ZOHIGIJENA I VETERINARSTVO

2008

UVOD

Intenzivna ivinarska proizvodnja ima osnovni smisao, ako uz mala ulaganja moe da proizvede dovoljne koliine ivinskog mesa i jaja. Ovo, iskljuivo zavisi od: uslova gajenja, kvaliteta hrane i naroito zdravlja ivine. Opta zatita zdravlja ivine moe se rei da uglavnom zavisi od: -genetske osnove, -zoohigijenskih uslova, -ishrane, -primene tehnologije. Uska je povezanost i zavisnost navedenih faktora kako u njihovom pojedinanom i zajednikom dejstvu, tako i u veliini jata, starosti ivine, te epizootiolokom statusu regiona. Genetska osnova u proizvodnji komercijalnih hibrida zauzima znaajno mesto kada je re o rezistenciji prema odredenim bolestima. Poznato je da postoje linije hibrida ivine sa razliitom osetljivou za odreene viruse kao npr. virus leukoze ili Marekove bolesti. Kao kritetijum za ocenu genetske otpornosti ivine mogu nam posluiti rezultati inkubiranja, vitalnosti pilia, gubici od leukoze, sklonost obolevanju od Marekove bolesti i poveana osetljivost prema salmonelozama. Osobine koje se nasleuju i sredina, u tesnoj su vezi uz neizbenu injenicu da je genetska konstitucija konstantna, a ambijent se stalno menja, to praktino znai da se svojstva gena mogu optimalno ispoljiti jedino u odgovarajuem ambijentu. Tipian primer navedene interakcije je: pojava pravovremene polne zrelosti, visina mortaliteta, masa tela, veliina jaja kao i konverzija hrane. Prema ovome jedan genotip nije idealan za sve ambijente. Ako ovome pridruimo i svojstva izazivaa bolesti koja su izuzetna u sposobnostima mutacije i rekombinacije sa jednim ciljem opstanka u postojeim ekolokim uslovima, jasna je meusobna interakcijska zavisnost u odnosu na prirodnu rezistenciju prema bolestima, svojstva izazivaa bolesti i uticaja okoline. Razmatrajui genetsku osnovu otpornosti mora se uzeti u obzir i uticaj deficitarne ishrane, kao i uticaj specifinih imunolokih zbivanja. Na funkciju imunokompetentnih organa, sem proteina utiu i drugi sastojci hrane. Mikroelementi (bakar, cink, selen i gvoe) su veoma bitni za odravanje dobrog zdravstvenog statusa ivine. Kada su optimalno zastupljeni u smei znaajno pospeuju imuni odgovor, tite ivinu od bakterijskih infekcija i uestvuju u stvaranju imuniteta protiv kokcidioze. Prisustvo plesni u hrani, kao imunosupresora posrednog delovanja, umanjuje imunu sposobnost ivine. Njihovi mikotoksini u manjim koliinama oteuju nosioce eliskog imuniteta, a u velikim koliinama blokiraju stvaranje antitela inhibirajui sintezu proteina. Za specifina imunoloka zbivanja podsticaj dolazi iz odredenih hromatomskih regija, a one su vezane na genetsku osnovu naroito burzu fabrici, timus, harderovu lezdu i retikuloendotel, pa e razliiti genotipovi dati razliite reakcije na strani antigen. Ovo ide u prilog da se selekcijom moe postii vea rezistencija na patogene mikroorganizme. Naalost, selekcija na visoku proizvodnju je u veini sluajeva u negativnoj korelciji sa naslednom otpornou prema bolestima. Znaaj ishrane u zatiti zdravlja odraava se na kvalitet kroz dobro izbalansiranu hranu u pogledu proteina, njihovog aminokiselinskog sastava, a u

odnosu na energiju i optimalnu zastupljenost ostalih nutritivnih elemenata. Higijenski i nutritivno ispravna hrana prilagoena kategoriji ivine povoljno e uticati na zdravlje i nee dovesti do pojave zaraznih niti uzgojnih bolesti. Nasuprot, neizbalansirana hrana u kojoj nema dovoljno proteina, mikroelemenata i vitamina, ne samo da izaziva ekonomske tete ve dovodi do pojave niza samostalnih obolenja naroito hipovitaminoza i do poveanog uginua. U intenzivnom ivinarstvu moraju se potovati mere dobre zooprofilakse i smetaja kako bi njihov uticaj na pojavu bolesti bio sveden na minimum. Pored dobrog smetaja, pod im podrazumevamo optimalnu temperaturu, relativnu vlanost, ventilaciju, osvetljenje, kvalitetnu prostirku itd. nuno je obezbediti i dobru izolaciju jata, kao jednu od vanih mera opte zatite zdravlja ivine. Jedan od aktuelnih sistema izolacije jata je filtracija vazduha, ime se spreava kontakt uzronika bolesti sa ivinom. Pored toga to sprovoenje izolacije putem filtracije vazduha spreava kontakt sa infektivnim agensom, treba da obezbedi i ponudi ivini u ambijentu one kvalitete vazdune sredine i mikroklimata na koje je ona u toku ontogeneze i filogeneze maksimalno adaptirala svoje fizioloke sisteme. Jo jedan aspekt izolacionog postupka lei u stimulaciji imunog odgovora na primenjene vakcine tokom dranja ivine. Na ovaj nain postiemo da se to bolje ouva integritet imunokompetentnog sistema koji je kod ptica relativno skroman antomski i funkcionalno je razvijen i usredsreen na mali broj imunogenih formacija. Sauvati ovakav imuni sistem kod mlade ivine cilj je ne samo izolacionih nego i imunoprofilaktikih zahvata, posebno kod zaraznih bolesti i onih koje su poznate po svom imunosupresivnom dejstvu. Dosledno sprovoenje tehnologija proizvodnje kod nekih bolesti za sada je i jedino sredstvo opte zatite zdravlja ivine. Od tehnologije zavisi hoe li intenzivna ivinarska proizvodnja biti patogeni inilac ili naprotiv uspean model u realizaciji neposrednog razvitka ivinarske proizvodnje. Iz napred iznetog da se uoiti da su genetska otpornost i kvalitetna ishrana dve mone mere u optoj zatiti zdravlja ivine. Specifinom imunoprofilaksom vri se zatita zdravlja ivine najee od virusnih zaraznih bolesti putem vakcinacije. Cilj ove zatite je apilkacija vakcine, ime postiemo imunitet ivine protiv odreenih zaraznih bolesti. Program imunoprofilakse zasniva se na propisima i najnovijim dostignuima nauke i prakse, a prilagodava se epizootiolokoj situaciji regiona na kojem se primenjuje. Program specifine imunoprofilakse nije statian program, on se menja i dopunjuje sa novim saznanjima o kretanju i pojavi zaraza koje do sada nisu ustanovljene u epizootiolokom regionu ili zemlji pa je potrebna dopuna ili izmena programa. Da bi bili sigurni u valjanost programa koji primenjujemo nuno je sprovoditi kontrolu zdravlja ivine klinikim pregledom, sekcijom, bakteriolokim, virusolokim i serolokim ispitivanjima u specijalizovanim institutima koji prate kretanja i pojave zaraznih bolesti. U intenzivnom ivinarstvu pored pojedinane aplikacije vakcinine i/m ili okulonazalno, sve ee se vakcinacija sprovodi kolektivnim metodama u vodi za pie, putem aerosola ili spreja. Svaka metoda ima svoje prednosti i nedostatke i u datoj epizootiolokoj situaciji treba da stvori zadovoljavajui i dugotrajan imunitet. Kontrola imuniteta, ili specifine zatite zdravlja ivine vri se sagledavanjem vrednosti imunograma putem sero-lokih ispitivanja krvi na pojedine zarazne bolesti, koje se suzbijaju po programu imunoprofilakse, koji je sainjen od strane specijalizovanog instituta. U intenzivnoj ivinarskoj proizvodnji neminovna je i nuna primena novih naunih i praktinih dostignua principa opte zatite zdravlja ivine. Najee

ZOHIGIJENA I VETERINARSTVO

2008

se istie jednostavnost ovog naina zatite, a sve vie uvaava specifina imunoprofilaksa iako imamo saznanje da samo vakcinacijom nikad nismo razreili pojavu zaraznih bolesti, bez uvaavanja principa opte zatite zdravlja.

Smetajni prostor koka nosiljaGajenje kokoi za proizvodnju konzumnih jaja je vrhunac intenzivne proizvodnje u ivinarstvu. Ovu proizvodnju ine dve odvojene faze, a to je odgoj kokica do 18 nedelja starosti i gajenje kokoi u periodu noenja jaja. Za konaan uspeh u proizvodnji podjednako je bitno da se ivina pravilno gaji u obe faze. Smetajni prostor u periodu odgoja je samo jedan od bitnih inilaca koji moe direktno da utie na kvalitet kokoi nosilja i tu odgajivai esto prave propuste. U elji da se maksimalno iskoriste objekat i oprema, naseljava se vei broj ivine po m2 to dovodi do prenaseljenosti i nemogunosti slobodnog pristupa hranilicaraa i pojilicama, to stvara mnoge probleme, a krajnji rezultat je lo kvalitet 18. nedeljnih kokica. ivotni prostor kokica je tano definisan tehnolokim normativima to se mora strogo potovati. Smetajni prostor se definie veliinom jata, gustinom naseljenosti, zadovoljavajuim prostorom na hranilicama i pojilicama. Sa stanovita uspenog gajenja, manje je bitan sam izgled ivinarnika, ali je zato vrlo bitno da je on funkcionalan, kao i da se u njega instalira kvalitetna oprema. Mora biti tako sagraen da je mogue obezbediti kontrolisani ambijent i pravilan raspored opreme. Odgoj kokica je mogue vriti u kavezima i/ili podnom sistemu gajenja. Svaki od ovih sistema ima svoje specifinosti i mora se prilagoditi potrebama ivine. Nai odgajivai su prihvatili iskljuivo podni sistem odgoja, pa emo panju usmeriti na ovaj sistem. Moderni ivinarnici su uglavnom halskog tipa, zbog lake komunikacije unutar objekta, lake instalacije sistema za hranjenje i napajanje i lakeg ienja. To je razlog da se oni grade bez pregrada pa nema mogunosti da se ivina podeli na vei broj manjih grupa, to je poeljno. Zato treba voditi rauna da se u objektu ne izazivaju stresne situacije, naroito prilikom merenja telesne mase i vakcinacija, jer s obzirom na izraeni teraperament ove ivine, lako dolazi do panike u jatu, njihovog gomilanja u grupe, a esto i guenja. Gustina naseljenosti ptica, optimalan prostor na hranilici i pojilici su detalji o

kojim se mora voditi rauna od momenta naseljavanja pilia u ivinarnik do njihovog iseljavanja u 18. nedelji starosti. Ovi parametri su definisani uzrastom ivine, a potrebe se usklauju redovnim merenjem telesne mase. U tabeli 1 date su optimalne norme potreba za ivotnim prostorom u odgoju kokica u zavisnosti od njihovog uzrasta.Tabela 1. Gustina naseljenosti, prostor za hranjenje i napajanje za kokice u zavisnosti od njihovog uzrasta

Uzrast u 5 nedeljama1 Gustina naseljenosti 0 vetaka 2 1 9 2 prirodna ventilacija, 1 1 7 ventilacija, grla/m 0 3 2 Prostor za hranjenje grla/m 5 1 tacne za pilie, 9 _ _ valov hranilice, 4 6 8 grla/tacni 0 visee hranilice, 4 3 2 cm/grlu Prostor za napajanje grla/hranilici 5 5 5 nipl-pojilice, 1 1 1 valov pojilice, 1 2 2 grla/nipli 0 0 0 okrugle rune 7 cm/grlu , pojilice, grla/pojilici 5 Iz priloenog pregleda se vidi da su date norme samo orijentacione i da su neophodne korekcije u zavisnosti od sistema gradnje ivinarnika, primenjene ventilacije i tipa ugraene opreme. Mogue korekcije su minimalne i to treba uvek imati na umu. Prenaseljenost u objektu uz slabu ventilaciju je esto uzrok velikog raslojavanja ivine, pojave drugih problema pa i zdravstvenih. Nedovoljan prostor na hranilici i pojilici, takoe dovodi do raslojavanja jata, veeg rasipanja hrane i vode zbog borbe ptica za prostor. O hranilicama i pojilicama treba voditi posebnu brigu. One moraju biti pravilno rasporeene po objektu, na dovoljnom medusobnom rastojanju, a njihova visina od poda treba da je prilagodena uzrastu ivine. Odravanje hranilica i pojilica u funkcionalnom stanju je svakodnevni prioritetni zadatak radnika. Posebno treba obratiti panju da se iz pojilica ne prosipa voda, jer to dovodi do vlaenja prostirke, ime se naruava celokupan ambijent u ivinarniku. Da bi odgoj bio uspean, pored ovih uslova potrebno je obezbediti i jo itav niz drugih, kao to su temperatura ambijenta, pravilna ventilacija, povoljna vlaga, adekvatan reim osvetlenja, kvalitetna prostirka, pravilna ishrana i dr.

Parametri

ODGOJ PODMLATKA KOKA NOSILJAU izboru buduih nosilja treba se odluiti za visoko produktivne rase kokoaka. Pre nego to se nabavi podmladak potrebno je pripremiti objekat za njegovo dranje. Prostorija se prvo oisti, dezinfikuje, a zatim okrei. U ovako pripremljenu prostoriju donesu se prostirka, hranilice i pojilice prethodno dezinfikovane. Pre stavljanja pilia mora se obezbediti temperatura prostorije od 32-34C na visini od 10-15 sm od povrine poda. Ovakva temperatura e biti potrebna sledeih 7-10 dana. Svakih sledeih nedelju dana temperatura se smanjuje za 2C sve do 20C. Ova temperatura objekta se zadrava sve do pronoenja koka nosilja. Do oko 60 dana starosti podmlatka neophodno je obezbediti u toku svih 24 h svetlost. Od treeg meseca pa do pronoenja, nou se ne mora paliti svetlo.

ZOHIGIJENA I VETERINARSTVO

2008

Posebna panja se mora posvetiti dovoljnoj koliini prostora i ventilacije da ne bi dolo do oboljenja disajnih organa, a zbog velikog broja pilia, do pojave krljavaca i uginua. Do 60 dana starosti na 1 m2 podne povrine smeta se 10-13 kokica nosilja. Kasnije se taj broj postepeno smanjuje, raseljavanjem ili irenjem objekta, tako da pre pronoenja na 1 m2 povrine ostane 5-6 koka nosilja. U jednom ivinarniku sve koke moraju biti iste starosti (ne spajati dve generacije pilia). Vano je da jata budu to ujednaenija. U uskoj vezi sa prostornim rasporedom koka je i ventilacija. Dobra ventilacija spreava pojavu bolesti organa za disanje, tuberkuloze i drugih bolesti. Prirodna ventilacija moe se koristiti samo u manjim ivinarnicima i sa manjim brojem nosilja po jedinici povrine. Nedostatak prirodne ventilacije je to u loim vremenskim uslovima ne moe da obezbedi dobru izmenu vazduha, nagle su promene temperature, i stvara se promaja u objektu. Zbog toga se preporuuje vetaka ventilacija, a ako se radi o dranju nosilja u kavezima (baterijski), ona je obavezna. Broj nosilja se poveava na 20/m2. Pojednoj nosilji potrebno je obezbediti 10 sm hranidbenog prostora. Ishrana pilia za priplod zasniva se na gotovim smeama koncentrata. Na taj nain obezbeuje se siguran sastav hraniva i ujednaenost onroka. Smea mora biti dobro izmeana zbog toga to pilii jedu malu koliinu hrane, u kojoj se moraju nai svi hranljivi sastojci. Poto brzo rastu, piliima je potrebno dosta proteina, pa ih prve etiri nedelje treba hraniti smeom koncentrata sa 22-23% proteina. Od tog perioda pa sve do pronoenja, smea treba da sadri oko 15% proteina. U starosti od 8 nedelja, pilii za priplod treba da tee 500-600 grama, a sa 5-6 meseci nosilje dostiu teinu od 1,6-2,0 kg.Utroak hrane u prvih osam nedelja treba da je:

Starost nedeljama Hrana grama/dan

u -

1 1 0

2 1 5

3 3 2

4 6 4

5 70

6 85

7

8

9 110 0

U prvih nedelju dana pilii se hrane iz malih hranilica, ili sa kartona na kome su smeteni. Uvek se daje svea hrana, 4-5 puta dnevno. Posle 7-10 dana prelazi se na ishranu po volji iz hranilica za pilie. Za svako pile treba obezbediti 3-4 sm hranidbenog prostora. Pojilice se postavljaju na svakih 150-200 pilia po jedna. Treba ih puniti samo do treine i menjati vodu 3-4 puta u toku dana. Od osme do dvadesete nedelje starosti ishrana podmlatka se ograniava na 7080% njihovih potreba. Za to vreme priplodni podmladak utroi za prvih 8 nedelja starosti oko 2 kg hrane, a do pronoenja jo10 kg. U pogledu smea koncentrata ishrana pilia za priplod se ne razlikuje od ishrane tovnih pilia. Razlika je u nainu ishrane, jer se pilii u tovu hrane po volji, a piliima za priplod se hrana ograniava. Do 6-7 nedelje starosti priplodni podmladak se hrani kompletnim smeama koncentrata, a posle se smee kombinuju sa zrnastom hranom. Od zrnaste hrane najee se koristi grubo prekrupljeno zrno kukuruza, ili neke druge itarice. Ako se eli gotovim koncentratima hraniti od poetka do pronoenja, uvodi se u smeu vei % sirove celuloze u obliku lucerkinog brana. Tako se razreuje koncentracija energije u obroku.

PROSTIRKE U GAJENJU IVINE

Podni sistem dranja podrazumeva upotrebu duboke prostirke koja se postavlja na poetku odgoja jata i ostaje do kraja odgojnog perioda. Zadatak prostirke je da upija vlagu iz fecesa, obezbeuje toplotnu izolaciju poda i titi ivinu od rashlaivanja i nagnjeenja nogu i grudi. Za prostirku se mogu koristiti razni materijali: drvena uka, seckana penina ili raena slama, kukuruzovina, pozder i slini materijali koji su dostupni, jeftini i dobro upijaju vlagu. Bez obzira na to koji se materijali koriste, oni moraju obezbediti sledee uslove: da obezbeuju dobru termoizolaciju, da su higroskopni i ne stvaraju prainu, da su suvi, slobodni od gljivica i plesni i da su jeftini. Debljina prostirke u ivinarniku zavisi od veeg broja faktora: vrste ivine, uzrasta, sistema grejanja, godinjeg doba, materijala koji se koristi za prostirku, itd. U letnjem periodu debljina sloja treba da je od 7-10 cm, a u hladnijem periodu 10-15 cm. Orijentaciono se rauna da je 1 m3 pro-stirke dovoljan za 3 m2 podne povrine u toku gajenja podmlatka do 18 nedelja. Loa prostirka moe biti uzrok mnogih bolesti i velikih ekonomskih gubitaka u proizvodnji. Prostirka je veoma vana jer je ivina u direktnom kontaktu sa njom i izloena je mnogim loim uticajima (mikroorganizmi, vlaga, amonijak, praina, neprijatan miris). Na kvalitet prostirke utie vie razliitih faktora. Izvedba i izolacija objekta ine jedan od najbitnijih. Objekti sa vrstim podovima su pogodniji za ienje, dok su oni sa zemljanim podovima tei za ienje i dezinfekciju nakon uklanjanja prostirke, tako da mogu zaostati otpaci i infektivni materijal iz prethodnog turnusa. Ovo moe biti izvor infekcije novog jata. U nekim objektima konstantno postoji problem vlane prostirke. Loe konstruisani objekti, posebno kada izolacija krova nije dobro uraena, mogu da dovedu do kondenzacije vode po zidovima i plafonu, tako da voda kaplje sa plafona i stalno vlai prostirku. Problem moe da nastane i ako postoje pukotine na sistemu za napajanje kroz koje voda konstantno curi i vlai prostirku. Ventilacija u objektima mora biti adekvatna. Loa ventilacija ne moe da obezbedi pravilnu izmenu gasova u objektu ili u pojedinim njegovim delovima, to dovodi do toga da prostirka upije vlagu koju je ventilacijom trebalo odstraniti iz vazduha. Vlana prostirka postaje idealno mesto za razvoj plesni i bakterija, naroito ako je u objektu visoka temperatura. Loa ventilacija, zajedno sa visokom temperaturom i vlanou, takoe dovodi do nakupljanja amonijaka u objektu, tako da njegova koncentracija moe da dostigne tetan nivo i za ivotinje i za Ijude koji rade u objektima. U toku odgoja ili eksploatacije jata, usled razliitih uzroka moe doi do pojave retkog izmeta neprijatnog mirisa. Ukoliko se sumnja da je uzrok u hrani, treba obavezno odmah promeniti hranu i preduzeti odgovarajue mere za saniranje nastale situacije. Obroci koji sadre lekove kao to su kokcidiostatici, povezani su sa metabolikim promenama koje mogu da dovedu do pojave vlanog izmeta. U ovom sluaju takoe treba odmah promeniti hranu. Ako se u obroke ukljuuju masti loeg kvaliteta koje se ne mogu dovoljno dobro usvajati od strane ivotinja, one se u tom sluaju izbacuju nesvarene i mogu dovesti do pojave ulepljene prostirke koja se kasnije uegne, to prouzrokuje neprijatan miris u objektu. Uobiajena je praksa, naroito kod nosilja i roditelja, da se po prostirci prospe smea zrnevlja, od 3 g po ptici dnevno (u toku prve 4 nedelje starosti) do 10 g po ptici dnevno u toku perioda nosivosti. Ovaj postupak podstie ptice da okreu vlanu prostirku i

ZOHIGIJENA I VETERINARSTVO

2008

tako je izlau boljoj ventilaciji. Kako ptice postaju starije, ili ako je objekat prenaseljen, prostirka ne moe da efikasno vri svoju funkciju, to dovodi do nakupljanja vode pomeane sa tetnim gasovima. Prenaseljenost dovodi do smanjenja eprkanja, to takoe ima negativan uticaj na prostirku. Kokoi nosilje koje se pribliavaju picu nosivosti lue veliku koliinu estrogenih hormona. Ovo je esto povezano sa pojaanom konzumacijom vode to dovodi i do njene pojaane ekskrecije. Tada treba obezbediti dovoljne koliine dodatne prostirke koja e upiti viak vode. U uslovima dobrog mikroklimata u objektu prostirku nije potrebno dodatno rastresati, jer to radi ivina. Prostirku nije potrebno ni menjati; menja se samo ona koja je ovlaena usled prosipanja vode iz pojilica. Ukoliko se sloj prostirke smanjio, treba dodati novu. U objektu sa velikom vlagom, po prostirci se moe posipati superfosfat ili hidratni kre radi vezivanja vlage i dezodoracije. Po zavrenom proizvodnom ciklusu prostirka se mehaniki isti i izbacuje iz objekta. Ista prostirka se ne sme koristiti za naredni turnus. Prostirka pomeana sa izmetom predstavlja vrlo kvalitetno organsko ubrivo koje se uspeno moe koristiti, naroito u po-vrtarstvu i voarstvu.

Vrsta i kvalitet prostirkeNain izgradnje ivinarskih objekata, dranja i ishrane neobino su vani za zdravlje ivotinja i ouvanje ivotne sredine. Smetajem ivine u zatvorene prostore nestalo je blagotvorno delovanje koje je prualo slobodno kretanje, sve vazduh, sunevo svetlo i klimatske promene. Pred svakom proizvodnom kategorijom postavljeni su sve vei proizvodni zahtevi, uz smanjenje trokova. esto se zaboravlja da u uslovima stajskog dranja ivotinje primaju kvalitetno nove i drugaije nadraaje od onih koje su dobijale u prirodi. Na takve nadraaje ivina reaguje ponekad nepredvidivo. To je sloen i buran bioloki odnos izmeu sredine i ivog organizma. Organizam ivine je pod neposrednim delovanjem razliitih uticaja okoline (prostor, populacija, temperatura, vlaga, tetni gasovi, itd), a istovremeno deluje na okolinu menjajui je, tako da ine nerazdvojivu celinu - biosferu. Odnosi koji se pri tome formiraju ne mogu pojedinano - statiki da se razmatraju (temperatura bez vlage, vlaga bez provetravanja, amonijak bez ugljen-dioksida, itd), ve moraju da se posmatraju kao dinamiki odnosi povezani u jednu celinu. U objektima za ivinu potrebno je da se obezbede to prirodniji i udobniji uslovi za normalno odvijanje fiziolokih procesa, da bi jedinke bile u dobroj zdravstvenoj i proizvodnoj kondiciji. "Udobnost" za ivinu ni u jednom sluaju ne moe da se poistoveti s udobnou za ljude. Udobnost za ivinu moe indirektno da se procenjuje po proizvodnim rezultatima i zdravstvenom stanju. Kada je uspostavljena stabilna ravnotea izmeu organizma i okolnog ambijenta, tada se fizioloki procesi odvijaju normalno. U protivnom, dolazi do njihovog poremeaja i pojave patolokog stanja. Tako nastale bolesti nazivaju se stajske bolesti.

Optimalna vlanost i temperatura

U savremenoj ivinarskoj proizvodnji koriste se uglavnom linijski hibridi vrlo dobre genetske osnove, koja omoguava vrhunsku proizvodnju. Deava se, meutim, da i pored ishrane kvalitetnim, potpunim krmnim smeama ti hibridi ne postiu oekivane proizvodne rezultate. Uzroci su razliiti, a to su najee nezadovoljavajui uslovi dranja, posebno mikroklima. Na mikroklimu ivinarskog objekta utiu promene temperature i vlanosti vazduha, prisustvo gasova, praine, mikroorganizama, kao i ivina. Treba istai da se ivina oslobaa telesne toplote dahtanjem, pri emu se odaje i vodena para. Izmet sadri oko 75 odsto vlage koja vlai prostirku i iz nje isparava. Neispravne ili loe podeene pojilice takoe kvase prostirku i doprinose poveanju vlanosti. Vaan izvor vlage je i spoljanji vazduh koji se dovodi ventilacijom, kao i kondenzacija na loe izolovanim povrinama objekta. Najpovoljnija vlanost vazduha u objektu je oko 75 odsto. Previsoka pojaava negativan uticaj visokih i niskih temperatura, perje se lepi i gubi izolacione sposobnosti, a proizvodni rezultati se pogoravaju. Prostirka postaje vlana i blatnjava, to pogoduje razvoju mikroorganizama. Previe suv vazduh, vlanosti ispod 40 odsto, dovodi do dehidracije ivine, kanibalizma i loih proizvodnih rezultata. Ako je prostirka presuva, ispod 20 odsto vlanosti, nastaju velike koliine praine i pojaano se stvara amonijak. tetan uticaj amonijaka i ugljen-dioksida Stalni pratilac ivinarske proizvodnje je amonijak (NH3). Nastaje razgradnjom organskih materija koje sadre azot, kao to su izmet i mokraa nagomilani na prostirci. Gas je bezbojan, otrog mirisa i laki od vazduha i zato se die prema krovu. Negativno utie pre svega na respiratorni sistem ivine, zavisno od koncentracije i duine delovanja. Amonijak dovodi do smanjenja luenja sluzi i poremeaja funkcije trepljastog epitela, ija je posledica smanjenje funkcije sluzokoe kao zatite od prodora tetnih agenasa i pad otpornosti organizma prema infekcijama. Ako je ivina izloena delovanju amonijaka u koncentraciji 20 ppm due od est nedelja, pojavljuju se makroskopska i mikroskopska oteenja respiratornog sistema praena edemom plua i krvarenjima. Kada je koncentracija 200 ppm, pomenuta patoloka stanja pojavljuju se veoma brzo, skoro odmah nakon izlaganja. Preporuke za gornju doputenu granicu su veoma razliite ali se moe dozvoliti, na osnovu iskustva, da koncentracija amonijaka u objektu bude 40-50 ppm. ovek moe da oseti amonijak kada je koncentracija od 5 do 10 ppm. Ugljen-dioksid (CO2) je gas bez boje i mirisa i tei je od vazduha. Nastaje kao otpadni produkt metabolizma. Kokoka mase 2,5 kilograma izlui oko 1,8 litara ugljen-dioksida za jedan as. Ljudi i ivotinje su prilino otporni na njegovo prisustvo u vazduhu, tako da mogu da preive i koncentracije od 10.000 do 20.000 ppm. ivina koja due boravi u objektima s povienom koncentracijom ugljen-dioksida je apatina i pospana. Uzimanje hrane i opta otpornost su smanjeni, to dovodi do pada produktivnosti. Tehnoloki preporuena gornja granica koncentracije ugljen-dioksida u vazduhu je 3.000 ppm. Ugljen-monoksid (CO) je gas bez boje i mirisa, tei od vazduha, a nastaje nepotpunim sagorevanjem pri otvorenom plamenu. Ovaj gas je veoma otrovan i vezuje se u pluima za hemoglobin, onemoguavajui preuzimanje kiseonika, zbog ega nastaje guenje. Dozvoljena koncentracija je od 40 do 100 ppm. Sumpor-vodonik (H2S) je bezbojan gas karakteristinog mirisa, laki od

ZOHIGIJENA I VETERINARSTVO

2008

vazduha, koji nastaje pri razgradnji organske materije, odnosno belanevina sa sumporom. Deluje kao otrov na centralni nervni sistem. Doputena koncentracija je 20 ppm. Prostirka kao izolator Pri podnom sistemu dranja ivine obavezno je korienje prostirke ili stelje, iji je osnovni zadatak da kao izolator spreava negativnu radijaciju hladnog poda. Osim toga, dobra i kvalitetna prostirka upija vlagu ili je emituje u vazduh, odravajui dobre ambijentalne uslove u objektu. Ovakva prostirka omoguava ivini oseaj udobnosti i istoe, povoljno utiui na odravanje tonusa muskulature mladih jedinki. Prostirka mora da bude i dovoljno gruba, da bi se spreilo njeno zgrudnjavanje. U prostirci se odigravaju biohemijski procesi pri kojima se oslobaa toplota. Zapaeno je da ona moe da bude i do 10 stepeni toplija od vazduha u objektu. To doprinosi utedi energije, a ivina se osea prijatnije. Prostirka mora da bude slobodna od gljivica i tetnih primesa, a podrazumeva se i da je lako dostupna i jeftina. Ove pozitivne odlike prostirka moe da izgubi ako nije dobro formirana i odravana tokom itavog procesa proizvodnje. Mnoge greke mogu da dovedu do toga da prostirka utie na smanjenu produktivnost i loe ekonomske rezultate. Nepravilno i slabo zagrevanje, neusklaena ili loa ventilacija, prenaseljenost, neprilagoene ili neispravne hranilice ili pojilice, nebriga ili nesavestan odnos radnika, neznanje ili namerno zanemarivanje tehnolokih normativa itd. samo su neke od greaka s kojima se odgajivai sve vie susreu. Vlana i blatnjava prostirka gubi svoja termo-izolaciona svojstva i postaje dobra podloga za ouvanje i razvoj mnogih mikroorganizama (virusa, bakterija, gljivica i parazita). Stres je uobiajena pojava u takvim situacijama i dovodi do pada prirodne otpornosti i loeg imunog odgovora ivine, pa mikroorganizmi iz prostirke i vazduha postaju patogeni i utiu na pojavu bolesti. Svako leenje je skupo, a pogotovo kada je vrlo velika mogunost stalne infekcije i reinfekcije iz loe odravane prostirke. Primenjene vakcine u takvim situacijama esto nisu dovoljna zatita. Prostirka pomeana sa ivinskim izmetom, rasturenom hranom, perjem, zatrpanim leevima i dr. predstavlja ivinsko ubre koje ima svoju upotrebnu vrednost, ali stvara i zoohigijenske probleme. Postoji velika mogunost da ivinsko ubre bude nosilac infektivnog i invazionog materijala, te da ugroava zdravlje ivine, drugih ptica, ivotinja i ljudi. ivotinjsko ubre se iz proizvodnih objekata dovozi do mesta za odlaganje (deponija), gde se fermentacijom, koja traje mesecima, obavlja biotermika dezinfekcija. Tako preraeno ivinsko ubre moe da se koristi kao kvalitetno organsko ubrivo.

Svetlost za koke nosilje

Kokoi zahtevaju specifino trajanje, jainu, boju i talasnu duinu svetla u razliitim fazama ivotnog i proizvodnog ciklusa, da bi realizovale svoje genetske potencijale za porast i reprodukciju. Svaka od navedenih osobina ima svoj specifian uticaj na fizioloke, a posebno reproduktivne osobine kokoi. Zbog toga se kod izbora odgovarajueg svetlosnog programa ne misli samo na duinu trajanja svetlosnog dana, nego se moraju precizirati i ostali aspekti svetla kao faktora spoljanje sredine. Svetlosni programi koji e se primeniti u odgoju i eksploataciji ivine zavise od vie faktora: pre svega od vrste ivine, kategorije, pola, uzrasta, proizvodne namene, itd. Oni su predmet ispitivanja i stalnih promena, naroito kod kokoi za proizvodnju konzumnih jaja, pre svega jer je osnovni cilj prilagoditi svetlosne programe izmenjenoj genetskoj osnovi lakih linijskih hibrida. Programi mogu biti kontinuirani (standardni), diskontinuirani (isprekidani), ahemeralni (dui od 24 h) ili njihova kombinacija. Cilj primenjenog svetlosnog programa moe biti povean broj jaja, poveana masa jaja, uteda u hrani, itd. Danas se u odgoju i eksploataciji nosilja konzumnih jaja najee primenjuju kontinuirani svetlosni programi. Oni se medusobno razlikuju prevashodno u zavisnosti od linijskog hibrida, jer svaki proizvoa daje sopstvene preporuke za odgoj i eksploataciju. Ono to im je potpuno zajedniko je potovanje poznatog pravila da se u toku odgoja podmlatka duina i intenzitet svetla nikada ne smeju poveavati, a u toku noenja nikada se ne smanjuju. U tabeli prikazani su svetlosni programi za odgoj i eksploataciju tri vodea laka linijska hibrida. U tehnologiji za odgoj i eksploataciju kokoi ISABROWN (1999) napominje se da sa svetlosnom stimulacijom treba zapoeti kada kokice dostignu odgovarajuu telesnu masu, a ne odreeni uzrast. Savetuje se da se ne poinje sa svetlosnom stimulacijom prema starosti, ve pretna ciljanoj telesnoj masi, koja iznosi 1.300 g. Svetlosna stimulacija kokica koje nemaju dovoljnu telesnu masu dovee do loijih proizvodnih sposobnosti iz sledeih razloga: -niskog unosa hrane na poetku noenja, -manje mase jaja u toku prvih nekoliko nedelja noenja, -neto nie pune nosivosti, -prolapsusa u ekstremnim sluajevima Isti problemi javie se i ukoliko je jato raslojeno, a telesna masa kokica neujednaena. Ukoliko je rast zbog odreenih uslova usporen, bolje je saekati da se postigne 5% nosivosti pre poveanja duine svetlosnog dana. Ova pravila potrebno je potovati da bi se ostvarili oekivani proizvodni rezultati. Postoje i specifini svetlosni programi koji imaju za cilj poveanje mase jaja i u te programe spadaju ahemeralni i neki isprekidani ciklusi. Oni se primenjuju ukoliko su na tritu uslovi plaanja takvi da se favorizuju jaja vee mase.

Program osvetljenja u toku odgoja i eksploatacije razliitih genotipova

ZOHIGIJENA I VETERINARSTVO

2008

Isabrown Hisex brown Uzrast (dana) Intenzit Uzrast Svetlosni Intenzit Svetlosni dan - et dan et (dana, masa (g) svetla svetla nedelja) (sati) 1-2 22 20-40 1 23 20 3-4 20 15-30 2 22 20 5-6 18 15-30 3 21 20 7-14 16 10-20 4 20 20 15-21 15 . 10 5 19 20 22-28 14 10 6 18 20 29-35 13 10 7 17 20 36-42 12 10 8 16 10 43-49 11 10 9 15 10 50-105 10 10 10 14 10 1.300 g 11 15-30 11 13 10 1.375 g 11,5 15-30 12 12 10 1.450 g 12 15-30 13 11 10 1.525 g 12,5 15-30 14 10 10 od 133 +0,5 h 15-30 15-17 9 10 do 16 h 18-98 8 6 15 ned. 10 6 16 ned. 11 6 17 ned. 12 20 18 ned. 14 20 19 ned. 14 20 20-72 14 20

Shaver 579 Uzrast Svetlosni Intenzit et (dana, dan svetla nedelja) (sati) 1-3 24 20 4-7 21 10 8-14 19 10 3 ned. 17 10 4 ned. 15 10 5 ned. 13 10 6 ned. 12 10 7-16 ned. 10 10 16 ned. 11 10 17 ned. 12 20 18 ned. 13 20-30 19 ned. 13,5 20-30 20 ned. 14 20-30 21 ned. 14,5 20-30 22 ned. 15 20-30

Diskontinuirana svetlostDiskontinuirani ili isprekidani svetlosni programi mogu se definisati kao programi koji sadre vie od jednog perioda svetlo:mrak u toku 24 sata. Ovi programi se uslovno mogu podeliti na asimetrine, simetrine i bajomitent. Asimetrini sistemi obino sadre dva nejednaka perioda svetlo:mrak u toku 24 sata, npr. 8:4 i 2:10 (S:M). U ovu grupu spada i tzv. Kornel sistem koji podrazumeva sledei reim: 2:4 i 8:10. U eksperimentalnim uslovima, kod grupa gde je ovaj sistem uveden u 21. i 24. nedelji starosti, postignut je isti broj i ista masa jaja kao i kod kontrolne grupe. Konzumacija hrane bila je za 2% manja. Ovo, predstavlja znaajan potencijal za utedu u hrani, i samim tim smanjenje trokova proizvodnje. Drugi inilac ini uteda u elektrinoj energiji (krae osvetljavanje) koja iznosi 29%, to predstavlja manje od 2% ukupnih trokova proizvodnje. Zbog toga se ova uteda ne isplati ukoliko dobijemo manji broj jaja upotrebom isprekidanih programa. Druga kategorija, simetrini ciklusi, podrazumeva one koji se sastoje od vie perioda svetlo:mrak koji se konti-nuirano ponavljaju jedan za drugim u toku 24 h. Primera radi, u ove cikluse spadaju 4 x (3:3), ili 6 x (1:3). Nedostatak dueg mranog perioda spreava ptice da imaju oseaj normalnog ciklusa smene

danno, to ima za posledicu desinhronizaciju vremena ovipozicije (noenje jaja) u jatu. Vreme izmedu uzastopnih ovipozicija se produava, stepen nosivosti se smanjuje, a masa jaja se poveava. U proizvodnji ukupne jajne mase po nosilji, kao i u konzumaciji hrane, uglavnom nema razlike u odnosu na standardne programe. Znaajno je, medutim, da se debljina Ijuske poveava. Ovaj program je atraktivan za proizvodae koji se nalaze u zemljama u kojima se plaa posebna nadoknada za krupna jaja, odnosno gde se postie znaajna razlika u ceni u zavisnosti od mase jaja. Bajomitent program je asimetrini program u kojem je svaki sat koji ini svetlu fazu (izuzev poslednjeg) podeljen u periode od 15 min S : 45 min M; poslednji sat je uglavnom 15 min S : 30 min M : 15 min S. Zatim sledi period od 9 sati mraka, tako da program u celini izgleda ovako: 15 X (15 min S : 45 min M): 9 M. Bajomitent program dovodi do utede u hrani za oko 5%, zbog ega mora biti povean sadraj proteina u smei. Ova uteda je sa ekonomskog aspekta znaajnija od utede u elektrinoj energiji. Diskontinuirani svetlosni programi imaju izvesne prednosti u odnosu na kontinuirane. Asimetrini programi dovode do utede u hrani, dok simetrini imaju uticaja na poveanu masu jaja i bolji kvalitet Ijuske, ali bez utede u hrani. Zbog toga je testiran sistem diskontinuiranog svetla, tzv. Reding sistem, koji ima za cilj da sublimira prednosti prethodna dva. Reding sistem ima sledeu emu: 24 x (15 min S : 45 min M). Rezultati dva ogleda pokazali su da kokoi koje se dre pod ovim reimom daju 2% manje jaja u odnosu na konvencionalno osvetljenje i Bajomitent program, ali da su jaja za 2% tea, a za 3% je bila poboljana debljina Ijuske. Konzumacija hrane bila je ista kao kod bajomitent programa, a za 6% nia u odnosu na konvencionalni sistem. Mortalitet je takoe bio nii, ali ne i znaajno. Ovaj sistem moe biti najprofitabilniji u zemljama gde se posebna premija plaa za najkrupnija jaja. Kod kokoi nosilja diskontinuirani programi dovode do ouvanja energije i poveavanja efikasnosti proizvodnje jaja. Oni utiu na smanjenu konzumaciju hrane, poveanu masu jaja i poboljan kvalitet Ijuske. Diskontinuirani svetlosni programi su se pokazali uspenim u ublaavanju negativnog dejstva toplotnog stresa. Postoje evidentni dokazi da neki sistemi isprekidanog svetla, kao to je Bajomitent program, smanjuju utroak hrane, ukoliko se obezbedi adekvatna koliina proteina. Uteda iznosi oko 5%, a nastaje usled smanjene aktivnosti kokoi u toku dana. Interesantno je da primena ovog programa nije naila na vei odziv u Velikoj Britaniji, iako za to postoje odgovarajui uslovi.

Ahemeralna svetlostU tzv. ahemeralne cikluse spadaju svetlosni programi u kojima je smena svetle i tamne faze tako podeena da ciklus ukupno traje due ili krae od 24 sata. Primera radi, u ovakve programe spadaju ciklusi - 16h svetlo : lOh mrak; 18h svetlo : lOh mrak; 20h svetlo : lOh mrak. S obzirom na to da se ivina, u intenzivnim sistemima, najee gaji u objektima bez prozora, mogue je primeniti ovakve programe. Kod ahemeralnih ciklusa od 26 i 28 sati, izraen je pozitivan uticaj na masu jaja, dok je nosivost u nekim ogledima bila bolja, a u drugim ista ili manja od standardnog reima. Ahemeralni ciklusi dovode do duih razmaka izmeu ovulacija to obino rezultira neto manjim brojem jaja, ali i njihovom veom masom i boljim kvalitetom Ijuske, naroito kod jata koja imaju osrednju nosivost, dakle kod jata koja ne daju maksimalne proizvodne rezultate. U istraivanju koje su postavili Yannakopoulos i Morris (1979), ahemeralni ciklus od 28h doveo je do smanjenja procenta nosivosti za 4,5% u odnosu na kontrolu, ali i do znaajnog poboljanja kvaliteta Ijuske jaja. Poveanje mase jaja nastaje uglavnom usled poveanja belanca, to je posledica produenog zadravanja u jajovodu. Masa umanca se takoe poveava, ali je taj odnos u veoj meri pod uticajem genotipa, odnosno hibrida. lako poveanje mase jaja u zavrnoj fazi nosivosti nije od posebnog znaaja, ahemeralni ciklusi se

ZOHIGIJENA I VETERINARSTVO

2008

preporuuju zbog poboljanog kvaliteta Ijuske. Poseban problem, meutim, predstavlja organizacija posla na farmama na kojima se primenjuju ahemeralni ciklusi. Naime, teko je organizovati smenski rad i obavljanje redovnih poslova na farmi, kada se smena svetlosti i mraka u objektima ne poklapa sa prirodnom smenom dana i noi u toku 24 sata. Zbog toga se ne preporuuje potpuno gaenje svetla u tamnoj fazi, nego samo priguivanje, kako bi radnici mogli normalno da obave svoj deo posla u objektima, bez obzira to je za kokoi ,,mrak". Ranija istraivanja su ukazala na to da optimalan odnos intenziteta svetla izmeu svetle i tamne faze treba da bude 30 : 1, mada moe da bude i 5 : 1, 10 : 1 ili 20 :1. Mnogi istraivai su konstatovali da ahemeralni svetlosni reimi rezultiraju poveanom masom jaja i boljim kvalitetom Ijuske, ali da obavezno treba preispitati ekonomsku isplativost njihove primene. Primena ahemeralnih ciklusa zavisi pre svega od toga da li se oekuje finansijski efekat, a on je uslovljen cenom jaja razliitih klasa na tritu i procentom loma koji je prisutan na farmi. Ahemeralni ciklusi mogu biti i krai od 24 sata i primenjuju se sa ciljem da se povea frekvencija ovulacije i dobije vei broj jaja u toku proizvodnog ciklusa, ali preliminarna ispitivanja nisu dala zadovoljavajue rezultate. Foster (1982) smatra da postoji mogunost da kokoi prevaziu bioloko ogranienje od jednog jajeta dnevno i da e se to postii, pored promene genotipa, primenom posebnih svetlosnih programa koji bi bili krai od 24 sata. Ali, do danas ovakvi programi nisu ispoljili odgovarajue efekte.

Kontrola ambijenta u ivinarniku

Uspeh proizvodnje u ivinarstvu zavisi od vie faktora i oni se rangiraju uvek po prioritetima. U rangu medu prvima su: ishrana, genetski potencijal, zdravstvena zatita i uslovi gajenja, ali ni ostali nisu zanemarivi. U sistemu intenzivne proizvodnje u ivinarstvu, stanje ambijenta je od izuzetne vanosti jer ivina ostvaruje maksimalnu proizvodnju samo ako joj je udobno. Faktori ishrane, genetskog potencijala i zdravstvene zatite su uvek programirani na dui vremenski period, dok se ambijentalni uslovi menjaju vie puta, ak i u toku dana. Da bi se ivina oseala udobno, ivinar mora da joj obezbedi optimalnu temperaturu, adekvatnu vlanost, pravilno osvetljenje i dobar kvalitet vazduha. Genetski napredak u ivinarstvu je u proteklom periodu bio izuzetno visok, a to je uslovilo poveanu osetljivost na sve ivotne uslove. U ivinarstvu su naputeni univerzalni programi gajenja za jednu kategoriju, ve se oni moraju prilagoavati hibridu, uzrastu i intenzitetu proizvodnje. ivinar mora strogo da potuje uputstva gajenja koje preporuuje proizvoa datog hibrida. Postavlja se pitanje ta ivinar moe da uradi za svoju ivinu i da li uopte moe da ispotuje te visoke zahteve. Sigurno da moe, jer je tehnika izgradnje objekata i proizvodnje opreme izuzetno napredovala. Danas se grade savremeni objekti i u njih ugraduje oprema kojom je mogue odravati potpuno kontrolisani ambijent. U reavanju problema udobnog ambijenta mora se poi od uspostavljanja kontrole temperature i izmene vazduha u objektu. Da bi se to postiglo, potrebno je uskladiti sistem ubacivanja sveeg vazduha u objekat sa sistemom izbacivanja zagadenog. Kao prvi uslov neophodno je ispotovati normativ da na svakih 1.000 m3 izbaenog vazduha postoji 0,2-0,3 m2 otvora za dovod sveeg vazduha. Drugi normativ je da se ivini mora obezbediti 3-7 m3 sveeg vazduha po kg telesne mase na sat, to zavisi, u prvom redu, od temperature u objektu i gustine naseljenosti. Pored ovog, ivinar mora da ispotuje i normativ zone temperaturne udobnosti u zavisnosti od kategorije i uzrasta ivine. Reenje

problema je u sinhronizovanom upravljanju radom sisema ventilacije, hlaenja i grejanja objekta. U objektima najnovije generacije to je reeno sistemom pravilnog rasporeda senzornih sondi po objektu, to je kod starije opreme teko izvodljivo. Senzorne sonde rade na principu davanja informacije centralnom kompjuteru koji te informacije obrauje i daje nareenja za automatsko upravljanje radom ventilatora, kontrolu protoka vazduha na ulaznim otvorima, regulisanje rada sistema ovlaivaa vazduha, kao i sistema za grejanje. Senzori se postavljaju na ulaznim otvorima i izlaznim kanalima za ventilaciju, kao i u zoni kretanja ivine. Oni u zoni kretanja ivine se postavljaju na vie mesta iznad pojilica i hranilice, jer tu ivina najdue boravi. Rad sistema kontrole ambijenta mora da je automatski regulisan, jer sve ostalo je improvizacija. To mora da radi maina (kompjuter). Razlog je injenica da je vrlo teko runo uskladiti sve potrebne parametre. U nedostatku sredstava za savremenu opremu, potrebno je pokuati maksimalno ispotovati zahteve ivine. Utvreno je da je ivina vrlo osetljiva na sve nagle promene, a posebno na temperaturne. Ona tolerie nagle promene temperature svega do 5C. Prema tome ako su spoljne tempreature nie preko 5C od temperatura u objektu automatski se ukljuuju grejai koji predgrejavaju ulazni vazduh, a klapne na dovodnim otvorima taj nedovoljno zagrejan vazduh usmeravaju prema tavanici kako ne bi direktno strujao na ivinu. U sluaju poveanih temperatura iznad zone udobnosti, a u nemogunositi da se ona snizi dovodom sveeg vazduha spolja, automatski se ukljuuje sistem hladenja i poveava brzina izmene vazduha (poveavanjem brzine rada ventilatora). Po istom principu radi i sistem kontrole vlanosti vazduha. Ukoliko je uskladen sistem rada ventilacije, grejanja i hlaenja objekta, uglavnom nema problema sa obezbeenjem dovoljnih koliina sveeg vazduha i uklanjanjem zagadenog. Problemi ipak mogu nastati naroito sa poveanom vlanou vazduha koja za sobom povlai poveanje sadraja amonijaka, ugljendioksida, ugljenmonoksida i drugih tetnih gasova, ali i smanjenje sadraja kiseonika. Do izvesne mere ivina to moe da tolerie uz neprimetni pad produktivnosti, ali ako sadraj amonijaka pree koncentraciju od 10 ppm nastaju problemi sa disanjem, preko 20 ppm poveava se osetljivost ivine i javljaju se respiratorna oboljenja, a preko 50 ppm znaajno opada proizvodnja jaja, a kod brojlera se smanjuje brzina porasta. Koncentracija ugljendioksida ne bi smela da bude vea od 0,35%. Poveana koncentracija dovodi do zdravstvenih problema, a kod veih koncentracija i do uginua ivine. Optimalna granica je ispod 0,25%. Vlanost vazduha vea od 75% kod temperature ambijenta iznad 29C, vrlo brzo dovodi do pada produktivnosti, smanjenja brzine porasta i zdravstvenih problema. Poveana vlanost vazduha pospeuje trulene procese i direktno utie na stanje prostirke i ukupnog ambijenta u objektu. Smanjen sadraj vlage u vazduhu, takode, ima negativne posledice na ivinu. Vidni problemi se uoavaju ukoliko vlanost padne ispod 40%. Kao posledica, javlja se povean sadraj praine u vazduhu, a to posebno negativno utie na disajne organe ivine. Da bi se izbegli ovi problemi, savremeni objekti danas imaju senzore za detekciju sadraja amonijaka, ugljendioksida i praine, koji atomatski ukljuuju sisteme regulacije. Obezbediti udoban ambijent ivini je mogue, ali se namee pitanje koliko je ekonomski opravdano ulagati sredstva u skupu opremu. Odgovor je apsolutno da, jer samo da podsetimo ivinare, na naim farmama genetski potencijal ivine koristi se svega 50-70%, a jedan od razloga za to su i loi ambijentalni uslovi. Svake godine nae farme, samo u letnjim mesecima, pretrpe znaajne gubitke usled toplotnih udara, to se moe izbei ugradnjom funkcionalne opreme. Proizvodnja ivinskog mesa i jaja u loim proizvodnim uslovima gajenja ivine je skupa i nekonkurentna i takve farme neminovno propadaju.