Tehnologija u hotelijerstvu

Predavanja: Ponedeljak, 11h-13h, A12

Vebe: Ponedeljak, 13h-15h, A12

Doc. Dr Dragan Nikoli

Predrag Obradovi, saradnik u nastavi

pobradovic@singidunum.ac.rs

Konsultacije: ponedeljak, 16h-18h

Zbornica DTHMa

Hotelska organizacija, pre svega, zavisi od veliine objekta i njegovih karakteristika.

Hotele delimo na male, srednje i velike, u skladu sa brojem raspoloivih soba.

Mali hoteli imaju od osam do deset soba, srednji do 200, a veliki hoteli vie od 200

soba.

Danas postoje i hoteli sa vie od 1.000 soba, takorei giganti, ali i oni se tretiraju kao

veliki. U skladu s tim, organizaciona ema odreenog hotela zavisie prvenstveno od

njegove veliine, a zatim i od prodajnih mesta, odnosno outletana osnovu kojih hotel

posluje: broja restorana, barova, veliine konferencijskog prostora, specifinosti

dodatnog prostora poput sajamskih hala, kongresnih dvorana itd. To su elementi koji

uslovljavaju internu organizaciju hotela, pri emu se oni, u zavisnosti od veliine,uslovljavaju internu organizaciju hotela, pri emu se oni, u zavisnosti od veliine,

odnosno usluga, mogu razlikovati jedni od drugih. Meutim, u svakom hotelu postoje

univerzalni organizacioni segmenti. To su odeljenja poput Room Division,

Administration&Generally i Repair&Maintenance. Ta odeljenja moemo videti u

svakom hotelu bio on mali, srednji ili veliki. Sobe su osnovni proizvod hotela, odeljenje

administracije bavi se finansijama, knjigovodstvom, nabavkom itd., a tehnika sluba

sitnim popravkama, odravanjem tehnikih sistema i uopte celog hotela. To su

odeljenja koja ete uvek i svuda sresti jer bez njih hotel ne moe da funkcionie. Ona

su organizovana u skladu sa veliinom hotela, a broj zaposlenih prilagoen je obimu

posla. U zavisnosti od veliine hotela, pomenuta odeljenja granaju se u mnogo manjih

segmenata koji potuju specifinosti sopstvene organizacije.

Hotel koji svrstavamo u kategoriju velikih

hotela ima pet kljunih segmenata ili sektora

koji se kasnije granaju u svoje podsektore.

To su Rooms Division, Food&Beverage,

Administration&General,

Repair&Maintenance i Sales&Marketing. Iz

tih sektora kasnije se grana cela paleta

odeljenja. To znai da u jednom velikom

hotelu imate visoki menadment koji se

sastoji od pet ljudi koji vode sektore i vei broj sastoji od pet ljudi koji vode sektore i vei broj

efova odeljenja (Heads of Department) koji

rukovode pojedinanim poslovima.

Organizaciona ema, kao i podela dunosti po odeljenjima i sektorima, ureuje se

nekim uvreenim pravilima koja su se iskristalisala u praksi i definisana su prirodom

samog posla. Meutim, koliko god odeljenja i ljudi koji u njima rade bili

specijalizovani, odeljenja i sektori u velikoj meri zavise jedni od drugih i saradnja

meu njima mora biti konstantna. Raspodela posla utvrena je prirodom samog

poslovanja, a odreene procedure i pojedinane obaveze mogu se definisati i

internim aktom, takozvanim opisom posla (job description), poevi od direktora

sektora pa do stjuarda.

Za svakodnevno besprekorno funkcionisanje velikog hotelskog sistema neophodna

je dobro razraena interna komunikacija koja se odvija na nekoliko razliitih nivoa i je dobro razraena interna komunikacija koja se odvija na nekoliko razliitih nivoa i

naina (pismeno ili usmeno).

Najei oblik interne komunikacije jeste jutarnji sastanak (morning briefing) koji se

odrava svakog jutra, posle takozvanog jutarnjeg naleta, tj. doruka i odjave gostiju

koji naputaju hotel. Takav jutarnji sastanak traje od 15 do 30 minuta i na njemu se

sumiraju rezultati proteklog dana i daje pregled zbivanja za taj dan. Postoji i

nedeljni sastanak svih efova odeljenja koji traje od 60 do 90 minuta i obuhvata

konkretne teme, pogotovo onda kad se razmatraju pitanja koja se tiu nekoliko

odeljenja, zajednikih odgovornosti, velikih manifestacija itd.

Na nedeljnom nivou odravaju se i sastanci sektora i odeljenja na kojima se organizuje

njihov interni rad. Ti sastanci uvek se svode na rekapitulaciju proteklog perioda i na

pripremu onoga to predstoji. Postoje i veliki sastanci koji se odravaju jednom ili dva

puta godinje (general staff meeting) i na kojima se okuplja kompletan personal.

Koncepcija tih sastanaka direktno zavisi od budeta koji je predvien za njihovu

realizaciju, ali su uglavnom usmereni na rekapitulaciju rezultata, predstavljanje novih

planova, pripremu reorganizacije ili novih etapa u poslovanju. Ti sastanci mogu biti

veoma r aznoliki, u zavisnosti od samih kompanija.

S obzirom na sloenu organizaciju jednog velikog hotela, broj zaposlenih predstavlja

strateko pitanje. S vremenom su uspostavljeni relativno vrsti standardi, pa se broj

zaposlenih bazira na ve utvrenim koeficijentima. To znai da postoje neki svetski

parametri koji se vezuju za kvalitet usluga i kategoriju hotela (odnosno za broj

zvezdica koji hotel ima). Garni hoteli (hoteli koji nude samo prenoite, bez doruka)

imaju koeficijent 0,25, poslovni hoteli (tri ili etiri zvezdice) od 0,6 do 0,75, a hoteli sa

pet zvezdica od 0,75 do 1,2, to opet zavisi od veliine hotela, usluga koje nudi itd.

Koeficijenti predstavljaju broj zaposlenih po sobi. Treba imati na umu da je tu re o

ljudima stalno zaposlenim u hotelu, ali da svaki hotel neke usluge iznajmljuje

(outsourcing), tj. angauje ljude sa strane koji nisu na njegovom platnom spisku. (outsourcing), tj. angauje ljude sa strane koji nisu na njegovom platnom spisku.

Danas se outsourcing primenjuje mnogo vie nego ranije. Ta praksa uvedena je pre

dve decenije sa outsourcingom sobarica, usluga pranja i peglanja, obezbeenja,

wellness&spa, poslastiarnice i pekare. Pre dve decenije, jedan hotel imao je sve to

u sopstvenoj reiji. Danas se ti elementi retko sreu u hotelskom direktnom

poslovanju, a angauju se spolja, to je uticalo na koeficijent. Logino je da je u

prolosti koeficijent bio znatno vei.

Postavlja se pitanje koji je sektor najkomplikovaniji za rukovoenje i gde vrebaju

zamke u post opening fazi rada hotela. Treba rei da je u radu hotela nepravda da

Rooms Division zapoljava manje radnika, a pravi daleko veu profitabilnost, ima

vrlo jednostavan spektar robe, odnosno proizvoda koje troi u svom radu (sapuni,

amponi, papir). S druge strane imamo izuzetno personalno zahtevan sektor

Food&Beverage, za ije je funkcionisanje potrebna vrlo ozbiljna kalkulacija robe koja

je izuzetno arolika (a la carte, razliiti banketi, dekoracije). Zato je oduvek u F&B-

u postojao vei izazov i bilo je tee praviti profit nego u Rooms Divisionu. Pri tom ne

smemo da zaboravimo da se zasebno vodi profitabilnost svakog sektora.

Meutim, neretko je potrebna njihova tesna meusobna saradnja, jer ukoliko se Meutim, neretko je potrebna njihova tesna meusobna saradnja, jer ukoliko se

organizuje veliki banket ili seminar za mnogo ljudi, onda se podrazumeva da su u

organizaciju ukljueni i F&B i sobe.

Tada nudite veliki paket, pa jedan sektor ne moe da bude profitabilan bez onog

drugog.

Cene hotela u gradovima

Evrope

10 najveih hotelskih lanaca u

svetu