2.16, UP F2.17, UP F2.18, UP F2.19, UP F2.20, UP F2.21, UP F2.22, UP F2.23, UP F2.24, UP F2.25, UP F2.26, UP F2.27, UP F2.28, UP F2.29, UP F2.30, UP F2.31, UP F2.32, UP F2.33, UP F2.34, UP F2.35, UP F2.36, UP F2.37, UP F2.38, UP F2.39, UP F2.40, UP F2.41, UP F2.42, UP F2.43, UP F2.44, UP F2.45, UP F2.46, UP F2.47, UP F2.48, UP F2.50, UP F2.51, UP F2.52, UP F2.53, UP F2.54, UP F2.55, UP F3.1, UP F3.2, UP F3.3, UP F3.4, UP F3.5, UP F3.6, UP F3.7, UP F3.8, UP F3.9, UP F3.10, UP F3.11, UP F3.12, UP F3.13, UP F3.14, UP F3.15, UP F3.16, UP F3.17, UP F3.18, UP F3.19, UP F3.20, UP F3.21, UP F3.22, UP F3.23, UP F3.24, UP F3.25, UP F3.26, UP F3.27, UP F3.28, UP F3.29, UP F3.30, UP F3.31, UP F3.32, UP F4.1, UP F4.2, UP F4.3, UP F4.4, UP F4.5, UP F4.6, UP F4.7, UP F4.8, UP F4.9, UP F4.10, UP F4.11, UP F4.12, UP F4.13, UP F4.14, UP F4.15, UP F4.16, UP F4.17, UP F4.18, UP F4.19, UP F4.20, UP F4.21, UP F4.22, UP F4.23, UP F4.24, UP F4.25, UP F4.26, UP F4.27, UP F4.28, UP F5.1, UP F5.2, UP F5.3, UP F5.4, UP F5.5, UP F5.6, UP F5.7, UP F5.8, UP F5.9, UP F5.10, UP F5.11, UP F5.12, UP F5.13, UP F5.15, UP F5.16, UP F5.17 Zona H: UP H2.1, UP H2.2, UP H2.3, UP H2.4, UP H2.5, UP H2.6, UP H2.7, UP H2.8, UP H2.15, UP H2.16, UP H2.17, UP H2.18, UP H2.21, UP H2.22, UP H2.23, UP H2.24, UP H2.25, UP H2.26, UP H2.28, UP H2.29, UP H2.30, UP H2.31, UP H2.32, UP H2.33, UP H2.34, UP H2.35, UP H2.36, UP H2.37, UP H2.38, UP H2.39, UP H2.40, UP H2.41, UP H2.42, UP H2.43, UP H2.51, UP H2.52, UP H2.53, UP H2.54, UP H2.63, UP H2.64, UP H2.65, UP H2.66, UP H2.67, UP H2.68, UP H2.69, UP H2.70, UP H2.71, UP H2.72, UP H2.79, UP H2.80, UP H2.81, UP H2.82, UP H2.83, UP H2.84, UP H2.85, UP H2.86, UP H2.87, UP H2.88, UP H2.89, UP H2.91.


Osnovna namena objekta: Stanovanje srednje gustine od 120-250 stanovnika/ha. Prateća namena objekta:

moguća je organizacija sadržaja u funkciji trgovine, ugostiteljstva, usluga, administracije, kao i drugih sadržaja koji mogu podržati stanovanje kao primarnu namenu.

parkinzi i garaže za smeštaj vozila korisnika (stanara i zaposlenih) i posetilaca; u okviru stanovanja kao pretežne namene moguća je organizacija stanovanja ili

stanovanja i delatnosti. Delatnosti se mogu organizovati u kombinaciji sa stanovanjem u istom objektu i to u okviru prizemnih etaža. Delatnosti koje su u kombinaciji sa stanovanjem moraju biti kompatibilne sa istim odnosno da ne ugrožavaju funkciju stanovanja i životne sredine.

Vrste, tip i glavne tehnološke celine objekta: Objekte postavljati kao slobodnostojeće na parceli a u okviru većih parcela moguće je formirati niz od više lamela ili kompleks pri čemu se objekat može postaviti i na granicu susedne parcele kao dvojni uz prethodnu saglasnost suseda s tim što oba objekta moraju predstavljati oblikovnu i prostornu celinu.


Spratnost objekta: Maksimalna spratnost objekta je data u odnosu na veličinu parcele i pripadnosti

parcele određenoj zoni ili bloku. U objektu je moguća izgradnja suterenske ili podrumskih etaža (broj etaža pod zemljom nije ograničen) već je u skladu sa uslovima lokacije. Ukoliko je u suterenskoj etaži organizovano garažiranje ili tehnička prostorija ista ne ulazi u obračun BRGP.

- Maksimalna spratnost je do P+4 - Maksimalni indeks zauzetosti do 0.4 - Maksimalni indeks izgrađenosti do 1.2


Za obračun visine građevine, merena između gornjih kota međuetažnih konstrukcija iznosi:



Maksimalni dozvoljeni kapaciteti objekta (broj stanova):

- Nove objekte graditi u skladu sa parametrima gradnje. U okviru objekta je moguće organizovati do 4 stambene jedinice.



- Minimalna udaljenost novog objekta od susedne parcele je 2m. Novi objekat je moguće postaviti i na granicu parcele, graditi ga kao dvojni ili u nizu ili ga postaviti na manjem odstojanju od 2m od susedne parcele, ali uz međusobnu saglasnost suseda i uz uslov da se prema susedu ne mogu otvarati otvori.


Primer: UP A1.3

KOORDINATE TAČAKA UP A1.3 Br. Y X

197 6602662.37 4699316.41 204 6602643.32 4699342.44 205 6602646.24 4699343.70 206 6602653.67 4699346.78 207 6602657.95 4699344.50 208 6602659.81 4699331.92 213 6602649.23 4699311.98 214 6602646.96 4699323.69 Građevinska linija:


- Planom je data i privremena građevinska linija na zemlji (GL1pr) koja je definisana zonom zaštite koridora postojećeg dalekovoda. Ona predstavlja liniju do koje se mogu graditi objekti do trenutka izmeštanja dalekovoda. U slučaju gradnje pre izmeštanja dalekovoda potrebno je pribaviti posebne uslove i saglasnosti nadležnog elektroprivrednog preduzeća. Nakon izmeštanja dalekovoda, objekti se mogu graditi do definisane građevinske linijie GL1.

- Građevinske linije su definisane na nivou blokova. Građevinska linija je uglavnom na 5m od regulacijone linije izuzev na potezima gde su već izgrađeni objekti ili gde oblik parcele ne dozvoljava veće odstojanje od regulacione linije, u ovim slučajevima građevinska linija je na 3m od regulacione. Nove objekte postavljati na ili iza zadate građevinske linije.





Nivelacione kote objekata: Kotu poda prizemlja objekta postaviti u skladu sa nivelacijom saobraćajnice u kontaktu, kotama postojećih susednih objekata, kao i kotama terena u neposrednom okruženju. Maksimalna kota prizemlja objekta u odnosu na saobraćajnicu odnosno okolni teren može biti 1m.


Fasade (vrsta materijala):











- Mere zaštite od seizmičkih razaranja obuhvataju sve preporuke za planiranje i projektovanje koje su iznesene u planu, a odnose se na planiranje i funkcionalni zoning, planiranje i pojektovanje infrastrukturnih sistema, lociranje i fundiranje, tj izgradnju objekata. Ove mere su u skladu sa rezultatima i preporukama "Elaborata o seizmološkim podlogama i seizmičkoj mikroreonizaciji područja


Crne Gore”. Pored toga, na predmetnom području obavezno je sprovođenje inženjersko - geoloških, seizmičkih i geofizičkih ispitivanja terena na kome će se graditi novi objekti.







Za sve objekte koji podležu izradi Elaborata o proceni uticaja na životnu sredinu neophodno je sprovesti postupak izrade, a prema važećem Zakonu o životnoj sredini Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu, kao i svim važećim pravilnicima vezanim za ovu oblast. Uslovi za pejzažno oblikovanje lokacije: Zelenilo stambenih objekata i blokova Blokovsko zelenilo kao kategorija zelenih površina može se smatrati jednom od najvažnijih kategorija zelenila grada, a jedan od razloga je taj što se veliki deo aktivnosti gradskog stanovništva odvija upravo u stambenom bloku. Prostor unutar stambenih blokova i objekata potrebno je oplemeniti zelenilom koje pored estetskih ima izražene i druge funkcije: socijalne, zaštitne, rekreacione i dr. U okviru ovog zelenila treba predvideti: pešačke staze, travnjake za igru i odmor, prostor za igru dece i rekreaciju odraslih, kao i zelenilo parking prostora i „niša“ za kontejnere. Pešačke komunikacije, staze i aleje na teritoriji stambenog bloka projektuju se vodeći računa o najkraćim pravcima ka glavnim sadržajima. U tom smislu otvorene površine bloka neophodono je, dobrom organizacijon prostora, učiniti prijatnim mestom, kako za igru dece, tako i za miran odmor odraslih, ali i prolaznicima, koji su upućeni ka nekim


drugim sadržajima. Prilikom projektovanja voditi računa o izboru vrsta, osunčanosti, položaju drveća u odnosu na objekte i instalacije, izboru mobilijara, funkcionalnosti pešačkih staza i platoa i izboru zastora. Kako je u okviru ove kategorije planirano i stanovanje u kombinaciji sa različitim delatnostima, mešovite namene različitog tipa, tako i uređenje prostora podrazumeva korišćenje izrazito dekorativnih vrsta i ne pretrpavanje zasadom površine oko poslovnih prostora. U zavisnosti od procentualne zastupljenosti stambenih jedinica, zavisi i način organizovanja blokovskog zelenila. Kod stambenih objekata gde je stanovanje zastupljeno u najvećem procentu, prilikom izgradnje zelenih površina formirati grupacije četinara i lišćara, koristiti soliternu sadnju za naglašavanje ulaza, obezbediti travne površine i izbegavati vrste sa plitkim korenom. Kompozicija zelenila na ovim površinama treba da se odlikuje jednostavnim oblicima i čistim koloritnim rešenjima, ne treba primenjivati mnoštvo biljnih vrsta, obilje različitih prostornih oblika i kombinacije boja. Radi boljeg održavanja koristiti vrste koje ne zahtevaju specijalne uslove. Miran odmor i pasivnu rekreaciju planirati u neposrednom okruženju. Zelenilo u okviru ostalih kategorija mešovite namene potrebno je organizovati na takav način da ističe ostale namene u okviru stambenog bloka. Preporučuje se upotreba izrazito dekorativnih vrsta koje treba dodatno da oplemene prostor, a koje su istovremeno prilagođene na date uslove sredine i stvaraju prijatan ambijent za boravak stanovnika. Koncept otvorenih površina tj. izgradnja “zelenog bloka” daje opštu atmosferu naselju i predstavlja okosnicu slike naselja. Uslovi za parkiranje i garažiranje vozila: Parkiranje i garažiranje je planirano u okviru parcele. Garaže i drugi pomoćni objekti mogu se graditi kao drugi isključivo prizemni objekat na parceli pri čemu se ne smeju prekoračiti parametri gradnje zadati za čitavu parcelu. Uslovi za izgradnju garaža: Opšti uslovi građenja i smeštaja garaža / garažnih građevina koji se moraju poštovati prilikom izrade projekata su:

- garaža mora imati osiguran pristup sa ulice nižeg i/ili višeg ranga; - dozvoljava se gradnja garaže kao montažne građevine, a način građenja nije

ograničen; - građevina mora osiguravati zaštitu od buke i svetlosti u odnosu na susedne

stambene površine i građevine; - prilikom dimenzioniranja parkirnih mesta potrebno je svako parkirno mesto

proširiti za 0,3 m na strani gde se uz parkirno mesto nalazi zid ili stub; - treba poštovati sve važeće standarde i tehničke propise i norme koji definišu

ovu oblast. - Parkiranje: zadovoljiti normativ - 1parking mesto na 1 stan

Parkiranje u okviru plana treba da zadovolje sledeće normative i to: − stanovanje na 1.000 m2 - 15 pm (lokalni uslovi min. 12, a max. 18 pm) − proizvodnja na 1.000 m2 - 20 pm (6-25 pm) − fakulteti na 1.000 m2 - 30 pm (10-37 pm) − poslovanje na 1.000 m2 - 30 pm (10-40 pm) − trgovina na 1.000 m2 - 60 pm (40-80 pm) − hoteli na 1.000 m2 - 10 pm (5-20 pm)


− restorani na 1.000 m2 - 120 pm (40-200 pm) Mesto i način priključenja objekta na gradsku saobraćajnicu ili javni put: Svakoj parceli je obezbeđen pristup sa javne površine. Objekte priključiti na javnu saobraćajnicu u skladu sa saobraćajnom mrežom datom u planu. Mesto, način i uslovi priključenja objekta na elektro infrastrukturnu mrežu: Za priključak novih objekata predviđeno je postavljanje samostojećih niskonaponskih razvodnih ormana sa izvodima sa kojih se priključuju objekti odnosno ormani sa mernim uređajima, ili samostojeći razvodni ormani sa mernim uređajima. Za priključak objekata predvideti na granici razdvajanja parcela, odnosno na granici parcele samostojeće ormane sa opremom za merenje potrošnje električne energije objekata. Ukoliko se zadržava vazdušna mreža priključne merne ormane objekta postaviti na betonske NN stubove. Način priključenja objekta kao i tip i presek priključnih kablova za objekte biće određen od nadležnog elektrodistributivnog preduzeća i glavnim projektima koji će se izrađivati za ove objekte. Mesto, način i uslovi priključenja objekta na vodovodnu infrastrukturnu mrežu: Prečnik priključka treba da je prema hidrauličkom proračunu i on obično iznosi kod objekata porodičnog stanovanja 20 ili 25mm. Na mestu priključka predvideti vodomerni šaht koji će osim odgovarajućeg vodomera imati propusni i ispusni ventil. Vodomerni šaht se postavlja maksimalno na dva metra od regulacione linije. Ukoliko je potrebna hidrantska mreža predvideti još jedan vodomer kao i vodovodnu armaturu. Ako se u objektima nalaze lokali, svaki lokal mora imati posebno vodomer. Mesto, način i uslovi priključenja objekta na kanalizacionu infrastrukturnu mrežu: Priključiti se na uličnu fekalnu kanalizaciju 30cm iznad ulične cevi. Prečnik priključka je 150mm. Ako se radi o većim objektima hidrauličkim proračunom će se doći do odgovarajućeg prečnika. Pad kanalizacionih cevi je najmanji 2% a najveći 5%. Predvideti revizioni silaz kod samog objekta. Priključiti se na revizioni silaz na ulici.

Mesto, način i uslovi priključenja objekta na atmosfersku infrastrukturnu mrežu: Atmosferska se voda preko slivnika upušta u atmosfersku kanalizaciju. Kod objekata odnosno olučnih vertikala potrebni su olučnjaci. Presek priključka atmosferske kanalizacije zavisi od hidrauličkog proračuna. Priključak treba da je 30cm iznad ulične cevi. Pad kanalizacionih cevi je različit zavisno od prečnika a najveći 5%. Priključiti se na revizioni silaz na ulici. Mesto, način i uslovi priključenja objekta na telekomunikacionu infrastrukturnu mrežu: Priključak novih objekata na TK infrastrukturu predviđen je iz samostojećih koncentracionih ormana ili direktno do TK ormana postavljenih u samom objektu. Da bi se pomenuti objekti priključili na TK infrastrukturu predviđena je izgradnja nove TK kanalizacije koja se sastoji od četiri PVC cevi prečnika 110mm i odgovarajućeg broja TK okna. Unutrašnju telekomunikacionu instalaciju izvoditi u svemu prema


Uputstvu o izradi telefonskih instalacija i uvoda - ZJPTT i važećih propisa i standarda iz ove oblasti. Spoljni priključni kablovi kao i veza sa postojećom najbližom telekomunikacionom infrastrukturom biće data posebnim uslovima Preduzeća CG Telekom. Uslovi za kablovske distributivne sisteme RTV programa: Priključak objekata na KDS izvesti podzemnim optičkim ili koaksialnim kablom ostavljenog kroz odgovarajuću PVC cev do unutrašnjeg priključka ( KDS distributivni orman ili direktan priključak za individualni objekat). Uslovi za zaštitu od prirodnih i tehničko-tehnoloških nesreća: Potrebno je da se pri izgradnji na predmetnom prostoru, skupom urbanističkih i građevinskih karakteristika zadovolje potrebe zaštite i to pre svega tako da se smanje dejstva eventualnog mogućeg razaranja objekata. Zbog toga je, pri planiranju na ovom prostoru obavezno obezbediti mere zaštite od elementarnih i drugih većih nepogoda. U tom smislu, sa aspekta zaštite na predmetnom području su razrađene i sprovedene mere i dati parametri povredivosti. Kao optimalna mera za smanjenje povredivosti, ostvaren je koncept kojim je predmetni prostor koncipiran kao urbani sistem, koji će funkcionisati u sklopu celokupnog naselja. Uslovi za projektovanje objekata upisanih u registar kulturnih dobara Crne Gore: U okviru predmetnog prostora potrebno je poštovati odredbe i metodologiju zaštite spomenika kulture koji su postavljeni u Zakonu o zaštiti kulturnih dobara („Sl.list CG 49/10, 40/11, 44/17“, posebno članovi 87 i 88). U slučaju pronalaženja nalaza od arheološkog značaja, sve radove treba prekinuti i obavestiti Ministarstvo kulture i Upravu za zaštitu kulturnih dobara, kako bi se preduzele sve potrebne mere za njihovu zaštitu, shodno zakonu. Uslovi za energetsku efikasnost: U cilju energetske i ekološki održive izgradnje objekata treba težiti:










Cilj sveobuhvatne uštede energije, a time i zaštite životne sredine je stvoriti preduslove za sistemsku sanaciju i rekonstrukciju postojećih zgrada, a zatim i povećanje obavezne toplotne zaštite novih objekata. Prosečne stare kuće godišnje troše 200-300 kWh/ m2 energije za grejanje, standardno izolovane kuće ispod 100, savremene niskoenergetske kuće oko 40, a pasivne 15 kWh/ m2 i manje. Energijom koja se danas potroši u prosečnoj kući u Crnoj Gori, možemo zagrejati 3-4 niskoenergetske kuće ili 8-10 pasivnih kuća. Nedovoljna toplotna izolacija dovodi do povećanih toplotnih gubitaka zimi, hladnih spoljnih konstrukcija, oštećenja nastalih vlagom (kondenzacijom) kao i pregrejavanja prostoria leti. Posledice su oštećenja konstrukcije, nekonforno i nezdravo stanovanje i rad. Zagrejavanje takvih prostora zahteva veću količinu energije što dovodi do povećanja cene korišćenja i održavanja prostora, ali i do većeg zagađenja životne sredine. Poboljšanjem toplotno izolacionih karakteristika zgrade moguće je postići smanjenje ukupnih gubitaka toplote za prosečno 40 do 80%. Kod gradnje novih objekata važno je već u fazi idejnog rešenja u saradnji sa projektantom predvideti sve što je potrebno da se dobije kvalitetna i optimalna energetski efikasna zgrada. Zato je potrebno:









Potrebe za geološkim, hidrološkim, geodetskim ispitivanjima: Svi objekti moraju biti izgrađeni prema važećim propisima i u skladu sa geomehaničkim ispitivanjima u zoni građenja.


Fazna gradnja objekta: Realizacija sadržaja u okviru pojedinačnih parcela moguće je pristupiti fazno zavisno od potrebe investitora, s tim što svaka faza treba da predstavlja celinu. Uslovi za nesmetan pristup, kretanje, boravak, i rad lica smanjene pokretljivosti i lica sa invaliditetom: Potrebno je obezbediti pristup svakom objektu koji će koristiti lica smanjene pokretljivosti, takođe nivelaciju svih pešačkih staza i prolaza raditi u skladu sa važećim Pravilnikom o bližim uslovima i načinu prilagođavanja objekata za pristup i kretanje lica smanjene pokretljivosti i lica sa invaliditetom („Sl.list CG”, br.48/13 i 44/15). Primer : Grafički prilozi koji su sastavni deo UTU dati na primeru UP A1.3

„Smernice za sprovođenje „Plan parcelacije, regulacije i UTU“ planskog dokumenta“

„Plan saobraćaja nivelacije i regulacije“ „Plan hidrotehničke infrastrukture“

„Plan elektroenergetske infrastrukture“ „Plan telekomunikacione infrastrukture“



- Objekti mešovite namene - MN Urbanističke parcele: Zona B: UP B2.1, UP B2.2, UP B2.4, UP B2.5, UP B2.6, UP B2.7, UP B3.1, UP B3.2, UP B3.3, UP B3.4, UP B3.6 Zona G: UP G1.1, UP G1.3, UP G1.4, UP G1.5, UP G1.6, UP G2.1, UP G2.3, UP G2.4, UP G2.5, UP G2.6, UP G2.7, UP G2.9, UP G2.10, UP G2.11, UP G2.12, UP G2.13, UP G2.14 Zona H: UP H1.1, UP H1.2, UP H1.3, UP H1.6, UP H1.7, UP H1.8, UP H1.9, UP H1.10, UP H1.11, UP H1.12, UP H1.13, UP H1.14, UP H1.15, UP H1.17, UP H1.18, UP H1.19, UP H2.9, UP H2.10, UP H2.11, UP H2.12, UP H2.13, UP H2.14, UP H2.19, UP H2.20, UP H2.27, UP H2.44, UP H2.45, UP H2.46, UP H2.47, UP H2.49, UP H2.50, UP H2.55, UP H2.56, UP H2.57, UP H2.58, UP H2.59, UP H2.61, UP H2.62, UP H2.73, UP H2.74, UP H2.75, UP H2.76, UP H2.77, UP H2.78, UP H2.90, UP H3.1, UP H3.2, UP H3.3, UP H3.4, UP H3.5, UP H3.6, UP H3.7, UP H3.8, UP H3.10, UP H3.11, UP H3.12, UP H3.13, UP H3.14, UP H3.15, UP H3.16, UP H3.17, UP H3.18, UP H3.19, UP H3.20, UP H3.21


Osnovna namena objekta: Površine mešovite namene su površine koje su predviđene za stanovanje i za druge namene koje ne predstavljaju značajnu smetnju stanovanju od kojih nijedna nije preovlađujuća. Mogu se organizovati objekti stambeno -poslovnog karaktera u okviru kojih će se stanovanje organizovati na višim etežama, a poslovanje u prizemlju. Moguće je graditi i objekte samo poslovanja ili objekte u kombinaciji poslovanja i stanovanja. Prateća namena objekta: Delatnosti koje se mogu naći u okviru ove namene su: trgovina, ugostiteljstvo, zanatske radnje koje ne ometaju stanovanje, a koje služe za opsluživanje područja, uprava, zdravstvo, poslovni i kancelarijski sadržaji i sl. Vrste, tip i glavne tehnološke celine objekta: Objekte postavljati kao slobodnostojeće ili formirati niz od više lamela ili kompleks pri čemu se objekat može postaviti i na granicu susedne parcele kao dvojni uz prethodnu saglasnost suseda s tim što oba objekta moraju predstavljati oblikovnu i prostornu celinu.


Spratnost objekta (maksimalna visinska kota): Maksimalna spratnost objekta je data u odnosu na veličinu parcele i pripadnosti

parcele određenoj zoni ili bloku. U objektu je moguća izgradnja suterenske ili podrumskih etaža (broj etaža pod zemljom nije ograničen) već je u skladu sa uslovima lokacije. Ukoliko je u suterenskoj etaži organizovano garažiranje ili tehnička prostorija ista ne ulazi u obračun BRGP.

Zona B - Maksimalna spratnost je do P+5 - Maksimalni indeks zauzetosti do 0.5 - Maksimalni indeks izgrađenosti do 2.5

Zona G i H - Maksimalna spratnost je do P+3 - Maksimalni indeks zauzetosti do 0.7 - Maksimalni indeks izgrađenosti do 2.0


Za obračun visine građevine, merena između gornjih kota međuetažnih konstrukcija iznosi:



Maksimalni dozvoljeni kapaciteti objekta (broj stanova): Nove objekte graditi u skladu sa parametrima gradnje. Situacioni plan sa granicama urbanističke parcele i odnosima prema susednim parcelama:


- Minimalna udaljenost od susedne parcele je 5m (Zona B) - Minimalna udaljenost od susedne parcele je 3m (Zone G i H)


Primer: UP G1.3

KOORDINATE TAČAKA UP G1.3 Br. Y X

676 6601954.00 4699030.52 677 6601959.56 4699027.51 678 6601964.88 4698995.13 679 6601971.19 4698968.15 2033 6601966.64 4698966.60 2034 6601948.53 4698960.26 2042 6601939.77 4698957.87 2325 6601925.06 4699017.77 2326 6601926.34 4699013.22 2327 6601933.19 4698987.26 2328 6601936.34 4698973.98 2329 6601938.60 4698961.35 2948 6601965.80 4698966.31 Građevinska linija:
















Orijentacija objekta: Čitav prostor u okviru zahvata plana kao i urbanističke parcele imaju orijentaciju severozaoad – jugoistok. Objekte postavljati u skladu sa položajem i oblikom urbanističe parcele.


Meteorološki podaci: Klima Podgorice je klasifikovana kao mediteranska klima sa toplim i suvim letima i umereno hladnim zimama. Iako se grad nalazi na oko 50 km udaljenosti od Jadranskog mora, blizina Dinarskih Alpa na severu menja njegovu klimu. Srednje godišnje padavine iznose 1 544 mm. Blizina Jadranskog mora i uticaj planinskog zaleđa rezultira pojavom izmenjenog sredozemnog tipa klime sa svojim specifičnim karakteristikama, toplim i vrućim letima i blagim i kišovitim zimama.












Za sve objekte koji podležu izradi Elaborata o proceni uticaja na životnu sredinu neophodno je sprovesti postupak izrade, a prema važećem Zakonu o životnoj sredini Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu, kao i svim važećim pravilnicima vezanim za ovu oblast. Uslovi za pejzažno oblikovanje lokacije: Zelenilo stambenih objekata i blokova Blokovsko zelenilo kao kategorija zelenih površina može se smatrati jednom od najvažnijih kategorija zelenila grada, a jedan od razloga je taj što se veliki deo aktivnosti gradskog stanovništva odvija upravo u stambenom bloku. Prostor unutar stambenih blokova i objekata potrebno je oplemeniti zelenilom koje pored estetskih ima izražene i druge funkcije: socijalne, zaštitne, rekreacione i dr. U okviru ovog zelenila treba predvideti: pešačke staze, travnjake za igru i odmor, prostor za igru dece i rekreaciju odraslih, kao i zelenilo parking prostora i „niša“ za kontejnere. Pešačke komunikacije, staze i aleje na teritoriji stambenog bloka projektuju se vodeći računa o najkraćim pravcima ka glavnim sadržajima. U tom smislu otvorene površine bloka neophodono je, dobrom organizacijom prostora, učiniti prijatnim mestom, kako za igru dece, tako i za miran odmor odraslih, ali i prolaznicima, koji su upućeni ka nekim drugim sadržajima. Prilikom projektovanja voditi računa o izboru vrsta, osunčanosti, položaju drveća u odnosu na objekte i instalacije, izboru mobilijara, funkcionalnosti pešačkih staza i platoa i izboru zastora. Kako je u okviru ove kategorije planirano i stanovanje u kombinaciji sa različitim delatnostima, mešovite namene različitog tipa, tako i uređenje prostora podrazumeva korišćenje izrazito dekorativnih vrsta i ne pretrpavanje zasadom površine oko poslovnih prostora. U zavisnosti od procentualne zastupljenosti stambenih jedinica, zavisi i način organizovanja blokovskog zelenila. Kod stambenih objekata gde je stanovanje zastupljeno u najvećem procentu, prilikom izgradnje zelenih površina formirati grupacije četinara i lišćara, koristiti soliternu sadnju za naglašavanje ulaza, obezbediti travne površine i izbegavati vrste sa plitkim korenom. Kompozicija zelenila na ovim površinama treba da se odlikuje jednostavnim oblicima i čistim koloritnim rešenjima, ne treba primenjivati mnoštvo biljnih vrsta, obilje različitih prostornih oblika i kombinacije boja. Radi boljeg održavanja koristiti vrste koje ne zahtevaju specijalne uslove. Miran odmor i pasivnu rekreaciju planirati u neposrednom okruženju. Zelenilo u okviru ostalih kategorija mešovite namene potrebno je organizovati na takav način da ističe ostale namene u okviru stambenog bloka. Preporučuje se upotreba izrazito dekorativnih vrsta koje treba dodatno da oplemene prostor, a koje su istovremeno prilagođene na date uslove sredine i stvaraju prijatan ambijent za boravak stanovnika. Koncept otvorenih površina tj. izgradnja “zelenog bloka” daje opštu atmosferu naselju i predstavlja okosnicu slike naselja.


Uslovi za parkiranje i garažiranje vozila: Parkiranje je planirano u okviru parcele, a garažiranje isključivo u okviru objekta. Podzemne garaže se mogu organizovati i ispod ozelenjenih i drugih površina van objekata, a u skladu sa tehničkim i geološkim uslovima terena bez ograničenja etaža pod zemljom. Broj parking mesta za nove objekte je planiran po normativu 1.1 parking ili garažno mesto po stambenoj jedinici (15PM na 1000m2), odnosno 50m2 poslovnog prostora na jedno parking mesto. Minimalno parking mesto, kod upravnog parkiranja, za putničko vozilo je širine 2,3 m i dužine 4,8 m na otvorenom, a kod garaža dubina parking mesta je minimum 5, a parking mesto koje sa jedne podužne strane ima stub, zid ili drugi vertikalni građevinski element, ogradu ili opremu proširuje se za 0,3 do 0,6 m, zavisno od oblika i položaja građevinskog elementa. Minimalna širina komunikacije za pristup do parking mesta pod uglom 90° je 5,5 m. Za pararelno parkiranje, dimenzija parking mjesta je 2,00x6,00m, a širina kolovoza prilazne saobraćajnice 3,5 m. Kod kosog parkiranja, pod uglom 30/45/600 dubina parking mesta (upravno na kolovoz) je 4,30/5,00/5,30 m, širina kolovoza prilazne saobraćajnice 2,80/3,00/4,7m, a širina parking mesta 2,30 m. Uslovi za izgradnju garaža: Opšti uslovi građenja i smeštaja garaža / garažnih građevina koji se moraju poštovati prilikom izrade projekata su:





ovu oblast. Parkiranje u okviru plana treba da zadovolje sledeće normative i to: − stanovanje na 1.000 m2 - 15 pm (lokalni uslovi min. 12, a max. 18 pm) − proizvodnja na 1.000 m2 - 20 pm (6-25 pm) − fakulteti na 1.000 m2 - 30 pm (10-37 pm) − poslovanje na 1.000 m2 - 30 pm (10-40 pm) − trgovina na 1.000 m2 - 60 pm (40-80 pm) − hoteli na 1.000 m2 - 10 pm (5-20 pm) − restorani na 1.000 m2 - 120 pm (40-200 pm) Mesto i način priključenja objekta na gradsku saobraćajnicu ili javni put: Svakoj parceli je obezbeđen pristup sa javne površine. Objekte priključiti na javnu saobraćajnicu u skladu sa saobraćajnom mrežom datom u planu.


Mesto, način i uslovi priključenja objekta na elektro infrastrukturnu mrežu: Za priključak novih objekata predviđeno je postavljanje samostojećih niskonaponskih razvodnih ormana sa izvodima sa kojih se priključuju objekti odnosno ormani sa mernim uređajima, ili samostojeći razvodni ormani sa mernim uređajima. Za priključak objekata predvideti na granici razdvajanja parcela, odnosno na granici parcele samostojeće ormane sa opremom za merenje potrošnje električne energije objekata. Ukoliko se zadržava vazdušna mreža priključne merne ormane objekta postaviti na betonske NN stubove. Način priključenja objekta kao i tip i presek priključnih kablova za objekte biće određen od nadležnog elektrodistributivnog preduzeća i glavnim projektima koji će se izrađivati za ove objekte. Mesto, način i uslovi priključenja objekta na vodovodnu infrastrukturnu mrežu: Prečnik priključka treba da je prema hidrauličkom proračunu i on obično iznosi kod objekata porodičnog stanovanja 20 ili 25mm. Na mestu priključka predvideti vodomerni šaht koji će osim odgovarajućeg vodomera imati propusni i ispusni ventil. Vodomerni šaht se postavlja maksimalno na dva metra od regulacione linije. Ukoliko je potrebna hidrantska mreža predvideti još jedan vodomer kao i vodovodnu armaturu. Ako se u objektima nalaze lokali, svaki lokal mora imati posebno vodomer. Mesto, način i uslovi priključenja objekta na kanalizacionu infrastrukturnu mrežu: Priključiti se na uličnu fekalnu kanalizaciju 30cm iznad ulične cevi. Prečnik priključka je 150mm. Ako se radi o većim objektima hidrauličkim proračunom će se doći do odgovarajućeg prečnika. Pad kanalizacionih cevi je najmanji 2% a najveći 5%. Predvideti revizioni silaz kod samog objekta. Priključiti se na revizioni silaz na ulici.

Mesto, način i uslovi priključenja objekta na atmosfersku infrastrukturnu mrežu: Atmosferska se voda preko slivnika upušta u atmosfersku kanalizaciju. Kod objekata odnosno olučnih vertikala potrebni su olučnjaci. Presek priključka atmosferske kanalizacije zavisi od hidrauličkog proračuna. Priključak treba da je 30cm iznad ulične cevi. Pad kanalizacionih cevi je različit zavisno od prečnika a najveći 5%. Priključiti se na revizioni silaz na ulici. Mesto, način i uslovi priključenja objekta na telekomunikacionu infrastrukturnu mrežu: Priključak novih objekata na TK infrastrukturu predviđen je iz samostojećih koncentracionih ormana ili direktno do TK ormana postavljenih u samom objektu. Da bi se pomenuti objekti priključili na TK infrastrukturu predviđena je izgradnja nove TK kanalizacije koja se sastoji od četiri PVC cevi prečnika 110mm i odgovarajućeg broja TK okna. Unutrašnju telekomunikacionu instalaciju izvoditi u svemu prema Uputstvu o izradi telefonskih instalacija i uvoda - ZJPTT i važećih propisa i standarda iz ove oblasti. Spoljni priključni kablovi kao i veza sa postojećom najbližom telekomunikacionom infrastrukturom biće data posebnim uslovima Preduzeća CG Telekom.


Uslovi za kablovske distributivne sisteme RTV programa: Priključak objekata na KDS izvesti podzemnim optičkim ili koaksialnim kablom ostavljenog kroz odgovarajuću PVC cev do unutrašnjeg priključka ( KDS distributivni orman ili direktan priključak za individualni objekat). Uslovi za zaštitu od prirodnih i tehničko-tehnoloških nesreća: Potrebno je da se pri izgradnji na predmetnom prostoru, skupom urbanističkih i građevinskih karakteristika zadovolje potrebe zaštite i to pre svega tako da se smanje dejstva eventualnog mogućeg razaranja objekata. Zbog toga je, pri planiranju na ovom prostoru obavezno obezbediti mere zaštite od elementarnih i drugih većih nepogoda. U tom smislu, sa aspekta zaštite na predmetnom području su razrađene i sprovedene mere i dati parametri povredivosti. Kao optimalna mera za smanjenje povredivosti, ostvaren je koncept kojim je predmetni prostor koncipiran kao urbani sistem, koji će funkcionisati u sklopu celokupnog naselja. Uslovi za projektovanje objekata upisanih u registar kulturnih dobara Crne Gore: U okviru predmetnog prostora potrebno je poštovati odredbe i metodologiju zaštite spomenika kulture koji su postavljeni u Zakonu o zaštiti kulturnih dobara („Sl.list CG 49/10, 40/11, 44/17“, posebno članovi 87 i 88). U slučaju pronalaženja nalaza od arheološkog značaja, sve radove treba prekinuti i obavestiti Ministarstvo kulture i Upravu za zaštitu kulturnih dobara, kako bi se preduzele sve potrebne mere za njihovu zaštitu, shodno zakonu. Uslovi za energetsku efikasnost: U cilju energetske i ekološki održive izgradnje objekata treba težiti:









Cilj sveobuhvatne uštede energije, a time i zaštite životne sredine je stvoriti preduslove za sistemsku sanaciju i rekonstrukciju postojećih zgrada, a zatim i povećanje obavezne


toplotne zaštite novih objekata. Prosečne stare kuće godišnje troše 200-300 kWh/ m2 energije za grejanje, standardno izolovane kuće ispod 100, savremene niskoenergetske kuće oko 40, a pasivne 15 kWh/ m2 i manje. Energijom koja se danas potroši u prosečnoj kući u Crnoj Gori, možemo zagrejati 3-4 niskoenergetske kuće ili 8-10 pasivnih kuća. Nedovoljna toplotna izolacija dovodi do povećanih toplotnih gubitaka zimi, hladnih spoljnih konstrukcija, oštećenja nastalih vlagom (kondenzacijom) kao i pregrejavanja prostoria leti. Posledice su oštećenja konstrukcije, nekonforno i nezdravo stanovanje i rad. Zagrejavanje takvih prostora zahteva veću količinu energije što dovodi do povećanja cene korišćenja i održavanja prostora, ali i do većeg zagađenja životne sredine. Poboljšanjem toplotno izolacionih karakteristika zgrade moguće je postići smanjenje ukupnih gubitaka toplote za prosečno 40 do 80%. Kod gradnje novih objekata važno je već u fazi idejnog rešenja u saradnji sa projektantom predvideti sve što je potrebno da se dobije kvalitetna i optimalna energetski efikasna zgrada. Zato je potrebno:









Potrebe za geološkim, hidrološkim, geodetskim ispitivanjima: Svi objekti moraju biti izgrađeni prema važećim propisima i u skladu sa geomehaničkim ispitivanjima u zoni građenja. Fazna gradnja objekta: Realizacija sadržaja u okviru pojedinačnih parcela moguće je pristupiti fazno zavisno od potrebe investitora, s tim što svaka faza treba da predstavlja celinu.


Uslovi za nesmetan pristup, kretanje, boravak, i rad lica smanjene pokretljivosti i lica sa invaliditetom: Potrebno je obezbediti pristup svakom objektu koji će koristiti lica smanjene pokretljivosti, takođe nivelaciju svih pešačkih staza i prolaza raditi u skladu sa važećim Pravilnikom o bližim uslovima i načinu prilagođavanja objekata za pristup i kretanje lica smanjene pokretljivosti i lica sa invaliditetom („Sl.list CG”, br.48/13 i 44/15). Primer : Grafički prilozi koji su sastavni deo UTU dati na primeru UP G1.3

„Smernice za sprovodjenje „Plan parcelacije, regulacije i UTU“ planskog dokumenta“

„Plan saobraćaja, nivelacije i regulacije“ „Plan hidrotehničke infrastrukture“




- Objekti centralnih delatnosti - CD Urbanističke parcele: Zona B: UP B4.2 Zona E: UP E4.4

Osnovna namena objekta: Površine za centralne delatnosti su površine koje su planskim dokumentom pretežno namenjene smeštanju centralnih – poslovnih, komercijalnih i uslužnih delatnosti. U okviru ove namene planiran je i trgovački centar sa tržnicom i zelenom pijacom. Prateća namena objekta: U okviru ove namene mogu se organizovati i administracija, uprava i kultura, zanatske radnje, ugostiteljstvo i sl.


Vrste, tip i glavne tehnološke celine objekta: - Objekte postavljati kao slobodnostojeće, ili u okviru kompleksa.

Spratnost objekta (maksimalna visinska kota):

Na UP A3.5 organizovati objekat sa parametrima gradnje: - maksimalna spratnost P+3, uz mogućnost izgradnje suterenske odnosno podrumske etaže - maksimalni indeks zauzetosti do 0.6 - maksimalni indeks izgrađenosti do 1.6

Na UP B4.2 i UP E4.4 organizovati objekte sa parametrima gradnje: - maksimalna spratnost P+2, uz mogućnost izgradnje suterenske odnosno podrumske etaže - maksimalni indeks zauzetosti do 0.6 - maksimalni indeks izgrađenosti do 1.6 Za obračun visine građevine, merena između gornjih kota međuetažnih konstrukcija iznosi:


- za poslovne etaže do 4,5 m; - izuzetno za osiguranje prolaza za pristup interventnih i dostavnih vozila, najveća visina prizemne etaže na mestu prolaza iznosi 4,5 m. Maksimalni dozvoljeni kapaciteti objekta (broj stanova): Nove objekte graditi u skladu sa parametrima gradnje. Situacioni plan sa granicama urbanističke parcele i odnosima prema susednim parcelama:


- Minimalna udaljenost od susedne parcele za slobodnostojeće objekte je 1.5m.


Primer: UP E4.4

KOORDINATE TAČAKA UP E4.4 Br. Y X

1455 6602354.80 4698806.04 1456 6602273.75 4698811.20 1457 6602306.83 4698839.15 1458 6602314.52 4698839.20 1911 6602329.52 4698764.47 1912 6602331.80 4698762.67 1913 6602280.58 4698804.68 1914 6602294.71 4698793.18 1915 6602324.27 4698768.79 2955 6602351.18 4698801.64 2956 6602356.91 4698796.92 Građevinska linija:



















- Mere zaštite od seizmičkih razaranja obuhvataju sve preporuke za planiranje i projektovanje koje su iznesene u planu, a odnose se na planiranje i funkcionalni zoning, planiranje i pojektovanje infrastrukturnih sistema, lociranje i fundiranje, tj izgradnju objekata. Ove mere su u skladu sa rezultatima i preporukama "Elaborata o seizmološkim podlogama i seizmičkoj mikroreonizaciji područja


Crne Gore”. Pored toga, na predmetnom području obavezno je sprovođenje inženjersko - geoloških, seizmičkih i geofizičkih ispitivanja terena na kome će se graditi novi objekti.







Za sve objekte koji podležu izradi Elaborata o proceni uticaja na životnu sredinu neophodno je sprovesti postupak izrade, a prema važećem Zakonu o životnoj sredini Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu, kao i svim važećim pravilnicima vezanim za ovu oblast. Uslovi za pejzažno oblikovanje lokacije: Zelenilo poslovnih objekata Ova kategorija zelenila planirana je u funkciji objekata centralnih delatnosti u okviru lokacije otvorene tržnice. U okviru ove namene zelnilo treba da artikuliše i oplemeni prostor, kao i da naglasi arhitekturu objekta. Prema položaju i okolnim namenama u skladu sa raspoloživim slobodnim prostorom, moguće je napraviti zelenu traku u formi drvoreda ili postavljanjem grupnih aranžmana od nižih lišćara i četinara, dok su i cvetni aranžmani tipa perenjaka vrlo efektni za male prostore, ulaze u objekte i sl. Što se tiče florističkog sastava preporuka je da to budu autohtone vrste, kao i sve vrste koje su se do sada dobro pokazale u datim uslovima, vodeći pri tom računa o nameni koju zelenilo treba da prati, odnosno o njegovoj funkciji.


Zelenilo administrativnih objekata Osnovna funkcija ove kategorije zelenila je ulepšavanje ulaza u objekat administracije i isticanje njegove arhitekture. Ove površine se uglavnom uređuju parterno uz obaveznu upotrebu urednog travnog pokrivača koji je upotpunjen ili cvetnim aranžmanom perenskog zasada ili grupama lišćara i četinara izuzetne dekorativnosti. Treba voditi računa da osim estetskih svojstava, biljke budu prilagođene i uslovima urbane sredine (otporne na prašinu, gasove, zbijenost tla, vodni kapacitet zemljišta itd.). Uslovi za parkiranje i garažiranje vozila: Parkiranje je planirano u okviru parcele, a garažiranje isključivo u okviru objekta. Podzemne garaže se mogu organizovati i ispod ozelenjenih i drugih površina van objekata, a u skladu sa tehničkim i geološkim uslovima terena bez ograničenja etaža pod zemljom. Broj parking mesta za nove objekte je planiran po normativu 15PM na 1000m2, odnosno 50m2 poslovnog prostora na jedno parking mesto. Minimalno parking mesto, kod upravnog parkiranja, za putničko vozilo je širine 2,3 m i dužine 4,8 m na otvorenom, a kod garaža dubina parking mesta je minimum 5, a parking mesto koje sa jedne podužne strane ima stub, zid ili drugi vertikalni građevinski element, ogradu ili opremu proširuje se za 0,3 do 0,6 m, zavisno od oblika i položaja građevinskog elementa. Minimalna širina komunikacije za pristup do parking mesta pod uglom 90° je 5,5 m. Za pararelno parkiranje, dimenzija parking mjesta je 2,00x6,00m, a širina kolovoza prilazne saobraćajnice 3,5 m. Kod kosog parkiranja, pod uglom 30/45/600 dubina parking mesta (upravno na kolovoz) je 4,30/5,00/5,30 m, širina kolovoza prilazne saobraćajnice 2,80/3,00/4,7m, a širina parking mesta 2,30 m. Uslovi za izgradnju garaža: Opšti uslovi građenja i smeštaja garaža / garažnih građevina koji se moraju poštovati prilikom izrade projekata su:





ovu oblast. Parkiranje u okviru plana treba da zadovolje sledeće normative i to: − poslovanje na 1.000 m2 - 30 pm (10-40 pm) − trgovina na 1.000 m2 - 60 pm (40-80 pm) − hoteli na 1.000 m2 - 10 pm (5-20 pm) − restorani na 1.000 m2 - 120 pm (40-200 pm) Mesto i način priključenja objekta na gradsku saobraćajnicu ili javni put:


Svakoj parceli je obezbeđen pristup sa javne površine. Objekte priključiti na javnu saobraćajnicu u skladu sa saobraćajnom mrežom datom u planu. Mesto, način i uslovi priključenja objekta na elektro infrastrukturnu mrežu: Za priključak novih objekata predviđeno je postavljanje samostojećih niskonaponskih razvodnih ormana sa izvodima sa kojih se priključuju objekti odnosno ormani sa mernim uređajima, ili samostojeći razvodni ormani sa mernim uređajima. Za priključak objekata predvideti na granici razdvajanja parcela, odnosno na granici parcele samostojeće ormane sa opremom za merenje potrošnje električne energije objekata. Ukoliko se zadržava vazdušna mreža priključne merne ormane objekta postaviti na betonske NN stubove. Način priključenja objekta kao i tip i presek priključnih kablova za objekte biće određen od nadležnog elektrodistributivnog preduzeća i glavnim projektima koji će se izrađivati za ove objekte. Mesto, način i uslovi priključenja objekta na vodovodnu infrastrukturnu mrežu: Prečnik priključka treba da je prema hidrauličkom proračunu i on obično iznosi kod objekata porodičnog stanovanja 20 ili 25mm. Na mestu priključka predvideti vodomerni šaht koji će osim odgovarajućeg vodomera imati propusni i ispusni ventil. Vodomerni šaht se postavlja maksimalno na dva metra od regulacione linije. Ukoliko je potrebna hidrantska mreža predvideti još jedan vodomer kao i vodovodnu armaturu. Ako se u objektima nalaze lokali, svaki lokal mora imati posebno vodomer. Mesto, način i uslovi priključenja objekta na kanalizacionu infrastrukturnu mrežu: Priključiti se na uličnu fekalnu kanalizaciju 30cm iznad ulične cevi. Prečnik priključka je 150mm. Ako se radi o većim objektima hidrauličkim proračunom će se doći do odgovarajućeg prečnika. Pad kanalizacionih cevi je najmanji 2% a najveći 5%. Predvideti revizioni silaz kod samog objekta. Priključiti se na revizioni silaz na ulici.

Mesto, način i uslovi priključenja objekta na atmosfersku infrastrukturnu mrežu: Atmosferska se voda preko slivnika upušta u atmosfersku kanalizaciju. Kod objekata odnosno olučnih vertikala potrebni su olučnjaci. Presek priključka atmosferske kanalizacije zavisi od hidrauličkog proračuna. Priključak treba da je 30cm iznad ulične cevi. Pad kanalizacionih cevi je različit zavisno od prečnika a najveći 5%. Priključiti se na revizioni silaz na ulici. Mesto, način i uslovi priključenja objekta na telekomunikacionu infrastrukturnu mrežu: Priključak novih objekata na TK infrastrukturu predviđen je iz samostojećih koncentracionih ormana ili direktno do TK ormana postavljenih u samom objektu. Da bi se pomenuti objekti priključili na TK infrastrukturu predviđena je izgradnja nove TK kanalizacije koja se sastoji od četiri PVC cevi prečnika 110mm i odgovarajućeg broja TK okna. Unutrašnju telekomunikacionu instalaciju izvoditi u svemu prema Uputstvu o izradi telefonskih instalacija i uvoda - ZJPTT i važećih propisa i standarda iz ove oblasti. Spoljni priključni kablovi kao i veza sa postojećom najbližom


telekomunikacionom infrastrukturom biće data posebnim uslovima Preduzeća CG Telekom. Uslovi za kablovske distributivne sisteme RTV programa: Priključak objekata na KDS izvesti podzemnim optičkim ili koaksialnim kablom ostavljenog kroz odgovarajuću PVC cev do unutrašnjeg priključka ( KDS distributivni orman ili direktan priključak za individualni objekat). Uslovi za zaštitu od prirodnih i tehničko-tehnoloških nesreća: Potrebno je da se pri izgradnji na predmetnom prostoru, skupom urbanističkih i građevinskih karakteristika zadovolje potrebe zaštite i to pre svega tako da se smanje dejstva eventualnog mogućeg razaranja objekata. Zbog toga je, pri planiranju na ovom prostoru obavezno obezbediti mere zaštite od elementarnih i drugih većih nepogoda. U tom smislu, sa aspekta zaštite na predmetnom području su razrađene i sprovedene mere i dati parametri povredivosti. Kao optimalna mera za smanjenje povredivosti, ostvaren je koncept kojim je predmetni prostor koncipiran kao urbani sistem, koji će funkcionisati u sklopu celokupnog naselja. Uslovi za projektovanje objekata upisanih u registar kulturnih dobara Crne Gore: U okviru predmetnog prostora potrebno je poštovati odredbe i metodologiju zaštite spomenika kulture koji su postavljeni u Zakonu o zaštiti kulturnih dobara („Sl.list CG 49/10, 40/11, 44/17“, posebno članovi 87 i 88). U slučaju pronalaženja nalaza od arheološkog značaja, sve radove treba prekinuti i obavestiti Ministarstvo kulture i Upravu za zaštitu kulturnih dobara, kako bi se preduzele sve potrebne mere za njihovu zaštitu, shodno zakonu. Uslovi za energetsku efikasnost: U cilju energetske i ekološki održive izgradnje objekata treba težiti:










Cilj sveobuhvatne uštede energije, a time i zaštite životne sredine je stvoriti preduslove za sistemsku sanaciju i rekonstrukciju postojećih zgrada, a zatim i povećanje obavezne toplotne zaštite novih objekata. Prosečne stare kuće godišnje troše 200-300 kWh/ m2 energije za grejanje, standardno izolovane kuće ispod 100, savremene niskoenergetske kuće oko 40, a pasivne 15 kWh/ m2 i manje. Energijom koja se danas potroši u prosečnoj kući u Crnoj Gori, možemo zagrejati 3-4 niskoenergetske kuće ili 8-10 pasivnih kuća. Nedovoljna toplotna izolacija dovodi do povećanih toplotnih gubitaka zimi, hladnih spoljnih konstrukcija, oštećenja nastalih vlagom (kondenzacijom) kao i pregrejavanja prostoria leti. Posledice su oštećenja konstrukcije, nekonforno i nezdravo stanovanje i rad. Zagrejavanje takvih prostora zahteva veću količinu energije što dovodi do povećanja cene korišćenja i održavanja prostora, ali i do većeg zagađenja životne sredine. Poboljšanjem toplotno izolacionih karakteristika zgrade moguće je postići smanjenje ukupnih gubitaka toplote za prosečno 40 do 80%. Kod gradnje novih objekata važno je već u fazi idejnog rešenja u saradnji sa projektantom predvideti sve što je potrebno da se dobije kvalitetna i optimalna energetski efikasna zgrada. Zato je potrebno:









Potrebe za geološkim, hidrološkim, geodetskim ispitivanjima: Svi objekti moraju biti izgrađeni prema važećim propisima i u skladu sa geomehaničkim ispitivanjima u zoni građenja. Fazna gradnja objekta:


Realizacija sadržaja u okviru pojedinačnih parcela moguće je pristupiti fazno zavisno od potrebe investitora, s tim što svaka faza treba da predstavlja celinu. Uslovi za nesmetan pristup, kretanje, boravak, i rad lica smanjene pokretljivosti i lica sa invaliditetom: Potrebno je obezbediti pristup svakom objektu koji će koristiti lica smanjene pokretljivosti, takođe nivelaciju svih pešačkih staza i prolaza raditi u skladu sa važećim Pravilnikom o bližim uslovima i načinu prilagođavanja objekata za pristup i kretanje lica smanjene pokretljivosti i lica sa invaliditetom („Sl.list CG”, br.48/13 i 44/15). Primer : Grafički prilozi koji su sastavni deo UTU dati na primeru UP E4.4

„Smernice za sprovodjenje „Plan parcelacije, regulacije i UTU“ planskog dokumenta“





- Objekti za školstvo i socijalnu zaštitu - ŠS Urbanističke parcele: Zona B: UP B4.1, UP B4.4 Zona D: UP D1.1


Osnovna namena objekta: Površine za školstvo i socijalnu zaštitu su površine koje su planskim dokumentom namenjene prvenstveno obrazovanju, nauci i socijalnoj zaštiti. Prateća namena objekta: Planira se zadržavanje postojeće škole i vrtića u Zoni B i izgradnja nove škole koja se planirana u Zoni D. Na površinama predviđenim za ovu namenu mogu se organizovati i sportski tereni i parkinzi za zaposlene i korisnike prostora. Vrste, tip i glavne tehnološke celine objekta:

- Objekte postavljati kao slobodnostojeće, locirane u skladu sa organizacijom ostalih sadržaja sporta i rekreacije i oblikovno ih uklopiti u opštu sliku kompleksa i okruženja.

Spratnost objekta (maksimalna visinska kota):

- Maksimalna spratnost objekta je P+1 Maksimalni dozvoljeni kapaciteti objekta (broj stanova): Parametri gradnje:


Škola: - maksimalna spratnost P+1 uz mogućnost izgradnje suterenske odnosno

podrumske etaže, a za objekat fiskulturne sale VP u skladu sa namenom objekta.

- Maksimalni indeks zauzetosti parcele 0.4 - Maksimalni indeks izgrađenosti 0.8 - U okviru objekta obezbediti 6m2 BRGP fizičkog (zatvorenog) prostora i 10-15m2 otvorenog prostora po učeniku; - Dozvoljeni indeksi izgrađenosti i zauzetosti urbanističke parcele moraju biti u skladu sa normativima i standardima koji uređuju datu delatnost, s tim da na urbanističkoj parceli mora biti predviđeno najmanje 25% zelenih površina




Primer: UP D1.1

KOORDINATE TAČAKA UP D1.1 Br. Y X

470 6602386.74 4698919.76 478 6602310.39 4699092.97 479 6602402.39 4699138.06 480 6602410.36 4699134.55 481 6602441.19 4699048.64 482 6602472.80 4699007.47 483 6602478.06 4699003.83 484 6602477.97 4698993.91 485 6602446.11 4698969.92 486 6602410.20 4698939.58 1592 6602332.07 4698986.91 1593 6602315.58 4699008.28 1595 6602337.49 4698979.76 1596 6602349.25 4698964.24 1597 6602338.27 4698978.73 1599 6602357.59 4698955.78 2071 6602298.30 4699033.01 2072 6602309.27 4699016.45


2073 6602296.60 4699035.57 2074 6602286.25 4699051.17 2828 6602272.10 4699070.12 Građevinska linija:



- Nove objekte postavljati u okviru zone gradnje zadate za svaku parcelu u okviru ove namene.

Regulaciona linija:










- Za sve objekte se preporučuju kosi krovovi, dvovodni ili četvorovodni, a kod komplikovanijih objekata i kombinovani, nagib krovnih ravni je u funkciji


odabranog krovnog pokrivača. Krovni pokrivač je crep, tegola, lim ili neki drugi kvalitetan materijal.






Uslovi i mere za zaštitu životne sredine: U okviru raspoloživih mehanizama za zaštitu životne sredine koji se koriste prilikom sprovođenja prostornih i urbanističkih planova, kao obavezne, treba da se sprovode obaveze iz važećih zakonskih propisa, prvenstveno: Zakon o životnoj sredini, („Sl. list RCG”, br. 48/08,40/10 i 40/11), kao i Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini („Sl. list RCG”, br. 28/11), Zakon o inspekcijskom nadzoru („Sl. list RCG”, br.39/03 i „Sl. list CG”, br. 76/09), Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. list RCG", br. 80/05 i „Sl. list CG”, br. 40/10,40/11), Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. list RCG", br. 80/05 i „Sl. list CG”,br. 73/10,40/11 i 59/11), Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivača životne sredine („Sl. list RCG”, br. 80/05 i „Sl. list CG”, br. 54/09 i 40/11) i dr.


Prilikom odobravanja intervencije u prostoru stručne službe opštine treba da se rukovode sledećim:






Za sve objekte koji podležu izradi Elaborata o proceni uticaja na životnu sredinu neophodno je sprovesti postupak izrade, a prema važećem Zakonu o životnoj sredini Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu, kao i svim važećim pravilnicima vezanim za ovu oblast. Uslovi za pejzažno oblikovanje lokacije: Zelenilo objekata prosvete Ova kategorija zelenila javlja se u oviru kompleksa osnovne škole i vrtića. Pri uređenju i ozelenjavanju ove kategorije kao najčešći stilski oblik javlja se kombinacija geometrijskog i pejsažnog stila. S obzirom na različit uzrast korisnika, pri optimalnim uslovima poželjno je dvorište podeliti na više manjih sektora pomoću raznovrsnih vrtno arhitektonskih elemenata, klupa, tribina, stepenica i dr. Dvorište, sportski tereni i staze se rešavaju u geometrijskom, a ostalo u pejsažnom stilu. U okviru ovih površina planirati i sprave za igru dece. Zelene površine postavljati obodno, gde imaju funkciju izolacije od okolnih saobraćajnica i suseda. Ovaj tampon treba da bude dovoljno širok i gust, sastavljen od četinarskog i listopadnog drveća i šiblja, delimično ublažavajući buku i smanjujući prašinu sa okolnih saobraćajnica. Zelene površine ispred same školske zgrade i vrtića potčinjene su arhitekturi objekta, i najčešće su obrađene dekorativnim šibljem i cvetnjacima. Uz glavni prilaz objektu često se postavlja skulptura, bista ili neki drugi element. Pri izboru biljnih vrsta voditi računa da one nisu otrovne, da nemaju bodlje i da odgovaraju uslovima staništa. Uslovi za parkiranje i garažiranje vozila: Parkiranje obezbediti u okviru parcele prema normativima za objekte namenjene obrazovanju, nauci i socijalnoj zaštiti. Mesto i način priključenja objekta na gradsku saobraćajnicu ili javni put: Svakoj parceli je obezbeđen pristup sa javne površine. Objekte priključiti na javnu saobraćajnicu u skladu sa saobraćajnom mrežom datom u planu. Mesto, način i uslovi priključenja objekta na elektro infrastrukturnu mrežu: Za priključak novih objekata predviđeno je postavljanje samostojećih niskonaponskih razvodnih ormana sa izvodima sa kojih se priključuju objekti odnosno ormani sa


mernim uređajima, ili samostojeći razvodni ormani sa mernim uređajima. Za priključak objekata predvideti na granici razdvajanja parcela, odnosno na granici parcele samostojeće ormane sa opremom za merenje potrošnje električne energije objekata. Ukoliko se zadržava vazdušna mreža priključne merne ormane objekta postaviti na betonske NN stubove. Način priključenja objekta kao i tip i presek priključnih kablova za objekte biće određen od nadležnog elektrodistributivnog preduzeća i glavnim projektima koji će se izrađivati za ove objekte. Mesto, način i uslovi priključenja objekta na vodovodnu infrastrukturnu mrežu: Prečnik priključka treba da je prema hidrauličkom proračunu i on obično iznosi kod objekata porodičnog stanovanja 20 ili 25mm. Na mestu priključka predvideti vodomerni šaht koji će osim odgovarajućeg vodomera imati propusni i ispusni ventil. Vodomerni šaht se postavlja maksimalno na dva metra od regulacione linije. Ukoliko je potrebna hidrantska mreža predvideti još jedan vodomer kao i vodovodnu armaturu. Ako se u objektima nalaze lokali, svaki lokal mora imati posebno vodomer. Mesto, način i uslovi priključenja objekta na kanalizacionu infrastrukturnu mrežu: Priključiti se na uličnu fekalnu kanalizaciju 30cm iznad ulične cevi. Prečnik priključka je 150mm. Ako se radi o većim objektima hidrauličkim proračunom će se doći do odgovarajućeg prečnika. Pad kanalizacionih cevi je najmanji 2% a najveći 5%. Predvideti revizioni silaz kod samog objekta. Priključiti se na revizioni silaz na ulici.

Mesto, način i uslovi priključenja objekta na atmosfersku infrastrukturnu mrežu: Atmosferska se voda preko slivnika upušta u atmosfersku kanalizaciju. Kod objekata odnosno olučnih vertikala potrebni su olučnjaci. Presek priključka atmosferske kanalizacije zavisi od hidrauličkog proračuna. Priključak treba da je 30cm iznad ulične cevi. Pad kanalizacionih cevi je različit zavisno od prečnika a najveći 5%. Priključiti se na revizioni silaz na ulici. Mesto, način i uslovi priključenja objekta na telekomunikacionu infrastrukturnu mrežu: Priključak novih objekata na TK infrastrukturu predviđen je iz samostojećih koncentracionih ormana ili direktno do TK ormana postavljenih u samom objektu. Da bi se pomenuti objekti priključili na TK infrastrukturu predviđena je izgradnja nove TK kanalizacije koja se sastoji od četiri PVC cevi prečnika 110mm i odgovarajućeg broja TK okna. Unutrašnju telekomunikacionu instalaciju izvoditi u svemu prema Uputstvu o izradi telefonskih instalacija i uvoda - ZJPTT i važećih propisa i standarda iz ove oblasti. Spoljni priključni kablovi kao i veza sa postojećom najbližom telekomunikacionom infrastrukturom biće data posebnim uslovima Preduzeća CG Telekom. Uslovi za kablovske distributivne sisteme RTV programa:


Priključak objekata na KDS izvesti podzemnim optičkim ili koaksialnim kablom ostavljenog kroz odgovarajuću PVC cev do unutrašnjeg priključka ( KDS distributivni orman ili direktan priključak za individualni objekat). Uslovi za zaštitu od prirodnih i tehničko-tehnoloških nesreća: Potrebno je da se pri izgradnji na predmetnom prostoru, skupom urbanističkih i građevinskih karakteristika zadovolje potrebe zaštite i to pre svega tako da se smanje dejstva eventualnog mogućeg razaranja objekata. Zbog toga je, pri planiranju na ovom prostoru obavezno obezbediti mere zaštite od elementarnih i drugih većih nepogoda. U tom smislu, sa aspekta zaštite na predmetnom području su razrađene i sprovedene mere i dati parametri povredivosti. Kao optimalna mera za smanjenje povredivosti, ostvaren je koncept kojim je predmetni prostor koncipiran kao urbani sistem, koji će funkcionisati u sklopu celokupnog naselja. Uslovi za projektovanje objekata upisanih u registar kulturnih dobara Crne Gore: U okviru predmetnog prostora potrebno je poštovati odredbe i metodologiju zaštite spomenika kulture koji su postavljeni u Zakonu o zaštiti kulturnih dobara („Sl.list CG 49/10, 40/11, 44/17“, posebno članovi 87 i 88). U slučaju pronalaženja nalaza od arheološkog značaja, sve radove treba prekinuti i obavestiti Ministarstvo kulture i Upravu za zaštitu kulturnih dobara, kako bi se preduzele sve potrebne mere za njihovu zaštitu, shodno zakonu. Uslovi za energetsku efikasnost: U cilju energetske i ekološki održive izgradnje objekata treba težiti:









Cilj sveobuhvatne uštede energije, a time i zaštite životne sredine je stvoriti preduslove za sistemsku sanaciju i rekonstrukciju postojećih zgrada, a zatim i povećanje obavezne


toplotne zaštite novih objekata. Prosečne stare kuće godišnje troše 200-300 kWh/ m2 energije za grejanje, standardno izolovane kuće ispod 100, savremene niskoenergetske kuće oko 40, a pasivne 15 kWh/ m2 i manje. Energijom koja se danas potroši u prosečnoj kući u Crnoj Gori, možemo zagrejati 3-4 niskoenergetske kuće ili 8-10 pasivnih kuća. Nedovoljna toplotna izolacija dovodi do povećanih toplotnih gubitaka zimi, hladnih spoljnih konstrukcija, oštećenja nastalih vlagom (kondenzacijom) kao i pregrejavanja prostoria leti. Posledice su oštećenja konstrukcije, nekonforno i nezdravo stanovanje i rad. Zagrejavanje takvih prostora zahteva veću količinu energije što dovodi do povećanja cene korišćenja i održavanja prostora, ali i do većeg zagađenja životne sredine. Poboljšanjem toplotno izolacionih karakteristika zgrade moguće je postići smanjenje ukupnih gubitaka toplote za prosečno 40 do 80%. Kod gradnje novih objekata važno je već u fazi idejnog rešenja u saradnji sa projektantom predvideti sve što je potrebno da se dobije kvalitetna i optimalna energetski efikasna zgrada. Zato je potrebno:









Potrebe za geološkim, hidrološkim, geodetskim ispitivanjima: Svi objekti moraju biti izgrađeni prema važećim propisima i u skladu sa geomehaničkim ispitivanjima u zoni građenja. Fazna gradnja objekta: Realizacija sadržaja u okviru pojedinačnih parcela moguće je pristupiti fazno zavisno od potrebe investitora, s tim što svaka faza treba da predstavlja celinu.


Uslovi za nesmetan pristup, kretanje, boravak, i rad lica smanjene pokretljivosti i lica sa invaliditetom: Potrebno je obezbediti pristup svakom objektu koji će koristiti lica smanjene pokretljivosti, takođe nivelaciju svih pešačkih staza i prolaza raditi u skladu sa važećim Pravilnikom o bližim uslovima i načinu prilagođavanja objekata za pristup i kretanje lica smanjene pokretljivosti i lica sa invaliditetom („Sl.list CG”, br.48/13 i 44/15). Primer : Grafički prilozi koji su sastavni deo UTU dati na primeru UP D1.1

„Smernice za sprovođenje planskog dokumenta“ „Plan parcelacije, regulacije i UTU“





- Površine javne namene - PUJ Urbanističke parcele: Zona A: UP A6-Z.1 Zona B: UP B2-Z.1, UP B2-Z.2, UP B3-Z.1, UP B3-Z.2, UP B6-Z.1 Zona D: UP D3-Z.1 Zona E: UP E1-Z.1, UP E3-Z.1, UP E5-Z.1 Zona F: UP F3-Z.1


Osnovna namena parcele: Objekti pejzažne arhitekture javne namene. Situacioni plan sa granicama urbanističke parcele:

- Granice urbanističkih parcela sa svim potrebnim elementima za obeležavanje dati su u grafičkom prilogu „Plan parcelacije, regulacije i UTU“.

Uslovi za uređenje urbanističke parcele: Skver Planska struktura skvera se stvara kao rezultat rešavanja kompleksa saobraćajnih, funkcionalnih i arhitektonsko kompozicionih pitanja. Skver predstavlja zelenu površinu koja je namenjena kratkom zadržavanju stanovnika ili dekorativnom oformljenju gradskih prostora, a njegovo uređenje planirano je po tipu manje parkovske površine. Površine skverova povezane sa ostalim zelenim površinama igraju značajnu ulogu u gradskom sistemu zelenila. Naime, kako se radi o površinama na uglovima ili obodnim delovima saobraćajnica, skver treba da predstavlja prostor za predah. Treba ga rešiti kombinacijom staza, platoa, klupa, javnom česmom, fontanom, spravama za igru dece (klackalice, ljuljaške, tobogani i dr.) ili nekim drugim vrtno-arhitektonskim elementom. Biljke koje se upotrebljavaju za ozelenjavanje skvera moraju biti otporne na uslove atmosferskog zagađenja. Uglavnom se, zbog vidljivosti, koristi niže žbunasto zelenilo,


ali i veće biljke, pa čak i drveće ukoliko prostorna organizacija to dozvoljava. Vegetacija koje se upotrebljava treba da bude izuzetno dekorativna kako bi dodatno istakla ostale vrtno-arhitektonske elemente. Zelenilo uz saobraćajnice Ozelenjavanje duž saobraćajnica, parking prostora i razdelnih traka, sprovodi se tzv. linearnom sadnjom. U kompozicionom smislu, ovo zelenilo se rešava tako da predstavlja osnov zelenih površina i služi za povezivanje svih kategroija zelenila u jedinstven sistem. Ova kategorija zelenila pored estetske funkcije utiče na poboljšanje komfora tokom vožnje, sanitarno-higijenskih i mikroklimatskih uslova. Prilikom ozelenjavanja obavezan uslov je:

rastojanje između drvorednih sadnica od 5-10m, min. visina sadnice 2,5-3m, min. obim sadnice na visini 1m od 10-15cm, min. visina stabla do krošnje, bez grana, min. 2-2,2m , otvori na pločnicima za sadna mesta min. 1,0x1,0m (za sadnju na pločnicima), obezbediti zaštitne ograde za sadnice u drvoredu (za sadnju na pločnicima), pri izboru vrsta za ulično zelenilo treba voditi računa da osim dekorativnih

svojstava budu prilagođene uslovima rasta u uličnim profilima (otpornost na zbijenost tla, vodni kapacitet zemljišta, prašinu, gasove i sl).

predvideti osvetljenje zelene površine, predvideti hidrantsku mrežu, predvideti održavanje zelene površine.

Na mestima gde je predviđena ova kategorija zelenila, a gde prostorne i organizacione mogućnosti ne dozvoljavaju postavljanje drvorednih sadnica, ozelenjavanje vršiti u parteru na sledeći način:

parternim zelenilom, perenama i nižim vrstama čija visina ne prelazi visinu od 50cm, koje ne ometaju saobraćajne vizure, sadnjom drvoreda na sunčanoj strani ulice sadnjom drveća u kasetama sadnjom sadnica iz kategorije niskog drveća ili sadnjom šiblja vertikalnim ozelenjavanjem unošenjem vrtno-arhitektonskih elemenata (skulptura, fontana itd) u kombinaciji sa zelenilom i sl.

Pored klasičnog vida ozelenjavanja duž saobraćajnica postoje i alternativne nove metode vertikalnog ozelenjavanja, naročito u onom delu gde postoje prostorna ograničenja. Vertikalni zidovi kao što su sistemi mobicare i flexiverde omogućavaju različite pristupe podizanju i održavanju vertikalnih tipova zelenila. Biljni materijal koji se koristi u zavisnosti od izabranog sistema mogu biti razne vrste puzavica ili različite vrste perena i seduma. Sistemi se veoma lako instaliraju, originalnost i prijatnost ambijenta koji se postižu su na visokom estetskom nivou, a funkcionalno odgovaraju zahtevima planirane namjene prostora. Sistemi mogu biti slobodno stojeći ili montirani na zidane površine. Ovo se može postići i na već postojećim potpornim zidovima. Na parking prostorima obavezno predvideti drvorede. Prilikom formiranja drvoreda na parkinzima trebalo bi osigurati na dva parking mesta po jedno drvo, a kod podužnog parkiranja na jedno parking mesto po jedno drvo. Preporučuje se drvored na trotoaru ako je trotoar širine min. 2,50m.


Zelenilo duž saobraćajnica formirati tako da ne ometa preglednost i ne ugrožava bezbednost saobraćaja. Vlasnik zemljišta, koje se nalazi u zoni potrebne preglednosti, dužan je da na zahtev upravljača javnog puta, ukloni zasade, drveće i ograde i tako obezbedi preglednost. Pri projektovanju zelenih površina duž saobraćajnica, posebnu pažnju posvetiti funkciji optičkog vođenja. Veličine masiva prilagoditi dozvoljenim brzinama kretanja vozila i drugim faktorima. Linearno zelenilo Uz magistralne putne pravce i obilaznice, kao i uz frekventne saobraćajnice neophodno je formirati svojevrstan linearni zasad radi smanjenja aerozagađenja, uticaja buke i drugih štetnih materija. Širina ovog pojasa kao i izbor zelenila zavisi od karaktera saobraćajnice i koncentracije štetnih materija i nivoa buke. Poželjno je da takve pojaseve formira hortikulturno zelenilo sačinjeno od visokog drveća najčešće u formi drvoreda, ili od žbunastih i travnih vrsta u zavisnosti od raspoloživog prostora, obavezno uzimajući u obzir preglednost saobraćaja. Naročito je potrebno njihovo formiranje uz objekte stanovanja.


- Drumski saobraćaj - DS Urbanističke parcele: Rastojanje između dve regulacione linije definiše profil saobraćajno infrastrukturnog koridora.

Osnovna namena: Površine saobraćajne infrastrukture namenjene su za objekte i koridore infrastrukture drumskog saobraćaja. Površine saobraćajne infrastrukture – drumski saobraćaj, u okviru koga se izdvajaju kolovoz, trotoari i parkinzi. Prema PUP-u glavnog grada Podgorica planirane su gradske ulice. Gradske ulice su deonice puta u gradu ili naselju sa različitim stepenom infrastrukturne opremljenosti. Zavisno od toga, dele se na glavne, sabirne i pristupne gradske ulice. PUP- om su definisane glavne gradske i sabirne ulice, dok su ostale gradske ulice definisane ovim Planom.


Glavna gradska ulica u profilu ima četiri kolovozne trake, od kojih su po dve za svaki smer, zelene površine sa svake strane kolovoza, biciklističke staze i trotoare sa obe strane kolovoza.

Gradske ulice – sabirne planirane su tako da širina kolovoza bude 6 – 7m, sa dvostranim trotoarima, a gde god je bilo moguće planirane su i zelene površine.

Gradske ulice – pristupne planirane su tako da širina kolovoza bude minimum 5 metara i gde god je moguće planirani su trotoari.

Pešačka staza je javni put koji je propisanom saobraćajnom signalizacijom obeležen i namenjen isključivo za kretanje pešaka. Staze se predviđaju između dve zelene površine, između saobraćajnica i uzvišenja i između saobraćajnica i zgrada. Opravdanost planiranja staza je ako oko 50 pešaka pređe datu putanju u jednom danu. Širina staze je minimum 1,5 m po dužini nagiba maksimalno 12%. Širina staze kombiovana sa saobraćajem je data u karakterističnom poprečnom profilu odgovarajuće saobraćajnice.

Biciklistička staza je izgrađena saobraćajna površina namenjena za saobraćaj bicikla i bicikla sa motorom, koja se proteže duž kolovoza puta i od njega je odvojena i obeležena propisanim saobraćajnim znakom za obeležavanje biciklističke staze. Za stazu između dve zelene površine širina je 1 m/jedna staza, između saobraćajnice i uzvišenja 1,50 m/jedna staza, između saobraćajnice i zgrade 1,75 m/jedna staza. Gabarit biciklističke staze uključuje zaštitnu traku od 25 cm i 50 cm.

Već formiran, odnosno izgrađen sistem primarnih saobraćajnica, kao i smernice koje su date PUP-om u mnogome su predodredile plan saobraćajne mreže predmetnog prostora, ili većinu njenih elemenata. Okosnicu saobraćajne mreže čine postojeće saobraćajnice: Ulica Vojislavljevića (kao uvodno - izvodni pravac na zapadnoj strani područja “Zabjelo 8”) - (put JNA) kojom magistralni put M-18 (E-762) na pravcu Nikšić - Skadar, prolazi kroz gradsko područje. Za razvoj grada, posebno u smislu osiguranja integriteta prostora i kvalitetnog povezivanja sa susednim opštinskim centrima od vitalnog je značaja pretvaranje ovog dela puta u bulevar sa četiri saobraćajne trake. Koncept izgradnje, rekonstrukcije gradskih ulica, odnosno njihove adaptacije – proširenja na četiri trake, ima za cilj da učini komfornijim i bezbednijim postojeće i buduće saobraćajne tokove, užeg i šireg gradskog jezgra, unutar gradske obilaznice. Prioritet se daje samo glavnim, transverzalnim tokovima, koji vežu grad sa gradskom obilaznicom, a preko nje sa svim budućim autoputevima, te magistralnim i regionalnim putnim pravcima, među kojima je i (GU) Zabjelo (kružni tok)–Ulica Vojislavljevića–Radoje Dakic (semafor) – 3,1 km; Glavne gradske ulice i bulevari čine glavne pravce kroz urbano gradsko jezgro, formirajući smislenu i funkcionalnu mrežu saobraćajnica. Glavne gradske ulice sadrže četiri saobraćajne trake. Bulevari sadrže četiri, odnosno šest saobraćajnih traka, a razdvojene su po pravcima zelenim ostrvom. Ulica Vojislavljevića data je sa poprečnim profilom koji se sastoji iz dve kolovozne trake širine po 7m (3.5+3.5) razdvojene pojasom zelenila širine 2m. Sa obe strane uz kolovoz je planiran razdelni pojas zelenila širine 1m, biciklističke staze po 1m i trotoari


širine po 2m. Ukupna planirana regulativa Ulice Vojislavljevića – sa rangom gradske obilaznice je 24.0m, a sve prema Glavnom projektu rekonstrukcije. Nova mini-obilaznica, na relaciji Zlatica–Stari aerodrom–Plantaže–Zabjelo samo delimično i na kratak rok je relaksirala uže gradsko jezgro od osnovnog tranzitnog toka, od severa ka jugu (Zlatica–Golubovci). Međutim, u dugoročnom smislu, ova obilaznica nema takav karakter, već karakter glavne gradske saobraćajnice bulevarskog tipa. Što se tiče urbanističkih parcela koje su vezane direktno na Ulicu Vojislavljevića (budući bulevar), prilazi su im obezbeđeni Planom - preko servisnih ili ostalih sekundarnih saobraćajnica u zaleđu. Servisna saobraćajnica planirana paralelno sa Ul.Vojislavljevića data je sa poprečnim profilom koji se sastoji od kolovoza širine 6m i trotoarima minimalne širine 1m. PUP-om je potvrđena trasa i dat poprečni profil druge primarne saobraćajnice na predmetnom prostoru – Ul.vojvode Ilije Plamenca i kategorisana je kao glavna gradska ulica – bulevar. Planirani poprečni profil bulevara dat je sa dve kolovozne trake širine po 7m (3.5+3.5) razdvojene pojasom zelenila širine 4.5m. Sa obe strane je uz kolovoz planiran razdelni pojas zelenila širine 2m i trotoari sa biciklističkom stazom ukupne širine po 4m. Ukupna planirana regulativa Bulevara vojvode Ilije Plamenca je 30,5m. S obzirom da Ul. vojvode Ilije Plamenca - Ul. 27.marta prolazi kroz zahvate više DUP-ova , preporuka iz kontaktnog plana – DUP-“Stambena zajednica VII-Stara varoš” je: da se pre izrade Glavnog projekta uradi Idejno rešenje celokupne saobraćajnice u kom će se sagledati problemi kroz pojedine DUP-ove i kojim će se preispitati DUP-ovima predložena rešenja, a na osnovu toga da se definiše poprečni profil i trasa saobraćajnice. PUP Podgorice daje mogućnost korekcije profila prilikom izrade projektne dokumentacije u cilju utvrđivanja najracionalnijeg poprečnog profila i ukupnog tehničkog rešenja koje je moguće izvesti na predmetnoj trasi. Takođe, PUP daje mogućnost i promene tipa raskrsnice kroz projektno rešenje ako se nakon analize uslova na terenu i sagledavanja saobraćajnih rešenja u kontaktnim zonama i protoka vozila pokaže da je bolje neko drugo rešenje raskrsnice. Na predloženo Idejno rešenje je neophodo da saglasnost da nadležni opštinski organ pre nego se pristupi izradi Glavnog projekta. Ova preporuka se može u potpunosti odnositi i na ovaj Planski dokument. Ostale gradske ulice, koje ne čine mrežu glavnih gradskih saobraćajnica:

- Gradske ulice – sabirne, planirane su tako da širina kolovoza bude 6 - 7 m, sa dvostranim trotoarima širine 2 - 2,5 m, a gde god su prostorne mogućnosti dozvoljavale, planirane su i zelene površine širine 1,5 m.

- Gradske ulice – pristupne, planirane su tako da širina kolovoza bude 5 - 5,5 m gde god je prostorno moguće planirani su trotoari širine minimum 1,5 m.

Sabirnim ulicama na prostoru obuhvaćenom Planom pripadaju: Ulica Iva Vizina (Ulica br 1), planirana sa poprečnim profilom koji se sastoji iz kolovoza širine 7m, obostranim trotoarima širine 1.5-2m. Ulica Ksenije Cicvarić, planirana sa poprečnim profilom koji se sastoji iz kolovoza širine 6m i obostranim trotoarima širine 2-2.5m. U zoni raskrsnice sa Ulicom Voisavljevića planirana je posebna, treća traka širine 3.5m.


Ulica princeze Ksenije - Profil i trasa ul. Princeze Ksenije preuzet je iz važećeg Plana kao i kontaktnog plana DUP-“Stambena zajednica VII-Stara varoš”. Širina kolovoza je 7.0m, sa obostranom pešačko - biciklističkom stazom ukupne širine 3.5m. U zoni raskrsnice sa Ulicom Voisavljevića planirano je proširenje kolovoza za posebnu saobraćajnu traku i kružna raskrsnica spoljašnjeg radijusa R=25m. Ulica broj 2 – poprečna veza između Ulice Iva Vizina i Ulice princeze Ksenije je većim delom potpuno nova i planirana je sa poprečnim profilom koji se sastoji od kolovoza širine 7m i trotoara sa obe strane širine 2-3m Pristupne ulice koje imaju veći značaj na prostoru Plana su: Ulica broj 3 – poprečna veza kroz obrađivani prostor, planirana sa profilom koji se sastoji od kolovoza širine 5.5m, obostranim trotoarima širine 2m i razdelnim pojasevima između kolovoza i trotoara širine 1.5m. U jednom delu (od Ul. broj. 5 do Ul. Broj 16). Ulica broj 3 planirana je bez razdelnog pojasa između kolovoza i trotoara. Ulica broj 4 –veza južnog dela prostora sa Ulicom Vojislavljevića i Ulicom Ksenije Cicvarić. Planirana sa profilom koji se sastoji od kolovoza širine 6m i obostranim trotoarima širine 1-2m. Ulica broj 5 –novoplanirana saobraćajnica kroz središnji deo prostora koja počinje od Ulice br. 4 i pruža sve do Ulice br. 1 (produžetak Ul. Iva Vizina). Planirana sa profilom koji se sastoji od kolovoza širine 5.5-6m i obostranim trotoarima širine 1.5-2m. Ulica br. 6 – saobraćajnica koja se pruža po postojećoj trasi severnom granicom prostora od Ulice Vojislavljevića do Ulice br. 2. U produžetku je planirana po sasvim novoj trasi, a u obuhvatu DUP-a „Titeks“. Ulica br. 6 data je sa poprečnim profilom koji se sastoji od kolovoza širine 6m i obostranim trotoarima minimalne širine 1.5m. Na delu od Ulice Vojislavljevića do Ulice br 2 predviđeno je i zelenilo u uličnom profilu između kolovoza i trotoara, sa obe strane. Ostale ulice iz mreže sekundarnih saobraćajnica planirane su za proširenje u okviru prostornih mogućnosti, kao kolsko-pešačke saobraćajnice, tako da širina njihovog profila iznosi od 3.5m do 5.5m sa jednostranim trotoatima ili bez njih. Saobraćajnice sa širinom kolovoza do 4.5m predviđene su sa jednosmernim režimom saobraćaja. Prilazi urbanističkim parcelama planirani su sa minimalnom širinom 3.0m. Bitna karakteristika prostora je izrazito ravan teren. Nivelaciona rešenja u tim uslovima i u uslovima spontane izgrađenosti traže mnogo detaljnije podatke kao što su konkretne kote prizemlja postojećih objekata, precizne kote spoljnih saobraćajnica (takođe postojećih) na mestima povezivanja (raskrsnicama) i dr., s obzirom da se ovde ne radi o proveri prostornih mogućnosti u smislu savladavanja visinskih razlika većim podužnim nagibima, nego se radi o izbegavanju nultih nagiba u funkciji gravitacionog odvođenja atmosferskih voda, što je svakako moguće, ali traži pomenutu detaljnost, koja nije moguća na ovom planerskom nivou. Trase novih saobraćajnica su prilagođene terenu, a priključci kotama izvedenih saobraćajnica. Nivelacione kote su date na karakterističnim i ukrsnim tačkama i služe


kao orjentacija prilikom izrade Idejnih i Glavnih projekata, pri čemu su poštovani propisi. Zastori kolskih saobraćajnica planirani su od asfalta, kolsko-pešačke i pešačke staze i trotoari od asfalta, kamena, betona i njihovih elemenata. PUP-om su predloženi poprečni profili koji su usklađeni sa važecim planskim dokumentima. Data je mogucnost korekcije profila prilikom izrade projektne dokumentacije u cilju utvrđivanja najracionalnijeg poprečnog profila i ukupnog tehnickog rješenja koje je moguce izvesti na predmetnoj trasi. Tip raskrsnice može se promijeniti projektnim rješenjem ako se nakon analize uslova na terenu i sagledavanja saobracajnih rješenja u kontaktnim zonama i protoka vozila pokaže da je bolje neko drugo rješenje raskrsnice. Parkiranje na nivou plana rešeno je u skladu sa Prostorno urbanističkim planom glavnog grada - Podgorice, sa namenom prostora, i važećim standardima i normativima tako što je uz pristupne saobraćajnice predloženo javno parkiranje standardnih dimenzija 2.5x5.0m. Veliki deo plana zauzima stanovanje koje i u postojećem stanju rešava parkiranje vozila na svojim parcelama što je osnovni polaz i za planirano stanje. U zonama mešovite namene parkiranje je planirano tako da je za objekte koji imaju pripadajuću parcelu parkiranje organizovano u okviru objekta u suterenskim etažama ili u okviru same parcele. Moguće je organizovati javno parkiranje na opštinskim parcelama uz saobraćajnice ili kao ulično podužno parkiranje u nivou kolovoza. Ovakvi parkinzi namenjeni su prvenstveno za potrebe javnih sadržaja, ali manji broj ovakvih parking mesta može se iskoristiti za potrebe posetilaca pojedinih urbanističkih parcela. Broj parking mesta za buduće objekte je planiran po normativima iz PUP-a Glavnog grada Podgorice. PARKIRANJE I GARAŽIRANJE VOZILA Normativi za parkiranje za osnovne grupe gradskih sadržaja: − stanovanje na 1.000 m2 - 15 pm (lokalni uslovi min. 12, a max. 18 pm) − proizvodnja na 1.000 m2 - 20 pm (6-25 pm) − fakulteti na 1.000 m2 - 30 pm (10-37 pm) − poslovanje na 1.000 m2 - 30 pm (10-40 pm) − trgovina na 1.000 m2 - 60 pm (40-80 pm) − hoteli na 1.000 m2 - 10 pm (5-20 pm) − restorani na 1.000 m2 - 120 pm (40-200 pm) − za sportske dvorane na 100 posjetilaca - 25 pm Normativi prikazuju da su potrebe za parkiranjem 500 PA/1000 st1 Ovim planom je ostvareno ukupno 123 javnih parking mesta na izdvojenim parkinzima i uz pristupne saobraćajnice. Situaciono rešenje Geometriju saobraćajnica raditi na osnovu grafičkog priloga gde su dati svi elementi za obeležavanje: radijusi krivina, radijusi na raskrsnicama i poprečni profili, osim koordinata ukrsnih tačaka i temena, koje će biti priložene u fazi Predloga Plana. Saobraćajnice primarne mreže projektovatovane za računsku brzinu Vr = 60km/h (40km/h). Pristupne ulice projektovati za Vr =30km/h (20km/h) sa minimalnom širinom


5.0m (3.5m). Sve pristupne ulice širine 5.0m koji su duže od 100m planirati obavezno sa okretnicom. Za jednu urbanističku parcelu moguće je ostvariti samo jedan priključak preko planiranih saobraćajnica, osim glavnih gradskih saobraćajnica sa kojih se direktni priključci isključuju. Novih priključaka u smislu prilaza novim, neizgrađenim UP duž glavnih gradskih saobraćajnica nema. Prilaze ostalim urbanističkim parcelama projektovati sa min.širinom 3.0m za dužine do 45m a 3.5m za dužine do 75m. Pešački prilazi parcelama su obavezni. Prilikom izrade glavnih projekata saobraćajnica sastavni deo je i projekat saobraćajne signalizacije i saobraćajno - tehničke opreme. Vertikalno rešenje – niveletu saobraćajnica raditi na osnovu visinskih kota koje su date u grafičkom prilogu a služe kao orijentacija pri izradi glavnih projekata. Zato je potrebno za novoprojektovane saobraćajnice gde duž njih nema izgrađenih objekata a predviđeni su planom, prvo uraditi glavne projekte ulica a zatim tačnije odrediti kote niveleta koje su u planu takođe date orijentaciono. Na delovima gde nema dovoljno visinskih kota potrebno je pre izrade glavnih projekata snimiti teren i projektovati niveletu. - Vertikalna zaobljenja nivelete izvesti u zavisnosti od ranga saobraćajnice, odnosno

računske brzine. - Nivelacione elemente smatrati orijentacionim, a pri njihovom utvrđivanju (na nivou

izvođačkih projekata) izbegavati primenu nultih nagiba, odnosno obezbediti gravitaciono odvođenje atmosferskih voda.

- Nivelaciju novih pešačkih i biciklistikih površina izvesti na istoj nivelacionoj koti sa

potrebom zadovoljavanja efikasnog odvodnjavanja atmosferskih voda.

- Odvodnjavanje atmosferskih voda izvršiti putem slivnika i cevovoda do kanalizacije, a izbor slivnika uskladiti sa obradom površine na kojoj se nalazi (kolovoz ili pešačka staza).

- Saobraćajnice sekundarne mreže projektovati sa poprečnim nagibima kolovoza i

trotoara ip=2%(2.5%). Rampe za ulazak u garaže ispod objekata projektovati sa maksimalnim podužnim nagibom 12%, a maksimalno 15% kada su rampe pokrivene.

- Kolovoznu konstrukciju za sve saobraćajnice sračunati na osnovu ranga

saobraćajnice, odnosno pretpostavljenog saobraćajnog opterećenja za period od 20 god. i geološko-geomehaničkog elaborata iz kojeg se vidi nosivost posteljice prirodnog terena.

Kolovoz kod svih saobraćajnica izvesti sa zastorom od asfalta. - Oivičenje kolovoza raditi od betonskih ivičnjaka 20/24cm a na mestima prilaza

urbanističkim parcelama koristiti oborene ivičnjake 18/24cm. Na pešačkim prelazima oivičenja raditi od upuštenih (oborenih) ivičnjaka ili bez oivičenja i rampama po propisima za hendikepirana lica.


- Ostale javne površine namenjene pešačkim kretanjima i eventualno kolskom saobraćaju obraditi sa popločanjem od prirodnih kamenih ploča ili nekog drugog prirodnog materijala. Pored toga na javnim površinama u funciji saobraćaja (na proširenjima ili kolsko-pešačkim površinama) moguće je izvesti kombinacije uličnog zelenila koje pri tom ne bi ugrožavalo preglednost odnosno bezbednost saobraćaja.

- Površinsku obradu biciklističkih staza izvesti u drugačijoj boji od pešačkih radi

optičke diferencijacije zastora pojedinih funkcionalnih elemenata poprečnih profila čime bi se i optički sugerisala namena određene površine.

Parkinge raditi sa zastorom od betonskih elemenata ili betona a oivičenja od betonskih ivičnjaka 18/24cm ili 20/24cm. Obrada otvorenih parkinga treba da je takva, da omogući maksimalno ozelenjavanje. Koristiti po mogućnosti zastor od prefabrikovanih elemenata (beton-trava), i uz ili između parkinga (poželjno na svaka tri parking mesta) zasaditi drveće, uvek kada uslovi terena dopuštaju. Prilikom projektovanja i izgradnje garaže, pridržavati se pravilnika o tehničkim zahtevima za zaštitu garaža za putničke automobile od požara i eksplozija. Pri određivanju lokacija za kontejnerske boksove mora se voditi računa da iste ne narušavaju vodotoke i prostor za njihovo održavanje, putne pravce, pešačke staze, da budu na propisnoj udaljenosti od objekata poput trafo stanica, vodovodnih i kanalizacionih pumpnih stanica i dr. Kontejnerske boksove raditi kao betonskom opekom zidana 3 zida.Zidovi treba da su povezani tako da imaju oblik ćiriličnog slova «П» širine 1,4m, visine 1,5m i dužine prilagođene broju kontejnera za određenu lokaciju(za jedan kontejner predviđena je širina 1,6m što znači da bi kontejnerski boks sa 5 kontejnera bio dužine 8m). Na ovaj način će dimenzije kontejnerskog boksa biti prilagođene dimenzijama kontejnera rađenih u skladu sa standardima. Pored navedenog tehničkog rešenja kontejnerskog boksa, prostor oko boksa potrebno je, gde god je to moguće oplemeniti zelenilom: zimzelene puzavice poput bršljana (Hedera helix L.) ili zimzelena živa ograda poput: pitasfora (Pittosporum tobira). - Obavezno uraditi kvalitetnu rasvetu svih saobraćajnica i saobraćajnih površina. - Zbog ekstremnih insolacionih uslova, ulično zelenilo i zelenilo na parkinzima

rasporediti tako da su u senci pešačke i biciklističke staze kao i parkirališta u periodu dana kada je sunce najjače.

- Pre izvođenja saobraćajnica izvesti sve potrebne ulične instalacije koje su predviđene planom a nalaze se u poprečnom profilu. Glavni projekti uličnih instalacija su posebni elaborati a rade se na osnovu uslova od JKP i ovog plana.

Napomena: Prilikom izrade Glavnih projekata planiranih ulica, parkinga i pešačkih staza, može doći do izvesnih korekcija u odnosu na zadate parametre u planu u cilju uklapanja u postojeće stanje i radi iznalaženja najboljih saobraćajnih rešenja. Parkiranje i garažiranje putničkih vozila u okviru javnih parking površina rešiti prema grafičkom prilogu gde su obeležena sva parking mesta za upravno parkiranje, dimenzija 2.5/5m i podužno parkiranje dimenzija 5.5x2.5m. U okviru posebnih urbanističkih parcela gde je predviđena mešovita namena ili stanovanje srednje gustine, rešiti parkiranje u pripadajućim parcelama, sa preporukom da se za sve


stambeno-poslovne objekte iznad 500m2 parkiranje reši izgradnjom garaža u suterenu objekta. Podrazumeva se da za garažiranje u suterenima objekata treba predvideti rampe. Parkiranje se može organizovati na parcelama uz saobraćajnice kao ulično- podužno ili upravno parkiranje u nivou kolovoza. Ovakvi parkinzi moraju zadovoljavati prvenstveno potrebe javnih sadržaja. Parkiranje u okviru plana treba da zadovolje sledeće normative i to: − stanovanje na 1.000 m2 - 15 pm (lokalni uslovi min. 12, a max. 18 pm) − proizvodnja na 1.000 m2 - 20 pm (6-25 pm) − fakulteti na 1.000 m2 - 30 pm (10-37 pm) − poslovanje na 1.000 m2 - 30 pm (10-40 pm) − trgovina na 1.000 m2 - 60 pm (40-80 pm) − hoteli na 1.000 m2 - 10 pm (5-20 pm) − restorani na 1.000 m2 - 120 pm (40-200 pm) − za sportske dvorane na 100 posjetilaca - 25 pm Normativi prikazuju da su potrebe za parkiranjem 500 PA/1000 st1 Najmanje 5% parking mesta nameniti licima sa posebnim potrebama (u skladu sa važećim pravilnikom).

Biciklistički saobraćaj

Prostornim planom planirana je mreža biciklističkih staza uz gradske saobraćajnice. Formiran je prsten biciklističkih staza, uz prsten gradskih obilaznica, koji povezuje sve delove Podgorice. Formiranje infrastrukture za biciklistički saobraćaj je potreba koja će biti sve aktuelnija. Na svim gradskim saobraćajnicama koje se rekonstruišu – proširuju na 4 trake i onima koje se planiraju kao novi putni pravci, treba projektovati i biciklističke staze. Na ostaloj saobraćajnoj mreži, koja se ne može ili neće rekonstruisati, treba ispitati mogućnost obeležavanja biciklističkih staza na postojećim trotoarima ili biciklističkih traka.

U okviru obrađivanog prostora je predviđena posebna staza za bicikliste uz Bulevar vojvode Ilije Plamenca, duž strane koja tangira DUP Zabjelo 8. Biciklistički saobraćaj predložen je i u profilu Bulevara Vojislavljevića, kao i u profilu Ulice princeze Ksenije, a dozvoljen je i na saobraćajnicama sekundarne mreže i svim trotoarima širim od 2m.

Gradski prevoz Efikasna interna gradska komunikacija, grada i prigradskih naselja, kao i komunikacija sa područjima gradskih opština je izuzetno važna komponenta egzistencije na ovom prostoru. Budući razvoj urbanizovanog prostora Glavnog grada odvijaće se integralno sa razvojem javnog gradskog prevoza. Linije javnog autobuskog saobraćaja (Masline-Zabjelo, br. 1 i br. 10A) vezane su za Ulicu vojvode Ilije Plamenca i Ulicu Vojislavljevića. U zoni zahvata, na deonici budućeg bulevara - ulice vojvode Ilije Plamenca (u dužini oko 400m) nema postojećih niti planiranih autobuskih stajališta, ali su predviđena neposredno iza raskrsnice sa Ulicom princeze Ksenije. (DUP “Stambena zajednica VII-Stara varoš”). U Ulici Vojislavljevića (budući bulevar) planirana su autobuska stajališta sa obe strane bulevara, na potezu između raskrsnice sa Ulicom br. 6 i Ulicom Ksenije Cicvarić. Kao i na deonici između Ulice Ksenije Cicvarić i Ulice Princeze Ksenije.


Pešačke komunikacije

Detaljni urbanistički plan definiše pešačke zone uz glavne gradske ulice i bulevare, povezujući tako urbane celine. Postojeće pešačke površine su integrisane u jedan povezan i smislen sistem korespondirajući kvalitetnije sa zonama uz ulice i bulevare.

Sva pešačka kretanja na području DUP-a odvijaju se danas uglavnom, uskim pešačkim stazama, kolovozom postojećih saobraćajnica, čak i većim delom, uz gradsku magistralu (Ulicu Vojislavljevića). Da bi se rešio problem ugrožene bezbednosti pešaka, planom je predviđena izgradnja trotora uz sve saobraćajnice gde god su postojale realne prostorne mogućnosti. Postojeće pešačke staze, trotoari i kolsko-pešačke komunikacije čine jedinstvenu mrežu pešačkih komunikacija koje će zadovoljiti potrebe stanovništva za ovim vidom kretanja.

- Objekti elektroenergetske infrastrukture – IOE Urbanističke parcele: Zona A: UP A3.4, UP A5.2 Zona B: UP B1.7, UP B2.3, UP B3.5, UP B4.3 Zona C: UP C5.5 Zona D: UP D3.4 Zona E: UP E4.3, UP E6.5 Zona F: UP F2.49, UP F5.14 Zona G: UP G1.2, UP G2.8 Zona H: UP H1.5, UP H2.48, UP H2.60, UP H3.9, UP H3.22


Osnovna namena objekta: Površine ostale i komunalne infrastrukture i objekata – objekti elektroenergetske infrastrukture (trafo stanice). Vrste, tip i glavne tehnološke celine objekta:

- Objekte postavljati kao slobodnostojeće. Spratnost objekta:

- Maksimalna spratnost objekta P Maksimalni dozvoljeni kapaciteti objekta:

- Snage planiranih TS10/0,4kV date na osnovu procijnjenih vršnih snaga, a definitivne snage će se odrediti nakon izrade glavnih projekta.

- Prilikom projektovanja trafostanice voditi računa da se može ukoliko se ukaže potreba za povećanom potrošnjom i faznom izgradnjom u novim trafostanicama transformator snage 630kVA zamijeniti trasformatorom od 1000kVA, i da se u trafostanicama sa jednim transformatorom može ugraditi još jedan transformator.


- Operator distributivnog sistema pratiće dinamiku izgradnje objekata Plana i u skladu s tim izdavaće tehničke uslove za izradu dokumentacije novih trafostanica. Izgradnja novih trafostanica TS 10/0,4 kV sa dva predvidjena transformatora će se izvoditi fazno u skladu sa potrebama povećanja konzuma , a maksimalno do njihove projektovane snage.

Situacioni plan sa granicama urbanističke parcele (odnos prema susednim parcelama):


- Minimalna udaljenost od susedne parcele za slobodnostojeće objekte je 1m. - Položaj trafo stanica je izabran kako prema potrošačima tako i prema

mogućem mestu na osnovu urbanističkih rešenja. Pri izboru lokacije vodilo se računa da:

- trafo stanice budu što bliže težištu opterećenja - priključni vodovi visokog i niskog napona budu što kraći, a njihov rasplet što jednostavniji

- da do trafostanica postoji lak prilaz radi montaže građevinskog dela, energetskih transformatora i ostale opreme

Uslovi za pejzažno oblikovanje lokacije: Zelenilo infrastrukture Ova kategorija zelenih površina u direktnoj je zavisnosti od organizacije parcele i objekta na parceli, kao i preostale slobodne površine koja se najčešće uređuje kao travna površina. Ovo su namene gde nije preporučljivo saditi krupne drvenaste i žbunaste vrste zbog opterećenosti podzemnom infrastrukturom. Na prostoru obuhvaćenim planom zelenilo infrastrukture javlja se u okviru objekata elektroenergetske infrastrukture. Osnovni uslov je da zelenilo svojim korenovim sistemom ili krošnjom ne ometa normalno funkcionisanje navedenih infrastrukturnih objekata. Mesto i način priključenja objekta na gradsku saobraćajnicu ili javni put: Za sve trafo stanice obezbediti kamionski pristup, najmanje širine 3m. Mesto, način i uslovi priključenja objekta na elektro infrastrukturnu mrežu: Način priključenja nove trafo stanice predviđeno je podzemno, polaganjem 10kV – nih kablova. Detaljnije će biti predviđen u tehničkim uslovima za izradu ove trafo stanice a koje će izdati nadležno elektrodistributivno preduzeće. Infrastruktura za koju se izdaju UTU

Elektroenergetska infrastruktura


Telekomunikaciona infrastruktura Hidrotehnička infrastruktura

- Elektroenergetska infrastruktura Mreža 10kV: Mreža srednjeg napona 10kV se izvodi podzemnim jednožilnim kablovima XHE 49E, 240mm² sa stepenom izolacije 12/20kV. Dozvoljena je izmjena ovih kablova uz saglasnost Operatora distributivnog sistema. Svi planirani 10 kV kablovi se polažu u zemlju, najvećim dijelom u zemljanom pojasu kako je dato na crtežu, a na dubini 1 m. Ispod ulice kablove uvući u betonske kablovice. Međusobno minimalno rastojanju izmedju kablova treba da bude najmanje 7 cm, zbog povećanja korekcionog faktora. Trafo stanice 10/0.4kV/kV: Tehničku dokumentaciju za izgradnju trafostanica 10/0,4 kV uraditi u skladu sa tehničkim uslovima Operatora distributivnog sistema. Trafostanica je montažno-betonska sa srednjenaponskim postrojenjem u SF6 tehnologiji sa stepenom izolacije 24 kV.U posebnom slucaju trafostanica se može ugraditi i u objekat. Trafostanica treba da bude bar jedan put prolazna na strani srednjeg napona.

Trafostanica ce se izvoditi za snage 630 kVA, 2 x 630 kVA I 2x1.000kVA.

Primarni namotaj transformatora 10 kV treba da bude prespojiv na napon 20 kV.

Srednjenaponska oprema STS treba biti sa stepenom izolacije 24 kV.

Primarni namotaj transformatora 10 kV treba da bude prespojiv na napon 20 kV . Koridor DV 35kV TS 220/110/35 kV Podgorica 1 – TS 35/10 kV Ljubović i koridor DV 10kV ”Aluminiski kombinat”-35/10kV ”Ljubović” prolazi preko pojedinih urbanističkih parcela, stoga treba voditi računa o sledećem: Pri izgradnji objekata pridržavati se propisa o minimalnom rastojanju od vodova pod

naponom svih naponskih nivoa prema važećem Pravilniku o tehničkim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova napona od 1kV do 400kV (»Službeni list SFRJ«, broj 65/88 i »Službeni list SRJ«, broj 18/92), a koji govori o minimalnoj siguronosnoj horizontalnoj udaljenosti i siguronosnoj visini objekata od vodova pod naponom.


Ukoliko se iz nekih opravdanih razloga mora graditi na označenim parcelama u

koridoru DV35kV,ili u vremenu do ukidanja dijela dalekovoda 10kV, u koridorima 10kV dalekovoda potrebno je prije početka izgradnje pribaviti saglasnost od nadležnog javnog preduzeća, na elaborat koji treba da uradi ovlašćena projektantska organizacija za takve poslove prema važećem Pravilniku o tehničkim normativima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova napona od 1kV do 400kV (»Službeni list SFRJ«, broj 65/88 i »Službeni list SRJ«, broj 18/92),.

Prema PUP Podgorice planirana se demontaža DV 35 kV TS 220/110/35 kV Podgorica 1 – TS 35/10 kV Ljubovic, nakon ostvarenja 35kV kablovske veze TS 220/110/35kV Podgorica1 – TS 35/10kV Gornja Zeta I demontaža DV 35 kV TS 220/110/35 kV Podgorica 1 – TS 35/10 kV Gornja Zeta. Planom elektroenergetike planirano je da se kablira dio dalekovoda 10kV Aluminijski –Ljubović u zahvatu plana. Kabliranjem dijela navedenog dalekovoda oslobađaju se značajne površine građevinskog i drugog zemljišta, a zadržavanjem postojećeg dalekovoda planirani objekti se mogu graditi samo van zaštitnog koridora Ovim planskim dokumentom predviđa se demontaža DV 10kV ”Aluminiski kombinat”-35/10kV ”Ljubović” I napajanje planiranih trafostanica sa TS 110/10kV Podgorica 5.

Za realizaciju plana razvoja visokonaponske mreže u okviru zone DUP-a potrebno je izvesti veze prema priloženim planovima elektroenergetike. Predloženim planom razvoja 10kV mreže planirane TS10/0,4kV su uključene u postojeći sistem napajanja – koncept otvorenih prstenova uz njihovo kablovsko izvođjenje sa napajanjem iz glavnog čvorišta TS 110/10kV Podgorica 5. Obzirom na broj trafostanica i planiranim vezama pogonsko stanje bi pratilo realizaciju objekata iz plana, tj. prilagođjavalo, u zavisnosti od vršne snage prenosnoj moći predviđenih kablova. Na posebnom prilogu urbanističkog plana su takodje prikazane lokacije planiranih TS10/0,4kV kao i planirane trase 10kV kablovske mreže. Mreža srednjeg napona 10kV se izvodi podzemnim jednožilnim kablovima XHE 49E, 240mm² sa stepenom izolacije 12/20kV. Dozvoljena je izmjena ovih kablova uz saglasnost Operatora distributivnog sistema. Svi planirani 10 kV kablovi se polažu u zemlju, najvećim dijelom u zemljanom pojasu kako je dato na crtežu, a na dubini 1 m. Ispod ulice kablove uvući u betonske kablovice. Međusobno minimalno rastojanju izmedju kablova treba da bude najmanje 7 cm, zbog povećanja korekcionog faktora.


NAPOMENA: Ukoliko se ukaže potreba, dozvoljeno je, uz saglasnost Operatora distributivnog sistema, poprečno povezati neke od postojećih trafostanica sa susjednih zahvata sa trafostanicama iz komleksa obrađenog ovim DUP-om. Mreža niskog napona: Postojeću niskonaponsku kablovsku mrežu zadržati, a nova rješenja ostvariti sa kablovskim vodovima koji mogu biti i aluminijski, četvorožlni sa PVC izolacijom i PVC plaštom, odgovarajućeg presjeka, tipa PP00 ili slično, u skladu sa preporukama ED Podgorica. Javno osvjetljenje: Glavnu saobraćajnicu osvijetliti sa natrijumovim sijalicama visokog pritiska, na stubovima 10-12 m. Broj stubova, odnosno snagu izabrati na osnovu fotometrijskog proračuna. Unutrašnje poprečne ulice, pješačke staze kao i parking prostore osvijetliti takođe sa natrimovim sijalicama na kandelabrima visine do 4 m. Svaki stub treba opremiti sa priključnim ormarićem tipa ulaz-izlaz sa odgovarajucim osiguračem za svjetiljku. 1. Napajanje rasvjete riješiti sa ormara javne rasvjete koji se napaja sa NN polja u trafostanicama, a upravljanje istom sa fotoreleom ili uklopnim satom.

2. Polaganje kablova se vrši na 0,45 m od ivičnjaka na dubini od 0,8 m. U isti rov sa kablom se polaze i traka za uzemljenje stubova.

Javnu rasvjetu u zahvatu plana predvidjeti u skladu sa Preporukama za projektovanje, izvođenje i održavanje rasvjete na području Glavnog grada, mart 2016.godine. ZAŠTITNE MERE Zaštita niskog napona Mrežu niskog napona treba štititi od struje kratkog spoja sa NN visokonaponskim osiguračima, ugrađenim u NN polju, pripadajuće TS 10/0,4 kV. U priključnim kablovskim ormarićima zaštititi ogranke za objekte odgovarajućim osiguračima. Zaštita TS 10/0,4 kV U TS 10/0,4 kV za zaštitu transformatora predviđen je Buhole rele. Za zaštitu od kvarova između 10 kV i 0,4 kV služe primarni prekostrujni releji, kao i niskonaponski prekidači sa termičkom i prekostrujnom zaštitom. Zaštita od visokog napona dodira Kao zaštita od visokog napona dodira, predviđaju se uzemljenja svih objekata elektroenergetskog kompleksa, tako da se dobije sistem zajedničkog uzemljivača i da se pri tom postigne jedan od sistema zastite (TN - C-S ili TN - S), a uz uslove Operatora distributivnog sistema.


Prilikom izrade uzemljenja voditi računa da napon dodira ni na jednom mjestu ne smije preći vrijednost 50 V. Zaštita mreže visokog napona Pitanje zaštite mreže VN treba riješiti u sklopu čitave mreže 10 kV na području Podgorice, a posebno u pogledu kapacitivnih struja, zbog velike dužine 10 kV kablovske mreže.

- Telekomunikaciona infrastruktura Jedan od ciljeva predmetnog planskog dokumenta je planiranje i praćenje elektronske komunikacione infrastrukture koja će zadovoljiti zahteve više operatera elektronskih komunikacija, koji će građanima ponuditi kvalitetne savremene elektronske komunikacione usluge po ekonomski povoljnim uslovima kao i potrebe organa lokalne samouprave ovog planskog akta. U svim planskim aktima će se implementirati nova tehnika i tehnologija, a liberalizacija tržišta i konkurencija u sektoru elektronskih komunikacija doprineće bržem razvoju elektronskih komunikacija, povećanju broja servisa, njihovoj ekonomskoj i geografskoj dostupnosti, boljem i većem informisanju. Pri gradnji novih infrastrukturnih objekata posebnu pažnju posvetiti zaštiti postojeće elektronske komunikacione infrastrukture. Planom se obezbeđuju koridori za telekomunikacionu kablovsku kanalizaciju i polaganje telekomunikacionih kablova duž svih postojećih i budućih saobraćajnica. Sistem elektronske komunikacije je jedan od najvažnijih infrastrukturnih sistema od koga zavisi funkcionisanje životnih aktivnosti u naseljima a veoma je važan za turistička područja koji jednim delom pripadaju ovom planu. Planom se predvi|a da se razvoj telekomunikacija ići u pravcu digitalizacije i integrisanja mreže. Samim tim da se ostvari integracija mreže u univerzalnu digitalnu mrežu sa integrisanim službama (ISDN) koja sa primenom novih kablova sa optičkim vlaknima omogućava nove usluge (videofonija,kablovska televizija, stereofonski radio kanali, i mnoge druge usluge i sl.). Ovim planom predmetnu lokaciju obuhvatiti u izgradnju posebnog tzv "Opštinskog teleinformacionog sistema" koji treba da bude osnovna podrška razvoju elektronske uprave. Ovaj sistem treba da poveže sedište opštine sa svim lokacijama i organizacijama od bitnog interesa za opštinsku upravu kao što su: komunalna preduzeća, MUP, katastar, telekomunikacioni operateri, turistički operateri, video nadzor, telemetriske tačke zdravstvene ustanove i sl. Da bi se ostvario razvoj ove mreže potrebna je pravilna i savremena izgradnja elektronsko komunikaciona infrastruktura i povezivanje svih centara kablovima sa optičkim vlaknom. Shodno strategiji razvoja informacionog društva od 2012-2016 godine u narednom periodu prioritet je razvoj širokopojasne pristupne mreže. Nova telekomunikaciona kanalizacija: Na predmetnoj lokaciji predviđeno je stanovanje kako individualno tako i delom kolektivno, školstvo i vrtić. Da bi se pomenuti objekti priključili na TK infrastrukturu predviđena je izgradnja nove TK kanalizacije koja se sastoji od četri PVC cevi prečnika 110mm i odgovarajućeg broja TK okna. Unutrašnju telekomunikacionu instalaciju


izvoditi u svemu prema Uputstvu o izradi telefonskih instalacija i uvoda - ZJPTT i važećih propisa i standarda iz ove oblasti. Spoljni priključni kablovi kao i veza sa postojećom najbližom telekomunikacionom infrastrukturom biće data posebnim uslovima Preduzeća CG Telekom. Na mestima gde se TK kablovska kanalizacija izvodi u kolovozu ili u parking prostoru izvesti ojačavanja TK kanalizacije. Poklopci za TK okna su uglavnom laki sem na mestima gde je potrebno postaviti TK okno a da preko njega prolazi saobraćajnica ili parking gde se mora TK okno izvesti sa teškim poklopcem. TK kablovsku kanalizaciju izraditi u predhodno iskopanom rovu. Sve građevinske radove izvoditi u skladu sa važećim propisima i standardima iz ove oblasti. Elektronska komunikacionu kablovsku kanalizaciju predviđena je za polaganje gde god je to moguće sa jedne strane saobraćajnice suprotno od trase namenjene za polaganje energetskih kablova. Elektronsku komunikacionu instalaciju izvoditi u svemu prema Uputstvu o izradi telefonskih instalacija i uvoda - ZJPTT i važećh propisa i standarda iz ove oblasti. Spoljni priključni kablovi kao i veza sa postojećom najbližom elektronsko komunikacionom infrastrukturom biće data posebnim uslovima Preduzeća CG Telekom. Na mestima gde se elektronska komunikaciona kablovska kanalizacija izvodi u kolovozu ili u parking prostoru izvesti ojačavanja kanalizacije. Poklopci za TK okna su uglavnom laki sem na mestima gde je potrebno postaviti TK okno a da preko njega prolazi saobraćajnica ili parking gde se mora TK okno izvesti sa teškim poklopcem. Trasu planirane elektronske komunikacione kanalizacije potrebno je, gde god je to moguće , uklopiti u buduće trotoare ulica i zelene površine , jer bi se u slučaju da se tk okna rade u trasi saobraćajnice ili parking prostora, morali ugraditi teški tk poklopci sa ramom i u skladu sa tim uraditi i ojačanje tk okana, što bi bilo neekonomično. Elektronsko komunikacionu kablovsku kanalizaciju izraditi u predhodno iskopanom rovu. Sve građevinske radove izvoditi u skladu sa važećim propisima i standardima iz ove oblasti. Kablovsku kanalizaciju treba predvideti do novih TK koncentracionih ormana ili do samostojećih telekomunikacionih koncentracionih ormana od kojih se podzemnim TK kablom priključuju novi objekati. Kućna tk kanalizacija: Za priključenje novih individualnih objekata predviđa se postavljanje stubića-priključne kutije postavljene na fasadi objekta. Priključenje novih objekata na TK mrežu izvoditi isključivo prema uslovima preduzeća "Crnogorski Telekom" u kojima će tačno biti definisano mesto i način priključenja objekta. Kroz kablovsku kanalizaciju obezbediti mogućnost priključenja objekta i sa optičkim kablom odnosno ovim planom se predviđa gde god je moguće privodnu instalaciju izvesti optičkim kablom. Kućnu telekomunikacionu instalaciju u kolektivnim i većim individualnim objektima treba izvoditi u tipskim ormarićima ITO LI , lociranim u ulazu u objekte na propisanoj visini ili u samostojećim izvodnim ormarićima za područja individualne stambene gradnje. U prvom slučaju, na isti način izvesti i ormarić za koncentraciju instalacije za potrebe kablovske distribucije TV signala, sa opremom za pojačavanje TV signala. Kućnu instalaciju izvesti UTP/FTP kablovima u odgovarajućim PVC cevima a broj telefonskih priključnica biće određen od strane nadležne organizacije za


telekomunikacije, a predlog projektanta ovog plana je najmanje dve telefonske priključnice u stambenim jedinicama a najmanje 4 u poslovnim prostorima. Jednu PVC cev u elektronskoj komunikacionoj kanalizaciji treba predvideti za potrebe kablovske televizije i u skladu sa propisima uraditi kućnu instalacija. Kroz projektovanu tk pristupnu mrežu, kroz PVC cevi će se provući uvlačni tk kablovi tipa TK 59GM odgovarajućeg kapaciteta , koji će sa tk centralom povezati sve sadašnje i planirane objekte na području koje je predmet ovog posmatranja. Planom je predviđeno da se trasa telekomunikacionih instalacija gradi sa jedne strane saobraćajnica u trotoaru ili mekom terenu dok se sa druge strane saobraćajnica predviđa polaganje energetskih visokonaponskih i niskonaponskih kablova gde god je to moguće, a TK okna grade u istom ili na parking prostoru Ukoliko se trasa ove instalacije vodi paralelno ili ukršta sa drugim instalacijama (vodovod, elektroenergetska...) treba ostvariti propisana rastojanja a dinamiku izgradnje vremenski uskladiti. Za pojedinačna priključenja objekata na telekomunikacionu mrežu satavni deo biće i uslovi nadležnog preduzeća za telekomunikacije “Telekom CG”. Na predmetnom prostoru postojeće elektronsko komunikacione kablove koji se nalaze u zemlji postaviti u novoplaniranu kablovsku kanalizaciju. Na lokaciji se planira da se celokupna podzemna TK mreža postavi kroz kablovsku kanalizaciju. Korisnici telekomunikacionih usluga na ovom području su priključeni na ATC EAR Zabjelo. Potrebno je izvršiti proširenje postojeće centrale ili izgraditi jedan novi istureni pretplatnički stepen. U ovom planu se planira i izgradnja zalazaka elektronske komunikacione kanalizacije u pojedine zone unutar posmatranog područja , koji će poslužiti , u zavisnosti od planiranih sadržaja, za efikasnije i lakše nalaženje tehničkih rešenja za buduće korisnike iz ovog područja. U svim navedenim detaljima biće potrebno planirati i kablovska tk okna, u skladu sa planiranim objektima u zoni obuhvata . Obaveza investitora svih planiranih objekata u pojedinim zonama jeste da u skladu sa urađenim urbanističkim projektima , a koji će sadržati i uslove koje izdaje TELEKOM CG, tj nadležni TK Centar, od postojećih i planiranih tk okana, Projektima za pojedinačne objekte u zoni obuhvata, definišu plan i način priključenja svakog pojedinačnog objekta. Kablovsku kanalizaciju pojedinačnim projektima treba predvidjeti do samih objekata. U slučaju da se trasa elektronsko komunikacione kanalizacije poklapa sa trasama vodovodnih i elektro instalacija potrebno je poštovati propisana rastojanja, a dinamiku izgradnje vremenski uskladiti. U objektima izvesti kućnu instalaciju prema važećim pravilnicima za ovu vrstu radova i predvideti kapacitete koji omogućavaju dalju modernizaciju elektronskih komunikacionih mreža (FTTX tehnologija). Do svih značajnih objekata postaviti kablovsku kanalizaciju od dve PVC cevi 110mm i od PE cevi 40mm. U kablovsku kanalizaciju uvesti optičke kablove do većih objekata odnosno do ugostiteljskih objekata sa smeštajnim kapacitetima. Unutar objekata kabliranje predvideti optičkim ili UTP(FTP) kablovima.


Pri određivanja položaja baznih stanica voditi računa o njenom ambijentalnom i pejzažnom ukljapanju, izbeći njihovo lociranje na javnim zelenim površinama u središtu naselja, izravno na obali ili vizirima sa jezera, na istaknutim reljefnim tačkama koje predstavljaju panoramsku vrednost itd. Potrebno je pri usaglašavanju lokacije baznih stanica a imajući u vidu da bazne stanice svojim radom ne zagađuje životno i tehničko okruženje, niti na bilo koji način zagđuju vazduh, vodu i zemlju ali da može doći do pojave nedozvoljenog nivoa elektromagnetnog zračenja pridržavati se Zakona o životnoj sredini "Sl.list RCG" br.12/96 i 55/00), Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu("Sl.list RCG" broj 80/05) i Pravilnika o najvećem dozvoljenim snagama zračenja radijskih stanica u gradovima i naseljima gradskog obeležja-Agencije radio difuziju RCG. Gradnja, rekonstrukcija i zamena elektronskih komunikacionih sistema mora se izvoditi po najvišim tehnološkim,ekonomskim i ekološkim kriterijumima. Pri gradnji objekata kao i infrastrukture neposredno uz objekte elektronske komunikacije ili pri gradnji objekata i infrastrukture za potrebe elektronske komunikacije potrebno je u svemu se pridržavati Pravilnika o načinu određivanja elemenata elektronskih komunikacionih mreža i pripadajuće infrastrukture, širine zaštitnih zona i vrste radio koridora, u čijoj zoni nije dopuštena gradnja drugih objekata("Službeni list CG", broj 83/2009 od 18.12.2009.godine). Mreža mobilne infrastrukture: Za prostor koji je predmet ovog plana postojeće bazne stanice pružaju potrebne signale mobilne telefonije i na taj način pokrivaju signalom predmetni prostor. Usluge mobilne elektronske komunikacije na teritoriji grada Podgorice a samim tim i na prostoru koji obrađuje ovaj plan, pružaju tri operatera i to:

- Kao što je naznačena mobilna telefonska mreža, odnosno usluge mobilne telefonije odvijaju se u okviru preduzeća Crnogorski Telekom koji ima svoje radio bazne stanice preko kojih se ostvaruje usluga mobilne telefonije.

- Drugi operater mobilne telefonije Telenor ima svoje radio bazne stanice. - Treći operater mobilne telefonije MTEL takođe ima svoje radio bazne stanice

Pored baznih stanica pomenuta preduzeća koja pružaju usluge mobilne telefonije imaju i antenske stubove i lokacije stubova i baznih stanica naznačeni su u donjim tabelama.

Lokacija Geografska dužina

Geografska širina

Gornja Gorica 019°13'16.40"E 42°25'43.80"N Podgorica (Glavna stanica)

019°16'09.40"E

42°26'00.60"N

Sjenica 019°19'25.40"E 42°27'48.00"N Velja Gora 019°04'31.90"E 42°24'50.00"N


Aerodgom Podgorica 019°14'44.39"E 42°22'07.50"N Anteševac 019°26'20.33"E 42°36'45.60"N Bezjovo (Kuči) 019°25'33.58"E 42°30'19.53"N Bioče 019°22'10.83"E 42°31'37.84"N Blok V 019°14'49.98"E 42°26'49.25"N Bobija 019°08'19.79"E 42°20'28.49"N Brodvej 019°16'30.94"E 42°26'29.42"N CB Podgorica 019°15'27.11"E 42°26'48.65"N Cijevna 019°13'27.17"E 42°22'9.31"N Delta City (indoor) Dinoša 019°19'39.36"E 42°24'53.00"N Donja Gorica 019°13'21.64"E 42°25'31.67"N Drač-Prevlaka 019°15'48.24"E 42°26'6.40"N Farmaci 019°11'37.76"E 42°24'30.49"N Golubovci 019°13'23.07"E 42°19'41.62"N Gornja Gorica 019°13'22.31"E 42°26'7.02"N Jagoda 019°25'26.71"E 42°22'15.66"N Kakaricka gora 019°18'47.30"E 42°26'51.87"N KAP 019°13'45.36"E 42°23'23.91"N KAP II 019°13'55.18"E 42°23'52.82"N KBC Podgorica 019°14'50.57"E 42°26'10.71"N Kuće Rakića 019°17'46.43"E 42°23'49.87"N Maša 019°15'9.12"E 42°26'31.45"N Masline 019°17'17.55"E 42°27'9.80"N Njegoševa 019°15'44.42"E 42°26'33.80"N Opasanica 019°31'53.10"E 42°40'45.59"N Plavnica 019°13'2.52"E 42°17'47.78"N Pobrežje 019°15'29.49"E 42°25'49.58"N Podgorica MTKC 019°15'21.66"E 42°26'25.81"N Podgorica, centar 019°15'55.29"E 42°26'25.25"N Pošta, Tuški put 019°15'57.20"E 42°25'38.43"N Rogami 019°15'53.99"E 42°28'15.90"N Rvaši 019°05'45.81"E 42°22'50.74"N Sindikat 019°16'0.29"E 42°26'21.78"N Stadion 019°15'55.33"E 42°26'39.74"N Stari aerodrom 019°16'40.90"E 42°25'50.04"N Sukuruć 019°19'12.24"E 42°19'26.06"N Titex Podgorica 019°14'21.66"E 42°25'51.17"N Podgorica TKC 019°15'44.85"E 42°26'2.36"N T-Mobile Head Q 019°14'52.45"E 42°26'34.31"N Tološi 019°12'1.29"E 42°27'20.57"N

Lokacija Geografska

dužina Geografska širina

Tološi RSS 019°14'11.50"E 42°26'52.39"N Trijebač 019°15'33.69"E 42°28'28.99"N Tuzi 019°19'40.50"E 42°22'1.61"N UDG (indoor) 019°12'11.19"E 42°25'2.30"N Vektra (indoor) 019°14'46.50"E 42°26'32.50"N Velja Gora 019°04'54.50"E 42°24'26.01"N Vranići 019°14'17.70"E 42°27'13.70"N Zabjelo 019°15'22.46"E 42°25'22.18"N Zagorič 019°15'56.16"E 42°27'22.71"N Zatrijebač 019°28'30.39"E 42°26'26.11"N Zelenika 019°14'56.08"E 42°25'17.40"N


Zlatica 019°17'47.76"E 42°28'2.99"N PG01 PG-Čelebić 019°15'40.61"E 42°26'08.72"N PG02 RTV Dom 019°14'42.82"E 42°26'26.61"N PG03 Željeznička stanica 019°16'09.89"E 42°25'57.26"N PG04 Zagorič 019°16'53.00"E 42°27'27.16"N PG05 PG-Stadion 019°15'50.42"E 42°26'38.56"N PG06 PG-Gornja Gorica 019°13'17.58"E 42°25'43.89"N PG07 PG-Zabjelo 019°15'21.90"E 42°25'24.99"N PG08 Plavnica ST 019°12'30.89"E 42°17'05.28"N PG09 Golubovci ST 019°13'38.10"E 42°19'49.69"N PG11 Velja Gora 019°04'53.42"E 42°24'25.70"N PG12 Potoci Mrke 019°19'51.63"E 42°31'52.31"N PG13 Bioče 019°22'03.37"E 42°31'39.81"N PG22 Pomorandža 019°15'42.38"E 42°25'33.08"N PG25 Masline 2 019°17'23.51"E 42°27'06.19"N PG26 Konik 019°17'42.87"E 42°25'59.69"N PG27 Tuzi 019°19'26.06"E 42°22'08.53"N PG29 Lutovo 019°22'59.90"E 42°37'25.01"N PG30 Bratonožići 019°20'45.55"E 42°33'09.99"N PG31 Sjenica 019°19'24.59"E 42°27'47.79"N PG33 Tološi 019°13'17.98"E 42°27'03.94"N

PG36 Hotel Crna Gora 019°15'47.11"E 42°26'20.52"N

PG38 Carev laz 019°06'11.79"E 42°22'50.49"N PG40 Zlatica 019°17'49.21"E 42°27'56.40"N PG45 Božaj 019°23'15.79"E 42°18'52.60"N PG46 Zabjelo 019°14'38.99"E 42°25'16.52"N PG50 Rudine 019°24'37.78"E 42°26'14.99"N

PG51 Karabuško polje 019°18'36.00"E 42°22'54.00"N

PG52 Trijebač 019°15'35.71"E 42°28'29.35"N PG53 Vranj 019°17'36.80"E 42°19'48.00"N PG54 Spuž 019°12'20.40"E 42°30'34.49"N

Lokacija Geografska


PG57 PG Centar bezbjednosti 019°15'26.29"E 42°26'48.44"N

PG58 Zatrijebač 019°28'29.96"E 42°26'26.19"N

PG60 Bul. Save Kovačevića 019°15'53.04"E 42°25'55.81"N

PG61 Anteševac 019°26'20.58"E 42°36'45.48"N PG63 Veruša 019°31'24.87"E 42°39'22.02"N PG65 Mahala 019°16'51.00"E 42°22'06.00"N

PG70 Aerodrom Golubovci 019°14'47.11"E 42°22'7.41"N PG74 DELTA CITY 019°14'11.69"E 42°26'14.30"N PG75 Blok VI 019°14'17.82"E 42°27'13.69"N PG78 Farmaci 019°12'04.99"E 42°23'56.39"N PG79 Mega hotel 019°16'39.83"E 42°26'35.61"N PG81 Pelev Brijeg 019°24'24.91"E 42°34'54.09"N PG85 Zagorič2 019°16'09.00"E 42°27'38.00"N PG86 Daljam 019°10'54.88"E 42°29'o6.19"N PG87 Malo brdo 019°15'30.41"E 42°27'18.33"N Plavnica ST 19°12'30,9'' 42°17'5,3''


Golubovci ST 19°13'38.1'' 42°19'49.7'' Potoci Mrke 19º19’51,7’’ 42º31’52,7’’ Bioče 19º22’03,6’’ 42º31’39,3’’ Sjenica 019°19'25.9"E 42°27'48.1"N Zatrijebač 019°28'29.99"E 42°26'26.2"N Anteševac 019°26'20.6"E 42°36'45.50"N Lijeva Rijeka 019°28'12.9"E 42°38'47.20"N Veruša 019°31'03.1"E 42°39'15.21"N RTV dom 019°14'42.8"E 42°26'26.6"N Beri 019°10'31"E 42°26'03"N Brskut 019°30'02"E 42°36'58"N Velja Gora 019°04'54.2"E 42°24'26.1"N Anteševac 019°26'39.13"E 42°36'44.99"N Baloči 019°08'58.64"E 42°27'28.52"N Bjelastavica 019°14'30.53"E 42°23'04.02"N Blok VI 019°14'41.93"E 42°27'01.92"N Božaj 019°23'38.06"E 42°18'49.46"N Cijevna (mobilni RBS) 019°14'20.33"E 42°21'56.70"N D radio 019°15'35.43"E 42°26'40.71"N Dalmatinska 019°14'35.27"E 42°27'15.08"N Delta City 018°52'15.89"E 42°16'54.46"N Donja Gorica 019°13'35.43"E 42°25'42.83"N Elmag 019°16'12.97"E 42°25'54.53"N Farmaci 019°11'59.78"E 42°23'56.27"N

Lokacija Geografska


Golubovci 019°13'19.45"E 42°18'08.93"N Golubovci ST 019°13'56.33"E 42°19'48.79"N Gorica 019°16'59.56"E 42°27'11.42"N Jagoda 019°25'47.48"E 42°22'16.36"N Konik 019°16'54.04"E 42°26'32.52"N Korita 019°29'42.20"E 42°28'43.40"N Kuči 019°25'40.04"E 42°30'23.38"N Lamele 019°14'52.15"E 42°25'14.80"N Ljubović 018°15'14.00"E 42°25'52.00"N Lutovo 019°23'19.75"E 42°37'27.52"N Magistrala 019°16'16.50"E 42°26'22.43"N Mala pijaca 019°15'15.93"E 42°26'41.93"N Micro 019°15'02.29"E 42°26'31.74"N Niagara 019°17'10.70"E 42°23'08.28"N Nikić 019º16'00.16"E 42°26'12.89"N Opasanica 019°32'12.22"E 42°40'44.89"N Podgorica 8-8 019°16'47.84"E 42°25'04.91"N Potoci 019°20'10.51"E 42°31'51.82"N Preko Morače 019°15'45.69"E 42°26'43.88"N Promonte new 019°15'02.29"E 42°26'31.74"N Promonte old 019°16'00.85"E 42°26'20.92"N Radio Zeta 019°13'32.81"E 42°19'36.76"N Rokšped 019°16'28.49"E 42°25'28.10"N RTV dom 019°15'01.12"E 42°26'25.73"N Sopot 019°06'05.25"E 42°15'03.82"N

Stadion POD GORICOM 019°16'09.59"E 42°26'37.62"N Stari Aerodrom 019°17'56.10"E 42°26'05.01"N


Stari aerodrom-new 019°17'03.91"E 42°26'03.79"N Tološi 019°13'01.62"E 42°26'46.98"N Trg Podgorica 019°16'08.12"E 42°26'27.55"N Trijebač 019°15'53.72"E 42°28'26.93"N Tuzi 019°18'31.11"E 42°20'47.47"N Tuzi 2 019°19'59.43"E 42°22'22.95"N Union bridge 019°15'32.27"E 42°26'12.13"N Vektra 019°15'06.13"E 42°26'31.25"N Velja Gora 019°05'12.04"E 42°24'25.22"N Veruša 019°31'21.64"E 42°39'14.13"N Zabjelo 019°15'41.34"E 42°25'22.53"N Zatrijebač 019°28'32.34"E 42°26'27.96"N Zlatica 019°18'02.10"E 42°27'51.23"N

- Hidrotehnička infrastruktura Snabdevanje vodom: Planirano je postojeće primarne AC cevi zameniti sa cevima istog prečnika od Ductila. Takođe će biti potrebno vodovodnu mrežu na lokalitetu Zabjela nadopuniti mrežom primarnog cevovoda ø800mm kroz ulicu Vojislavljevića, kao i distributivnim cevovodom prečnika ø300mm. Ovaj cevovod će dovesti vodu od izvorišta Mareza do planiranog gradskog rezervoara na brdu Vršak. Dalje iz rezervoara do distributivnih cevovoda planiran je primarni povratni cevovod ø 800mm. Čitav planirani prostor Zabjela 8 (kroz sve planirane saobraćajnice) će se popuniti sekundarnom vodovodnom mrežom.

Na prostoru obuhvata ovoga plana ucrtane su trase postojećih i planiranih vodovoda.

Profili glavnih planiranih primarnih cevovoda su dati (određeni) u Prostornom urbanističkom planu, dok će se profili sekundarnih cevovoda odrediti proračunom stim da profili cevovoda kroz planirane ulice nebi trebali da budu manji od profila ø100 mm i treba da se rade od polietilena visoke gustoće. Planirani su da se postave požarni hidranti na raskrsnicama i na rastojanju od 80m gde su centralne funkcije i 150m gde je individualno stanovanje. Na mestima ukrštanja vodovodnih cevi predviđeni su šahtovi sa vodovodnom armaturom.

Planski elementi za proračun (prognozu) potrebnih količina vode su:

• za potrebe stanovništva, broj stanovnika 12494 • specifična potrošnja 250 l/stanovniku/dan, • koeficijent dnevne neravnomjernosti Kdn = 1,3 • koeficijent satne neravnomernosti Ksat=1,8 Qmax dn = 46.99l/s Qmax čas = 84.59l/s

Prečnik priključka treba da je prema hidrauličkom proračunu i on obično iznosi kod individualnih objekata 20 ili 25mm. Na mestu priključka predvideti vodomerni šaht koji će osim odgovarajućeg vodomera imati propusni i ispusni ventil. Ukoliko je potrebna


hidrantska mreža predvideti još jedan vodomer kao i vodovodnu armaturu. Ako se u objektima nalaze lokali, svaki lokal mora imati posebno vodomer.

Kanalizacija otpadnih voda: Kako je navedeno u opisu postojećeg stanja granicom obuhvata područja ovoga plana, kroz ulicu Ilije Plamenca, prolazi glavni fekalni kanalizacioni kolektor ø600 mm. koji sakupljene otpadne vode odvodi na gradsko postrojenje za tretman otpadnih voda.

Konstatovano je da je pad terena od ulice Ilije Plamenca prema ulici Vojislavljevića i da je nemoguće veći dio objekata sa zadovoljavajućim padom i dubinom ukopavanja priključiti na postojeće kolektore u ulici Ilije Plamenca. Zato se u ulici Volislavljevića planira fekalni kolektor prečnika 500mm koji će da prihvati i otpadne vode sa područja plana. Ulicom broj 6 prolazi planirani primarni kolektor prečnika 1200mm koji odvodi otpadne vode prema lokaciji novog PPOV. Ostale dionice se sa većim padovima (1,2 ‰; 1,5 ‰; 3,0 ‰) mogu uklopiti u glavnu trasu odvodnog kolektora, čije su kote uslovljene priključkom objekata na visinski najniže lociranim pozicijama u obuhvatu plana.

Kod projektovanja i izgradnje fekalnih kanalizacionih kolektora profili uličnih kanala se određuju proračunom, s tim da ne mogu biti manjeg profila od ø 200 mm.

Uličinu mrežu fekalne kanalizacije treba graditi od PVC cijevi za uličnu kanalizaciju a dubina ukopavanja bi trebala biti takva da prolazi ispod vodovoda.

Položaji planiranih fekalnih kanalizacionih kolektora su ucrtani na grafičkom prilogu. Qmax = 0.8x84.59=67.67l/s

Priključiti se na uličnu fekalnu kanalizaciju 30cm iznad ulične cevi. Prečnik priključka je 150mm. Ako se radi o većim objektima hidrauličkim proračunom će se doći do odgovarajućeg prečnika. Pad kanalizacionih cevi je najmanji 2% a najveći 5%. Predvideti revizioni silaz kod samog objekta. Priključiti se na revizioni silaz na ulici.

Atmosferska kanalizacija: Planirano je da pored postojećeg kolektora u ulici Vojislavljevića prečnika 800mm, paralelno sa istim gravitira kolektor većih dimenzija i to prečnika 1200mm i 1000mm na ulazu na područje plana. Pad predviđenog kolektora je 2.0%. Predviđeni kolektor prihvata i tranzitne vode. Hidraulički proračun atmosferskog kolektora je dat u glavnom projektu. U koridoru svih planiranih saobraćajnica se predviđaju sekundarni atmosferski kolektori kojima bi se sakupljale vode sa saobraćajnica, parkinga, krovova objekata i eventualno drugih površina i preko glavnih atmosferskih kolektora odvodile i ispuštale u rijeku Moraču. Glavni kolektor pre upuštanja u reku treba odvesti na separator masti i ulja.

Za proračun kišnih kanalizacionih kolektora (glavnih i sekundarnih) merodavni podaci su:

• odgovarajuća slivna površina, • odgovarajući koeficijenti oticanja,


• mjerodavni intenzitet padavina, (za grad Podgoricu, za centralne delove grada) 264 l/sek/ha.

Kako atmosferske vode sa saobraćajnica mogu biti zagađene od nafte i naftinih derivata, u narednim fazama planiranja će biti potrebno predvidjeti odgovarajuće prečišćavanje (tretman) ovih voda (ugradnja odgovarajućih separatora i slično).

Položaj postojećih i planiranih atmosferskih kolektora (primarnih i sekundarnih) su ucrtani na grafičkom prilogu.

Atmosferska se voda preko slivnika upušta u atmosfersku kanalizaciju. Kod objekata odnosno olučnih vertikala potrebni su olučnjaci. Presek priključka atmosferske kanalizacije zavisi od hidrauličkog proračuna. Priključak treba da je 30cm iznad ulične cevi. Pad kanalizacionih cevi je različit zavisno od prečnika a najveći 5%. Priključiti se na revizioni silaz na ulici.

SEPARAT SA URBANISTIČKO – TEHNIČKIM USLOVIMA Granica … · 2018. 12. 7. · - Maksimalna...

Documents

Transcript of SEPARAT SA URBANISTIČKO – TEHNIČKIM USLOVIMA Granica … · 2018. 12. 7. · - Maksimalna...