Savo Skoko - Neznanje je najstrašnije kada je aktivno

8/2/2019 Savo Skoko - Neznanje je najstranije kada je aktivno

1/22

KRITIKE

SAVO SKOKO

NEZNAWE JE NAJSTRA[NIJEKADA JE AKTIVNO

(Povodom kwige dr Petra Mandi}aJunski ustanak Srbau Hercegovini 1941. godine)

Op{ta kriza, ~iji smo svedoci ve} dugi niz godina, a koja je

za posledicu imala i sveop{tu pometwu duha, proizvela je jednu ne-voqu koja se veoma razmahala. Utisak je da je posledwih godina isto-rijska nauka vi{e nego ikada ranije izloèna napadima isuvi{e samo-uverenih i povr{nih diletanata. Ina~e, tako|e se ~ini da nijednahumanisti~ka nauka nije toliko zloupotrebqavana i postala po-pri{te agresivnih amatera kao {to je to bio slu~aj sa istorijom.Samozvani sveznadari, razmetqivi kvazinau~nici i umi{qeni po-znavaoci pro{losti svoga naroda kojima je sve jasno, neoptere}eniznawem i bez poznavawa elementarnih na~ela istorijske metodolo-gije, neutemeqeno i nadmeno vr{qaju po istinama proisteklim izjednostoletnih napora srpske kriti~ke istoriografije koja je iz-borila zavidni ugled u okviru evropske i svetske medievistike.

Citirali smo uvodni deo ~lanka Istoriografija na udaruneomanti~ara, autora Radivoja Radi}a, koji je nedavno objavqen uPolitici, da bismo upozorili {iru javnost da nije samo medievi-stika nego i na{a novija istorija izloèna vr{qawu umi{qenih po-znavalaca istorijske pro{losti na{eg naroda. U tekstu koji sledigovori}emo o jednom takvom sveznadaru, koji bi mogao da zauzme po~a-sno mesto u kwizi koju Radi} pi{e o wima. Re~ je o profesoru drPetru B. Mandi}u koji je pod naslovom Junski ustanak Srba u Herce-govini 1941, nedavno objavio skribomanski kola`, u kome se èstokoobru{io ne samo na moju kwigu Krvavo kolo hercegova~ko nego i namoju li~nost, pa i na li~nost akademika Milorada Ekme~i}a i o~i-tao nam golemu moralnu i metodolo{ku lekciju. îtaoci koji pa`qi-vo pro~itaju ovu wegovu studiju lako }e uo~iti da on ne zna ili, pak,

hotimi~no ne po{tuje najelementarnije principe te metodologije.Na naslovnoj strani kwige o kojoj je re~ pi{e: profesor dr

Petar B. Mandi}. Dobro mi je poznato da se zvawe profesora sti~esamo na fakultetima i to tek kada se odradi sta` asistenta, docentai vanrednog profesora i kada Savet doti~nog fakulteta i Savet uni-verziteta odobre predlog kadrovske komisije o dodeli tog visokog na-u~nog zvawa predloènom kandidatu. (Ovo pouzdano znam jer sam u pe-riodu od 15. jula do 12. decembra 1985. bio ~lan Saveta Filozofskog


2/22

Savo Skoko ISTORIJA 20. VEKA 1/2004158

fakulteta, kada sam, pod pritiskom ideolo{kih ku}epaziteqa, bioprinu|en da podnesem ostavku zbog recenzije koju sam dao na kwiguVeselina \ureti}a Saveznici i jugoslovenska ratna drama). Tako|emi je dobro poznato da je Petar Mandi} iz Osnovne {kole sela Sutje-ske, gde je jedno vreme bio i direktor te {kole, do{ao u Politi~ku{kolu koja je tada bila u Beogradu, i da je posle zavr{etka te {koleradio u Gradskom komitetu Saveza komunista Srbije sve do raspadadruge Jugoslavije. U tom komitetu mogao je ste}i partijsko, ali ne inau~no zvawe. Zvu~nim nau~nim titulama (stvarnim i la`nim) kitese samo oni koji malo {ta drugo imaju da ponude svojim ~itaocima.Ivo Andri} nikada nije stavqao doktorsku titulu ispred svog imena,o~evidno zbog toga {to je smatrao da bi, zaklawawem iza te titule,

kompromitovao svoj ogroman stvarala~ki potencijal.Op{te je poznato da su istori~ari najboqi stru~waci iz onog

perioda iz koga su odbranili svoju doktorsku disertaciju. îtaoci neznaju na kojoj temi je doktorirao P. Mandi}, jer ih on, u kratkoj bele-{ci na kraju kwige, o tome nije obavestio. Za{to? Verovatno zato dase iz te bele{ke ne bi videlo da on nije istori~ar po struci, nego po-litikolog, jer naslov wegove doktorske disertacije glasi: Uloga imetod delovawa SKJ u uslovima socijalisti~kog samoupravqawa.Kao {to se vidi, profesor P. Mandi} nije doktorirao na temi izsrpske nacionalne istorije, ve} na Kardeqevom samoupravqawu. Dawegova preokupacije nije bila srpska nacionalna istorija nego u todoba unosne ideolo{ke magle, nedvosmisleno se vidi iz naslova wego-

ve prve kwige (ukupno 182 stranice to je verovatno wegova dora|enadoktorska disertacija), objavqene 1983, koji glasi: Savez komunistaJugoslavije i demokratski centralizam. Vaqa, dodu{e, re}i da je onpoku{ao da upi{e postdiplomske studije na Filozofskom fakultetu(grupi za istoriju), ali mu nije po{lo za rukom da poloì prijemniispit. Potom je poha|ao politi~ku {kolu u Beogradu, koja je 1968. go-dine prerasla u Fakultet politi~kih nauka i iz osnova izmenila svo-

ju programsku orijentaciju. Nije mi poznato da li je P. Mandi} preili posle toga zavr{io tu {kolu, ali pouzdano znam da posle toga ni-

je daleko dogurao: ceo radni vek proveo je kao apar~ik u Gradskom ko-mitetu SKS u Beogradu. Pripadao je onoj vrsti ideolo{kih ku}epa-ziteqa koji su uvek bili na liniji i koji su vazda nekoga napadali.Zamalo i ja nisam skupo platio tu wegovu ideolo{ku revnost, ali

ovoga puta o tome ne}u govoriti. Neko }e ionako re}i da nije lepo uovakvu polemiku unositi li~nu notu. Ja, {tavi{e, mislim da je to ru-`no, ali sam duboko uveren da }e svi oni koji pa`qivo pro~itaju ovajtekst uvideti da se {to je re~eno moralo re}i.

A sada da vidimo {ta je ovaj politikolog napisao u kwizi okojoj je re~. O wenom uvodnom delu koji nosi naslov Koreni Junskogustanka, re}i }u samo toliko da sam - ~itaju}i stranice na kojimaautor samouvereno daje meritorne sudove o sloènim istorijskim


3/22

Kritike 159

procesima druge polovine 19. veka za koje najblaè re~eno nema do-voqno stru~ne spreme vi{e puta pocrveneo od stida i do{ao do ~vr-stog uverewa da bi ma kakva rasprava o tome delu bila samo bespo-trebno gubqewe vremena, jer to {to je tamo napisano nijedan obrazo-van ~ovek ne}e ozbiqno uzeti niti mu pokloniti ma kakvu pa`wu.Drugi deo kwige koji govori o Junskom ustanku hercegova~kih Srba1941. godine (taj ustanak autor neprestano me{a sa nepostoje}im {e-stojunskim, tako da ~italac ne zna o kom je ustanku re~), napisan je saciqem da se krivotvorewem egzaktno utvr|enih istorijskih ~iweni-ca i falsifikovawem usta{ko-domobranskih dokumenata locira uwegovo rodno selo, a wegovi bliski ro|aci promovi{u u pokreta~e ivo|e toga ustanka. Oceniv{i da je najve}a prepreka za postizawe toga

ciqa moja kwiga Krvavo kolo hercegova~ko, obru{io se na wu na kraj-we prizeman na~in: tu ima zlobe, pakosti, podmetawa, nekorektnogpreuzimawa tu|ih tekstova i fusnota, nesuvislog hiperbolisawa, po-liti~ki i kulturno ru`nog etiketirawa itd.

Na{oj javnosti je dobro poznato da su prvi masovni pokoqiSrba u tradicionalno buntovnoj Hercegovini izazvali oruàni ot-por zato~enika mrijet naviknutih. Do prvog takvog oruànog otpo-ra do{lo je 3. juna 1941. u Dowem Dre`wu (Nevesiwe). Bio je to odgo-vor Nevesiwaca na pokoq 27 nedu`nih qudi u selu Udre`wu, koji je2. juna u osvit izvr{ila usta{ka horda natporu~nika Frawe Sudara.Tom prilikom do{lo je do o{tre vi{e~asovne borbe u kojoj je u~e-stvovalo oko 300 za{titnih lovaca, usta{a, oru`nika i naoruà-nih me{tana iz Nevesiwa i okoline, koja se zavr{ila spaqivawemceloga sela (Doweg Dre`wa) i masakrirawem pet osoba. Na vest osurvavawu 140 qudi iz sela Korita u jamu Golubinku na Kobiqoj gla-vi, Ga~ani su odgovorili napadom na tri oru`ni~ke postaje: u Kazan-cima, Stepenu i Jaseniku, koje su tokom 7. juna 1941. zauzete i razore-ne. Te stanice su se nalazile u grani~nom pojasu, ~ije je stanovni{tvood samog po~etka uspostavqawa usta{ke vlasti bilo u svojevrsnomstawu pobune protiv te vlasti, jer grani~na linija jo{ nije bila de-finitivno obeleèna (to je u~iweno tek 27. oktobra 1941).

Hrvatska vlast u Bosni i Hercegovini, uverena da je re~ o lo-kalnom otporu srpskog naroda usta{kim zlodelima, reagovala je naoba slu~aja na isti na~in: za otpor u Dowem Dre`wu masakrirala je,na stravi~no svirep na~in, 20 talaca koji su bili zatvoreni u neve-

siwskom Vojnom logoru, a za napad na pomenute oru}ni~ke postaje uisto~nom delu onda{weg gata~kog sreza 19 uglednih qudi (dvadeseti

je pukim slu~ajem preìveo pokoq) iz gata~kog i avtova~kog zatvora.Me|utim, P. Mandi} boqe zna od usta{kih vlasti o kakvim je otpori-ma re~, pa prvi ozna~ava kao meru odvra}awa, a drugi kao masovni ito organizovani oruàni ustanak protiv usta{ke vlasti. Da bi tosvoje zakasnelo otkri}e nametnuo ~itaocima kao neospornu istorij-sku istinu, napravio je pravi haos u hronolo{koj koncepciji svoje


4/22


studije (tako on naziva ovaj skribomanski kola`): obradio je doga-|aje koji su se odigrali 6. juna pre onih od 3. juna. Tu nelogi~nu hrono-logiju primenio je i pri opisu zbivawa u isto~nom delu gata~kog sreza.

Budu}i da je oru}ni~ku postaju na Stepenu zauzela ustani~kagrupa ~iju su okosnicu ~inili borci iz wegovog sela Duli}a, potru-dio se da po svaku cenu dokaè kako je ta postaja zauzeta pre one u Ka-zancima (na Brqevu): falsifikovao je izve{taj zapovjednika Oru-`ni~kog krila Bile}a potpukovnika Muharema Aganovi}a i pred-stojnika kotarske oblasti Gacko Josipa Roma i na{timovao ih takoda posluè kao neoboriv dokaz wegovog mita o {estojunskomustanku. U pomenutom izve{taju potpukovnika Aganovi}a, ~iju fo-tokopiju posedujem, pi{e da je 7. juna u dva sata no}u grupa Crnogora-

ca pre{la granicu kod sela Kazanaca i, uz pomo} me{tana toga sela,napala i zauzela oru`ni~ku postaju na Brqevu; da oru`nici nisu pru-ìli nikakav otpor, ve} su se iz kasarne sklonili u obli`we ìto i~ekali dok talas napada~a pro|e prema zapadu, pa se tek onda povukliu Gacko; da je prilikom tog povla~ewa zarobqen oru`ni~ki kaplarFrawo Frankovi}, koji je, posle obe}awa da se ne}e boriti protivbuntovnika, sa cjelokupnom wegovom spremom pu{ten na slobodu. Unastavku toga izve{taja doslovno pi{e:

Istoga dana u 5 sati bila je napadnuta oru`ni~ka postaja Ste-pen, na kojoj su se nalazila tri oru`nika (podvukao S. S.), jer su osta-li bili na slu`bi. Napad je izvr{en mitraqeskom i pu{~anom va-trom sa jedne kose... Zapovjednik oru`ni~ke postaje Mujo Obad je u

tom vremenu bio kod telefona i traìo pomo}, pa je tako od napadabio zarobqen, dok su ostala dva oru`nika uspjela da se povuku i da nepadnu napada~ima u ruke....

Evo kako je taj deo izve{taja potpukovnika Aganovi}a falsi-fikovao Petar Mandi}:

[estog juna 1941. godine u 5 sati je napadnuta oru`ni~ka po-staja Stepen...

Kao {to se vidi, on je umesto istoga dana (re~ je o 7. junu)slovima napisao {estog juna, uveren da tu podvalu ne}e zapaziti niprofesionalni istori~ari a kamoli obi~an svet. Nije obratio pa-`wu ni na terminologiju pisca citiranog izve{taja, koji za mesec junstriktno upotrebqava hrvatski naziv lipaw.

Falsifikovao je i re~enicu toga izve{taja, koja glasi: U

15,30 sati prispjela je jedna satnija domobrana sa 6 oru`nika iz Bile-}e i Korita... i, umesto toga, napisao: U 15,30 sati prispjela je jednasatnija oru`nika iz Bile}e i Korita... O~evidno je da ovde nije re~o lapsusu, ve} o elementarnom nepoznavawu organizacijsko-formacij-ske strukture oruànih snaga NDH o kojima pi{e, pa falsifikatimapreformira domobrane u oru`nike (iz citiranog teksta se vidi da jesa pomenutom satnijom domobrana do{lo samo {est oru`nika, {to jeautor hotimi~no ispustio da bi celu satniju mogao nazvati oru`ni-


5/22

Kritike 161

cima). On o~evidno smatra oru`nike elitnim jedinicama NDH, pa za-to domobrane pretvara u oru`nike i na strani 185 isti~e da su brani-oci Avtovca uporno traìli da im se iz Bile}e po{aqe znatno poja-~awe i to najmawe dva bataqona oru`nika. U to vreme u celoj isto~-noj Hercegovini nalazila se jedna ~eta oru`nika. Branioci Avtovcasu to znali, pa nisu mogli traìti da im se po{aqu u pomo} dva ba-taqona oru`nika, pogotovu zato {to takva formacijska jedinica uoru`ni{tvu nije postojala; oru`ni{tvo je imalo pukovnije, krila,vodove i oru`ni~ke postaje. Ovo nedvosmisleno pokazuje da P. Man-di} nije ni zavirio u istorijske arhive na koje se poziva.

Ovaj tobo`wi istraìva~ oplemenio je i izve{taj predstoj-nika kotarske oblasti Gacko Josipa Roma od 7. juna 1941. godine. Taj

izve{taj glasi: Danas dne 7. ovog mjeseca oko jedan pol sat ujutro,Crnogorci sa Srbima kotara Gata~kog koji grani~i sa Crnom Goromsa oru`jem napali oru`ni~ke postaje Kazanci, Stepen i Jasenik te ihopqa~kali i produqili napredovawe prema Avtovcu...

Prilago|avaju}i ovaj dokumenat poèqnoj istini, autor je,umesto danas dne 7. ovog mjeseca, napisao brojem 6. juna, da bi timdokumentom potkrepio svoje otkri}e koje demantuju ne samo doku-menti hrvatske provenijencije nego i memoarska gra|a na koju se onneprestano poziva, pa ~ak i ona koja poti~e od wegovih Mandi}a. Ta-ko, na primer, u izjavi Nikole Mandi}a, jednog od najuglednijih qudiiz ove porodice, izri~ito se kaè da su oru`ni~ku postaju na Brqevunapali Vratkovi}i i Kazanci, a mi smo podvla~i on napravilizasjedu od Duli}a klanca do Gata. Ovo je bez svake sumwe istina; wupotvr|uju i se}awa i drugih neposrednih u~esnika doga|aja o kojima jere~. Tek posle zauzimawa kasarne na Brqevu, odnosno kada je talaspobuwenika, o kome se govori u pomenutom izve{taju potpukovnikaAganovi}a stigao do Gale{ine i Gata, duli}ka i dani}ka grupa krenu-le su sa linije Duli}ki klanac Gat, prema Stepenu. To se nedvosmi-sleno vidi i iz kwige Novaka Mandi}a Studa Male{evski Mandi}i, ukojoj pi{e da je napad na oru`ni~ku postaju na Brqevu izvr{en u no-}i izme|u 6. i 7. juna, i da se, u petak 7. juna, sa ra|awem sunca, oku-pilo oko ~etrdesetak Mandi}a i krenulo prema Stepenu. Ovim je izo-krenuta hronologija {estojunskih doga|aja u kwizi P. Mandi}a vra-}ena na noge, a wegova teza da je {estojunski napad na hrvatske oru-`ni~ke postaje u pograni~nom pojasu pokrenut iz Novih Duli}a, pod

Mandi}a barjakom, koji je navodno donet iz bitke na Grahovcu, u ko-joj, uzgred budi re~eno, Hercegovci nisu u~estvovali, stavqena podveliki znak pitawa.

Iz citiranog izve{taja potpukovnika Aganovi}a videli smoda su oru`ni~ku postaju na Stepenu branila samo tri oru`nika. Me-|utim, u ma{tovitoj vizuri ovog skribomana taj napad je poprimio di-menzije Vu~edolske bitke. Opisuju}i zauzimawe te stanice, autor is-ti~e da su mnogi oru`nici pobegli ~im su videli kako se u borbenom


6/22


juri{nom stroju ustanici nezadrìvo pribliàvaju postaji, da jetom prilikom neprijateq imao vi{e poginulih i rawenih. Ujedno

je, ko zna po koji put, prekorio mene {to, navodno, vi{e verujem usta-{kim dokumentima, koji su uglavnom neta~ni i politi~ki tendenci-ozni, nego posleratnim pri~ama svojih ratnih drugova, kao da ja uop-{te nisam vr{io nikakvu kritiku izvora. Na drugoj strani, on pro-movi{e sekundarne izvore, izvore rekla-kazala, u izvore prvoga reda,a politi~ki tendenciozne neprijateqske izvore, falsifikuje iprilago|ava svojim stavovima, osloba|aju}i ih na taj na~in politi~-ke tendencioznosti. To nije sme{no nego skaradno.

Govore}i o intervenciji 2. satnije 7. domobranskog bataqona ipogibiji Du{ana Mandi}a i Blagoja Boqanovi}a, autor izri~ito

kaè da su oni, primetiv{i kolonu kamiona koja se od Kobiqe glavekretala prema Stepenu, mislili da su to Italijani, pa su im krenuliu susret s namerom da im objasne za{to su se Srbi digli na ustanak,ali su ubrzo videli da to nisu Italijani nego oru`nici, pa su se svo-

jim ~etama hrabro suprotstavili neprijatequ, koji je brojao oko 400oru`nika (u toj domobranskoj satniji je, u stvari, bilo 180 domobra-na i 6 oru`nika) i tom prilikom obojica poginuli. Me|utim, generalMilinko Okiqevi}, ~ovek koji je 20 godina radio na svojoj kwizi Ka-zivawe o mojoj generaciji, izri~ito kaè da su D. Mandi} i B. Boqa-novi} po{li da komandiru te domobranske satnije objasne da se po-buweni narod ne èli boriti protiv wih (redovne hrvatske vojske prim. S. S.), ve} samo protiv usta{ke strahovlade i ubica srpskog

naroda (pu{tawe na slobodu zarobqenog kaplara Frawe Frankovi-}a, sa celokupnom opremom, i komandira postaje na Stepenu MujeObada, ubedqivo potvr|uje ovaj navod). Domobrani su ih, me|utim, pu-stili da se primaknu na pedesetak metara, a potom ih plotunskom va-trom mu~ki ubili. Ovaj slu~aj ubedqivo pokazuje da nije re~ o op-{tem ustanku ve} o buntu protiv usta{kih zlodela u selu Koritima.

Niko ne moè osporiti ~iwenicu da su 7. juna 1941. godine, ane 6. kako uporno ponavqa P. Mandi}, zauzete u isto~nom delu gata~-kog sreza tri oru`ni~ke postaje NDH: na Brqevu bez ikakvog otpora;na Stepenu posle kra}eg pu{karawa sa trojicom oru`nika i u Jaseni-ku bez `rtava bilo na jednoj ili drugoj strani. O tome sam pisao usvim svojim radovima o Junskom ustanku, pisali su i neki drugi isto-ri~ari i neposredni u~esnici tih burnih doga|aja, ali ne kao o {e-

stojunskom ustanku (to otkri}e iskqu~ivo pripada P. Mandi}u), ve}kao o jednoj u nizu odbrambenih oruànih akcija srpskog naroda pro-tiv usta{kih zlodela. Iz tih akcija, P. Mandi} je mehani~ki izdvojioone koje su se odigrale 6. juna u pograni~nom pojasu gata~kog sreza,proglasio ih {estojunskim ustankom, koji je zadivio ~itav antifa-{isti~ki svet i koji je, preko radio Moskve i radio Londona, po-zdravila antifa{isti~ka Evropa, isti~u}i da se patriotski srp-ski narod diè protiv fa{izma. U fusnoti broj 1 naveo je kako je


7/22

Kritike 163

citirane hiperbole preuzeo iz kwige Bogdana Krizmana Hitlerovpothvat 25. Duboko uveren da tako ne{to Krizman nije napisao i dase ovde radi o amoralnoj manipulaciji i poku{ajima autora da svojuklimavu {estojunsku konstrukciju podupre imenom jednog uglednogistori~ara, pa`qivo sam pregledao tu kwigu i uverio se da sam bio upravu: tamo nema ni traga od teksta koji je autor pripisao Krizmanu.

Moè se postaviti pitawe da li je Junski ustanak po~eo 3. ili24. juna, jer je 3. juna pukla prva ustani~ka pu{ka u Hercegovini, dok

je 24. juna dignut op{ti ustanak srpskog naroda u gorwoj Hercegovini,sa centralnim àri{tem u onda{wem nevesiwskom srezu. O 6. junukao danu po~etka toga ustanka ne moè se govoriti, jer taj datum neozna~ava ni jedno ni drugo. Da bi uverio ~itaoce u opravdanost neo-

pravdanog zaobilaèwa otpora koji je 3. juna pruèn hrvatskim za-{titnim lovcima u Dowem Dre`wu, autor se upustio u lamentiraweo razlikama izme|u napada i odbrane, odnosno u polemiku o vojnoj ve-{tini o kojoj nema ni najelementarnije pojmove. U protivnom, znaobi bar ono {to zna svaki vojni obveznik koji je odsluìo kadrovskirok, znao bi da je prema jednom od osnovnih na~ela te ve{tine napadnajboqa i najsvrsishodnija odbrana. Ako ostavimo po strani tu ~iwe-nicu i prihvatimo stru~no gledi{te autora prema kome se samo na-pad moè okvalifikovati kao ustanak, onda se otvara pitawe za{to

je ovaj vojni teoreti~ar zaobi{ao napad naoruànih seqaka iz op-{tine Meqak na hrvatsku oru`ni~ku postaju u êlebi}ima kod Fo~e;ta postaja se nalazila u grani~nom pojasu ba{ kao i one u isto~nomdelu gata~kog sreza. U tom napadu, koji je izvr{en 29. maja 1941. godi-ne, zarobqeno je 13 oru`nika i zapleweno 18 pu{aka i 1 pu{komitra-qez. Re~ je, dakle, o akciji znatno uspe{nijoj od akcija koje su izvede-ne 7. juna na teritoriji Gacka. Odgovor na ovo pitawe name}e se sampo sebi: zato {to poku{ava da od svog sela po svaku cenu napravi her-cegova~ki Ora{ac.

Ako se uzme u obzir ~iwenica da hrvatske, italijanske i ne-ma~ke vlasti najboqe znaju ko je kada i gde podigao ustanak protivwih, onda je i osnovcu jasno da je Junski ustanak planuo 24. juna u Ne-vesiwu, pod uticajem napada nacisti~ke Nema~ke na Sovjetski Savez.Oruàni otpori koji su se tu i tamo pojavqivali pre toga (u Kijevu iTrami{qi Bosanska krajina, u êlebi}u kod Fo~e, u Dowem Dre-`wu, Kazancima, Stepenu i Jaseniku), bili su, u stvari, najsna`nija

manifestacija antiokupatorskog raspoloèwa srpskog naroda, ~ijije ciq bio zaustaviti usta{ku kamu, spre~iti paqevine i pqa~ku istaviti do znawa okupatorskim i usta{kim vlastima da se moraju po-na{ati u skladu sa me|unarodnim konvencijama, ukoliko èle mir naokupiranim srpskim teritorijama. Na op{ti ustanak se pre ulaskaRusije u rat nije ni pomi{qalo, jer trezveni hercegova~ki seqacinisu bili voqni da zagaze u tu pogibeqnu avanturu, ve} su nastojalida privremeno uspostave kakav-takav modus vivendi sa okupatorskim i


8/22


kvislin{kim vlastima. Za razliku od prvih oruànih sukoba, usta-nak od 24. juna predstavqa dijalekti~ko prerastawe kvantiteta u kva-litet, jer nije imao ciq odbranu golih ìvota, ve} kona~an obra~unsa genocidnom usta{kom vla{}u i okupacionim sistemom uop{te. Bi-la je to spontana erupcija srpskog naroda u gorwoj Hercegovini, pod-staknuta nagonom samoodràwa, s jedne, i ulaskom SSSR-a u rat pro-tiv sila Osovine, s druge strane. O kakvoj je erupciji re~ ubedqivogovori ~iwenica da je ve} prvoga dana ustanka poginulo preko 40 hr-vatskih i muslimanskih fa{ista; u izmi{qenom {estojunskomustanku poginula su samo dvojica: Frawo Polugan i Fekim Selimo-vi}. Su{tinska razlika izme|u izmi{qenog i stvarnog ustanka najre-qefnije je izraèna u reagovawu nacisti~kih, fa{isti~kih i usta-

{kih vlasti na te doga|aje. Kao {to smo videli, na prve oruàne bor-be do kojih je do{lo u Dowem Dre`wu, Kazancima, Stepenu i Jaseni-ku, reagovale su samo vlasti NDH iz Bosne i Hercegovine streqawempo 20 talaca u Nevesiwu i Gacku; o tim prvim oruànim sukobima, ko-

je P. Mandi} naziva ustankom, onda{wa hrvatska {tampa nije objavi-la nijednu re~.

Me|utim, na ustanak koji je 24. juna buknuo u Nevesiwu reago-vali su najvi{i nacisti~ki funkcioneri u NDH: poslanik Tre}egrajha u Hrvatskoj Zigfrid Ka{e i opunomo}eni nema~ki general uZagrebu Gleze fon Horstenau, kao i vrhovno vojno i dràvno ruko-vodstvo NDH. Oceniv{i da se ovoga puta ne radi o odbrani od usta-{kog terora ve} o oruànom ustanku podstaknutom napadom Nema~ke

na Sovjetski Savez, pomenuti nacisti~ki funkcioneri su uputili uHercegovinu jednog nema~kog oficira, li~nim avionom generalaHorstenua, sa zadatkom da se na licu mesta upozna sa situacijom u tojpokrajini. U isto vreme, stavili su na raspolagawe vojnom rukovod-stvu NDH 25 tenkova zaplewenih od biv{e jugoslovenske vojske radi{to brèg i efikasnijeg ugu{ewa ustanka. Ministarstvo hrvatskogdomobranstva je uùrbano transportovalo tek formirane domobran-ske bataqone u Hercegovini, da bi ubrzo tamo uputilo i svog na~el-nika General{taba podmar{ala Vladimira Laksu. Poglavnik Pave-li} je 26. juna izdao Izvanrednu zakonsku odredbu, kojom je svim gra-|anima NDH, bez razlike u odnosu na wihovu, versku i nacionalnupripadnost, obe}ao imovinsku i pravnu sigurnost. Posebno je istakaoda }e sve one koji se ogre{e o tu odredbu staviti pod preki vojni sud.

Komandant italijanske 2. armije general Ambrozio izdao je nare|eweda se trupe 6. armijskog korpusa stacionirane u Hercegovini stave ubojnu gotovost prvog stepena.

Stav da oruàni sukobi koji su tu i tamo izbijali pre napadaNema~ke na SSSR nisu imali karakter ustanka, potkrepio sam ukwizi Krvavo kolo hercegova~ko, pored ostalog, i citirawem pismakoje su seqaci iz Samobora i Lipnika, kada su ~uli da je redovna hr-vatska vojska u{la u Avtovac, uputili komandantu domobranskog Ja-


9/22

Kritike 165

dranskog divizijskog podru~ja generalu \uri Izeru. To pismo u ce-lini glasi:

Gospodine |enerale!Mi koji smo se sklonili iz svojih domova, neko u pe}ine neko u

{ume, sklonili smo se od naoruànog olo{a, zvijeri koji prave i po-{tene qude mu~e, na zvjerski na~in ubijaju i onda polumrtve bacaju u

jame; sklonili smo se zato da nam ne oduzmu ìvote prije nego {to do-|e vlast i zakon do nas; nadamo se da }ete vi stati na put pomenutimzvjerstvima.

Mi smo ìveli pod nekoliko dràvnih uprava i uvijek smo bi-li lojalni i po{teni gra|ani. Gospodine |enerale, molimo vas da

nam garantujete slobodu ìvota i kretawa, da pu{tite mirne qude izzatvora, a ako je koji od wih krivac neka (po) zakonu odgovara, da raz-oruàte olo{ i pqa~ka{ku bandu da ne kaqaju ~ast po{tenih Hrvata,a mi od kada postasmo ìvjesmo s Hrvatima i do danas neznadosmo dasu zvijeri.

Gospodine |enerale, mi svi koji smo se sklonili, garantujemoda }emo se povratiti i predati dràvi sve {to imamo, samo molimo iprekliwemo da dozvolite jedan rok, jer je narod prepla{en i zastra-{en, pa treba da se pribere, da pu{tite prave i po{tene qude iz zatvo-ra, da razoruàte olo{ i pqa~ka{e. Ina~e smo mi primorani postatigorske zvijeri i dok nas ne na|e sudbina ne|e da izgubimo ìvote.

Nadamo se da }ete imati srca i du{e, te spasiti (ovaj) narod odpropasti. Bratski pozdrav.

Iz prethodnog teksta videli smo da su Du{an Mandi} i Blago-je Boqanovi} poku{ali da stupe u pregovore sa komandirom domo-branske ~ete koja je stigla iz Bile}e da bi ga obavestili da se srpskinarod nije pobunio protiv hrvatske vlasti ve} protiv usta{kih zlo-~inaca ubica nedu`nih qudi. Vi{e je nego o~evidno da su u narodupostojale iluzije da zvani~na hrvatska vlast ne stoji iz usta{kihzlo~ina.

Stav da je op{ti ustanak u gorwoj Hercegovini dignut 24. juna,sa epicentrom u slobodarskom Nevesiwu, kolevci buna i ustanakaprotiv ropstva, nasiqa i nepravde, potkrepio sam arhivskim izvori-ma prvoga reda: direktivama, zapovestima i izve{tajima visokih ne-ma~kih, italijanskih i hrvatskih vojnih i dràvnih funkcionera.

Nema~kog opunomo}enog generala u NDH Gleze fon Horstenaua, {e-fa ispostave Abvera u Zagrebu Artura Hefnera, komandanta itali-

janske 2. armije generala Vitorija Ambrozija, zapovednika vojske iministra hrvatskog domobranstva Slavka Kvaternika, zapovednikakopnene vojske (na~elnika General{taba) podmar{ala VladimiraLakse, poglavnog pobo~nika i {efa obave{tajne slu`be NDH MijeBabi}a, komandanata Jadranskog i Bosanskog divizijskog podru~ja\ure Izela i Petra Bla{kovi}a, ùpana velikih ùpa Huma i Du-


10/22


brave Ante Bu}a i Josipa Trajera, zapovednika Oru`ni~kog krilaBile}a potpukovnika Muharema Aganovi}a, zapovednika oru`ni~kihvodova u Nevesiwu i Gacku Rodolfa Ku~are i Josipa Markusa, pred-stojnika kotarskih oblasti u Nevesiwu, Gacku i Bile}i Nikole Mla-|enovi}a, Josipa Roma i Marka [aki}a, pa ~ak i komandanta Glavnog{taba NOPO Jugoslavije Josipa Broza Tita.

Mada pomenuti izvori ne ostavqaju nikakve sumwe u to kada igde je do{lo do op{teg ustanka hercegova~kih Srba protiv fa{izma,Petar Mandi} jednim ekskluzivnim izvorom anulira sve te doku-mente. Re~ je o pri~i biv{eg novinara Blaà [arovi}a prema kojoj

je Literaturnaja Rosija (izviwavam se ~itaocima {to pogre{notranskribujem naziv toga lista uzet iz pomenute kwige P. Mandi}a,

povodom 50-godi{wice pobede nad fa{izmom, na pitawe gde je po~eootpor, decidirano govorila o 5/6. juna kao prvom organizovanom ot-poru u Evropi kada je no}u izme|u 6. i 7. juna (u prethodnoj re~enicipi{e izme|u 5. i 6. juna, prim. S. S.) do{lo do oruànog ustanka uGacku. Kakva blamaà! Sve da je Literaturna Rosija pisala takone{to, a nije (B.[arovi} je na skupu u Gacku ispri~ao drugu pri~u, o~emu }e biti govora), taj napis nema nikakvu dokumentarnu vrednost;ni retardirana deca ne}e prihvatiti ovu autorovu alhemiju, koja gado kraja kompromituje kao ozbiqnog pisca, a kamoli obrazovani qu-di. Jer, povodom pedesetogodi{wice pobede nad fa{izmom ni u na{ojzemqi o Junskom ustanku nije napisana nijedna re~. O Rusiji da i negovorimo. Tom otkri}u istori~ari od struke }e se slatko nasmija-

ti, a mo`da se i prekrstiti (takvu glupost u na{oj istoriografijiniko nikada nije napisao), naro~ito kada pro~itaju metodolo{kulekciju koju je ovaj diletant o~itao meni i akademiku Ekme~i}u.

Kada je ovaj umi{qeni istori~ar na osnovu pomenute pri~e isli~nih izvora po~eo da otkriva istorijske ~iwenice, koje, eto,ni istori~ari ni neposredni u~esnici doga|aja do sada nisu zapazili,reagovao sam kratkim napisom u Politici, u kome sam posebno nagla-sio: Te{ko je verovati da }e iko pod kapom nebeskom prihvatiti ot-kri}e Petra Mandi}a, utemeqeno na posleratnim pri~ama nekih ne-posrednih u~esnika doga|aja Mandi}a iz sela Duli}a, prema kojimJunski ustanak hercegova~kih Srba nije po~eo u juna~kom Nevesiwunego u wegovim Duli}ima (iz ovog gata~kog Ora{ca je, navodno, po-krenut organizovan ustanak protiv usta{ke vlasti), jednostavno zato

{to to nije istina.Uvi|aju}i da su wegove notorne istine na staklenim nogama,

Petar Mandi} je principijelnu diskusiju preneo na neprincipijelnili~ni teren iracionalnom tvrdwom da ja mrzim Mandi}e. Ja mrzimneistinu u koju on poku{ava da uplete ovu uglednu porodicu, u kojojimam ne mali broj dragih qudi, prisnih prijateqa, bliskih ro|aka ikumova. Uostalom, poznato je da sam ja bio recenzent i promotor kwi-ge Zemqa zvana Gacko (o tok kwizi Petar Mandi} nije rekao nijednu


11/22

Kritike 167

lepu re~, naprotiv), ~iji je autor Novak Mandi} Studo, vredan, po-{ten i plodan pisac. Na kraju te recenzije, koja je u celini objavqenau toj kwizi, ekstati~no sam uzviknuo: Bravo Studo!. Da je P. Man-di} napisao da je wegovo selo Novi Duli} bilo partizanska oaza u re-gionu ~ije je stanovni{tvo u ogromnoj ve}ini bilo nakloweno ravno-gorskom pokretu Draè Mihailovi}a, duboko sam uveren da niko nebi ni poku{ao da to ospori, jer je, doista, tome selu pripadala vode}auloga na levom krilu pokreta otpora toga regiona; sli~na uloga pri-padala je mom selu Jugovi}ima u nevesiwsko-gaca~koj Povr{i.

Po{to se Petar Mandi} na vi{e mesta poziva na doma}e istrane izvore, koji navodno potvr|uju da je Junski ustanak podignut 6.

juna 1941. u Gacku, da vidimo ~ime je on podupro taj svoj ârdak ni na

nebu ni na zemqi. Pored Literaturne Rosije, kao wegovog najva-`nijeg izvora na koji se poziva ravno sedam puta, na prvom mestu na-veo je Nevenku Baji}, istori~ara iz Sarajeva, koja je isti~e on- pr-va po~ela da pi{e o [estojunskom ustanku 1941.godine, stavqaju}i

joj u pero ono {to ona nikada i nigde nije napisala. Ona ne samo danigde nije pomenula {estojunski ustanak, nego je, naprotiv, ve} udrugom pasusu svog ~lanka Junski ustanak u gorwoj Hercegovini1941.godine, iz temeqa sru{ila mit P. Mandi}a o {estojunskomustanku, ovim re~ima: Ove prve ustani~ke borbe, koje su obuhvatilenevesiwski i gata~ki srez u po~etku su imale iskqu~ivo karaktersamoodbrane od usta{kog nasiqa. One su se krajem juna, poslije napa-da Nema~ke na SSSR, pretvorile u op{ti ustanak protiv usta{kevlasti koja se poslije toga u ovom kraju vi{e nikada nije mogla u~vr-stiti (kurziv S. S.).

Posle kra}eg opisa op{teg ustanka u Nevesiwu, N. Baji} na-stavqa: U gata~kom srezu ustanak je po~eo 25. juna, dan posle nego unevesiwskom srezu (kurziv S. S.); 25. juna jedna grupa ustanika je napa-la i razoruàla oru`ni~ku postaju u Fojnici i ubila 3 i zarobiladva àndarma. Kao da je znala da }e neko poku{ati da manipuli{ewenim stavovima, N. Baji} se potrudila da to onemogu}i i u zakqu~kucitiranog ~lanka posebno podvukla: Na te pokoqe (re~ je o usta-{kim pokoqima, irim. S.S.), srpski ìvaq je odgovorio ve} prvih da-na borbom koja se poslije ulaska SSSR-a u rat 24. juna pretvorila uop{tenarodni ustanak. Te borbe i ustanak nisu posqedica nikakveorganizacione pripreme nego spontani oruàni revolt srpskog sta-

novni{tva na zlo~ine usta{a (kurziv S. S.).Kao {to se vidi, Nevenka Baji} nije pisala o {estojunskom

ustanku, kako joj pripisuje P. Mandi}, ve} o prvim oruànim borba-ma u Dowem Dre`wu, Kazancima, Stepenu i Jasenku, koje su posebno

je podvukla imale iskqu~ivo karakter samoodbrane od usta{kognasiqa i o Junskom ustanku koji je 24. juna buknuo u Nevesiwu. Wen~lanak nije potvrda nego vrlo ubedqiv demanti stavova P. Mandi}a iu pogledu karaktera prvih oruànih sukoba u gorwoj Hercegovini,


12/22


broja u~esnika u tim sukobima (dok ona izri~ito kaè da je grupa kojaje napala Stepen brojala oko 150 qudi, P. Mandi} je tu cifru pove}aona 400), wihove organizovanosti i ciqeva koji su ih pokrenuli u tesukobe, kao i o mestu i vremenu po~etka op{teg narodnog ustanka ugorwoj Hercegovini. Petar Mandi} se, dakle, pozvao na autora ~iji sustavovi dijametralno suprotni wegovim stavovima. To je neka uvrnutametodologija do sada nepoznata u istorijskoj nauci. On izgleda svoje~itaoce smatra infantilnim bi}ima kojima neodgovorno moè pri-~ati {ta mu padne na pamet.

Pored N. Baji}, autor se pozvao i na se}awa sedmorice nepo-srednih u~esnika doga|aja o kojima pi{e, boraca NOR-a, koja je ta se-}awa promovisao u istorijske izvore prvoga reda. Op{te je, me|utim,

poznato da su borci NOR-a, sem retkih izuzetaka, za vreme Brozovevladavine svoja se}awa saobraàvali sa linijom Komunisti~ke par-tije i sloènu istorijsku zbiqu prikazivali u crno-belom koloru.Budu}i da su prvu oru`ni~ku postaju u onda{wem gata~kom srezu zau-zeli borci iz sela koja }e docnije postati sna`no upori{te ~etni~-kog vojvode popa Radojice Peri{i}a, pokreta~e te akcije traìli suu Novim Duli}ima, jedinom partizanskom selu toga regiona, i tamo-{wim simpatizerima Komunisti~ke partije. Pa ipak, niko od boracaNOR-a, na koje se autor poziva, nije nazvao {estojunskim ustankomzauzimawe prazne àndarmerijske kasarne na Brqevu i oru`ni~kepostaje na Stepenu, koju su branila samo tri oru`nika. Oni su kaofunkcioneri nove revolucionarne vlasti, u ~ijem su stvarawu i sami

u~estvovali, po{tovali odluku te vlasti o progla{ewu 7. jula za danustanka naroda Jugoslavije, pa im nije ni padalo na pamet da pi{u ka-ko je u wihovom zavi~aju podignut ustanak mesec dana ranije i to bezpoziva.

Tako je P. Mandi}u od svih tih silnih istorijskih izvora, idoma}ih i stranih i neprijateqskih (iz wegove kwige se nedvosmi-sleno vidi da nije zavirio ni u jedan istorijski arhiv u na{oj zemqia kamoli u strane arhive) ostao wegov jedini i najva`niji izvor,navodno pisawe Literaturne Rosije. Dodu{e, na nau~nom skupu uGacku podnet je jedan referat pod naslovom Tre}i srpski ustanak uGacku, u kome je {estojunski napad na hrvatske oru`ni~ke postaje upograni~nom pojasu, s razlogom, lociran u selo iz koga je pokrenut.Mada se u~esnici skupa nisu slagali s nazivom te akcije, niko nije

osporio autoru toga saop{tewa da javno iznese svoje gledi{te. Wego-vo izlagawe je {tampano u zborniku radova sa toga skupa bez ikakveizmene. Uprkos tome, P. Mandi} je pripisao tome skupu staqinisti~-ki na~in mi{qewa i pona{awa, i kao potvrdu te optu`be naveo kako

je, navodno, jedan u~esnik toga skupa rekao: Mi }emo ovde donijetiakt kojim }emo jasno re}i da je ustanak protiv okupatora juna 1941.go-dine po~eo prvo u Nevesiwu i vi{e niko i nikada ne}e smeti druga-~ije govoriti. Ovakvu glupost mogao je da kaè, odnosno izmisli, sa-


13/22

Kritike 169

mo ~ovek koji je ozbiqno bolestan od paranoidne {izofrenije, a ta-kvih u~esnika na tome skupu nije bilo; to je verovatno poteklo iz iz-vora iz koga je potekla i detiwasta pri~a o pisawu Literaturne Ro-sije. Ova izmi{qotina autoru je bila potrebna da bi mogao ~itaoci-ma saop{titi svoj zadocneli antititoizam i antikardeqizam. To jeu~inio ovim re~ima:

Ovaj nesre}nik (koji?) nas vra}a u Staqinova i Kardeqevavremena kada su misli vode}eg diktatora bile vode}e misli dru{tvai wegove nauke i politike, u koje se moglo samo verovati, ali ne o wi-ma raspravqati... Vra}a nas u vremena kada su se za zelenim stolomsmi{qale istine o sredinama i datumima gde je i kada pukla prvaustani~ka pu{ka protiv fa{izma, kada je po svaku cenu trebalo sa-

kriti istorijsku istinu da se od svih evropskih varijanti fa{izma:italijanskog, nema~kog i hrvatskog ovaj posledwi pokazao najkrvo-lo~niji prema srpskom narodu. Stoga je trebalo zaboraviti hercego-va~ke jame, koje su hercegova~ke usta{e u to vreme punile Srbima, ina [estojunski ustanak srpskog naroda u Gacku...

Mada o ovom citatu, koji mnogo vi{e govori o wegovom autorunego o Titu i Kardequ, nije potreban nikakav komentar, ipak }u re}ida je dovoditi wegov sadràj u ma kakvu vezu sa u~esnicima nau~nogskupa u Gacku i indirektno im prebacivati da su se vratili u titov-ska i kardeqevska vremena, kada je trebalo zaboraviti hercegova~ke

jame, krajwe nekorektna i politi~ki i kulturno ru`na insinuacija,pogotovu kada se ima u vidu ~iwenica da je znatan broj tih qudi obja-vio zapaène radove o tim jamama upravo za vreme vladavine Tita iKardeqa, i uporno se zalagao da se kosti mu~enika izvade iz zabeto-niranih bezdanica i dostojno sahrane. A}im Mi}evi} je, na primer,davne 1964. godine objavio izuzetno zapaèn ~lanak o tim jamama, podnaslovom O sram i grdoba, koji je podstakao mnoge Hercegovce da hra-brije pristupe radu na temeqnom rasvetqavawu monstruoznih zlo~i-na usta{kih razbojnika. Zahvaquju}i, pored ostalog, i tome, ja sam uposledwih 40 godina objavio o tim zlo~inima {est feqtona, desetak~lanaka i tri kwige: Pokoqi hercegova~kih Srba 1941, Genocid nadSrbim u dvadesetom veku (s grupom autora) i prvu kwigu Krvavo kolohercegova~ko. Za to vreme, Petar Mandi} o tim zlo~inima nije obja-vio nijednu re~, ve} je obilazio mesne zajednice po Beogradu i penzi-onerima i doma}icama drào predavawa u kojima je obja{wavao i po-

pularisao Titovu i Kardeqevu teoriju i praksu.O~evidno je da ovaj veliki borac protiv zaborava ne moè da

prikrije àl za vremenima kada se o pristalicama ravnogorskog po-kreta ni{ta pozitivno nije smelo napisati. Kako druga~ije razumetiwegovo ogor~ewe na mene {to sam napisao da su prvu hrvatsku oru-`ni~ku postaju na teritoriji gata~kog sreza zauzeli qudi koji su to-kom Drugog svetskog rata bili pod uticajem ~etni~kog vojvode popaRadojice Peri{i}a. Wemu bez svake sumwe smeta i samo pomiwawe


14/22


toga imena, jer stavqa pod veliki znak pitawa wegovu zapenu{enutvrdwu da je napad na tu postaju iniciran iz Novih Duli}a. Niko neosporava niti moè osporiti ~iwenicu da su Du{an Mandi} i Blago-

je Boqanovi} bili komandiri ~eta koje su napale i zauzele oru`ni~-ku postaju Stepen i da su tom prilikom obojica hrabro poginuli, od-nosno mu~ki ubijeni, ali osporava poku{aje P. Mandi}a da ih promo-vi{e u pokreta~e i vo|e Junskog ustanka, koji je planuo 18 dana poslewihove pogibije. Budu}i da je Junski ustanak bio spontani bunt {iro-kih narodnih masa, on nije imao niti je mogao imati organizovano voj-no i politi~ko rukovodstvo. Tek u leto 1941. godine formirani susreski {tabovi narodne vojske, kao sreska rukovodstva ustanka. Ipak,vaqa re}i da su se ve} u samom po~etku Junskog ustanka neki qudi eks-

ponirali kao najistaknutije vo|e ustanka: u Nevesiwu Petar Samar-xi}, Obren Ivkovi}, Krsto \eri} i Du{an Brstina, a u Gacku pop Ra-dojica Peri{i} i gardijski poru~nik Milorad Popovi}. Qutwa {tota ~iwenica nije u skladu sa onim {to su pobednici za vreme Brozovevladavine govorili i pisali, tu ni{ta ne pomaè.

Da bi se svojim ~itaocima predstavio kao istori~ar - istra-ìva~, P. Mandi} je manipulisao ne samo arhivskom gra|om nego ivlastitim fusnotama. Iz prethodnog teksta videli smo kako je svojestavove potkrepio radovima uglednih istori~ara, ~ak i onih koji vr-lo ubedqivo opovrgavaju te stavove. U drugoj fusnoti (o prvoj je bilogovora), autor je obmanuo svoje ~itaoce pozivaju}i se na izlagaweBlaà [arovi}a na nau~nom skupu koji je septembra 2001. godine odr-

àn u Gacku. Jer, Blaò [arovi} na tome skupu nije imao nikakvoizlagawe (on nije bio u~esnik skupa), ve} se iz publike javio za re~i ispri~ao lova~ku pri~u prema kojoj je ruska {pijunka MarinaKonstantinova obavestila Moskvu da je ustanak protiv fa{izma u Ju-goslaviji po~eo 6. juna 1941, napadom ustanika na hrvatsku àndarme-rijsku postaju na Stepenu. Iako niko od prisutnih istori~ara tu pri-~u nije ozbiqno shvatio, ja sam, u svom prilogu sa toga skupa objavqe-nom u zborniku Srpska proza danas za 2000. godinu, postavio pitawekako to sovjetski istori~ari ne posveti{e nikakvu pa`wu izve{taju{pijunke Konstantinove, ve} u vi{etomnoj Istoriji velikog otax-binskog rata 19411945 napisa{e da je ustanak u Hercegovini po~eo3. juna u Nevesiwu. B. [arovi} je ispri~ao novu lova~ku pri~u,onu o pisawuLiteraturne Rosije, na koju se autor poziva ravno se-

dam puta.Na strani 63 svoje studije, autor izri~ito kaè da je Mile

Budak bio ministar unutra{wih poslova NDH (to je ponovio nekoli-ko puta), citirao je wegovu poznatu izjavu na skupu usta{a u Gospi}ui pri tome se poziva na kwigu Vase Kazimirovi}a NDH u svetlostinema~kih dokumenata i Dnevnika Gleze fon Horstenaua 19411944.Uveren sam da gotovo svaka beogradska doma}ica koja je, uz poslovaweu kuhiwi, slu{ala na radiju su|ewe Andriji Artukovi}u, zna da je


15/22

Kritike 171

Mile Budak bio usta{ki ideolog, ministar bogo{tavqa i nastave, ane ministar unutra{wih poslova, a kamoli Vasa Kazimirovi}.

Na strani 264 autor pi{e:DaLiteraturnaja Rosija nije isisala iz prsta ono {to je na-

pisala o zbivawima po~etkom juna u Gacku, govori ~iwenica da su tidoga|aji privukli pa`wu specijalnih italijanskih vojnih obave{ta-

jaca kojima nisu mogli promaknuti doga|aji koji su se zbili 6. juna naStepenu... Ovaj citat potkrepio je fusnotom koja glasi: GeneralAmbrozio, isto. Re~ je, u stvari, o ~lanku Milorada Ekme~i}a, nakoji se autor vi{e puta poziva. Fusnotu je, me|utim, napisao tako da~italac sti~e utisak da je on izvorno ~itao izve{taj generala Am-brozija. U tom izve{taju nema nijedne re~i o doga|ajima koji su se

zbili 6. juna na Stepenu. Da autor nije imao u rukama ni dokumenat oboravku italijanskih obave{tajaca u Gacku, ve} je taj podatak uzeo izkwige koju ne èli da pomiwe, vidi se iz izve{taja natporu~nika Jo-sipa Markusa u kome se kaè da je 13. lipwa (a ne 10. kako to navodiP. Mandi}) stigla u Gacko jedna italijanska grupa od 3 oficira i 22vojnika, da se raspitivala zbog ~ega su se odmetnuli (a ne digli naustanak) srpski stanovnici isto~nog dijela gata~kog Kotara. Kadaim je natporu~nik Markus rekao da je u pitawu li~na mr`wa i osveta,italijanski kapetan je kaè se u tom izve{taju ostao na stanovi-{tu da se ne{to vi{e iza toga krije. U stvari, u ìì interesova-wa tih italijanskih obave{tajaca nije bio 6. nego 9. jun, kada je kodStepena ubijeno 19 talaca iz gata~kog i avtova~kog zatvora. Na putuza Crnu Goru, ovaj italijanski izvi|a~ki odred nai{ao je u selu Be-ru{ici na grupu od oko 30 naoruànih qudi koji su, kada su ugledaliItalijane, po~eli da bacaju oru`je, uzvikuju}i: Talijanskim okupa-torskim vlastima se predajemo. Na pitawe za{to su se odmetnuli ilatili oru`ja, odgovorili su: Moramo da se branimo jer nas Turci iHrvati bacaju u jame. Ovo je nedvosmislena potvrda stava da su prvioruàni sukobi u Dowem Dre`wu, Kazancima, Stepenu i Jaseniku, is-kqu~ivo imali karakter odbrane od usta{kih zlo~ina i da se na usta-nak tada nije ni pomi{qalo.

Nipo{to autor nije slu~ajno zaboravio da u fusnotama preci-zno nazna~i stranice kwiga istorijske literature koje je koristio.To je hotimi~no u~inio da ~italac ne bi uo~io da on, iz samo wemupoznatih razloga, koristi jednog, a u fusnoti se poziva na drugog

autora. Tako, na primer, na strani 215 doslovno je prepisao iz mojekwige Krvavo kolo hercegova~ko tekst saop{tewa poglavnika Pave-li}a o progla{ewu osmodnevne korote povodom pogibije poglavnogpobo~nika Mije Babi}a, a pozvao se, u fusnoti 236, na ~lanak Slobo-dana [akote objavqen u prvoj kwizi zbornika Hercegovina u NOB, ukome pi{e da je povodom smrti Mije Babi}a u NDH progla{ena tro-dnevna àlost i ni{ta vi{e.


16/22


Na strani 156 citirana je, tako|e iz moje kwige, izjava Herma-na Nojbahera prema kojoj je srpski narod u NDH bio pretvoren u di-vqa~ za slobodan lov, dok je u fusnoti 135 nazna~eno da je ta izjavapreuzeta iz kwige Bogdana Krizmana. Me|utim, tu izjavu ja sam citi-rao iz kwige Hermana Nojbahera Specijalni zadatak na Jugoistoku19401945, ona se tamo nalazi, a ne u kwizi B. Krizmana na koju seautor poziva.

Budu}i da ovakvih primera ima previ{e, za wihovo razobli~a-vawe trebalo bi napisati ~itavu kwigu. Mislim da to nije potrebno,

jer }e pa`qiv ~italac brzo uo~iti te marifetluke i zapitati se odkuda to da Petar Mandi} iz istorijske literature citira samo tek-stove koji su citirani u mojoj kwizi, i poziva se iskqu~ivo na doku-

menta koja su kori{}ena u toj kwizi. Na kraju }e lako do}i do za-kqu~ka da se o~evidno radi o velikom qubitequ Resavske {kole.Umesto toga, nave{}u kako ovaj razmetqivi diletant ~ita metodolo-{ke lekcije ne samo meni nego i akademiku Miloradu Ekme~i}u, na-{em uglednom istori~aru, koji je u svojim brojnim nau~nim radovimakoristio gra|u iz svih velikih evropskih i ameri~kih arhiva. Evo telekcije:

U svetlosti ovih istorijskih ~iwenica (videli smo o kakvimje ~iwenicama re~ prim. S. S.) koje upe~atqivo govore o tome da[estojunski ustanak Srba u Gacku 1941. godine predstavqa prvi veli-ki pokret otpora u Evropi - potrebno je podvrgnuti nau~noj kritici({ali{ li se, Perice, tako ti Boga) ono {to pi{e o Junskom ustanku

akademik Milorad Ekme~i} u recenziji kwige Sava Skoka..., gde kaèda je Junski ustanak izbio 24. juna u Nevesiwu. Me|utim, po{to isto-rijski izvori i doma}i i strani i neprijateqski, datiraju junskiustanak sa 6. junom..., pisawe uvaènog akademika gubi svaki istorij-ski smisao i zna~aj, jer nema svoje utemeqewe u istorijskim ~iweni-cama i izvorima, i kao takvo u funkciji je svesnog ili nesvesnog si-lovawa istorije. U tom pogledu upu}ujem vas na pisaweLiteraturne-je Rosije, koju sam citirao u ovoj studiji (7 puta prim. S.S.).

U posledwoj re~enici citiranog teksta sadràni su svi auto-rovi istorijski izvori, doma}i, strani i neprijateqski, na kojima

je utemeqio svoju studiju. Iz prethodnog teksta videli smo da niko,ama ba{ niko nije datirao Junski ustanak sa 6. junom i da on u svimtim silnim arhivima na koje se poziva nije na{ao nijedan, ponavqam

nijedan dokumenat u kome se napad na oru`ni~ku postaju na Stepenu,koju su branila tri oru`nika, naziva ustankom. Je li to nau~na kriti-ka ili brutalno gaèwe principa istorijske metodologije, lakrdijanezabeleèna u na{oj dosada{woj istoriografiji, koja predstavqasramotu u prvom redu za autora, potom za wegove recenzente i mento-re i, najzad, za gata~ku Prosvetu koja se na{la na koricama ovogskribomanskog kolaà. Ako je namera mentora doista bila da kwigomna kwigu opovrgne neke stavove iznete u kwizi Krvavo kolo hercego-


17/22

Kritike 173

va~ko (u toj kwizi se, kao i svakoj drugoj, ima {ta kritikovati) i iz-nesu svoje istine, u svojoj sredini su, za tri godine koliko traju pri-preme za tu kritiku, mogli na}i ne mali broj qudi koji bi taj posaoobavili savesnije, stru~nije, korektnije i neuporedivo pismenije, odautora koji im se nametnuo, ma{u}i stvarnim i la`nim nau~nim titu-lama i zvawima. Umesto kwigom na kwigu, on je poku{ao da laìma ifalsifikatima opovrgne neke neosporne istine iznete u mojoj kwizi,kao, na primer, onu kada, gde i ko je pokrenuo Junski ustanak hercego-va~kih Srba protiv fa{izma. Da autor koji im se nametnuo nije mno-go optere}en znawem iz novije istorije na{eg naroda, upe~atqivoilustruju primeri koje sam nasumice uzeo iz mno{tva krupnih gre{a-ka i proma{aja, pa ~ak i o~evidnih gluposti kojima je prepuwena

kwiga o kojoj je re~.U pregovoru kwige, pored komi~ne pri~e o pisawu Litera-turne Rosije, napisano je da za vreme komunisti~kog reìma u \emi-nom vilajetu (tako on naziva Bosnu i Hercegovinu) ~ovek nije smeore}i da je Srbin, da govori srpski jezik, da pi{e }irilicu, da ~italist Politiku i da voli srpsku poeziju i istoriju. Ovo je neistinaprvoga reda, pokupqena s ulice, koja je neozbiqna i sme{na. Op{te

je, naime, poznato da je u to vreme ceo politi~ki, ekonomski i kultur-ni ìvot u toj republici tekao u znaku nacionalnog kqu~a; ~ak je isarajevsko Oslobo|ewe {tampano pola u latinici, a pola u }irilici.

Na strani 25 pi{e da je Austrija za svoju zavojeva~ku politikuprema Bosni i Hercegovini pridobila katoli~ke dràve Evropepre svih Englesku i Francusku (na vi{e mesta on ~itavu zapadnu ci-vilizaciju naziva katoli~kom). Kada pro~ita citiranu re~enicu,obi~an ~italac }e se zapitati: kako to da katoli~ka Engleska imatolike probleme sa irskim katolicima.

Na strani 29 autor samouvereno nagla{ava: Na mesto smewe-nog Vukalovi}a na tron vo|e hercegova~kih ustanika dolazi gata~kivojvoda Bogdan Zimowi}. Time se ozbiqno radikalizuje raspoloèwehercegova~kih ustanika za ustanak. Me|utim, umesto smewenog Vuka-lovi}a, za vojvodu Zubaca, Kru{evice i Dra~evice imenovan je PetarMatanovi}, a za glavnog komandanta hercegova~kih ustanika du{kikalu|er Ni}ifor Du~i}. Bogdan Zimowi} je docnije imenovan zaglavnog vojvodu Gacka, Rudina, Bawana, Pive i Drobwaka.

Na strani 32 pi{e da je kwaz Nikola 1875. na \ur|evdan, krsnu

slavu dinastije Petrovi}a, imenovao stare{ine koje }e rukovoditipredstoje}im hercegova~kim ustankom. Tom prilikom, isti~e on, Sto-

jan Kova~evi} je imenovan za vojvodu i glavnog haramba{u svih herce-gova~kih hajduka. Ovu izmi{qotinu je autor istresao iz rukava. Izmemoara vojvode Gavra Vukovi}a, bliskog saradnika kwaza Nikole,vidi se da je toga dana grupa hercegova~kih glavara (navedena su wiho-va imena me|u kojima nema Stojana Kova~evi}a), doista, do{la na Ce-tiwe da bi od kwaza Nikole ~ula o ~emu je razgovarao s austrougar-


18/22


skim carem Frawom Josipom u Kotoru. Kada im je kwaz rekao da su seon i Frawo Josip dogovorili da u~ine sve {to je u wihovoj mo}i da seizbegli hercegova~ki glavari, koji su se nalazili na Grahovu, bezsmetwe mogu vratiti svojim ku}ama i tamo se izmiriti s Turcima, jerse na ustanak jo{ uvek ne moè ni misliti, oni su se, podvla~i G. Vu-kovi}, pognute glave vratili na Grahovo. Kwaz Nikola je, dakle, ra-dio na smirivawu, a ne na radikalizaciji situacije u Hercegovini.Upravo radi toga nikakvog imenovawa tom prilikom nije bilo. [tose Stojana Kova~evi}a ti~e, wemu je kwaz Nikola, jo{ u decembru1874. godine, umesto vojvodske titule, podario internaciju na Wegu-{e, gde je ostao u svojevrsnom pritvoru sve dok hercegova~ke hajdu~ke~ete nisu ukqu~ene u novoformirane hercegova~ke usta{ke odrede,

odnosno bataqone i stavqene pod strogu kontrolu ustani~kih stare-{ina.

Na strani 45 autor isti~e: Znalo se za animozitet Trumbi}ai Supila prema Srbima, te za wihove izjave da oni nikada ne}e dozvo-liti da ìve pod egidom dinastije Kara|or|evi}a. Ako je to, odista,tako, postavqa se pitawe kako je bilo mogu}e da ti qudi zakqu~e sasrpskom vladom Krfsku deklaraciju, kojom je bilo predvi|eno da za-

jedni~ka dràva Srba, Hrvata i Slovenaca bude ustavna parlamentar-na monarhija, sa dinastijom Kara|or|evi}a na ~elu.

Na strani 57 autor kaè da je Srbija bila jedina balkanska, amo`da i evropska dràva, koja je u to vreme bila kadra da u nepresta-nom ratovawu od 1912. do 1918. godine baci na kolena tri carevine

(kurziv S. S.). Ovu glupost nije preuzeo ni iz arhivske gra|e ni izozbiqne istorijske literature, ve} iz pesme Ko to kaè, ko to la-è..., koja je devedesetih godina pro{log veka pevana na populisti~-kim mitinzima {irom na{e zemqe.

Na strani 66 pi{e: Tako }e ùpnik Ante Mugo{a, u govoruodrànom u Udbini 13. juna 1941. godine, re}i... Uveren da je autorpogre{no prepisao prezime toga ùpnika (Mugo{i su poznata crno-gorska porodica), proverio sam taj podatak i ustanovio da je pogre-{no prepisano ne samo wegovo prezime nego i ime, ~ime je taj kato-li~ki ùpnik pretvoren u Crnogorca. Ovde vaqa re}i da on (autor)pogre{no prepisuje ne samo imena i prezimena qudi, nego i geograf-ske nazive. Tako, na primer, autor poznato gata~ko selo Nadini}e na-ziva Nadani}ima svuda gde ga pomiwe, {to re~ito govori da nije re~

o slovnoj gre{ci.Govore}i o uspostavqawu usta{ke vlasti u Gacku (str.76 i 77),

autor je napravio vi{e krupnih gre{aka. Istakao je, naime, da su se utom mestu uz usta{ku vlast na{li politi~ki korte{i HSS-a iUMO-a (Ujediwene muslimanske organizacije, kako on izri~ito ka-è) i Alije [uqka, koji su se stavili na raspoloèwe (vaqda na ras-polagawe prim. S.S.) usta{kim emisarima. Kao {to se vidi, P.Mandi} je Jugoslovensku muslimansku organizaciju (JMO) prekrstio


19/22

Kritike 175

u Ujediwenu muslimansku organizaciju (UMO) i time vrlo ubedqivopokazao koliko poznaje istoriju politi~kih partija u Kraqevini Ju-goslaviji uo~i Drugog svetskog rata. Osim toga, on je od usta{kog po-verenika za srez Gacko Hermana Togonala napravio dve li~nosti -Togonala i Kre{a, isti~u}i: U Gacko potom dolaze hrvatske usta{e:Togonal, Joè Gambo{, Kre{o Frawo Kika{, da bi organizovaliusta{ku vlast. Me|utim, Kre{o nije ni ime ni prezime nijednog odnavedenih usta{a nego nadimak Hermana Togonala; o~evidno je da jeautor nekriti~ki prihvatio tvrdwe onih savremenika koji sve znaju,prema kojima je Kre{o, a ne Togonal, bio glavna usta{ka li~nost uGacku. Na isti na~in prihvatio je tvrdwu da je u selu Vrbi bila uspo-stavqena hrvatska oru`ni~ka postaja, iako se iz arhivskih izvora ne-

dvosmisleno vidi da od 27 oru`ni~kih postaja u isto~noj Hercegovi-ni nijedna nije bila stacionirana u Vrbi; tamo su muslimani iz selaBahori i Mr|enovi}a isturili stalnu straù da bi za{titili svojasela od eventualnog upada komitskih grupa iz Crne Gore.

Na strani 93 pi{e: No}u 1. juna grupa usta{a sa HermanomTogonalom na ~elu upala je na Stepen u ku}u Blagoja [arovi}a i nalicu mesta ga ubila. Taj zlo~in izvr{io je li~no Frawo Sudar. Bu-du}i da je taj zlo~inac u osvit iste no}i izvr{io (sa svojom hordom,razume se) prvi masovni zlo~in u Hercegovini: ubio 27 nedu`nih qu-di u selu Udre`wu (Nevesiwe), nije u isto vreme mogao biti i u Udre-`wu i na Stepenu.

Na strani 194 stoji da je 2. septembra zarobqena jedna domo-branska posada od 20 vojnika u selu Nadani}ima (re~ je o selu Nadi-ni}ima). Ovaj podatak je istresao iz rukava, iz arhivske gra|e i isto-rijske literature sigurno nije, jer tamo stoji da je Somoborsko-lip-ni~ka ~eta napala 31. avgusta po podne (a ne 2. septembra, kako kaèautor) u Ra{~elici po{tanski automobil i tom prilikom ubila 6muslimana i zarobila 9 domobrana, koje je razoruàla, a potom pusti-la na slobodu. Posle te akcije, domobranska posada iz Nadini}a povu-kla se u Gra~anicu.

Da autor nije uop{te pregledao arhivsku gra|u, vidi se izwegove tvrdwe da su vlasti NDH, zbog straha od eskalacije ustanka,raspustile usta{ke logore u Hercegovini. U stvari, privremeno subili raspu{teni usta{ki logori u Nevesiwu i Gacku, dakle, samo ugorwoj Hercegovini zahva}enoj Junskim ustankom.

Autor o~evidno ne poznaje organizacionu strukturu vlastiNDH, pa tamo gde govori o uspostavqawu te vlasti u Gacku navodi dasu prvo formirana usta{ka predstojni{tva i usta{ki logori, takoda ~italac sti~e utisak da u Gacku ima vi{e kotarskih predstojni-{tava i usta{kih logora. Iz wegovog teksta se nedvosmisleno vidi daon usta{ke logore smatra vojnim formacijama, pa stoga tamo gde go-vori o organizovawu usta{kog logora u Gacku, izri~ito kaè da je zakomandanta tog logora postavqen Hasan ustovi}.


20/22


Na strani 285 pi{e da se u Bor~u (grupa sela u izvornom delureke Neretve) nalazilo najmawe 4.000 dobro naoruànih usta{a. Izdokumenata citiranih u mome ~lanku Na tragi~noj stranputici vi-di se da se broj naoruànih qudi u Bor~u kretao oko 1.200, da su biliorganizovani u tzv. {trajfune, odnosno poterna odeqewa, ~iji su pri-padnici za slu`bu u oruànim snagama NDH dobijali platu. Da autormnogo ne razmi{qa o onome o ~emu pi{e, re~ito govori brojka od4.000 usta{a, koja je suprotna logi~nom mi{qewu. Op{te je poznatoda je svaki usta{a iz Bor~a imao najmawe 46 ~lanova porodice, {tozna~i da je u Bor~u po toj logici ìvelo oko 20.000 stanovnika. Me|u-tim, ceo gata~ki srez imao je tada oko 12.000 stanovnika Srba i mu-slimana.

Na strani 223 navodi se da u tih dana usta{e u Bijeloj gorina{le zbeg u kome se nalazilo 78 ~lanova dva ve}a bratstva: \uri}a(nije \uri}a nego ]uri}a prim. S.S.) i Ratkovi}a, pohvatale ih isve na mestu pobile. Mada autor svuda voli da presoli, odakle je uzeotaj podatak to samo on zna. Tom prilikom ubijeno je osam qudi: 5 ]u-ri}a i 3 Ratkovi}a; wihova imena navedena su u mojoj kwizi Pokoqihercegova~kih Srba 1941.

Na strani 221 pi{e da je no}u 13/14. juna iz usta{kog zatvorau Qubiwu izvedeno 80 qudi, zverski ubijeno i ba~eno u jamu Panduri-cu. U stvari, te no}i su u jamu Panduricu ba~ena 32 ~oveka, ~ija suimena navedena u mojoj gore pomenutoj kwizi. Mogu}e je da autor na-merno uveli~ava broj `rtava da bi ostavio utisak kako je on otkrio

ono {to drugi pre wega nisu u~inili.Govore}i o ustanku u Nevesiwu, kome pridaje sasvim spore-dan zna~aj, autor bez zazora kaè: da je taj ustanak, pored ostalog, pod-staknut i vestima da su se Rusi spustili padobranima u Gacko i da suzauzeli grad. Ovde nije potreban nikakav komentar, jer }e ~itaocisami zakqu~iti da bistri hercegova~ki seqaci takve budala{tinenisu pronosili.

Na strani 194, pored ostalog, pi{e: Ustani~ke snage iz Gor-weg poqa i Povr{i, udarile su na Gacko, zauzele ga i zapalile poqo-privrednu stanicu i pola Gacka. Tako }e Ga~ani posle {ezdeset go-dina prvi put ~uti da je wihov grad bio zauzet od ustanika u toku no}i5/6. septembra 1941. godine i da je tom prilikom pola grada spaqeno.

Na strani 214 navodi se da su samo u borbi na raskrsnici pu-

teva kod sela Pluìna, 30. juna 1941, poginula 32 domobranska vojnikai 7 oficira. Me|utim, u izve{taju Zapovedni{tva Nevesiwske domo-branske brigade kaè se da je tom prilikom poginulo 7 domobrana,me|u kojima i bojnik Stjepan Pavi~i}, da ih je 5 nestalo i nekolikoraweno. Verodostojnost ovog izve{taja potvr|uje ~iwenica da je u leto1941. godine na toj raskrsnici podignut spomenik izginulim hrvatskimvojnicima, na kome su bila uklesana imena 7 poginulih domobrana.


21/22

Kritike 177

Na strani 210 i 211, gde se govori o ofanzivnim dejstvima hr-vatskih i italijanskih snaga vo|enim po~etkom jula radi ugu{ewaJunskog ustanka, autor je, da bi uverio svoje ~itaoce da ne pripadaonoj vrsti istori~ara koji od dve kwige prave tre}u, napravio hro-nolo{ki haos u opisu doga|aja o kojima je re~: izme{ao zbivawa kojasu se odigrala u junu, julu, avgustu i septembru 1941.godine. Tako, naprimer, govore}i o proglasu koji je podmar{al Laksa uputio ustani-cima, pozivaju}i ih na pregovore o predaji oru`ja i pacifikaciji po-buwenog podru~ja, posebno je istakao da su stanovnici Novih Duli}a,Dani}a i Prìna uputili pismo krilnom zapovedniku u Bile}i, u ko-me su ga obavestili da oni ne èle da pregovaraju na osnovu Laksi-nog proglasa... U fusnoti 228 naveo je da je to pismo upu}eno 25. juna.

Kako je Laksin proglas obnarodovan 30. juna, ispada da su Petrovi Du-li}ani, Dani}ani i Pr`wani odgovorili na taj proglas pet dana prenego {to je obnarodovan. Kod P. Mandi}a je u istorijskoj nauci svemogu}e, pa i anahronizam o kome je re~. Ovde vaqa re}i da predstav-nik Laksinog {taba nije bio Frawo [imi} nego pukovnik AntinProhaska, da s wime nisu razgovarali Risto Milo{evi} i AndrijaTepav~evi}, ve} Petar Samarxi}. Naime, pred sam po~etak julskeofanzive, Prohaska je uputio trojicu trgovaca iz Nevesiwa (DanilaLaèti}a, Gavra Vukovi}a i Iliju Salati}a) na Drenovik sa pismomu kome je pozvao Petra Samarxi}a na pregovore o uslovima pod koji-ma bi ustanici bili voqni da predaju oru`je i da se pokore hrvat-skim vlastima. Po{to je Petar Samarxi} postavio uslove koje hrvat-ska strana nije prihvatila, pregovori su prekinuti. Istoga danapredve~e zapo~ela je hrvatsko-italijanska julska ofanziva, koja je za-vr{ena 8. jula spajawem hrvatskih i italijanskih snaga, koje su nastu-pale od Nevesiwa, odnosno Bile}e, u rejonu sela Fojnice. Pukovnik[imi} je postavqen za komandanta Nevesiwske domobranske brigadetek posle te ofanzive. On nije do{ao u Gacko, na slobodnu srpsku te-ritoriju u pratwi dva oficira, kako pi{e P. Mandi}, ve} sa domo-branskom grupom Majksner, koja je brojala oko 600 qudi; do{ao je saraskrsnice puteva kod sela Pluìna u pomo} napadnutom Gacku 6.septembra po podne. Uz put je vodio pregovore sa grupom ustanikaVladislava Hamovi}a i Mihaila Koprivice u selu Fojnici. U domo-branskoj arhivskoj gra|i nema tragova o pregovorima koje je [imi}vodio sa Ristom Milo{evi}em i Andrijom Tepav~evi}em. Do tih pre-

govora je moglo do}i negde oko 10. septembra, mesec dana posle zavr-{etka Laksine ofanzive. U [imi}evoj pratwi nije bio nikakav Vla-dimir Turk nego domobranski poru~nik inèwer Milan Javor, zapo-vednik domobranske postaje u selu Fojnici.

Trebalo bi mi mnogo prostora da izvr{im ispravke gre{akau Mandi}evoj studiji i ukaèm na krupne propuste i proma{aje koje

je autor napravio vr{qaju}i po egzektno utvr|enim ~iwenicama ukwizi Krvavo kolo hercegova~ko. Uveren sam da to nije potrebno i da


22/22


je i ovo {to je re~eno sasvim dovoqno da se ~itaoci uvere da ovde nijere~ o sitnim gre{kama i oma{kama ve} o neznawu koje je aktivno.

Budu}i da je kwiga o kojoj je re~, sklepana zbrda-zdola, prepu-na krupnih faktografskih gre{aka (o nau~nim gre{kama da i ne go-vorimo), neozbiqnih i za istori~are od struke komi~nih rezona, kojipredstavqaju sprdawe sa istorijskom naukom, dugo sam se razmi{qaoda li da napi{em ovu kritiku i na taj na~in skrenem pa`wu na{e jav-nosti na ne{to {to nijedan obrazovan ~ovek ne}e ozbiqno shvatiti.Setio sam se i mudrog saveta Karla Marksa, koji glasi: Na koko{kese ne ide artiqerijom nego se samo kaè I[. Na kraju sam ipak od-lu~io da to u~inim, jer bi }utawe ohrabrilo ovog razmetqivog dile-tanta i podstaklo ga da nastavi vr{qawe po ne tako davnoj pro{lo-

sti na{eg naroda: da bez ijednog verodostojnog dokumenta vr{i revi-ziju rezultata koje je na{a istoriografija, pa i publicistika, posti-gla u rasvetqavawu hercegova~ke ratne drame u prole}e i leto 1941.godine, uprkos mrzovoqi Brozovog reìma; da drsko ignori{e prvuhercegova~ku antifa{isti~ku pu{ku, koja je 3. juna 1941. pukla u bun-tovnom Nevesiwu, i da se pona{a kao da toga dana Nevesiwci nisu vo-dili èstoku vi{e~asovnu borbu sa vi{e od 300 do zuba naoruànihPaveli}evih bojovnika nego {enlu~ili; da, gaze}i brutalno elemen-tarna na~ela istorijske metodologije, bestidno tvrdi kako, toboè, idoma}i i strani izvori datiraju Junski ustanak sa 6. junom i tutvrdwu potkrepquje izmi{qenom pri~om da je to, povodom 50-godi-{wice pobede nad fa{izmom, otkrila Literaturna Rosija, {to sa-

mo po sebi neposredno i uverqivo govori o kakvom je skribomanu re~;da nekorektno prepisuje tu|e radove; da ispod svojih tekstova podme-}e imena uglednih istori~ara, ~iji su stavovi dijametralno suprotniwegovim stavovima; da u potrazi za poèqnom istinom, ~ita u kwi-gama poznatih nau~nika ono {to tamo ne pi{e; da arogantno i bezob-zirno u~i pameti naivnog akademika Milorada Ekme~i}a; da se ki-ti nau~nim zvawem koje mu nikada nije dodeqeno; i, najzad, da ople-mewuje arhivske dokumente i saobraàva ih sa svojim stavovima, za-boravqaju}i pri tome okolnost da je istorijska nauka od @an @akMabiona (16321707) do na{eg savremenog doba toliko usavr{ilasredstva za otkrivawe falsifikata, da je mogu}nost i najve{tijegfalsifikovawa gotovo potpuno iskqu~ena; zaboravio je i na upozo-rewe umnih qudi i velikih pisaca prema kome se svi oni koji poku-

{aju da okre}u to~kove istorije, neminovno na|u ispod wih.

Savo Skoko - Neznanje je najstrašnije kada je aktivno

Documents

Transcript of Savo Skoko - Neznanje je najstrašnije kada je aktivno