revija_za_bezbednost_05_2009

REVIJA ZA BEZBEDNOSTONLINE

ISSN 1452-9777

Izdavač:Centar za bezbednosne studijeGračanička 1811000 BeogradSrbija

Tel/Fax:(+ 381 11) 3243 863

E-mail:offi [email protected]

Website:www.cbs-css.org

Glavni i odgovorni urednik:Aleksandar Fatić

Izvršni urednik:Srđan Korać

Redakcija:Aleksandra BulatovićSlobodan JankovićMijodrag RadojevićMiodrag Jovanović

Lektura i korektura:Slobodanka Živković

Prelom i kompjuterska obrada:Slobodan Papić

Projekt podržava:Švedska agencija za inostrani razvoj i saradnju (Sida)

Internet izdanje je dostupno na:www.cbs-css.org/review.php

SADRŽAJ

NEKONVENCIONALNA BEZBEDNOST

Mina Zirojević 5

MEĐUNARODNI MEHANIZMI U BORBIPROTIV VISOKOTEHNOLOŠKOG KRIMINALAI DOMAĆE PRAVO

Saša Radulović 18

INVESTIRANJE NA TRŽIŠTU KAPITALAKAO METODA PRANJA NOVCA

Bojana Vukolić 26

NOVI ZAKONO SPREČAVANЈU PRANЈA NOVCAI FINANSIRANЈA TERORIZMA

Milovan Milovanović 33

POLITIČKA I INSTITUCIONALNALEGITIMIZACIJA KRIMINALA

Aleksandar Fatić 40

UPRAVLJANJEOBAVEŠTAJNIM OPERACIJAMA

Dragan Manojlović 49

∗ Autor ka je istraživač-sa rad nik u In sti tu tu za međunarodnu po li ti ku i pri vre du, Be o grad.

UDK:343.326/.34Go di na III, broj 5, maj 2009, str. 5–17

Iz vor ni naučni rad

NE KON VEN CI O NAL NA BEZ BED NOST

Mi na Zirojević ∗

AB STRACTTh e author traces the evolution of the idea of unconventional security from its roots as designating the forms of security not essentially connected with national security and the use of the military, via the distinction between “hard” and “soft ” security, all the way to the concept of human security, which has been introduced into academic and policy discourse since the UN Development Report of 1994 that discusses wide ranging security issues as parts of “human-centred security”. Further the author argues that the immense expansion of human security in the conceptual sense has revolutionized the entire conceptual framework of public policy, making the recent objections of “securitization of public discourse” propagated by Ole Weaver and others, almost obsolete. Namely, although such objections were initially credible and appropriate, the fast expansion of the concept of human security to include issues such as economic security has impacted public policy in a wide variety of forms to such an extent that it is diffi cult to think of an area of public policy, or indeed a walk of life in the modern democratic societies, where the perspective of security does not appear to fi gure prominently.

Ključne reči: tvr da i me ka bez bed nost, al ter na tiv ne pret nje bez bed no sti, ekološka bez bed nost, biološka bez bed nost, eko nom ska bez bed nost, te ro ri-zam, političko na si lje, se ku ri ti za ci ja, tran sfor ma ci ja jav ne po li ti ke.

Raz li ko va nje kon ven ci o nal ne i ne kon ven ci o nal ne for me ne kog fe no me na po pri ro di uslo vlje no je vre me nom i okol no sti ma, to jest usta lje nom prak som u doživljavanju ne kog fe no me na i for ma ma u ko ji ma se on u da tom tre nut ku po ja-vlju je, a ko je mo gu od stu pa ti od for me ko ja se doživljava kao kon ven ci o nal na.

Mi na Zirojević6

Upra vo sto ga se po jam kon ven ci o nal nog tem po ral no me nja: fe no me ni ko ji su u ne kom isto rij skom tre nut ku sma tra ni kraj nje al ter na tiv nim, vre me nom, uko li ko po sta nu re gu lar na po ja va, po sta ju kon ven ci o nal ni. Slično je sta nje sa raz li ko va-njem kon ven ci o nal ne i ne kon ven ci o nal ne bez bed no sti i, shod no to me, kon ven ci-o nal nih i ne kon ven ci o nal nih pret nji bez bed no sti.

Tvr da bez bed nost u kon ven ci o nal nom smi slu

Tra di ci o nal no shva ta nje kon ven ci o nal nih pret nji bez bed no sti obično pod-ra zu me va mo de le ugrožavanja bez bed no sti ko ji uključuju ra to va nje, tj. su ko be među su ve re nim državama uz učešće voj ske, u ko ji ma po sto ji re la tiv no ja sno raz-li ko va nje između učesnika u su ko bu i onih ko ji to ni su, ja sna struk tu ra hi je rar hij-ske or ga ni za ci je su ko blje nih tru pa, i re la tiv no ja sni ci lje vi, re surs na i vre men ska ograničenja tra ja nja ne pri ja telj sta va. U no vi je vre me, pret nje bez bed no sti, do sko ra sma tra ne ne kon ven ci o nal nim, po put etničkih su ko ba ili so ci jal nih su ko ba unu-tar su ve re nih država, ili pak oružane in ter ven ci je u mi si ja ma us po sta vlja nja i očuvanja mi ra ko je spro vo de međunarodne or ga ni za ci je upo tre bom mul ti na-ci o nal nih tru pa, sve više se sma tra ju kon ven ci o nal nim pi ta nji ma bez bed no sti. Raširenost etničkog ra to va nja, iza zo va su ve re ni te tu na ci o nal ne države, kao i sve šira le pe za ob li ka unutrašnjeg in sti tu ci o nal nog ras ta ka nja u broj nim državama ko je do vo de do pret nji in te gri te tu države, pred sta vlja ju fak to re ko ji vre me nom „kon ven ci o na li zu ju” no ve pret nje bez bed no sti. Upra vo iz tog raz lo ga da nas se etničko ra to va nje uglav nom ne sma tra po seb no al ter na tiv nom ili no vom, a ti me ni ne kon ven ci o nal nom pret njom bez bed no sti.

Dru gi kri te ri jum po ko me se pra vi raz li ka između kon ven ci o nal ne i ne kon-ven ci o nal ne bez bed no sti za sni va se na sred stvi ma ko ja se ko ri ste da bi se ne ka for ma bez bed no sti us po sta vi la ili zaštitila. Pri me ra ra di, uko li ko se za zaštitu ne ke for me bez bed no sti le gi tim no ko ri sti voj ska, ta činjenica je bi tan fak tor za kla si fi ko va nje pret nje bez bed no sti kao kon ven ci o nal ne. Raz li ko va nje između kon ven ci o nal ne i ne kon ven ci o nal ne bez bed no sti da nas se formuliše kao di stink-ci ja između „tvr de” bez bed no sti, ko ja je po ve za na sa upo tre bom voj ske, i „me ke” bez bed no sti, ko ja se uglav nom (ma da ne uvek) bra ni upo tre bom dru gih me to da, ka ko dru gih struk tu ra (po li ci je, državne bez bed no sti, krivično-prav nog si ste ma), ta ko i kon kret nim ob li ci ma jav ne po li ti ke (pri me ra ra di, specifi čnim ob li ci ma so ci jal ne i eko nom ske po li ti ke).

Me ka bez bed nost kao ne kon ven ci o nal na for ma bez bed no sti

Je dan od najopštijih mo de la kla si fi ka ci je for mi ne kon ven ci o nal ne bez bed-no sti počiva na četiri osnov na ti pa bez bed no sti: biološkoj, bez bed no sti životne

Mi na Zirojević 7

sre di ne, bez bed no sti od glo bal nog te ro ri zma i ta ko zva ne „hu ma ne bez bed no sti”.1 Pod biološkom bezbednošću raz ma tra ju se pri mar no te me upo tre be biološkog oružja, i to pre sve ga od stra ne ne for mal nih gru pa, po put terorističkih mreža, bez-bed nost hra ne i uti caj za ra znih bo le sti na bez bed nost. Pod bezbednošću životne sre di ne pod ra zu me va se zaštita od adver ziv nih po sle di ca kli mat skih pro me na, ak tu el na pi ta nja bez bed no sti od na ga znih mi na kao pri o ri tet Uje di nje nih na ci ja, održivost za jed ni ca ko je su pri mar no za vi sne od is cr pi vih pri rod nih re sur sa i zaštita od širokog spek tra zagađenja u in du stri ja li zo va nim za jed ni ca ma. Bez bed-nost od glo bal nog te ro ri zma po ve za na je sa kom plek snom ma te ri jom struk tu re i metodološke kon ste la ci je bor be pro tiv te ro ri zma, po seb no u pe ri o du po sle 11. sep-tem bra 2001. go di ne, ka da je te ro ri zam zvanično proglašen pri mar nom glo bal-nom pret njom ne kon ven ci o nal noj bez bed no sti.2 Po jam „hu ma ne bez bed no sti” specifi čan je i u iz ve snim seg men ti ma pre kla pa se sa osta le tri for me ne kon ven ci-o nal ne bez bed no sti. Reč je o poj mu po te klom iz istraživanja Pro gra ma za raz voj Uje di nje nih na ci ja (UNDP), ko je, pre ma Izveštaju o no vim di men zi ja ma bez bed-no sti za 1994. go di nu sugeriše:

Suviše du go po sto ji ten den ci ja da se po jam bez bed no sti in ter pre ti ra suviše usko: kao bez bed nost te ri to ri je od spolj ne agre si je, ili kao zaštita na ci o nal nih in te re sa u spolj noj po li ti ci, ili kao glo bal na bez bed nost od pret nje nu kle ar nim ko lo ka u stom. Ta kvo shva ta nje bez bed no sti od no si lo se više na na ci o nal ne države ne go na lju de. Su per si le su bi le „zaključane” u svo joj ideološkoj bor bi, u hlad nom ra tu na te ri to ri ji ce log sve ta. Ze mlje u raz vo ju, ko je su se za sop stve nu ne za vi snost iz bo ri le re la tiv no sko ro, bi le su ose tlji ve na bi lo ka kvu stvar nu ili ima gi nar nu pret nju svo jim ra nji vim na ci o nal nim in te re si ma. U sve mu to me za bo ra vlje ne su le gi-tim ne bri ge običnih lju di ko ji su tražili bez bed nost u sva ko dnev nom životu. Za mno ge od njih, bez bed nost se sa sto ji u zaštiti od pret nji od bo le sti, gla di, ne za po sle no sti, kri mi na la, društvenog kon fl ik ta, političke re pre si je i ugrožavanja životne sre di ne. Sa da ka da se mračne sen ke hlad-nog ra ta ra zi la ze, ja sni je se vi di da su mno gi kon fl ik ti unu tar na ci ja, a ne među nji ma.3

1 Bryan McDo nald, “In fec ti o us Di se a se, En vi ron men tal Chan ge and Hu man Se cu rity”, in: Ric hard Mat thew, Mi ke Br kla cich and Bryan McDo nald (eds), Glo bal En vi ron men tal Chan ge and Hu man Se cu rity, MIT Press, Cam brid ge, 2009; Bryan McDo nald, “Th e Food System and Hu man Se cu rity: Con fron ting Hun ger and Bi o lo gi cal Th re ats in a Ti me of Glo bal Chan ge”, pre sen ta tion at the 47th ses sion of the In ter na ti o nal Stu di es As so ci a tion, 22–25 March 2006, San Di e go.2 Vi de ti istraživanja Cen tra za pi ta nja ne kon ven ci o nal ne bez bed no sti (Cen tre for Un con ven-ti o nal Se cu rity Aff a irs, Uni ver sity of Ca li for nia, Ir wi ne), In ter net, http://www.cu sa.uci.edu.3 “New Dimеnsions of Hu man Se cu rity: Uni ted Na ti ons De ve lop ment Re port for 1994”, UNDP, New York, 1994, p. 22, pre vod autor ke.

Mi na Zirojević8

Ana li za de fi ni ci je hu ma ne bez bed no sti (ili, ka ko se ona kod nas pre vo di, „ljud ske bez bed no sti”), po ka zu je da je ovaj po jam re zul tat ne ke vr ste emo tiv no obo je ne per cep ci je bez bed no sti bliže in di vi du al nom građaninu, ali da se ona po faktičkim ka rak te ri sti ka ma ne raz li ku je sa svim od osta lih prihvaćenih for mi ne kon ven ci o nal ne bez bed no sti. Kon kret no, zaštita od bo le sti u užem smi slu spa da u pi ta nja biološke bez bed no sti; zaštita od gla di, bar u iz ve de nom smi slu, u bez bed nost životne sre di ne, kao i zaštita od pret nji životnoj sre di ni ko ja se u izveštaju UN tre ti ra kao for ma hu ma ne bez bed no sti. Zaštita od so ci jal nih i eko-nom skih po sle di ca raz voj nih kri za i kri za društvene sta bil no sti, po put zaštite od struk tur ne ne za po sle no sti, spa da u par ex cel len ce for mu hu ma ne bez bed no-sti ko ja ni je zahvaćena dru gim na ve de nim ti po vi ma ne kon ven ci o nal ne bez bed-no sti.

Usled sve ga rečenog, može se zaključiti da je da nas prihvaćena kla si fi ka ci ja ne for mal nih pret nji bez bed no sti još uvek fl u id na i uslov na, a najšira i isto vre me no naj no vi ja ka te go ri ja u toj kla si fi ka ci ji, hu ma na bez bed nost, sva ka ko je naj a-morf ni ja i pre kla pa se sa većinom dru gih vr sta ne kon ven ci o nal ne bez bed no sti. To, međutim, ni je suviše važno, jer je raz ma tra nje ne kon ven ci o nal nih pret nji bez-bed no sti uglav nom fo ku si ra no na kon kret ne pret nje bez bed no sti, a ne na široke poj mov ne kla si fi ka ci je i de fi ni ci je, pa je to isto vre me no i glav ni metodološki raz-log za pre vla da va nje ter mi no lo gi je „kon ven ci o nal nog” i „ne kon ven ci o nal nog” i za no vi ju re to ri ku u aka dem skoj di sku si ji bez bed no sti ko ja se po zi va na „me ke” pret nje bez bed no sti kao one za čije rešavanje ni je ključna upo tre ba voj ne si le, i ko je on da, u jed nom širokom smi slu, mo gu ob u hva ti ti sve pojedinačno na ve de ne pret nje ne kon ven ci o nal noj bez bed no sti o ko ji ma se go vo ri u različitim do ku men-ti ma međunarodnih or ga ni za ci ja i u li te ra tu ri.

Upra vo zbog umnožavanja različitih kla si fi ka ci ja i pre kla pa nja ka te go ri ja „ne kon ven ci o nal nih” pret nji bez bed no sti, kao i uslov no sti sa me ka rak te ri za ci je „ne kon ven ci o nal ni”, po sto je do bri metodološki raz lo zi da se go vo ri, pre sve ga, o „me koj” (kao pri mar no ne voj noj) pro ble ma ti ci bez bed no sti, jer se na taj način postiže une ko li ko određeniji dis kurs, a da se, po tom, unu tar ka te go ri je „me ke bez bed no sti”, ter min „hu ma na” ili „ljud ska bez bed nost” ko ri sti u širokom smi-slu da uključi sve one vr ste bez bed no sti čiji pri mar ni su bjekt ni su država ili in sti-tu ci je, ne go građani, a čiji je pri mar ni do men sva ko dnev ni život građana, ra di je ne go in sti tu ci o nal no po sre do va ne si tu a ci je po put međudržavnih od no sa, ra to va ili vi so ko in sti tu ci o na li zo va nih am bi je na ta karakterističnih za od lu ke na ni vou ta ko zva ne „vi so ke po li ti ke”.

U sa vre me nom političkom dis kur su da nas se već stan dard no upo tre blja va ter min „me ka moć”, u metodološkom smi slu ekvi va len tan ter mi nu „me ka bez-bed nost”. Ako je, u tra di ci o nal nom smi slu, ko ji da ti ra bar od Mak sa Ve be ra (Max

Mi na Zirojević 9

We ber), moć spo sob nost da se sop stve na vo lja na met ne dru gom (bi lo da se ra di o in di vi du al nim, in sti tu ci o nal nim ili međunarodnim od no si ma), on da bi tra di-ci o nal na, tvr da kon cep ci ja moći pod ra zu me va la spo sob nost da se pret njom ili upo tre bom na si lja dru gi pri nu de da po stu pa ju na ne ki način, a „me ka” ili ne kon-ven ci o nal na kon cep ci ja moći pod ra zu me va la bi da dru gi svo je volj no po stu pa ju u skla du sa vo ljom onog ko ji ima me ku moć.4 I kon cep ci ja me ke moći, o ko joj da nas, u kon tek stu te o ri je političkog si ste ma i međunarodnih od no sa, re ci mo, uti caj no piše Džozef Naj (Jo seph Nye), u osnov nom ob li ku potiče od Ve be ra. Naj prilično simplistički si ste ma ti zu je tri osnov na načina na ko ji je moguće uti ca ti na po stup ke dru gih, i to: 1) pri nu dom pu tem pret nji, 2) plaćanjem nov cem ili uslu ga ma, ili 3) ko op ti ra njem, ta ko da dru gi svo je volj no po stu pa ju ona ko ka ko onaj ko ji ima moć želi. Pr va dva načina Naj sma tra „tvr dom” moći, a po sled nji „me kom” moći. Ovaj treći mo del uti ca ja on sma tra mo di fi ka ci jom pre fe ren ci ja dru gih, ta ko da oni po stu pa ju na način ko ji doživljavaju kao sop stve ni slo bod ni iz bor.5 Ve be ro va kon cep ci ja me ke moći počiva na ra zli ci između vla sti, ko ja uključuje im pli cit nu re fe ren cu na spo sob nost da se pri me ni pri nu da, i auto ri te ta, ko ji pod ra zu me va sprem nost dru gih da po stu pa ju u skla du sa vo ljom ono ga ko ji raspolaže auto ri-te tom, ne sto ga što očekuju pri nu du, ne go sto ga što ima ju po ve re nja u is prav nost nje go vih sta vo va. Auto ri tet, ko ji, po Ve be ro vom mišljenju, može počivati na ra ci-o nal nim, tra di ci o nal nim i ha ri zmat skim osno va ma, pod ra zu me va do bro volj nost, i sto ga se može sma tra ti „me kom moći”.6 U tek stu “EU Soft Se cu rity: Myth or Re a lity?”, Kit Smit (Ke ith C. Smith) ja sno po sta vlja shva ta nje me ke bez bed no-sti kao lišeno mogućnosti upo tre be voj ne si le, ekvi va lent no raz u me va nju me ke moći u političkoj so ci o lo gi ji (me ka bez bed nost se, sa svim je ja sno, ide al no, ma da

4 Vi de ti u: Pe ter Blau, Ex chan ge and Po wer in So cial Li fe, Wi ley, New York, 1964, i nje go vu Th e Dyna mics of Bu re a uc racy, Chi ca go Uni ver sity Press, Chi ca go, 1963, za in ter pre ta ci ju Ve be-ro ve osnov ne de fi ni ci je moći kao spo sob no sti da se sop stve na vo lja na met ne dru gi ma, u širokom smi slu. Sa me Ve be ro ve pri med be u ve zi sa poj mom moći mo gu se gru bo tra si ra ti una zad do for mu la ci je: „Moć (Macht) je verovatnoća da će je dan ak ter u ne kom društvenom od no su bi ti u si tu a ci ji da spro ve de svo ju vo lju upr kos ot po ru, bez ob zi ra na to na čemu se ta verovatnoća za sni va” (Max We ber, Th e Th e ory of So cial and Eco no mic Or ga ni sa tion, pre vod Tal cott Par sons, Ox ford Uni ver sity Press, Ox ford, 1947, p. 152). U knji zi iz 1962, Osnov ni poj mo vi u so ci o lo gi ji, Ve ber pojašnjava: „Pod do mi na ci jom se pod ra zu me va spo sob nost da se ostva ri kon tro la nad određenim sadržajem ko me se po ko ra va ne ka gru pa lju di. Pod ’di sci pli nom’ će se pod ra zu me-va ti spo sob nost da se od ne ke gru pe lju di obez be di br zo i auto mat sko po ko ra va nje u pred vi di voj for mi, zahvaljujući nji ho vom (po zi tiv nom) praktičnom od no su pre ma naređenju” (Ba sic Con-cepts in So ci o logy, Ci ta del Press, New York, p. 117).5 Jo seph Nye, Th e Pa ra dox of Ame ri can Po wer: Why the World’s Only Su per po wer can’t go it Alo ne, Ox ford Uni ver sity Press, Ox ford, 2002; “Se cu rity and Smart Po wer”, Ame ri can Be ha vi o-ral Sci en tist, Vol. 51, No. 9, 2008, pp. 1351–6; “Pu blic Di plo macy and Soft Po wer”, Th e An nals of the Ame ri can Aca demy of Po li ti cal and So cial Sci en ce 616, No. 1, 2008, pp. 94–109.6 Max We ber, Th e Th e ory of So cial and Eco no mic Or ga ni sa tion, p. 328. Raz vi je ne for me ve be rov ske kla si fi ka ci je moći pri sut ne su kod Sti ve na Luk sa (Ste ven Lu kes, Po wer: A Ra di cal Vi ew, Pal gra ve Mac mil lan, Lon don, 2005), kao i u sve o bu hvat nom pre gle du kon cep ci ja moći u političkoj so ci o lo gi ji kod Džona Sko ta (John Scott, Po wer, Ro u tled ge, Lon don, 1994).

Mi na Zirojević10

ne uvek, postiže upo tre bom me ke moći, pa je ekvi va len ci ja u iz ve snoj me ri pri-sut na i u tom smi slu):

Ka da su no ve de mo kra ti je u Sred njoj Evro pi pri mlje ne u članstvo u Evrop skoj uni ji, po sto ja lo je rašireno očekivanje da će za njih činjenica da su deo EU pred sta vlja ti iz vor ne voj ne, „me ke” bez bed no sti u od no su na moguće voj ne i eko nom ske pri ti ske, uko li ko bi Ru si ja po no vo pri be-gla agre siv ni joj po li ti ci pre ma ovim ze mlja ma. Štaviše, ne ke od sta rih članica EU su sma tra le da će članstvo u EU obez be di ti sva ku vr stu bez-bed no sti ko ja bi uopšte mo gla za tre ba ti.7

Po ka za lo se da me ka moć pod ra zu me va ne sa mo struk tur nu ugrađenost u kon ste la ci ju in te re sa i po li ti ke ko ji pro jek tu ju uti caj, po put one ko ju sim bo li zu je EU, ne go i de lo va nje ko je do no si kre di bi li tet. Sa ma činjenica da je, re ci mo, ne ka ze mlja članica EU, ne no si sa ma sa so bom „me ku moć” u od no su na pi ta nja ener-gi je, ako ne ka ze mlja, po put Ru si je, po se du je ener get ske atri bu te ko ji ma EU ni je u sta nju da od go vo ri, što je glav ni deo Smi to ve ar gu men ta ci je u po me nu tom tek stu. Međutim, ova vr sta me ke moći kao fun da men tal no ne voj na vr lo ja sno po ka zu je zbog čega je po treb no do dat no sužavanje kon cep ci je ne kon ven ci o nal ne bez bed-no sti ka ko bi se došlo do poj ma bez bed no sti ko ji na naj pre ci zni ji način za hva ta do men pret nji bez bed no sti glav nom iza zo vu sva ko dnev noj bez bed no sti u de mo-krat skim državama, od ko jih je sva ka ko među najznačajnijima te ro ri zam. Me ka bez bed nost, na i me, za hva ta ne sa mo bez bed nost građana, ne go i na ci o nal nu bez-bed nost, to jest ona seže pre ko in sti tu ci o nal nog i međudržavnog do me na bez-bed no sti. U sfe ri međunarodnih od no sa, pri me ra ra di, go vo ri se o članstvu u međunarodnim or ga ni za ci ja ma kao iz vo ru me ke moći ko ja može služiti da zaštiti na ci o nal ne in te re se ume sto tra di ci o nal nog osla nja nja na voj nu si lu. Sa vre me ne do mi nant ne pret nje bez bed no sti, kao što kon sta tu je do ku ment Uje di nje nih na ci ja o ljud skoj bez bed no sti, od no se se pre sve ga na građaninu bližu bez bed nost de mo-krat skih kon sti tu e na ta, što ne isključuje i po sred nu pret nju bez bed no sti in sti tu ci-ja ma, ali je reč o vr sta ma ugrožavanja bez bed no sti ko je se pri mar no ma ni fe stu ju na društvenom, a ne na državnom pla nu, čiji su ak te ri pri mar no društvene gru pe, a ne države (ma da, isti ni za vo lju, po sto je i države po ve za ne sa te ro ri zmom kao de lom svo je državne po li ti ke), te ko ja sto ga tre ba da bu de de fi ni sa na jed nim užim mo de lom bez bed no sti. Ako je ne kon ven ci o nal na bez bed nost me ka bez bed nost, on da je po treb no da se unu tar tog do me na razgraniči for ma bez bed no sti ko ja bi bi la pri mar no usme re na na bez bed nost građana i društvenih gru pa. Reč je o ne koj vr sti pod sku pa sku pa atri bu ta me ke bez bed no sti, i po sto je uver lji vi kon cep tu al ni

7 Ke ith Smith, “EU Soft Se cu rity: Myth or Re a lity?”, Cen tre for Stra te gic and In ter na ti o nal Stu-di es, Was hing ton, 11–12 Fe bru ary 2008, In ter net, http://www.csis.org/me dia/csis/pubs/080407_soft _ se cu rity.pdf.

Mi na Zirojević 11

raz lo zi da se ta vr sta bez bed no sti sma tra generičkim ti pom ljud ske bez bed no-sti. Ljud ska bez bed nost je, pre ma to me, uža oblast me ke bez bed no sti. Nje na pro-gram ska for mu la ci ja u do ku men tu „No ve di men zi je ljud ske bez bed no sti” sto ga zah te va po drob ni ju ana li zu u sve tlu sa vre me ne te o ri je bez bed no sti.8

Ljud ska bez bed nost

Osnov na ka rak te ri sti ka ljud ske bez bed no sti je ste njen uni ver zal ni ka rak ter. Iako se njen kon kre tan sadržaj može ra di kal no raz li ko va ti za vi sno od ge o graf-skog, eko nom skog ili političkog okruženja u ko joj ne ka kon kret na za jed ni ca živi, svi de lo vi sve ta, od naj ra zvi je ni jih do najsiromašnijih, podložni su pret nja ma ljud-skoj bez bed no sti. U ne kim ze mlja ma, do mi nant na for ma ljud ske ne be zbed no sti može bi ti pret nja od kri mi na la; u sa svim dru gim ze mlja ma, to može bi ti pret-nja od struk tur ne ne za po sle no sti i eko nom skog ugrožavanja op stan ka; u ne kim slučajevima do mi nant na pret nja može uključivati ma sov no narušavanje ljud skih pra va, ili drastično unazađivanje životne sre di ne. Kao što se iz ovog na bra ja nja vi di (a sve ove pret nje ljud skoj bez bed no sti na ve de ne su u se mi nal nom do ku-men tu UN), ljud ska bez bed nost, u suštini, uključuje sve osta le pret nje bez bed-no sti ko je se da nas, u ne kim istraživačkim cen tri ma, izučavaju kao po seb ne vr ste ne kon ven ci o nal ne bez bed no sti — i biološku, i bez bed nost životne sre di ne, i bez-bed nost od kri mi na la i te ro ri zma, i eko nom sku, i onu u ve zi sa in di vi du al nim i grup nim pra vi ma. Sa ma širina pret nji ljud skoj bez bed no sti ja sno po ka zu je da je od go vor na te pret nje fun da men tal no metodološki različit u od no su na klasičan od go vor na pret nje bez bed no sti ko je uključuju pri me nu na si lja, i to u naj ma nje dva bit na smi sla.

Klasičan od go vor na „tvr de” pret nje bez bed no sti, kao što je već po me nu to, uključuje pret nju upo tre bom voj ne si le u ci lju zaštite na ci o nal nih ili dru gih bit nih grup nih in te re sa. Pokušaj upo tre be me to do lo gi je „tvr de” bez bed no sti je, između osta log, i ob ja va „ra ta pro tiv te ro ri zma” od stra ne ad mi ni stra ci je bivšeg pred sed-ni ka SAD Džordža Buša mlađeg (George W. Bush), a nje ni re zul ta ti, po sve mu sudeći, opet vo de ka pri be ga va nju ne voj nim me to da ma usled ograničene upo-tre blji vo sti ratujućeg mo de la. Pret nje ljud skoj bez bed no sti se u načelu ne mo gu rešavati voj nom si lom, već struk tu ri sa nom po li ti kom ko jom će se iz vo ri tih pret-nji ot kla nja ti ili pre u sme ra va ti. Ako se te ro ri zam sma tra pret njom ljud skoj bez-bed no sti, on da je is hod pokušaja pri me ne ratujućeg mo de la kon tro le te ro ri zma sa svim očekivan i logičan. Pod pret po stav kom da te ro ri zam proističe iz iz ve snih so ci jal nih i političkih uslo va, bez ob zi ra na nje go vu fenomenološku ne pri hva tlji-vost i su prot sta vlje nost sa vre me nim ci vi li za cij skim nor ma ma, nje go vo „rešenje” kao pret nje ljud skoj bez bed no sti može počivati sa mo u pri me ni kon struk tiv ne

8 “New Dimеnsions of Hu man Se cu rity: Uni ted Na ti ons De ve lop ment Re port for 1994”, op. cit.

Mi na Zirojević12

so ci jal ne, spolj ne i bez bed no sne po li ti ke, ko ji ma bi se, isto vre me no, de lo va lo na različite ka te go ri je uzro ka ko ji motivišu terorističke kam pa nje i po kre te, ta mo gde je to moguće. Po sto je teroristički po kre ti i terorističke agen de na ko je je teško da nas de lo va ti so ci jal nom ili spolj nom po li ti kom, jer je reč o zapuštenim kon fl ik-ti ma ko ji su vre me nom eska li ra li i okoštali u for mu li sa nju kul tur nih ste re o ti pa uza jam ne ne tr pe lji vo sti i ne pri ja telj stva između različitih za jed ni ca. Isto vre me no, po sto ji niz terorističkih po kre ta ko ji su iz raz re ak ci je na akut nu fru stra ci ju le gi-tim nih ko lek tiv nih po tre ba i aspi ra ci ja, a moguće ih je ne u tra li sti kon struk tiv-nim političkim obraćanjem tim po tre ba ma i političkim pro jek ti ma. Pri me ra ra di, u Pa ki sta nu je da nas vr lo teško ne kom kon struk tiv nom so ci jal nom po li ti kom sprečiti te ro ri zam mo ti vi san, pre sve ga, islam skim ra di ka li zmom. Je dan pokušaj ta kve pa ci fi ka ci je ta li ba na je ste prevođenje čitavih obla sti pod nji ho vu kon tro lu i omogućavanje da u tim obla sti ma bu de uve de no šerijatsko pra vo, što bi, re ci mo, bi lo sa svim ne pri hva tlji vo za ne ku dru gu ze mlju (Pa ki stan je specifi čan jer je na stao odva ja njem od In di je da bi se for mi ra la islam ska država). Ka da je te ro-ri zam mo ti vi san ide jom da je, re ci mo, islam je di na pra va ve ra, a da su svi osta li lju di ne ver ni ci ko je „og njem i mačem” tre ba pri ve sti Ala hu, on da se može sa raz-lo gom bi ti skeptičan u smi slu mogućnosti da se ta kav te ro ri zam is ko re ni, re ci mo, bo ljom po li ti kom zapošljavanja mlađeg muškog stanovništva, omogućavanjem značajnijeg pri stu pa međunarodnim te li ma za odlučivanje o glo bal nim pi ta-nji ma članovima za jed ni ce uključene u te ro ri zam, itd. Međutim, ka da je reč o terorističkim kam pa nja ma po put pa le stin ske bor be za sop stve nu državu, ili o te ro ri zmu ko ji tra di ci o nal no pra ti su kob u Se ver noj Ir skoj, ne sa mo načela, ne go i is ku stve na prak sa već su po ka za li da je kon struk tiv nim političkim me ra ma moguće praktično pa ci fi ko va ti su kob ko ji je u ko re nu tih terorističkih kam pa-nja. Sa svim je dru go pi ta nje, na rav no, da li po sto ji do volj no političkih in te re sa, a sa mim tim i vo lje, da se po treb ni politički ustup ci i na pra ve u tim slučajevima. No, specifi čna pro ble ma ti ka bor be pro tiv te ro ri zma biće pred met po seb nog raz-ma tra nja ne za vi sno od ov de pri sut nog ku mu la tiv nog i su mar nog raz ma tra nja osnov nih ka rak te ri sti ka ljud ske bez bed no sti u ce li ni.

Dru gi bi tan smi sao u ko me je pri stup pret nja ma ljud skoj bez bed no sti različit od tra di ci o nal nog rešavanja bez bed no snih kri za vre men ski je određen: u tra di ci-o nal nom razmišljanju o bez bed no sti, in di vi du al na ili ko lek tiv na bez bed nost le gi-tim no se sma tra ugroženom on da ka da ne ko dru gi, bi lo da je reč o po je din cu, gru pi ili državi, pokaže ja snu na me ru da izvrši ne ku vr stu agre si je. Na tu pret nju, ko ja se u ne kim pro gram skim od bram be nim do ku men ti ma, po put onih u SAD, na zi va „imi nent nom” ili „ja sno pri sut nom” pret njom, moguće je le gi tim no od go-vo ri ti bez bed no snim me ra ma. Slično to me, ka da je reč o tra di ci o nal nom po li cij-skom de lo va nju pre ma kri mi na lu, ono je suštinski re ak tiv no određeno: po li ci ja se tra di ci o nal no ak ti vi ra tek na kon što je ot kri ve no krivično de lo, ko je ona on da

Mi na Zirojević 13

„rešava”, a po tom se ak ti vi ra i krivično-prav ni si stem. Sa vre me no de lo va nje pro-tiv pret nji ljud skoj bez bed no sti ni ka da ni je re ak tiv no, ne go pro ak tiv no. U onoj me ri u ko joj se da nas i kri mi nal sma tra pret njom me koj bez bed no sti, došlo je čak i do tran sfor ma ci je po li cij skog ra da, pa se ta ko da nas bit ni de lo vi po li cij skog apa-ra ta ba ve pro ak tiv nim sprečavanjem krivičnih de la, a to pod ra zu me va i raširenu upo tre bu me to da obaveštajnog kriminalističkog ra da, ko ji je ra ni je u mno gim ze mlja ma po za ko nu bio re zer vi san isključivo za službe državne bez bed no sti. Slično to me, me re so ci jal ne i bez bed no sne po li ti ke ko je se pri me nju ju za sa ni ra-nje većine pret nji ljud skoj bez bed no sti ta ko su zamišljene da traže iz vo re bez bed-no snih kri za pre ne go što se te kri ze ma ni fe stu ju u pu nom in ten zi te tu i na sto je da se što efi ka sni je obra te nji ho vim uzro ci ma na način ko ji će omogućiti da se sa me bez bed no sne po sle di ce uma nje do ni voa podnošljivog za građane.

Dru ga ka rak te ri sti ka ljud ske bez bed no sti je ste međuzavisnost nje nih kom-po nen ti.9 Ta ka rak te ri sti ka je ilu stro va na pret hod nim na po me na ma o te ro ri-zmu kao for mi ljud ske ne be zbed no sti. Uko li ko u ne kom de lu sve ta, a eko nom ski sla bo raz vi je ni de lo vi sve ta u ko ji ma se da nas re gru tu ju ra di kal ni džihadisti do bar su pri mer za to, po sto ji kul tur na do mi na ci ja, mar gi na li za ci ja ume re nih slo je va stanovništva, ne si gur nost u eg zi sten ci jal nom smi slu, ne poštuju se ljud ska pra va, i si stem ski je fru stri ran čitav skup le gi tim nih političkih am bi ci ja za jed ni ce, po sle-di ce ta kve fe no me no lo gi je ljud ske ne be zbed no sti sa vi so kom verovatnoćom će se od ra zi ti kroz fe no me no lo gi ju bi lo te ro ri zma pre ma raz vi je ni jim de lo vi ma sve ta (fe no men karakterističan za pe riod po sle 11. sep tem bra 2001), ali i kroz ma sov ne mi gra ci je, narušavanje sta bil no sti dru gih ze ma lja, tr go vi nu lju di ma, pri be ga va-nje tr go vi ni nar ko ti ci ma ra di eko nom skog preživljavanja de lo va stanovništva, ili pak kroz otvo re no etničko ge ril sko ra to va nje sa ele men ti ma terorističke tak ti ke, kao što je već go di na ma slučaj na Bli skom is to ku.

Treća ka rak te ri sti ka je podložnost ra noj pre ven ci ji ra di je ne go re pre siv-nom od go vo ru. Pošto se po la zi od pret po stav ke da su pret nje ljud skoj bez bed-no sti u načelu re zul tat poremećaja u ekološkom, eko nom skom, so ci jal nom ili političkom okruženju, bez ob zi ra na to o ka kvoj se vr sti poremećaja ili lišavanja ra di, logičan je zaključak da će re pre siv ni od go vor, u ve li kom bro ju slučajeva, do dat no pogoršati si stem sku abe ra ci ju iz ko je proističe pret nja ljud skoj bez bed-no sti. Pri me ra ra di, uko li ko ne ka vr sta eko nom ske, političke i so ci jal ne izo la ci je i lišavanja do vo di do političkog na si lja čiji je ak ter ne ka mar gi na li zo va na gru pa (ona može bi ti mar gi na li zo va na unu tar jed nog političkog si ste ma, ili u okvi ru si ste ma međunarodnih od no sa i međunarodnog pra va), re pre siv ni od go vor na ta kvo na si lje će do ve sti do do dat nih so ci jal nih, eko nom skih i političkih lišavanja, čime će se početna struk tu ra uzročne ba ze za političko na si lje ojačati, a ti me će

9 Ibid., p. 22.

Mi na Zirojević14

se ojačati i mo ti va ci ja za no vo političko na si lje. Ka da se izra el ske sna ge bo re pro-tiv pa le stin skog te ro ri zma agre siv nim uništavanjem kuća i na se lja u ko ji ma žive po ro di ce li de ra pa le stin skog pobunjeničkog po kre ta, ti me se so ci jal no do dat no pogoršavaju uslo vi ko je Pa le stin ci već doživljavaju kao struk tur no na si lje van gra-ni ca to le ran ci je, i ko je je u osno vi mo ti va ci o ni okvir za političko na si lje ko me pri-be ga va ju. Sto ga je logična činjenica da bi sa ni ra njem uslo va života najugroženijih pa le stin skih za jed ni ca, kao i izlaženjem u su sret državotvornim aspi ra ci ja ma pa le stin skog na ro da, Iz rael ve ro vat no mno go učinio na sa ni ra nju političkog na si-lja. Isto vre me no, re pre siv nim od go vo rom, bom bar do va nji ma, oklop nim je di ni-ca ma, ubi stvi ma li de ra pobunjeničkog po kre ta, rušenjem na se lja, izra el ska vla da sa mo pojačava mo ti va ci o ni okvir za na si lje i per pe tu i ra bliskoistočnu kri zu.

Slično na ve de nom, bor ba pro tiv uličnog kri mi na la u in du stri ja li zo va nim društvima, u ko ji ma ta vr sta kri mi na la, re ci mo, proističe iz do mi nant no so ci jal-nih uzro ka, po put ma sov ne struk tur ne ne za po sle no sti, re pre siv nim me to da ma, za tva ra njem ve li kog bro ja počinilaca i vi so kim pro fi lom uni for mi sa nog pri su stva po li ci je na uli ca ma, sa mo do vo di do do dat nog osećaja mar gi na li za ci je i struk-tur nog na si lja, i ti me pojačava mo ti va ci o ni okvir za ulični kri mi nal, pa čak i stva ra uslo ve da taj kri mi nal pre ra ste u ne ku vr stu so ci jal nog bun ta praćenog na si ljem. Na sil ni od go vo ri na na sil ne de mon stra ci je po je di nih etničkih za jed-ni ca, po put po zna tih događaja u različitim fa za ma isto ri je SAD ka da su Afro a-me ri kan ci tražili pra va, mo gu da do ve du do pra ve etničke po la ri za ci je i etničkog bun ta. Sva ka re pre si ja pret nji ljud skoj bez bed no sti ko je, iako sa me po se bi mo gu bi ti ne le gi tim ne, ima ju le gi tim ne uzro ke, sadrži vi sok po ten ci jal da pogorša sa mu pret nju bez bed no sti. Shod no to me, pro ak tiv no obraćanje pažnje le gi tim nim uzro-ci ma ne le gi tim nih po kre ta i ini ci ja ti va, po put onih obeleženih političkim na si-ljem, sadrži značajan po ten ci jal da pro blem reši.

Četvrta važna ka rak te ri sti ka ljud ske bez bed no sti je ste da je ta vr sta bez-bed no sti u bli skoj ve zi sa struk tu ra ma moći, pri čemu se pod moći pod ra zu me va spo sob nost da se utiče na okol no sti života po je din ca ili gru pe. Struk tur na mar gi-na li za ci ja, ko ja re dov no pret ho di po je di nim vr sta ma pret nji ljud skoj bez bed no-sti, po put političkog na si lja ili so ci jal ne ne sta bil no sti, pod ra zu me va struk tur nu zaprečenost pri stu pa op ti mal nim me ha ni zmi ma de mo krat ski po sre do va ne moći, ko ji ma se može uti ca ti na uslo ve života ak te ra tih pret nji bez bed no sti. Sa vre-me na so ci jal na te o ri ja bez bed no sti ta kvu vr stu uzročnosti pri pi su je i po je di nim vr sta ma kri mi na la, ne sa mo političkom na si lju, čija je naj ak tu el ni ja for ma da nas te ro ri zam. Pre ma se mi nal nom izveštaju UN, zaprečavanje pri stu pa moći i eko-nom skim pri li ka ma može bi ti mo ti va ci o ni fak tor iz bi ja nja društvenog na si lja. Po zna to je da so ci jal ne i eko nom ske kri ze mo gu bi ti ka ta li za to ri za iz bi ja nje na površinu du blje uko re nje nih ne za do volj sta va i re vol ta u za jed ni ci, ko ji on da mo gu,

Mi na Zirojević 15

po in ten zi te tu svo jih ma ni fe sta ci ja, da le ko prevazići sam predložak za iz bi ja nje ne mi ra, i pre tvo ri ti se u rušilačke po ho de. Ta kvi slučajevi dešavali su se go to vo uvek ka da su iz bi ja le ta ko zva ne „so ci jal no uslo vlje ne društvene re vo lu ci je”, bi lo da su one ima le ograničen, ili širi isto rij ski okvir.

Po seb no je metodološki za ni mlji va so ci jal na stra na pro ak tiv nog pri stu pa ljud skoj bez bed no sti, ko ja bi tre ba lo da struk tur no ot kla nja uzročne okvi re pret-nja ma bez bed no sti. Pri me ra ra di, izveštaj UN na vo di:

Eko nom ska bez bed nost zah te va ga ran to va ni osnov ni pri hod za sve — obično kao re zul tat pro iz vod nog ili uslužnog ra da, ili, u kraj njem slučaju, kao pri hod od so ci jal nog osi gu ra nja ko ji fi nan si ra država. Međutim, sa mo oko jed ne četvrtine lju di u sve tu da nas ima pri stup ta kvoj vr sti bez bed no sti.

Mno gi u današnjim bo ga tim na ci ja ma se osećaju ne be zbed no jer se do za po sle nja do la zi sve teže, i ono se, ka da se jed nom do bi je, sve teže zadržava u dužem pe ri o du. To kom pro te kle dve de ce ni je, broj rad nih me sta u in du stri ja li zo va nim ze mlja ma se povećavao sa mo za po lo vi nu sto pe ra sta ukup nog društvenog pro iz vo da, i ni je održao ri tam sa ra stom rad ne sna ge.10

Ide ja pri sut na u na ve de nom isto rij skom izveštaju UN iz 1994. go di ne, kao osnov ni prin cip eko nom ske bez bed no sti u kon tek stu hu ma ne bez bed no sti, na i me ide ja o pra vu svih građana na op ti ma lan pri hod, uključujući i one za po sle ne, i one ne za po sle ne (po go to vo imajući u vi du ono što sle di ka da se go vo ri o ra stu ne za po sle no sti, a po sto je raz lo zi za ve ro va nje da su ovi tren do vi pogoršani od vre me na ob ja vlji va nja ovog izveštaja), da nas spa da u ra di kal ne ide je socijalistički ori jen ti sa nih političkih teoretičara ko ji o so ci jal noj po li ti ci go vo re ne sa mo kao o jed nom od aspe ka ta, ne go kao o ključnom aspek tu ljud ske bez bed no sti. Ta ko, pri me ra ra di, Bra jan Be ri (Brian Ba rry) piše o po tre bi da se eko nom ska bez bed-nost obez be di ga ran to va nim op ti mal nim pri ho dom ko ji bi se fi nan si rao ra di kal-nim povećanjem po re za za naj bo ga ti je članove društva, po re zom ko ji bi do sti zao i pro ce nat od 80 od sto, ali bi, u slučaju naj bo ga ti jih ko ji raspolažu imo vi nom ko ja ne generiše ak ti van pri hod, po rez na imo vi nu mo gao da le ko da pre va zi la zi uku-pan iz nos pri ho da:

(...) ne ko čije je bo gat stvo go to vo isključivo u imo vi ni ko ja ne generiše pri hod (ona ko ka ko se on kon ven ci o nal no me ri) tre ba lo bi da plaća iz nos po re za na imo vi nu ko ji da le ko pre va zi la zi nje go ve pri ho de. (...) tak sa na imo vi nu (ove vr ste) je ne za o bi la zan deo društvene prav de.11

10 Ibid., p. 25.11 Brian Ba rry, Why So cial Ju sti ce Mat ters, Po lity Press, Cam brid ge, 2005, p. 171.

Mi na Zirojević16

Re di stri bu ci jom društvenog bo gat stva na ra di ka lan način možda bi se po sti gla budžetska mogućnost da se svi ma obez be di op ti ma lan pri hod (bit no je da se go vo ri o op ti mal nom pri ho du, po treb nom za pri sto jan život, a ne o mi ni-mal nom pri ho du, po treb nom za go lo preživljavanje), ali se, na rav no, po sta vlja pi ta nje o to me da li bi se, stva ra njem re vol ta kod naj bo ga ti jih, stvo ri la ne ka dru ga stra na društvene ne sta bil no sti, ko ja bi, opet, ima la za re zul tat ugrožavanje ljud-ske bez bed no sti na ne ki dru gi način. U sva kom slučaju, pre po ru ke u izveštaju UN ko ji uvo di u glo bal nu upo tre bu ter min ljud ska bez bed nost sugerišu ova kvu ra di kal nu per spek ti vu.

Imajući u vi du na ve de ne ka rak te ri sti ke ljud ske bez bed no sti, do bi ja se sli ka o to me ko li ko je širok di ja pa zon nje nih ma ni fe sta ci ja u do me nu uobičajene društvene or ga ni za ci je da nas, a ti me i zbog čega se da nas bez bed no sna per spek-ti va tre ti ra kao in te gral ni deo društvene or ga ni za ci je po du bi ni, ka ko u smi slu bez bed no sti od na si lja, ta ko i u smi slu so ci jal ne po li ti ke ko jom se na sto ji da se pred u pre de osta le for me ljud ske ne be zbed no sti. Sto ga je po jam „ne kon ven ci o-nal ne bez bed no sti”, ko li ko god da je nje go va for mu la ci ja re zul tat po ste pe nog eman ci po va nja poj ma bez bed no sti od voj nog, ratujućeg mo de la zaštite na ci o-nal nih in te re sa, da nas sa stav ni deo ukup ne ana li ze društvenih pro ce sa. U tom smi slu po sta vlja se i pi ta nje ko li ko je pri go vor o „se ku ri ti za ci ji” društvene di sku-si je kroz sa gle da va nje svih pi ta nja kao bez bed no snih da nas osno van; možda je isti na, kao što je Ole Vi ver (Ole We a ver) pi sao, da po sto je aspek ti društvenog života i po li ti ke ko ji ni su nužno po ve za ni sa ne kim kon kret nim pret nja ma bez-bed no sti na ka kve smo na vi kli da mi sli mo ka da go vo ri mo o bez bed no sti uopšte, po put, re ci mo, na ci o nal ne bez bed no sti ili te ro ri zma (te vr ste bez bed no sti teško da ima ju di rekt ne ve ze, re ci mo, sa re gi o nal nom sa rad njom u po ljo pri vre di ili kul-tu ri), ali u međuvremenu je po jam ljud ske bez bed no sti u jav noj sve sti to li ko na ra-stao u vo lu me nu, da se u većini aspe ka ta društvenog života na la zi sadržan ne ki dru gi seg ment ljud ske bez bed no sti (eko nom ska bez bed nost je sva ka ko je dan od najraširenijih ta kvih seg me na ta).12

Re zi me

U tek stu se ukrat ko pred sta vlja evo lu ci ja poj ma ne kon ven ci o nal ne bez bed-no sti od nje go vog ini ci jal nog odva ja nja od tra di ci o nal ne voj ne kon cep ci je bez-bed no sti, usko po ve za ne sa poj mom na ci o nal ne bez bed no sti, pre ko di stink ci je između tvr de i me ke bez bed no sti, do kon cep ta hu ma ne bez bed no sti, ko ji je u

12 Vi de ti na pri mer u: Ba rry Bu zan, Ole We a ver and Ja ap de Wil de, Se cu rity: A New Fra me-work for Analysis, Lynne Ri en ner Pu blis hers, Bo ul der, 1998.

Mi na Zirojević 17

upo tre bu uve den se mi nal nim izveštajem Pro gra ma za raz voj Uje di nje nih na ci ja 1994. go di ne. Autor ka argumentiše da je širenje do me na hu ma ne bez bed no-sti do ve lo do to ga da ova vr sta bez bed no sti ap sor bu je go to vo ce lo ku pan obim ra ni je ak tu el nog poj ma ne kon ven ci o nal ne bez bed no sti, ta ko da je da nas, u prak si, prilično uobičajeno go vo ri ti o hu ma noj bez bed no sti kao gru bom si no ni mu za po jam ne kon ven ci o nal ne bez bed no sti. To ra di kal no širenje poj ma hu ma ne bez-bed no sti, isto vre me no, do ve lo je i do le gi tim nog sa gle da va nja bez bed no sti kao sa stav nog ele men ta ukup ne društvene or ga ni za ci je, čak i u onim nje nim seg men-ti ma u za ko je se ra ni je sa raz lo gom mo glo sma tra ti da ni su po ve za ni sa bez bed-no snom te ma ti kom. Sto ga je evo lu ci jom ide je o ne kon ven ci o nal noj bez bed no sti struk tur no iz me nje na ce lo kup na poj mov na ma pa jav ne po li ti ke u sa vre me nim de mo krat skim društvima.

UDK:341.24:336.76Go di na III, broj 5, maj 2009, str. 18–25


MEĐUNARODNI ME HA NI ZMI U BOR BI PRO TIV VISOKOTEHNOLOŠKOG KRI MI NA LA

I DOMAĆE PRA VO

Saša Radulović ∗

AB STRACTTh e paper analyses to what extent the Serbian Criminal Procedure Code is in compliance with the standards contained in the Council of Europe Convention on Cybercrime. Th e author argues that the lack of some provisions in the domestic legislation aff ects the respective criminal cases, and recommends which steps should be taken to ensure the implementation of the appropriate powers under the domestic law. Th e author stresses that the harmonisation of the Serbian criminal procedural legislation with the Convention on Cybercrime is a necessary precondition for the improvement of actual powers of the police, the judiciary and the criminal procedure in Serbia, if the eff ective criminal investigations of cybercrime cases is to be ensured.

Ključne reči: visokotehnološki kri mi nal, Kon ven ci ja o saj ber kri mi na lu, me ha ni zmi, me re, krivično-pro ce sne od red be, ne do sta ci.

Specifične od li ke elek tron skih do ka za o izvršenju krivičnih de la visokotehnološkog kri mi na la na met nu le su po tre bu usta no vlja va nja po seb nih pro ce snih me ha ni za ma u međunarodnom pra vu ko ji se pri me nju ju u nji ho-vom pri ku plja nju.1 Zbog to ga Kon ven ci ja Sa ve ta Evro pe o visokotehnološkom

1 Specifi čnosti elek tron skih do ka za ogle da ju se u to me što oni mo gu bi ti smešteni na pojedinačnom računaru, uda lje nom ser ve ru ili mreži van te ri to ri jal ne nadležnosti državnih or ga na ko ji po stu pa ju u kon kret nom krivičnom slučaju. Takođe, ova vr sta do ka za može vr lo la ko bi ti sklo nje na, iz me nje na ili uništena.

∗ Autor je za me nik Po seb nog tužioca za visokotehnološki kri mi nal.

19Saša Radulović

kri mi na lu (u da ljem tek stu: Kon ven ci ja) pro pi su je me ha ni zme za sprečavanje de la usme re nih pro tiv po ver lji vo sti, in te gri te ta i do stup no sti kom pju ter skih si ste ma, mreža i kom pju ter skih po da ta ka, kao i za sprečavanje nji ho ve zlo u po tre be, ta ko što predviđa ka zne ne i pre ven tiv ne me re.2 Osnov na svr ha me ra predviđenih Kon-ven ci jom je ste da se na unutrašnjem i međunarodnom ni vou olakša ot kri va nje, is tra ga i go nje nje krivičnih de la visokotehnološkog kri mi na la i da se obez be de uslo vi za br zu i po u zda nu međunarodnu sa rad nju. Kon ven ci ja po sta vlja osnov za unapređenje i har mo ni za ci ju na ci o nal nih za ko no dav sta va kroz im ple men ta-ci ju ka zne nih i pre ven tiv nih me ra i defi niše de vet krivičnih de la svr sta nih u četiri odelj ka: krivična de la pro tiv po ver lji vo sti, in te gri te ta i do stup no sti kom pju ter-skih po da ta ka, krivična de la u ve zi sa kom pju te ri ma, krivična de la u od no su na sadržaj i krivična de la ko ja se od no se na kršenje autor skih i nji ma sličnih pra va, kao i pro ce sno prav ne me re neo p hod ne za sprovođenje krivičnih is tra ga i po stu-pa ka u ovoj obla sti kri mi na la.

Me re predviđene Kon ven ci jom od no se se na hit nu zaštitu sačuvanih računarskih po da ta ka, hit nu zaštitu i delimično ot kri va nje po da ta ka o saobraćaju, iz da va nje na red be, pretraživanje i za ple nu sačuvanih računarskih po da ta ka, pri-ku plja nje po da ta ka o saobraćaju u re al nom vre me nu i pre sre ta nje po da ta ka iz sadržaja.

Hit na zaštita sačuvanih računarskih po da ta ka predviđa mogućnost nadležnih državnih or ga na da na re de ili na dru gi sličan način po stig nu zaštitu određenih računarskih po da ta ka uključujući tu po dat ke o saobraćaju sačuvane pre ko računarskog si ste ma, po seb no u slučajevima ka da se ve ru je da su ta kvi po da ci podložni gu bit ku ili iz me ni, kao i da se li ce ili usta no va na ko je se ta kva na red ba od no si obaveže da štiti i sačuva ce lo vi tost tih računarskih po da ta ka za neo p ho dan vre men ski pe riod najviše do 90 da na te da se obaveže da štiti taj nost ta kvih po stu pa ka (član 16 Kon ven ci je). Hit na zaštita i delimično ot kri va nje po da-ta ka o saobraćaju u re al nom vre me nu predviđa mogućnost hit ne zaštite po da ta ka o saobraćaju u od no su na po dat ke iz pret hod ne me re bez ob zi ra da li je u pre-no su po ru ke učestvovao je dan ili više da va la ca uslu ga kao i mogućnost ot kri va nja količine po da ta ka o saobraćaju do volj ne za iden ti fi ka ci ju da va la ca uslu ga i pu ta-nje ko jom je saobraćaj izvršen (član 17). Iz da va nje na red be predviđa mogućnost nadležnih državnih or ga na da na re de li cu na svo joj te ri to ri ji da pre da određene računarske po dat ke ko je po se du je ili kontroliše, a sačuvani su u računarskom

2 “Con ven tion on Cyber cri me”, ETS No. 185, Th e Co un cil of Euro pe, 23 No vem ber 2001, In ter net, http://con ven ti ons.coe.int/Tre aty/EN/Tre a ti es/Html/185.htm. Sr bi ja je ra ti fi ko va la ovaj do ku ment Za ko nom o potvrđivanju Kon ven ci je o visokotehnološkom kri mi na lu i Za ko nom o potvrđivanju do dat nog pro to ko la uz Kon ven ci ju o visokotehnološkom kri mi na lu ko ji se od no si na in kri mi na ci ju de la rasističke i ksenofobične pri ro de izvršenih pre ko računarskih si ste ma od 18. mar ta 2009. go di ne.

20 Saša Radulović

si ste mu ili na me di ju mu za čuvanje računarskih po da ta ka, kao i da va o cu uslu ga ko ji pruža uslu ge na te ri to ri ji stra ne ugo vor ni ce da pre da po dat ke o pret plat ni ku ko ji se od no se na uslu ge ko je taj da va lac uslu ga po se du je ili kontroliše (član 18).

Pretraživanje i za ple na sačuvanih računarskih po da ta ka predviđa mogućnost nadležnih or ga na da na svo joj te ri to ri ji pretraže računarski si stem ili nje gov deo i u nje mu sačuvane računarske po dat ke, me di je za čuvanje računarskih po da-ta ka ili da, uko li ko su traženi po da ci sačuvani na ne kom dru gom računarskom si ste mu, pri čemu tim po da ci ma može da se pri stu pi sa početnog računarskog si ste ma, prošire pre tra gu ili na dru gi sličan način pri stu pe tom računarskom si ste mu (član 19). Predviđena je mogućnost da nadležni or ga ni za ple ne ili na sličan način obez be de računarski si stem ili nje gov deo kao i me di je za čuvanje po da ta ka, na pra ve i zadrže ko pi je tih računarskih po da ta ka, održe ce lo vi tost bit-nih računarskih po da ta ka i učine računarske po dat ke ne do stup nim ili ih uklo ne iz računarskog si ste ma ko me je pri stu plje no. Po sto ji mogućnost da se sva kom li cu ko je po zna je način ra da računarskog si ste ma ili me re pri me nje ne za zaštitu po da-ta ka na tom si ste mu na re di da u ra zum noj me ri pruži neo p hod ne po dat ke ka ko bi se omogućilo pred u zi ma nje opi sa nih me ra.

Pri ku plja nje po da ta ka o saobraćaju u re al nom vre me nu predviđa ovlašćenja nadležnih or ga na da pri ku plja ju ili sni ma ju u re al nom vre me nu po dat ke o saobraćaju određenih ko mu ni ka ci ja pre ne tih pre ko računarskog si ste ma ili da pri ku plja ju ili sni ma ju po dat ke o saobraćaju po ve za ne sa određenim ko mu ni-ka ci ja ma ko je se pre no se na te ri to ri ji države pri me nom tehničkih sred sta va ko ja se na la ze na toj te ri to ri ji (član 20 Kon ven ci je). Pre sre ta nje po da ta ka iz sadržaja predviđa ovlašćenja nadležnih or ga na da pri ku plja ju ili sni ma ju u re al nom vre-me nu po dat ke iz sadržaja određenih ko mu ni ka ci ja pre ne tih pre ko računarskog si ste ma ili da pri ku plja ju ili sni ma ju po dat ke iz sadržaja o određenim ko mu ni-ka ci ja ma ko je se pre no se na te ri to ri ji države pri me nom tehničkih sred sta va ko ja se na la ze na toj te ri to ri ji (član 21).

Me re sadržane u Kon ven ci ji, po mišljenju međunarodne za jed ni ce, pred-sta vlja ju neo p ho dan mi ni mum stan dar da za obezbeđenje pred u slo va za uspešno su zbi ja nje visokotehnološkog kri mi na la ko je bi tre ba lo ugra di ti u na ci o nal na za ko no dav na rešenja. Ipak, državama ko je su pot pi sa le i ra ti fi ko va le Kon ven ci ju osta vlje na je mogućnost sta vlja nja re zer ve na pri me nu me ra ko je se od no se na pri ku plja nje po da ta ka o saobraćaju u re al nom vre me nu i pre sre ta nje po da ta ka iz sadržaja. Svr ha sta vlja nja re zer ve je ste da se stra na ma ugo vor ni ca ma omogući da us po sta vlja nje, sprovođenje i pri me nu ovlašćenja iz Kon ven ci je usa gla se sa uslo vi ma i ograničenjima predviđenim domaćim za ko no dav stvom, ko je tre ba da omogući odgovarajuću zaštitu ljud skih pra va i slo bo da u skla du sa pre u ze tim međunarodnim oba ve za ma.

21Saša Radulović

Domaći pro ce sno prav ni okvir sa me ha ni zmi ma za ot kri va nje učinilaca i sprovođenja is tra ga krivičnih de la visokotehnološkog kri mi na la sadržan je u Za ko ni ku o krivičnom po stup ku.3 U po gle du usklađenosti domaćeg krivičnog za ko no dav stva — ma te ri jal nog i pro ce snog — oce na je da ne ke od od red bi našeg pra va is pu nja va ju od red be Kon ven ci je, dok je ne ke po treb no raz mo tri ti i iz me ni ti, a ne ke u pot pu no sti ne do sta ju. Si tu a ci ja je lošija u po gle du pro ce sno prav nih od re-da ba imajući u vi du da je ak tu el ni Za ko nik o krivičnom po stup ku za sta reo, da je tre ba lo da bu de za me njen no vim čija je pri me na već dva pu ta od la ga na i za sa da je pot pu no ne iz ve sna. U prak si to znači da je za efi ka sno obezbeđenje i pri ku-plja nje do ka za u ve zi sa krivičnim de li ma visokotehnološkog kri mi na la po treb no tumačenje i upo do blja va nje pro ce snih me ha ni za ma i rad nji ko je, ni ti po in ten ci ji za ko no dav ca ko ji ih je pro pi sao, ni ti po svo joj pri ro di i na me ni, od go va ra ju kon-kret noj pro ce snoj si tu a ci ji u ko joj se pri me nju ju.

Me ha ni zam hit ne zaštite sačuvanih računarskih po da ta ka predviđen Kon ven ci jom je ste in stru ment ko ji omogućava nadležnim or ga ni ma zaštitu računarskih po da ta ka ka ko bi se obez be di lo da ne bu du iz bri sa ni ili na dru gi način kom pro mi to va ni pre ne go što se ukaže pri li ka da bu du obezbeđeni za po tre be krivičnog po stup ka, po seb no u po gle du po da ta ka o saobraćaju ko ji se često auto mat ski obrišu u krat kom vre men skom pe ri o du. U domaćim prav nim okvi ri ma o pri me ni ovog me ha ni zma mo glo bi se go vo ri ti kroz pri me nu od re da ba iz članova 85, 225 i 232 Za ko ni ka o krivičnom po stup ku.4 Međutim, po bro ja ne od red be pružaju mogućnost sa mo delimičnog is pu nje nja zah te va Kon ven ci je, ali ni ka ko ne pred sta vlja ju pot pun osnov za hit nu zaštitu sačuvanih računarskih po da ta ka. Od red ba člana 85 od no si se na pi sma, pošiljke i te le gra me, ko ji su ma te ri jal ni pred me ti, dok bi se računarski po da ci čija je zaštita hit no po treb na mo gli po sma tra ti sa mo kroz „dru ge pošiljke”, što je u prak si nemoguće. Takođe, od red ba člana 225 sadrži spi sak rad nji ko je u pretkrivičnom po stup ku mo gu pred u ze ti or ga ni MUP-a u ko me se ne na vo de eks pli cit no računarski po da ci, pri čemu ove rad nje pred u zi ma ju sa mi or ga ni, a in ten ci ja ove me re Kon ven ci je je ste da se obavežu da va o ci uslu ga ili li ca ko ja po se du ju ta kve računarske po dat ke da

3 „Za ko nik o krivičnom po stup ku”, Službeni gla snik RS, br. 70/2001, 49/2007.4 Član 85 reguliše iz da va nje na red be istražnog su di je ko jom se poštanska, te le graf ska i dru ga preduzeća, društva i li ca re gi stro va na za pre nos in for ma ci ja oba ve zu ju da zadrže i nje mu pre-da ju pi sma, te le gra me i dr. pošiljke ko je su upućene okri vlje nom ili ko je on odašilje, ako po sto je okol no sti ko je uka zu ju da ove pošiljke mo gu poslužiti kao do kaz u po stup ku. Član 225 pro pi-su je opšta ovlašćenja MUP-a za pred u zi ma nje rad nji na ot kri va nju učinilaca krivičnih de la i obezbeđenje tra go va i do ka za kroz uzi ma nje obaveštenja od građana, pre gled pre vo znih sred-sta va, pro sto ri ja građana i preduzeća, ostva ri va nje uvi da u do ku men ta ci ju i po po tre bi nje no od u zi ma nje i slično. Član 232 reguliše na red bu istražnog su di je za nad zor i sni ma nje te le fon-skih i dru gih raz go vo ra ili ko mu ni ka ci ja dru gim tehničkim sred stvi ma i optička sni ma nja li ca u ve zi krivičnih de la pro tiv ustav nog uređenja i bez bed no sti, čovečnosti i međunarodnog pra va i sa ele men ti ma or ga ni zo va nog kri mi na la.

22 Saša Radulović

ih sačuvaju. Mogućnost nad zo ra i sni ma nja te le fon skih i dru gih ko mu ni ka ci ja pro pi sa na članom 232 od no si se na ko mu ni ka ci je ko je se tre nut no od vi ja ju, ali ne pruža mogućnost zaštite određenih u prošlosti stvo re nih po da ta ka, pri čemu se čak i ne može pri me nji va ti na krivična de la visokotehnološkog kri mi na la jer je po lje pri me ne ograničeno sa mo na krivična de la sa ele men ti ma or ga ni zo va nog kri mi na la, pro tiv ustav nog uređenja, čovečnosti i međunarodnog pra va. Zah tev Kon ven ci je Sa ve ta Evro pe u okvi ru ove me re ko ji se od no si na oba ve zu zaštite ce lo vi to sti računarskih po da ta ka u ro ku ne dužem od 90 da na i oba ve za čuvanja taj no sti ova kvog po stup ka uopšte ni je pro pi san u našem pro ce snom za ko no dav-stvu.

In ten ci ja Kon ven ci je u po gle du me re hit ne zaštite i delimičnog ot kri va-nja po da ta ka o saobraćaju je ste da pre mo sti raz dvo je nost na red be za hit nu zaštitu po da ta ka i oba ve zu pre da je ta kvih po da ta ka. U domaćem za ko no dav stvu od red be već po me nu tog člana 85, kao i članova 84 i 233 Za ko ni ka o krivičnom po stup ku mo gle bi se iden ti fi ko va ti kao od red be ko je od go va ra ju ovoj me ri Kon-ven ci je.5 Međutim, po me nu te od red be ne is pu nja va ju zah te ve Kon ven ci je budući da se član 85 ne od no si na računarske po dat ke, dok članovi 84 i 233 regulišu for-mal ne aspek te za ple ne spi sa od no sno do sta vlja nje pri ku plje nih ma te ri ja la, ali ne mo gu sa mi po se bi pred sta vlja ti in di vi du al ni istražni me ha ni zam od no sno način obezbeđenja do ka za u krivičnom po stup ku.

Svr ha me re iz da va nja na red be je ste da se nadležni or ga ni jed ne države ovla-ste da li ci ma na svo joj te ri to ri ji ili da va o ci ma uslu ga na re de da pre da ju određene po dat ke ko je po se du ju ili kontrolišu od no sno da pre da ju po dat ke o pret plat ni ku u ve zi sa uslu ga ma ko je taj da va lac uslu ga po se du je ili kontroliše. Ne spor na je činjenica da sva na ci o nal na za ko no dav stva po zna ju me re pre tre sa i za ple ne u po stup ku obezbeđivanja do ka za, ali kod računarskih po da ta ka tra di ci o nal ne me re mo gu stvo ri ti niz kom pli ka ci ja. Sa svim je iz ve sna si tu a ci ja da se računarski po da ci ko ji mo gu bi ti do kaz u krivičnom po stup ku na la ze na ser ve ru, što bi značilo da je pri me nom tra di ci o nal ne me to de za ple ne po treb no za ple ni ti ceo ser ver. Upra vo zbog to ga ova me ra pred sta vlja značajan in stru ment usme ren ka tačno određenim računarskim po da ci ma i li ci ma ko ja ih po se du ju ili kontrolišu. Domaće pro ce-sno pra vo po zna je sa mo već po me nu ti član 85 Za ko ni ka o krivičnom po stup ku ko ji ne od go va ra opi sa noj svr si ove me re, jer je nje go va pri me na ograničena sa mo na fi zičku ko mu ni ka ci ju i ne po kri va raz me nu po da ta ka i od no si se sa mo na preduzeća i li ca re gi stro va na za pre nos in for ma ci ja — ne i na sva ko li ce ko je po se du je određene po dat ke. Od red ba našeg za ko no dav stva ko jom je re gu li sa no

5 Član 84 pro pi su je da će se pri vre me no od u ze ti spi si ko ji mo gu poslužiti kao do kaz, po pi sa ti i zapečatiti i da nji hov sadržaj ne sa zna ju neovlašćena li ca. Član 233 pro pi su je oba ve zu do sta vlja-nja ma te ri ja la pri ku plje nih pri me nom od red be o taj nom nad zo ru istražnom su di ji i po stu pak u ve zi istih uko li ko se pri me nju ju od no sno ne pri me nju ju kao do kaz u krivičnom po stup ku.

23Saša Radulović

pri vre me no od u zi ma nje pred me ta takođe ne od go va ra zah te vi ma Kon ven ci je s ob zi rom da je ograničena sa mo na od u zi ma nje sa mih pred me ta.6

Me ra pretraživanja i za ple ne sačuvanih računarskih po da ta ka na do ve-zu je se na pret hod nu me ru i raz log po sto ja nja u od red ba ma Kon ven ci je na la zi u činjenici da na ci o nal na za ko no dav stva često ne po kri va ju pro ce du re pre tre sa i za ple ne u po gle du po da ta ka već sa mo, kao što je rečeno, u po gle du pred me ta. U našem krivično-pro ce snom za ko ni ku, pri me nom već po me nu tih od re da ba, ni je spor na mogućnost pre tre sa i pri vre me nog od u zi ma nja pred me ta u nji ho vom fi zičkom ob li ku, da kle računara ili ser ve ra na ko me se na la ze po treb ni po da ci ko ji mo gu poslužiti kao do kaz, ali ne po sto ji mogućnost pre tre sa i od u zi ma nja u po gle du sa mih po da ta ka. Ovo može pro u zro ko va ti teškoće u slučajevima ka da su određeni po da ci zapamćeni na računaru ili ser ve ru za jed no sa mi li o ni ma dru gih po da ta ka iste vr ste, ko ji ni su bit ni za po stu pak i neće poslužiti kao do kaz, ali čiji je pre gled i ana li zu ipak po treb no izvršiti s ob zi rom da se na la ze na ser ve ru ili računaru ko ji je od u zet i iz istog raz lo ga više neće bi ti do stup ni ima o cu ser ve ra ili ko ri sni ci ma dok se po stu pak ne završi, ili u si tu a ci ji ka da državnim or ga ni ma ni je po zna ta lo ka ci ja računara ili ser ve ra da bi mo gli bi ti fi zički od u ze ti ali mu se može pri stu pi ti pre ko In ter ne ta i na taj način pri ba vi ti po treb ni do ka zi.

Me ra predviđena Kon ven ci jom ko ja se od no si na pri ku plja nje po da ta ka o saobraćaju u re al nom vre me nu ni je re gu li sa na u našem Za ko ni ku o krivičnom po stup ku. Ova me ra omogućava nadležnim or ga ni ma da u re al nom vre me nu pri-ku plja ju i sni ma ju po dat ke o saobraćaju određenih ko mu ni ka ci ja pre ne tih pre ko računarskog si ste ma. Korišćenjem In ter ne ta osta ju broj ni tra go vi kao što je IP adre sa čijim se ot kri va njem i praćenjem može ući u trag učiniocu krivičnog de la. IP adre sa je klasična in for ma ci ja o saobraćaju ko ja na sta je pri li kom korišćenja In ter ne ta i bez čijeg pret hod nog ot kri va nja nemoguće je ot kri ti iden ti tet učinioca i lo ka ci ju korišćenja In ter net uslu ga. Sva ka ko da i u našim uslo vi ma po sto ji mogućnost ot kri va nja IP adre se, ali sa mo kod već ostva re nih In ter net ko mu ni-ka ci ja u čemu po red državnih or ga na najvažniju ulo gu igra ju In ter net ser vis pro-vaj de ri pre ko ko jih se ostva ru je ko nek ci ja na In ter net i ko mu ni ka ci ja i ko ji beleže sve po dat ke o ostva re nom saobraćaju. Međutim, ova mogućnost po ne kad ni je do volj na po go to vo ako je po treb no ot kri ti ko mu ni ka ci ju gde po sto ji značajan pro-tok vre me na i gde In ter net ser vis pro vaj der više ne po se du je po dat ke. Zbog to ga je oce nje no da je po treb na upra vo ova kva me ra Kon ven ci je jer pruža mogućnost nadležnim or ga ni ma da nalože pri ku plja nje po da ta ka o In ter net saobraćaju u re al nom vre me nu.

Me ra pre sre ta nja po da ta ka iz sadržaja na do ve zu je se na pret hod nu me ru i takođe da je mogućnost nadležnim or ga ni ma za po stu pa nje u re al nom vre me nu

6 Reč je o članu 82 Za ko ni ka o krivičnom po stup ku.

24 Saša Radulović

ka da se za tim ukaže po tre ba. Ova mogućnost može bi ti ja ko važna ka da su nadležnim or ga ni ma po zna ti part ne ri u ko mu ni ka ci ji, ali ne ma ju po dat ke o vr sti raz me nje nih in for ma ci ja čime im se da je mogućnost da sni me po dat ke iz ko mu ni ka ci je što može uključivati do ku men te ili in for ma ci je pre u ze te sa In ter-net stra ni ca, po sla tu ili pri mlje nu elek tron sku poštu i slično. U našim uslo vi ma po me nu ti član 85 Za ko ni ka o krivičnom po stup ku pruža mogućnost pri ba-vlja nja po da ta ka o elek tron skoj pošti, ali sa mo u ve zi sa po da ci ma iz prošlosti. Član 232 istog za ko na, ko ji je ostao van domašaja pri me ne za krivična de la visokotehnološkog kri mi na la, pruža mogućnost nad zo ra nad ko mu ni ka ci ja ma pri čemu ni je ja sno da li iz raz „ko mu ni ka ci ja” po kri va sa mo go vor nu ko mu ni-ka ci ju ili i ko mu ni ka ci ju po da ta ka i ne predviđa eks pli cit no mogućnost pre sre-ta nja u re al nom vre me nu.

Iz ne ti ar gu men ti na vo de na zaključak da je re vi zi ja našeg pro ce snog za ko no dav stva neo p hod na. Ak tu el ni Za ko nik o krivičnom po stup ku de fi ni-tiv no je za sta reo i prevaziđen u mogućnostima ko je pruža kao okvir ko jim su pro pi sa na ovlašćenja (a sa mim tim i ograničenja) nadležnim državnim or ga-ni ma u po stup ku ot kri va nja učinilaca krivičnih de la i pri ku plja nju do ka za. Sva ka ko da je Za ko nik u po gle du me ha ni za ma ko je predviđa od go va rao du hu vre me na ka da je načinjen, međutim no vi po jav ni ob li ci kri mi na la kao što su or ga ni zo va ni ili visokotehnološki kri mi nal zah te va ju i no ve me ha ni zme uko-li ko želimo da se uspešno bo ri mo pro tiv ovih fe no me na. Međunarodni prav ni in stru men ti, po put Kon ven ci je Sa ve ta Evro pe o visokotehnološkom kri mi na lu, pred sta vlja ju iz raz raz u me va nja opa sno sti ko je do no se no vi ob li ci kri mi na la i shva ta nja po tre be usta no vlja va nja no vih me ha ni za ma ko ji će bi ti sta vlje ni na ras po la ga nje državnim or ga ni ma. U našim uslo vi ma, po red ne a de kvat ne za ko no dav ne re gu la ti ve pro blem je upra vo ne ra zu me va nje opa sno sti i po sle-di ca na sta lih izvršenjem krivičnih de la visokotehnološkog kri mi na la, što je u di rekt noj uzročno-posledičnoj ve zi sa tromošću države u pred u zi ma nju re for me re gu la ti ve u ovoj obla sti.7 Upra vo na ve de ni ne do sta ci do vo de do ra zno vr snih tumačenja ne na men skih za kon skih od red bi i do pre ba ci va nja od go vor no sti na kon kret ne državne or ga ne ili su do ve i po je din ce ko ji ra de u okvi ru njih. Takođe, po sto ji re al na opa snost da sud u svo joj pre su di, ili viši sud postupajući po žalbi na ta kvu pre su du, ne de le mišljenje o pre zen to va nom tumačenju, što pred sta vlja pro ble me ko ji su pri sut ni u svim obla sti ma pra va, pa i bor bi pro tiv visokotehnološkog kri mi na la, a ko ji ni ka ko ne do pri no se stva ra nju pred u slo va za efi ka sno sprovođenje za ko na i ostva ri va nje svr he pra va i nje go ve zaštitne funk ci je.

7 Li di ja Ko mlen-Nikolić, „Pro ble mi domaćeg pravosuđa u bor bi pro tiv visokotehnološkog kri-mi na la”, Re vi ja za bez bed nost, Go di na II, br. 9, sep tem bar 2008, str. 20–5.

25Saša Radulović

Re zi me

U ovom članku autor uka zu je na pro ble me sa ko ji ma se susreću nadležni or ga ni Re pu bli ke Sr bi je u bor bi pro tiv visokotehnološkog kri mi na la usled ne a de-kvat ne i za sta re le za kon ske re gu la ti ve u pro ce snom smi slu, što pro iz vo di ve li ki ne do sta tak u po gle du ovlašćenja ko ja su se po ka za la kao neo p hod na u pro ce su su zbi ja nja ove vr ste kri mi na la. Po red ovo ga ana li zi ra ju se mogućnosti pri me ne domaćih od re da ba na kon kret ne pro ce sno prav ne si tu a ci je i uka zu je na pro pu ste do ko jih može doći u pro ce su pri ku plja nja do ka za usled činjenice što me ha ni zmi ko ji su na ras po la ga nju nadležnim or ga ni ma ne is pu nja va ju zah te ve Kon ven ci je o saj ber kri mi na lu.

UDK:336.76Go di na III, broj 5, maj 2009, str. 26–32


IN VE STI RA NJE NA TRŽIŠTU KA PI TA LA KAO ME TO DA PRA NJA NOV CA

Bo ja na Vukolić ∗

AB STRACTTh e article discusses the possibilities for money laundering in the Serbian capital market and analyses the most eff ective preventative measures applied in the western countries. Although trade in securities is still developing in Serbia, brokerage fi rms can be used for laundering the proceeds of crime. A criminal customer may deposit monies from illegal activities into own’s securities account, buy or sell securities, and then withdraw the sales proceeds, without any regulatory interference. Criminals may also use securities fi rms to facilitate insider trading, securities fraud, and various types of market manipulations. Th e conclusion is that the anti-money laundering measures should strict ensure the compliance of brokerage fi rms operations with the regulatory requirements, while maintaining a vibrant capital market environment for local and foreign investors.

Ključne reči: pra nje nov ca, tržište ka pi ta la, har ti je od vred no sti, bro ker sko-di ler sko društvo, in ve sti ci o ni fon do vi, ber za.

Raz voj no vih i usavršavanje postojećih ob li ka kri mi nal nih ak tiv no sti, praćeni ge ne ri sa njem sve većeg pro fi ta, nameću po tre bu kre i ra nja no vih načina za uvođenje „pr lja vog” nov ca u le gal ne fi nan sij ske to ko ve. San sva kog kri mi nal ca je da pla ti po rez na ne za ko ni to stečenu imo vi nu. U tu svr hu, po red razrađenih me ha ni za ma in ve sti ra nja u preduzeća sa ozbilj nim fi nan sij skim teškoćama, ne kret ni ne, korišćenja off -sho re i školjka-kom pa ni ja, da nas se no vac sve više pe re ku po vi nom po li sa životnog osi gu ra nja, is pla tom osiguravajućih pre mi ja i lažnim ∗ Autor ka je sa rad ni ca Cen tra za bez bed no sne stu di je i stu dent ki nja po sle di plom skih stu di ja na Fa kul te tu političkih na u ka Uni ver zi te ta u Be o gra du.

27Bo ja na Vukolić

po zaj mi ca ma. Pred met ana li ze ovo ga ra da biće me to de i me ha ni zmi ko ji ma se kri mi nal ni pro fi t in ve sti ra na tržištu har ti ja od vred no sti (u da ljem tek stu: HoV) kao i od go vor vla sti ko jim se kroz pre ven ci ju i kažnjavanje na sto ji ne u tra li sa ti ili sma nji ti ova kva ak tiv nost. Po red to ga, analiziraće se tre nut ni iza zo vi i od go vo ri na pro blem pra nja nov ca iz ugla učesnika na tržištu ka pi ta la.

Tržište ka pi ta la, po red tržišta nov ca, sa stav ni je deo fi nan sij skog tržišta sva ke ze mlje. Kao što su ban ke osnov ni su bjek ti tržišta nov ca, ta ko su glav ni ak te ri tr go vi ne HoV bro ker sko-di ler ska društva, a u po sled nje tri go di ne i društva za upra vlja nje in ve sti ci o nim fon do vi ma. Za kon o sprečavanju pra nja nov ca i fi nan-si ra nja te ro ri zma (u da ljem tek stu: Za kon), pre po zna je ove ak te re kao ob ve zni ke ko ji su dužni da po stu pa ju u skla du sa nje go vim od red ba ma.1 Iako u ma njoj me ri od ban kar skog si ste ma, si stem tr go va nja HoV takođe se ko ri sti kao ka nal in te gra-ci je ne le gal no stečenih pri ho da u le gal ne struk tu re. Po sto ji ne ko li ko načina da se pro met ak ci ja ma ili ob ve zni ca ma is ko ri sti ra di pra nja nov ca:

ku po vi na HoV na ber zi ne le gal no stečenim nov cem;a) po nu da za pre u zi ma nje ak ci ja ne le gal no stečenim nov cem;b) po klon ili osta vlja nje u na sled stvo HoV stečenih „pr lja vim” nov cem;c) osni va nje ak ci o nar skog ili društva sa ograničenom odgovornošću uz d) osnivački ulog HoV stečenih „pr lja vim” nov cem;plaćanje po li sa osi gu ra nja ob ve zni ca ma sta re de vi zne štednje stečenih e) „pr lja vim” nov cem.

Ako pokušamo da na ve de ne ak tiv no sti sme sti mo u ne ku od tri fa ze pra-nja nov ca, videćemo da se one jed na ko mo gu ja vi ti u fa zi ula ga nja i u fa zi ra slo-ja va nja ili in te gra ci je.2 Moguće je da je dan deo ne le gal no stečenog nov ca bu de in ve sti ran u ak ci je ne ke kom pa ni je, a da se da lje u po stup ku pri kri va nja one preknjiže po osno vu ugo vo ra o po klo nu. U po stup ku in te gra ci je, har ti je od vred-no sti mo gu, kao osnivački ka pi tal, bi ti une te u no vo o sno va no ak ci o nar sko ili društvo sa ograničenom odgovornošću, na kon čega se pred sta vlja ju kao imo vi na ko ja potiče od za ko nom do zvo lje ne de lat no sti. Ne tre ba za bo ra vi ti da vlasništvo nad ak ci ja ma to kom čitavog po stup ka do no si pra vo na di vi den du ko ja ima ob lik za ko ni tog pri ho da.

Izuzimajući tr go vi nu na ber zi i po nu du za pre u zi ma nje, po stup ci na ve de ni pod c), d) i e) spa da ju u tzv. free of payment tran sak ci je u ko ji ma do la zi do pro-me ne vlasništva HoV bez re al nog pro to ka nov ca. Upra vo su na ve de ne tran sak ci je pred met po seb ne pažnje bro ker skih kuća, čija se oba ve za praćenja i izveštavanja

1 „Za kon o sprečavanju pra nja nov ca i fi nan si ra nja te ro ri zma”, član 4, Službeni gla snik RS, br. 20/2009.2 Pre drag B. Marković, „Pra nje nov ca”, In ter net, http://www.in for ma tor.co.yu/tek sto vi/pra nje_407.htm

28 Bo ja na Vukolić

u najvećoj me ri od no si na po sled nje tri ka te go ri je. Raz log veće od go vor no sti bro-ker skih kuća za free of payment tran sak ci je leži u činjenici da njih ne kontrolišu ban ke jer do pro me ne vla sni ka do la zi bez novčanog to ka — preknjižavanjem.

Pri li kom ku po vi ne ili pro da je HoV na ber zi, u čitav po stu pak su od početka uključene i ban ke, pa je od go vor nost bro ker sko-di ler skog društva ma nja jer ono sa mo iden ti fi ku je kli jen ta, čuva nje go ve po dat ke i po seb no evi den ti ra na lo ge za ku po vi nu veće od 15 000 evra, ali ne is pi tu je po re klo nov ca. No vac za ku po vi nu ak ci ja na la zi se na po seb nom, na men skom računu po slov ne ban ke, članice Cen tral nog re gi stra, de poa i kli rin ga har ti ja od vred no sti. Ban ka je pri li kom otva ra nja računa takođe mo ra la da izvrši iden ti fi ka ci ju kli jen ta i utvr di pri ro du nje go ve de lat no sti.

Na osno vu člana 9 Za ko na o sprečavanju pra nja nov ca i fi nan si ra nja te ro-ri zma, ob ve znik je dužan da pra ti i evi den ti ra sve tran sak ci je veće od 15 000 evra i sva ku dru gu tran sak ci ju za ko ju po sto ji osno va na sum nja da je reč o pra-nju nov ca. Osim in ve sti ra nja u HoV po sred stvom bro ker sko-di ler skog društva, „pr ljav” no vac može bi ti uložen u in ve sti ci o ne je di ni ce in ve sti ci o nih fon do va. Za raz li ku od otvo re nih fon do va gde ce na in ve sti ci o ne je di ni ce tre nut no ne pre-la zi 1050 di na ra, za tvo re ni fon do vi no mi nal no vred nu ju svo je je di ni ce po više de se ti na hi lja da di na ra, pa su ulo zi znat no veći s ob zi rom da je reč o pro fe si o nal-nim in ve sti to ri ma.3 Iz na ve de nih raz lo ga, za tvo re ni fon do vi mo gu bi ti po seb no pri ma mlji vi za „po sao” pra nja nov ca. Imajući na umu da se pri ku plja nje i upla ta in ve sti ci o nih je di ni ca vrši po sred stvom računa vođenih kod ba na ka, upra vo su one od go vor ne za iden ti fi ka ci ju in ve sti to ra, pro ve ru nje go ve de lat no sti i po re kla uloženih novčanih sred sta va.

Svi na ve de ni ak te ri na tržištu ka pi ta la u nadležnosti je su Ko mi si je za har-ti je od vred no sti (u da ljem tek stu: Ko mi si ja) kao nad zor nog te la za sprovođenje Za ko na o sprečavanju pra nja nov ca i fi nan si ra nja te ro ri zma. U ci lju usva ja nja ujednačenih i ja sno de fi ni sa nih kri te ri ju ma za pro ce nu ri zi ka, Ko mi si ja je do ne la pro ce du ru Upo znaj svog kli jen ta ko ja, između osta log, da je pre gled fak to ra ri zi ka. Ne ki od njih od no se se na:

državu po re kla kli jen ta, većinskog osnivača, od no sno vla sni ka kli-• jen ta ili li ca ko je na dru gi način vrši kon trol ni uti caj nad upra vlja njem i vođenjem po slo va kli jen ta, uko li ko se ta država na la zi na li sti ne ko o pe-ra tiv nih država i te ri to ri ja ko ju iz da je FATF i na li sti država ko ju izrađuje Upra va za sprečavanje pra nja nov ca;kli jen ta, većinskog osnivača, od no sno vla sni ka kli jen ta pre ma ko jem • su spro ve de ne pri nud ne me re ra di us po sta vlja nja međunarodnog mi ra

3 Opširnije o in ve sti ci o nim fon do vi ma po gle da ti na: In ter net, http://www.in ve sti ci o ni-fon do vi.com.

29Bo ja na Vukolić

i si gur no sti, u skla du s re zo lu ci jom Sa ve ta bez bed no sti Uje di nje nih na ci ja;kli jen ta ko ji želi da oba vi tran sak ci ju, a ko ja ne ma ja snu fi nan sij sku svr hu • ili tran sak ci ja ni je u skla du sa fi nan sij skim sta njem i po slo va njem kli-jen ta;kli jen ta ko ji is ka zu je neuobičajen zah tev za zaštitom pri vat no sti, po seb no • u ve zi sa po da ci ma ko ji se od no se na nje gov iden ti tet, de lat nost, imo vi nu ili po slo va nje;kli jen ta ko ji od bi ja ili pro pu sti da naznači po re klo sred sta va kod sva ke • tran sak ci je čija vred nost pre la zi 15 000 evra ili ka da po sto ji sum nja da su sred stva pri ba vlje na iz ne le gal nih iz vo ra;oce nu da je kli jent ne ku tran sak ci ju tran sfor mi sao u više pojedinačnih • tran sak ci ja, ra di iz be ga va nja utvrđivanja iden ti te ta;kli jen tov račun ko ji is ka zu je iz ne na dan pri liv novčanih sred sta va, • po seb no ako je do ta da kli jen tov račun bio uglav nom ne ak ti van.4

Na osno vu nave de nih kri te ri ju ma može se lakše utvr di ti pri hva tlji vost kli-jen ta, od no sno pro ce ni ti ni vo ri zi ka stran ke ili ri zi ka stu pa nja u određeni po slov ni od nos. Takođe, ob ve zni ci su dužni da sačine svo ju li stu in di ka to ra na osno vu ko je mo gu re al no pro ce ni ti ni vo ri zi ka kli jen ta.

Pri me na na ve de nih pro ce du ra nužno zah te va određen ni vo kom pe ten ci ja i kon ti nu i ra nu edu ka ci ju ovlašćenih bro ke ra i in ve sti ci o nih sa vet ni ka ko ji su u sva-ko dnev nom kon tak tu sa kli jen ti ma. Sâm Za kon u članu 43 nalaže oba ve zu re dov-nog usavršavanja i obra zo va nja za po sle nih angažovanih na po slo vi ma sprečavanja pra nja nov ca. Po red praćenja za ko na ko ji regulišu ovu oblast u najširem smi slu, neo p hod no je održavanje stal nog uvi da u sta nje na tržištu, po ja vu no vih fi nan sij-skih in stru me na ta i mogućnosti nji ho ve zlo u po tre be. Je di no se na taj način može održati ko rak sa ino va tiv nim me to da ma pra nja nov ca ko ji ma se do vi ja ju kri mi-nal ne struk tu re i osi gu ra ti efi ka sna pre ven ci ja.

U Sr bi ji do da nas ni je do ne ta ni jed na pravosnažna pre su da ni ti je po kre-nut po stu pak u ve zi sa pra njem nov ca po sred stvom HoV. S ob zi rom da je domaće tržište ka pi ta la tek u po vo ju, kao i da je nje go vo funk ci o ni sa nje tre nut no uz dr-ma no efek ti ma glo bal ne fi nan sij ske kri ze, ne osta je mno go pro sto ra za ne le gal ne po te ze.5 Imajući u vi du da prosečan broj dnev nih tran sak ci ja na Be o grad skoj ber zi ret ko pre la zi 350, a da se vred nost pro me ta u po sled nje vre me u pro se ku

4 „Uput stvo o mi ni mal noj sadržini pro ce du re ’Upo znaj svog kli jen ta’”, Ko mi si ja za har-ti je od vred no sti Re pu bli ke Sr bi je, In ter net, http://www.sec.gov.rs/in dex.php?op tion=com_con tent&task=vi ew&id=209&Ite mid=69.5 Tek 0,31 od sto po pu la ci je u Sr bi ji tr gu je na Be o grad skoj ber zi. Na ve de no pre ma iz ja vi Gor-da ne Dostanić, di rek tor ke Be o grad ske ber ze, Ta njug, In ter net, http://www.in fo go.biz/svi-za o bi la ze-be o grad sku-ber zu.html, 05/11/2008.


kreće od 500 000 do 1 500 000 evra, sva ka sum nji va tran sak ci ja privlači pažnju i osta je ve o ma tran spa rent na na ova ko plit kom tržištu sa ma lim bro jem učesnika i skrom nim obi mom tr go va nja.6

Ne ma sum nje da će se ak tiv no sti na ovom seg men tu tržišta ubuduće uvećavati uz angažovanje većeg bro ja ma lih i pro fe si o nal nih in ve sti to ra i ak ti-vi ra nje no vih in stru me na ta, pre sve ga kor po ra tiv nih i mu ni ci pal nih ob ve zni ca. Ipak, raz voj tržišta ka pi ta la mo gao bi otvo ri ti no ve mogućnosti za ula ga nje imo-vi ne stečene kri mi na lom u HoV, te je sto ga po treb no stal no praćenje tržišnih to ko va i no vih činilaca. Pojačana sa rad nja Upra ve sa Ko mi si jom, bro ker skim kućama i društvima za upra vlja nje in ve sti ci o nim fon do vi ma nameće se kao im pe-ra tiv. Sa mo usta no ve ko je su dnev no pri sut ne na tržištu, poznavajući prin ci pe na ko ji ma ono funkcioniše, mo gu pre po zna ti no ve me to de i ka na le ne le gal nog po slo-va nja i ta ko sig na li zi ra ti Upra vi u kom prav cu da po stu pa i do no si pro pi se. Mo ra se na gla si ti da je br zi na raz me ne in for ma ci ja bi tan ele ment ove sa rad nje imajući u vi du vi sok ste pen mo bil no sti i li kvid nost HoV.

Pre te ra na re gu la ci ja i du pli ra nje pro ce du ra može op te re ti ti po slov ni od nos i otežati in ve sti ra nje u uslo vi ma ka da su neo p hod ne do dat ne me re za sti mu li sa-nje i oživljavanje tržišta. Bro ker ske kuće zah te va ju po jed no sta vlje nje pro ce du ra i vođenje evi den ci ja kli je na ta imajući u vi du da kli jent, pre iz da va nja na lo ga za ku po vi nu ili pro da ju HoV, već pro la zi kroz de talj nu pro ce du ru iden ti fi ka ci je u ban ci gde otva ra na men ski račun. Ipak, najveće opterećenje za bro ker ske kuće i društva za upra vlja nje in ve sti ci o nim fon do vi ma do la zi po članu 20 Za ko na ko ji zah te va utvrđivanje iden ti te ta stvar nog vla sni ka prav nog li ca (svi vla sni ci ko ji po se du ju više od 25 od sto ak ci ja ili ude la) i li ca stra nog pra va. Iden ti tet je moguće utvr di ti sa mo uvi dom u ori gi nal ili ove re nu ko pi ju do ku men ta ci je iz zvaničnog jav nog re gi stra ko ja ne sme bi ti sta ri ja od tri me se ca. Suština po stup ka iden ti fi -ka ci je je ste ot kri va nje stvar nog vla sni ka kli jen ta čija imo vi na sto ji iza tran sak ci ja u fi nan sij skom si ste mu ili li ca ko je ima uti caj na donošenje od lu ke kod kli jen ta. Oce na bro ke ra je da ova ko de fi ni sa na pro ce du ra značajno uspo ra va i kom pli-ku je po slo va nje, po go to vo ako je reč o stra noj kom pa ni ji ili kom pa ni ji sa više vla-sni ka. Ka ko su i ban ke i bro ker sko-di ler ska društva ob ve zni ci Za ko na, kli jent kroz de talj nu iden ti fi ka ci ju pro la zi dva pu ta.

Iz ve sno opterećenje re dov nim ak tiv no sti ma bro ker sko-di ler skog društva nameće oba ve za praćenja po slo va nja stran ke u smi slu pro ve re usklađenosti nje nih ak tiv no sti sa pri ro dom po slov nog od no sa i uobičajenim obi mom i vr stom po slo va-nja.7 Na osno vu svih pri ku plje nih in for ma ci ja po treb no je o sva kom kli jen tu kre i-ra ti pro fi l ko ji će poslužiti kao ba za za pro ce nu od stu pa nja od nje go ve eko nom ske

6 O po slo va nju Be o grad ske ber ze vi de ti de talj ni je na: In ter net, http://www.be lex.rs.7 „Za kon o sprečavanju pra nja nov ca i fi nan si ra nja te ro ri zma”, član 8, op. cit.

31Bo ja na Vukolić

lo gi ke i uobičajenog po slo va nja. U slučaju ve li kih bro ker skih kuća, čiji se broj in di vi du al nih i pro fe si o nal nih kli je na ta me ri sto ti na ma ili hi lja da ma, ova kva vr sta evi den ci ja i ana li za zah te va značajna ka drov ska i fi nan sij ska angažovanja.

Pri mer uspešnog prevazilaženja ovog pro ble ma je su raz vi je ni in for ma ci o ni si ste mi i soft ver ska rešenja svet skih fi nan sij skih gi ga na ta po put Mor gan Stan ley ili Mer rill Lynch ko ji na osno vu raz vi je ne ba ze po da ta ka i tzv. ru le-ba sed analysis re gi stru ju iz ne nad ne pro me ne in ve sti ci o nog ponašanja kli je na ta.8 Ova kvi sig na li alar mi ra ju kon trol ne službe pa se de talj ni ja ana li za kli je na ta i nji ho vih tran sak ci ja vrši tek ako ih si stem pre po zna kao vi so ko rizične. Sva ka ko da su ova ko složeni me ha ni zmi ne do stup ni ma njim bro ker skim usta no va ma, ali bi se u ci lju lakše i efi ka sni je kon tro le mo gle una pre di ti postojeće ba ze po da ta ka i pre gle di tr go va nja ra di bo ljeg upo zna va nja kli je na ta i nji ho vog po slo va nja.

Zaključak

Činjenica da je u ce lom sve tu pro ce su i ra no sve ga ne ko li ko slučajeva pra-nja nov ca po sred stvom HoV, do volj no go vo ri o teškoćama ulaženja u trag ovoj kri mi nal noj de lat no sti. Usložnjavanje pro ce du ra tr go va nja i uvođenje iz ve de nih fi nan sij skih de ri va ta na tržište ka pi ta la po go du je vla sni ci ma „pr lja vog” nov ca. Oni ga često troše na sa ve te in ve sti ci o nih ban ka ra i fi nan sij skih eks pe ra ta upućenih u naj kom pli ko va ni je me to de „reciklaže” nov ca. Cilj ova kvih tran sak-ci ja uglav nom ne pra ti eko nom sku lo gi ku tj. ne teži mak si mi za ci ji pro fi ta jer je pri mar ni za da tak najlakša i najbrža pre ra da nov ca i nje go va in fi l tra ci ja u le gal ne eko nom ske to ko ve.

Bro ke ri kao po sred ni ci u po slu tr go vi ne HoV mo ra ju bi ti ospo so blje ni da pre po zna ju ova kva od stu pa nja i de vi ja ci je u po slov nim po te zi ma kli je na ta. Iako Za ko nom pro pi sa ne me re za po zna va nje i praćenje stran ke opterećuju osnov nu de lat nost bro ke ra i zah te va ju do dat na fi nan sij ska sred stva, ova kve rad nje nameću se kao nužnost i svi učesnici tržišta ka pi ta la to ga su sve sni. Budući da je pra nje nov ca po važećim za ko ni ma de fi ni sa no kao krivično de lo, umešanost bro ker-sko-di ler skog društva u ove po slo ve mo gla bi traj no da ugro zi nje go vu re pu ta ci ju i uz dr ma ti sta bil nost i po ve re nje in ve sti to ra u sa mo tržište.

Usložnjavanje pro ce du ra izveštavanja i praćenja to ko va nov ca i har ti ja od vred no sti pre ti da osta vi ne ga tiv ne po sle di ce po li kvid nost i efi ka snost domaćeg tržišta. Zbog to ga je važno us po sta vlja nje kon ti nu i ra ne sa rad nje Upra ve i su bje-ka ta na ko je se Za kon od no si, a ko ji su isto vre me no najvažniji iz vo ri in for ma ci ja

8 Jes si ca Pal lay, “Bro kers Will Spend Big on An ti-Mo ney La un de ring”, Wall Stre et and Tec hno logy On-Li ne News, In ter net, http://www.wallstre e tand tech.com/story/top News/WST20030501S0007, 10/03/2009.


o po ten ci jal nim me to da ma pra nja nov ca. Na taj način može bi ti do stig nu ta efi -ka sna pre ven ci ja le ga li za ci je nov ca po te klog iz kri mi nal nih ak tiv no sti i to bez opterećenja tržišta, in ve sti to ra ili po sred ni ka u tr go va nju.

Re zi me

U ovom tek stu raz ma tra ju se mogućnosti pra nja nov ca tr go vi nom har ti-ja ma od vred no sti i dru gi načini zlo u po tre ba tržišta ka pi ta la za le ga li za ci ju sred-sta va stečenih kri mi nal nim ak tiv no sti ma. Sa raz vo jem fi nan sij skih in stru me na ta i usložnjavanjem tržišta ka pi ta la ja vlja ju se i no ve teh ni ke pra nja nov ca a nji ho vi ak te ri sve se više usavršavaju. U lan cu kom pli ko va nih tran sak ci ja no vac se, u ne koj od fa za, može naći u ob li ku ak ci ja ili ob ve zni ca i novčanim ili nenovčanim pu tem na sta vi ti da me nja vla sni ka ili for mu. Osnov ni ak te ri u pre ven ci ji i praćenju ova-kvih ak tiv no sti je su ban ke kao kon tro lo ri pri ro de i po re kla nov ca na računima nji ho vih kli je na ta. Bro ker sko-di ler ska društva igra ju značajnu ulo gu u nad gle da-nju nenovčanih tran sak ci ja tj. preknjižavanja vlasništva nad har ti ja ma od vred-no sti bez re al nog pro to ka nov ca. Zajedničko re gu la tor no te lo za sve po slo ve na tržištu ka pi ta la je ste Ko mi si ja za har ti je od vred no sti. Nje ne ak tiv no sti usme-re ne su i ka stan dar di za ci ji ponašanja fi nan sij skih in sti tu ci ja a je dan od usvo je-nih stan dar da je ko deks, za sno van na prin ci pu Upo znaj svog kli jen ta, kao pri mer do bre po slov ne prak se i do dat na smer ni ca za pro ce nu ri zi ka stran ke ili kon kret-nog po sla. Sadašnji ni vo raz vi je no sti domaće ber ze i obim tr go va nja ne osta vlja mno go pro sto ra za ma ni pu la ci je u ci lju pra nja nov ca. Više po ve za nih sum nji vih tran sak ci ja na tržištu sa još uvek ma lim bro jem učesnika, sva ka ko bi pri vu kle pažnju i ak ti vi ra le kon trol ne me ha ni zme. Ipak to ne znači da tre ba sma nji ti me re opre za i vršenje osnov nih ana li za lo gi ke po slo va nja kli je na ta. One tre ba da bu du u funk ci ji pre ven ci je pra nja nov ca ali kon ci pi ra ne ta ko da ne opterećuju osnov nu de lat nost fi nan sij skih in sti tu ci ja ni ti da uspo ra va ju i do dat no po sku plju ju ak tiv-no sti na tržištu ka pi ta la. Do sti za nje ovog ba lan sa je dan je od osnov nih ci lje va sa rad nje Upra ve za sprečavanje pra nja nov ca i po sred ni ka u tr go vi ni har ti ja ma od vred no sti.

UDK:343.155:336.7:343.326Go di na III, broj 5, maj 2009, str. 33–39


NO VI ZA KON O SPREČAVANЈU PRANЈA NOV CA

I FINANSIRANЈA TE RO RI ZMA

Mi lo van Milovanović ∗

AB STRACTTh e paper discusses the changes introduced by the new Serbian Law on the Prevention of Money Laundering and Financing of Terrorism, adopted in March 2009. Th e previous anti-money laundering law lacked provisions regarding the fi nancing of terrorism, which was a serious shortcoming. Th e analysis is focused on the improvements introduced by the new law, such as the risk-based approach to anti-money laundering and anti-terrorist fi nancing policy, as well as the provisions on restrictions of cash transactions based on a threshold. Th e author also stresses the need for the establishment of appropriate supervision mechanisms as prerequisites for an eff ective implementation of the new anti-money laundering legislative framework.

Ključne reči: pra nje nov ca, fi nan si ra nje te ro ri zma, Sr bi ja, za ko no dav na re for ma, in sti tu ci je.

Na rod na skupština Re pu bli ke Sr bi je na sed ni ci održanoj 18. mar ta 2009. go di ne usvo ji la je no vi Za kon o sprečavanju pra nja nov ca i fi nan si ra nja te ro ri-zma (Službeni gla snik RS, br. 20/2009) i sta vi la van sna ge Za kon o sprečavanju pra nja nov ca od 2005. go di ne (Službeni gla snik RS, br. 107/2005). Pri met na je dinamična za ko no dav na ak tiv nost na ovom pla nu ko ja je pretežno re zul tat dva fak to ra: 1) isto ta ko dinamična ak tiv nost međunarodnih or ga ni za ci ja na pro pi si-va nju međunarodnih stan dar da u ovoj obla sti; 2) pri ku plje na is ku stva u pri me ni ∗ Autor je sa mo stal ni sa vet nik i ru ko vo di lac Gru pe za prav ne i fi nan sij sko-ma te ri jal ne po slo ve u Upra vi za sprečavanje pra nja nov ca Mi ni star stva fi nan si ja Vla de Re pu bli ke Sr bi je.

34 Mi lo van Milovanović

Za ko na o sprečavanju pra nja nov ca od stra ne nadležnih državnih or ga na i ob ve-zni ka po tom za ko nu.

Osnov ne no vi ne u Za ko nu o sprečavanјu pranјa nov ca i fi nansiranјa te ro ri zma

Već na pr vi po gled primećuje se da je no vi Za kon znat no obim ni ji od pret-hod nog.1 Mno ge od red be pret hod nog Za ko na ko je su na opštiji način re gu li sa le oba ve ze ob ve zni ka i zbog to ga mo ra le da bu du pred met tumačenja, u no vom Za ko nu su de talj ni je i sve o bu hvat ni je opi sa ne. Za kon uređuje niz oba ve za usme-re nih na su bjek te u pri vat nom sek to ru ko je mo ra ju bi ti ne dvo smi sle ne i ne sme ju uno si ti za bu nu u ve zi sa pi ta njem šta se u stva ri traži od njih da ura de. Međunarodni do ku men ti ve o ma su de talj ni u pro pi si va nju tih oba ve za, ve ro vat no iz istih raz lo ga, a većina njih zah te va da svi tehnički de ta lji u ve zi sa po da ci ma ko je ob ve zni ci ima ju oba ve zu da traže od svo jih kli je na ta ili ro ko vi ma i načinima čuvanja tih po da ta ka itd., mo ra ju bi ti pro pi sa ni za ko nom, te da za nepoštovanje tih oba ve za mo ra ju bi ti pro pi sa ne ve o ma stro ge i odvraćajuće sank ci je.

U ni zu iz me na ko je no vi Za kon do no si u od no su na pret hod ni za kon-ski okvir dve suštinske iz me ne prožimaju ceo tekst pro pi sa. Pr va, možda najznačajnija pro me na ogle da se u pro pi si va nju oba ve za na sprečavanju fi nan-si ra nja te ro ri zma. Od stu pa nja na sna gu no vog Za ko na, sve me re ko je se pri-me nju ju u ci lju sprečavanja pra nja nov ca primenjivaće se i u ci lju sprečavanja fi nan si ra nja te ro ri zma. Ne ke od tih me ra, kao što je iden ti fi ka ci ja kli je na ta ili vođenje evi den ci ja, iste su u od no su na oba fe no me na, ali ne ke dru ge, kao što je iz ra da ana li ze ri zi ka od pra nja nov ca ili fi nan si ra nja te ro ri zma ili iz ra da in di ka-to ra za pre po zna va nje sum nji vih tran sak ci ja, po pri ro di stva ri, mo ra ju se raz li-ko va ti i u tom smi slu uložiti do dat ni na por u pri me ni Za ko na. Iako je ot kri va nje fi nan si ra nja te ro ri zma pu tem po zna va nja stra na ka i nji ho vog po slo va nja do ne-kle slično ot kri va nju pra nja nov ca, značajne raz li ke ipak po sto je, a is ku stva na tom pla nu u Sr bi ji i većini država ni su ve li ka. In di ka to re za pre po zna va nje tran-sak ci ja ko je mo gu da bu du po ve za ne sa fi nan si ra njem te ro ri zma mno go je teže raz vi ti od in di ka to ra za pra nje nov ca po seb no za to što je reč o mno go ma njim novčanim sred stvi ma.2

Dru ga ve li ka iz me na, ko ja utiče na ceo si stem sprečavanja pra nja nov ca i fi nan si ra nja te ro ri zma i prožima ceo tekst no vog Za ko na je ste no vi pri stup u vršenju oba ve za iz Za ko na i uopšte sprečavanju ovih po ja va — pri stup za sno van

1 Za kon o sprečavanju pra nja nov ca i fi nan si ra nja te ro ri zma ima bli zu 100 članova, za raz li ku od pret hod nog Za ko na o sprečavanju pra nja nov ca ko ji ima oko 40 članova.2 Pro ce na ko mi te ta ko ji je istraživao terorističke na pa de na SAD je ste da je za te na pa de ukup no potrošeno oko 500 000 američkih do la ra.

35Mi lo van Milovanović

na pro ce ni ri zi ka. Pret hod nim za kon skim rešenjem sve oba ve ze ob ve zni ka bi le su jed na ke, bez ob zi ra na raz li ke u stran ka ma ili pro iz vo di ma ko je se nu de kli-jen ti ma. Međutim, kod različitih vr sta stra na ka, po slov nih od no sa, uslu ga ko je ob ve znik pruža u okvi ru svo je de lat no sti ili tran sak ci ja, ri zik od pra nja nov ca i fi nan si ra nja te ro ri zma ni je jed nak. Zbog to ga je no vim Za ko nom pro pi sa na oba-ve za iz ra de ana li ze ri zi ka ko jom ob ve zni ci oce nju ju ko li ki ri zik od mogućih zlo u po tre ba u ci lju pra nja nov ca ili fi nan si ra nja te ro ri zma, s nji ho vog aspek ta, pred sta vlja određeni kli jent, po slov ni od nos, uslu ga ko ju pruža ili tran sak ci ja. Na osno vu tih sop stve nih oce na ri zi ka, od no sno na osno vu ta kve ka te go ri za ci je ob ve zni ci će pr vo oda bra ti odgovarajući ob lik me ra po zna va nja i praćenja stran ke (uobičajene ili pojačane me re), a za tim će u okvi ru tih me ra shod no pri la go di ti obim me ra ko je im nalaže Za kon. Ka da je ri zik od pra nja nov ca ili fi nan si ra nja te ro ri zma niži, ma nje po da ta ka i do ku men ta ci je će se tražiti od kli jen ta i obr nu to, ka da je ri zik vi sok, po treb no je pi ta ti više pi ta nja, istražiti i pro ve ri ti po dat ke i do ku men ta ci ju ko ja se pri ku plja itd.

Pre ma fak to ri ma ri zi ka ge ne ral no se raz li ku ju sledeće gru pe ri zi ka od pra-nja nov ca i fi nan si ra nja te ro ri zma:

ri zik stran ke ili kli jen ta (na pri mer: politički eks po ni ra na li ca, stran ke • ko je ni su pri sut ne pri li kom utvrđivanja i pro ve re iden ti te ta, kli jen ti ko ji oba vlja ju po slov nu ak tiv nost ili tran sak ci je pod neuobičajenim okol no-sti ma kao što su: značajna i neočekivana ge o graf ska uda lje nost između lo ka ci je kli jen ta i sedišta ob ve zni ka, ko ja ne ma eko nom sku oprav da nost ili često i neočekivano us po sta vlja nje po slov nih od no sa sa više ob ve-zni ka iste de lat no sti, bez eko nom skog oprav da nja, stran ke kod ko jih je zbog struk tu re ili prav ne for me ili složenih i ne ja snih od no sa teško utvr-di ti iden ti tet stvar nih vla sni ka ili li ca ko ja upra vlja ju stran kom kao što su različiti stra ni fon do vi, tra sto vi i slični prav ni su bjek ti itd.);ri zik uslu ge ko ju ob ve znik pruža u okvi ru svo je de lat no sti (ste pen ose-• tlji vo sti, od no sno mogućnost da se korišćenjem ne ke uslu ge ope re no vac ili fi nan si ra te ro ri zam);ge o graf ski ri zik (ze mlje sa sla bim si ste mi ma sprečavanja pra nja nov ca i • fi nan si ra nja te ro ri zma, ze mlje sa vi so kom sto pom kri mi na la ili ko rup-ci je, ze mlje pro tiv ko jih su međunarodne or ga ni za ci je uve le sank ci je itd.);pret hod na is ku stva ob ve zni ka sa stran kom mo gu opre de li ti ste pen ri zi ka • u od no su na tu kon kret nu stran ku.

Iako Za kon ima jed nak pri stup ri zi ci ma po ve za nim sa pra njem nov ca i fi nan si ra njem te ro ri zma, smi sle no je da ob ve znik ove ri zi ke tre ti ra odvo je no, jer se u jed na kim okol no sti ma pri ro da i veličina ri zi ka od pra nja nov ca ili ri zi ka od fi nan si ra nja te ro ri zma obično raz li ku ju.


Poznavanјe i praćenјe stran ke

Član 8 Za ko na pro pi su je ko je je rad nje i me re po zna va nja i praćenja stran ke ob ve znik dužan da izvrši. Ter min „po zna va nje i praćenje stran ke” za me nju je ter-min „iden ti fi ka ci ja stran ke”, ko ji je korišćen u pret hod nom Za ko nu o sprečavanju pra nja nov ca. Raz log za pro me nu ter mi no lo gi je leži u međunarodnim stan dar-di ma, pre sve ga Di rek ti vi EU i Pre po ru ka ma FATF-a, ko ji po red utvrđivanja i pro ve re iden ti te ta stran ke uvo de i me ru re dov nog praćenja po slo va nja stran ke. Po zna va nje kli jen ta i nje go vog po slo va nja jed na je od osnov nih pret po stav ki uspešne bor be pro tiv pra nja nov ca i fi nan si ra nja te ro ri zma. Po sto ja nje kli je na ta ko ji ni su po zna ti ob ve zni ku pred sta vlja ve o ma vi sok ri zik da bu du zlo u po tre blje ni za svr he pra nja nov ca i fi nan si ra nja te ro ri zma. Za to se ob ve zni ci ma za bra nju je otva ra nje računa, us po sta vlja nje dru gih ob li ka po slov ne sa rad nje i vršenje tran-sak ci ja uko li ko ni je utvrđen iden ti tet kli jen ta. Po red oba ve zne iden ti fi ka ci je i ve ri-fi ka ci je tj. pro ve re iden ti te ta kli jen ta, zah te va se iden ti fi ka ci ja stvar nog vla sni ka kli jen ta ili li ca ko je kontroliše kli jen ta. Praktično, zah te va se iden ti fi ka ci ja, kao i kod kli jen ta, li ca ko je je vla snik 25 od sto i više ak ci ja ili ude la u prav nom li cu, kao i li ca ko je ima uti ca ja na donošenje od lu ka kod kli jen ta. U pret hod nom Za ko nu, taj iz nos je bio 10 od sto i to je jed na od no vi na ko je no vi Za kon do no si.

Kor pus me ra po zna va nja i praćenja stran ke ve o ma je de talj no razrađen u no vom Za ko nu. Sko ro jed na trećina ce log tek sta od no si se na ove me re, a ni je bi lo ve li kih ili re vo lu ci o nar nih iz me na tih od red bi u od no su na pret hod ni za kon. Suština tih me ra osta la je ista, s tim da se one uređuju u mno go više de ta lja. No vi ne u ovom de lu od no se se, pre sve ga na pre ci zi ra nje oba ve ze praćenja po slo va nja kli-je na ta, stal nog ažuriranja nji ho vih do si jea i upoređivanje nji ho vog po slo va nja sa pret po sta vlje nom svr hom po slov nog od no sa i pret hod nim po slo va njem. Je di ni način da se pri me te nelogičnosti i ne do sled no sti u po slo va nju kli jen ta, što je osnov za pre po zna va nje sum nji vih tran sak ci ja, je ste re dov no praćenje nje go vih po slov-nih ak tiv no sti. Da bi se iz be glo du pli ra nje po stup ka utvrđivanja i pro ve re iden ti-te ta stra na ka, a ti me za sto ji i ne e fi ka snost u po slo va nju, članom 23 no vog Za ko na predviđena je mogućnost da ob ve zni ci, uz odgovarajuće me re zaštite, mo gu ima ti po ve re nje u treća li ca, da kle mo gu pri hva ti ti stran ke za ko je je rad nje i me re po zna va nja i praćenja stran ke izvršio ne ko dru gi — na pri mer dru ga ban ka ili dru gi ob ve znik. Do sa da je jed nog kli jen ta sva ki ob ve znik mo rao po seb no iden ti-fi ko va ti, bez ob zi ra na to što je isto li ce već, pri me ra ra di, otvo ri lo račune u dru gim ban ka ma ili pot pi sa lo ugo vor o životnom osi gu ra nju sa društvom za osi gu ra nje, te je to isto li ce mo ra lo do no si ti istu do ku men ta ci ju kod sva kog od ob ve zni ka sa ko jim us po sta vlja različite po slov ne od no se. Sa da se da je mogućnost ob ve zni-ci ma da pre u zmu po dat ke i do ku men ta ci ju o stran ci od dru gog ob ve zni ka ko ji je te po dat ke već pri ku pio, pa se na taj način kli jen ti oslobađaju ne po treb nog te re ta.


Ograničenјe go to vin skog poslovanјa i pre nos go to vi ne pre ko državne gra ni ce

Pret hod nim Za ko nom o sprečavanju pra nja nov ca kao ob ve zni ci bi li su na bro ja ni i su bjek ti ko ji se ba ve pro me tom auto mo bi la, plo vi la i dru gih pred me ta veće vred no sti, tr gov ci ple me ni tim me ta li ma, dra gim ka me njem itd. U no vom Za ko nu oni se više ne po mi nju kao ob ve zni ci. Tr gov ci pred me ti ma veće vred no-sti, na osno vu međunarodnih stan dar da sa ko ji ma je no vi Za kon usaglašavan, mo ra ju bi ti ob ve zni ci i spro vo di ti sve me re ko je su na bro ja ne u Za ko nu kao i svi dru gi, u slučajevima ka da svo ju ro bu naplaćuju u go to vom nov cu u iz no su od 15 000 evra ili više. Da bi se iz be gao ve li ki broj no vih ob ve zni ka, no vim Za ko-nom uve de no je ograničenje u go to vin skom plaćanju ro ba i uslu ga. Na taj način se ograničava mogućnost vršenja go to vin skih tran sak ci ja, ali sa mo u onom de lu ko ji je sa aspek ta mogućnosti zlo u po tre be u svr hu pra nja nov ca i fi nan si ra nja te ro ri zma najrizičniji, i to pri li kom di rekt ne na pla te ro be ili uslu ge za go to vi nu, u vred no sti ma ko je pre la ze 15 000 evra, dok za pri ma nje go to vi ne is pod na ve de-nog iz no sa ne po sto je ograničenja.

Go to vi na je, s ob zi rom na svoj ob lik i mogućnost prenošenja, još uvek pretežni ako ne i glav ni in stru ment le ga li za ci je pro tiv prav no stečene imo vi ne, a opšta ten den ci ja međunarodne za jed ni ce u obla sti pred u zi ma nja pre ven tiv nih me ra iz obla sti pra nja nov ca i fi nan si ra nja te ro ri zma je ste da se ra di praćenja iz vo ra nov ca što više ograniči plaćanje go to vi nom, a pod stak ne korišćenje dru-gih bez go to vin skih ob li ka plaćanja.

Uma nji va nje ri zi ka kod po slo va nja go to vim nov cem i dru gim fi zički pre no-si vim sred stvi ma plaćanja raz log je pro pi si va nja oba ve ze svim li ci ma ko ja pre la ze državnu gra ni cu i pri tom pre no se fi zički pre no si va sred stva plaćanja u iz no su od 10 000 evra ili više u di na ri ma ili stra noj va lu ti, da to pri ja ve nadležnom ca rin-skom or ga nu. Put ni ci ko ji pre la ze državnu gra ni cu biće u oba ve zi da po pu ne for-mu lar i ti me od go vo re na niz pi ta nja o iz no su tih sred sta va, pošiljaocu i pri ma o cu, kao i po re klu i na me ni tih sred sta va. Do stu pa nja na sna gu ovih od red bi, država se u kon tro li pre no sa go to vi ne pre ko državne gra ni ce osla nja na pro pi se o de vi-znom po slo va nju.

Dru ge iz me ne

No vi Za kon do no si i niz dru gih iz me na ko je ima ju ka rak ter fi nih podešavanja si ste ma ko ja su se po ka za la neo p hod nim u pri me ni pret hod nog Za ko na. Na pri-mer, Upra va za sprečavanje pra nja nov ca do bi la je ovlašćenje da me ru pri vre me-nog ob u sta vlja nja izvršenja tran sak ci je, ko ja je bi la ograničena na 72 sa ta, produži za do dat nih 48 sa ti u slučajevima ka da rok od 72 sa ta pa da u ne rad ne da ne, ali


i da produži rok u ko me ban ka tre ba da pra ti fi nan sij sko po slo va nje kli jen ta sa tri me se ca na najviše šest me se ci. Od red be o ovlašćenom li cu tj. li cu ko je je u ob ve zni ku od go vor no za izvršavanje oba ve za iz Za ko na su de talj ni je re gu li sa ne i oštrije u smi slu oba ve za ban ke ili dru gog ob ve zni ka pre ma tom li cu, što ga tre ba do ve sti u po volj ni ji položaj i ojačati nje go vu po zi ci ju. Po seb na pažnja posvećena je nad zo ru nad pri me nom Za ko na, pošto je dosadašnje is ku stvo po ka za lo da je, uz zaštitu po slov ne re pu ta ci je, strah od sank ci ja glav ni mo tiv vršenja oba ve za iz Za ko na o sprečavanju pra nja nov ca.

Zaključak

Donošenjem Za ko na o sprečavanju pra nja nov ca i fi nan si ra nja te ro ri zma učinjen je značajan ko rak ka zaokruživanju za ko no dav nog okvi ra u bor bi pro-tiv ovih po ja va. Takođe, značajan na pre dak učinjen je i u usaglašavanju domaćeg pra va sa međunarodnim stan dar di ma u ovoj obla sti, što je važno ra di sti ca nja i očuvanja do brog ugle da države i na pla nu ot kri va nja i sprečavanja pra nja nov ca i fi nan si ra nja te ro ri zma ko ji su najčešće međunarodni fe no me ni. Ipak, bez efi -ka sne pri me ne no vog Za ko na od stra ne svih učesnika u si ste mu za bor bu pro tiv pra nja nov ca i fi nan si ra nja te ro ri zma, pre sve ga ob ve zni ka i nad zor nih or ga na, ali i Upra ve za sprečavanje pra nja nov ca i dru gih or ga na po me nu tih u tom za ko nu, si stem ne može da ti zadovoljavajuće re zul ta te, a sam na pre dak na za ko no dav nom pla nu neće vre de ti mno go.

Re zi me

No vi Za kon o sprečavanju pra nja nov ca i fi nan si ra nja te ro ri zma do no si niz iz me na u postojeći za kon ski okvir u bor bi pro tiv na ve de nih po ja va. Najvažnija no vi na ogle da se u pro pi si va nju oba ve za na sprečavanju fi nan si ra nja te ro ri zma ko je su u ve li koj me ri slične oni ma ko je se spro vo de pro tiv pra nja nov ca. Dru ga ve li ka iz me na od no si se na pot pu no no vi pri stup sprečavanju pra nja nov ca i fi nan-si ra nja te ro ri zma — pri stup za sno van na pro ce ni ri zi ka od ovih po ja va. Fi nan-sij ske in sti tu ci je i dru gi ob ve zni ci iz Za ko na moći će me re ko je pred u zi ma ju da od me re u od no su na ri zik ko ji kli jent, ko ji otva ra račun, us po sta vlja ne ki dru gi ob lik sa rad nje ili vrši tran sak ci ju, pred sta vlja u kon kret nom slučaju. Na i me, ri zik ko ji no si kli jent ni je uvek isti i me nja se s ob zi rom na to iz ko je države do la zi ili na po sao ko jim se ba vi ili na uslu gu ko ju traži kod ban ke ili dru gog ob ve zni ka. Ako su ri zi ci ni ski, ma nje pi ta nja se po sta vlja i ma nje do ku men ta ci je traži i obr-nu to, ako su ri zi ci vi so ki, po treb no je više pažnje po sve ti ti i više ra da na praćenju tih kli je na ta pred u ze ti. Po seb na pažnja obraća se na po slo va nje sa go to vim


nov cem što je još uvek pretežni ako ne i glav ni in stru ment le ga li za ci je pro tiv-prav no stečene imo vi ne. U tom smi slu Za kon za bra nju je prav nim i fi zičkim li ci ma da za pro da tu ro bu ili uslu ge izvršene u Re pu bli ci Sr bi ji pri me go tov no vac u iz no su od 15 000 evra ili više, a pro pi su je se i oba ve za pri ja vlji va nja pre no sa go to vog nov ca i dru gih fi zički pre no si vih sred sta va plaćanja pre ko državne gra-ni ce u iz no su od 10 000 evra ili više. Iako se za kon ski okvir u bor bi pro tiv pra nja nov ca i fi nan si ra nja te ro ri zma sko ro pot pu no zaokružuje, efi ka sna im ple men ta-ci ja no vog Za ko na po sta je pri mar ni za da tak svih učesnika u si ste mu, pre sve ga ba na ka i dru gih fi nan sij skih in sti tu ci ja i nji ho vih su per vi zo ra.



POLITIČKA I IN STI TU CI O NAL NA LE GI TI MI ZA CI JA KRI MI NA LA

Alek san dar Fatić ∗

AB STRACTTh e paper discusses the pre-requisites within the political system for the entrenchment of organised crime, and argues that support by the public is as important as are any measures taken by the government. Th e author briefl y analyses the power structures within the emergent polyarchic democracies in the Western Balkans, and draws conclusions with regard to the perspectives for the creation of a strong public consensus to sever the links between parts of the political system and organised crime.

Ključne reči: ras po de la moći, politički si stem, poliarhična de mo kra ti ja, no vi ratujući en ti tet, podrška jav nog mnje nja, ustav ne pret po stav ke društvenog ne re da, postkomunističke vla de.

U većini ze ma lja jugoistočnoevropskog re gi o na, i šireg re gi o na istočne Evro pe, pro ce si u ve zi sa tran zi ci jom do ne li su i spo red ne pro iz vo de u ob li ku kri mi na li za ci je eko nom skih i političkih si ste ma. Bendžamin Bar ber (Be nja min Bar ber) ovaj fe no men formuliše na sledeći način:

Slo bod no tržište u Ru si ji je po sta lo po ve za no sa ban kro tom pi ra mi dal-nih ba na ka ko ji je usi sao životnu ušteđevinu mi li o na lju di i za u vek ih okre nuo pro tiv ono ga što vi de kao ne re gu li sa ni ka pi ta li zam — ono što je Solženjicin na zi vao „di vljim” ka pi ta li zmom (...). U Ukra ji ni, pre ma jed noj pro ce ni, čak do jed ne po lo vi ne „ukup ne eko nom ske ak tiv no sti je ne le gal no” (...).1

1 Be nja min R. Bar ber, Ji had vs. McWorld, Cor gi Bo oks, Lon don, 2003, p. 197.

∗ Autor je di rek tor Cen tra za bez bed no sne stu di je i glav ni i od go vor ni ured nik Re vi je za bez-bed nost.

41Alek san dar Fatić

Na ve de ne okol no sti for mi ra ju plod no tlo za cve ta nje or ga ni zo va nog kri mi-na la, pa će sto ga ov de bi ti obraćena iz ve sna pažnja na društvene i političke uslo ve za raz vi ja nje or ga ni zo va nog kri mi na la ko ji su u ve zi sa tran zi ci ja ma u re gi o nu Bal ka na.

Pro ble mi u ras po de li moći u bal kan skim tran zi ci ja ma2

Glav ni iza zov u sprovođenju tran sfor ma ci je postkomunističkih političkih si ste ma je ste u ve zi sa ustav nim od red ba ma ko je regulišu ras po de lu moći unu tar tih si ste ma. Opšti okvi ri ras po de le auto ri te ta i faktičke moći ko je sadrže usta vi omogućavaju spor i mu ko tr pan, ali nužan pro ces iz grad nje pra ve vla da vi ne pra va i funk ci o nal nih političkih i prav nih in sti tu ci ja u ze mlja ma opustošenim vo lun-ta ri zmom auto ri tar nih komunističkih režima to kom prošlog ve ka. Međutim, u mno gim ze mlja ma re gi o na po sto je broj ne pre pre ke ja snom for mu li sa nju čak i naj o snov ni jih ustav nih prin ci pa. U stva ri, u ovom kon tek stu šira politička pi ta-nja često di rekt no utiču na spo sob nost postkomunističkih političkih za jed ni ca da iz gra de političke in sti tu ci je.

U većini ze ma lja Bal ka na po sto je etničke ma nji ne čiji sta tus je hronični iz vor ner vo ze i pro ble ma za političke eli te, jer ka da god se u tim ze mlja ma do go di ne ka si stem ska pro me na, aspi ra ci je etničkih za jed ni ca de fi ni sa nih kao ma nji ne ra stu, i one po sta vlja ju no ve zah te ve da bu du de fi ni sa ne kao „kon sti tu tiv ne na ci je” u na ci o nal nim usta vi ma. Ka da se ova ten den ci ja sa gle da u kon tek stu isto ri je na ci-o nal nih država u Evro pi i odgovarajućeg snažno prihvaćenog sta va kod većinskog stanovništva u re gi o nu da na ci o nal na „svo ji na” nad državom tre ba ja sno da bu de izražena u usta vi ma, po sta je ja sno da ta kvi zah te vi od stra ne ma nji na iza zi va ju ozbilj ne za sto je u iz ra di no vih usta va. Na i me, uvrežen stav većinskog stanovništva u najvećem bro ju ze ma lja Bal ka na je ste taj da nji ho ve države tre ba da bu du de fi -ni sa ne kao na ci o nal ne države, da kle kao države ko je pri mar no „pri pa da ju” na ci ji ko ja čini no si o ca iden ti te ta države, i ko ja je, u prin ci pu, i naj broj ni ja na ci ja u sva-koj ta kvoj državi. To ne znači da dru ge etničke gru pe tre ba da bu du dis kri mi ni-sa ne.

Na ci o nal ni ka rak ter države ima ma lo dru gih po sle di ca osim što je ja sno izražen u usta vu. U sva ko dnev nom životu, ta kav ustav ne pro iz vo di praktično ni ka kve po sle di ce ko je bi odražavale različit tret man pri pad ni ka ustav no

2 Ovaj pod o de ljak je za sno van na pre da va nju ko je je autor održao u okvi ru Pro gra ma za jugoistočnu Evro pu Sent En to ni koledža (St. An tony’s Col le ge) u Oks for du (Ox ford), 31. ja nu-a ra 2004. go di ne, i na pre da va nji ma održanim 5, 6, 12 i 13. fe bru a ra 2004. go di ne u okvi ru specijalističkog kur sa an ti ko rup cij ske me to do lo gi je u or ga ni za ci ji Gru pe za re gi o nal nu bez bed-nost Cen tra za menadžment i In sti tu ta za kriminološka i sociološka istraživanja u Be o gra du. Autor se za hva lju je svim ko le ga ma i stu den ti ma ko ji su svo jim učešćem u di sku si ja ma i su ge sti-ja ma do pri ne li ar gu men ta ci ji pri sut noj u ovom tek stu.

42 Alek san dar Fatić

do mi nant ne na ci je i pri pad ni ka osta lih etničkih gru pa. Međutim, de ba te ko je proističu iz aspi ra ci ja da sve etničke gru pe bu du po me nu te kao „kon sti tu tiv ne” u usta vi ma ze ma lja re gi o na po ne kad stva ra ju praktične uslo ve u ko ji ma, zbog nemogućnosti donošenja usta va, pri vre me ne in sti tu ci je i me ha ni zmi mo ra ju da se ba ve rešavanjem važnih državnih pi ta nja, uključujući bor bu pro tiv or ga ni zo-va nog kri mi na la i ko rup ci je. Dok se vo de de ba te o to me da li re le vant no shva ta-nje države u no vim usta vi ma tre ba da bu de za sno va no na poj mu na ci o nal ne, ili na poj mu ta ko zva ne „građanske” države, to jest da li državu tre ba de fi ni sa ti kao državu jed ne ili više na ci o nal nih za jed ni ca, ili kao „državu svih nje nih građana”, in sti tu ci o nal ni pro vi zo ri jum, često ne le gi ti man ili delimično de mo krat ski le gi ti-man, ba vi se ključnim pi ta nji ma društvene kon tro le dok or ga ni zo va ni kri mi nal cve ta i ko rup ci ja se si stem ski uko re nju je.

Kon cept građanske države je ste te o rij ski atrak ti van, ali je u prak si vr lo nerealističan kao politički pred log. U kon tek stu skorašnjih ne pri ja telj sta va na te ri to ri ji bivše Ju go sla vi je i iredentističkih ulo ga ko je po je di ne etničke za jed ni ce otvo re no igra ju pro tiv svo jih država i ustav no usta no vlje nih in sti tu ci ja, go vo ri ti o de fi ni sa nju države kao građanske isto je što i go vo ri ti o poništavanju tra di ci o-nal ne države i uvođenju in sti tu ci o nal ne anar hi je u ko joj „gru pe građana” do mi-ni ra ju nad ustav nim ha o som.

Politički ar gu men ti pro tiv konačnog za sni va nja ustav nih rešenja na ja snim i ne dvo smi sle nim na ci o nal nim osno va ma, pri čemu se pra va i slo bo de, upr kos na ci o nal noj osno vi „vlasništva” nad državom, ga ran tu ju svim građanima bez ob zi ra na nji ho vo etničko po re klo, u suštini služe iredentističkim ci lje vi ma po je-di nih „ma nji na”, ko je bi želele da usta vi bu du „građanski” po ti pu, ali da i po red to ga po mi nju njih kao na ci o nal ne za jed ni ce, a ne sa mo kao „građane”. Po sto ji jed na u suštini de struk tiv na ten den ci ja, kod domaćih kao i kod međunarodnih političara i ko men ta to ra, da za sni va ju sve di sku si je ustav nih pi ta nja na ver bal no „antinacionalističkim” kri te ri ju mi ma, iako se ova kvim ver bal nim „an ti na ci-o na li zmom” u stva ri di rekt no protivreči osnov nim političkim činjenicama u jugoistočnoevropskom re gi o nu.

Mo glo bi se ar gu men ti sa ti da je po me nu ti „an ti na ci o na li zam” sa mo dru ga stra na na ci o na li zma, sa mo jed na još de struk tiv ni ja i eks klu ziv ni ja stra na, jer je an ti na ci o na li zam u stva ri ko ren mno gih pro ble ma u prav noj re gu la ci ji društvenog života. U re gi o nu ko ga Bar ber, do ne kle aro gant no i jed no stra no, ali ipak ilu stra-tiv no, na zi va „ple men ski superzasićenim”, na me ta ti „nad na ci o nal nu” državu obično je sa mo stra te gi ja u na sto ja nju ne ke etničke gru pe da pre ot me vlasništvo nad državom.3 Okle va nje da se reši pi ta nje o na ci o nal noj „svo ji ni” nad državom vo di do ka ta stro fal nih po sle di ca u obla sti pro vi zor nog ustro ja va nja društvene

3 Be nja min R. Bar ber, Ji had vs. McWorld, op. cit., p. 196.


kon tro le. Političko su ko blja va nje između eli ta ko je iz ta kvog sta nja pro iz la zi iza-zi va od la ga nja u ustav nom ustro ja va nju dru gih, praktičnijih obla sti, i politički si stem kao ce li na po ste pe no se pre tva ra u politički pro vi zo ri jum u ko me ko rup-ci ja i or ga ni zo va ni kri mi nal sa lakoćom pri stu pa ju po lu ga ma ak tu el ne vla sti, ko ja može i ne mo ra bi ti identična for mal noj vla sti.

Gru bo po sma tra no, struk tu ra no vo for mi ra nih de mo kra ti ja u jugoistočnoj Evro pi u skla du je sa sa vre me nim ten den ci ja ma u raz vo ju ta ko zva ne poliarhične de mo kra ti je, u ko joj političke od lu ke ne do no se uvek i nužno političke in sti-tu ci je kao pred stav ni ci države, iako se one do no se u okvi ru tih in sti tu ci ja. U poliarhičnom mo de lu de mo kra ti ja pod ra zu me va otvo re no tržište za političke pro jek te ko ji do la ze iz različitih gru pa za pri ti sak unu tar društva, a političke in sti tu ci je su sa mo okvi ri u ko ji ma se od vi ja takmičenje između različitih ide ja. One takođe usme ra va ju pro ces pri me ne plat for me ko ja „po be di” u tom tržišnom takmičenju. Gru pi sa nje pred lo ga se od vi ja unu tar ta ko zva nih „pro blem skih” ili „političkih za jed ni ca”. Pro blem ske za jed ni ce su gru pe za pri ti sak ko je se for mi ra ju oko kon kret nih pro ble ma i pi ta nja ko ja tre ba rešiti, dok su političke za jed ni ce one gru pe za pri ti sak ko je se for mi ra ju oko gru pa pro ble ma i opštih političkih te ma, pa sa mim tim tra ju duže i ima ju širi uti caj na politički život.4

Gru pe za pri ti sak for mi ra ju se ili na osno vu kor po ra tiv nih in te re sa u širokom smi slu, uključujući in te re se različitih or ga ni za ci ja i kom pa ni ja i in te-re se pri pad ni ka pro fe si ja i za nat skih gru pa, ili pak na osno vu po gle da i mišljenja stručnjaka. U jugoistočnoevropskom re gi o nu, so ci jal ni, eko nom ski i politički pro ble mi to li ko su ozbilj ni, a političke in sti tu ci je ta ko no ve i neutvrđene, da vla-sti uglav nom teže to me da sarađuju sa političkim za jed ni ca ma ra di je ne go sa pro-blem skim za jed ni ca ma, jer im pr ve nu de sta bil ni je i struk tu ri sa ni je sa ve te u ve zi sa pro ble mi ma ko je vla sti tre ba da rešavaju. Isto vre me no, pro blem ske za jed ni ce, kao što su one ko je obično sto je iza štrajkova, često vrše pri ti sak, a da isto vre me no ne nu de re al ne al ter na ti ve. Upra vo to je raz log zbog ko ga su u jugoistočnoj Evro pi političke za jed ni ce isto ta ko važne i uti caj ne kao i u raz vi je nim de mo kra ti ja ma. One su po go to vo uti caj ne ako oku plja ju stručnjake u po je di nim obla sti ma, i ta da ne for mal ni uti caj ta kvih gru pa može da prevaziđe faktičku moć for mal nih no si-la ca jav nih funk ci ja u mno gim obla sti ma jav nog odlučivanja.

Ja sno je da opi sa na si tu a ci ja stva ra struk tur ne mogućnosti za si stem sku ko rup ci ju. Ako se ko rup ci ja ge ne ral no shva ti kao zlo u po tre ba zvanične moći ra di sti ca nja ne ke vr ste pri vat ne ko ri sti, pri čemu pri vat na ko rist može bi ti bi lo in di vi-du al na, bi lo ko lek tiv na, i ni je ograničena na sa mu ličnost no si o ca jav ne funk ci je, ja sno je da tre ba is pi ta ti po jam re le vant ne moći kao ključ za raz u me va nje zlo u-po tre be moći u širem smi slu.

4 John Scott, Po wer, Po lity Press, Cam brid ge, 2001, po gla vlja 2, 3 i 5.


Naj di rekt ni ji i najlakši način da se ras pra vlja o moći je ste u kon tek stu u ko me ona pro iz la zi iz jav ne funk ci je, ali je ovo jed no stav no raz u me va nje isto-vre me no sa mo delimično, i sto ga od ograničene vred no sti u na sto ja nji ma da se ograniči si stem ska ko rup ci ja ko ja omogućava raz ra sta nje or ga ni zo va nog kri mi-na la, kao što će ka sni je bi ti po ka za no. Zlo u po tre be faktičke moći da le ko su ras-pro stra nje ni je ne go do ku men to va ne zlo u po tre be jav ne funk ci je, pošto se faktičke od lu ke u bi lo kom političkom si ste mu do no se pod uti ca jem, ili čak di rekt no od stra ne, lju di ko ji su u po se du ključeva za ka pi je političke pro mo ci je (ga te ke e pers), a ko ji sa mi ni su no si o ci jav nih funk ci ja. Ta po ja va je po seb no ja sna u de lo va nju političkih stra na ka.5

Političke stran ke su fo ru mi u ko ji ma se oba vlja ju do go vo ri o većini ključnih od lu ka pre ne go što se us po sta ve for mal ne in sti tu ci je vla sti. Na pri mer, u postkomunističkim ze mlja ma in sti tu ci je se često rekonstituišu sva ki put ka da se do go di značajna pro me na političkih eli ta. Ovaj pro ces se obično na zi va „pro-gre som ka us po sta vlja nju političke sta bil no sti”, ali je tu u stva ri reč o se ri ji in sti-tu ci o nal nih kri za, u ko ji ma praktično čitave struk tu re pravosuđa, izvršne vla sti i, na rav no, par la men tar ne vla sti po vre me no bi va ju sme nje ne i po nov no oku plje ne od stra ne no ve vladajuće eli te.

To kom pro ce sa po nov ne iz grad nje in sti tu ci ja, ključne od lu ke ne do no se vla di ni mi ni stri, već „čuvari ka pi ja”, ko ji de lu ju u sen ci. U tipičnim slučajevima, reč je o is tak nu tim ličnostima iz građanskog i aka dem skog sve ta, često sa vi so ko-par ti ku la ri zo va nim in te re si ma, i go to vo uvek bez ika kvog le gi ti mi te ta u od no su na sta vo ve birača. Ipak, nji ho ve su ge sti je i pred lo zi go to vo re dov no stižu do par-la men ta i po sta ju za ko ni. U ovom pro ce su je politička ko rup ci ja najizraženija, jer in te re si ma lih stra na ka ko je učestvuju u ve li kim ko a li ci ja ma, kao i in te re si različitih po je di na ca i or ga ni za ci ja ko je su bli ske čuvarima ka pi ja, po sta ju uko-re nje ni u zvaničnoj po li ti ci bez ika kvog značajnog nad zo ra i kon tro le. Ta kva is kri vlja va nja političkog si ste ma dešavaju se u ne do ku men to va nim di sku si-ja ma u lo bi ji ma političkih in sti tu ci ja, u ko ji ma su mi ni stri često sa mo štićenici čuvara ka pi ja. Čuvari ka pi ja sa mi su iz re do va bivšeg komunističkog apa ra ta, i oni do dat no zamračuju sli ku ukup ne struk tu re faktičke moći u društvu.

Opa sno sti ko je pro iz la ze iz moguće ko rup ci je među čuvarima političkih ka pi ja po seb no su izražene ka da se ima u vi du da u sva kom društvu ko he zi ja između eli ta za vi si od šablona nji ho vog re gru to va nja i uza jam nog pre kla pa nja, sa izraženom ten den ci jom da se isti po je din ci kreću između različitih jav nih funk-ci ja vi so kog ni voa to kom svo je političke ka ri je re.6 Ako je pro ces nji ho vog re gru-to va nja za sno van na zajedničkom so ci jal nom i političkom po re klu i pri pa da nju,

5 Ibid.6 Ibid.


na ličnim ve za ma i uza jam nom fa vo ri zo va nju, ta ko da, re ci mo, pri pad nost ma loj političkoj stran ci ili ne po zna toj ne vla di noj or ga ni za ci ji po sta ne ključ za po sta vlje-nje na am ba sa dor sku ili čak mi ni star sku funk ci ju, on da se ta kva di ja lek ti ka moći može na zva di ko rum pi ra nom. Ka da jed nom bu du po sta vlje ni na jav nu funk-ci ju na ovaj način, po je din ci se kreću kroz si stem jav ne službe bi lo ho ri zon tal no, da kle pre la ze sa funk ci je na funk ci ju na ot pri li ke istom ni vou, ili pak hi je rar hij ski na pre du ju. Ta ko ce lo ku pan si stem jav ne upra ve po sta je ta lac vo lje ne ko li ko lju di ko ji, sa mi po se bi, ni ti vrše ne ku jav nu funk ci ju, ni ti ima ju bi lo ka kvu ver ti kal nu le gi ti ma ci ju u smi slu vo lje birača

So ci jal ni ka pi tal na osno vu ko ga se opi sa na po sta vlje nja vrše i sam je ko rup-tiv na ka te go ri ja, jer on ni je ve ri fi ko van kroz bi lo ka kvu jav nu i tran spa rent nu pro-ce du ru, jed no stav no zbog to ga što jav nost najčešće uopšte ne zna ko su čuvari ka pi ja ko ji oba vlja ju najveći deo re gru to va nja za jav ne funk ci je. Iz ovog raz lo ga iz bor ne ba ze u većini bal kan skih ze ma lja da nas sma tra ju da je tran spa rent nost jav nih po sta vlje nja i funk ci o ni sa nja vla sti ključni zah tev za nji ho ve vla de.7

Ne do volj no raz dvo je ne struk tu re faktičke moći u društvu, ob u hvat no pre kla pa nje zvaničnih i nezvaničnih kru go va no si la ca moći (tzv. „pri mar na” i „se kun dar na” moć), kao i sprem nost bivše vla sti da pri hva ti part ner stvo sa kri-mi nal ci ma kao način za ostva ri va nje ci lje va društvene re for me je su fak to ri ko ji su do ve li do okol no sti u ko ji ma je društvena pri hva tlji vost kri mi na la viša ne go što bi bi la nor mal no. Shod no to me, ini ci ja ti ve da se spro ve du odlučne me re usme re ne na kon tro lu kri mi na la „od bi ja ju” se o jav no mnje nje ko je ima to le ran ci ju za kri-mi nal. Uslov za de lo tvor nu pri me nu me ra za kon tro lu kri mi na la je ste so ci jal na stig ma ti za ci ja kri mi na la. Ta stig ma ti za ci ja on da takođe pre no si i neo p hod nu ver ti kal nu le gi ti ma ci ju spro ve de noj po li ti ci kon tro le, to jest podršku od stra ne najšireg kru ga stanovništva.

U ovom po gle du po seb no je opa san or ga ni zo va ni aspekt kri mi na la. Reč je o to me da, iako među kri mi no lo zi ma po sto je značajne kon tro ver ze u po gle du to ga ko li ko je uopšte održiv sam po jam oga ni zo va nog kri mi na la, po sto ji opšte sla ga nje o to me da se, za raz li ku od ta ko zva nog klasičnog, ili uličnog kri mi na la, or ga ni zo va ni kri mi nal za sni va pre sve ga na si ste mat skom na sto ja nju da se ostva ri

7 Tre ba ima ti u vi du da čuvari ka pi ja, ne do volj no ja sni po stup ci re gru to va nja eli ta i odgovarajuća ot mi ca de mo kra ti je ni su pri sut ni sa mo na Bal ka nu; na pro tiv, politička so ci o lo gi ja je do ku men-to va la ova kve slučajeve pre sve ga na pri me ri ma za pad nih de mo kra ti ja. Vi de ti u: John Scott, Po wer, op. cit.; Ro bert Jes sop, So cial Or der, Re form and Re vo lu tion, Mac Mil lan, Lon don, 1972; Wyn Grant & John Sar gent, Bu si ness and Po li tics in Bri tain, Mac Mil lan, Lon don, 1987; W. L. Guttsman, Th e Bri tish Po li ti cal Eli te, Mac Gib bon & Kee, Lon don, 1963. Ipak, ove po ja ve, ko je su no ve u raz vo ju političkih in sti tu ci ja u ose tlji vim re gi o ni ma, ka ko u smi slu sta bil no sti sa mih si ste ma, ta ko i u smi slu unutrašnje i re gi o nal ne bez bed no sti, da le ko su opa sni je ne go u sta bil-nim društvima. Sto ga su one veća pret nja in te gri te tu de mo kra ti je u raz vo ju ne go tra di ci o nal no de mo krat skom političkom si ste mu.


pro fi t, obično pu tem re dov nog snab de va nja ne kog ile gal nog tržišta.8 Or ga ni zo va ni kri mi nal pro iz vo di si ner gi je sa ko rum pi ra nim de lo vi ma političkog establišmenta, delimično i za to što su ko rum pi ra ni jav ni službenici često u položaju da po mog nu u pra nju nov ca stečenom krivičnim de li ma. Do dat na pred nost ko ja proističe iz ostva ri va nja ve za or ga ni zo va nog kri mi na la sa zvaničnim establišmentom po ve-za na je sa spremnošću ko rum pi ra nih službenika da po mog nu pri pad ni ci ma or ga-ni zo va nog kri mi na la da integrišu svoj ka pi tal u zvaničnu eko no mi ju ne po sred no pre „pen zi o ni sa nja”.9 Otu da delimično ra zu mlji vo shva ta nje ne kih političara po ko me kri mi nal, po seb no or ga ni zo va ni, nasleđe bivšeg režima u jugoistočnoj Evro pi sa ko jim se tre ba spri ja te lji ti ra di je ne go od nje ga na pra vi ti ne pri ja te lja, a sve to u ime političkih i društvenih re for mi, uvek tre ba sa gle da va ti i u kon tek stu in he rent nih in te re sa or ga ni zo va nog kri mi na la da podmićuje, prinuđuje na sa rad-nju, zastrašuje i ko op ti ra jav ne službenike, na rav no ne u in te re su re for mi, već ra di pre u zi ma nja ključnih po lu ga vla sti ko je bi kri mi nal ne or ga ni za ci je po tom ko ri-sti le za pro mo vi sa nje eko no mi je pod ze mlja.

Među sa vre me nim kri mi no lo zi ma ni je ne po zna ta prak sa da se or ga ni zo-va ni kri mi nal defi niše pre sve ga kao kri mi nal za sno van na tržištu, mo ti vi san pro fi tom, ko ji de li značajne ka rak te ri sti ke sa le gi tim nim po slo va njem, pa su ne ki kri mi no lo zi čak do ve li u pi ta nje te zu da je u svim slučajevima moguće ja sno razgraničiti le gi tim no po slo va nje i or ga ni zo va ni kri mi nal: „Ko li ko je ja sna gra-ni ca između kri mi na la mo ti vi sa nog pro fi tom i nor mal ne pri vred ne ak tiv no sti? Da li je to za i sta pi ta nje cr nog i be log raz li ko va nja, ili kon ti nu i tet različitih ni jan si si ve bo je?”.10 S ob zi rom na ve ze između le gi tim nog i ne le gi tim nog tržišta, može se očekivati da su ve ze između le gi tim nih po slov nih lju di i pri pad ni ka or ga ni-zo va nog kri mi na la česte. Je dan glo bal no pri znat pri mer sa rad nje između ve li kih le gi tim nih kom pa ni ja i kri mi na la ca je ste du van ska in du stri ja. Ve li ke du van-ske kom pa ni je na mer no osni va ju ogran ke u ino stran stvu, ta ko da ci ga re te, ko je su na vod no iz ve ze ne, a sa mim tim oslobođene (u za pad nim ze mlja ma vi so kog) po re za, u sa rad nji sa kri mi nal nim or ga ni za ci ja ma po no vo prošvercuju u ze mlju po re kla. Na br zim gli se ri ma ili ma lim avi o ni ma ko je krijumčari ko ri ste, ta da se,

8 Mi ke Wo o di wiss, “Tran sna ti o nal or ga ni zed cri me: the glo bal re ach of an Ame ri can con-cept”, in: Adam Ed wards and Pe ter Gill (eds), Tran sna ti o nal Or ga ni zed Cri me: Per spec ti ves on glo bal se cu rity, Ro u tled ge, Lon don, 2006, pp. 13–27; Ja mes Sheptycki, “Glo bal law en for ce ment as a pro tec tion rac ket: so me skep ti cal no tes on tran sna ti o nal or ga ni zed cri me as an ob ject of glo bal go ver nan ce”, in Adam Ed wards and Pe ter Gill, op. cit., pp. 24–58; R. N. Naylor, “Pre-da tors, Pa ra si tes, or Free-Mar ket Pi o ne ers: Re fl ec ti ons on the Na tu re and Analysis of Pro fi t--Dri ven Cri me”, in: Mar ga ret E. Be a re (ed.), Cri ti cal Re fl ec ti ons on Tran sna ti o nal Or ga ni sed Cri me, Mo ney La un de ring, and Cor rup tion, Uni ver sity of To ron to Press, To ron to, pp. 35–54.9 R. N. Naylor, “Fol low-the-Mo ney Met hods in Cri me Con trol Po licy”, in: Mar ga ret. E. Be a re (ed.), op. cit., pp. 256–90.10 R. N. Naylor, “Pre da tors, Pa ra si tes, or Free-Mar ket Pi o ne ers: Re fl ec ti ons on the Na tu re and Analysis of Pro fi t-Dri ven Cri me”, in: Mar ga ret. E. Be a re (ed.), op. cit., p. 35.


po red du va na, na la ze i he roin, iz be gli ce i žene ote te ili pre va re ne da bi bi le upo-tre blje ne za pro sti tu ci ju.11

Bor ba pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la stvar je političkog kon sen zu sa, ali taj kon sen zus može po sto ja ti sa mo ako u domaćoj jav no sti po sto ji plod no tlo za nje ga. Sti ven Holms (Step hen Hol mes) taj pro blem formuliše na sledeći ge ne ral ni način:

Li be ral na re for ma ne može us pe ti ako ne ma domaću političku podršku. Podrška iz ino stran stva ni je do volj na. Ne ra zu me va nje ove jed no stav ne isti ne je do ve lo do pod ri va nja de lo tvor no sti ve li kog de la tehničke pomoći ko ju je Za pad upu tio no vim postkomunističkim državama. Vla da vi na pra va se ne može kon so li do va ti ili in sti tu ci o na li zo va ti ako ne po sto ji domaća kon sti tu ent na za jed ni ca za vla da vi nu pra va, ko ja je sprem na i spo sob na da se bo ri za svo je in te re se i uve re nja. Stra na podrška za za ko ni tost i ustav nost je sa mo sla ba nit, na ko joj se taj pro jekt ne može iz gra di ti; ta podrška čak može bi ti kon tra pro duk tiv na ka da se usme ra va ne do sled no i u sa rad nji sa suparnički na stro je nim i loše in for mi sa nim kon sul tan ti ma.12

Uko li ko ne ma do sled no sti u podršci jav noj po li ti ci bor be pro tiv kri mi na li-za ci je društva u jav no sti, taj ne do sta tak omogućava stva ra nju klijentelističkih kul-tu ra, a ta kve kul tu re do vo de do for mi ra nja re la tiv no traj nih part ner sta va između političkih eli ta i or ga ni zo va nog kri mi na la. Reč je o to me da or ga ni zo va ni kri-mi nal ima suštinski in te res da in fi l tri ra državu, i ka da su jed nom us po sta vlje na part ner stva između kri mi na la ca i državnih činovnika, činovnici po sta ju kli jen ti kri mi nal nih or ga ni za ci ja, obično u smi slu fi nan sij ske podrške i fi zičke zaštite. Isto vre me no, kri mi nal na or ga ni za ci ja po sta je kli jent ko rum pi ra nog činovnika u smi slu ad mi ni stra tiv nog fa vo ri zo va nja i zaštite in for ma ci ja. Međutim, ka da bi lo ko ja stra na u kli jent skom od no su, a obično je reč o državnom činovniku, pokuša da izađe iz od no sa, na sta ju pro ble mi, jer iz la zak bi lo ko je stra ne iz kli jent-skog od no sa do vo di dru gu stra nu u po ten ci jal nu opa snost. Na pri mer, državni činovnik ko ji je po mo gao da se ope re no vac zarađen činjenjem ozbilj nih krivičnih de la i za uz vrat je pri mio uslu ge od or ga ni zo va nog kri mi na la može da odluči da izađe iz ko rup tiv nog od no sa, ali postupajući ta ko on do vo di u opa snost čitav la nac kri mi nal nih ope ra ci ja. Sto ga je ve ro vat no da ta kav činovnik po sta ne me ta aten ta ta na kon što na ja vi svo ju na me ru da na pu sti kli jent ski od nos. To je najveći pro blem u ve zi sa jugoistočnoevropskim vla da ma ko je do la ze u do dir sa kri mi-nal ci ma i ima ju mogućnost da sa nji ma pra ve kom pro mi se i skla pa ju spo ra zu me.

11 Ibid., p. 45.12 Step hen Hol mes, “Cri me and cor rup tion aft er com mu nism”, East Euro pean Con sti tu ti o nal Re vi ew, Fall 1997, p. 59.


S jed ne stra ne, započinjanje reformističke vla da vi ne na pot pu no čist način, u pe ri-o du ne po sred no po sle kra ja komunističke vla da vi ne, u ko joj je sa rad nja sa pod ze-mljem bi la tra di ci ja, ma lo je ve ro vat na per spek ti va. Sva ka pr va postkomunistička vla da u jugoistočnoevropskom re gi o nu u prin ci pu je bi la u po zi ci ji da je mo ra la da pre go va ra sa sum nji vim po slov nim lju di ma, a možda čak i sa vi so ko ran gi ra-nim po je din ci ma u re do vi ma or ga ni zo va nog kri mi na la. Sto ga je je di ni način, u svim ze mlja ma re gi o na, da se odlučno pre se ku bar ne ke kri mi nal ne ve ze us po-sta vlje ne ovim pu tem kroz opre de lje ne me re ko je bi mo gla da na met ne je di no do volj no opre de lje na jav nost, ka kva u za pad no bal kan skim ze mlja ma, ka ko se čini, ne po sto ji.

Re zi me

Tekst raz ma tra struk tur ne pret po stav ke za ura sta nje or ga ni zo va nog kri-mi na la u političko tki vo no vo na sta lih de mo kra ti ja na području za pad nog Bal ka na, analizirajući pre sve ga uni ver zal ne od no se moći u poliarhičnim de mo-kra ti ja ma u načelu, i po tom primenjujući zaključke te ana li ze na ne ke aspek te činjeničnog društvenog sta nja u re gi o nu za pad nog Bal ka na. Autor argumentiše da je bor ba pro tiv uko re nji va nja or ga ni zo va nog kri mi na la u društvo pre sve ga stvar obaveštene i odlučne jav no sti, a tek po tom de lat ne vla de. Sto ga je po sto ja-nje ja snog sta va u od no su na kri mi nal u jav no sti pret po stav ka efek tiv ne in sti tu-ci o nal ne po li ti ke bor be pro tiv kri mi na la.



UPRA VLJA NJE OBAVEŠTAJNIM OPE RA CI JA MA

Dra gan Manojlović ∗

AB STRACTTh e paper analyses the management of criminal intelligence operations, its elements, actors, phases, and the effi cient use of human and fi nancial resources. Th e author points out the complexity of the diff erent phases of criminal intelligence, arising from its covert nature. Intelligence operation require a systematic approach to project planning, with a clear defi nition of the aims and directions of the operation, a specifi cation of the measures and means. In addition, a successful intelligence operation management ought to take into account the local criminal milieu, as well as the political context.

Ključne reči: obaveštajna ope ra ci ja, upra vlja nje ope ra ci ja ma, obaveštajna ak tiv nost.

Vi tre ba da nam ve ru je te. Mi smo časni lju di.Ričard M. Helms, di rek tor CIA (1966–1973)

Re a li za ci ja obaveštajnih ak tiv no sti i ope ra ci ja opterećena je iz u zet nom složenošću i neizvesnošću pro u zro ko va nih rastućom kom plek snom pri ro dom sa mih obaveštajnih ope ra ci ja i oko li ne u ko joj se spro vo de, te iz u zet no br zim tem pom raz vo ja na u ke, teh no lo gi je i ci vi li za ci je.1 Da bi smo ana li zi ra li i sa gle da li,

1 Pri izvođenju obaveštajne ope ra ci je ne može se reći da je sve ili cr no ili be lo, već da ima pu no „si vih” ni jan si. Kao složenost obaveštajnih ope ra ci ja često se u prak si na vo de pri me ri obaveštajca bri tan ske službe MI6 Džordža Blej ka (Ge or ge Bla ke), ko ji je ra dio za so vjet ski KGB, i ot kri va nja čuvene obaveštajne ope ra ci je iz šezdesetih go di na prošlog ve ka — „Zlat ni ka nal” ili „Ope ra ci ja zla to”. Obaveštajne službe Za pa da sva ko dnev no su, pu tem prisluškivanja te le ko mu ni ka ci o nih i te le faks po ru ka, pri ku plja le 400 do 500 me ta ra in for ma ci ja pomoću pod zem nog ka na la pro-ko pa nog is pod čuvenog Ber lin skog zi da. Reč je o dvo stru koj ope ra ci ji: 1) angažovanje i vođenje agen ta i 2) raz voj ope ra ci je ko ju angažovani agent ot kri va. Objek tiv ne činioce ko ji određuju način izvođenja obaveštajne ope ra ci je čine uslo vi i kli ma ope ra ci je: ni vo raz vi je nost pro fe si o nal-nih službi, na klo nost vla da tih ze ma lja, je zik, običaji i opšta politička kli ma.

∗ Autor je do cent na Prav nom fa kul te tu In ter na ci o nal nog uni ver zi te ta u No vom Pa za ru.

50 Dra gan Manojlović

ma kar i delimično, u čemu se ogle da složenost sa vre me nih obaveštajnih ope ra ci ja i nji ho ve re a li za ci je, tre ba naj pre po jam obaveštajne ope ra ci je de fi ni sa ti kao složen i ne po no vljiv po du hvat ko ji se pred u zi ma u budućnosti da bi se po sti gli ci lje vi u predviđenom vre me nu sa predviđenim re sur si ma. Složenost obaveštajnih ope ra-ci ja izražava se kroz ve li ki obim i široku struk tu ru unutrašnjih ak tiv no sti, du go vre me tra ja nja, ogro man budžet, ve li ki broj ne po sred nih učesnika u re a li za ci ji, logističara i dru ge pa ra me tre.2 Sva ka obaveštajna ope ra ci ja obično sadrži veći broj ak tiv no sti, za da ta ka i fa za, ko ji za jed no čine raz gra na tu struk tu ru obaveštajnog pro jek ta. „Ve li ki” obaveštajni po du hva ti sa više ope ra ci ja, gle da no po obi mu i struk tu ri, ima ju iz ra zi to ve li ki broj fa za i ak tiv no sti i du go tra ju. Složenosti pro-ce sa re a li za ci je jed ne obaveštajne ope ra ci je do pri no si ve li ki broj po je di nih fa za obaveštajne ak tiv no sti, mno go broj ne ve ze i od no si između njih, kao i između njih i oko li ne/bez bed no snog mi ljea u ko jem se spro vo de.

Po je di ni učesnici obaveštajnih ope ra ci ja spo sob ni su da br zo i efi ka sno oba-vlja ju svo je po slo ve, da zajednički ra de sa dru gim učesnicima i da se br zo pri la-go de različitim uslo vi ma, dok su dru gi spo sob ni da br zo i efi ka sno ra de sa mo u po seb nim uslo vi ma i si tu a ci ja ma. Značajne raz li ke između većeg bro ja učesnika u re a li za ci ji ope ra ci je do vo de ne mi nov no do većih pro ble ma pri pokušaju da se sve po treb ne ak tiv no sti slože u je dan or ga ni zo van obaveštajni tok i ko or di ni ra ce lo ku pan obaveštajni rad da bi se što brže i efi ka sni je od vi ja la obaveštajna ope-ra ci ja. Agen ci je ko je učestvuju u re a li za ci ji obaveštajnih ope ra ci ja ula ze u ope ra-ci je sa ve li kim bro jem službenika različitog pro fi la, stručnosti, zna nja i is ku stva, pri čemu sva ki po je di nac oba vlja sa mo ma li, pripadajući deo po sla u ukup noj re a li za ci ji ope ra ci je. Oba vlja nje pojedinačnih obaveštajnih ak tiv no sti neo p hod no je ko or di ni ra ti i sin hro ni zo va ti da bi se ukup na re a li za ci ja efi ka sno od vi ja la, što uka zu je na po tre bu ko or di ni ra nja i or ga ni zo va nja po je di na ca, gru pa i ti mo va od no sno usaglašavanja de lo va nja svih učesnika ope ra ci je.

Po red na ve de nih ele me na ta, ve li koj složenosti obaveštajnih ope ra ci ja do pri-no si potrošnja ogrom ne količine re sur sa i ve li kih fi nan sij skih sred sta va. Pošto su raspoloživa sred stva za re a li za ci ju najčešće ograničena ili je neo p hod no da

2 Taj ne ak tiv no sti pod ra zu me va ju sva ku de lat nost ko ja uključuje pri kri ven rad, korišćenje lažnog ime na ili pri kri ve nog iden ti te ta od stra ne službenika obaveštajne agen ci je. Na pri mer, jed na od obaveštajnih ope ra ci ja ko ju je pro vo di la CIA u La tin skoj Ame ri ci ima la je više sa mo-stal nih obaveštajnih za da ta ka sa ci lje vi ma: 1) zadržati od no se sa službama bez bed no sti (naj-pre voj nom obaveštajnom službom i po li ci jom); 2) po sred stvom po ve za nih službi zadržati mogućnost pri ku plja nja obaveštajnih po da ta ka, da bi se podržale uni la te ral ne ope ra ci je sta-ni ce; 3) zadržati pro gram raz me ne obaveštajnih po da ta ka sa po ve za nim službama, uključujući ka da je moguće i in for ma ci je iz uni la te ral nih obaveštajnih iz vo ra; 4) učestvovati u združenim ope ra ci ja ma ka ko bi se pot po mo gle uni la te ral ne ope ra ci je službi i poboljšala nji ho va spo sob nost pri ku plja nja obaveštajnih po da ta ka; 5) obučavanjem, vođenjem i fi nan sij skom pomoći poboljšati ukup nu spo sob nost saradničkih službi bez bed no sti za pri ku plja nje obaveštajnih po da ta ka.

51Dra gan Manojlović

se ona ra ci o nal no troše ka ko bi se po sti gla zadovoljavajuća efi ka snost re a li za ci je po sma tra ne ope ra ci je, je dan od osnov nih ci lje va je da se re a li za ci ja oba vi sa mi ni-mal no mogućim re sur si ma. Po red re sur sa, važan fak tor ko ji isto vre me no do pri-no si složenosti je ste vre me re a li za ci je sva ke po je di ne ak tiv no sti, obaveštajnog za dat ka i ope ra ci je u ce li ni. Ve li ki broj obaveštajnih ak tiv no sti ko je sadrži sva ka ope ra ci ja, izuzimajući „ma le i jed no stav ne” ope ra ci je, obično zah te va značajno vre me za oba vlja nje, ta ko da je za obaveštajnu ope ra ci ju ve o ma važno da se sve predviđene ak tiv no sti i ope ra ci ja u ce li ni oba ve u pla ni ra nom, od no sno mi ni-mal no mogućem vre me nu.3 Vre me re a li za ci je obaveštajne ope ra ci je proteže se u bližu i da lju budućnost, ko ja je u prin ci pu ne iz ve sna i ne po zna ta, pa se uno se ne iz ve snost i do dat na složenost nje nog metodičkog sa gle da va nja. Zbog to ga je efi -ka sna re a li za ci ja obaveštajne ope ra ci je je di no moguća ako se iz vo di uz pri me nu metodičkih teh ni ka na or ga ni zo van način, ako se de talj no sa gle da ju i pla ni ra ju svi pojedinačni pro ce si i ko or di ni ra ju i usme ra va ju po je di ne ak tiv no sti i pro ces re a li za ci je u ce li ni.

Zbog opi sa ne složenosti, dinamičnosti i ne iz ve sno sti sprovođenje obaveštajnih ope ra ci ja nužno zah te va obaveštajni metodički ela bo rat or ga ni zo-va nja, vođenja i upra vlja nja. Da nas su u okvi ru me to di ke obaveštajnog ra da raz-vi je ne broj ne me to de i teh ni ke pla ni ra nja, or ga ni zo va nja i vođenja ko je se ko ri ste za upra vlja nje obaveštajnim ope ra ci ja ma. Osnov ni cilj upra vlja nja re a li za ci jom sva ke ope ra ci je je ste da se obez be di po sti za nje ci lja uz naj ma nje opa sno sti, od no-sno ri zi ke re a li za ci je.4 Ako ni je moguće ot klo ni ti opa sno sti, on da je cilj da se opa sno sti sve du na mi ni mum, da nji hov uti caj ne pre va zi la zi oprav da nost sa me obaveštajne ope ra ci je.

Da bi smo bliže ra sve tli li upra vlja nje obaveštajnim ope ra ci ja ma, pođimo naj pre od raz ma tra nja sa mog poj ma. U opštem smi slu, pod upra vlja njem u obaveštajnom ra du pod ra zu me va se kon ti nu al no dej stvo ak ci ja ko ji ma se utiče na pa ra me tre obaveštajnog ra da, gde me to de i teh ni ke me to di ke obaveštajnog ra da, obaveštajne ope ra ci je pre vo de iz jed nog sta nja u dru go. Upra vlja nje obaveštajnim ra dom ve zu je se za do sti za nje ci lje va obaveštajnog si ste ma, pa se u tom smi slu i defi niše kao kon ti nu a lan pro ces ko ji se usme ra va ka re a li za ci ji ci lje va si ste ma.

3 Okruženje za pra vo dik ti ra je su li po sta vlje ni ci lje vi mogući i ka ko ih tre ba ostva ri ti. Ka ko to po je di ni auto ri na vo de, od „obaveštajne oko li ne” ne po sred no za vi si ni vo taj no sti i slo bo da sprovođenja, a ti me je uslo vlje na i mogućnost upo tre be tehničkih i ljud skih re sur sa.4 Budući da du bi na obaveštajnih ope ra ci ja i pri stup nji ho ve re a li za ci je ni su određeni sa mo pro fe si o nal nim smer ni ca ma već često i dru gim fak to ri ma. Obaveštajne i kontraobaveštajne ope-ra ci je u ino stran stvu uslo vlje ne su političkim od lu ka ma, gde se po sta vlja više za da ta ka sa ne ko-li ko pri o ri te ta. Na pri mer, pro fe si o nal ni pri o ri tet može da bu de us po sta vlja nje ope ra ci je ra di uba ci va nja age na ta ili tehničkih sred sta va, ili političko/pro fe si o nal ni pri o ri tet us po sta vlja nja od no sa sa službom dru ge ze mlje. Ka da se go vo ri o političkim pri o ri te ti ma ko ji se kanališu kroz obaveštajne ope ra ci je, u te o ri ji se mo gu sre sti stanovišta da je to „ka na li za ci ja po li ti ke”.


Drugačije rečeno, me to di ka obaveštajnog ra da je ste pro ces (skup ak ci ja) ko jim se dej stvu je na obaveštajni si stem i unu tar si ste ma na re sur se, da bi on/oni do sti-gao/li de fi ni sa ne obaveštajne ci lje ve. U osno vi, ci lje vi me to di ke obaveštajnog ra da pred sta vlja ju buduća sta nja ko ja si stem želi dostići. Da bi se do sti gli po sta vlje ni obaveštajni ci lje vi, tj. da bi se mo gao re a li zo va ti de fi ni sa ni obaveštajni cilj, me to-di ka usme ra va funk ci o ni sa nje svih obaveštajnih re sur sa ka obaveštajnim ci lje-vi ma. Da kle, me to di ka obaveštajnog ra da pred sta vlja pro ces ne pre kid nog dej stva teh ni ka i me to da u smi slu prevođenja obaveštajne ope ra ci je iz početne fa ze u no vo, željeno sta nje.

No vi ji pri stup u te o ri ji go vo ri o tzv. strateškom metodičkom vođenju obaveštajnog ra da pod čime se pod ra zu me va kon ti nu a lan pro ces stal nog prilagođavanja obaveštajnog ra da pro men lji voj oko li ni, u ko me oko li na vrši uti-caj na obaveštajne ci lje ve i ope ra ci je, ali i sa mi obaveštajni si ste mi vrše po vrat ni uti caj na oko li nu. Metodički pri stup sa strateškog ni voa pod ra zu me va tri seg-men ta: utvrđivanje i de fi ni sa nje ci lje va i stra te gi je obaveštajnog ra da, pro ces re a-li za ci je de fi ni sa ne stra te gi je i kon tro lu re a li za ci je.

Upra vlja nje obaveštajnim ope ra ci ja ma je ste pro ces ima nen tan sva kom obaveštajnom po du hva tu. Raz voj obaveštajne ope ra ci je kom plek san je obaveštajni pro ces ko ji ob u hva ta ve li ki broj po ve za nih i uza jam no uslo vlje nih praktičnih obaveštajnih ak tiv no sti. Upra vlja nje obaveštajnim ope ra ci ja ma tre ba lo bi da bu de ce lo vi to i da ob u hva ti sve funk ci je unu tar ope ra ci je, od no sno ce lo ku pan njen pro ces. U rešavanju upravljačkih pro ble ma u obaveštajnim ope ra ci ja ma da nas se pri me nju ju naučne me to de sko ro svih na u ka, uz pri me nu računara i na nji ma za sno va nih in for ma ci o nih si ste ma. Upra vlja nje obaveštajnim ope ra ci ja ma pr ven-stve no ob u hva ta sa gle da va nje mogućih budućih sta nja i de fi ni sa nje budućih ak ci ja od no sno predviđanje i pla ni ra nje.5 Po red to ga, upra vlja nje ob u hva ta obezbeđenje neo p hod nih re sur sa, usklađivanje svih ak tiv no sti i fak to ra ra di održavanja efi ka-snog i efek tiv nog funk ci o ni sa nja, nad gle da nje i pro ve ra va nje da li se ak tiv no sti unu tar ope ra ci je od vi ja ju u skla du sa na red ba ma, iz da va nje određenih naređenja, iz bor naj bo lje ak ci je između više raspoloživih mogućnosti, određivanje struk tu re i ras po de le po slo va unu tar ope ra ci je i pojedinačnih ak tiv no sti. Uspešno upra-vlja nje obaveštajnim ope ra ci ja ma ni je moguće bez oda bi ra nja i obu ke ljud skih re sur sa, me re nja tekućeg izvođenja, vođenja pre ma određenim ci lje vi ma, pre no sa ovlašćenja na dru ge ra di po sti za nja željenog ci lja i usme ra va nja svih učesnika ka usvo je nom ci lju.

5 Pla ni ra nje je pri o ri tet u svim obaveštajnim metodičkim ela bo ra ti ma i u pri log to me go vo ri pri mer obaveštajne ope ra ci je CIA ko ja je u jed nom de lu zah te va la ugrad nju sta ci o nar nog sred-stva u putničko vo zi lo objek ta u ino stran stvu, pa je izrađeno 300 kg ključeva za sva ki mo del „for da” i „kraj sle ra” pro iz ve de nih određene go di ne.


Sva ka obaveštajna agen ci ja za složeniju obaveštajnu ak tiv nost ili ope ra ci ju zah te va metodički ela bo rat. Na pri mer, metodički ela bo rat CIA iz 1964. go di ne za sprovođenje obaveštajnih ope ra ci ja u Uru gva ju imao je tri seg men ta, unu tar ko jih su bi li razrađeni pri o ri te ti sa obaveštajnim ak tiv no sti ma, a unu tar ak tiv no-sti de fi ni sa no je više ci lje va.6 U ela bo ra tu se obično predviđaju naj sit ni ji de ta lji, ali na rav no ni ka da svi. Sva ka obaveštajna je di ni ca (sta ni ca, ostr vo i dr.) ima ski cu ili opšti obaveštajni vodič. To je do ku ment ko jim se utvrđuju pri o ri te ti i ci lje vi ope ra ci je i za pra vo pred sta vlja in struk ci ju. Unu tar ela bo ra ta mo gu bi ti uži ela-bo ra ti za kon kret nu ak tiv nost, npr. iz grad nja ko pi ja utičnica ko je su pret hod no fo to gra fi sa ne ra di ugrad nje uređaja za pre sre ta nje gla sov nih po ru ka. Ela bo rat bi tre ba lo da pred vi di, na pri mer, ko li ko da le ko može da ide in fi l tri ra ni obaveštajac u or ga ni za ci ji ori jen ti sa noj na terorističke ak ci je. Ov de se mo gu po sta vi ti dva aspek ta: je dan je do men izveštavanja, od no sno do sta vlja nja po da ta ka, a dru gi je mogućnost nužnog/ne volj nog učešća u pro jek tu čiji ni je tvo rac. Pri mer opi sa nog učešća u „blažoj” obaveštajnoj ope ra ci ji bio bi angažovanje obaveštajnog iz vo ra da, pod okri ljem Agen ci je za međunarodni raz voj, ka nu om pu tu je po džunglama Ama zo na i iz vi di ka ko se u tim za bi tim područjima spro vo di za kon. Sa ma po se bi ova ope ra ci ja ni je bi la vi so kog ri zi ka, dok se ni je po ja vi la mogućnost da iz vor upad ne među lov ce na gla ve.

Po stu pak odo bre nja za otpočinjanje obaveštajne ope ra ci je ute me lju je se na osno vu pro ce ne do bi je ne na kon pro ve ra ko je se vrše na te re nu i postojećim do si je i ma na svim ni vo i ma, is tra gom o prošlosti uz odo bre nje agen ci je ili štaba za kontraobaveštajnu de lat nost. Da kle, ne može se otpočeti sa re a li za ci jom obaveštajne ope ra ci je ko ja npr. zah te va upo tre bu agen ta ako pret hod no ni je do bi-je na sa gla snost kontraobaveštajne službe ko ja je najčešće u sa sta vu štaba taj nih službi. Prak se po je di nih obaveštajnih si ste ma predviđaju mogućnost da va nja odo bre nja za ope ra ci ju na rok do šest me se ci.

Istraživanje upra vlja nja obaveštajnim ope ra ci ja ma iz u zet no je težak po du-hvat, bez ob zi ra na ni vo am bi ci ja i de ta lji za ci je. Zbog to ga je re a li za ci ja većih am bi ci ja uslo vlje na du go traj nim angažovanjem većeg bro ja spe ci ja li sta različitih pro fi la i is ku sta va, izučavanjem funk ci o ni sa nja i raz vo ja bar de se ti ne ope ra ci ja, pa ipak sa ne iz ve snim kraj njim re zul ta tom. Mogućnosti korišćenja istraživačkih re zul ta ta do bi je nih u različitim ze mlja ma prilično su ograničene jer su suština i ponašanje obaveštajne or ga ni za ci je ili si ste ma određeni i društvenim si ste mom i ni vo om eko nom skog i sva kog dru gog raz vo ja. Bez ob zi ra na sličnost u rešavanju pro ble ma, upra vlja nje obaveštajnim si ste mom ili agen ci jom znat no se raz li ku je

6 Pri mer jed nog pri o ri te ta sa ne ko li ko za da ta ka: 1) kon trol no posmatračko me sto, npr. u am ba sa di; 2) taj na kon tro la pre pi ske (to ne mo ra bi ti po je din ca, već i usta no ve); 3) vođenje in fi l-tri ra nog agen ta; 4) tehnička iz ra da ala ta, uređaja (iz ra da ko pi ja) nji ho va ugrad nja i dr.


od upra vlja nja ope ra ci ja ma unu tar obaveštajnog po du hva ta ili sa mom ope ra-ci jom i po je di nim za hva ti ma unu tar ope ra ci je. Po de la ce lo vi tog pro ce sa upra-vlja nja obaveštajnim po du hva ti ma na pojedinačne ope ra ci je ima oprav da nja, jer omogućava da bliže uđemo u proučavanje ovog ve o ma teškog i značajnog de la obaveštajnog po du hva ta. Proučavanje sva ke pojedinačne ope ra ci je, ne zanemarujući nji ho ve uza jam ne ve ze i od no se unu tar po du hva ta, sva ka ko do pri-no si poboljšanju proučavanja vođenja obaveštajnih ope ra ci ja kao ce li ne. Pri me na naučnog pri stu pa u izučavanju upra vlja nja obaveštajnim ope ra ci ja ma omogućava da se de talj no sa gle da ce lo ku pan pro ces raz vo ja ope ra ci ja, for mi ra ju no vi pri stu pi u okvi ru glo bal nog pro ce sa upra vlja nja obaveštajnim ak tiv no sti ma, predviđaju buduća sta nja i defi nišu budući ci lje vi i za da ci.

Zaključak

Obaveštajne ope ra ci je se od vi ja ju uvek u kon tek stu ko ji čine skup objek tiv-nih činjenica i političke okol no sti. Skup objek tiv nih činjenica je su uslo vi i kli ma u ko ji ma se spro vo di ope ra ci ja. Upra vlja njem ope ra ci je ostva ru je se bliža ili da lja kraj nja gra ni ca, od no sno je su li po sta vlje ni ci lje vi mogući i ka ko ih tre ba ostva ri ti. Za efi ka sno upra vlja nje obaveštajnom ope ra ci jom važan je politički kon tekst jer, uba ci va nje agen ta u mi ni star stvo od bra ne u Bag da du nešto je sa svim dru go, od pred u zi ma nja iste ta kve ope ra ci je u Pa ri zu ili Ber li nu. Upra vlja nje obaveštajnim ope ra ci ja ma ne sa mo da je nužnost, već je „na vi ga ci o ni uređaj” za ostva ri va-nje po sta vlje nih ci lje va. Isto vre me no sa otpočinjanjem re a li za ci je obaveštajnih ope ra ci ja, otpočinju i kontraobaveštajne ope ra ci je, čija je pri ro da različita od obaveštajnih po to me što su one od bram be ne, predodređene da zaštite obaveštajne ope ra ci je od ot kri va nja od stra ne pro tiv ni ka — tuđih obaveštajnih službi i službi bez bed no sti. Obaveštajnim ope ra ci ja ma upra vlja se sa „dva šešira” ko je no si je dan isti službenik — vođa ope ra ci je kao glav ni sa vet nik pred sed ni ka i vođa ope ra ci je kao pro fe si o nal ni službenik obaveštajne službe.

Re zi me

Autor po pr vi put u našoj bez bed no snoj naučnoj te o ri ji na osno vu istraživanja defi niše po jam upra vlja nja obaveštajnim ope ra ci ja ma. Da bi ana-li zi rao i sa gle dao, ma kar i delimično, u čemu se ogle da složenost sa vre me nih obaveštajnih ope ra ci ja i nji ho ve re a li za ci je, naj pre uka zu je šta se da nas pod ra zu-me va pod poj mom obaveštajna ope ra ci ja. Po tom na vo di ele men te obaveštajnih ope ra ci ja i uka zu je da se u re a li za ci ji troše ogrom ne količine re sur sa i ve li ka fi nan sij ska sred stva. Autor takođe uka zu je na to da je nužno upra vlja ti složenim


pro ce si ma re a li za ci je obaveštajnih ope ra ci ja, da bi se one na efi ka san način od vi-ja le i obez be dio efi ka san završetak ce lo kup nog obaveštajnog po du hva ta. Re a li-za ci ja ra zno vr snih obaveštajnih po du hva ta, zbog svo je složenosti, dinamičnosti i ne iz ve sno sti, nužno zah te va obaveštajni metodički ela bo rat or ga ni zo va nja, vođenja i upra vlja nja. Istraživanje upra vlja nja obaveštajnim ope ra ci ja ma je, bez ob zi ra na ni vo am bi ci ja i de ta lji za ci je, iz u zet no težak po du hvat. U ra du se da ju fa ze raz vo ja obaveštajnih ope ra ci ja i uka zu je da pla ni ra nje obaveštajnih ope ra ci ja pred sta vlja pri mar nu fa zu u pro ce su upra vlja nja ope ra ci jom, ko ja ob u hva ta de fi -ni sa nje ci lje va, pra va ca i glo bal ne stra te gi je raz vo ja, određivanje načina i sred-sta va za do sti za nje po sta vlje nih ci lje va, i iz bor naj bo lje al ter na ti ve.

CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

351 . 74/ . 76

REVIJA za bezbednost : stručni časopis o korupciji i organizovanomkriminalu. – God. 1, br. 1 (juli 2007) – . – Beograd (Gračanička 18) : Centar za bezbedonosne studije, 2007– . – 25 cm

MesečnoISSN 1452-9335 = Revija za bezbednostCOBISS. SR – ID 141336588

revija_za_bezbednost_05_2009

Documents

Transcript of revija_za_bezbednost_05_2009