SAŽETAK KARAKTERISTIKA LEKA...insuficijencije jetre (ciroza , Child –Pugh klase A ili B ),...

Broj rešenja: 515-01-2724-10-001 od 14.10.2011 za lek Olanzapin Teva, oralne disperzibilne tablete, 5 mg

1od21

SAŽETAK KARAKTERISTIKA LEKA

▲ Olanzapin Teva, oralna disperzibilna tableta, 5 mg, 28 x 5 mg

Proizvođač: Teva Kutno S.A

Adresa: Sienkiewicza 25 str. 99 300 Kutno, Poljska

Proizvođač: Teva Pharmaceutical Ltd.

Adresa: Pallagi út 13, 4042 Debrecen, Mađarska Podnosilac

zahteva: PLIVA Serbia d.o.o.

Adresa: Makenzijeva 24, Beograd, Srbija


2od21

1. IME LEKA▲Olanzapin Teva, oralne disperzibilne tablete, 28x5 mg

INN: Olanzapin

2. KVALITATIVNI I KVANTITATIVNI SASTAV

Jedna oralna disperzibilna tableta sadrži 5 mg olanzapina.Jedna oralna disperzibilna tableta od 5 mg sadrži 0.4 mg tetrazin (E 102).Jedna oralna disperzibilna tableta od 5mg sadrži 1 mg glukoze.Lista pomoćnih supstanci navedena je u poglavlju 6.1.

3. FARMACEUTSKI OBLIK

Oralna disperzibilne tableta.Melirano tamnožute, glatke, okrugle tablete, ravne sa obe strane, grube na ivicama i po površini, sa jednestrane sa podeonom crtom.

4. KLINIČKI PODACI

4.1. Terapijske indikacije

OdrasliOlanzapin je indikovan u lečenju shizofrenije.

Olanzapin je efikasan u održavanju stanja kliničkog poboljšanja tokom kontinuirane terapije kod onih pacijenata koji su pokazali početnu reakciju na terapiju.

Olanzapin je indikovan u lečenju umerenih do teških maničnih epizoda.

Kod pacijenata sa maničnim epizodama koji su pokazali reakciju na terapiju olanzapinom, ovaj lek je indikovan u prevenciji ponovnog pojavljivanja odnosno recidiva kod pacijenata koji pate od bipolarnog poremećaja (pogledajte odeljak 5.1.).

4.2. Doziranje i način primene

Primena kod odraslih osobaShizofrenija: Preporučena početna doza olanzapina iznosi 10 mg na dan.

Manične epizode: Početna doza iznosi 15 mg u obliku pojedinačne dnevne doze u monoterapiji ili 10 mg dnevno u kombinovanoj terapiji (pogledajte odeljak 5.1.).

Prevencija recidiva kod bipolarnih poremećaja: Preporučena početna doza iznosi 10 mg dnevno. Za pacijente koji su primali olanzapin radi lečenja manične epizode, terapiju za prevenciju recidiva treba nastaviti sa primenom iste doze. Ako dođe do pojave nove manične, mešovite ili epizode depresije, terapiju olanzapinom treba nastaviti (uz optimizaciju doze po potrebi), zajedno sa suplementarnom terapijom za lečenje simptoma promene raspoloženja, shodno


3od21

klničkoj indikaciji.

Tokom lečenja shizofrenije, manične epizode i terapije prevencije recidiva bipolarnog poremećaja, dnevno doziranje se naknadno može podesiti na osnovu individualnog kliničkog statusa u okviru ranga 5 do 20mg dnevno. Povećanje do doze koja je veća od preporučne početne doze savetuje se samo nakon obavljene odgovarajuće kliničke procene i generalno bi trebalo da se uradi u intervalima koji nisu kraći od 24 sata.Olanzapin se može uzimati bez obzira na obroke, zato što hrana ne utiče na njegovu resorpciju. Postupno smajivanje doze treba uraditi onda kada se prekida terapija olanzapinom.

Lek Olanzapin Teva, oralno disperzibilnu tabletu treba staviti u usta, gde će se ona brzo rastvoriti u pljuvačci, pa se tako može lako progutati. Uklanjanje nerastvorene tablete iz usta je teško. Obzirom da je oralno disprezibilna tableta lomljiva, treba je upotrebiti odmah nakon otvaranja blistera. Lek može da se uzme tako da se tableta rastvori u punoj čaši vode ili u drugom pogodnom napitku (sok od pomorandže, sok od jabuke, mleko ili kafa) i odmah nakon toga upotrebi.

Olanzapin Teva, oralno disperzibilna tableta je bioekvivalentna film tabletama Olanzapin Teve, sa sličnom stopom i stepenom resorpcije. Ova tableta ima isti metod doziranja i učestalost primene kao i film tablete Olanzapin Teva. Olanzapin Teva, oralno disperzibilne tablete, se mogu koristiti kao zamena za film tablete leka Olanzapin Teva.

Primena kod pedijatrijske populacijeOlanzapin se ne preporučuje za upotrebu kod dece i adolescenata ispod 18 godina starosti usled nedostatka podataka o njegovoj efikasnosti i bezbednosti njegove primene kod ove populacije. Rezultati dobijeni u sprovedenim kratkoročnim studijama koje su obuhvatale i pacijente u adolescentnom dobu kao i odraslu populaciju pacijenata, pokazali su veći porast telesne težine i promena u lipidima i prolaktinu, kod pacijenata u adolescentnom dobu (pogledajte odeljke 4.4. ; 4.8 ; 5.1. i 5.2.).

Primena kod starije populacije pacijenataNiža početna doza (5mg/dan) nije rutinski indikovana kod ove populacije pacijenata, ali bi trebalo da se uzme u obzir u primeni ovog leka kod pacijenata od 65 godina i starijih, onda kada je to opravdano postojanjem odgovarajucih klinički faktori (pogledajte odeljak 4.4.).

Bubrežna insuficijencija odnosno insuficijencija jetreKod ovih pacijenata bi trebalo davati nižu početnu dozu (5mg). U slučajevima umerene insuficijencije jetre (ciroza , Child –Pugh klase A ili B ), početna doza treba da bude 5 mg, a njeno povećavanje se mora vršiti veoma oprezno.

PolPočetna doza i dozni rang ne treba rutinski da se menjaju kod pacijenata ženskog pola u odnosu na pacijente muškog pola.


4od21

PušačiPočetnu dozu i dozni rang ne treba rutinski menjati kod pacijenata koji nisu pušači u odnosu na pacijente koji su pušači .

U slučajevima kada je prisutan više od jednog faktora koji može dovesti do sporijeg metabolizma (ženski pol, gerijatrijski uzrast, status nepušča), treba razmotriti primenu nižih početnih doza. Kod ovakvih pacijenata povećanje doza, kada je indikovano, treba da bude konzervativno.

4.3. Kontraindikacije

Preosetljivost na aktivnu supstancu leka ili na bilo koju od njegovih pomoćnih supstanci. Pacijenti kod kojih postoji poznati rizik od pojave glaukoma uskog ugla.

4.4. Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Do poboljšanja pacijentovog kliničkog stanja, tokom terapije antipsihotičkim lekovima može doći u periodu od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Tokom ovog perioda treba pažljivo pratiti stanje pacijenta.

Psihoza vezana za demenciju odnosno poremećaji ponašanjaPrimena olanzapina nije odobrena u lečenju psihoza vezanih za demenciju, odnosno kod bolesti poremećaja ponašanja i ovaj lek se ne preporučuje za upotrebu kod ove specifične grupe pacijenata i to zbog porasta stope mortaliteta kao i zbog rizika od pojave cerebrovaskularnogincidenta.U placebom kontrolisanim kliničkim ispitivanjima (u trajanju od 6 do 12 nedelja) koja su obuhvatila stariju populaciju pacijenata (muškarci starosti 78 godina) koji su oboleli od psihoza vezanih za demenciju, odnosno od poremećaja u ponašanju, zabeležena je dva puta veća učestalost smrtnih slučajeva kod onih pacijenata koji su primali olanzapin u odnosu na one pacijente koji su dobijali placebo (3,5% naspram 1,5%).Veća učestalost smrtnih slučajeva nije bila vezana za dozu olanzapina (srednja dnevna doza iznosila je 4,4 mg) ili za trajanje terapije. Faktori rizika koji se mogu smatrati predispozicijom za ovu populaciju pacijenata u smislu povećane stope mortaliteta obuhvataju: godine starosti preko 65, disfagija, sedacija, loša ishrana i dehidratacija, pulmonarna stanja (na pr. pneumonija, sa ili bez aspiracije) ili istovremena upotreba benzodiazepina. Međutim, učestalost smrtnih slučajeva bila je veća kod pacijenata koji su lečeni olanzapinom nego kod pacijenata koji su primali placebo, nezavisno od napred navedenih faktora rizika.

U istim klničkim ispitivanjima je zabeležena pojava cerebrovaskularnih neželjenih dejstava (engl. skraćenica CVAE na pr. inzult , prolazni ishemični napad), uključujući i pojavu smrtnog ishoda.Kod pacijenata koji su bili na terapiji olanzapinom zabeležen je tri puta veći porast pojave cerebralnih neželjenih dejstava u poređenju sa pacijentima koji su bili na placebo terapiji (1,3% prema 0,4%). Svi pacijenati koji su primali placebo, kao i oni koji su bili na terapiji olanzpinom, a


5od21

kod kojih se pojavilo cerebrovaskularno neželjeno dejstvo, imali su identifikovane prethodne faktore rizika. Godine starosti preko 75 i vaskularna ili demencija mešovitog tipa identifikovane su kao faktori rizika za pojavu cerebrovaskularnih neželjenih dejstava vezanih za terapiju olanzapinom. U tim ispitivanjima nije ustanovljena efikasnost olanzapina.

Parkinsonova bolestUpotreba olanzapina se ne preporučuje u terapiji pacijenata obolelih od Parkinsonove bolesti koji pate od psihoze vezane za agoniste dopamina.U kliničkim istraživanjima je vrlo često zabeleženo pogoršanje simptoma parkinsonizma i pojava halucinacija u odnosu na pacijente koji su dobijali placebo (pogledajte odeljak 4.8), a olanzapin nije bio efikasniji od placeba u terapiji psihotičkih simptoma. U tim ispitivanjima zahtevalo se da pacijenti budu stabilni na najnižoj efikasnoj dozi lekova za lečenje parkinsonove bolesti (agonisti dopamin), kao i da ostanu na istim lekovima i istim dozama za lečenje Parkinsonove bolesti tokom celokupnog sprovođenja studije. Primena olanzapina je započeta sa dozom od 2,5 mg na dan, a zatim je doza titrirana do maksimalnih 15 mg na dan na osnovu procene istraživača.

Neuroleptički maligni sindrom (NMS)NMS je stanje koje može da ugrozi život pacijenta, a koje je vezano za antipsihotičke lekove. Retki slučajevi pojave NMS zabeleženi su u vezi sa primenom olanzapina. Kliničke manifestacije neuroleptičkog malignog sindroma su hiperpireksija, rigidnost muskulature, promenjeni mentalni status i autonomna nestabilnost (neregularan puls ili krvni pritisak, tahikardija, dijaforeza i kardiološka disritmija). Dodatni znaci mogu obuhvatiti povećanu kreatin fosfokinazu, mioglobinuriju (rabdomiolizu) i akutnu bubrežnu insuficijenciju. Ako se kod pacijenta razviju znaci i simptomi koji ukazuju na NMS, ili se kod pacijenta pojavi neobjašnjena visoka temperatura bez dodatnih klničkih manifestacija bolesti NMS, mora se prekinuti sa primenom svih antipsihotičkih lekova uključujući i olanzapin.

Hiperglikemija i dijabetesRetko je zabeležena hiperglikemija, odnosno razvoj ili pogoršanje dijabetesa koje je povremeno povezano sa ketoacidozom ili komom, uključujići i neke slučajeve sa fatalnim ishodom (pogledajte odeljak 4.8). U nekim slučajevima je prijavljeno prethodno povećanje telesne težine, što se može smatrati faktorom predispozicije.Savetuje se odgovarajuće kliničko praćenje pacijenata uz korišćenje smernica za primenu antipsihotika.Pacijenti koji su na terapiji nekim od antipsihotičkih lekova, uključujući i olanzapin, treba pažljivo da se prate radi uočavanja znakova i simptoma hiperglikemije (kao što je polidipsija, poliurija, polifagija i slabost), a pacijenti koji su oboleli od dijabetes mellitusa ili oni kod kojih postoje faktori rizika za dijabetes mellitus treba redovno da se kontrolišu radi uočavanja eventualnog pogoršanja prilikom kontrole glukoze. Pored toga, potrebno je i redovno praćenje telesne težine pacijenata.

Promene u lipidnom statusuNeželjene promene u lipidnom statusu su zapažene kod pacijenata koji su bili na terapiji olanzapinom tokom sprovođenja placebom kontrolisanih kliničkih ispitivanja (pogledajte odeljak


6od21

4.8). Promene lipidnog statusa treba rešavati na klinički odgovarajući način, posebno kada su u pitanju dislipidemički pacijenti kao i pacijenti kod kojih postoji faktor rizika na pojavu poremećaja lipida. Pacijenti koji su na terapiji bilo kojim antipsihotičkim lekovima, uključujući i olanzapin, treba redovno da se kontrolišu u pogledu lipidnog statusa, u skladu sa korišćenim antipsihotičkim smernicama.

Antiholinergička aktivnostIako je olanzapin pokazivao antiholinergičku aktivnost in vitro, iskustvo tokom kliničkih ispitivanja je pokazalo malu učestalost događaja vezanih za ovu aktivnost. Ipak, obzirom da je kliničko iskustvo sa olanzapinom kod pacijenata sa istovremenim bolestima ograničeno, savetuje se oprez kod propisivanja ovog leka pacijentima sa hipertrofijom prostate ili paralitičkim ileusom i sa stanjima koja su sa tim povezana.

Funkcija jetreProlazna, asimptomatska povećanja jetrenih aminotransferaza, alanin transferaza (ALT), aspartat transferaza (AST), često se opažaju, posebno u ranoj fazi terapije. Treba biti oprezan i treba sprovesti striktno praćenje stanja pacijenata sa povišenim ALT odnosno AST vrednostima, pacijenata sa znacima i simptomima oštećenja jetre, zatim pacijenata sa prethodno postojećim stanjima vezanim za organičenu rezervu hepatičke funkcije kao i pacijenata koji se leče potencijalno hepatotoksičnim lekovima. U slučajevima kada je dijagnostikovan hepatitis (uključujući i hepatocelularno, holestatičko ili mešovito oštećenje jetre), terapiju olanzapinom treba prekinuti.

NeutropenijaTreba biti oprezan u primeni olanzapina kod pacijenata sa malim brojem leukocita odnosno neutrofila, do čega je došlo iz bilo kog razloga, zatim kod onih pacijenata koji primaju lekove za koje se zna da dovode do pojave neutropenije, kod pacijenata sa istorijom depresije ili toksičnogoštećenja koštane srži izazvanih lekovima, kod pacijenata koji pate od depresije koštane srži uzrokovane istovremenom bolešću, u slučajevima kada pacijent prima radijacijsku terapiju ili hemoterapiju, kao i kod onih pacijenata koji boluju od hipereozinofoličnih stanja ili mijeloproliferativne bolesti. Prijavljene su česte pojave neutropenije kada se istovremeno koriste olanzapin i valproat (pogledajte odeljak 4.8).

Prekid terapijeU slučaju naglog prekida terapije olanzapinom , vrlo retko (


7od21

intervala, i to naročito kada je u pitanju starija populacija pacijenata, zatim pacijenti sa urođenim sindromom dugog QT intervala, zatim kod onih koji pate od kongestivne srčane insuficijencije, hipertrofije srca, hipokalemije ili hipomagnezemije.

TromboembolizamVeoma je retko (


8od21

bio je približno dva puta veći u odnosu na rizik od ove pojave kod pacijenata koji nisu korstili antipsihotike.U toj studiji rizik upotrebe olanzapina je bio uporediv sa rizikom atipičnihantipsihotika uključenih u sprovedenu analizu.

Pedijatrijska populacijaOlanzapin nije indikovan za primenu kod dece i adolescenata. Studije koje su sprovedene ispitivanjem pacijenata starosti od 13 do 17 godina pokazale su brojne neželjene reakcije, uključujući i porast telesne težine, promene metaboličkih parametara i povećanja nivoa prolaktina. Dugoročni ishodi vezani za ove događaje nisu bili ispitivani i ostaju nepoznati ( pogledajte odeljke 4.8 i 5.1.).

ManitolOlanzapin Teva, oralno disperzibilna tableta sadrži manitol i glukozu. Pacijenti sa poremećajem resorpcije glukoze ne bi trebalo da koriste ovaj lek.

4.5. Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Pedijatrijska populacijaInterakcione studije su sprovedene jedino kod populacije odraslih.

Potencijalne interakcije koje utiču na Olanzapin TevaObzirom da se olaznapin metaboliše putem CYP1A2, one supstance koje posebno indukuju ili inhibiraju ovaj enzim mogu uticati na farmakokinetiku olanzapina.

Indukcija CYP1A2Metabolizam olanzapina se može indukovati pušenjem i karbamazepinom što može dovesti do smanjenih koncentracija olanzapina. Zapažen je samo mali do umereni porast klirensa olanzapina. Kliničke posledice su verovatno ograničene, ali se preporučuje striktno kliničko praćenje. Takođe, ako je potrebno, može se uzeti u obzir i povećanje doze olanzapina (pogledajte odlejak 4.2.).

Inhibicija CYP1A2Fluvoksamin, specifični CYP1A2 inhibitor, nije se pokazao kao značajni inhibitor metabolizma olanzapina. Glavni porast Cmax olanzapina nakon fluvoksamina iznosio je 54% kod žena nepušača i 77% kod muškaraca pušača. Glavni porast vrednosti PIK-a olanzapina iznosio je 52% odnosno 108%. Kod pacijenata koji koriste fluvoksamin ili neki drugi CYP1A2 inhibitor, kao što je na pr. ciprofloksacin, potrebno je uzeti u obizr primenu niže početne doze olanzapina.

Smanjena bioraspoloživostMedicinski ugalj smanjuje bioraspoloživost oralnog olanzapina za 50% do 60% i treba da se uzima najmanje dva sata pre ili dva sata posle olanzapina.


9od21

Nije pronađeno da fluoksetin (CYP2D6 inhibitor), pojedinačne doze antacida (aluminijum, magnezijum) ili cimetadin značajno utiču na farmakokinetiku olanzapina.

Potencijal olanzapina da utiče na druge lekoveOlanzapin može antagonizovati dejstva direktnih ili indirektnih agonista dopamina.

Olanzapin ne inhibira glavne CYP450 enzime in vitro ( na pr. 1A2 , 2D6, 2C9 , 2C19 , 3A4). Shodno tome, ne očekuje se nikakva posebna interakcija, što je i provereno in vivo studijama u kojima nije pronađena inhibicija metabolizma sledećih aktivnih supstanci: tricikličnih antidepresiva (koji se uglavnom metabolišu putem CYP2D6), varfarina (CYP2C9), teofilina(CYP1A2) ili diazepama(CYP3A4 i 2C19).

Nije došlo do interakcije olanzapina sa litijumom ili biperidenom kada su primenjeni zajedno.

Terapeutsko praćenje nivoa valporata u plazmi nije pokazalo nikakvu potrebu za modifikovanjem doza valproata nakon istovremenog uvođenja olanzapina u terapiju.

Opšta CNS aktivnost

Obavezno treba biti oprezan u lečenju pacijenata koji uzimaju alkohol ili primaju lekove koji mogu dovesti do depresije centralnog nervnog sistema (CNS).Istovremena upotreba olanzapina sa lekovima koji se koriste u lečenju Parkinsonove bolesti i demencije se ne preporučuje (pogledajte odeljak 4.4.).

QTc intervalTreba biti posebno oprezan ako se olanzapin koristi zajedno sa lekovima za koje je poznato da povećavaju QTc interval ( pogledajte odeljak 4.4.)

4.6. Primena u periodu trudnoće i dojenja

Primena u trudnoćiNe postoje adekvatne i dobro kontrolisane studije rađene na trudnicama. Pacijenticama se savetuje da obaveste svog lekara ako ostanu ili nameravaju da ostanu u drugom stanju za vreme terapije olanzapinom. Bez obzira na to, a imajući u vidu da je iskustvo u primeni ovog leka kod ljudi ograničeno, olanzapin treba da se koristi u periodu trudnoće samo ako potencijalna korist od njegove primene opravdava potencijlani rizik po fetus.

U retkim slučajevima, primljeni su spontani izveštaji o pojavi tremora, hipertonije, letargije ili pospanosti kod novorođenčadi čije majke su uzimale olanzapin tokom prvog tromesečja trudnoće.

DojenjeU studiji koja je urađena kod zdravih žena koje doje, pokazalo se da se olanzapin izlučuje u mleko


10od21

tokom dojenja. Procenjeno je da je srednja izloženost novorođenčeta (mg/kg) u stanju ravnotežeiznosila 1,8% majčine doze olanzapina (mg/kg).Pacijenticama se savetuje da ne doje ukoliko uzimaju olanzapin.

4.7. Uticaj na psihofizičke sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilom i rukovanja mašinama

Budući da olanzapin može izazvati pospanost i vrtoglavicu, za vreme terapije nije dozvoljeno upravljanje motornim vozilima ni rad sa mašinama.

4.8. Neželjena dejstva

OdrasliNajčešća zabeležena neželjena dejstva (primećena kod ≥ 1% pacijenata), a koja su vezana za upotrebu olanzapina u kliničkim istraživanjima bila su: pospanost, porast telesne težine, eozinofilija, povećani nivo prolaktina, holesterola, glukoze i triglicerida (pogledajte odeljak 4.4.), zatim glukozurija, pojačan apetit, vrtoglavica, akatizija, parkinsonizam (pogledajte odeljak 4.4.), diskinezija, ortostatska hipotenzija, antiholinergički efekti, prolazna asimptomatska povećanja aminotransferaza jetre ( pogledajte odeljk 4.4.), zatim osip, astenija, zamor i otok.

Navedena tabela sadrži neželjene reakcije i laboratorijska istraživanja koja su zabeležena na osnovu spontanog izveštavanja kao i u okviru kliničkih istraživanja. U okviru svake grupe učestalosti nabrojane su neželjene rekacije počev od najtežih pa do najlakših. Prema učestalosti pojavljivanja, neželjena dejstva su kategorizovana na sledeći način: vrlo česta neželjena dejstva ( ≥ 10%), česta neželjena dejstva (≥1% do 10%), povremena neželjena dejstva (≥0,1% do < 1%), retka neželjena dejstva ( ≥ 0,01% do


11od21

GlikozurijaPovećani apetit

uključujući i neke slučajeve sa fatalnim ishodom (pogledajte odeljak 4.4.)Hipotermija

Poremećaji nervnog sistemaPospanost Nesvestica

Akatizija6

Parkinsonizam6

Diskinezija6

Pojava napada najviše u onim slučajevima gde inače postoji istorija pojave epileptičnih napada ili faktori rizika za pojavu napadaNeuroleptički maligni sindrom (pogledajte odeljak 4.4,)Distonija (uključujući i okulogiracijuTardivna diskinezijaSimptomi diskontinuacije 7

Kardiološki poremećajiBradikardijaQTc produženje (pogledajte odeljak 4.4.)

Ventrikularna tahikardija/fibrilacija,iznenadna smrt (pogledajte odeljak 4.4.)

Vaskularni poremećajiOrtostatska hipotenzija

Tromboembolizam(uključujući pulmonarni embolizam i trombozu dubokih vena)

Gastrointestinalni poremećajiBlagi, prolazni antiholinergični efekti uključujući i opstipaciju i suvoćuusta

Pankreatitis

Hepato-bilijarni poremećajiProlazna Hepatitis (uključujući


12od21

asimptomatska povećanja aminotransferaza jetre (ALT, AST), posebno u ranoj terapiji (pogledajte odeljak 4.4.)

hepoatocelularno, holestatičko ili mešovito oštećenje jetre)

Poremećaji kože i potkožnog tkivaOsip Reakcija

fotosenzitivnostiAlopecija

Poremećaji mišićno skeletnog sistema i vezivnog tkivaRabdomioliza

Bubrežni i urinarni poremećajiUrinarna inkotinencija

Urinarna hezitacija

Poremećaji reproduktivnog sistema i dojkiPriapizam

Opšti poremećaji iporemećaji na mestu primeneAstenijaZamorOtok

Laboratorijska istraživanjaPovećani nivoi prolaktina u plazmi 8

Visoki nivo kreatin fosfokinazePovišeni nivo ukupnog bilirubina

Povećane alkalne fosfataze

¹ Klinički značajno povećanje telesne težine je zapaženo kod svih osnovnih kategorija indeksa telesne mase (engl. skraćenica BMI-Body Mass Index). Nakon kratkotrajne terapije (srednje trajanje 47 dana), povećanje telesne težine ≥7% u odnosu na osnovnu telesnu težinu bilo je vrlo često (22,2%), ≥ 15% je bilo često(4,2%) i ≥ 25% je bilo povremeno ( 0,8%). Pacijenti koji su dobijali ≥ 7 %,≥ 15 % i ≥ 25% od svoje osnovne telesne težine tokom dugotrajnog izlaganja leku (najmanje 48 nedelja) bili su česti (63,4% , 31,7% i 12,3 %).

² Glavna povećanja vrednosti lipida (ukupni holesterol , LDL holesterol i trigliceridi) bila su veća kod onih pacijenata kod kojih nije bilo dokaza o lipidnoj disregulaciji na početku terapije.

³ Zapaženo kod osoba sa normalnim početnim vrednostima u gladovanju (< 5,17 mmol/L) gde je došlo do povećanja na (≥ 6,2 mmol/L). Promene u ukupnim nivoima holesterola od granične doze u odnosu na normalnu vrednost (< 5,17 - < 6,2 mmol/L) do visoke vrednosti (≥ 6,2


13od21

mmol/L) bile su vrlo česte.

4 Primećeno pri normalnim nivoima početne vrednosti (< 5,56 mmol/L) što se povećalo do visoke vrednosti (≥ 7 mmol/L). Promene u nivou glukoze od granične vrednosti pri normalnoj vrednosti ( ≥ 5,56 - < 7 mmol/L) do visokog nivoa (≥ 7 mmol/L) bile su vrlo česte.

5 Primećeno pri normalnim nivoima ( < 1,69 mmol/L) koji su se povećali do visoke vrednosti ( ≥ 2,26 mmol/L). Promene u trigliceridima od granične vrednosti pri normalnoj vrednosti ( ≥ 1,69 - < 2,26 mmol/L) do visokog nivoa (≥ 2,26 mmol/L) bile su vrlo česte.

6 U kliničkim istraživanjima, učestalost parkinsonizma i distonije kod pacijenata na terapiji olanzapinom, bila je numerički veća, ali nije bila statistički značajno različita u odnosu na placebo. Pacijenti koji su bili na terapiji olanzapinom imali su ređe pojavu parkinsonizma, akatizije i distonije, u poređenju sa titriranim dozama haloperidola. U odsustvu detaljnih informacija o prethodnoj istoriji individualnih akutnih i tardivnih ekstrapiramidalnih poremećaja, momentalno nije moguće zaključiti da olanzapin dodvodi do slabije izražene tardivne diskinezije odnosno drugih tardivnih ekstrapiramidalnih sindroma.

7 U slučaju naglog prekida terapije olanzapinom, zabeležene su pojave akutnih simptoma kao što su: preznojavanje, nesanica, tremor, anksioznost, mučnina i povraćanje.

8 U kliničkim istraživanjima koja su trajala do 12 nedelja, koncentracije prolaktina u plazmi su premašile gornju granicu normalnih vrednosti kod oko 30% pacijenata na terapiji olanzapinomsa normalnim, osnovnim vrednostima prolaktina. Kod većine ovih pacijenata prekoračenja su uglavnom bila blaga i ostala su ispod nivoa dvostrukog povećanja normalnih vrednosti. Generalno su se kod pacijenata na terapiji olanzapinom, povremeno javljale kliničke manifestacije vezane za dojke i menstruaciju (na pr. amenoreja, uvećanje dojki i galaktoreja kod ženskih pacijenata i ginekomastija/ uvećanje dojki kod muškaraca). Često su primećene potencijalno povezane neželjene rekacije u pogledu seksualne disfunkcije (na primer erektilna disfunkcija kod muškaraca i smanjen libido kod oba pola).

Dugotrajno izlaganje (najmanje 48 nedelja)Proporcija pacijenata, kod kojih su se ispoljile neželjene klinički značajne promene u pogledu telesne težine, nivoa glukoze, ukupnog/LDL/HDL hlesterola ili triglicerida, se povećavala tokom vremena. Kod odraslih pacijenata, koji su završili 9 do 12 meseci terapije, stopa porasta srednjeg nivoa glukoze u krvi se usporila nakon približno 6 meseci.

Dodatne informacije vezano za posebne populacije pacijenataU kliničkim istraživanjima vezanim za starije pacijente sa demencijom, terapija olanzapinom je bila povezana sa većom učestalošću smrtnih slučajeva i pojavom cerebrovaskularnih neželjenih reakcija u odnosu na placebo (pogledajte odeljak 4.4.). Vrlo česte neželjene reakcije vezane za upotrebu olanzapina kod tih grupa pacijenata bili su poremećaj hodanja i padovi. Pneumonija, povišena telesna temperatura, letargija, eritem, vizuelne halucinacije i urinarna inkotinencija često su primećene.


14od21

U kliničkim ispitivanjima u kojima su učestvovali pacijenti sa lekovima izazvanim psihozama (dopaminski agonisti), a koje su povezane sa parkinsonovom bolešću, vrlo često je zabeleženopogoršanje parkinsonske simptomatologije i halucinacije i to češće nego kada je upotrebljen placebo.

U jednom kliničkom istraživanju koje je uključivalo pacijente obolele od bipolarne manije, kombinovana terapija valproata i olanzapina dovela je do neutropenije kod 4,1 %; potencijalni faktor koji je tome doprineo mogao bi biti visoki nivo valproata u plazmi. Olanzapin koji je primenjen zajedno sa litijumom ili valproatom, češće je doveo do ( ≥ 10%) tremora, zatim do pojave suvoće usta, povećanog apetita i povećane telesne težine. Često je prijavljena i pojava poremećaja govora. Tokom terapije olanzapinom u kombinaciji sa litijumom ili divalproeksom, kod 17,4% pacijenata tokom akutne terapije (u trajanju do 6 nedelja) pojavilo se povećanje telesne težine od ≥ 7% u odnosu na početnu telesnu težinu. Dugotrajna terapija olanzapinom (do 12 meseci) koja se primenjuje u prevenciji recidiva kod pacijenata sa bipolarnim poremećajem bila je kod 39,9% pacijenata vezana za porast njihove telesne težine za ≥ 7% u odnosu na njihovu početnu telesnu težinu.

Pedijatrijska popluacijaOlanzapin nije indikovan u lečenju dece i adolescenata koji su mlađi od 18 godina. Iako nisusprovedene kliničke studije koje su bile dizjanirane tako da upoređuju adolescentne sa odraslim pacijentima,podaci dobijeni u ispitivanjima adolescenata su upoređivani sa rezultatima dobijenim ispitivanjem pacijenata iz grupe odraslih.

U tabeli koja sledi navedene su neželjene reakcije koje su, sa većom učestalošću, primećene kod adolescenata (godine starosti između 13 i 17) nego kod odraslih pacijenata ili neželjene reakcije koje su jedino identifikovane tokom kratkotrajnih kliničkih ispitivanja koja su obuhvatila adolescente. Klinički značajan porast telesne težine ( ≥ 7%) se izgleda pojavljuje mnogo češće kod adolescenata u poređenju sa odraslom populacijom kod uporedivih izlaganja. Povećanje telesne težine i proporcija adolescenata koji su imali statistički značajno povećanje telesne težine, bila je veća kod dugotrajnog izlaganja (najmanje 24 nedelje) nego kod kratkotrajnog izlaganja.

U okviru svake grupe učestalosti nabrojane su neželjene rekacije počev od najtežih pa do najlakših. Prema učestalosti pojavljivanja, neželjena dejstva su kategorizovana na sledeći način: vrlo česta neželjena dejstva ( ≥ 10%) i česta neželjena dejstva (≥1% i < 10%).

Poremećaji metabolizma i ishraneVrlo često: porast telesne težine9, povišeni nivoi triglicerida10, povećani apetitČesto: povišeni nivoi holesterola11

Poremećaji nervnog sistemaVrlo često: Sedacija (uključujući: hipersomniju, letargiju, pospanost)Gastrointestinalni poremećajiČesto: Suvoća ustaHepato-bilijarni poremećaji


15od21

Vrlo često: povišeni nivo aminotransferaza jetre (ALT/AST; pogledajte odeljak 4.4)IstraživanjaVrlo često: Smanjeni ukupni bilirubin, povećan GGT, povišeni nivoi plazma prolaktina12

9 Nakon kratkotrajne trapije (medijana trajanja 22 dana), povećanje telesne težine od ≥ 7% u odnosu na osnovnu telesnu težinu (kg) bilo je vrlo često kod 40,6% pacijenata, zatim povećanje telesne težine od ≥ 15% u odnosu na osnovnu telesnu težinu (kg) bilo je često kod 7,1% pacijenata i povećanje telesne težine ≥ 25% u odnosu na osnovnu telesnu težinu (kg) bilo je često kod 2,5% pacijenata .Nakon dugotrajne terapije (u trajanju od najmanje 24 nedelje), 89,4% pacijenata je dobilo ≥ 7% u odnosu na osnovnu težinu, 55,3 % pacijenata je dobilo ≥ 15 % u odnosu na osnovnu težinu, a 29,1 % pacijenata je dobilo ≥ 25% u odnosu na svoju osnovnu težinu.

10 Primećeno pri normalnim nivoima osnovne vrednosti (< 1,1016 mmol/L) koji su se povećali do visoke vrednosti ( ≥ 1,467 mmol/L) i promene u trigliceridima od granične vrednosti pri osnovnoj vrednosti ( ≥ 1,016mmol/L - < 1,467 mmol/L) do visokog nivoa (≥ 1,467 mmol/L)

11 Zabeležene su česte promene od normalnih nivoa holesterola pri osnovnoj vrednosti (< 4,39 mmol/L) do povećanih nivoa (≥ 5,17 mmol/L). Promene u ukupnim nivoima holesterola od granične vrednosti pri osnovnoj vrednosti (< 4,39 - < 5,17 mmol/L) do visoke vrednosti (≥ 5,17 mmol/L) bile su vrlo česte.

12 Povišeni nivoi prolaktina u plazmi primećeni su kod 47,4% adolescenata.

4.9. Predoziranje

Znaci i simptomiVrlo česti simptomi predoziranja (učestalost 10%) obuhvataju tahikardiju, agitaciju/agresivnost, disartriju, različite ekstrapiramidalne simptome kao i smanjeni nivo svesti koji se kreće od sedacije do kome.

Drugi medicinski značajni znaci predoziranja obuhvataju delirijum, konvulziju, komu, moguću pojavu neuroleptičkog malignog sindroma, respiratornu depresiju, aspiraciju, hipertenziju ili hipotenziju, kardiološku aritmiju (


16od21

U skladu sa kliničkim iskustvom treba uvesti simptomatsku terapiji i praćenje funkcije vitalnih organa, uključujući terapiju hipotenzije i cirkulatornog kolapsa i održavanje respiratorne funkcije. Ne treba koristiti epinefrin, dopamin ili druge simptomatske lekove sa beta-antagonističkom aktivnošću obzirom da beta stimulacija može dovesti do pogoršanja hipotenzije. Praćenje kardiovaskularnog stanja pacijenta je neophodno kako bi se otkrile moguće pojave aritmije. Stalni medicinski nadzor i praćenje stanja pacijenta treba da se nastave sve dok se pacijent potpuno ne oporavi.

5. FARMAKOLOŠKI PODACI

5.1. Farmakodinamski podaci

Farmakoterapijska grupa:

Dijazepini, oksazepini i tiazepini

ATC kod:

N05A H03

Olanzapin je antipsihotični, antimanični lek kao i lek za postizanje stabilizacije raspoloženja, koji pokazuje širok farmakološki profil preko brojnih sistema receptora.

U pretkliničkim studijama, olanzapin je pokazao širok rang afiniteta ( Ki < 100 nM) za serotoninske 5 HT2A/2C, 5 HT2 , 5 HT6 receptore; dopaminske D1, D2, D3, D4, D5 receptore; holinergičke muskarinske receptore M1 – M5 ; α1 adnergičke receptore ; i histaminske H1receptore. Studije ponašanja kod životinja rađene sa olanzapinom pokazale su da su serotoninski, dopaminski i holinergički antagonizam, konzistentni sa profilom vezivanja za receptore. Olanzapin je pokazao veći in vitro afinitet za 5HT2 nego za D2 receptore i veću 5HT2 nego D2aktivnost na modelima in vivo. Elektrofiziološke studije su pokazale da je olanzapin selektivno smanjio razdražanje mezolimbičkih (A 10) dopaminergičkih neurona, dok je imao veoma mali efekat na strijatalne (A9) puteve uključene u motornu funkciju. Olanzapin je smanjio uslovljeno izbegavanje odgovora, test koji daje indikaciju antipsihotičke aktivnosti, pri dozama koje su ispod onih koje izazivaju katalepsiju, dejstvo koje ukazuje na motorna neželjena dejstva. Za razliku od nekih drugih antipsihotičkih lekova, Olanzapin povećava reakciju u jednom “anksiolitičnom” testu.

U pojedinačnoj p.o. dozi (10mg), primenjenoj u sklopu studije pozitronske emisione tomografije (PET), rađene na zdravim volonterima, olanzapin je zauzeo više 5HT2A nego D2 receptora. Pored toga, studija snimaka rađenih pojedinačnom fotonskom emisionom računskom tomografijom (SPECT) kod pacijenata obolelih od shizofrenije, otkrila je da je kod pacijenata koji su reagovali na olanzapin zauzetost D2 receptora u strijatumu bila niža nego kod pacijenata koji su reagovali na antipsihotike i risperidon, ali komparabilni sa vrednostima kod pacijenata koji su reagovali na klozapin.

U dva od dva placebom i u dva od tri uporedna kontrolisana ispitivanja, koja su obuhvatila preko 2.900 pacijenata obolelih od shizofrenije sa pozitivnim i negativnim simptomima, olanzapin je


17od21

ispiljio statistički značajno veća poboljšanja negativnih kao i pozitivnih simptoma.

U multinacionalnoj, dvostruko slepoj, uporednoj studiji kod pacijenata sa shizofrenijom, shizoafektivnim i vezanim poremećajima, koji su obuhvatili 1.481 pacijenta sa različitim stepenima vezanih simptoma depresije (osnovna srednja vrednost 16,6 na Montgomery-Asberg skali za određivanja stepena depresije), prospektivna sekundarna analiza rezultata promene u raspoloženju od bazne linije do krajnje tačke pokazala je statistički značajno poboljšanje (p=0,001) u korist olanzapina (-6,0) nasuprot haloperidolu (-3,1).

Kod pacijenata sa maničnom ili mešovitom epizodom bipolarnog poremećaja, olanzapin je pokazao veću efikasnost u smanjenju pojave maničnih epizoda u odnosu na placebo i valproat seminatrijum (divalproeks), tokom perioda od tri nedelje. Olanzapin je takođe pokazao uporedive rezultate efikasnosti u odnosu na haloperidol u pogledu proporcije pacijenata sa simptomatskom remisijom manije i depresije u periodu od 6 i 12 nedelja. U studiji kod pacijenata lečenih litijumom ili valproatom u toku perioda od minimum dve nedelje, dodatak olanzapina u terapiju u dozi od 10 mg doveo je do većeg smanjenja simptoma manije nego litijum ili valproat u mono terapiji, nakon period od 6 nedelja.

U dvanaestomesečnoj studiji prevencije recidiva kod pacijenata sa maničnim epizodama koji su postigli remisiju u toku terapije olanzapinom i zatim su randomizirano podeljeni na grupu koja je dobijala olanzapin i grupu koja je dobijala placebo, olanzapin je pokazao statistički značajnu prednost u odnosu na placebo u primarnoj krajnjoj tački određivanja bipolarnog recidiva. Olanzapin je takođe pokazao statistički značajnu prednost u odnosu na placebo bilo u prevencijirecidiva bilo u pogledu manije ili recidiva depresije.

U drugoj dvanaestomesečnoj studiji prevencije recidiva kod pacijenata sa maničnim epizodama koji su postigli remisiju sa kombinacijom olanzapina i litijuma, pa su nakon toga podeljeni u grupe i tretirani samo olanzapinom ili samo litijumom, olanzapin je bio statistički delotvorniji u odnosu na litijum u primarnoj krajnjoj tački određivanja bipolarnog recidiva (olanzapin 30,0%, litijum 38,3%; p=0,055).

U osamnaestomesečnoj studiji, rađenoj na pacijentima sa maničnim ili mešovitim epizodama čije je stanje stabilizovano olanzapinom uz dodatak stabilizatora raspoloženja (litijum ili valproat), pokazalo se da dugotrajna istovremena terapija: olanzapin-litijum iliolanzapin- valproat nije statistički značajno superiorna u odnosu na monoterapiju bilo litijumom ili valproatom u pogledu odlaganja pojave recidiva bipolarnog poremećaja definisanog u skladu sa sindromskim (dijagnostičkim) kriterijumima.

Pedijatrijska populacijaIskustvo u primeni olanzapina kod adolescenata (godine starosti od 13 do 17) je ograničeno na podatke o kratkotrajnoj efikasnosti u lečenju shizofrenije (6 nedelja) i manija vezanih za bipolarni I poremećaj (3 nedelje), u okviru ispitivanja koje je obuhvatilo 200 adolescenata. Olanzapin je korišćen u obliku fleksibilne doze koja je započeta sa 2,5 mg i kretala se do 20 mg na dan. Tokom terapije olanzapinom, adolescenti su značajno povećali telesnu težinu u poređenju sa


18od21

odraslima. Promene ukupnog holesterola, LDL holesterola, triglicerida i prolaktina (pogledajte odeljak 4.4. i 4.8.) bile su veće kod adolescenata nego kod odraslih. Nema podataka o efektu održavanja i potoje samo ograničeni podaci o dugoročnoj bezbednosti (pogledajte odeljke 4.4. i 4.8).

5.2. Farmakokinetički podaci

Lek Olanzapin Teva, oralno disperzibilne tablete je bioekvivalentan sa lekom Olanzapin Teva film tablete, sa sličnom brzinom i obimom resorpcije olanzapina. Olanzapin Teva, oralno disperzibilne tablete se mogu koristiti kao zamena za Olanzapin Teva, film tablete.

Olanzapin se dobro resorbuje nakon oralne primene, dostižući pik koncentracije u plazmi u roku od 5 do 8 sati. Hrana ne utiče na resorpciju. Apsolutna oralna bioraspoloživost u odnosu na intravensku primenu nije ustanovljena.

Olanzapin se metaboliše u jetri konjugacijom i oksidacijom. Glavni cirkulišući metabolit je 10-N-glukuronid, koji ne prolazi barijeru krv -mozak. Citohromi P450-CYP1A2 I P450-CYP2D6 učestvuju u nastanku N-dezmetil i 2-hidroksimetil metabolita, od kojih su oba pokazala značajno manju in vivo farmakološku aktivnost nego olanzapin u studijama na životinjama. Predominantna farmakološka aktivnost potiče od olanzapina. Nakon oralne primene, srednje terminalnopoluvreme olanzapina kod zdravih ispitanika variralo je u odnosu na godine i pol.

Kod zdravih starijih ispitanika (65 godina i više) u odnosu na ispitanike koji spadaju u odraslu, ali ne u stariju populaciju, srednje eliminaciono poluvreme je bilo produženo ( 51,8 u odnosu na33,8 sati), a klirens je bio smanjen (17,5 prema 18,2 litara na čas). Farmakokinetička varijabilnost, koja je primećena kod starijih pacijenata, bila je u istom rangu koji je zabeležen kod odrasle populacije koja ne pripada starijoj grupi. Ispitivanje 44 pacijenta sa shizofrenijom, starosti ispod 65 godina, pri doziranju od 5 mg do 20mg na dan nije bilo povezano ni sa kakvim određenim profilom neželjenih dejstava.

U ispitivanju ženskih u odnosu na muške ispitanike nađeno je da je srednje eliminaciono poluvreme neznatno produženo kod žena (36,7 sati) u odnosu na muške ispitanike (32,3 sata, a klirens je smanjen (18,9 prema 27,3 litara na sat). Međutim, olanzapin (u dozi od 5 do 20mg ) je pokazao uporedivi bezbednosni profil kod žena ( n=467) kao i kod muških ispitanika (n=869).

Kod pacijenata sa bubrežnim oštećenjima (klirens kreatinina < 10 ml/min) u odnosu na zdraveispitanike, nije primećena značajna razlika srednjeg eliminacionog poluvremena (37,7 prema 32,4 sata) niti klirensa (21,2 prema 25,0 L/čas). Masovna bilansna studija je pokazala da se oko 57% markiranog olanzapina pojavilo u urinu, uglavnom u obliku metabolita.

Kod ispitanika koji su bili pušači sa blagom disfunkcijom jetre, srednje eliminaciono poluvreme (39,3 sata ) je produženo, a klirens (18,9 litara/sat) je smanjen u poređenju sa zdravim ispitanicima koji su bili nepušači (48,8 sati i 14,4 litara na čas).


19od21

Kod ispitanika koji su pušači u odnosu na ispitanike koji su nepušači (muškarci i žene) srednjeeliminaciono poluvreme je prolongirano (38,6 prema 30,4 sata), dok je klirens smanjen (18,6 prema 27,7 litara na čas).

Plazmatski klirens olanzapina je niži kod starijih u odnosu na mlađe ispitanike, zatim kod žena u odnosu na muškarce i kod pušača u odnosu na nepušače. Međutim, uticaj godina starosti, pola ili pušačkih navika, na kirens olanzapina i poluvreme eliminacije je malen u poređenju sa celokupnim interindividualnim varijacijama.

U studiji koja je obuhvatila belce, japanske i kineske ispitanike, rezultati nisu pokazali razlike u farmakokinetičkim paramterima između te tri navedene populacije ispitanika.

Vezivanje olanzapina za proteine plazme je bilo oko 93% unutar raspona koncentracije od 7 do oko 1000 ng/mL. Olanzapin se prvenstveno vezuje za albumin i α1-kiseli-glikoprotein.

Pedijatrijska populacijaAdolescenti (godine starosti od 13 do 17): farmakokinetika olanzapina je slična kod adolescenata kao i kod odraslih. U kliničkim studijama, prosek izlaganja olanzapinu je bio oko 27% veći kod adolescenata. Demografske razlike između adolescenata i odraslih obuhvataju manju prosečnu telesnu težinu i manji broj adolescenata koji su bili pušači. Ovi faktori verovatno doprinose većem proseku izlaganja koji je primećen kod adolscenata.

5.3. Pretklinički podaci o bezbednosti leka

Akutna toksičnost ( pojedinačna doza)Znaci oralne toksičnosti primećeni kod glodara imali su karakteristike snažnih neuroleptičkih simptoma: hipoaktivnost, koma, tremor, grčevi u crevima, pojačano lučenje pljuvačke i smanjenporast telesne težine. Srednje letalne doze su iznosle približno 210 mg/kg (kod miševa) i 175 mg/kg (kod pacova). Psi su tolerisali pojedinačne oralne doze do 100 mg/kg bez pojave uginuća. Klinički znaci su obuhvatali sedaciju, ataksiju, tremor, povećanu frekvencu srca, otežano disanje, miozu i anoreksiju. U ispitivanju kod majmuna, pojedinačne oralne doze do 100mg/kg dovele su do nemoći, a pri većim dozama, došlo je do stanja polusvesnosti.

Toksičnost ponovljene dozeU studijama koje su vršene na miševima a trajale su u periodu do godinu dana , kao i u studijama rađenim na pacovima i psima, prevladavajući efekti su bili depresija centralnog nervnog sistema, antiholinergična dejstva i periferni hematološki poremećaji. Tolerancija se razvila do depresije centralnog nervnog sistema. Parametri rasta su se smanjivali pri većim dozama. Reverzibilna dejstva konzistentna sa povećanim nivoom prolaktina kod pacova obuhvatila su i smanjenje težine jajnika i maternice i morfološke promene u epitelu vagine i mlečnih žlezda.

Hematološka toksičnost: Kod svake ispitivane vrste životinja otkrivena su dejstva na hematološke parametre, uključujući i dozno zavisnu redukciju cirkulišućih leukocita kod miševa i


20od21

nespecifičnu redukciju cirkulatornih leukocita kod pacova; međutim nisu pronađeni dokazi o citotoksičnosti na koštanoj srži. Kod nekoliko ispitivanih pasa koji su tretirani dozama od 8 do 10 mg /kg/dan došlo je do pojave reverzibilne neutropenije, trombocitopenije ili anemije (ukupna izloženost olanzapinu [područje ispod krive] je bilo 12 do 15 puta veće nego kod čoveka kome je data doza od 12 mg). Kod pasa sa citopenijom nije bilo neželjenih dejstava na matične ćelije i proliferativne ćelije u koštanoj srži.

Reproduktivna toksičnostOlanzapin nije ispoljio teratogeno dejstvo. Sedacija je uticala na izvođenje procesa parenja kod pacova muškod pola. Estrusni ciklusi su bili promenjeni pri dozama od 1,1mg/kg (3 puta veće od maksimalne humane doze) i zabeležen je uticaj na reprodukcione parametre kod pacova kojima je data doza od 3mg/kg (9 puta veća doza od maksimalne humane doze). Kod mladunaca pacova kojima je davan olanzapin, došlo je do zastoja u fetalnom razvoju, a primećena su i prolazna smanjenja aktivnosti mladunaca.

MutagenostOlanzapin nije pokazao mutageni niti klastogeni potencijal u punom obimu standardnih testova koji su obuhvatili test bakterijske mutacije kao i in vitro i in vivo testove za sisare.

KarcinogenostNa osnovu rezultata dobijenih u studijama rađenih na miševima i pacovima, zaključeno je da olanzapin nije karcinogen.

6. FARMACEUTSKI PODACI

6.1. Lista pomoćnih supstanci

Manitol; natrijum - skroboglikolat; glukoza; aroma vanile, tetrazin lak (E 102).

6.2. Inkompatibilnost

Nije primenljivo.

6.3. Rok upotrebe

2 godine.

6.4. Posebne mere upozorenja pri čuvanju

Čuvati na temperaturi do 30°C.Čuvati u originalnom pakovanju, u cilju zaštite od svetlosti i vlage.

6.5. Priroda i sadržaj kontaktne ambalaže


21od21

OPA/Al/PVC//Al blister; 4 blistera, svaki sa 7 oralnih disperzibilnih tableta.

6.6. Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materjala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.

7. NOSILAC DOZVOLE

PLIVA SerbiaMakenzijeva 2411000 Beograd

8. BROJ PRVE DOZVOLE I OBNOVE DOZVOLE

515-01-2724-10-001

9. DATUM PRVE DOZVOLE I DATUM OBNOVE DOZVOLE

14.10.2011.

10. DATUM REVIZIJE TEKSTA

Septembar 2011

SAŽETAK KARAKTERISTIKA LEKA...insuficijencije jetre (ciroza , Child –Pugh klase A ili B ),...

Documents

Transcript of SAŽETAK KARAKTERISTIKA LEKA...insuficijencije jetre (ciroza , Child –Pugh klase A ili B ),...