Seminarski rad - Preduzetnicke strategije

7/23/2019 Seminarski rad - Preduzetnicke strategije

http://slidepdf.com/reader/full/seminarski-rad-preduzetnicke-strategije 1/14

S E M I N A R S K I R A D

Predmet: Preduzetništvo Tema: Preduzetničke strategije

Sadržaj

Uvod 1

Preduzetništvo 2

Preduzetnička strategija 8

Zaključak 11

Literatura 13

Uvod

1



Svuda u svetu, sve veći broj ljudi uspeva da ostvari svoje snove kroz sopstveni biznis.

Mada je nivo preduzetničke aktivnosti, posle pucanja „Internet balona” (kada su Internet

kompanije doživele straovit rast i njiove cene na berzi dosti!le enormne razmere, posle i

kraa jedno! broja kompanija, do"lo je dostabilizacije na berzi i pada u nivou preduzetnicke

aktivnosti#, ne"to opao, razvoj preduzetni"tva i dalje predstavlja jedan od najznačajniji

trendova u svetu.

Svake !odine, samo u S$% npr., se stvori od & do ', miliona novi mali i srednji

preduzeća, odnosno, novo preduzeće nastaje na svaki )* sekundi. +ivo zainteresovanosti za

preduzetni"tvo je veoma visok u svim starosnim !rupama. d ljudi koji započinju biznis, -'

to rade po prvi put u svom životu. vakav rast preduzetničko! dua je jedan od najznacajniji

ekonomski do!a/aja u novijoj ekonomskoj istoriji. Svuda u svetu, ovi novi ekonomski

„eroji”, menjaju biznis sredinu i i!raju veoma znacajnu ulo!u u ekonomijama svoji

zemalja. Mno!o bolje od veliki kompanija, ovi „mali džinovi” inoviraju proizvode i uslu!e,

pomeraju tenolo"ke !ranice, otvaraju nova radna mjesta... Mala i srednja preduzeća (MS0#

predstavljaju vodeću sna!u u ekonomskom razvoju zemlje. na jačaju ekonomiju na vi"e

različiti načina1 stimuli"u promene u biznis okruženju kroz proces kreativne destrukcije,

predstavljaju najveći izvor inovacija, najveći su !enerator novi radni mesta i zavaljujući

razvoju Interneta I telekomunikacija, sve vi"e doprinose daljoj !lobalizaciji biznisa.

2pravljanje preduzecima u savremenim uslovima poslovanja podrazumeva

determinisanje adekvatno! sistema mera per3ormansi. Sistem mera per3ormansi povezuje

strate!iju preduzeca sa tekucim poslovanjem, pruža relevantne in3ormacije o ostvarivanju

ciljeva u okviru konkurentski strate!ija i ukazuje na područ ja !de su neopodna pobolj"anja.

4a ću 5am u ovom radu poku"ati izneti neke osnovne starate!ije razvoja preduzeća i

preduzetni"tva.

Preduzetništvo

2



0ostoji mno!o potreba, a resursi, posebno mali država, su o!raničeni, tako da je

neopodno postaviti prioritete. 2 postavljanju prioriteta jasno je da treba odrediti koji prioritet

treba da stoje u redosledu izvr"avanja. 0rvo, e3ektivne promene se ne mo!u 6uvesti” spolja.

7akvi poku"aji nisu uspe"ni zbo! nemo!ućnosti da se prinudom promeni način razmi"ljanja.

8judi se mo!u naterati da preduzmu odre/ene akcije, ali se ne mo!u primorati da promene

du"u i um, ili osnovne stavove i verovanja. 9lavni elemenat uspe"ne strate!ije razvoja je

vlasni"tvo i participacija. 7a vizija treba da uključi trans3ormaciju institucija, kreiranje novo!

dur"tveno! kapitala i novi meanizama re!ulacije i motivacije. 2 nekim slučajevima,

potrebno je da nove kompanije zamene tradicionalne, a u dru!im, nove kompanije će se

razvijati sa elementima staro!, ali će biti potrebno da evoluiraju i da se adaptiraju.

%osada"nja ekonomska misao teorije rasta privredno! razvoja i preduzetni"tva uop"te

bazirala se na konceptu komparativni prednosti. dnosno to je isticanje značaja resursa za

ekonomski razvoj1 ekonomski razvoj zavisi od kvalitetni resursa i sposobnosti države da se

izvr"i "to veća specijalizacija proizvodnje i uslu!a u tim delatnostima. +a praktičnom nivou to

znači zala!anje za tzv. !ranske prioritete razvoja. %ržava pro!la"ava !rane:prioritete

preduzetni"tva i merama ekonomske politike podstice njiov razvoj, a na "tetu ostali !rana

(od ostali se uzima da bi se uložilo u prioritetne !rane#. Medutim, u otvorenoj i !lobalnoj

ekonomiji produktivnost ne zavisi od to!a koje su !rane prioriteti i da li su preduzeca iz ti

!rana, vec prije sve!a od to!a kako konkuri"u. vo znaci, produktivnost zavisi od to!a kako

radi svako preduzece pojedinacno, od to!a kako posluje, kakve ljude i strate!ije ima.

+a!lasak je na preduzećima (mikroekonomiji# ne na !ranama ili makroekonomiji. $ko 3irma

ulaže u sebe, u modernu tenolo!iju, u or!anizaciju, onda ona može biti produktivna u bilo

kojoj !rani. Moderne tenolo!ije otvaraju velike mo!ućnosti za unapre/enje u tako različitimoblastima kao "to su poljoprivreda, uslu!e slanja mali paketa i po"te; ili proizvodnje

poluprovodnika. Slično, postoji prostor u svim proizvodnim !ranama za primenu

usavr"avanja strate!ija, kao "to su se!mentacija potro"nje, di3erenciranje proizvoda i uslu!a i

stvaranje prila!odljivi vrednosni lanaca kroz složene mreže u kojima se povezuju

proizvo/ači, snabdevači i krajnji kupci. Iz ovo!a proizilazi da je koncept vo/enja politike

!ranski prioriteta, sa aspekta paradi!me produktivnosti, po!re"an. +ije bitno u kojoj je !rani

preduzece. <itno je da posluje produktivno i uspe"no. %ržava treba da omo!ući ne povlastice3irmama (preko prioritetno! tretmana# vec op"te uslove koji 3irmama pomažu da lak"e dodu

3



od in3ormacija, do nove tenolo!ije, do strucni ljudi. 5lada treba da stvori ambijent koji

po!oduje i podstiče razvoj paradi!me produktivnosti. +ije važno na kojim !ranama neka

zemlja zasniva svoju privredu, vec prije sve!a da li je u njoj razvijena produktivnosti

preduzetni"tva.

5iziju razvoja strate!ije preduzeća i preduzetni"tva možemo de3inisati na sledeći način1

=Maksima upravljanje znači !ledanje unapred daje ideju značaja koja se pridaje viziji i

planiranju u poslovnom svetu i ističe je da, ako sa!ledavanje nije celokupno upravljanje, u

najmanju ruku je esencijalni deo. %a se sa!leda u ovom kontekstu znači da se predvidi

budućnost i izvr"i priprema za nju; prema tome sa!ledavanje je akcija po sebi.= Vizija

preuzima na sebe obezbeđenje, raspoređivanje pojedinačnih radnih sadržaja (aktivnosti,

operacija i sl.) na nosioce organizacione celine (sektore, službe, pogone, odeljenja sve do

radnih mesta), sa određenjem u vremenu (rokovi početka i završetka) za svaki radni sadržaj

odgovarajueg nosioca, uz adekvatnu alokaciju potrebnih (planiranih) resursa (po vrstama i

količinama). +a taj način konstitui"e se plansko uobličavanje celokupno! poslovanja ili

uop"te sveukupne aktivnosti bilo koje celine kroz planirano de3inisanje radni sadržaja,

prostorno odre/eni sa od!ovarajućim nosiocima od!ovornosti, vremenskim rokovima za

svaki radni sadržaj i od!ovarajući prostorni zavat, odnosno nosioca od!ovornosti, uz

od!ovarajuću kvanti3ikaciju pojedini vrsta resursa. 0roces planiranja razvoja >ada

posmatramo ukupan proces upravljanja razvojem, onda 5izija razvoja predstavlja primarnu

3azu ovo! procesa. $ko bi smo upravljanje razvojem posmatrali kao kontinuiran proces

usmeravanja i realizacije razvoja, u tom slučaju

5izija razvoja stare!ije predstavljalo bi deo koji pretodi realizaciji i odnosi se na

usmeravanje razvoja. $ko po/emo od činjenice da se od preduzeća očekuje da bude ne samo

otvoreno prema stremljenjima i potrebama okruženja, onda ono mora da preuzme deo

od!ovornosti za ostvarivanje privredno! razvoja. 5izijom preduzeće nastoji da usmeri svoje

buduće kretanje na izbe!avanje nekorektni akcija i smanjivanje mo!ućnosti neuspea izokruženja, kao i dezor!anizovano stiijsko pona"anje unutar samo! preduzeća. či!ledno,

ako bi smo se oslonili na pretpostavku da će prirodni tok do!a/aja dovesti sam po sebi do

željeni ciljeva razvoja, onda ne bi bilo potrebe za vizijom. 5izija ne uključuje dono"enje

budući odluka, ne!o se odnosi na dono"enje tekući odluka o realizaciji svoji budući

ciljeva, odnosno svo! razvoja. 5izija razvoja predstavlja sa!ledavanje mo!ući budući

stanja u kojima se preduzeće može naći, kao i preduzimanje aktivnosti koje će imati za cilj da

preduzeću u budućnosti obezbedi najbolje stanje. snovni problem planiranja nije "ta bi preduzeće trebalo da uradi u budućnosti, ne!o "ta treba danas da preduzme da bi obezbedilo

4



da se željeni razvoj realizuje u uslovima neizvesne budućnosti. 5izija uključuje pesimističku i

optimističku komponentu. 0esimizam leži u verovanju da ukoliko se ne"to ne preduzme, nije

verovatno da će se željeno buduće stanje desiti, dok optimizam izražava svatanje da se ne"to

može uraditi da bi se povećale "anse da se željene stvari do!ode u budućnosti. 5izija razvoja

predstavlja kontinuelan proces, bez ko!a se ne može ostvariti e3ikasno buduće 3unkcionisanje.

>ada kažemo da vizija razvoja mora imati svoj vremenski kontinuitet, onda smo time

na!lasili da je to proces koji nema svoj prirodni kraj, već se odvija neprekidno. 0ri izradi

plana trebalo bi poći od činjenice da je on 3leksibilan, da je podložan promenama koje diktira

okruženje i koje moraju biti u!ra/ene u nje!a, da bi se ostvarilo buduće očekivano stanje.

2no"enjem promena u plan posebno smo izrazili neprekidnost u planiranju razvoja čiji

kontinuitet predstavlja uslov za kontinuitet razvoja. 0olazeći od činjenice da plan predstavlja

samo instrument planiranja t da on izražava jedno buduće stanje, ne bi trebalo uprostiti proces

planirala razvoja i svesti !a na 3ormalni čin izrade plana za od!ovarajući period kao i na

kasniju realizaciju usvojeno! plana. Izrada plana predstavlja kompleksan proces koji se ne

zavr"ava de3inisanjem plana razvoja za odre/eni period, već se posao nastavlja stalnim

uno"enjem svi promena koje su od znatno! uticaja na 3unkcionisanje i razvoj preduzeća. $ko

je potrebno treba !a podvrći preispitivanju postavljeni ciljeva pravaca razvoja i izvr"iti

reviziju u skladu sa uočenim promenama.

Mora se posebno istaći činjenica da pored kontinuarnosti postoji i inte!ralnost planiranja

razvoja. 0od inte!ralno"ću planiranja razvoja podrazumevamo posmatranje preduzeća kao

sistema sa svim podsistemima i elementima, vezama i odnosima koji !a čine. Samo

primenjujući inte!ralno 5izija, obezbe/uje se razvoj kako posledica u celini, tako i pojedini

nje!ovi delova. >ao "to je rečeno, 5izija razvoja odvija se kontinuiranom izradom,

dono"enjem, analizom, a kada je to neopodno i kori!ovanjem od!ovarajući planova

razvoja. %a bi se ostvario zadovoljavajući kvalitet planova, i ujedno omo!ućila e3ikasnija

realizacija planova razvoja, izrada plana trebalo bi da teče prema utvr/enoj metodolo!iji.0ostupak izrade plana odvija se kroz nekoliko 3aza1

? !naliza dosada"nje! razvoja.

? "cene postojeće! stanja i sa!ledavanje razvojni mo!ućnosti.

? %e3inisanje op"te strategije razvoja preduzeća.

? %e3inisanje mo!ući ciljeva razvoja kojim se realizuju željena buduća stanja.

? 2tvr/ivanje potrebni sredstava za realizaciju planirano! razvoja.

+avedene 3aze su op"te privaćene u teoriji i praksi planiranja razvoja pa i zbo! to!anećemo posebno razmatrati.

5



Iz sve!a predodno! "to smo naveli sledi da ciljevi preduzeća treba da obezbede1

)@. 2spostavljanje i stvaranje okruženja, koje će podsticajno delovati na osnivanje

novi i razvoj već postojeći MS0. 0odsticajne mere osmi"ljene su Strate!ijom razvoja mali

i srednji preduzeća i preduzetni"tva u Aepublici Srbiji *BB&:*BBC. !odine. +jiovom

realizacijom mo!uće je u narednom periodu otvoriti značajan broj radni mesta u okviru

sektora MS0, koji će omo!ućiti novo zapo"ljavanje, ali i zapo"ljavanje dela radnika koji usled

restrukturiranja veliki dru"tveni preduzeća i smanjenja broja zaposleni u javnim

preduzećima, ostanu bez zaposlenja. Stvaranje poželjno! okruženja znači, da Ae!ionalni

centar za razvoj MS0 mora da bude aktivni učesnik u pronalaženju realno! i du!oročno!

potencijala za privredu i razvoj, uspostavljajući interaktivni odnos sa ključnim lokalnim

stejkolderima.

)@. 0odsticanje osnivanja, poslovanja i razvoja mikro, mali i srednji preduzeća,

pružanjem pomoći, saveta i in3ormacija, obuka i konsaltin! uslu!a. %osada"nja ponuda

ovakvi vrsta uslu!a je na veoma niskom nivou, a i cene su visoke za pojedince i nove

poduzetnike. 7ako/e, mali je broj a!encija koje se bave obukom i savetovanjem budući i

postojeći preduzetnika. %akle postojeće =trži"te uslu!a= za MS0 je nedovoljno! kapaciteta i

nepoznato! kvaliteta. Dato, Ae!ionalni centar treba da zauzme vodeću ulo!u u razvoju trži"ta

uslu!a za MS0, da pridobije poverenje klijenata kvalitetom uslu!a sa namerom da nauči

preduzetnike da te uslu!e, koje se čine nevidljivim i neopipljivim, mo!u biti od velike

važnosti za poslovni uspe.

)@. Aazvoj kapaciteta za du!oročan i održiv razvoj sektora MS0, kroz kreiranje i

ostvarenje projekata koji mo!u pomoći rastu e3ikasnosti mali i srednji preduzeća,

konkurenciji na domaćem i stranom trži"tu, kvalitetu, internacionalizaciji i implementaciji I7

(priprema za di!italno doba#, kao i podizanju svesti, promociji i iniciranju različiti sredstava

za poslovnu saradnju i povezivanje MS0 sektora sa sličnim, u dru!im re!ionima Srbije, sa

velikim kompanijama i stranim partnerima.Ae!ionalni centar zarazvoj preduzetni"tva treba svoje aktivnosti usmeriti na pro"irenje trži"ta

uslu!a, razviti visoko kvalitetnu ponudu i kompleksno obuvatiti sve ciljne !rupe

(nezaposlene, vi"kove zaposleni, studente, srednjo"kolce, izbe!lice i raseljena lica, žene:

preduzetnike, start:up preduzetnike, postojeća MS0 i dr#.

%a rezimiramo po pitanju ciljeva razvoja preduzeća, odnosno preduzetni"tva država je

obavezna da pruži neposrednu podr"ku malim i srednjim preduzeaima i preduzetnicima.Svojim misijom podstiče njiov razvoj, doprinosi rastu dru"tveno! proizvoda i otvaranju

6



novi radni mesta. Iz predodno! proističu i sami ciljevi preduzetni"tva1

: promocija i podsticanje razvoja preduzetni"tva i preduzetničko! dua,

: otvaranje novi preduzeća i rast i razvoj postojeći,

: razvoj trži"ta konsultantski uslu!a i

: razvoj preduzetničke in3rastrukture.

Eto se tiče sami uslu!a u potpori razvoja preduzetni"tva potrebno je razviti

"irok spektar uslu!a koje pomažu malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima da

unaprede svoje poslovanje, a koje se mo!u svrstati u tri kate!orije1 konsultantske uslu!e,

obuke i poslovne in3ormacije.

>onsultantske uslu!e:svesni smo činjenice da često, da bi posti!li uspe u poslovanju,

nismo u mo!ućnosti da sami re"imo probleme i izazove pred kojima smo se na"li. Dbo! to!a

nam je potrebna stručna pomoć u različitim oblastima poslovanja1 marketin!, poslovno

planiranje, pravna re!ulativa, upravljanje ljudskim resursima, upravljanje 3inansijama,

spoljnotr!ovinsko poslovanje.

buka:ako smo razvili biznis, ali želimo vi"e, jasno 5am je da bez dodatno! na"e!

osposobljavanja i na"i saradnika, bez ula!anja truda i novca, nema napretka.

0oslovne in3ormacije nam nude in3ormacije o novim potencijalnim trži"tima, potencijalnim

proizvodimaFuslu!ama, mo!ućnostima nabavke opreme, potencijalnim strate"kim partnerima,

vladinim pro!ramima podr"ke MS0 sektoru, donatorskim pro!ramima podr"ke MS0 sektoru,

trans3eru tenolo!ije, izvorima 3inansiranja MS0, G2 re!ulative, Sajmovima i svim važnijim

mani3estacijama u zemlji i inostranstvu.

Iskustva u upravljanju razvojem preduzetni"tva, njiov broj, pozitivan uticaj na rast

dru"tveno! proizvoda i nacionalno! dootka, visoko relativno uče"će zaposleni

preduzetni"tva u ukupnom broju zaposleni u visokorazvijenim zemljama, na jednoj strani, i

nedostatak 3inansijski sredstava i vremena kao najvažniji resursa u na"oj zemlji, na dru!oj

strani, ukazuju da strate"ki cilj Srbije treba da bude upravljanje razvojem preduzetni"tva.%ržava direktnim i indirektnim merama podr"ke utiče pozitivno na okruženje preduzetni"tva

kako bi se obezbedilo ispunjenje napred de3inisano! strate"ko! cilja. kruženje za

preduzetni"tva predstavlja1 država:vlada, lokalna uprava, privredne komore, univerziteti,

instituti, razne asocijacije i 3irme koje se bave konsalti!om, edukacijom i pružanjem dru!i

vidova pomoći. 0reduzetni"tva se udružuju u asocijacije i 3ormiraju svoje klubove. Aad se

posvećuje snimanju odnosa okruženja prema upravljanju razvoja preduzetni"tva i

anticipiranju neki predlo!a za razvoj optimalno! interakcijsko! odnosa preduzetni"tva iokruženja.

7



Daključci, koji su izvedeni, dobijeni su !eneralizacijom, deduktivnom metodom analize

pisano! materijala, intervjuom i komparativnom, bencmarkin! analizom. 2koliko se

zvanično privati da je strate"ki cilj države, a to je već učinjeno, razvoj mali i srednji

preduzeća i ako se privati da vizija razvoja preduzetni"tva bude1 dostizanje razvijenosti u

visoko razvijenim zemljama, i postizanje optimalno! interakcijsko! odnosa preduzetni"tva sa

svim zainteresovanim stranama i institucijama koje su u direktnoj ili indirektnoj vezi sa

preduzetni"tva kao u vosokorazvijenim zemljama, jasno i nedvosmisleno se ukazuje na

sledeće1 koliko smo udaljeni od visokorazvijeni zemalja u interakcijskom odnosu i ko, kako,

za koje vreme, pomoću koji resursa može da realizuje navedenu viziju. 2 radu je ukazano da

se po itnom postupku moraju menjati zakoni koji direktno utiču na upravljanje razvojem

preduzetni"tva. čekivalo se da zakoni koji se u ovom momentu usvajaju povoljno utiču na

razvoj preduzetni"tva. 7ako/e se očekivalo da Dakon o lokalnoj upravi da vi"e ekonomske

samostalnosti lokalnoj upravi. 8okalne uprave imaju koncepciju razvoja preduzetni"tva, ali

nemaju 3inansijska sredstva. %osada"nja politika predodni je da 5lada nema nameru da

donese dobre pro!rame za razvoj proizvodnje i preduzetni"tva, već da čvrstom i tvrdom

3iskalnom politikom kupi nepostojeća sredstva od osiroma"ene privrede. <rojne privredne

dele!acije visokorazvijeni zemalja sveta, koje svakodnevno dolaze u na"u zemlju, pokazuju

da su one zainteresovane za saradnju i vezu sa na"im privrednicima. 2koliko bi država

usvojila model za upravljanje razvojem preduzetni"tva neke visoko razvijene zemlje i izvr"ila

armonizaciju i sinronizaciju zakonske re!ulative, po"tujući speci3ičnosti na"e privrede, sve

institucije, koje su povezane sa razvojem preduzetni"tva, imale bi interes da usklade svoje

koncepcije, tj. re!uli"u pozitivan odnos prema preduzetni"tva. vako su preduzeća u Srbiji

prepu"tena sama sebi i pitanje je koliko imaju sna!e i "anse da se izbore protiv postojeći

kruti i u!lavnom destimulitivni zakona i propisa.

Preduzetnička strategija

8



0od preduzetnickom strate!ijom se podrazumeva nacin na koji se ostvaruju

preduzetnicki ciljevi.

0ostoje cetiri preduzetnicke strate!ije1

• biti prvi a istovremeno i najbolji

• po!odite i tamo !de ne ocekuju

• ekoloske nise i

• promene ekonomski karakteristika proizvoda, trzista ili privredne !rane.

ve statre!ije se medjusobno ne iskljucuju, ne!o kombinuju u razlicitim

situacijama. 4er svaka od nji ima svoje prednosti i nedostatke.

Biti prvi a istovtremeno i najbolji

0reduzetnicka strate!ija biti prvi a istovremeno i najbolji podrazumeva

odredjivanje ambiciozno! cilja koje treba ostvariti. 2 nju su u!radjene dve krajnosti1 potpuni

uspe ili potpuni neuspe. >ada pocne primena ove strate!ije ona se vise ne moze kori!ovati.

+ema ispravke u odu. Dato se ona pre pocetka primene mora dobro osmisliti i pripremiti. $

onda kada ova strate!ija uspe, pocne da daje prve rezultate, tek tada pocinje prava i najzesca

aktivnost. svojenu vodecu poziciju treba ucvrstiti i zadrzati. Sledeci zatev koji ova

strate!ija postavlja pred nosioce ove strate!ija inoviranja su cene. ne se moraju snizavati irelativno i apsolutno. 0rema tome, ukoliko se bilo koja od navedeni aktivnosti ptreskoci, ne

ostvari ili ne ostvari maksimalno ili uradi sa zakasnjenjem sledi potpuni neuspe. Dbo! to!a

ova strate!ija sa sansom za veliki uspe, ali i rizikom za veliki promasaj, po!odna je samo za

velike veoma znacajne inovacije.

Pogodite ih tamo gde ne ocekuju

2 okviru ove strate!ije a3irmisana su dva pristupa1 kreativna imitacija i

preduzetnicki dzudo zavat.

Kreativna imitacija : >ad se odredjeni preduzetnik opredeli za ovu strate!iju on radi

ono sto je neko vec uradio, ali je u tome nasao nesto sto bi mo!lo da se doradi, da upotpuni tu

inovaciju. Hilj koriscenja ove strate!ije je osvajanje vodece dominantne !rane na trzistu. Da

razliku od pretodne strate!ije, ova strate!ija u sebi nosi manji rizik. na ne preuzima celo

trziste, vec samo onaj deo koji je ostao ne pokriven. Strate!ija kreativne imitacije je sva

okrenuta trzistu. %akle ona polazi od trzista a ne od proizvoda, od potrosaca a ne od

proizvodjaca. Iako ovde ne postoji rizik, a u slucaju pretodne strate!ije ne bi mo!lo da se

9



kaze da rizika uoppste nema. n se javlja u slucajevima kad neko zeli mno!o da mudruje, da

se !ubi u nizu detalja i raznovrsni dopuna imitacije, ili kada po!resno protumaci buduce

trendove traznje, pa doradjuje inovaciju sa nekim dodacima koje trziste nece privatiti.

Smatra se da je najzavalnije podrucje za primenu ove strate!ije oblast visoki tenolo!ija.

Preduzetnicki dzudo predstavlja strate!iju ciji je cilj stvaranje plat3orme za napad

na deo etablirani lidera na trzistu koji nije branjen ili je neadekvatno, nedovoljno branjen.

+ajcesce okolnosti za primenu ove strate!ije su1 kad se velike mocne kompanije

ponasaju samouvereno, opusteno. >ao primer za to se navodi japanski =S+=, koji je

iskoristio tranzistor proizveden u S$% ()C'J.# i za nekoliko !odina osvojio svetsko trziste sa

radio aparatima.

>ada se velike kompanije opijene svojom slavom i zanete svojom visokom

reputacijom pocnu ponasati monopolski. +e osluskuju zateve trzista i umesto da

poboljsavaju kvalitet, podesavaju cene i sl., oni smatraju da samim tim sto su veoma poznati

imaju i najbolji kvalitet i najprivatljivije cene.

>ada privredni subjekti ne rea!uju pravovremeno i adekvatno na krupne uspee ili

neuspee koji mo!u nastati zbo! odredjeni strukturni promena u proizvodnji ili na trzistu.

>oncepcija primene ove strate!ije je takva da se prvo napada najranjiviji odnosno

najmanje branjen se!ment. >ada se on osvoji onda se napadaju ostali se!menti, pa delovi

trzista, pa trziste u celini. Strate!ija preduzetnicko! dzudoa mora da se zasniva na stvarnoj

inovaciji, koja ce imati neke prednosti u odnosu na postojece stanje (kvalitet, cena,

3unkcionalnost, estetski iz!led, ekoloska bezbednost itd.#. 7akodje ta inovacija mora da bude

usmerena na deo trzista !de lideri nisu etablirani. 7reba izbeci direktnu kon3rotaciju sa

liderima.

d )C-C. !odine, u zemljama centralno:evropsko! re!iona se odvija proces

trans3ormacije njiovi politički, ekonomski i socijalni sistema. 2 bližoj istoriji ne postoji primer za ovakav obim ekonomski re3ormi i politički promena. 0osmatrajući proteklu

deceniju, mo!u se primetiti značajne promene u čitavom re!ionu. Su"tinski element političke

i ekonomske trans3ormacije u bilo kojoj zemlji je stvaranje privatno! sektora, razvoj

preduzetni"tva i stvaranje mali i srednji preduzeća (MS0#. vo treba da postane vodeća

sna!a u ekonomskom razvoju. MS0 stimuli"u privatno vlasni"tvo i preduzetničke

sposobnosti. na su 3leksibilna i mo!u se brzo prila!oditi na promenu ponude i tražnje na

trži"tu. na stvaraju zaposlenost, promovi"u diverzi3ikaciju ekonomski aktivnosti, podržavaju održivi rast i daju značajan doprinos izvozu i tr!ovini.

10



Aazvoj strate!ije preduzetni"tva se o!leda u sledećem1

K 0repoznajući potencijalni doprinos mali i srednji preduzeća ekonomskom rastu,

otvaranju novi radni mjesta, inovacijama, trans3eru tenolo!ije i dosti!nućima u

socijalnom i ekonomskom uskla/ivanju;

K 0olazeći od postojeći o!raničenja za razvoj mali i srednji preduzeća, nisko! nivoa

biznis znanja, re!ulativne i administrativne barijere, o!raničeno! pristupa raspoloživim

izvorima 3inansijski sredstava na srednji i duži rok, neadekvatno! pristupa izvorima

poslovni i trži"ni in3ormacija i o!raničene raspoloživosti specijalizovani poslovni uslu!a;

K 2zimajući u obzir najbolja me/unarodna iskustva iz oblasti razvoja mali i srednji

preduzeća i propise iz %eklaracije 2+:a o Saradnji u Aazvoju mali i srednji preduzeća u

oblasti Severo:istočne Gvrope.

Hiljevi strateije razvoja preduzetni"tva su1

'. 0ovećanje broja mali i srednji preduzeća re!istrovani u privatnom sektoru,

koja zvanično posluju.

'. 0ostizanje veće raznolikosti i inte!risanosti ekonomske aktivnosti,

povećavajući uče"će mali i srednji preduzeća koja se baziraju na proizvodnji i ne:

tr!ovačkim uslu!ama.

&. Dnačajno povećati uče"će mali i srednji preduzeća u odnosu na mikro:preduzeća u

ukupnoj strukturi preduzeća.

'. 0ovećati konkurentne aktivnosti mali i srednji preduzeća u ekonomskim sektorima

u kojima odre/ena država zavisi od uvozni dobara i uslu!a; i povećati uče"će mali i

srednji preduzeća u priodima od izvoza.

. 0ovećati uče"će domaći mali i srednji preduzeća u inostranim strate"kim savezima

i aranžmanima zajednički ula!anja (joint ventures#.

@. 0ovećati uče"će mali i srednji preduzeća u <ruto dru"tvenom proizvodu.

J. 0ovećati udeo mali i srednji preduzeća u ukupnoj zaposlenosti.2spe"na realizacija ove strate!ije pojedine države nisu u mo!ućnosti same da realizuju,

već zatevaju zajedničke, koordinirane napore niza subjekata, uključujući 5ladu,

me/unarodne kreditne institucije, inostrane donatore, nevladine or!anizacije, poslovno:

zastupničke or!anizacije, poslovni konsaltin! i savetodavne uslu!e, kao i mala i srednja

preduzeća. 2 isto vreme, 5lada tako/e uvi/a da se njena ulo!a u postizanju ovi strate"ki

ciljeva i njeni odnosi sa partnerima moraju dalje razvijati u toku ove primene, 3okusirajući se

u početku na mere promovisanja preduzetni"tva i uspostavljanja od!ovarajuće! okvira zarazvoj mali i srednji preduzeća. >ada ove mere počnu delovati, uče"će 5lade će se znatno

11



smanjiti i svesti na pružanje osnovno! poslovno! obrazovanja i in3ormacija koje ne

obezbijedjuje trži"te.

+ivo preduzetnički aktivnosti u većini država je trenutno na veoma niskom nivou po

me/unarodnim standardima.. %a bi omo!ućili državi da postane konkurentna u me/unarodnoj

trži"noj ekonomiji, neopodno je da se preduzmu svi koraci u cilju podr"ke razvoja

preduzetni"tva. sim preduzimanja mera koje bi !ra/anima olak"ale osnivanje i vo/enje

poslovanja, zateva se i uska saradnja sa medijima i ostalim =kreatorima mi"ljenja=kako bi se

na!lasile korisne strane preduzetni"tva i privatne inicijative, kao alternative zaposlenosti u

državnim 3irmama i u 5ladi, i kako bi se kreirao pozitivan =uzor:model= za preduzetnike.

najče"će se predlažu u praksi da se1

K Istraže meanizmi za promociju preduzetni"tva putem partnerstva izme/u 5lade,

predstavnika preduzeća, edukatora, medija i predstavnika slobodne "tampe, obezbe/ujući

različite oblike komunikacije (okru!li stolovi,promotivni seminari, posebne emisije o malom i

srednjem biznisu, biznis klubove itd.#

K 2 saradnji sa obrazovnim institucijama i komercijalno:bankarskim sektorom,

or!anizovati kontinuirane promotivne projekte (projekat =mladi u biznisu=#.

K 0okrenuti poseban specijalizovani ma!azin, koji bi posebno imao za cilj promociju

razvoj mali i srednji preduzeća i objavljivao =primere uspea= iz ovo! sektora.

>oordinacija primene ovakvi strate!ija za razvoj preduzetni"tva, prvenstveno mali i

srednji preduzeća kao i nad!ledanje njeno! razvoja su primarne od!ovornosti 5ladini

$!encija za Aazvoj mali i srednji preduzeća,

Zaključak

Me/unarodno poslovno an!ažovanje je sve vi"e preduslov opstanka, a sve manje jedna

od opcija koju imaju preduzeća u savremenom ekonomskom okruženju. %a bi na najbolji

način iskoristili sve prednosti me/unarodno! biznisa, kompanije, pre sve!a, moraju da

razumeju koji modeli me/unarodni trži"ni ulazaka postoje i prema tome da 3ormiraju svoju

sopstvenu starte!iju razvoja preduzetni"tva +akon identi3ikacije ovi modela, neopodno i

je me/usobno uporediti, kako bi se identi3ikovao model koji, u zavisnosti od 3aze u

me/unarodnom an!ažmanu, najbolje od!ovara konkretnom preduzeću

12



Strate!ija razvoja preduzetni"tva treba da ima !lavni cilj trans3ormaciju preduzetni"tva.

0re sve!a, ona je "iroka vizija buducnosti preduzeća1 !de preduzeće treba da bude za )B

!odina. 7a vizija treba da obuvati izvesne kvantitativne ciljeve. na treba da uključi

trans3ormaciju preduzetni"tva i kreiranje novi institucija. 2 su"tini, to je 6mapa”kretanja

preduzeća do de3insano! cilja. Savremeni razvojni proces je kompleksan i težak, te proces

kreiranje strate!ije često zateva vi"e znanja i in3ormacija ne!o "to je raspoloživo sada. Dato

je strate!ija razvoja živi dokumenat. 0otrebno je postaviti način kako da se kreira, revidira, i

primeni. +aravno, nema uspe"ne strate!ije razvoja bez učenja o preduzetni"tvu.

%akle, !lavni cilj strate!ije razvoja preduzetni"tva je trans3ormacija preduzetni"tva.

Strate!ija razvoja preduzetni"tva polazi od to!a da je inte!ralni deo uspe"no! razvoja

povećanje dru"tveno! proizvoda per capita. $li, to je smao jedan od ciljeva, a on se čak nece

ostvariti dok se ne primeni "iri i vi"e dru"tveno orjentisan prilaz razvoju. 7ako, pored

povećanja dru"tveno! bruto proizovda, nova razvojna strate!ija preduzetni"tva postavlja za

ciljeve podizanje nivoa životno! standarda, pobolj"ane zdravstveni uslu!a, povećanje

pismenosti, smanjenje kriminala, smanjenje siroma"tva itd. 0rema nedavnom istraživanju,

koje je obavila kompanija Grnst i 4an! (Grnst L oun!#, J- uticajni ljudi iz biznis sveta

smatra da je preduzetni"tvo i nje!ov razvoj biti najznačajniji trend *). vijeka. Mala i srednja

preduzeća već zauzimaju jedno od najznačajniji mesta u svetskoj ekonomiji motor su

ekonomsko! rasta, stvaraju najvi"e radni mesta, najvi"e inovacija... Iz ti razlo!a, podr"ka

razvoja preduzetni"tva i mali i srednji preduzeća se nameće kao obaveza, a ne samo kao

poželjan cilj. 7radicionalne mere ekonomske politike za pospe"ivanje preduzetni"tva su

potreban, ali ne i dovoljan uslov za razvoj ovo! sektora.

Dbo! to!a je neopodno pristupiti implementaciji speci3ični modela za razvoj

preduzetni"tva i mali i srednji preduzeca, kao "to su naučni parkovi ili klasteri, koji su se

pokazali veoma uspe"nim. Implementacija ovakvi mera povećava konkurentnost mali i

srednji preduzeća i omo!ućava im da se takmiče na "irem trži"tu, "to istovremeno imaveoma pozitivan uticaj na rast i razvoj čitave ekonomije.

13



Literatura

' %r 5lajko 0etković, 0reduzetni"tvo, Načak, *BB@

' %r 5ojislav <ožić Gkonomika biznisa, dru!o dopunjeno izdanje, <eo!rad

' %ostić, M. ()CC@#. 0reduzetni"tvo i menadžment u malom biznisu. Sarajevo1 autor

' Ilić, M. (*BB)#. Gkonomika industrije. >ra!ujevac1 Gkonomski 3akultet : Institut za

ekonomska istraživanja

' Ilić, M. (*BB)#. cena stepena koncentracije i monopolske moći u industriji. 2

Strate!ija razvoja i strukturne promene u uslovima tranzicije. >ra!ujevac1 Gkonomski3akultet, +i"1 Gkonomski 3akultet

' Ill te, O. (*BB)#. Hamera di commercio, Industria, $rtti!ianate e $!ricaltura di

Ae!!io Gmilia, ItalP

' 0etrović, 0. (*BB)#. 0oslovna politika : mala preduzeća:osnov adaptibilne strate!ije

izvoza, 0oslovna politika, str. -

Internet adrese1

QQQ.anu.edu.auQQQ.eto.or!.uk QQQ.Qikipedia.com

QQQ.internet.3on.b!.ac.Pu

14

Seminarski rad - Preduzetnicke strategije

Documents

Transcript of Seminarski rad - Preduzetnicke strategije