BibliotekaALEFUrednik Branko Kukić38. knjiga

Rene GENONSimbolika krsta

Preveo sa francuskogMiodrag Marković

ALEFZaštitni znak Biblioteke jealhemijski simbol za Sublimaciju

UMETNIČKO DRUŠTVO GRADAC1998

Rene Genon Simbolika krstaNaslov originalaRene Genon Le symbolisme de la CroixOpremaMile GrozdanićIzdavačUmetničko društvo Gradac Čačak - BeogradŠtampaŠtamparija Zuhra Beograd, Vitanovačka 15

Simbolika krsta

Poštovanoj uspomeni naAŠ-ŠEJHA ABD-AR-RAHMAN ELIŠ- AL-KEBIRA

al-alim al-malki al-magrebikome dugujem

prvu zamisao o ovoj knjiziMisr, al-Kahira, 1329-1349 H.

(Egipat, Kairo, 1329-1349 po hidžri)

II

Predgovor

Na početku knjige Čoveki njegovo postanjeprema Ve-rfanf/'nagovestili smo da bi to delo trebalo da bude poče-tak jednog niza stxidija u kojima bismo, u zavisnosti od slu-čaja, mogli da neposredno izložimo određene aspekte is-točnjačkih metafizičkih doktrina ili, pak, da te doktrineobradimo na način koji nam se čini najrazumljivijim i naj-korisnijim, ostajući pri tom uvek u potpunosti verni njiho-vom duhu. Taj niz studija sada nastavljamo, pošto smonakratko morali da ga prekinemo zbog drugih radova uslov-Ijenih nekim prigodnim razmatranjima, i u kojima smo seviše pozabavili oblastima sporednih primena; ali, čak i ta-da, nikada i ni za trenutak nismo izgubili iz vida metafizič-ka načela koja predstavljaju jediiii temelj svakog pravogtradicionalnog učenja.

U Čoveku i njegovom postanju prema Vedantipokaza-li smo kako na biće kao što je čovek gleda tradicionalnacloktrina čisto metafizičkog reda, ograničavajući se pri tom,što je više moguće, na striktno izlaganje i tačnu interpre-taciju same doktrine, i odstupajući od tog pravila samo dabismo naznačili, kada bi se za to ukazala prilika, podudar-nost date doktrine sa drugim tradicionalnim formama. Mi,dakle, nikada nismo imali nameru da se zatvorimo samo ujednu određenu formu, što bi, uostalom, bilo izuzetno te-ško ako se ima na umu ono suštinsko jedinstvo koje seskriva iza raznolikosti više ili manje spoljašnjih formi, ko-je, uglavnom, nisu nlšta drugo do različita ruha jedne isteistine. Ako smo, uopšteno gledano, svoje centralno stano-vište preuzeli od hinduističkih doktrina, iz razloga kojesmo već objasnili na drugom mestu1, to ni u kom slučajune bi smelo da nas spreči da, kada se za tim ukaže potre-ba, pribegnemo načinima izražavanja koji pripadaju nekimclrugim tradicijama, naravno, pod uslovom da se radi oistinskim tradicijama, onima koje bismo mogli da nazove-mo regularnim ili pravovernim, uzimajući te reči u znače-nju kojc smo definisali drugom prilikom2. Ovde ćemo po-scbno pribeći takvom postupku, mnogo slobodnije negou prethodnom delu, pošto se na ovom mestu nećemo po-svctiti izlaganju nekog ogranka doktrine kakav postoji uodređenoj civilizaciji, već objašnjenju jednog od onih sim-1 J. F Colfs, L.i Filiationgćnealogique de toutes lesEcolesgothiques,Paris, liaudry, 1884.

li>ln«luctiongćiirr.ilf:i l'i-nuii" (lcs </'I Z l l f . l > . l l l / f llilK/llisl ičkl/l iltiitrillil, 'l l l l ' l

////'.vcA'/; /<• Vrd.itn.i, iin < i/ilanjc', y,] 1

>• hindoues (Opšti nvod u111); l.'lloinmc t-t son tlivc-

8/

bola koji su zajednički skoro svlm tradicijama, a što je, ponama, znak da su neposredno vezani za veliku primordi-jalnu Tradiciju.

S tim u vezi, potrebno je da naglasimo jedno mesto odposebnog značaja za otklanjanje konfuzija koje su, naža-lost, odveć česte u našoj epohi: mislimo na suštinsku raz-liku koja postoji između »sinteze« i »sinkretizma«. Sinkre-tizam se sastoji u prikupljanju više ili manje disparainihelemenata iz spoljašnjeg sveta, koji, gledano sa tog slano-višta, nikada ne mogu biti zaista objedinjeni; to je, svc usvemu, neka vrsta eklekticizma, sa svom fragmentarnošćui nepovezanošću koju on uvek podrazumeva. U njemu imanečeg čisto spoljašnjeg i površnog; elementi prcuzcti sasvih strana i spojeni na tako veštački način uvck zadr/.ava-ju svojstvo pozajmica, nesposobnih da sc stvarnn uklopcu doktrinu iole dostojnu tog imena. Za razliku od toga, sin-teza se suštastveno obavlja iznutra; limc žclimo da ka/c-mo kako se ona upravo sastoji u sagledavanju slvari kn>zjedinstvo samog njihovog načela, uočavanju načina na kojioneiztognačelaproishodeiodnjcgazavisc, iu njihovomobjedinjavanju ili, radije, spoznaji njihovogslvarnog jcdin-stva, na temelju jedne u potpunosti unutrašnje vcze, svoj-stvene onome što je najdublje u njihovoj prirodi. Ako ovoprimenimo na temu kojom se upravo bavimo, mogli bismoda kažemo kako će se sinkretizam ispoljiti svaki put kadase ograničimo na pozajmicu elemenata iz različitih tradi-cionalnih formi da bismo ih spolja nakalemili jedne na dru-ge, zanemarujući da u suštini postoji samo jedna doktrinačije su te forme tek istobrojni raznoliki izrazi, istobrojnaprilagođavanja posebnim duševnim stanjima, zavisnim odokolnosti koje su određene vremenom i mestom. U datomslučaju, iz takvog spoja ne može da proistekne ništa vred-no; da se poslužimo jednim lako shvatljivim poređenjem,umesto organizovane celine dobićemo samo bezobličnomnoštvo neupotrebljivih krhotina, a sve zato jer im nedo-staje ono što bi moglo da im podari celovitost analognuonoj koju poseduje živo biće ili neka skladna građevina;sinkretizmu je, upravo zbog njegove površnosti, svojstve-na nemogućnost postizanja takvog jedinstva. Nasuprot to-me, sinteza će se ostvariti ako se pođe od samog jedinstva,i ako se ono ni u jednom trenutku ne izgubi iz vida u mno-štvu svojih pojavnosti, što bi podrazumevalo da se, izvan is one strane formi, dosegla spoznaja o prvotnoj istini ko-

yja se ovim zaogrće da bi se iskazala i uspostavila komuni-kaciju u meri mogućnosti. Otuda možemo da sc poslu/i-mo jcdnom ili drugom od ovih forni i , zavisno od k o r i s i i

91

koja će se time postići, na potpuno isti način kao što, uskladu sa okolnostima, pri prevođenju jedne misli može-mo da koristimo razne jezike da bismo bili shvaćeni od raz-ličitih sagovornika kojima se obraćamo; to je, uostalom,ono što se u određenim tradicijama simbolički nazivalo»darom za jezike«. Moglo bi se reći da podudarnosti me-đu svim tradicionalnim formama predstavljaju stvarne »si-nonimnosti«; mi ih kao takve i sagledavamo, pa, kao štoobjašnjenje izvesnih stvari može da bude lakše na jednomjeziku nego na iiekom drugom, tako i jedna od ovih formimože bolje od drugih da odgovara izlaganju određenih isti-na i njihovom lakšem razumevanju. Zbog toga je savršenolegitimno da se, u svakom posebnom slučaju, upotrebiforma koja se čini najpodesnijom za ono što se namerava;nikakvu smetnju ne predstavlja ni prelazak iz jedne formeu drugu, pod uslovom da se zaista spoznaje njihova isto-značnost, a što je moguće jedino ukoliko se pođe od njiho-vog zajedničkog načela. Tako, u svemu tome nema ni traganekom sinkretizmu; on, uostalom, i nije ništa drugo do »profano« stanovište, nespojivo sa samim pojrnom »svete nau-ke« na koju se ova istraživanja isključivo i odnose.

Krst je, kao što smo rekli, simbol koji se u različitim for-mama susreće skoro svuda, i to od najdavnijih vremena;on je, dakle, daleko od toga da pripada upravo i isključivohrišćaiistvu, kao što su neki u iskušenju da poveruju. Treba-lo bi čak napomenuti da je hrišćanstvo, barem u svomspoljnom i opštepoznatom vidu, izgleda donekle smetnu-lo sa uma simboličku prirodu krsta, posmatrajući ga tekkao puko obeležje jedne istorijske činjenice; u stvarnostise takva dva gledišta niukoliko ne isključuju, pa je čak ovopotonje u izvesnom smislu samo posledica prvog; ali ovajnačin gledanja na stvari je u toj meri stran većini naših sa-vremenika da se na njemu moramo za trenutak zadržati ka-ko bismo izbegli moguće nesporazume. Zaista, odveć če-sto se smatra kako bi prihvatanje simboličkog značenja mo-ralo da podrazumeva odbacivanje doslovnog ili istorijskog/načenja. Takvo gledište proističe jedino iz nepoznavanjazakona podudarnosti koji je temelj čitave simbolike i naosnovu koga svaka stvar, suštastveno proishodeći iz jed-nog metafizičkog načela čiju realnost u potpunosti zadr-/ava, prenosi ili iskazuje to načelo na svoj način i u skladusa svojim redom postojanja, tako da se, iz reda u red, svestvari povezuju i usaglašavaju da bi doprinele univerzalnoji polpunoj harmoniji koja jc u mnoštvu pojavnosli sličnac u l b l c s k u samog prvotnog jcdius lva . Zbog loga sc /a /,ako-nr InfciiOmOg n ivoa u v c k nitr/.c s i n a l r a l i da SitnboliZUJU

107 IV

realitete jednog superiornog reda koji je istovremeno nji-hovo načelo i njihov cilj; a ovom prilikom možemo i da sepodsetimo, tim pre što ćemo za tako nešto ovde naći pri-mera, na grešku savremenih »naturalističkih« tumačenjatradicionalnih antičkih doktrina, tumačenja koja naprostookreću naglavce hijerarhiju odnosa između različitih nivoarealiteta. Tako, simboli ili mitovi nikada nisu imali za cilj,kao što to tvrdi jedna odveć rasprostranjena teorija našegdoba, da predstave kretanje zvezda; ali, tačno je da se u nji-ma često mogu naći forme koje su time nadahnute i čija jesvrha da putem analogije iskažu nešto sasvim drugo, po-što zakoni tog kretanja na fizički način izražavaju metafi-zička načela od kojih su zavisni. A ovo što smo rekli za astro-nomske fenomene može sa istim pravom da se kaže i zasve druge vrste prirodnih fenomena: ovi fenomeni, samimtim što proishode iz superiornih i transcendentnih nače-la, zalsta i jesu njihovi simboli; očigledno je da to ni na ko-ji način ne ugrožava vlastiti realitet kojim ovi fcnomcni kaotakvi raspolažu unutar nivoa postojanja komc pripadaju;naprotiv, upravo time se i daje osnov takvom realitctu, po-što bi, oslobođene zavisnosti od načcla, svc stvari bilc lekpuko ništavilo. Sa istorijskim činjcnicama jc kao i sa svimostalim: one se takođe neumitno saobražavaju zakonu po-dudarnosti o kome smo upravo govorili, i time na svoj na-čin odražavaju superiorne realitete čiji su, u neku ruku, sa-mo Ijudski izraz; dodaćemo još da je upravo u tome savnjihovznačaj, barem po našem mišljenju, koje se, prirod-no, u potpunosti razlikuje od onoga koje zastupaju »pro-fani« istoričari3. Ovaj bi simbolički karakter, premda svoj-stven svim istorijskim činjenicama, trebalo da bude poseb-no jasno izražen kod onih koje proishode iz nečega što bibilo najuputnije nazvati »svetom istorijom«; a kao takvogga prevashodno otkrivamo, na neobično snažan način, usvim okolnostima koje prate Hristov život. Ako se dobroshvatilo ono što smo do sada izložili, odmah će se uočitikako u tome ne samo da nema osnova za negiranje real-nosti ovih događaja i njihovo posmatranje kao najobični-jih »mitova«, već su, naprotiv, ovi događaji onakvi kakvi bitrebalo da budu i da drugačije nije ni moglo da bude; ka-ko bi se, uostalom, karakter svetog mogao pridati nečemušto je lišeno ma kakvog transcendentnog značenja? Sled-stveno tome, ako je Hristos umro na krstu, onda je to bi-lo, moglo bi se reći, zbog simboličke vrednosti koju krstkao takav poseduje i koju su mu oduvek priznavale sve tra-

' »Istorijska istina je pou/dana samo onda kacla proishodi i/. Načf la«(Zhuanf&i, );l XXV)

dicije; zbog toga se, ne umanjujući ni u čemu njegovo isto-rijsko značenje, on može posmatrati kao nešto što samoproishodi iz te simboličke vrednosti.

Druga posledica zakona podudarnosti je mnoštvo zna-čenja ugrađenih u svaki simbol: i zaista, ma koja stvar mo-že da se posmatra ne samo kao oličenje metafizičkih nače-la, već i realiteta svih onih nivoa koji su u odnosu na njensuperiorni, premda još uvek uslovljeni, jer ti realiteti odkojih ona više ili manje zavisi, u odnosu na nju igraju ulo-gu »sekundarnih uzroka«; a posledica se uvek može uzetikao simbol uzroka, ma o kom stupnju se radilo, jer je onatek izraz nečega što je prirodi tog uzroka svojstveno. Ovamnogostruka i hijerarhijski uređena simbolička značeiijameđusobno se uopšte ne isključuju, kao što ne isključujuni doslovna značenja; ona su, naprotiv, u potpunosti uza-jamno usaglašena pošto u stvarnosti iskazuju primenu istognačela na različitim nivoima; na taj način se dopunjuju ipotkrepljuju, objedinjujući se u skladu potpune sinteze.'lb je, uostalom, ono što simboliku čini mnogo manje sku-čenim i ograničenim načinom govora u odnosu na svaki-dašnji jezik i što je čini jedinom sposobnom za iskazivanjei prenošenje određenih istina. Time ona otvara zaista bez-granične mogućnosti razumevanja i upravo zbog toga onazasniva inicijatski jezik u pravom značenju te reči, kao neo-phodno sredstvo prenošenja svih tradicionalnih učenja.

Krst, kao i svaki simbol, ima, dakle, mnogostruka zna-ćcnja; ali, mi nemamo nameru da ih ovde sva izložimo upodjednakoj meri, pa ćemo neka od njih tek tu i tamo po-menuti. Ono što ćemo prvenstveno imati u vidu, u stvarije metafizičko značenje koje je, uostalom, prvo i najvažni-jc od svih, pošto upravo i jeste prvotno značenje; sve osta-lo su tek manje važni oblici primena, više ili manje sekun-darnl; pa, ako i budemo razmatrali pojedine od tih prime-na, to će, u suštini, uvek biti zato da bismo ih povezali samciafizičkim porctkom, jer se tamo nalazi ono što ih, ponašem mišljenju, čini ispravnim i legitimnim, u skladu sashvatanjem koje je u savremenom svetu potpuno zaborav-Ijcno, a kakvo su zastupale »tradicionalne nauke«.

137

/. Mnoštvenost stanja bića

Bilo koje biće, radilo se o Ijudskom biću ili ma kom dru-gom, očigledno može da se postnatra sa više različitih sta-novišta, mogli bismo čak da kažemo sa neograničenog bro-ja stanovišta, koja nisu od jednakog značaja, ali su sva pod-jednako legitimna u svojim respektivnim oblastima, poduslovom da nijedno od njih ne teži da iskorači izvan sopstve-nih granica, a pogotovo da postane isključivo i završi u ne-gaciji ostalih. Ukoliko je tačno da stvari tako stoje, i ako se,dakle, nijednom od tih stanovišta, pa čak i najsekundarni-jem i najbeznačajnijem od njih, ne može poreći mesto ko-je mu pripada već samom činjenicom da odgovara nekojod mogućnosti, s drage strane, ništa manje nije očiglednoni da se sa metafizičkog stanovišta, koje nas ovde jedinozanima, razmatranje jednog bića sa individualnog aspektanužno pokazuje nedovoljnim, jer kada se kaže metafizika,misli se na univerzalno. Nijedna doktrina koja se ograni-čava na razmatranje individualnih bića ne bi, dakle, smelada zasluži naziv metaflzika, ma kakva inače bila njena važnosti vrednost u drugom pogledu; takva doktrina bi u svakomslučaju pre mogla da se nazove »fizikom«, u izvornom zna-čenju te reči, pošto se zadržava isključivo u domenu »pri-rode«, odnosno pojavnosti, i još uz to ograničenje da sa-gledava samo formalnu pojavnost, ili čak, još specifičnije,jedno od stanja koja je sačinjavaju.

Daleko od toga da u sebi bude neko relativno i dovrše-no jedinstvo, kako bi to htcla većina zapadnih filozofa, a usvakom slučaju oni moderni, bez izuzetka, individua u stvar-nosti predstavlja tek relativno i fragmentarno jedinstvo. 'lbnije neka zatvorena i samodovoljna celina, »zatvoreni sistem«poput Lajbnicove »monade«, a pojam »inciividualne sup-stance« shvaćen u tom smislu, kojem filozofi uglavnom pri-daju tako veliki značaj, nema nikakvo metafizičko značenje:u suštini, on nije ništa drugo do logički pojam »subjekta«,pa, ako bez sumnje u tom svojstvu može da bude od veli-ke koristi, on se ne može legitimno preneti van granica ta-kvog stručnog stanovišta. Individua, čak i kada je sagleda-na u čitavom opsegu svojih sposobnosti, nije potpuno bi-će, već samo posebno stanje pojavnosti jednogbića, stanjekoje je podređeno nekim osobenim iutvrđenimuslovimapostojanja, i koje zauzima određeno mesto u beskrajnomnizu stanja celovitog bića. Tek je prisustvo forme međuovim uslovima postojanja ono što jedno stanje čini indivi-dualnim; podrazumeva se, uostalom, da ta forma ne mo-ranužno dasezamisli kao prostorna, jer je ona takva jcdi

no u telesnom svetu, a prostor je upravo jedan od uslovakoji ovaj tačno određuju4.

Ovde bi trebalo da se, barem u kratkim crtama, podse-timo suštinske razlike između »sopstva« i »ja«, ili između»ličnosti« i »individualnosti«, o čemu smo na drugom mestuveć dali sva potrebna objašnjenja5. »Sopstvo« je, kako smorekli, transcendentno i permanentno načelo čije je pojav-no biće, Ijudsko biće, na primer, samo privremena i uslov-Ijena modifikacija, modifikacija koja, uostalom, ni na kojinačin ne bi mogla da ugrozi samo načelo. Nepromenljivopo svojoj pravoj prirodi, ono razvija svoje mogućnosti krozsve modalitete ostvarivanja, kojih ima neograničeno mno-go, i koji za celovito biće predstavljaju isto toliko različitihstanja, stanja od kojih svako raspolaže sopstvenim ograni-čavajućim i određujućim uslovima postojanja, a od kojihsamo jedno čini deo ili, radije, posebno određenje onogbića koje jeste »ja« ili Ijudska individualnost. Istini za volju,ovaj razvoj se ukazuje takvim samo ako ga sagledavamo izugla pojavnosti, izvan koje sve neizostavno mora da budejcdnovremeno u »večnoj sadasnjosti«; i upravo zato »perma-nentan aktualitet« »sopstva« nije time ugrožen. Tako je»sopstvo« načelo kojim postoje, svako na sopstvenom nivoukoji bismo mogli da nazovemo stupnjem postojanja, svastanja jednog bića (a njih bi trebalo shvatiti ne samo kaopojavna, individualna stanja poput Ijudskog ili, pak, nad-individualna, drugim rečima, formalna ili neformalna, većlakođe, premda reč »postojati« tada biva neprikladna, i onanepojavna stanja koja sadrže sve mogućnosti koje, po svo-joj prirodi, nisu sposobne ni za kakvu pojavnost, kao i samepojavne mogućnosti u prvotnom vidu), ali, samo to »sop-stvo« je takvo tek sobom, nemajući i ne mogući da ima, upotpunom i nedeljivom jedinstvu svoje unutrašnje prirode,ikakvo načelo koje bi u odnosu na njega bilo spoljašnje.

Prethodno smo pomenuli da reč »postojati« ne možeda se u pravom smislu primeni na nepojavno, ili, kraće re-čcno, prvotno stanje; i zaista, shvaćena u striktno etimolo-škom značenju (od latinskog ex-stare), ova reč označavabiće zavisno od nekog načela izvan sebe, ili, drugim reči-ina, ono što u samom sebi nema svoj dovoljan razlog, da-klc, uslovljeno biće, koje je istovetno pojavnom biću6. Ka-

' Videti L'Homme etson devenirselon le Vedanta, gl. II iXIX

' Ibid., gl. II

" < l i i i i l a p rn i/ la/ i cla, slrogo govorcći, svakiclašnj i izra/ »poslojanjc- lio-i;.i« p i v d . s i a v l j a jc-dnu bcsmislicu, h i l n cla pod Dogoin poclra/umcvaniol ' i c r , M I I S C i ia j iVš i 'v i i ' i n i , i l i , . š l i i j c - |n.s i'.nic, V r l i o v n i i N a č c l o kojc j i - ,si n i c M i .mr U i i .1

dabudemo govorili o Postojanju, mi ćemo, dakle, pod njimpodrazumevati univerzalnu pojavnost, sa svim stanjima ilistupnjevima koje ona sadrži, stupnjevima od kojih svakipodjednako može da se označi kao jedan »svet« i kojih imaneograničeno mnogo; ali, ovaj termin više neće pristajatistupnju čistog Bića, načelu čitave pojavnosti koji je sam ne-pojavan, a još manje nečemu što je s one strane samog Bića.

Pre svega ostalog, mogli bismo da istaknemo kao nače-10 da je Postojanje, uopšteno posmatrano u skladu sa od-ređenjem koje smo mu dali, jedinstveno po svojoj unutra-šnjoj prirodi, kao što je i Biće jedno u sebi, i to upravo izrazloga tog jedinstva, pošto univerzalno Postojanje nije ni-šta drugo do integralna pojavnost Bića, ili, da se precizni-je izrazimo, ostvarenje, u pojavnom vidu, svih mogućno-sti koje Biće prvotno obuhvata i sadrži u svom jedinstvu.S druge strane, ništa više od jedinstva Bića na kome je za-snovana, ta »jedinstvenost« Postojanja, ako nam se dozvo-11 da ovde upotrebimo termin koji može zvučati kao neo-logizam7, ne isključuje mnoštvenost pojavnih vidova ili njo-me nije ugrožena, jer podjednako obuhvata sve te vidoveveć samim tim što su podjednako mogući, pri čemu ta mo-gućnost podrazumeva da bi svaki od njih trebalo da budeostvaren pod uslovima koji su mu svojstveni. Otuda pro-izlazi da Postojanje, u svojoj »jedinstvenosti« obuhvata,kao što smo malopre naznačili, neograničeno mnoštvostupnjeva koji odgovaraju svim vidovima univerzalne po-javnosti; a ta neograničena mnoštvenost stupnjeva Posto-janja korelativno podrazumeva, za ma koje biće sagledanou njegovoj celovitosti, jednu sličnu neograničenu mnoštve-nost mogućih stanja, od kojih bi svako trebalo da se ostva-ri na određenom stupnju Postojanja.

Ova mnoštvenost stanja bića, koja predstavlja osnovnumetafizičku istinu, pokazuje se stvarnom već kada se ogra-ničimo na razmatranje pojavnih stanja, kao što smo ovdeučinili, i kao što bi trebalo da činimo kadgod se bude radi-lo isključivo o Postojanju; ona je, dakle, istinita a fortioriako se u isti mah razmotre pojavna stanja i nepojavna stanja,čije zajedništvo čini celovito biće, sagledano tada, ne višesamo na nivou Postojanja, pa makar ga uzeli u celini njego-vog opsega, već na neograničenom nivou univerzalne Mo-gućnosti. Trebalo bi, naime, imati na umu da Postojanje sa-drži samo mogućnosti pojavnog, pa i to uz ograničenje da

7 Ovaj termin nam omogućava da tačnije prevedemo istoznačan arapskiizraz wahdatal-wuj&d. O distinkciji koju bi trebalo napraviti između »je-dinstvcnosti« postojanja, »jcdinstva« Btća i »ne-dvojstva« Vrhovnog Na-ći-la, v u l i - l i /. 'lloiiiinc cl .viiii (li-i'i-iiir.icliiii /<• VčdCinf.i, j;l. VI

157

se ove mogućnosti shvataju kao takve u meri u kojoj sestvarno pojavljuju, budući da su one sve dok se ne pojave,dakle, prvotno, na stupnju Bića. Prema tome, Postojanjeje daleko od toga da bude celokupna Mogućnost, shvaćenakao zaista univerzalna i celovita, izvan i s one strane svihograničenja, ubrajajući tu čak i ono prvo ograničenje kojepredstavlja najprimordijalnija određenost, pri čemu misli-mo na potvrđivanje čistog Bića8.

Kada se radi o nepojavnim stanjima nekog bića, opet bitrebalo napraviti distinkciju između stupnja bića i nečegašto je s one strane. U ovom potonjem slučaju, očevidno jeda sam termin »biće« ne može više striktno da se primeniu svom pravom značenju; međutim, mi smo primorani, sa-mim ustrojstvom jezika, da ga u nedostatku nekog adekvat-nijeg zadržimo, pridajući rau ubuduće jedino analognu isimboličku vrednost, bez čega bi nam bilo nemoguće dana ma koji način govorimo o datoj temi. Na taj način ćeraomoći da nastavimo izlaganje o celovitom biću kao nečemušto je u isti mah pojavno u nekim svojim stanjima i nepo-javno u drugim stanjima, a da to ni na koji način ne pod-razumeva kako bi, u slučaju potonjih, trebalo da se uzdr-žimo od razmatranja onoga što odgovara stupnju svojstve-nom samom biću9.

Nepojavna stanja su suštinski van-individualna, pa, kaoi prvotno »sopstvo« od kojeg ne mogu da se razdvoje, nina koji način ne mogu da budu individualizovana; što sepak pojavnih stanja tiče, neka od njih su individualna, doksu druga ne-individualna, što je razlika koja odgovara, sled-slveno onome na šta smo već ukazali, distinkciji izmeđulormalne pojavnosti i neformalne pojavnosti. Ako posebnorazmotrimo slučaj čoveka, njegova je aktuelna individual-nost, koja pravo rečeno i čini Ijudsko stanje, samo jednopojavno stanje među bezbroj drugih, koja bi sva trebaloshvatiti kao podjednako moguća, a time i kao postojeća,inakar virtuelno, ako ne i faktički ostvarena u biću kakvoposmatramo, sa jednog relativnog i parcijalnog aspekta, ulakvom Ijudskom individualnom stanju.

" IVt-balo bi zapaziti kako fllozofi, pri izgradnji svojih sistema, uvek, sve-MIO i l i nesvesno, nastoje da univerzalnoj Mogućnosti nametnu neko ogra-

K i i j i . štn jc- po scbi prolivrcčno, ali šlo /ahleva već samo ustanovljenjeiirkog sistema kao takvog; bilo bi čak dosta zanimljivo napraviti istorijui i / l n i i i l i modernih filozoiških teorijakojeunajvećoj meri ispoljavaju taj

! . n i . n - . k i karakto-, svrsr. ivajući scu/s ianov i š leo navodnim ognmićcnji-i n . i imiuT/.a lnc Mogxićnosti.

| i M . m j t i ko j i - ocli; i)vara s l u | ) i i j v i I t i i ' - a i lu-us ldv l jcnom s t a n j u koj i ' jc s. I I . I I I , I t i l . l \ i l l l I I / 'll, - 1 1 1 1 1 1 , ,'l •.:::, , A - | | llll •,,1,1,1 / , ' l ', 'tl.,111.1 \\\ \ 1 \

IXV 3. Izd.

167 177

//. Univerzalan čovek

Istinsko ostvarenje mnogostrukih stanjabića upućujena koncepciju onoga što različite tradicionalne doktrine,a naročito islamski ezoterizam, nazivaju »Univerzalnim Čo-vekom«10, koncepciju koja, kao što smo rekli na drugommestu, uspostavlja bitnu analogiju između univerzalne po-javnosti i njenog Ijudskog, individualnog modaliteta ili, dase poshižimo jezikom zapadnog hermetizma, između »ma-krokosmosa« i mikrokosmosa«11. Ovaj pojam, uostalom,može da se razmatra na raznim stupnjevima i u različitomopsegu, pri čemu analogija ostaje valjana u svakom od ovihslučajeva12: tako, on može da se ograniči na sam Ijudskirod, sagledan kroz njegovu specifičnu prirodu, ili pak, kroznjegovo društveno organizovanje, jer na takvoj analogiji,pored ostalih mogućih primena, suštinski počiva instituci-ja kasti13. Na nekom drugom stupnju, koji je već malo širi,isti pojam može da obuhvati nivo postojanja koji odgovaracelokupnosti jednog određenog stanja bića, pa ma kakvoto stanje bilo14; ali, ovakvo značenje, naročito kada se radio Ijudskom stanju, čak i posmatranom u sveukupnom raz-voju svih njegovih modaliteta, ili o nekom drugom indivi-dualnom stanju, još uvek je sarao »kosmološko«, a ono štobi ovde prevashodno trebalo da razmotrimo jeste metafi-zička transpozicija pojma individualnog čoveka, transpozi-cija koju bi trebalo izvesti na van-individualnom i nad-in-dividualnom nivou. U tom smislu, ako se pozovemo naono što smo ranije rekli, koncepcija »Univcrzalnog Čove-ka« će prvenstveno i najčešće moći da se primeni na celo-

»Univerzalan čovek« (na arapskom al-insSn al-k3mil)]c Adam Qadmoniz hebrejske Kabale; on je takode »Kralj« (Vfan^) u dalekoistočnoj tradi-ciji (Dao dejing,1QN). U islamskom ezoterizmu postoji veći broj spisaraznih autora o al-insan al-kamilu; ovde ćemo, kao posebno značajne, ponašem mišljenju, pomenuti samo one Muhyiddma Ibn Arabija i Abd al--Karima al-Jilija.11 Na drugom mestu smo već objasnili kakvo značenje pridajemo ovimtermininia, kao i nekim drugim, na čija pogrešna tumačenja smatramoda nema svrhe da se vraćamo (L 'Homme et son devenir selon le Vedanta,gl. II i IV). Ovi termini, grčkog porekla, u arapskom jeziku imaju odgo-varajuće ekvivalente (al-kaun al-kebiri al-kaun as-sagir), koji se koriste uistom značenju.

Slično zapažanje moglo bi da se primenii na teoriju ciklusa, koja je usuštinl samo drugačiji izraz stanja postojanja: svaki sekundarni ciklus naizvestan način reprodukuje, na umanjenoj skali, faze koje korespondira-)u onima sa šireg tiklusa kome je ovaj podređen.13 Upor. Purusha-Sukta\i Sig-Vedi,X, 90.

Na ovu temu, a povodom Vaishw£nareu hinduističkoj tradiciji, vidcti f.'Homme etson devcnir sclon lc VfdSnta, gl. XII

kupnost pojavnih stanja; ali, ona može da se učini i univer-zalnijom, u pravom smislu te reči, njenim proširivanjemna nepojavna stanja, što će reći, na potpuno i savršenoostvarenje celovitog bića, shvatajući ga u onom superior-nom značenju na koje smo prethodno ukazali, i uvek uzogradu da bi sam termin »biće« tada trebalo shvatiti isklju-čivo u prenosnom smislu.

Od izuzetne je važnosti da ovde napomenemo kako bisvaku metafizičku transpoziciju, poput one o kojoj smoupravo govorili, trebalo posmatrati kao izraz jedne analo-gije; da bismo bolje objasnili šta ovim želimo da kažemo,podsetićemo da bi svaka prava analogija trebalo da budeprimenjena u obratnom smeru: to je ono što ilustruje do-bro poznat simbol »Solomonovog pečata«, obrazovan spojem dva suprotno postavljena trougla15. Isto onako, na pri-mer, kao što je slika nekog predmeta u ogledalu obrnutau odnosu na taj predmet, ono što je prvo ili najveće u pr-votnom redu biva, barem prividno, poslednje ili najmanjeu redu pojavnosti16. Ako, pak, pojmove za poređenje po-Iražimo u oblasti matematike, kao što smo i do sada činilida bismo olakšali razumevanje, videćemo da je i geome-trijska tačka na isti način kvantitativno ništavna i da ne za-uzima nikakav prostor, premda je (što će kasnije biti de-taljnije objašnjeno) upravo ona načelo iz koga nastaje či-tav prostor, a koji predstavlja tekrazvoj ili ekspanziju njenihvlastitih potencijala. Na isti način je i aritmetička jedinicanajmanji od brojeva ako je posmatramo unutar njihovogmnoštva, ali je u načelu najveća pošto ih potencijalno svesadrži i proizvodi čitav njihov niz neograničenim ponav-Ijanjem sebe same.

Postoji, prema tome, analogija, mada ne i sličnost, iz-među individualnog čoveka, uslovljenog i nedovršenog bi-ća, uzetog ovde kao model za određeni način postojanja,ili čak za sveukupno uslovljeno postojanje, i celovitog bi-ća, neuslovljenog i transcendentnog u odnosu na sve po-jcdinačne i određene načine postojanja, pa čak i u odno-su na neuslovljeno Postojanje, celovitog bića koje simbo-lički nazivamo »Univerzalnim Čovekom«. Na temelju oveanalogije, a u cilju primene, još uvek u svojstvu primera,onoga što smo upravo izložili, moglo bi se reći da bi, akojc »Univerzalni Čovek« načelo čitave pojavnosti, individu-alni čovek trebalo da na izvestan način, unutar svog reda,

15 Vidcti ibid.,%\. I i III

"' l 'oka/al i MIIO k;tko jf ovo vroina J .INMO prt'dočcno u vi.šr i t -ks iova odk n j i l i •.<• r u - k i n a l a / i - n Upanl.liulania, .1 drm' . i u lcvandcljlma.

187

bude njena rezultanta i neki vid ishoda, i zato su sve tradi-cije saglasne u tome kada ga sagledavaju kao proizvod sin-teze svih elemenata i svih prirodnih carstava17. Nužno jeda on bude takav da bi analogija bila ispravna, što ona za-ista i jeste; ali, da bi se ona u jjotpunosti opravdala, a sanjom i sam naziv »Univerzalan Covek«, bilo bi potrebno dase obrazloži kosmogonijska uloga svojstvena Ijudskom bi-ću, a to obrazloženje bi se, ako bismo mu dali sav prostorkoji zahteva, odviše udaljilo od teme kojoj nameravamo dase posvetimo na specifičniji način, tako da bi možda našloprikladnijo mesto u nekoj drugoj prilici. Ograničićemo se,dakle, za sada, na napomenu da Ijudsko biće, unutar svognivoa individualnog postojanja, ima ulogu koja bi se zai-sta mogla nazvati »središnjom« u odnosu na sva druga bi-ća koja se takođe nalaze na tom nivou; ovakva uloga činičoveka najpotpunijim izrazom posmatranog individualnogstanja, čije se sve mogućnosti takoreći u njemu objedinju-ju, ili makar samo u izvesnom pogledu, i pod uslovom daga sagledavamo ne samo kroz telesni modalitet, već i u ce-lokupnosti svih njegovih modaliteta, u neograničenom op-segu kakav oni nude18. Upravo tu počiva najdublji od svihosnova na kome bi mogla da se utemelji analogija kojupredlažemo; i baš ta posebna situacija dozvoljava isprav-nu transpoziciju samog pojma čoveka, više od ma kog dru-gog pojavnog bića u istom stanju, a u cilju njegovog tran-sformisanjau tradicionalnu koncepciju »Univer/alnog Čo-veka«19.

Dodaćemo još jednu napomenu od izuzetne važnosti:naime, »Univerzalan Čovek« postoji tek virtuelno, i u ne-ku ruku negativno, poput nekog idealnog arhetipa, sve dokmu faktičko ostvarenje celovitog bića ne podari aktuelnoi pozitivno postojanje; a isto se odnosi na svako, ma kojebiće, ako se na njega gleda kao da postiže ili da bi trebalo

17 U vezi sa cram, naročito skrećemo pažnju na islamsku tradiciju koja seodnosi na stvaranje anđela i stvaranje čoveka. Podrazumeva se da stvar-no značenje ovih tradicija nema apsolutno ničeg zajedničkog sa ma ko-jom »transformističkom« koncepcijom, ili pak »evolucionističkom«, unajopštijem značenju te reči, niti sa ma kojom od modernih fantazija ko-je se više ili manje neposredno inspirišu takvim antitradicionalnim kon-cepcijama.

Ostvarenje integralne Ijudske individualnosti odgovara »primordijal-nom stanju«, o kojem smo često imali prilike da govorimo, i koje se na-ziva »edenskim stanjem« u judeohrišćanskoj tradlciji.19 Podsećamo, da bismo izbegli svaku dvosmislenost, kako reč »tran-sformaclja« uvekkoristimo u njenom striktno etimološkom značenju, ko-je je »prelazak s one strane fornie«, dakle, s one strane svega šu> pripa-da redu individualnih postojanja.

197

da postigne slično ostvarenje20. Pomenimo, ipak, da bismootklonili svaki nesporazum, kako je takav način izlaganjakoji prikazuje kao sukcesivno ono što je po sebi suštinskijednovremeno, valjan samo ukoliko se postavimo na po-sebno stanovište jednog pojavnog stanja bića, uzimajućito stanje kao polaznu tačku ostvarenja. S druge strane, pod-razumeva se da izraze poput »negativnog postojanja« i »po-zitivnog postojanja« ne bi trebalo shvatati doslovno, u slu-čajevima kada sam pojam »postojanje« može da se prime-iii tek u određenoj meri i do izvesne tačke; ali, nesavršenostkoja je inherentna jeziku, već samom činjenicom da je onvezan za uslovljenost Ijudskog stanja, a još posebnije, nje-govog telesnog i zemaljskog modaliteta, često nas primo-rava da koristimo, uz izvesnu predostrožnost, »verbalneslike« slične vrste, bez kojih bi bilo nemoguće da budemoshvaćeni, a naročito na onim jezicima koji su tako slaboprilagođeni iskazivanju metaflzičkih istina, kao što je to slu-čaj sa zapadnim jezicima.

///. Metafizicka simbolika krsta

Većina tradicionalnih doktrina simbolizuje ostvarenje»Univerzalnog Čoveka« jednim znakom koji je svuda isti,pošto je, kao što smo rekli na početku, od onih koji se ne-posredno nadovezuju na Primordijalnu Tradiciju: to je znakkrsta, koji veoma jasno predočava način putem kojeg je toostvarenje postignuto potpunim objedinjavanjem svihstanja bića, harmonično i skladno svrstanih u hijerarhiju,integralnim prostiranjem u oba smera »širenja« i »uzno-šenja«21.1 zaista, to dvostruko prostiranje bića može da se,s jcdne strane, posmatra kao da se odvija horizontalno, štotc reći na određenom nivou ili stupnju datog postojanja,a sa druge strane, vertikalno, što će reći hijerarhijskim nad-gornjavanjem svih stupnjeva. Na taj način, horizontalan

I izvesnom smislu, ta dva negativna i pozitivna stanja »Univerzalnog'cka« respektivno odgovaraju, u jeziku judeohrišćanske tradicije, stanju• prethodl »padu« i stanju koje sledi nakon »iskupljenja«; to su, dakle,lano sa ovog stanovišta, dva Adama o kojinia govorl sveti Pavle (Ko-:;mini;tposlanicaprva,Xy), što istovremeno ukazuje navezuizmeđulivcrzalnog Coveka« i Logosa (upor. Autorite spirituelle etpouvoiril'oicl/Duhovniautoritetisvetovna vlast, 2. izd., gl. VIII, str. 98.).

)vi tcrmini su pozajmljeni iz jezika islamskog ezoterizma, koji Je poi p i i . i n j u i/.u/elno precizan. U zapadnom svetu simbol »Ružinog Kr-

i r n a o jt' polpuno islo značcnjc, prr ncgo šlo jc modcrno ncrazunic-r u s l o v i l d pojavu n u K i r . i l i ( i n l n o v . i l i l i i l i llpnznih CURUČCnjft; /n.i-< • i u/c i t i t c objftinjcno K . i s t i i j c

207

smer predstavlja »širenje« ili integralni opseg individual-nosti koji je uzet za osnovu ostvarivanja, opseg koji se za-sniva na neograničenom razvoju jednog skupa mogućno-sti, podređenih nekim posebnim uslovima pojavnosti; atrebalo bi imati na umu da, u slučaju Ijudskog bića, taj op-seg nikako nije ograničen na telesni deo individualnosti,već obuhvata sve njene modalitete, budući da je telesnostanje upravo samo jedan od tih modaliteta. Vertikalan smerpredstavlja hijerarhiju, takođe i tim pre neograničenu, mno-štva stanja, od kojih je svako, sagledano na isti način u svojoj celokupnosti, jedan od skupova mogućnosti koji odgo-varaju podjednakom broju »svetova« ili stupnjeva, što suobuhvaćeni potpunom sintezom »Univerzalnog Čoveka«22.U ovoj ključnoj predstavi, horizontalna ekspanzija odgo-vara, dakle, neograničenom mnoštvu mogućih modalitetajednog istog stanja bića posmatranog u cclini, dok verti-kalno nadgornjavanje odgovara neograničenom nizu stanjacelovitog bića.

Podrazumeva se, naravno, da stanje čiji je razvoj pred-stavljen horizontalnom linijom može da bude ma kojestanje; u stvarnosti, to će biti stanje u kojem se trenutno,što se svoje pojavnosti tiče, nalazi biće kojc oslvaruje »Uni-verzalnog Coveka«, stanje koje je za njcga pola/na tačka ioslonac ili osnova tog ostvarenja. Svako stanje, pa ma kakvoono bilo, može da jednom biću ponudi sličnu osnovu, kaošto će se bolje videti iz onoga što sledi; ako u tom pogle-du naročitu pažnju poklanjamo Ijudskom stanju, to je sto-ga što nas se ono, budući naše, neposrednije tiče, tako dase pre svegabavimo onim bićima koja polaze od tog stanjada bi postigla ostvarenje o kojem je reč; ali, svejedno bi tre-balo imati na umu da, sa stanovišta čiste metaflzike, ovajslučaj ni na koji način nije privilegovan.

Već na ovom mestu valjalo bi napomenuti da je potpu-no ostvarenje bića, budući s one strane svake uslovljeno

»Kada se čovek, na 'univerzalnom stupnju', uznosi ka uzvišenom, ka-dase u njemu bude drugi potpuno razvijenistupnjevi (ne-ljudska stanja),on je tada 'Univerzalan Čovek'. Uznošenje kao i širenje dovršili su se uProroku (koji je tako istovetan 'Univerzalnom Čoveku")« (Poslanica opo-javnostiProroka, šejh Muhammed Ibn Fazlullah al-Hindiya). Ovim se olak-šava razumevanje reči koje je, pre dvadesetak godina, izgovorila osobakoja je tada u islamskom svetu, čak i u sasvim egzoteričnom pogledu, za-uzimala istaknuto mesto: »Ako hrišćani poseduju znak krsta, muslimaniraspolažu njegovom doktrinom«. Dodaćemo )oš da u ezoteričnom po-retku, sličnost između »Univerzalnog Coveka« i Reči, s jedne strane, kaoi Proroka, sa druge strane, ne ostavlja mesta, što se osnova same doktri-rve tiče, nikakvom stvarnom razmimoilaženju između hrišćanstva i isla-ma, ako ih shvatimo u njihovom pravom značenju. Cini se da je koncep-cija Vohu-Mana, kod drevnih Persijanaca, takođe odgovarala »Univcr/.al-ncmi C.ovcku«.

sti, isto ono što hinduistička doktrina naziva »Osloba-đanjem« (Moksha), ili što islamski ezoterizam naziva »Vr-hovna Istovetnost«23. Osim toga, u ovoj potonjoj tradicio-nalnoj formi poučava se da »Univerzalan Covek«, ukolikoje predstavljen kompleksom »Adam-Eva«, poseduje brojAlaha, što je, opet, jedan od naziva za »Vrhovnu Istovet-nost«24. U vezi sa ovim trebalo bi dati jednu dosta važnunapomenu, pošto bi se mogla staviti primedba kako izraz»Adam-Eva«, premda nesumnjivo podesan u prenosnomsmislu, ipak, u svom pravom značenju može da se prime-ni samo na prlmordijalno Ijudsko stanje: naime, ako je »Vr-hovna Istovetnost« zaista postignuta tek potpunim ostva-renjem mnoštva stanja, moglo bi da se kaže da je ona naneki način potencijalno već ostvarena u »edenskom« sta-dijumu, integrisanjem Ijudskog stanja koje je privedenosvom izvornom središtu, središtu koje je, uostalom, kaošto će se kasnije videti, mesto neposredne komunikacijesa drugim stanjima25.

Osim toga, moglo bi se reći da integrisanje Ijudskogstanja, ili ma kog drugog stanja, prcdstavlja, unutar svogreda i na svom stupnju, upravo potpuno ostvarenje bića;a to će biti veoma jasno prikazano geometrijskom simbo-likom koju ćemo kasnije izložiti. Ako je tako, onda je tootuda što se u svim stvarima, a naročito u individualnomčoveku, i još posebnije, u telesnom čoveku, može otkritipodudarnost i nešto poput slike »Univerzalnog Čoveka«,budući da je svaki od delova Vaseljene, radilo se o nekomsvetu ili nekom pojedinačnom biću, sveprisutan i uvek usa-glašen sa celinom. Otuda je filozof kao što je Lajbnic svaka-

U vezi s ovim, videti poslednja poglavlja u L 'Homme et son devenirse-lon le Vedanta.

"' Ovaj broj, koji iznosi 66, dobijen je sabiranjem brojčanih vrednosti slo-va koja obrazuju imena Adam wa Hawa. Prema hebrejskom Postanju, čo-vck, »stvoren kao muško i žensko«, što će reći u androginom stanju, je-slc »prema slici Božijoj«; a prema islamskoj tradiciji, Alah je zapovedioandelima da obožavaju čoveka (Kur'an, II, 34; XVII, 61; XVIII, 50). Prvo-bilno androgino stanje je u potpunosti Ijudsko stanje, u kome se kom-plcmentarnosti, umesto da se suprotstavljaju, nalaze u savršenoj ravno-lcži; u nastavku ćemo još morati da se vratimo na ovo mesto. Ovde ćemos.niio dodati da se, prema hinduističkoj tradiciji, izraz za ovo stanje slm-I ic i l ićki sadrži u reči Hamsah, gde se dva komplementarna pola bića uz tocluvode u vezu sa dvema fazama disanja, koje predstavljaju faze univer-/.ilnc pojavnosti.

' I )va s ladi juma u ostvarivanju »Vrhovne Istovetnosti« koja smo ovdei i . i / n a t ' i l i . oclgovaraju d i s l inkci j i koju smo vcć napravili na drugoni mc-• . i i i . i / . n i f d u onoga ŠKi bisnio inogl i d.i i ia/ovc-mo »slvarna bc-snirlnost«i " i i c i U T i c i j a l n c b c s n i r l m i M i « ( v i d i - i i / 'llniiiiiic cl son dcvcnir sclon lcI . il.inl.l. r , l X V I I I , 3. l / c l . ) .

22/

ko bio u pravu kada je priznao da svaka »individualna sup-stanca« (uz sve ograde koje smo ranije načinili u pogleduvrednosti ovog izraza) mora da sadrži u sebi celokupnupredstavu Vaseljene, što je ispravna primena analogije »ma-krokosmosa« i »mikrokosmosa«26; ali, ograničavajući sena razmatranje »individualne supstance« i želeći da od njenačini samo biće, potpuno, pa čak i zatvoreno biće, lišenoma kakve komunikacije sa onim što ga prevazilazi, on jesebi onemogućio da sa smera »širenja« pređe na smer »uz-nošenja«, i time je svoju teoriju lišio svakog pravog metafi-zičkog značenja27. Nije nam namera da ovde zalazimo u is-pitivanje filozofskih koncepcija, ma kakve one bile, niti mačega drugog što na sličan način spadau oblast »profanog«;ali, ova napomena se sasvim prirodno nameće, kao nepo-sredna ilustracija onoga što smo upravo rekli o dva smerapo kojima se vrši ekspanzija celovitog bića.

Vraćajući se na simboliku krsta, trebalo bi još da nagla-simo kako ona, pored metafizičkog i prvotnog značenja okojem smo do sada isključivo govorili, ima i razna druga,više ili manje sekundarna i sporedna značenja; a i prirod-no je da je tako, prema svemu što smo, na jedan uopštennačin, rekli o mnoštvu značenja uključenih u svaki simbol.Pre nego što izložimo geometrijski model bića i njegovihmnogostrukih stanja, kakav je na sintetički način sadržanu znaku krsta, i detaljno uđemo u tu simboliku, koja je iz-uzetno složena ako želimo da je prikažemo u punom obi-mu, reći ćemo ponešto o tim drugim značenjima, jer, prem-da razmatranja na koja se ona odnose ne predstavljaju pra-vu temu ovog izlaganja, sve je to ipak na neki način povezano,a ponekad i mnogo više nego što smo skloni da poveruje-mo, usled onog zakona podudarnosti koji smo već na po-četku označili kao osnov svake simbolike.

26 Već smo imall prilike da naglasimo kako je Lajbnlc, koji se po tome raz-likuje od drugih modernih filozofa, imao uvid u neka Iradicionalna znanja,dosta šturo i nepotpuno, uostalom, i koja, sudeći prema načinu na kojiih je koristio, izgleda da nije uvek najbolje shvatao.27 Druga bitna mana Lajbnicove teorije, mana koja je, uostalom, sa ovommožda više ili nianje blisko povezana, jeste uvodenje moralnog stanovi-šta u razmatranja univerzalne prirode gde mu nikako nije mesto, putem»načela najboljeg« kojim je ovaj filozof želeo da obezbedi »dovoljan raz-log« svakom postojanju. Dodajmo još, u vezi sa ovim, da distinkcija mo-gućeg i stvarnog, kakvu Lajbnic hoće da uspostavi, ne bi mogla da ima nl-kakvu metafizičku vrednost, jer sve što je moguće samim tim je i stvarno,na sebi svojstven način.

237

IV. Smerovi prostora

Pojedini zapadni pisci, koji polažu više ili manje pravana naziv inicijatskih, hteli su da krstu pridaju isključivoastronomsko značenje, tvrdeći da je on »simbol unakrsnogspoja koji ekliptika obrazuje sa ekvatorom«, kao i »prikazravnodnevice, koja nastaje kada Sunce, pri svom godišnjemkretanju, sukcesivno pokriva ove dve tačke«28. Pravo go-voreći, ako on to i jeste, onda je to otuda što, kako smo ra-nije pokazali, sami astronomski fenomeni mogu da se, sajednog višeg stanovišta, posmatraju kao simboli, i što se unjima kao takvima, isto kao i na ma kom drugom mestu,može pronaći ona slika »Univerzalnog Čoveka« kakvu smonagovestili u prethodnom poglavlju. Ali, ukoliko su ovi fe-nomeni simboli, očigledno je da oni nisu i simbolizovanastvar, kao i da se takvim poistovećivanjem obrću naglavceprirodni odnosi između različitih redova realiteta29. Kadasliku krsta otkrivamo u astronomskim ili nekim drugim fe-nomenima, ona ima potpuno istu simboličku vrednost kaoi slika koju sami možemo da iscrtamo30; to samo dokazujekako se prava simbolika, daleko od toga da bude veštačkiizumljena od čoveka, nalazi u samoj prirodi, ili, još bolje,kako je čitava priroda tek simbol transcendentnih realiteta.

Čak i pošto smo na ovaj način uspostavili ispravno tuma-čenje onoga o čemu je reč, u svakoj od dve rečenice kojesmo upravo naveli naći ćemo jednu grešku: naime, s jednestrane, ekliptika i ekvator ne obrazuju krst, pošto se te dveravni ne seku pod pravim uglom; s druge strane, dve tač-ke ravnodnevice su očevidno spojene jednom jedinom pra-vom linijom, tako da tu od nekog krsta ima još manje tra-ga. Ono što bi u stvari trebalo razmotriti, to je, s jedne stra-ne, ravan ekvatora i ose koja je, spajajući polove, upravnana tu ravan; i to su, s druge strane, dve linije koje respek-

'ŽR" Ovi citati su, kao veoma karakterističan primer, preuzeti od jednog po-/natog masonskog autora, Ž.M. Ragona, iz dela Ritualstupnja RužinogKrsta (Rituel du grade de Rose-Cmix, str. 25-28).2'; Možda bi bilo dobro da se na ovom mestu podsetimo, premda smo tovcć učinili u drugim prilikama, kako je ovakvo astronomsko tumačenje,uvck po sebi nedovoljno i iz osnove pogrešno kada pretenduje na isklju-i'lvost, uzrokovalo nastanak odveć čuvene teorije o »solarnom mitu«, ko-|u su krajem XVIII veka postavili Dipui (Dupuis) i Volnej (Volney), koju!<• kasnijc preuzeo Maks Miler (Muller), a u naše doba, glavni predstavni-i i lakozvane »nauke o religijama«, koju nam je savršeno nemoguće da•.l iv . i i imo ozbiljno.

/.apa/ićcmo, uoslalom, kako sinibol nvck /adr/.ava sopslvc-nu vn-cl-i i < » s l , i ,ik i k i u l a j r iso'Uin htv svr.snr l u m c r r , s|n jc' črsl skic;i j k < t d n r k i hi i ! s l i v . K C l l i l l s i l l l h o l a k i i j i M I m M V . I I I I n v i i l i i i >hn n i l i 01 n . l i n c n . H . i

24/ 257

tivno spajaju dve tačke prekretnice i dve tačke ravnodne-vice; tako dobijamo ono što bi, u prvom slučaju, moglo dase nazove vertikalan krst, a u drugom, horizontalan krst.Celina ova dva krsta koji imaju isto središte, obrazuje tro-dimenzionalan krst čiji su kraci orijentisani u šest prostor-nih smerova31; ovi, pak, korespondiraju sa šest stožernihtačaka, koje, zajedno sa središtem, čine sedmorstvo.

Na drugom mestu smo imali prilike da naglasimo zna-čaj koji su ovih sedam strana prostora imale u istočnjač-kim doktrinama, kao i njihovu podudarnost sa određenimcikličnim periodima32; smatramo korisnim da na ovom me-stu navedemo tekst koji smo tom prilikom citirali i koji po-kazuje da se ista stvar može naći i u zapadnim tradicijama:»Kliment Aleksandrijski kaže da iz Boga, kao 'srca Vaseljene',polaze neograničene protežnosti koje su usmerene, jednana gore, druga nadole, ova desno, ona levo, jedna una-pred, a druga unazad; usmeravajući svoj pogled ka ovihšest protežnosti kao prema uvck jednakom broju. On do-vršava svet; on je početak i kraj (alfai omcga)\ u njemu sedovršava šest faza vremena i kroz njcga one ostvaruju svojneograničeni opseg; u tome je tajna broja 7«33.

Ova simbolika je takođe prisulna u hcbrcjskoj Kabalikoja govori o »Svetoj Palati« ili »Unutrašnjoj Palati« sme-štenoj u središtu šest smerova prostora. Tri slova božan-skog Imena/a/jve34, svojom šestostrukom pcrmutacijomkoja se ravna sa tih šest smerova, označavaju imanentnostBoga unutar Sveta, što će reći, manifestaciju Logosau sre-dištu svih stvari, u primordijalnoj tački čije se neograniče-no prostiranje ispoljava samo kroz ekspanziju ili razvoj:»On od Tohua (praznine) oblikova nešto, i od onoga štonije bilo, načini ono što jeste. On isklesa velike stubove odneopipljivog etra35. On se zamisli, a Reč (Mcmra) proizvede

Ne bi trebalo izjednačavati prostorne »smerove« i »dimenzije«: posto-ji šest smerova, ali samo tri dimenzije, od kojih svaka obuhvata dva dija-metralno suprotna smera. Zbog toga krst o kome govorimo ima šest kra-kova, all ga obrazuju samo tri prave od kojih je svaka upravna u odnosuna druge dve; svaki krak je, rečeno geometrijskim jezikom, jedna »polu-prava« orljentisana od središta u određenom smeru.32 Le Roi du Monde (Kralj sveta, gl. VII, str. 62-64).33 M. P. Vilio (Vulliaud), LaKabbalejuive(JevrejskaKabala, 1.1, str. 215-216).3 Ovo Ime je obrazovano od četiri slova, iodhe vau he, ali među njimasu sanio tri različita, pošto se he ponavlja dva puta.35 Radi se o »stubovima« seflrotskog drveta: srednjem stubu, desnomstubu i levom stubu; vratićemo se na ovo malo kasnije. S druge strane,važno je naglaslti da »etar« o kome je ovde reč ne bi trebalo posmatratisamo kao prvi element telesnog sveta, već i u jednom superiornom zna-čenju koje se otkriva primenom analogije, kao i u slučaju Akashe\\ hin-duist ičkoj doktrini .

sve predmete i sve stvari kroz njegovo Jedno Ime«36. Ovaprimordijalna tačka iz koje je izgovorena božanska Reč ne ra-zvija se samo u prostoru, kao što smo upravo rekli, već i uvremenu; ona je »Središte Sveta« u svakom pogledu, a to ćereći da je istovremeno u središtu svih prostora i u središtusvih vremena. Sve ovo se, naravno, ukoliko se prihvati u do-slovnom značenju, tiče samo našeg sveta, jedinog čiji uslovipostojanja neposredno mogu da se iskažu Ijudskim jezikom;samo je čulni svet podređen prostoru i vremenu; ali, pošto seu stvarnosti radi o Središtu svih svetova, u nadčulni poredakbi moglo da se pređe primenom jedne analogije, pri čemubi prostor i vreme zadržali tek čisto simboličko značenje.

Videli smo da se kod Klimenta Aleksandrijskog govori0 šest faza vremena, kojima respektivno odgovara šest pro-stornih smerova: to su, kao što smo rekli, šest cikličnih pe-rioda, podgrupa jednog većeg perioda, koji se ponekadpredstavljaju i kao šest milenijuma. I zaista, Zohar, isto kao1 Talmud, trajanje sveta deli na hiljadugodišnje periode.»Svet će potrajati šest hiljada godina, na šta ukazuje prvihšest reči Postanjaff?1 \ a tih šest milenijuma analogno je šest»dana« stvaranja38. Sedmi milenijum je, kao i sedmi »dan«,Sabat, što će reći, faza povratka Načelu koje, prirodno, od-govara središtu, shvaćenom kao sedma oblast prostora.Ima tu izvesne simboličke hronologije, koju očigledno nebi trebalo shvatati doslovno ili, barem, ništa više od onihkoje se susreću u drugim tradicijama. Josif39 beleži kakošest hiljada godina čine deset »velikih godina«, budući da»velika godina« ima šest vekova (to je Naros Haldejaca);ali, drugde se ovim istim izrazom označava mnogo duži pe-riod, deset ili dvanaest hiljada godina kod Grka i Persija-naca. To, uostalom, nije od važnosti na ovom mestu, gdese ne bavimo izračunavanjem stvarnog trajanja našeg sve-ta, što bi zahtevalo dublje izučavanje hinduističke teorijeManvantarasa\ pošto nam to sada nije namera, biće dovoljnoda se zadržimo na simboličkoj vrednosti ovih podela. Zatoćemo samo reći kako bi se ovde moglo raditi o šest neogra-ničenih faza, dakle, neodređenog trajanja, kao i o još jed-noj, sedmoj, koja odgovara svršetku svih stvari i njihovompovratku u prvobitno stanje40.36 Sepher letsirah, W, 5.37 Siphra di-Tseniutha: Zohar, II, 176 b.<s Prisetimo se ovde biblijskih reči: »Hiljade godina su kao jedan dan uI M iinaGospoda«.' ' Anti(iiiili':i/udaiiiucs, I, 4.'" < ) v a j po.slcdnji in ik ' i i i jumbl IHV. .MIIIIII |C iuugaodasc uporcdi sa »hilja-

i l i i i ' . i i i l i š n j i i n c ' a r s l v i n n « " kn | rni sr n i m i r l \\Alioknlipsl.

26/ 277

Vratimo se kosmogonijskoj doktrini Kabale, onakvojkakva je izložena u Sepherletsirahu-. »Radi se«, kaže M. Vi-lio, »o razvoju koji polazi od Misli i ide do modiflkacije Zvu-ka (Glasa), od neshvatljivog ka razumljivom. Očito je dasmo svedoci simboličkog izlaganja jedne tajne koja za te-mu ima univerzalno postanje i koja se vezuje za tajnu je-dinstva. U drugim odlomcima, ta tema će biti 'tačka' kojase putem linija razvija u svim smerovima41, i koja će posta-ti razumljiva tek kroz 'Unutrašnju Palatu'. Biće to neopi-pljiv etar (Avir), u kome se odigrava sažimanje i iz koga iz-vire svetlost (Aor)«42. Tačka je zaista simbol jedinstva; onaje načelo prostiranja, koje postoji tek svojim zračenjem(budući da je prethodna »praznina« samo puka virtuel-nost), ali ona biva shvatljiva tek kada se sama postavi u toprostiranje, čije središte tada postaje, kao što ćemo kasni-je detaljnije objasniti. Zračenje svetlosti, koje prostiranjudaje realitet, »čineći od praznine nešto, i od onoga što ni-je bilo ono što jeste«, jeste jedno širenjc koje slcdi nakonsažimanja; to su one dve faze udaha i izdaha o kojima setako često govori u hinduističkoj tradiciji, i od kojih po-tonja odgovara stvaranju pojavnog svcta; a umesno je za-paziti analogiju, koja u tom poglcdu takodc postoji, sa po-kretima srca i cirkulactjom krvi kod živih bića. Ali, da na-stavimo: »Svetlost (Aor) šiknu iz tajnc ctra (Avir). Skrivenatačka bi očitovana, naime, slovo /oc/«4*. Ovo slovo na hije-roglifski način predstavlja Načelo, i kažc se da su iz njegastvorena sva ostala slova hebrejske azbukc, a to stvaranje,prema Sepher letsirahu, simbolizuje ono pojavnog sveta44.Kaže se takođe da je nepojmljiva primordijalna lačka, ko-ja je nepojavno Jedno, po formi tri, koja predstavljaju Po-četak, Sredinu i Kraj45, i da te tri tačke objedinjene čine slo-vo Jod, koje je na taj način pojavno Jedno (tačnije, potvr-đeno kao načelo univerzalne pojavnosti) ili, pak, govoreći

Ove linlje se u hinduističkoj tradiciji prikazuju kao »Šivina kosa«.42 La Kabbale juive, 1.1, str. 217.4$ Ibid.,t. I, str. 217.44 »Stvaranje« (letsiraK) bi u pravom smislu trebalo razumeti kao nasta-janje pojavnosti u prefinjenom stanju; pojavnost u grubom stanju nazi-va se Asiah, dok je, s druge strane, Beriah neuobličena pojavnost. Na dru-goni mestu smo već upozorill na potpunu podudarnost svetcrva ko]e raz-matraju Kabala i Tribhuvaneu hinduističkoj doktrini (L'Homme etsondevenir selon le Vedanta, gl. V).45 Ove tri tačke, u tom pogledu, mogu da se izjednače sa trl elementa jed-nosložne reči Aum (Orri) u hinduističkoj simbolici, a takođe i u drevnojhrišćanskoj simbolici (videti L 'Homme et son devenir selon le Vedanta,gl. XVI, 3. izd., i LeRoiduMonde, gl. IV, str. 33-34).

teološkim rečnikom, Bog koji se načinio »Središtem Sve-ta« kroz svoju Reč. »Kada ovo i'odbi stvoreno, kaže Sepherletsirah, ono što preostade od ove tajne ili od skrivenogAvira (etra) postadeylor(svetlost)«; izaista, kada rečiAviroduzmemo iod, preostaje Aor.

M. Vilio, u vezi s ovim, navodi komentar Mojsija od Le-ona: »Pošto smo se opomenuli kako Sveti, neka je blago-sloven, i nespoznatljivi, može da bude proniknut jedinopreko svojih atributa (middoth) kojima je stvorio sveto-ve46, započnimo egzegezu prvom rečju Tore.- Berešit47. Ve-liki broj starih pisaca poučavao nas je da je ova tajna skri-vena na vrhovnom stupnju, u čistom i neopipljivom etru.Taj stupanj je ukupni zbir svih poznijih ogledala (što će re-ći, poznijih u odnosu na sam taj stupanj)48. Ona odatle pro-ishode kroz tajnu tačke, koja je i sama skriveni stupanj saizvorištem u tajni čistog i tajanstvenog etra49. Prvi stupanj,koji je u potpunosti okultan, (odnosno, nepojavan), neinože se pojmiti50. Na isti način, tajna vrhovne tačke, makoliko duboko bila skrivena51, može da bude shvaćena tekkroz tajnu unutrašnje Palate. Tajna vrhovne Krune (Kether,prvog od deset Sefirota) odgovara tajni čistog i neopiplji-vog etra (Avif). Ona je uzrok svih uzroka i početak svih po-četaka. Upravo u toj tajni, nevidljivom korenu svih stvari,

'" Ovde nalazimo ekvivalent one razlike koju hinduistička doktrina pra-vi između »neimenovanog« Brahme (nirguna) i »imenovanog« Brahme(saguna), odnosno, između »Vrhovnog« i »Nevrhovnog«, pričemu je ovajpotonji upravo Išvara (videti L 'Homme etson devenirselon le Vedanta,gl. I iX). Middah doslovno znači »mera« (upor. sanskritsko matra).

' Zna se da je to reč kojom počinje Postanje. »In Principio«..

Oćevidno je da je taj stupan) isto što i »univerzalni stupanj« islamskogc-zoterizma u kojem su sintetički sabrani svi ostali stupnjevi, odnosno svasianja Postojanja. Ista doktrina takođe se služi poređenjem sa ogledalomi drugim sličnim porcdenjima: na taj način, da se nadovežemo na izrazkoji smo već naveli nadrugom mestu (L'Homme etson devenirselonleVćdanta, gl. X), Jedinstvo, posmatrano kao da u sebi sadrži sve aspekteHožanstva (asrarrabbaniyaili »tajne gospodnje«), odnosno sva božan-ska svojstva, iskazana imenima sifatiya (videti Le Roi du Monde, gl. III)»jeste odražavajuća površina neograničenog mnoštva izbrušenih strani-ca Apsoluta ('Svetog', nepojmljivog izvan Svojih atributa), koji uvećavasvako stvorenje što se u njemu neposredno ogleda«; a jedva da je potreb-r u > da se napomene kako se ovde radi upravo o tim asrarrabbaniyama.

''' Slupanj predstavljen tačkom, koja odgovara JedinsCm, je stupanj či-siog Bića (IshwaraVi hinduističkoj doktrini).

'" 1 1 vc/i sa ovim moglo bt se pozvati na učenje hinduističke doktrine o(inomc što se nalazi s one strane Bića, što će reći, o neuslovljenom stanjuAlmc (vidcli /. 'Homme etson devenirselon lc Vedanta, gl. XY 3.izd., gdesino navi- l i ddgiivarajuća učcnja drugi l i Iraclici ja).

""' Hlri- ji' |(>S uvi-k n r p o j a v n i i , a l i |i- r i . n c l c i i i l . i v c p i i j a v n i i . s l i

287 297

rađa se skrivena 'tačka' iz koje sve proishodi. Zbog toga seu Sepherletsirahu kaže: 'Pre Jednog, šta bi mogao da bro-jiš?' Ili, drugim rečima: šta bi pre te tačke mogao da brojišili da shvatiš52? Pre te tačke nije bilo ničega izuzevAina, od-nosno tajne čistog i neopipljivog etra, imenovanog na tajnačin (prostom negacijom) zbog njegove neshvatljivosti53.Shvatljivi početak postojanja krije se u tajni vrhovne 'tač-ke'54. A pošto je ta tačka 'početak' svih stvari, ona se nazi-va 'Misao' (Mahasheba)^'. Tajna tvoračke Misli odgovaraskrivenoj 'tački'. Upravo u unutrašnjoj Palati može da sespozna tajna vezana za skrivenu 'tačku', pošto čist i neopi-pljiv etar uvek ostaje nedokučiv. 'Tačka' je etar učinjen opi-pljivim (putem 'koncentracije', koja je polazna tačka sva-kog razlikovanja) kroz tajnu unutrašnje Palate ili Svetognad Svetima56. Sve je, bez izuzetka, prvo začeto u Misli57.Pa, ako bi neko rekao: 'Gledajte! Ima nečeg novog na sve-tu', ućutkajte ga, jer je to prethodno bilo začcto u Misli58.Iz skrivene 'tačke' izvire unutrašnja Sveta Palata (kroz lini-je koje iz ove tačke ishode ka šest smerova prostora). To jeSveti nad Svetima, pedeseta godina (aluzija na.Jubilej, ko-ji označava povratak u primordijalno stanje)59, koja se ta-kođe naziva Glasom što izvire iz Misli60. Sva bića i svi uzro-52 Jedinica je, naime, prvi od svih brojeva; pre nje, dakle, nema ničegašto bi moglo da bude brojano; a brojanje je ovde uzeto kao distinktivansimbol spoznaje.53 To je metafizička Nulta Tačka, ili »Ne-Biće« u dalekoistočnoj tradiciji,simbolizovana »prazninom« (upor. Dao deji'ng, XI); na drugom mestusmo već objasnili zbog čega su izrazi u negativnoj formi jedini koji moguda se primene na onu stranu Bića (L'Homme etson devenir selon le

54 Drugim rečima, u Biću, koje je načelo Postojanja, a koje je isto što iuniverzalna pojavnost, kao što je i jedinica načelo i početaksvih brojeva.55 Zbog toga što sve stvari moraju da budu začcte mišlju pre nego što ćebiti ostvarene u spoljašnjem svetu: ovo bi trebalo da se shvati preko ana-logije, prenošenjem Ijudskog poretka na kosmički poredak.56 »Sveti nad Svetima« bio je predstavljen središnjim delom jerusalim-skog Hrama, gde je bio Tabernakl (mishkaii) u kome se manifestovalaShekinah, odnosno, »božansko prisustvo«.57 To je Reč kao božanski Um, koja je, prema izrazu što ga koristt hrišćan-ska teologija, »mesto mogućeg«.58 To je »permanentna aktuelnost« svih stvari u »večnoj sadašnjostt«.59 Videti Le Roi du Monde, gl. III; uočlćemo da je 50 = 72 + 1 . Reč kul,»sve«, u hebrejskom i arapskom ima brojčanu vrednost 50. Upor. tako-đe »pedesetvratnicaUma«.

6° To je još uvek Reč, all kao božanski Govor; ona je prvo Misao iznutra(odnosno, u Sebi), a zatim Govor spolja (što će reći, u odnosu na univer-zalno Postojanje), budući da je Govor pojavnost Misli; a prva izgovorenareč je Ichi Aor (Fiat I.ux) u Postanju.

ci nastaju, dakle, silom 'tačke' odozgo. To bi bilo ono štosc odnosi na tajne tri vrhovna Sefirota61«. Želeli smo daovaj odlomak navedemo u celosti, uprkos njegovoj duži-ni, pošto je, nezavisno od značaja koji ima po sebi, u mno-go neposrednijoj vezi sa predmetom ove studije nego štobi to na prvi pogled moglo da se pretpostavi.

Ovu simboliku smerova prostora imaćemo da primeni-mo u svemu onome što sledi, bilo sa »makrokosmičkog«stanovišta, kako smo činili do sada, bilo sa »mikrokosmič-kog« stanovlšta. Trodimenzionalan krst obrazuje, geome-irijskim jezikom rečeno, jedan »koordinatni sistem« na kojiinože da se svede celokupan prostor; a prostor će ovdesimbolizovati skup svih mogućnosti, bilo pojedinačnogbića, bilo univerzalnog Postojanja. Ovaj sistem čine tri ose,jcdna vertikalna i dve horizontalne, koje predstavljaju triupravna prečnika jedne neograničene sfere, i koje, čak i ne-/avisno od svih astronomskih razloga, možemo da posma-tramo kao da su usmerene ka šest stožernih tačaka: u na-vcdenom tekstu Klimenta Aleksandrijskog, gore i dole re-spektivno odgovaraju Zenitu i Nadiru, desno i levo Jugu iScveru, napred i nazad Istoku i Zapadu; ovo bi moglo da sepotvrdi podudarnošću iskaza koje nalazimo u gotovo svimtradicijama. Može se takođe reći da vertikalna osa pred-stavlja polarnu osu, odnosno nepomičnu liniju koja spajadva pola i oko koje sve stvari rotiraju; to je, dakle, glavnaosa, dok su dve horizontalne ose tek sekundarne i od nje/avisne. Jedna od ove dve horizontalne ose, Severozapad-na osa, mogla bi isto tako da se nazove prekretničkom, adruga, Istočnozapadna osa, mogla bi da se nazove ravno-dnevičkom osom, čime se uspostavlja veza sa astronom-skim gledištem, usled određene podudarnosti koja posto-j i između stožernih tačaka i faza godišnjeg ciklusa, podu-darnosti čije bi nas detaljno objašnjenje odvelo predalekoi koje, uostalom, ovde nije od važnosti, ali će bez sumnjenaći svoje mesto u nekoj drugoj studiji62.

' Navedeno u La Kabbale juive, 1.1, str. 405-406.

'- 11 skladu sa rečenim, mogla bi takođe da se navede aluzija koju svetil'avle pravi na simboliku smerova ili dimenzija prostora, kada govori o' M r i n i , dužini, visini i dubini Ijubavi Isusa Hrista« (Poslanica Efešanima,

I I I , 18). Ovde su, umesto šest, jasno navedena četiri pojma: prva dva re-• l M - k i i v n o odgovaraju dvema horizontalnim osama, pri čemu je svaka odu| i l i uzctau celini; potonja dva odgovaraju dvema polovinama, gornjoj ii l i i i i j o j , vcrtlkalne ose. Razlogza ovu distinkciju u pogledu dveju polovi-n.i vci l i k a l n c ose, leži u tome što se one dovode u vezu sa dva različitat;iin,i, koj i su u i/vcsnom smislu čak i suprotstavljeni; za razliku od toga,. I v c ( c lc horizontalnc osc dovodc sc n vczu sa jcdnim istim gunom, kao

h ' < c sr vkli'li 11 narcdnoni poglavlju.

307 317

V Hinduistička teorija tri gune

Pre nego što se zaputimo dalje, trebalo bi da se, u vezis onim što je rečeno, prisetimo objašnjenja koja smo nadrugom mestu već dali o hinduističkoj teoriji tri gune6^.Nije nam namera da u celini izlažemo ovu teoriju sa svimnjenim načinima primene, već samo da damo sažet pre-gled onoga što bi imalo veze sa našim predmetom. Tri gu-nesu svojstva ili suštastvena, osnovna i primordijalna od-ređenja bića, sagledanih u različitim stanjima njihove po-javnosti64: to nisu stanja, već opšti uslovi kojima su bićapodređena, kojima su na neki način vezana65, i u kojimaparticipiraju u neograničenom mnoštvu različitih razme-ra, u skladu sa kojima se hijerarhijski raspoređuju unutarceline »tri sveta« (Tribhuvana), odnosno svih stupnjevauniverzalnog Postojanja.

Tri gune su: sattwa, saobraženost čistoj suštini Bića (Saf),koja je istovetna svetlosti Spoznaje (Jnana), simbolizova-noj sjajem nebeskih sfera koje predstavljaju superiornastanja bića; rajas, nagon koji podstiče ekspanziju bića u od-ređenom stanju, odnosno razvoj onih mogućnosti koje suprisutne na određenom nivou Postojanja; i konačno, ta-mas, mrak, izjednačen sa neznanjem (avidya), tamni ko-ren bića, posmatranog u njegovim inferiornim stanjima.Ovo važi za sva pojavna stanja bića, ma kakva ona bila, ali,prirodno je da ova svojstva ili tendencije takođe mogu dase posmatraju i specifičnije, kroz vezu sa Ijudskim stanjem:sattvra, uzlazna tendencija, uvek se odnosi na superiornastanja, u zavisnosti od posebnog stanja koje je uzeto kaoosnova ili polazna tačka ove hijerarhijske podele, dok ta-mas, silazna tendencija, odgovara stanjima koja su inferi-orna u odnosu na to posebno stanje; što se, pak, rajasa ti-

6$ Videti Introduction generale a J'etude des doctrines hindoues, str. 231--232 i L 'Homme et son devenirselon le Vedanta, gl. IV

64 Tri gunesu, u stvari, nerazdvojni od same Prakriti, koja je »koren«(mula) univerzalne pojavnosti; oni, uostalom, počrvaju u savršenoj rav-noteži unutar njene primordijalne nediferenciranosti i svaka pojavnostbi predstavljala narušavanje te ravnoteže.

^5 U svom uobičajenom i doslovnom značenju reč guna znači »uže«; naisti način se pojmovi bandha i pasha, koji upravo označavaju »vezu«, pri-menjuju na sve pojedinačne l ograničavajuće uslove postojanja (upadhiš)koji specifičnije određuju neko stanje ili vid pojavnosti. Trebalo bi, me-dutim, napomenuti da se reč guna uglavnom koristi za tetivu luka; onabi, dakle, barem u određenom kontekstu, izražavala pojam »tenzije« urazličitim stupnjevima, a otuda, po analogiji, i pojam »vrednovanja«; ali,možda u njoj ne bi toliko trebalo čitati značenje »tenzije« koliko »ten-dencije«, koje mu je, uostalom, srodno, kao što i same reči pokazuju, ikojc- n a j l a t ' n i j i - oi lni ivai-a odrcdcnju tri gunc.

če, on se odnosi na ovo potonje, budući da zauzima me-đupoložaj između superiornih stanja i inferiornih stanja,kao da je određen jednom tendencijom koja nije ni uzla-zna ni silazna, već horizontalna; a, u datom slučaju, to stanjeje »svet čoveka« (manava-loka), odnosno nivo ili stupanjkoji u univerzalnom Postojanju zauzima individualno Ijud-sko stanje. Sada bez teškoća može da se uoči veza koju sveovo ima sa simbolikom krsta, bilo da se ta simbolika sagle-dava sa čisto metafizičkog ili sa kosmološkog stanovišta, ibilo da njena primena zadire u »makrokosmički« ili »mi-krokosmički« poredak. U svakom od ovih slučajeva može-mo da kažemo kako .ra/asodgovara ma kojoj horizontalnojliniji ili, radije, ako posmatramo trodimenzionalni krst,skupu dveju linija koje određuju horizontalnu ravan; ta-masodgovara donjem delu vertikalne linije, odnosno onomkoji se nalazi ispod te horizontalne ravni, a samragornjemdelu iste vertikalne linije, odnosno onom koji se nalazi iz-nad pomenute ravni, i koja na taj način deli na dve hemis-fere, gornju i donju, onu neograničenu sferu o kojoj smoranije govorili.

U jednom tekstu iz Veda, prikazano je kako se tri gunepretapaju jedan u drugi, krećući se po uzlaznoj liniji: »Sveje bilo tamas (pri nastanku pojavnosti, posmatrane kao daproishodi iz primordijalne nediferenciranosti Prakriti). Onjc (odnosno, Vrhovni Brahma) zapovedio da usledi pro-mena, i tamas\<č poprimila boju (odnosno, prirodu)66 odrajasa (posrednika između tame i svetlosti); a rajas, poštojc iznova prlmio zapovest, zaogrnuo je prirodu sattwom.«Ako zamislimo da je trodimenzionalan krst iscrtan polaze-ći od središta jedne sfere, onako kako smo to već činili, akako ćemo i nadalje često imati prilike da činimo, preta-panje tamasa u rajas moglo bi da se predstavi kao iscrta-vanje donje polovine ove sfere, od jednog pola do ekvato-ra, a ono ra/asau sattwu kao iscrtavanje gornje polovineiste sfere, od ekvatora do drugog pola. Ravan ekvatora, uze-(a kao horizontalna, predstavlja tada, kao što smo rekli, ni-vo ekspanzije rajasa, dok tamas i sattwa respektivno teže

1(1 Reč varna, koja doslovno znači »boja«, a uopštenije »svojstvo«, kori-M i sc analogno da bi odredila prirodu ili suštinu nekog načela ili nekogblća; otuda i njena upotreba u značenju »kaste«, pošto institucija kasti,sagledana u svom dubljem značenju, suštinski izražava raznolikost priro-i l a svojstvenih različitim Ijudskim osobama (videti Introduction genera-li- ;i l'riudc des doctrineshindoues, 3. deo, gl. VI). Osim toga, što se sa-n i i l i i*unaliče, oni su zaista predstavljcni simboličkim bojama: tamascr-i I D I I I . o/mi-vrncini i saHtrabelom (Chhandagya Upanishad,6. l'rjpiilhaka,\ MI.IIH/.I. sltniti I; npor Autottttspitituvllcfipouvoirtemporel, i. izd.,

,•1 IV M I 55)

32/ 337

ka dva pola, krajevima vertikalne ose67. Konačno, tačka izkoje je zapoveđeno pretvaranje tamasau rajas, a potomono rajasa u sattwu, jeste samo središte sfere, u šta neposre-dno možemo da se uverimo ako se prisetimo razmatranjaizloženih u prethodnom poglavlju68; u produžetku ćemo,uostalom, imati prilike da to još iscrpnije objasnimo69.

Ovo bi podjednako moglo da se primeni kako na celo-kupnost stupnjeva univerzalnog Postojanja, tako i na celo-kupnost stanja ma kog bića; uvek postoji potpuni sklad iz-među ova dva slučaja, pošto se svako stanje nekog bića raz-vija, u opsegu za koji je sposobno (a koji je neograničen),na određenom stupnju Postojanja. Osim toga, iz ovoga bimogli da se izvedu i neki specifičniji načini primene, a na-ročito na kosmološkom planu, u oblasti elemenata; ali, po-što teorija elemenata ne spada u predmet našeg trenutnogizlaganja, poželjnije je da sve što se nje tiče sačuvamo zaneku drugu studiju u kojoj bismo želeli da istražimo uslo-ve telesnog postojanja.

VLJedinstvo komplementarnosti

Sada bi trebalo da razmotrimo, makar i u sažetom vi-du, još jedan aspekt simbolike krsta, koji je možda i najvi-še poznat, premda se, barem na prvi pogled, čini da nijetako neposredno povezan sa svim onim što smo do sadasaznali: namera nam je da govorimo o krstu kao simbolujedinstva komplementarnosti. U tom cilju, zadovoljićemose da krst posmatramo, kao što se najčešće i čini, u njegovom dvodimenzionalnom obliku; uostalom, da bismo seodatle vratili trodimenzionalnom obliku, biće dovoljno dauočimo kako jedina horizontalna prava može da se posma-tra kao projekcija čitave horizontalne ravni na zamišljenuvertikalnu ravan u kojoj je slika iscrtana. Pošto je to učinje-no, za vertikalnu liniju može da se smatra da predstavljaaktivno načelo, a horizontalna linija pasivno načelo. Ovadva načela su takođe respektivno označena, po analogiji67 Čini nam se da ova simbolika u dovoljnoj meri rasvetljava i opravdavasliku »tetive luka« koja je, kao što smo rekli, uključena u značenje pojmaguna.68 Na ovu ulogu Načela, kako u svetu tako i u svakom biću, odnosi se iz-raz »unutrašnji upravitelj« (antar-yamJ) •. on upravlja svini stvarima iznu-tra, dok sSm obitava na najunutrašnjijem mestu, koje je središte (videtiL'Homme etson devenirselon le Vedanta, gl. XIV, 3. izd.).

® O ovom istoni tekstu, iz ugla izlaganja sheme uredenja »tri sveta«, a usaglasnosti sa tri gune, videti L'esoterisme de Dante (Danteov ezoteri-Kim, . VI).

sa Ijudskim rodom, kao muško i žensko; ako ih shvatimou njihovom najširem značenju, što će reći, u odnosu pre-ma celokupnoj univerzalnoj pojavnosti, ona su ta kojimahinduistička doktrina daje imena Purusha i Prakriti70. Ov-de ne bismo želeli da ponovo započinjemo ili razvijamoraspravu koju bi mogli da podstaknu odnosi između ovadva načela, već samo da ukažemo kako, suprotno očeki-vanjima, postoji određena veza između ovakvog značenjakrsta i onog koje smo nazvali njegovim metafizičkim zna-čenjem.

Odmah ćemo reći, sa namerom da se kasnije tome vra-timo na nešto eksplicitniji način, kako ova veza proishodi iz odnosa koji, u metafizičkoj simbolici krsta, postoji iz-među vertikalne ose i horizontalne ravni. Trebalo bi ima-ti na umu da pojmovi poput aktivnog i pasivnog, ili njihovihckvivalenata, imaju značenje tek jedan u odnosu na dru-gi, jer komplementarnost suštinski pretpostavlja uzajam-nost dvaju pojmova. Budući tako, očigledno je da kom-plementarnost poput one aktivnog i pasivnog može da sesagleda na različitim stupnjevima, tako da će isti pojammoći da igra aktivnu ili pasivnu ulogu, u zavisnosti od to-ga prema čemu tu ulogu igra; ali, u svim slučajevima uvekće moći da se kaže kako je u nekom odnosu aktivan po-jam, unutar svog reda, analogan PurushJ, a pasivan pojamanalogan Prakriti. Avidećemo iz onoga što sledi kako jevcrtikalna osa, koja povezuje sva stanja bića prolazeći kroznjihova respektivna središta, mesto pojavnosti onoga štoclalekoistočna tradicija naziva »Aktivnošću Neba«, a što jeupravo »ne-delatno« delanje Purushe, kojim se u Prakri-ti izazivaju nastajanja koja odgovaraju svim mogućnosti-ma pojavnosti. Sto se horizontalne ravni tiče, videćemoda ona obrazuje »ravan odraza«, simbolički predstavljenukao »površinu voda«, a poznato je da su »Vode«, u svimtradicijama, simbol Prakritii\i »univerzalne pasivnosti«71.l'ravo govoreći, pošto ova ravan predstavlja određen stu-panj postojanja (a na isti način bi mogla da se posmatrama koja od horizontalnih ravni koje odgovaraju neogra-ničenom mnoštvu pojavnih stanja), ona se ne poistoveću-jc sa samom Prakriti, već sa nečim što je već određeno iz-vcsnim skupom posebnih uslova postojanja (onim koji(Klređuju jedan svet), i što u relativnom smislu igra ulogul'r.ikriti, na određenom nivou unutar celine univerzalnepojavnosti.

" \ n l i n / //• •; / / / ; ; < • (7 .

1 V i . l i - l i ( / > / ( / , (-1. V

.v7n;l li' \'*'-<l .nl.l, i;l . IV

34/ 357

Trebalo bi takođe da razjasnimo još jedno pitanje, ko-je je neposredno vezano za razmatranje »Univerzalnog Co-veka«: prethodno smo za njega rekli da je sačinjen od kom-pleksa »Adam-Eva«, a na drugom mestu smo pomenuli dapar Purusha-Prakriti, kako po odnosu prema čitavoj pojav-nosti, tako, još posebnije, po odnosu prema jednom od-ređenom stanju bića, može da se posmatra kao ekvivalent»Univerzalnog Čoveka«72. Prema ovom stanovištu, jedin-stvo komplementarnosti bi imalo da bude shvaćeno kaoda se njime uspostavlja primordijalni »Androgin« o komegovore sve tradicije. Ne zadržavajući se duže na ovom pi-tanju, možemo samo da kažemo kako bi ovo trebalo shva-titi kao da bi, pri potpunom ostvarenju bića, komplemen-tarnosti zaista imale da budu u savršenoj ravnoteži, bez ika-kve prevage jedne nad drugom. S druge strane, trebalo biimati u vidu da se ovom »Androginu« u simbolici najčešćepridaje sferan oblik73, koji je od svih najmanje diferenci-ran, pošto se podjednako rasprostire u svim smerovima, ikoji su pitagorejci smatrali za najsavršeniji oblik i sliku uni-verzalne celovitosti74. Da bi mogla da na ovaj način poslu-ži kao predstava o celovitosti, sfera, kao što smo, uostalom,već rekli, mora da bude neograničena kao i ose koje obra-zuju krst, i koje predstavljaju tri upravna prečnika te sfe-re. Drugim rečima, sfera se, budući da je nastala samim zra-čenjem svog središta, nikada ne zatvara, pošto je ovo zračenjeneograničeno i ispunjava čitav prostor nizom koncentrič-nih talasa, od kojih svaki ponovo proizvodi dve faze, zgu-šnjavanja i širenja, one početne vibracije75. Ove dve faze

72 ibid., gl. iv7* U vezi sa ovim, poznat je govor koji Platon, u Gozbi, pripisuje Aristo-fanu, i kojem većina modernih komentatora nepravedno odriče, inačeočiglednu, slmboličku vrednost. Nešto sasvim slično otkrivamo u jednomaspektu simbolike dalekoistočnog yina i yanga, o čemu će biti reči kasnije.

Od svih linija iste dužine, kružnica obuhvata najveću površinu, dok naisti način, od tela iste površine, sfera ima najveću zapreminu; sa čisto ma-tematičkog stanovišta, to je razlog što su ovi oblici bili smatrani najsavr-šenijim. Lajbnic je bio podstaknut ovom idejom pri koncipiranju »naj-boljeg od svih svetova«, koji je deflnisao kao onaj koji, u neograničcnommnoštvu svih mogućih svetova, obuhvata najveći deo bića ili pozitivnogrealiteta; ali, njegova primena ovakve ideje je, kao što smo već pokazali,lišena svakog pravog metafizičkog značenja.7-* Ovaj svetlosni sferni oblik, neograntčen i nezatvoren, sa svojim naiz-meničnim zgušnjavanjem i širenjem (koji su sukcesivni sa stanovišta po-javnosti, dok su u stvarnosti jednovremeni u »večnoj sadašnjosti«), uislamskom ezoterizmu se javlja u formi ruh muhammediya; to je ona op-šta forma »Univerzalnog Coveka« koju je Bog naložio anđelima da obo-žavaju, kao što je prethodno bilo rečeno; a sagledavanje te istc forme čl-ni sastavni deo jednog od stupnjeva islamske inicijacije.

su, uostalom, i same jedan od izraza komplementarnosti76.Ako ih, pak, oslobađajući se posebnih uslova koji su svoj-stveni pojavnosti (u sukcesivnom vidu), sagledamo jedno-vremeno, one se jedna sa drugom uravnotežuju, tako dase njihovo sjedinjenje u stvarnosti izjednačava sa prvot-nom nepromenljivošću, kao što i skup pojedinačnih ne-ravnoteža od kojih je sačinjena čitava pojavnost, uvek i bezizuzetka uspostavlja opštu ravnotežu.

Konačno, da damo i sledeću napomenu koja je takođebitna: prethodno smo rekli kako pojmovi aktivnog i pasiv-nog, budući da iskazuju tek jedan odnos, mogu da se pri-mene na različitim stupnjevima; otuda proizlazi da bismo,kod trodimenzionalnog krsta, gde se vertikalna osa i hori-/ontalna ravan nalaze u tom odnosu aktivnog i pasivnog,isti odnos mogli da zamislimo i između dve horizontalneose, ili između onoga što bi one respektivno predstavljale.U tom slučaju, ako se i dalje držimo simboličke podudar-nosti od koje smo i pošli, mogli bismo da kažemo kako je,premda su obe ove ose u stvarnosti horizontalne, jedna odnjih, koja ima aktivnu ulogu, relativno vertikalna u odnosuna drugu. Tako, na primer, ako ove dve ose respektivnoposmatramo kao osu ravnodnevice i osu prekretnice, kaošto smo ranije izložili, a u skladu sa simbolikom godišnjegciklusa, mogli bismo još da kažemo da je osa ravnodnevi-cc relativno vertikalna u odnosu na osu prekretnice, takoda u horizontalnoj ravni igra ulogu polarne ose (Severo-/apadne ose), dok osa prekretnice igra ulogu ekvatorijal-ne ose (Istočnozapadne ose)77. Horizontalan krst tako, usvojoj ravni, preslikava odnose analogne onima koje iska-/.uje vertikalan krst; pa bismo, ako se ovde vratimo meta-fi/ičkoj simbolici do koje nam je najviše stalo, isto tako mo-gli da kažemo kako integrisanje Ijudskog stanja, predstav-Ijcno horlzontalnim krstom, daje, u redu postojanja na kojisc odnosi, sliku potpunog ostvarenja bića, predstavljenuvcrtikalnim krstom78.

' Prethodno smo napomenuli da se, u hinduističkoj tradiciji, ovo iska-/ujc kroz simboliku reči Hamsa. U pojedinim tantričkim tekstovima, ta-Ki ic le se susreće reč aha, kojasimbolizuje jedinstvo Shivei Shakti, respek-l lvno predstavljenih prvim i poslednjim slovom sanskritske azbuke (kaošin, u hebrejskoj rečci eth, aleph i thau predstavljaju »esenciju« i »sup-Manciju« jednog blća).

(>va napomena naročitu primenu nalazi u simbolici swastike, o čemu( r b l t i rcči kasnije.

M 11 vc/.i s komplcmentarnošćii, skrenućemo pažnju i na to da se, u simbo-l i < i .ir.ipskr a/bukc, prva dva slova, . / / / / i />;/, (•(.•spcklivno pn.snialraju k:ioi l . n v n c i i l i i i i t i š k n i k a < > pa.s iv im i l i / i - n s l i i i . l i n i h n ' i i la jc obl ik prvDg vvr l i -

I t l . n i .1 < l i u i ' * >i', I K H i/< n i i . i l . i n n j i l n n •.| >« i | > i l > i . i / n j c krsi S dnij;c M I M I I C ,

367 377

VII. Razrešenje suprotnosti

U prethodnom poglavlju govorili smo o komplemen-tarnostima, a ne o protivnostima; bitno je da ova dva poj-ma ne izjednačimo, kao što se ponekad neosnovano čini,i da komplementarizam ne shvatimo kao suprotnost. Izve-snoj konfuziji u tom pogledu može da doprinese okolnostda se ponekad iste stvari čine suprotnim ili komplemen-tarnim, u zavisnosti od ugla posmatranja; u takvom sluča-ju, uvek se može reći da suprotnost odgovara inferiorni-jem ili površnijem uglu gledanja, dok komplementarizam,unutar koga je ova suprotnost na izvestan način izmirenai već razrešena, samim tim odgovara jednom uzvišenijemili dubljem uglu gledanja, kao što smo objasnili na drugommestu79. Prvotno jedinstvo u stvari zahteva da ne bude ne-

pošto brojčana vrednost ovih slova respektivno iznosi 1 i 2, ona se podu-dara sa pitagorejskom aritmetičkom simbolikom, prema kojoj je »mona-da« muška, a »diada« ženska; ista usklađenost se, uostalom, može otkri-ti i u drugim tradicijama, na primer, u dalekoistočnoj tradiciji, gde je, ucrtežu gua ili Fu Ksijevih »trigrama «yang, muško načelo, prikazano pu-nom linijom, a yin, žensko načelo, prelomljenom linijom (ili, radije, preki-nutom u sredini); ovi simboli, nazvani »dva određenja«, respektivno upu-ćuju na pojmove jedinstva i dvojnosti; po sebi se razumc da bi, kao i usamom Pitagorejstvu, ovo trebalo shvatiti u sasvim drugačijem značenjuod prostog sistema »brojanja« kakav je Lajbnic pretpostavio da je u tomeotkrio (videti Orient et Occident, 2. izd. str. 64-70). Na jedan uopšten na-čin, prema Yi jingu, neparni brojevi odgovaraju yangu, a parni brojeviyinu; čini se da pitagorejski pojam parnog i neparnog takođe može da seotkrije u onome što Platon naziva »istim« i »drugim«, a koji respektivnoodgovaraju jedinstvu i dvojnosti, posmatranim isključivo u pojavnotn sve-tu. U kineskom računanju, krst predstavlja broj 10 (rimska brojka X je,uostalom, samo drugačije postavljen krst); u čemu bi moglo da se vidiupućivanje na odnos između dekade i četvorstva: 1 + 2 + 3 + 4 = 10,odnos koji je takode bio prikazan pitagorejskim Tetraktisom. I zaista, pre-ma saglasnosti geometrijskih slika sa brojevima, krst prirodno predstavljačetvorstvo; tačnije, predstavljagaunjegovomdinamičkomvidu, dokgakva-drat predstavlja u statičkom vidu. Odnos izmedu ova dva aspekta iskazanje hermetičkim problemom »kvadrature kruga« ili, prema trodimenzio-nalnoj geometrijskoj simbolici, odnosom izmedu sfere i kocke, na kojismo već imali prillke da načinimo aluziju povodom slika »Zemaljskog Ra-ja« i »Nebeskog Jerusalima« (Le Roi du Monde, gl. XI). Na kraju, napome-nućemo još u vezi sa ovini kako u broju 10, dve brojke, 1 i 0, takođe respek-tivno odgovaraju aktivnom i pasivnom, predstavljenim kao centar i kru-žnica u jednoj drugoj simbolici, koja, uostalom, može da se poveže sasimbolikom krsta, ako se uoči da je centar trag vertikalne ose na horizontal-noj ravni, na kojoj bi onda trebalo zamisliti postavljenu kružnicu, koja ćepredstavljati ekspanziju u istoj ravni jednog od koncentričnih talasa u čijemsmeru kretanja se ona i vrši; kružnica sa tačkom u sredini, slika dekade,istovremeno je i simbol cikličkog savršenstva, drugini rečima, potpunogostvarenja mogućnosti koje su obuhvaćene jednim stanjem postojanja.79 La crise du Mondemoderne (Kriza modernog sveta, gl. III, str. 43-44,2. izd.)

pomirljivih suprotnosti80. Dakle, ukoliko je tačno da su-protnost između dva pojma postoji u spoljnom vidu i po-seduje relativan realitet na određenom nivou postojanja,ta suprotnost bi trebalo da kao takva iščezne i da se sklad-no razreši, sintezom ili integrisanjem, pri prelasku na su-periorni nivo. Tvrditi da se to ne dešava, značilo bi uvestineravnotežu čak i u sam prvotni poredak, premda, kao štosmo ranije rekli, sve neravnoteže koje sačinjavaju elemen-ti pojavnosti, posmatrani »distinktivno«, nužno doprino-se opštoj ravnoteži, koju ništa ne može da naruši ili uništi.Pa i sam komplementarizam, koji je još uvek dvojstvo, mo-ra da se u izvesnoj meri povuče pred jedinstvom, a njego-va dva pojma uravnoteže i u neku ruku neutrališu, obje-dinjujući se sve dok se neraskidivo ne stope u primordijal-noj nediferenciranosti.

Slika krsta ovde može da bude od pomoći da bi se shva-tila razlika koja postoji između komplementarizma i su-protnosti: videli smo da vertikalu i horizontalu možemocla zamislimo kao da predstavljaju dva komplementarnapojma; ali, očito je da se ne može reći kako postoji suprot-nost između vertikalnog i horizontalnog smera. Ono štona istoj slici jasno predstavlja suprotnost, jesu protivni sme-rovi dveju polupravih koje polaze iz središta i koje pred-stavljaju dve polovine jedne iste ose, ma koja osa to bila;suprotnost, dakle, može podjednako da se otkrije, kakounutarvertikalnog, tako i unutar horizontalnog smera. Nalaj način ćemo, u dvodimenzionalnom vertikalnom krstu,dobiti dva para suprotnih pojmova koji obrazuju četvor-stvo; isti slučaj imaćemo kod horizontalnog krsta, čija jed-na osa može da se posmatra kao relativno vertikalna, dru-gim rečima, kao da igra ulogu vertikalne ose u odnosu naclrugu, kao što smo objasnili na kraju prethodnog poglav-Ija. Ako se dve slike objedine u sliku trodimenzionalnogkrsta, dobijamo tri para suprotnih pojmova, kao što smoprethodno videli u izlaganju o smerovima prostora i sto-/.crnim tačkama. Trebalo bi imati na umu kako bi jednu odnajopštije poznatih četvomih suprotnosti, onu elemenatai čulnih svojstava koja im odgovaraju, trebalo postaviti naliorizontalni krst. U tom slučaju, naime, radilo bi se isklju-čivo o uspostavljanju telesnog sveta, koji je čitav smeštenna istom stupnju Postojanja i predstavlja teknjegovveo-ina ograničen deo. Isto se dešava i kada posmatramo samoOctiri stožerne tačke, koje se tada javljaju kao strane ze-

'" l ' iv ina lomc, svaki »duali/am«, bi lo i l . i ji- k-ološke prirodc, kao onajK n j i M1 p r ip i . su j r i n a n i l u - j i i i n . i , i l i f i l i i / n l ' s k r p i i rodc, k a n Di'karlov, pivd-

n i i v c | io|;rcMin k i i u i c - | > i i | n

38/

maljskog sveta, simbolički predstavljene horizontalnomravni, dok Zenit i Nadir, suprotstavljeni na vertikalnoj osi,odgovaraju usmerenju ka svetovima koji su, respektivno,superiorni i inferiorni u odnosu na taj zemaljski svet. Vide-li smo da isto važi i za dvostruku suprotnost ravnodnevicei prekretnice, što je takođe lako shvatljivo, pošto je verti-kalna osa, ostajući fiksna i nepokretna dok sve stvari roti-raju oko nje, očigledno nezavisna od cikličnih promena,kojima na izvestan način upravlja samom svojom nepokret-nošću, kao neka čulna predstava prvotne nepromenljivo-sti81. Ukoliko, pak, posmatramo samo horizontalni krst,vertikalna osa je na njemu predstavljena samom središnjomtačkom, koja je mesto gde se ona susreće sa horizontal-nom ravni. Na taj način, svaka horizontalna ravan, simbo-lizujući ma koje stanje ili stupanj Postojanja, poseduje utoj tački koja bi mogla da se nazove njenim središtem (po-što je izrrorište koordinatnog sistema sa kojim se svaka tač-ka u ravni može dovesti u vezu) istu sliku nepromenljivo-sti. Ako se, na primer, ovo primeni na teoriju elemenata te-lesnog sveta, središte će odgovarati petom elementu,odnosno etru82, koji je u stvarnosti prvi od svih po redunastanka, onaj iz kojeg svi ostali proishode naizmeničnimdiferencijacijama, i koji u sebi objedinjuje sve suprotstav-Ijene kvalitete, svojstvene ostalim elementima, u jednostanje nediferenciranosti i savršene harmonije, koja unu-tar svog reda odgovara prvotnoj nepojavnosti83.

Središte krsta je, dakle, tačka u kojoj se izmiruju i raz-rešavaju sve suprotnosti; u toj tački se uspostavlja sintezasvih oprečnih pojmova, koji su, doduše, u distinktivnomvidu oprečni samo sa spoljašnjih i pojedinačnih spoznaj-nih stanovišta. Ova središnja tačka odgovara onome štoislamski ezoterizam označava kao »božansko stanište«, akoje »objedinjuje razlike i protivrečnosti« (al-maqam al--ilahi, huwa maqam ijtima ad-djddefri)84; to je ono što da-81 To je Aristotelov »nepokretni pokretač«, o kome smo na drugim me-stima već imali prilike da damo brojne napomene.82 To je »kvintesencija« (guinta essentia) alhemičara, koja se ponekad, usredištu krsta elemenata, predstavlja simbolom poput zvezde sa pet kra-kova ili cveta sa pet latica. Kaže se, takođe, kako etar poseduje »petostru-ku prirodu«; to bi se odnosilo na etar posmatran po sebi, kao načelo osta-la četiri elementa.8' Ovo je razlog što je naziv etra podesan za primenu u prenosnom zna-čenju koje smo ranije pomenuli; on se tada simbolički uzima kao nazna-ka samog prvotnog stanja.

Do ovog »staništa« ill stupnja pravog ostvarenja bića stiže se putem al--fane, odnosno, »utrnućem« svoga »ja« povratkom u »primordijalnoslanjc«; ovo »utrnuće« nije bez sličnosti, čak i u doslovnom značcnju rc'-

397

lekoistočna tradicija, sa svoje strane, naziva »Nepromen-Ijivim Središtem« (zhong-yong), koje je mesto potpuneravnoteže, predstavljeno kao središte »kosmičkog točka«85,i koje je, istovremeno, tačka u kojoj se neposredno odra-žava »Aktivnost Neba«86. Ovo središte upravlja svim stva-rima svojim »ne-delatnim delanjem« (weiwu wef), koje,premda nepojavno ili, radije, upravo time što je nepojav-no, predstavlja u stvarnosti sveukupnost delanja, jer je svoj-stvo Načela iz koga proishode sva pojedinačna delanja; toje ono što Lao-ce izražava sledećim rečima: »Načelo je uvekne-delatno, pa ipak je njime sve nastalo«87.

Pravi mudrac je, po taoističkoj doktrini, onaj koji je do-speo do središnje tačke i koji u njoj počiva u neraskidivomjedinstvu sa Načelom, deleći sa njim njegovu nepromen-Ijivost i podražavajući njegovo »ne-delatno delanje«: »Onajko je postigao savršenu prazninu«, kaže dalje Lao Ce, »upor-no se drži mirovanja. Vratiti se korenu (odnosno, Načelu,koje je u isti mah prvobitni uzrok i krajnja svrha svih bi-ća)88, znači ući u stanje mirovanja«89. »Praznina« o kojojje ovde reč je potpuna nevezanost u odnosu na sve pojav-iie, prolazne i sporedne stvari90, nevezanost kojom biće iz-miče promenama »toka formi«, smenjivanju stanja »živo-ta« i »smrti«, »sabiranja« i »rasipanja«91, krećući se od ru-ba »kosmičkog točka« ka njegovom središtu koje je i samooznačeno kao »praznina (nepojavno) koja objedinjuje pa-

či koja ga opisuje, sa Nirvanom hinduističke tradicije. S one strane al-fa-ne nalazi se još fana al-fanai, »utrnuće utrnuća«, koje na isti način odgo-vara Paranirvani(videti L'Homme etson devenirselon le Vedanta, gl. XI-II, 3.izd.). U izvesnom smislu, prelaz iz jednog od ovih stupnjeva u dru-gi dovodi se u vezu sa poistovećenjem središta jednog stanja bića sasredištem celovitog bića, a u skladu sa onim što će kasnije biti objašnjeno.

Videti LeRoi du Monde, gl. I i lV i L'esoterisme de Dante, 5. izd., gl.VIII, str. 65.r,/f

Konfučijanizam primenjuje »Nepromenljivo Središte« na društveniporedak, dok njegovo čisto metafizičko značenje izlaže taoizam.87 Dao de/ing, XXXVII.

Reč Dao, doslovno »Put«, koja označava Načelo, predstavljena je ide-ogramom koji objedinjuje znakove za glavu i stopala, što odgovara sim-l«ilu alfei omegeu zapadnim tradicijama.89 Dao dejing, XVI

'"' Ova nevezanost je identična al-fani; mogll bismo takođe da se pozo-vcmo na učenje Bhagavad-Gite o ravnodušnosti prema plodovima de-lanja, ravnodušnosti kojom biće izmiče beskrajnom lancu posledica tog(lulanja: to je »delanje lišeno želje« (nishkSmakarma), dokje »delanjesa/cljom« (sakama kaima) delanje vršeno u cilju sticanja njegovih plodova.

'" A r i s l i i l d , 11 s l i č i u n n /načcnju, korisli reči »stvaranje« i »raspadanjc«.

407

oke i od njih čini točak«92. »Mir u praznini«, kaže Li Ce, »jeneobjašnjivo stanje; ono se ne daje niti uzima; dogodi seda se u njemu nađemo«93. Ovaj »mir u praznini« je »Veli-ki Mir« islamskog ezoterizma94, koji se na arapskom nazi-va as-sakma, imenom koje ga izjednačava sa hebrejskomShekinah, što će reći, sa »božanskim prisustvom« u sredi-štu bića, koje je simbolički predstavljeno srcem u svim tradi-cijama95; a to »božansko prisustvo« je već uslovljeno jedin-stvom sa Načelora, koje može da se ostvari jedino u samomsredištu bića. »Onome ko obitava u nepojavnom pojavlju-ju se sva bića... Sjedinjen sa načelom, on je, kroz njega, sje-dinjen sa svim bićima. Sjedinjen sa Načelom, on sve spozna-je u superlornom i opštem značenju, i ne služi se vise svojimrazličitim čulima da bi spoznao ono što je sitno i pojedi-načno. Pravo značenje stvari je nevidljivo, neopipljivo, neo-bjašnjivo i neodredivo. Jedino duh koji je postigao stanjesavršene jednostavnosti može da ga dosegne u dubokojkontemplaciji«96.

92 Dao dejing, XI. Najjednostavnija slika točka je kružnica koja je krstompodeljena na četiri jednaka dela; osim ovog točka sa četiri paoke, formekoje su najzastupljenije u slmbolici svih naroda su točkovi sa šest i osampaoka; prirodno. svaki od ovih brojeva pridodaje opštem značenju toč-ka neku posebnu odliku. Osmougaona slika osam gua ili »trigrama« FuKsija, koji je jedan od osnovnih simbola dalekoistočne tradicije, odgova-ra u izvesnom smislu točku sa osam paoka, kao i lotosu sa osam latica. Udrevnim tradicijama Srednje Amerike, sinibol sveta je uvek predstavljenkružnicom u koju je upisan krst.

93 Lie Zi, gl. I. Tekstove Li Cea i Čuang Cea navodimo prema prevodu R.PLeona Vlgera.9 To je, takođe, Paxprofunda u rozenkrojcerskoj tradiciji.95 Videti L'Homme etson devenir selon le Vedanta, gt. XIII, 3. izd., i LeRoi du Monde, gl. III. Rečeno je da Alah »spušta Mir u srca vernih« (hu-wa allezianzala as-sakina fiqulub al-muminiri); a hebrejska Kabala govo-ri potpuno istu stvar: v>Shekinah nosi to ime«, kaže hebrejista Luis Kapel,»zato što obitava (shakari) u srcu vernih, a to obitavanje je bilo simbolič-ki predstavljeno TabernakLom (mishkari) u kome se smatralo da prebivaBog« (Critica sacra, str. 311, amsterdamsko izdanje, 1689; naveo M.P. Vi-lio, La Kabbale juive, 1.1, str. 493). Jedva da je potrebno naglasiti kako se»spuštanje« »Mira« u srca vernih odigrava po vertikalno) osi: to je mani-festacija »Aktivnosti Neba«. Videti takođc, s druge strane, učenjc hindu-ističke doktrine o obitavanju Brahme, simbolizovanog etrom, unutar sr-ca, odnosno, u životnom središtu Ijudskog bića (L'Homme etson deve-nirselonle Vedanta, gl. III).9 Lie Zi, gl. IV Na ovom primeru se može sagledati sva razlika koja postoji izmedu transcendentne spoznaje jednog mudraca i običnog ili »pro-fanog« znanja; aluzije na »jednostavnost«, koja je izraz objedinjavanjasvih moći jednog bića i na koju se gleda kao na naznaku »primordijalnogstanja«, česte su u taoizmu. Na isti način, u hinduističkoj doktrini, stanje»detinjstva« (baJya), shvaćeno u duhovnom smislu, smatra se preduslo-vom za sticanje prave spoznajc (vidfti /. 'llommc cl .«>« dcvcnimclon lc

Postavljen u središtu »kosmičkog točka«, pravi mudracga neprimetno pokreće97 samim svojim prisustvom, ne su-delujući u njegovom kretanju i ne poklanjajući pažnju vr-šenju ma koje delatnosti: »Savršenstvo se ispoljava krozravnodušnost (nevezanost) višeg čoveka, koji pušta ko-smički točak da se nesmetano okreće«98. Ta potpuna ne-vezanost čini ga gospodarem svih stvari, jer, budući da jeprevazišao sve suprotnosti vezane za mnoštvo, ne može ni-čirn više da bude ugrožen: »On je postigao savršenu smi-renost; život i smrt su mu podjednako nevažni, i propastvaseljene (pojavnog) ne bi u njemu izazvala nikakvu uzru-janost". Dugotrajnim preispitivanjem, on je stigao do ne-promenljive istine, do spoznaje jedinog univerzalnog Na-čela. On pušta sva bića da žive u skladu sa svojom sudbi-nom, a sam se zadržava u nepomičnom središtu svihsudbina.100 Spoljni znak ovog unutrašnjeg stanja je nepo-kolebljivost. Ali, ne ona kakvu srećemo kod junaka koji,/eljan slave, sam juriša na armiju spremnu za bitku, već ne-pokolebljivost duha koji, superioran u odnosu na nebo,/emlju i sva bića101, nastanjuje jedno telo do kojeg mu ni-

Včdanta, gl. XXIII, 3. izd.). U vezi sa ovim, mogli bismo da se prisetimosličnih reči koje se nalaze u Jevandelju: »Koji ne primi carstva Božijegakao dijete, neće ući u njega« (Luka, XVIII, 17); »Što si ovo sakrio od pre-mudrijeh i razumnijeh a kazao si prostima« (Matej, XI, 25; Luka, X, 21).Središnje mesto kojim se ostvaruje veza sa superiornim ili »nebeskim«stanjima su »uska vrata« jevanđelske simbolike; »bogati« koji kroz njihne mogu da prođu su bića vezana za rnnoštvo i, stoga, nesposobna da seIzdignu od distinktivne do objedinjene spoznaje. »Siromaštvo duha«, ko-jc predstavlja nevezanost za pojavno, ovde se javlja kao drugi simbol, isto-/načan »detinjstvu«: »Blago siromašnima duhom, jer je njihovo carstvonebesko« (Matej,V,y). Ovo »siromaštvo« (naarapskom al-faqf), imapod-jcdnako značajnu ulogu u islamskom ezoterizmu; pored već rečenog,imo podrazumeva i potpunu zavisnost bića, u svemu što jeste, od Nače-la »izvan kojeg nema ničega, apsolutno ničega što bi postojalo« (MuhyiddTnIbnArabi, RisSlat aI-Ahadiya).97 Ista misao je iskazana i u hinduističkoj tradiciji, izrazom Chakravarti,koji doslovno znači »onaj koji okreće točak« (videti Le Roi du Monde, gl.II, i /'ćsotensme deDante, 5. izd., str. 58).98 ZhuangZi, gl. I. Upor. Le Roi du Monde, gl. IX, str. 80.99 Uprkos prividnoj sličnosti nekih izraza, ova »smirenost« se u potpu-IK sii razlikuje od stoičke, koja je bila isključivo »moralne« prirode, 1 za

i u sc, uostalom, čini da nikada nije predstavljala više od obične teorij-/.amisli.

' l'renia Ceng Cuovom tradicionalnom komentaru Vijinga, »reč 'sud-i. i ' označava pravi razlog postojanja stvari«; »središte svih sudbina« je,li lc-, Načelo, utoliko što sva bića nalaze u njemu svoj dovoljan razlog.1 Načclo i l i »Srcdištc« prclhodi, nainu', svakoj dist inkci j i , ubrajajući luIHI i/incdu »Ncba« (7;;«i) i »/.rinlje« (IV), koja pivdMavlja prvii dvojnost,diu'i da MI ova dva pojin.i r r s p f k l K ' i u t i.slo/.iurna /'i//i;.v/)/i Vt'.ikt'ili

42/ 437

je stalo102, nimalo ne mari za utisak koji ostavlja na Ijudeoko sebe, i jednom opštom spoznajom sve stvari sagleda-va u njihovom postojanom jedinstvu103. Takav, potpunonezavisan duh, gospodar je svih Ijudi; ako bi zaželeo da ihpozove na okup, narečenog dana svi bi dotrčali; ali, on neželi da mu se služi«104.

U središnjoj tački prevaziđene su sve distinkcije koje susvojstvene spoljašnjim stanovištima; sve suprotnosti su iš-čezle i razrešene u potpunom uravnoteženju. »U primor-dijalnom stanju, ove suprotnosti nisu postojale. Sve su oneproistekle iz raznolikosti bića (koja je nerazdvojna od po-javnosti i prolazna poput nje), i iz njihovih dodira, prou-zrokovanih univerzalnim kružnim kretanjem105. One bi ne-stale kada bi nestalo raznolikosti i kretanja. One istog ča-sa prestaju da utiču na biće koje je svoje posebno ja i svojepojedinačno kretanje svelo na minimum106. Takvo biće vi-še ne dolazi u sukobe ni sa jednim bićem, jer je utvrđenou beskonačnom i poništeno u neograničenom107. Ono jeprispelo i zadržava se na polaznoj tački prcobražaja, na ne-utralnoj tački gde nema sukoba. Usredsređivanjem svojeprirode, napajanjem svog životnog duha, prikupljanjemsvih svojih moći, ono se ujedinilo sa Načelom svih nasta-janja. Budući da mu je priroda celovita (sintetički ostvare-na u prvotnom jedinstvu), i budući da mu je životni duhnetaknut, nijedno biće ne bi moglo da mu naškodi«108.

Takvo stanje se naziva jivan-mukta (videti L'Homme etson devenirselon le Vedanta, gl. XXIII, 3. izd.).

' Upor. stanje Pfa/'ne\i hinduističkoj doktrini (ibid., gl. XIV).

ZhuangZi, gl. V Nezavisnost onoga koji je, oslobođen svih prolaznihstvari, dospeo do spoznaje večne istine, potvrđuje se i u Jevanđelju: »I po-znaćete istinu, iistina ćevas izbaviti« (Jovan,Vill, 32); dokbi, s druge stra-ne, prethodna misao mogla da se uporedi i sa ovim jevandelskim rečima:»Nego ištite carstva Božijega. i ovo će vam se sve dodati« (Matej, VII, 33; Lu-ka, XII, 31). Ovde bi trebalo da se prisetimo bliske veze koja postoji izmeđupojma pravde i pojmova ravnoteže i harmonije; a na drugom mestu smo ta-kođe ukazali na odnos podudarnosti između pojmova pravde i mira (LeRoiduMonde, gl. I iVI; Autoritespirituelle etpouvoirtemporel, gl. VIII).

Drugim rečima, rotiranjem »kosmičkog točka« oko svoje ose.

10" Ovo redukovanje »posebnog ja«, koje konačno iščezava resorbujući seu jednoj tački, isto je što i »praznina« o kojoj smo ranije govorili; ono je, ta-kođe, al-iana islamskog ezoterizma. Očito je, uostalom, a u skladu sa simbo-likom točka, da je kretanje tim više redukovano što je ovo biće bliže središtu.

07 Prvi od ova dva izraza odnosi se na »ličnost«, a drugi na »individual-nost«.

ZhuangZi, gl. XIX. Poslednja rečenica se takode odnosi i na svojstva»primordijalnog stanja«: to je ono što judeohrišćanska tradicija nazivačovekovom bcsmrtnošću pre »pada«, besmrtnošću koju iznova zadobi-ja onaj koji sc, vrativ.ši sc \\ »Srcclište Svcla«, hrani sa »Drvcla Žlvola«.

Ova središnja i primordijalna tačka istovetna je »SvetojPalati'« hebrejske Kabale; ona, kao takva, nije nigde sme-štena, jei je potpuno nezavisna od prostora, koji je samoposledica njenog širenja ili njenog neograničenog razvojau svim smerovima, i koji, samim tim, u potpunosti iz njeprpishodi: »Prenesimo se u mislima izvan ovog sveta di-menzija i prostornih ograničenja, i više neće biti razlogada se Načelo ma gde smesti«109. Ali, budući da je prostordat, primordijalna tačka, ostajući sve vreme suštastveno»nelokalizovana« (jer kao takva ne može ma čime da bu-de ugrožena ili izmenjena), čini od sebe središte tog pro-stora (odnosno, u prenosnom značenju, središte čitaveuniverzalne pojavnosti), onako kako smo već pokazali;upravo od nje polazi šest smerova koji, suprotstavljajućise dva po dva, preslikavaju sve suprotnosti, a upravo njojse i vraćaju, putem naizmeničnog širenja i zgušnjavanja ko-ji, kao što je ranije rečeno, predstavljaju dve komplemen-tarne faze svake pojavnosti. Ova druga faza, povratno kre-tanje ka početku, pokazuje put koji mudar čovek sledi dabi ostvario jedinstvo sa Načelom: »usredsređivanje njego-ve prirode« i »prikupljanje svih njegovih moći«, u tekstukoji smo malopre naveli, veoma jasno na to ukazuju; a »jed-nostavnost«, o kojo; je već bilo reči, odgovara jedinstvu »li-šenom dimenzija« primordijalne tačke. »Čovek koji je sa-svim prostodušan pokorava svojom prostodušnošću svabića« tako da mu se ništa ne suprotstavlja u šest oblastiprostora, ništa prema njemu nije neprijateljsko, a vatra ivoda ga ne mogu povrediti«110.1 doista, on se drži sredi-šta, iz kojeg zračenjem nastaje šest smerova i kojem se onipovratnim kretanjem vraćaju, da bi se dva po dva poništi-li, tako da u toj jednoj tački u potpunosti iščezava njihovaIrostruka suprotstavljenost, a ništa što iz nje proishodi iliu njoj nalazi mesto ne može da dosegne biće koje počivau nepromenljivom jedinstvu. Budući da se ovo biće ničemune suprotstavlja, ništa ne bi moglo ni njemu da se suprot-stavi, jer je suprotstavljanje nužno recipročan odnos koji/ahteva prisustvo dva pojma, i koji je, prema tome, nespo-jiv sa prvotnim jedinstvom; a neprijateljstvo, koje je samoprodužetak ili spoljašnja manifestacija suprotstavljanja, nemože da postoji prema biću koje je izvan i s one strane sva-kc suprotnosti. Vatra i voda, koje su oličenje suprotnostiu »prirodnom svetu«, ne mogu da mu naškode jer, pravogovoreći, one za njega više ne postoje kao protivnosti, bu-

09 Ibid., gl. XXII

"" /.«•//. )•!. II

44/ 457

dući da su se, uravnotežujući i poništavajući jedna drugusjedinjenjem svojih prividno suprotstavljenih, ali stvarnokomplementarnih svojstava111, povratile u nediferencira-nost primordijalnog etra.

Za onoga ko se drži središta, sve je objedinjeno, jer onsve sagledava kroz jedinstvo Načela; sva posebna (ili, akohoćemo,»partikularistička«) i analitička gledišta koja se za-snivaju samo na sporednim distinkcijama, i iz kojih prois-hode sve nepodudarnosti individualnih stavova, za njegasu iščezla, apsorbovana u potpunoj sintezi transcendent-ne spoznaje, koja odgovara jednoj i nepromenljivoj istini.»Njegovo stajalište je tačka sa koje su, ovo ili ono, da ili ne,još uvek neraspoznatljivi. Ta tačka je stožer pravila; to jenepomično središte jedne kružnice po čijem rubu kolajusve prolaznosti, distinkcije i individualnosti; odakle se vi-di jedino beskraj, koji nije ni ovo ni ono, ni da ni ne. Sa-gledati sve u primordijalnom, još nediferenciranom jedin-stvu, ili sa takve razdaljine sa koje se sve utapa u jedno, etou čemu se sastoji pravo razumevanje«112. »Stožer pravila«je ono što skoro sve tradicije nazivaju »Polom«113, odno-sno, kao što smo već objasnili, flksnom tačkom oko kojese vrše svi obrtaji sveta, u skladu sa pravilom ili zakonomkoji upravlja svakom pojavnošću, a koji je sam tek nepo-sredno zračenje iz središta, odnosno, izraz »Nebeske Volje«u kosmičkom poretku114.

11 Vatra i voda, koje više ne sagledavamo sa stanovišta suprotnosti, većkomplementarnosti, jedan su od načina iskazivanja dvaju načcla, aktiv-nog i pasivnog, na nivou telesne ili čulne pojavnosti; razmatranja vezanaza ovakvo gledište naročito su razvijena u hermetizmu.112 ZhuangZi, gl. II.

* Ovu simboliku smo posebno obradili u Le Roi du Monde. U daleko-istočnoj tradLciji se za »Veliko Jedinstvo« (Daiyi) smatra da počiva na zve-zdi Severnjači, koja se zove Tianj'i, što doslovno znači »stvorena od ne-ba«.

»Ispravnost« (De), čije ime priziva sliku prave linije, a još posebnije,linije koja čini »Osovinu Sveta«, prema učenju Lao Cea, jeste ono što bimoglo da se nazove »odredenjem« »Puta« (Dao) u odnosu na neko bićeili odredeno stanje postojanja: to je pravac koji bi ovo biće imalo da sle-di kako bi njegovo postojanje bilo u skladu sa »Putem« ili, drugim reči-ma, usaglašeno sa Načelom (pravac je ovde shvaćen u uzlaznom smeru,dok se istim pravcem, ali u silaznom smeru, ispoljava »Aktivnost Neba«).Ovo bi moglo da se uporedi sa napomenom koju smo dali na drugommestu (Le Roi du Monde, gl. VIII) povodom orijentacije pri obredima, očcmu ći' kasni jc b i t i još rcri.

WII. Rat i mir

Ono što je rečeno o »miru« koji počiva u središnjoj tač-ki, navodi nas, ma koliko to ličilo na digresiju, da progo-vorimo ponešto i o jednoj drugoj simbolici, simbolici ra-ta, na koju smo drugde već načinili neke aluzije115. Ovasimbolika naročito je prlsutna u Bhagavad-Giti'. radnju oveknjige čini prikaz bitke, dat na jedan veoma uopšten na-čin, u obliku koji je prilagođen prirodi i funkciji Kshatriya,kojima je posebno i namenjena116. Bojno polje (kshetra)je oblast delovanja, unutar koje pojedinac razvija svoje mo-gućnosti, a koja je u geometrijskoj simbolici predstavljenahorizontalnom ravni; ovde se radi o Ijudskom stanju, ali,ista slika bi mogla da se primeni i na ma koje drugo pojav-110 stanje koje je na sličan način podređeno, ako ne delo-vanju u užem smislu reči, onda barem promeni i mnoštve-nosti. Ovu koncepciju ne nalazimo samo u hinduističkoj,već i u islamskoj doktrini, jer upravo takvo je stvarno zna-čenje »svetog rata« (Jihad); društvena i spoljašnja prime-na ovog pojma je od drugostepenog značaja, što se dobrovidi po tome da on određuje samo »mali sveti rat« (al-jihadal-asgaf), dok je »veliki sveti rat« (al-jihad'al-akbaf) isklju-čivo unutrašnje i duhovne prirode117.

Moglo bi se reći da se suštinsko opravdanje rata, ma ukom vidu i opsegu ga posmatrali, sastoji u okončanju ne-reda i uspostavljanju reda; to je, drugim rečitna, objedinja-vanje mnogostrukosti, sredstvima koja pripadaju svetu sa-me te mnogostrukosti; tek po tom osnovu, i samo po tomosnovu, rat bi mogao da se smatra legitimnim. S druge stra-ne, nered je, u izvesnom smislu, svojstven svakoj pojavno-

' Le Roi du Monde, gl. X; Autorite spirituelle etpouvoir temporel, gl.III i VIII.

Krišna i Ardžuna, koji oličavaju »sopstvo« i »ja«, ilt »ličnost« i »indi-vidualnost«, neuslovljenu Attnu ijivatmu, voze se na istim bornim koli-ma, koja su »vozilo« bića posmatranog u njegovom pojavnom stanju; pa,dok se Ardžuna bori, Krišna upravlja kolima ne boreći se, odnosno neuzimajući sam učešća u akciji. Neki dnagi simboli sa istini značenjem mo-gu se naći u više tekstova Upanišada: »dve ptice koje obitavaju na istomdrvetu« (Mundaka Upanishad, 3. Mundaka, 1. Khanda, shruti 1; Shwetas-Invatara Upanishad, 4. Adhyaya, shruti 6), kao i »dvojica što su ušli u pe-i'inu« (Katha Upanishad, 1. Adhyaya, 3- Valll, shruti 1); »pećina« ovde ni-jc ništa drugo do šupljina srca, koja upravo predstavlja mesto sjedinjenjaindividualnog sa Univerzalnim, ili »ja« sa »sopstvom« (videti L'Hommecl son devenirselon Je Vedanta, gl. III). Al-Hallaj govori u istom smislu:»Mi smo dva duha spojena u istom Lelu« (nahnu ruhanihalalna hadana).

Ovo sc zasniva na l 'rorokovoj i / j ; i v i (h.iditu) koju jc dao po povratkus.i jcdiuig ralnoKpohodil » V r . n i l i M I I H M- i/ i n i i l o n svciDg rala u v r l i k i svc-n i . n > i (i.i/.in.i niin .il iili.iil .il .i.\fi.n il.i . I / / I / I . » / . / / . ikh.n).

467

sti gledanoj po sebi, jer je pojavnost lišena svog načela, da-kle, posmatrana kao neobjedinjena mnoštvenost, samobeskrajan niz narušavanja ravnoteže. Rat, viđen na načinkoji smo upravo izložili, a ne sveden na isključivo Ijudskoznačenje, predstavlja, dakle, kosmički proces reintegraci-je pojavnosti u prvotno jedinstvo; i upravo zato se, gleda-no sa strane same pojavnosti, ova reintegracija prikazujekao uništenje, što se jasno vidi po određenim aspektimasimbolike SJu'veu hinduističkoj doktrini.

Kada se kaže kako i sam rat takođe predstavlja nered,to je u izvesnom smislu tačno, a i neizbežno je da takavbu-de, samim tim što se odigrava u svetu pojavnosti i mnoštve-nosti; ali, to je nered koji ima za cilj da izravna jedan druginered, a prema učenju dalekoistočne tradicije na koje smoprethodno ukazali, upravo zbir svih nereda, ili svih nerav-noteža, daje potpuni red. Red se, prema tome, javlja tekpošto se izdignemo iznad mnoštvenosti, i pošto prestane-mo da svaku stvar posmatramo izdvojeno i »razgovetno«,kako bismo sve stvari sagledali u jedinstvu. Takvo gledištebi odgovaralo stvarnosti, pošto mnoštvenost, lišena jedin-stvenog načela, postoji tek prividno; ali, taj privid, zajed-no sa neredom koji mu je svojstven, postojaće za svako bi-će sve dok ne bude uspelo da, na sasvim stvaran način (ane tek u vidu puke teorijske zamisli), dođe do spoznaje o»jedinstvenosti postojanja« (wahdatal-wujuđ) u svim ob-licima i na svim stupnjevima univerzalne pojavnosti.

Prema onome što smo upravo rekli, sam cilj rata jesteuspostavljanje mlra, jer mir, čak i u svom svakidašnjem zna-čenju, nije u suštini ništa drugo do red, ravnoteža ili harmo-nija, pri čemu ova tri, skoro istoznačna pojma, ukazuju, sadonekle različitih aspekata, na odraz jedinstva u samojmnoštvenosti, kada se ova jednom svede na svoje načelo.I zaista, mnoštvenost tada ne biva stvarno poništena, već»transformisana«; a kada se sve stvari privedu jedinstvu,onda se i to jedinstvo javlja u svim stvarima koje, dalekood toga da su prestale da postoje, time, naprotiv, zadobija-ju pravu punoću stvarnosti. Na taj način se dva komplemen-tarna gledišta »jedinstva u mnoštvu i mnoštva u jedinstvu«(al-wahdat fial-kusrat wa al-kusrat Sal-wahdat) neraskidivoobjedinjuju u središnjoj tački čitave pojavnosti, koja je »bo-žansko mesto« ili »božansko stanište« (al-maqam al-ilahi),o kojem je ranije bilo govora. Za onoga ko je dospeo doove tačke, kao što smo već rekli, nema više suprotnosti, pasamim tim ni nereda. To je upravo mesto reda, ravnotežc,harmonije ili mira, dok je izvan tog mesta, i za onoga komu samo teži, a da još nijc stigao do njega, stanjc rala ona-

477

kvo kakvim smo ga opisali, pošto suprotnosti, na kojimanered počiva, još nisu definitivno prevaziđene.

Čak i u svom spoljašnjem i društvenom značenju, legi-timan rat, usmeren protiv onih koji narušavaju red, a u ciljuda se oni tom redu privedu, suštastveno predstavlja vršenje»pravde«, što će reći da, sve u svemu, ima jednu uravnotežujuću ulogu118, ma kakvima se činili sekundarni i pro-lazni spoljašnji uslovi; u svakom slučaju, radi se tek o »ma-lom svetom ratu«, koji je samo metafora onog drugog »ve-likog svetog rata«. Na ovom mestu bi moglo da se primeniono što smo u više navrata, kao i na samom početku ovestudije, rekli o simboličkoj vrednosti istorijskih činjenica,koje mogu da se posmatraju kao da, na sebi svojstven na-čin, odražavaju realitete jednog superiornog poretka.

»Veliki sveti rat« je borba čoveka protiv neprijatelja kojenosi u samom sebi, odnosno, protiv svih elemenata kojisu, u njemu, suprotstavljeni redu i jedinstvu. Ne radi se, na-ravno, o tome da bi trebalo uništiti ove elemente koji, kaoi sve što postoji, takođe imaju razlog postojanja i svoje mestounutar celine; pre bi se radilo, kao što smo već napomenu-li, o njihovom »transformisanju« putem privođenja jedinstvu,njihovom resorbovanju unutar njega, da tako kažemo. Co-vek bi, pre svega i neprestano, trebalo da teži ostvarenjujedinstva u samom sebi, u svemu onome što ga sačinjava,i u odnosu na sve modalitete svoje Ijudske pojavnosti: jedin-stvu misli, jedinstvu delanja, i takođe, onome što je moždanajteže, jedinstvu misli i delanja. Važno je, uostalom, da na-pomenemo, kako je u pogledu svega što se delanja tiče, naj-važnija namera (w'yya), jer jedino ona u potpunosti zavisiod samog čoveka, budući da na nju ne utiču niti je menjajuspoljašnji uslovi, što je uvek slučaj sa posledicama delanja.Jedinstvo u nameri i neprestana težnja ka postojanom i ne-promenljivom središtu119 simbolički su predstavljeni obred-nom orijentacijom (qibla), gde se zemaljska duhovna sre-clišta javljaju kao vidljive slike pravog i jedinog središta či-lave pojavnosti, koja se, inače, kao što smo već objasnili,neposredno odražava u svim svetovima, u središnjoj tačkisvakoga od njih, kao i u svim bićima kod kojih se ta središnjaI ačka figurativno označava srcem, zbog njene stvarne po-dudarnosti sa ulogom koju ovo ima u telesnom organizmu.

Za onoga ko je u celosti uspeo da ostvari jedinstvo u se-bi, ukinuvši time sve suprotnosti, samim tim je ukinuto isianje rata, pošto je preostao samo potpuni red, gledanoi ni Vkk-l i /.(• Koi (Itl Mimth; Kl. VI, slr.

1 ' \ n l i - n o n o . š l i i M I I O n.i < l i i i j ' . i n i i n i i M i i i i . i | > < n i i i - 1 1 1 1 1 1 i i » p r . i v n j nanuTi«i . - i l i i h m i v n l j i . . < / < • / < ! < 1/1; l / i . i / , / . .-.I I I I I V I I I ) .

487 497

sa jednog sveobuhvatnog stanovišta koje je s one stranesvih pojedinačnih stanovišta. Takvom biću, kao što je pret-hodno rečeno, ništa više ne može da naškodi, jer za njegaviše nema neprijatelja, ni u njemu ni izvan njega; jedinstvo,ostvareno iznutra, ostvareno je jednovremeno i spolja ili,radije, više ne postoji ni ono što bi bilo spolja ni ono štobi bilo unutra, budući da je i to samo jedna od onih suprot-nosti koje su za njega sada prevaziđene120. Konačno utvr-đen u središtu svih stvari, on je »sam sebi zakon«121, po-što je njegovavolja jedno sa univerzalnom Voljom (»VoljomNeba« u dalekoistočnoj tradiciji, koja se stvarno manife-stuje u istoj tački gde takvo biće i obitava); on je postigao»Veliki Mir«, koji je u suštini, kao što smo rekli, »božanskoprisustvo« (as-salđna, imanentnost Božanskog u toj tačkikoja je »Središte Sveta«). Budući da je svojim objedinja-vanjem izjednačen sa samim prvotnim jedinstvom, on sa-gledava jedinstvo u svim stvarima i sve stvari u jedinstvu,kroz potpunu jednovremenost »večne sadašnjosti«.

IX. Središnje drvo

Jedan drugi aspekt simbolike krsta izjednačava ga saonim što su različite tradicije nazivale »Drvetom Života« ilinekim drugim istoznačnim terminom; videli smo na dru-gom mestu kako je to drvo jedan od brojnih simbola za»Osovinu Sveta«122. Ovde ćemo, dakle, u prvom redu raz-motriti vertikalnu liniju krsta, koja je slika te ose: ona činistablo drveta, dokmu horizontalna linija (ili dve horizontal-ne linije, u slučaju trodimenzionalnog krsta) obrazuje grane.Ovo drvo se uzdiže u središtu sveta ili, radije, u središtujednog sveta, odnosno, područja unutar koga se odvija jed-no stanje postojanja, poput Ijudskog stanja, koje se najče-šće i podrazumeva u datom slučaju. Kada je reč o biblijskojsimbolici, onda je to »Drvo Života«, postavljeno u sredini

120 Takav je, prema hinduističkoj tradiciji, pogled trećeg Šivinog oka, ko-je simbolizuje »osećaj večnosti«, a čije stvarno posedovanje se suštinskipodrazumeva pri ostvarenju »primordijalnog stanja« (videti L 'Homme etson devenir se/on le Vedanta, gl. XX, 3. izd., i Le Roi du Monde, gl. V iVII).121 Ovaj izraz je preuzet iz islamskog ezoterizma; u istom smislu, hindu-istička doktrina govori o biću koje je dospelo u to stanje kao swechchha.ch3rl,odnosno »povinujući se sopstvenoj volji«.122 Le Roi du Monde, gl. II, str. 20; o »Drvetu Sveta« i njegovim različi-tim formama videti takode L 'Homme et son devenir sclon lc Včdnta, gl.VIII. U islamskom c/otcrizmu postoji jedan spis MuhyiddTna Ibn A r a b i j apod na/ivi>m Drvo .Svctn (Sh.ii.ir.il ;il-k;i\vn).

»zemaljskog Raja«, koji upravo predstavlja središte našegsveta, kao što smo već objasnili drugom prilikom123. Prem-da nemamo nameru da se na ovora mestu upuštamo u či-tavu problematiku vezanu za simbolizam drveta, a koja bizahtevala jednu posebnu studiju, ipak nam se čini da ovomprilikom ne bi bilo suvišno da razjasnimo neka pitanja.

U zemaljskom Raju nije postojalo samo »Drvo Života«;postojalo je još jedno, koje je odigralo ne manje značajnu,pa čak i čuveniju ulogu: to je »Drvo Poznanja dobra i zla«124.Veze koje postoje između ova dva drveta su veoma tajan-stvene: neposredno pošto je naznačeno da se »Drvo Života«nalazi »u sredini vrta«, biblijski tekst pominje »Drvo Poziranjadobra i zla«125; malo kasnije, rečeno je da se ono takođenalazi »u sredini vrta«126; i konačno je Adam, pošto je po-jeo plod sa »Drveta Poznanja«, trebalo samo da »ispružiruku« kako bi dohvatio i plod sa »Drveta Života«127. U dru-gom od ova tri navoda, Božija zabrana se čak isključivo od-nosi na »drvo koje je u sredini vrta«, i za koje nije dato ni-jedno drugo određenje; ali, pozivajući se na navod u kojemje ta zabrana već bila izrečena128, postaje jasno da se u ovomslučaju radi o »Drvetu Poznanja dobra i zla«. Veza uspo-stavljena blizinom ova dva drveta, bez sumnje je razlog nji-hove tesne povezanosti u simbolici, u toj meri da izvesnoalegorijsko drveće poseduje obeležja koja istovremenoupućuju na oba drveta; ali, preostaje još da se objasni u če-mu se taveza stvarno sastoji.

Priroda »Drveta Poznanja dobra i zla« mogla bi se, kaošto mu i samo ime kazuje, opisati dvojstvom, jer se u nje-govom određenju susrećemo sa dva pojma koji nisu čakni komplementarni, već zaista suprotstavljeni, i za koje seukratko može reći da im čitav smisao počiva na toj suprot-slavljenosti, jer, kada se ova jednom prevaziđe, više ne biinoglo da se govori ni o dobru ni o zlu. Isto, pak, ne bi mo-glo da se primeni i na »Drvo Života«, čija uloga »OsovineSveta«, naprotiv, suštastveno upućuje na jedinstvo. Preraalome, kada na nekom alegorijskom drvetu otkrijemo slikudvojstva, čini se da bi u njoj trebalo videti aluziju na »Dr-

' ̂ Le Roi du Monde, gl. V i DC; Autorite spirituelle etpouvoir temporel,gl.vivm.

2/i O simbolici biljaka, vezano za »zemaljski Raj«, videti L 'esoterisme del>;mte, gl. VIII, str. 66-69.125 Postanje, II, 9.12(1 Ihid., III, 3.127 //?/</., III, 22.

'~H //>/</, II , 17.

507

vo Poznanja«, iako bi, s obzirom na sve ostalo, dati simbolneosporno prikazivao »Drvo Života«. Takav slučaj imamo,na primer, kod »sefirotskog Drveta« u hebrejskoj Kabali,koje je izričito označeno kao »Drvo Života«, a na kome,ipak, »desni stub« i »levi stub« daju sliku dvojstva. Među-tim, između njih se nalazi »srednji stub«, gde se uravnote-žuju dve suprotstavljene tendencije, i u kome se na taj na-čin prepoznaje istinsko jedinstvo »Drveta Života«129.

Uostalom, dvojna priroda »Drveta Poznanja« ukazuje seAdamu tek u samom času »pada«, pošto on tek tada spoznaje»što je dobro, što li zlo«130. On, takođe, tek tada biva udaljenod središta koje je mesto prvobitnog jedinstva i kome odgo-vara »Drvo Života«; a upravo da bi »čuvali put ka Drvetu Ži-vota«, postavljeni su /2erz/w/n/(»tetramorfl« koji u sebi ob-jedinjuju četvorstvo prirodnih sila), naoružani plamenimmačevima, naulasku u JEdenlil. Ovo središte je postalo nedo-stupno za palog čoveka, pošto je izgubio »osećaj večnosti«,koji je istovremeno i »osećaj jedinstva«132. Vratiti se sredi-štu, us^ostavljanjem »primordijalnog stanja«, i dosegnuti»Drvo Života«, značilo bi povratiti taj »osećaj večnosti«.

S druge strane, poznato je da se i sam Hristov krst sim-bolički izjednačava sa »Drvetom Života« (lignum vitae), štoje, inače, potpuno shvatljivo; međutim, premajednoj »le-gendi o Krstu« koja je bila rasprostranjena tokom srednjegveka, on je bio napravljen od »Drveta Poznanja«, tako daje ovo, pošto je prethodno poslužilo kao oruđe »pada«,postalo time i oruđe »iskupljenja«. Vidimo kako se ovimiskazuje povezanost pojmova »pada« i »iskupljenja«, kojisu u neku ruku međusobno inverzni, i u tome kao da uo-čavamo izvesnu aluziju na uspostavljanje primordijalnogporetka133. U ovoj novoj ulozi, »Drvo Poznanja« se na ne-12^O »sefirotskom drvetu«, videti LeRoiduMonde, gl. III. Na isti način,u srednjovekovnoj simbolici »drvo žtvih i mrtvih«, svojim dvema strana-ma čiji plodovi respektivno predstavljaju dobra i loša dela, jasno upuću-je na »Drvo Poznanja dobra i zla«; dok ga njepovo stablo, koje je sam Hri-stos, istovremeno izjednačava sa »Drvetom Zivota«.

Postanje, III, 22, Kada »im se otvoriše oči«, Adam i Eva se pokriše li-šćem od smokve (ibid., III, 7); ovo bi trebalo uporediti sa činjenicom daje, u hinduističkoj tradiciji, »Drvo Sveta« predstavljeno smokvom, kao isa ulogom koju ovo isto drro ima u Jevanđelju.131 Jbid., III, 24.132 Upor. Le Roi du Monde, gl. X str. 41-42.

Ovu simboliku bi trebalo uporediti sa onini što sveti Pavle kaže za dvaAdama (Korinćanimaposlanica prva, XV), i na šta smo ranije već skrenu-li pažnju. Prikazivanje Adamove lobanje u podnožju krsta, vezano za le-gendu prema kojoj je on navodno sahranjen na samoj Golgoti (čije imeznači »lobanja«), samo je još jedan slmbolički i/raz istog odnosa.

517

ki način Izjednačava sa »Drvetom Života«, budući da je dvoj-stvo stvarno reintegrisano u jedinstvu134.

Ovo bi još moglo da nas podseti i na »zmiju od mjedi«koju je Mojsije podigao u pustinji135, i za koju se zna da jetakođe bila simbol »iskupljenja«, tako da je motka na kojojje bila postavljena, u tom pogledu izjednačena sa krstom,pa time podseća na isto »Drvo Života«136. Ipak, zmija sedaleko češće vezuje za »Drvo Poznanja«; ali, ona se tadasagledava u svom zlokobnom vidu, a na drugom mestusmo već napomenuli kako ona, kao i većina drugih simbo-la, ima dva suprotstavljena značenja137. Ne bi trebalo izjed-načavati zmiju koja predstavlja život i onu koja predstavljasmrt, zmiju koja je simbol Hrista i onu koja je simbol Sata-ne (čak i kada su tako tesno povezane kao u čudnovatojslici »amfisbene« ili dvoglave zmije); moglo bi se reći daodnos između ova dva protivna aspekta nije bez izvesnesličnosti sa ulogama koje respektivno preuzimaju »DrvoŽivota« i »Drvo Poznanja«138.

Videli smo malopre kako drvo koje preuzima trojnuformu, poput »seflrotskog drveta«, može da, na izvestannačin, objedini u sebi svojstva »Drveta Života« i »DrvetaPoznanja« kao da su ova spojena u jedno, budući da se troj-stvo ovde može raščlaniti na jedinstvo i dvojstvo čiji zbirinače predstavlja139. Umesto jednog drveta, u istom zna-čenju može da se pojavi i skup od tri drveta spojena svo-jim korenjem, pri čemu je ono u sredini »Drvo Života«,dok preostala dva odgovaraju dvojstvu »Drveta Poznanja«.Nešto slično može da se otkrije u konflguraciji Hristovogkrsta koji se nalazi između druga dva krsta, krsta dobrog i

Trebalo bt napomenuti da se krst, u svom svakidašnjem obliku, jav-Ija medu egipatskim hijerogliflma u značenju »spasa« (na primer, u ime-nu Ptolomej Sotef). Ovaj znak se jasno razlikuje od »krsta sa ušicama«(ankti) koji, sa svoje strane, simbolizuje pojam »života«, i koji su, uosta-lom, u prvim vekovima, i sami hrišćani često koristili kao simbol. Moglibismo da se zapitamo nije 11 prvi od ova dva hijeroglifa bio u nekoj vezisa slikom »Drveta Života«, čime bi se ova dva različita obltka krsta među-sobno povezala, jer bi im značenje time postalo delom istovetno; ali, usvakom slučaju, povezanost pojmova »života« i »spasa« je očigledna.

Asklepijev štap ima slično značenje; na Hermesovom štapu nalaze sedve naspramne zmije, koje se uklapaju u dvostruko značenje simbola.137 LeRoiduMonde,^. III, str. 29-30.138 Zmija obmotana oko drveta (ili oko štapa koji je njegov ekvivalent).siinbol je koji se susreće u većini tradicija; videćemo kasnije kakvo mu jev.načcnjc u geomclrijskom modclu i njegovim stanjima.

' ''' 1 1 j rdnom odloinku /l.v/iv/'c< ) n c i r r a i l ' l r f r a g i ivori so o drvr lu sa Irii / d . i n k a , | ) ivin.i j i M l n i i j u . i d i c i | i /.i l « i i | i i sc r i n i d.i j r dmidsl i i i); pnrckla

52/

lošeg razbojnika: ovi su respektivno postavljeni desno ilevo od raspetog Hrista, kao što će izabrani i prokleti bitisa desne i leve strane pobedonosnog Hrista na dan »Stra-šnog suda«; pa, dok s jedne strane očigledno predstavlja-ju dobro i zlo, oni takođe, svojim odnosom prema Hristu,odgovaraju »Milosrđu« i »Neumoljivosti«, osobenim svoj-stvima dvaju pobočnih stubova »sefirotskog drveta«. Hri-stov krst uvek zauzima središnje mesto koje upravo i pri-pada »Drvetu Života«; a kada je postavljen između suncai meseca kao što se može videti na većini starih slika, opetse radi o istom: on je tada zaista »Osovina Sveta«140.

U kineskoj simbolici, postoji jedno drvo čije su granetako prirasle da im se krajevi spajaju u parovima kako bidočarali jedinstvo suprotnosti ili razrešenje dvojstva unu-tar jedinstva; tako mogu da se nađu bilo jedno drvo čije segrane račvaju i iznova spajaju, bilo dva drveta koja dele istikoren i spajaju se granama na istovetan način141. To je pri-kaz procesa univerzalne pojavnosti: sve polazi od jedinstvai vraća se jedinstvu; u međuvremenu nastaje dvojnost, po-dela ili diferencijacija iz koje proishodi faza pojavnog po-stojanja: pojmovi jedinstva i dvojstva su, dakle, ovde obje-dinjeni kao i u drugim figuracijama o kojima smo do sadagovorili142. Postoje isto tako slike dva razdvojena drvetakoja su spojena jednom jedinom granom (to se onda nazi-va »vezano drvo«); u ovom slučaju, jedna grančica se odva-ja od zajedničke grane, što jasno pokazuje da se radi o dvakomplementarna načela i proizvodu njihovog sjedinjenja;a taj proizvod može da bude i univerzalna pojavnost, pro-izašla iz sjedinjenja »Neba« i »Zemlje«, koji su ekvivalentiPurusheiPrakritiVi dalekoistočnoj tradiciji ili, pak, akcije

140 QVO poistovećenje krsta sa »Osovinom Sveta« izričito je naglašeno ukartuzijanskomgeslu: »StatCruxdum vo/viturorbis«. Upor. simbol »Zem-Ijine kugle«, gde krst, postavljen iznad pola, takođe zauzima mesto ose(videti L'esoterisme deDante, gl. VIII, str. 64-65).

Ove dve strukture su naročito zastupljene na bareljefima iz perioda Han.14^ Drvo o kojem je reč ima trodelne listove koji su istovremeno pričvr-šćeni za dve grane, a obrubljeno Je cvetovima u obliku sasuda; ptice leteunaokolo ili su na drvetu. O odnosu između simbolike ptica i simbolikedrveća u različitim tradicijama videti L 'Homme et son devenir selon JeVedanta, gl. III, gde smo povodom toga naveli razne tekstove iz Upaniša-da 1 jevanđeljsku parabolu o gorušičinom zrnu; tome bismo još mogli dadodamo, kod skandinavskih naroda, dva Odinova gavrana-glasnika jtujise odmaraju na jasenu Ygdrasilu, a koji je jedan od vidova »Drvela Sve-ta«. U srednjovekovnoj simbolici ptice se takođe mogu zateći na drvetuPeridezionu, u čijem podnožju se nalazi zmaj; ime ovog drvcta jc iskva-ren oblik reči Paradision, pa se može učiniti dosta ncobičnim što jc bilaizobličenau toj merikaoda jeu odrcdenom trcnulku bilo / a b n r a v l j c i mnjeno pravo značenje.

537

i reakcije, recipročne yangu i yinu, muškim i ženskim ele-mentima iz kojih proishode i u kojima imaju učešća sva bi-ća, i čijim potpuno skladnim sjedinjenjem se konstituiše(ili rekonstituiše) primordijalan »Androgin«, o kome jeprethodno bilo reči143.

Vratimo se sada prikazu »zemaljskog Raja«: iz njegovogsredišta, što će reći iz samog podnožja »Drveta Života«, iz-viru četiri reke koje teku na četiri strane sveta, upisujućitako horizontalni krst na samoj površini zemaljskog sveta,odnosno u ravni koja odgovara području Ijudskog stanja.Ove četiri reke, koje se mogu dovesti u vezu sa četvorstvomclemenata144, i koje izviru iz jednog izvora koji odgovaraprimordijalnom etru145, dele na četiri dela, koji se mogudovesti u vezu sa četiri faze cikličnog razvoja146, kružan

" Na mestu »vezanog drveta« ponekad susrečemo i dve stene spojenena isti način; postoji, uostalom, bliska veza između drveta i stene, koja jeekvivalent planine, kao simbola »Osovine Sveta«; na jedan još uopšteni-ji način u većint tradicija uočljiva je bliskost kamena i drveta.

1' Kabala ove četiri reke dovodi u vezu sa četiri slova koja obnizuju rećPaRDeS.

'' Prema tradiciji »Ljubavi Vernih«, ovaj izvor je »vrelo večne mladosti«(lons juventutis) i uvekse prikazuje u podnožju nekog drveta; njegovavoda je, dakle, slična »napitku besmrtnosti« (amrita, u hinduističkoj tra-cliciji); veze »Drveta Života« sa vedskom Somom i mazdejskom Haomomsu, inače, očigledne (upor. LeRoi du Monde, gl. IViVI). U vezi saovim,prisetimo se takođe »svetlosne rose« koja, po hebrejskoj Kabali, izvire iz»Drveta Života« i kojom bi trebalo da se obavi vaskrsenje mrtvih (videtiibid., gl. III); rosa ima podjednako važnu ulogu u hermetičkoj simbollci.1 1 dalekoistočnim tradicijama pominje se »drvo slatke rose«, smeštenona brdu Kun lun, koji se često smatra ekvivalentom Merui drugih »sve-l i l i planina« (»polarne planine«, koja je, poputdrveta, simbol »OsovineSvcta«, kao što smo već napomenuli). Prema istoj tradiciji »Ljubavi Ver-nih« (videti I-Uigi Valli, IlLinguaggio segreto diDante e dei»Fedeli d'Amo-rtx<), ovaj izvor je i »vrelo nauke«, štosedovodiuvezusaočuvanjempri-inordijalne Tradicije u duhovnom središtu sveta; ovde ćemo, dakle, iz-incđu »primordijalnog stanja« i »primordij;ilne Tradicije« otkriti onu vezuna koju smo već ukazali na drugom mestu povodom simbolike »Svetog< I rala« sagledanog u dvostrukom aspektu pehara i knjige (Ze Roi du Mon-(/c, gl. V). Prisetimo se još, iz hrišćanske simbolike, slike jagnjetanaknji-/ i /apečaćenoj sa sedam pečata, na planinisa koje se spuštaju četiri reke(videti ibid., gl. IX), a kasnije ćemo razmotriti odnos koji postoji izmeđusiinbola »Drveta Života« i onog »Knjige Života«. Još jedan vid simbolikek i i j i bi mogao da podstakne zaniniljivapoređenjanalazimo kod nekih na-1 1 >da Srednje Anierike koji, »na tački preseka dvaju upravnih prečnikanpisanih u kružnicu, postavljaju sveti kaktus, peyotli\i hikuri, koji sim-I M i l i z u j e 'pehar besmrtnosti', izakoji misle da se nalazi u središtu šupljelopic' i u središtu sveta« (A. Rouhier, La Plante qui fait les yeux emerve-illrs. l.c Peyotl, Pariz, 1927, str. 154). Upor. takode, u vezi sa četiri reke,i ( l i r i /nvcna pchara Rihhuau Vedama.

1 "' V i d c - l i /. 'rstitrritimf tlc D.nili-, gl. V l l l , );<lc SIIHI, xi vczi sa siinboloin".^l.ui'.i .s.i K r i l a « , U n j i ol i r . iv . t i c l i r i i l n l > . i mvrt .mslva, u k a / a l i n;i poslo-

> i i | l l l l . l l l l j ' i j l - I / I I H l l l l 1 . h l l M l,r I I l ' . l K l n I i i l l i h I I / r m . l l p . K i , r n K . l j u

547

prostor zemaljskog Raja, koji nije ništa drugo do horizon-talni presek univerzalnog sfernog oblika o kome je ranijebilo reči147.

»Drvo Života« se nalazi u središtu »nebeskog Jerusali-ma«, što je lako shvatljivo kada se zna za odnos izmeđuovog potonjeg i »zemaljskog Raja«148. Radi se o reintegri-sanju svih stvari u »primordijalno stanje«, na osnovu po-dudaranja kraja ciklusa sa njegovim početkom, i na načinkoji ćemo još objasniti u onome što sledi. Značajno je daće ovo drvo, prema apokaliptičkoj simbolici, tada donetidvanaest plodova149, koji mogu da se uporede, kao što smorekli na drugom mestu150, sa dvanaest^kforaiz hinduistič-ke tradicije, budući da ovi predstavljaju dvanaest sunčevihfonni koje bi trebalo da se istovremeno pojave pri završet-ku ciklusa, vraćajući se suštinskom jedinstvu svoje zajed-ničke prirode, pošto simbolizuju tek različite pojavne vi-dove jedinstvene i nedeljive suštine, Aditi, koja odgovaraonoj jednoj suštini samog »Drveta Života«, za razliku odDiti, koja odgovara dvojnoj suštini »Drveta Poznanja do-bra i zla«151. U različitim tradicijama, uostalom, slika sun-ca često je vezana za sliku drveta, kao da je sunce plod »Dr-veta Sveta«. Ono napušta svoje drvo na početku ciklusa ivraća mu se da otpočine pri njegovom završetku152. U ki-neskim ideogramima, simbol koji označava zalazak suncaprikazuje ovo kako počiva na svom drvem pri smiraju da-na (što je analogija sa završetkom ciklusa); mrak je pred-stavljen simbolom koji prikazuje sunce koje je palo u pod-nožje drveta. U Indiji nalazimo trostruko drvo kako nositri sunca, što je slika Trimurti, kao i drvo što za plodove147 Videti LeRoiduMonde, gl. XI, str. 92-93.148 Videti još ibid., gl. XI. Slika »nebeskog Jerusalima« nije više kružnog,već kvadratnog oblika, budući da je tada ostvarena konačna ravnoteža zadati ciklus.14^ Plodovi »Drveta Života« su »zlatne jabuke« iz vrta Hesperida; »zlat-no runo« Argonauta, koje se takođe nalazi na drvetu što ga čuvaju zmijailizmaj, još je jedan simbol one besmrtnosti koju bl čovek trebalo da po-stigne.150Videti Le Roi du Monde, gl. IX str. 38, iXI, str. 93.151 Za Deve, koji se porede sa Adityama, kaže se da potiču od Aditi (»ne-deljivosti«); od Diti (»podvojenosti«) su proistekle Daitye\\i Asure. Adilije takođe, u izvesnom smislu, »primordijalna Priroda«, koja se na arap-skom naziva al-fitra.

^2 U tome se može otkriti neka veza sa onim što smo na drugom nu-slurekli povodom prenošenja naziva pojedinih polarnih sazvežda na 7ocli-jakalna sazvežđa, i obratno (LeRoi du Monde, gl. X). Sunce bi, u i/vc-snom smislu, moglo da se nazove »sinom Pola«; otuda i vrcim-n.sko pr-venstvo »polarnc« simbolikc u odnosu na »sdlarnu«.

557

ima dvanaest sunaca, koja predstavljaju, kao što smo većrekli, dvanaest Aditya\ u Kini se isto tako može naći drvosa dvanaest sunaca, koja su u vezi sa dvanaest znakova Zo-dijaka ili sa dvanaest meseci u godini kao Aditye, a pone-kad i sa deset, brojem cikličkog savršenstva kao u pitago-rejskom učenju153. Na jedan uopšten način, različita sun-ca odgovaraju različitim fazama jednog ciklusa154; onanapuštaju jedinstvo na njegovom početku i vraćaju mu sena kraju, koji koincidira sa početkom drugog ciklusa, usledkontinuiteta svih oblika univerzalnog Postojanja.

X.Svastika

Jedna od najosobenijih formi onoga što smo nazvali ho-rizontalnim krstom, odnosno krstom upisanim u ravan ko-ja predstavlja određeno stanje postojanja, jeste simbol swa-stike, koji kao da se neposredno vezuje za primordijalnuTradiciju, jer ga susrećemo u najrazličitijim i najudaljeni-jim zemljama, i to od najdavnijih vremena. Daleko od to-ga da bude isključivo istočnjački simbol, kao što se pone-kad misli, on je jedan od najrasprostranjenijih simbola, odDalekog istoka, pa sve do Dalekog zapada, jer se javlja čaki kod nekih starosedelaca Amerike155. Tačno je da se, u sa-vremeno doba, prevashodno zadržao u Indiji i Srednjoj iIstočnoj Aziji, kao i da se, možda, jedino u tim oblastimajoš uvek zna za njegovo značenje; pa ipak, on nije u pot-punosti iščezao ni u samoj Evropi156. U dalekoj prošlosti,

'^ Upor., prema hinduističkoj doktrini, deset Avatara se manifestuje to-kom trajanja jedne Manvantare.

^' Narodi Srednje Amerike smatraju da svakim od četiri doba na koje je|)odeljen veliki ciklični period, vlada jedno od četiri razUčita sunca, čljinazivi su određeni na osnovu njihove podudarnosti sa četiri elementa.

" Nedavno smo čak došli do podatka koji kao da ukazuje da tradicijeilrevne Amerike nisu bile izolovane u meri u kojoj se obično smatra; činisc, uostalom, da autor članka u kome smo podatak otkrili, verovatno ni-|r bio svestan njegovog značaja; ovde ga navodimo od reči do reči: "1925.g.,VITI deo Kuna Indijanaca su se pobunili, poubijali žandarme iz Panamek c i j i su živeli na njihovoj teritoriji, i osnovali Nezavisnu Republiku Tule,i'plja /astava ima swastiku na narandžastoj osnovi, oivičenoj crvenim.Ovairpublika, trenutno, još postoji.« (LesIndiensdel'isthmedePaname, G.< \muUdict: JoumaldesDebats, 22. januar 1929). Posebno bitrebalo uo-1 1 1 i vi '/ivanje swastike za ime Tule ili Tula, koje je jedno od najdrevnijih• i / n a k a /.a vrhovno duhovno središte i koje se naknadno koristilo za po-| i - i l i n a podredcna središta (videti Le Koi'du Monde, gl. X, str. 82-84).

1 '" 1 1 l . i i v a n i j i i K u r l a n d i j i , M-l ja i i jo.š uvi-k i M ' r l a v a j u la j znak po kućama;n i i i i n i i I H V M i i i m j r v iš i- nc / n . i j u / n . i i ' r n j f i u n j r i n u vlck' saino / a . š l i l n il . i l i - . i i i . l i i . l l i l i u i / i l . l |i j < ) s / . l n u u l | i M | i 1 < > • . ! < i r..i n . i / i v ' . L J i i san.ski i l . s k i l l l i n n 1

567

ovaj znak uglavnom srećemo kod Kelta i u prehelenskojGrčkoj157. A nekada je na Zapadu važio za jedno od Hristo-vih obeležja, i kao takav je ostao u upotrebi sve do krajasrednjeg veka158.

Na drugom mestu smo rekli da je swastika po svojoj su-štini »znak Pola«159; ako je uporedimo sa slikom krsta upi-sanog u kružnicu, lako ćemo shvatiti da su to, i izvesnompogledu, dva istoznačna simbola; ali, umesto da rotacijaoko nepokretnog središta bude predstavljena putanjomkružnice, ona je kod swastike samo naznačena linijama ko-je su dodate na završecima krakova krsta i koje sa ovimaobrazuju prave uglove. Te linije su tangente na kružnici,koje označavaju smer kretanja u odgovarajućim tačkama.Pošto kružnica predstavlja pojavni svet, činjenica da se onaovde, takoreći, samo pretpostavlja, veoma jasno pokazujeda swastika nije slika sveta, već slika delovanja Načela u od-nosu na svet.

nom, stvastika. Čini se, uostalom, da od svih evropskih jezLka, litvanskiima ponajviše sličnosti sa sanskritom. Podrazumeva se da uopšte ne po-klanjamo pažnju neprirodnoj, pa čak i antitradicionalnoj upotrebi swa-stike od strane nemačkih »rasista« koji su, izmišljenim i pomalo koniič-nim nazivom hagenkreuzili »kukasti krst«, svojevoljno od nje načinilisimbol antisemitizma, pod izgovorom da je taj znakbio obeležje takozva-ne »arijevske rase«, dok je on, naprotiv, kao što smo upravo rekli, doistauniverzalan simbol. Pomenimo, u vezi s tim, da je naziv »gama krst« (cm-izgammee), koji se svastici često daje na Zapadu zbog sličnosti koju ob-liknjenih krakova iraa sa grčkim slovom gama, podjednako pogreSm; ustvari, znakovi koji su se nekada nazivali gamadia bili su potpuno druga-čiji, iako su ponekad, u prvim vekovima hrišćanstva, u većoj ili manjojmeri zaista bili povezivani sa swastikom. Jedan od tih znakova, nazvan joši »krst Reči«, obrazovan je od četiri game čiji su uglovi okrenuti ka sredi-štu; unutrašnji deo sllke koji ima oblLk krsta, predstavlja Hrista, dok če-tiri uglaste ^amepredstavljaju četiri Jevanđeliste; ova slika sc time izjed-načava sa dobro poznatim prikazom Hrista okruženog četirma životinjama.Drugačiji raspored srećemo tamo gde je središnji krst okružen sa četirigame postavljene u kvadrat (pri čemu su uglovi okrenuti napolje ume-sto unutra); značenje ove slike je isto kao i kod prethodne. Dodaćemojoš, ne zadržavajući se duže na tome, kako ovi znakovi simboliku uglo-mera (koji ima oblik game) dovode u neposrednu vezu sa krstom.

^7 Postoje različite varijante swastike, medu kojima jedan oblik ima svi-nute krakove (tako da podseća na dva ukrštena slova S), a svi oni ukazu-ju na odnos prema raznim simbolima u čije značenje ovde ne možcmnda ulazimo; najvažniji od tih oblika je takozvana »ključonosna« swastikt,nazvana tako zato što joj krakove obrazuju ključevi (vidcti La Grande Tri-ade/Velika trijada, gl. W). S druge strane, određeni oblici koji su zadr-žaličisto dekorativan karakter, kao onaj koji se naziva »grčkim«, izvornosu proistekli iz swastike.158Videti LeRoiduMonde, gl. II, str. 19-20.

*" Ibid., gl. II. Pošto smo tom prilikom vcć uka/al i na ncka pogir.šna lu-mačcnja modi-rnih /apadnjaka, nctVmo sc/ na lo ovdc v r a r a i i

577

Ako se svvastika dovede u vezu sa rotacijom jedne sfe-re, kao što je ona nebeska, oko svoje ose, onda bi je treba-lo zamisliti upisanu u ekvatorijalnu ravan, a tada će sredi-šnja tačka, kao što smo već objasnili, biti projekcija ose natu ravan koja je u odnosu na nju upravna. Što se, pak, tičesmera rotacije na koji slika upućuje, on je od drugostepe-nog značaja i ne utiče na opšte značenje simbola; u stvari,to što susrećemo i jedan i drugi oblik koji upućuju na rota-ciju s desna nalevo i s leva nadesno160, ne znači da bi tuuvek trebalo i videti nameru da se između njih uvede nekisuprotstavljen odnos. Tačno je da je u izvesnim zemljamai u izvesnim periodima, a u odnosu na pravovernu tradici-ju, moglo da dođe do raskola čiji su zagovornici hotimič-no davali slici smer suprotan uobičajenom za sredinu odkoje su se distancirali, kako bi svoj otpor iskazali na jedanuočljiv način, ali to ni u čemu ne narušava suštinsko zna-čenje koje u svim slučajevima ostaje neizmenjeno. Uosta-lom, ponekad oba oblika nalazimo združena; tada može-mo da ih posmatramo kao da predstavljaju jednu istu ro-taciju viđenu sa jednog i drugog pola; ovo se dovodi u vezusa veoma složenom simbolikom dveju hemisfera, koju ov-de nismo u mogućnosti da detaljnije razmotrimo1151.

Na isti način, ne možemo da se upuštamo ni u sva onarazmatranja kojima bi mogla da nas odvede simbolika swa-titike, i koja, uostalom, nisu u neposrednoj vezi sa samimpredmetom ove studije; ali, zbog njegovog izuzetnog zna-čaja sa stanovišta tradicije, nije nam bilo moguće da u pot-punosti prenebregnemo ovaj specifičan oblik krsta. Sma-irali smo, dakle, nužnim, da u vezi sa njim damo barem sa-/ete napomene, na koje ćemo se i ograničiti da bismo izbeglipreduge digresije.

U sanskritu se za sve oblike datog simbola koristi reč swastika; terminSovastika, koji su neki želeli da primene na jedan od ova dva oblika kakobi se razlikovao od drugog (koji bi tada bio jedina prava swastika), u stra-i i je samo pridev izveden iz swastike, koji označava ono što se odnosi nalaj simbol ili na njegova značenja. Što se same reči svastika tiče, ona sei/vndi iz su asti, izraza za »blagoslov« u doslovnom značenju te reči, a ko-1 . 1 iina odgovarajući ekvivalent u hebrejskom ki-tob'n. Postanja. Upogle-. ln ovog potonjeg, činjenica da se on ponavlja pri kraju opisa svakog odd.uia« stvaranja dosta je značajna ako se ima na umu prethodno pore-<l«'ii|c: čini se da ona ukazuje na to kako su ovi »dani« slični istobrojniminlaci jama swastikeiM, drugim rečima, dovršenim obrtajima »točka sve-i . i " , ohrtajima iz kojih proishodi smenjivanje »večeri i jutra« o kojem seI K i i n r i i govori (upor. takode La Grande Triade, gl.V).

"' 1 1 K I I I I pdgludu po.sloji vcza i/nu-du simbola xwaslitci dvos i rukcspi-r.ilc, k o j i |V lakodi- /n. i r . i i . in ;i l i o j i jc, s druj 'c s lraiu-, u vt-onia h l i s k o i nM i i t lMvii s.i dalckoisli n M i i i i ( i i i i .iui:< 'iii 11 < t - iun < r I > i l i icri k . iMi i jc

587 597

XI. Geometrijski model stupnjeva Postojanja

Do sada smo samo istraživali različite aspekte simboli-ke krsta, ukazujući na njihovu vezanost za metafizičko zna-čenje koje smo u prvom redu istakli. Budući da su ova raz-matranja, koja bi u neku ruku mogla da se smatraju tekuvodnim, sada dovršena, trebalo bi da se posvetimo izla-ganju tog metafizičkog značenja, poklanjajući posebnu pa-žnju istraživanju geometrijske simbolike kojom se u istimah predstavljaju kako stupnjevi univerzalnog Postojanja,tako i stanja svakog bića, zavisno od dva stanovišta kojasmo nazvali »makrokosmičko« i »mikrokosmičko«.

Prisetimo se na početku kako bi pri sagledavanju bićau njegovom individualnom Ijudskom stanju posebno treba-lo obratiti pažnju na to da je telesna individualnost u stva-ri samo jedan uži deo, običan modalitet Ijudske individu-alnosti, kao i da je ova, u svojoj celokupnosti, sposobna zaneograničen razvoj, manifestujući se u oblicima čija je mno-gostrukost takođe neograničena, ali čija celina ipakčini sa-mo jedno određeno stanje bića, koje je čitavo smešteno najednom istom stupnju univerzalnog Postojanja. U slučajuIjudskog individualnog stanja, telesni modalitet odgovaraoblasti grube ili čulne pojavnosti, dok ostali modaliteti spa-daju u oblast prefinjene pojavnosti, kao što smo već obja-snili na drugom mestu162. Svaki modalitet je određen sku-pom uslova koji mu ograničavaju mogućnosti i od kojihsvaki, posmatran nezavisno od ostalih, može da se prosti-re izvan oblasti tog modaliteta i da se tako združuje sa raz-ličitim uslovima kako bi obrazovao oblasti drugih modali-teta, ostajući pri tom deo iste celovite individualnosti163.Na taj način, ono što određuje izvestan modalitet nije tekneki poseban uslov postojanja, već pre kombinacija ili skuprazličitlh uslova; da bismo ovo bolje razjasnili, bilo bi po-trebno da se poslužimo primerom poput onog koji nudeuslovi telesnog postojanja, a čije detaljnije izlaganje bi, kaošto smo već napomenuli, zahtevalo posebnu studiju164.162 L 'Homme et son devenir selon le VedSnta, gl. II, kao i gl. XII i XIII,3.izd. Trebalo bi takođe napomenuti da smo, kada govorimo o preflnje-noj pojavnosti, često primorani da tim pojmom obuhvatimo i ne-ljudskaindividualna stanja, pored vantelesnih modaliteta Ijudskog stanja o koji-ma je ovde reč.

" Bilo bi umesno, takođe, a mogli bismo da kažemo barem kada je upitanju Ijudsko stanje, da modalitete posmatramo kao neki vid ekstenzi-ja nastalih ukidanjem jednog ili više ograničavajućih uslova.164 O ovim uslovima videti L'Homme etson devenirselon le Vćdanta, gl.XXIX 3. izd.

Svaka od oblasti za koje smo upravo rekli da sadrže moda-litete pojedinačnog bića može, uostalom, ako je posmatramouopšteno i samo u odnosu na uslove koje podrazumeva,da sadrži i slične modalitete koji pripadaju neograničenommnoštvu drugih pojedinačnih bića, od kojih je svako, sasvoje strane, pojavno stanje jednog od bića Vaseljene: to suona stanja i modaliteti koji su zajednički svim bićima. Skupoblasti koji sadrži sve modalitete jedne iste individualnosti,oblasti kojih, kako smo rekli, ima neograničeno mnoštvo iod kojih je svaka neograničena i po prostiranju, takav skup,dakle, čini jedan stupanj univerzalnog Postojanja, koje,pak, u svojoj celokupnosti sadrži neograničeno mnoštvopojedinačnih bića. Podrazumeva se da u ovom slučaju pret-postavljamo takav stupanj Postojanja koji obuhvata jednoindividualno stanje, već samim tim što smo za primer uze-li Ijudsko stanje; ali, sve što se odnosi na mnogostruke mo-dalitete podjednako važi za ma koje, individualno ili nein-dividualno stanje, pošto individualni uslovi mogu da uve-du samo restriktivna ograničenja, a da pri tom mogućnostikoje sadrže nimalo ne izgube od svoje neograničenosti165.

Prema onome što smo do sada rekli, jedan stupanj Po-stojanja mogli bismo da predstavimo horizontalnom rav-ni koja se neograničeno prostire u dve dimenzije, a kojeoclgovaraju dvoma neograničenim mnoštvima koja bi ovdetrebalo da razmotrimo: s jedne strane, onom mnoštvu poje-dinačnih bića, koje bi moglo da se predstavi skupom pravihu ravni, paralelnih u odnosu na jednu od dimenzija, odre-ctcnom, ako tako želimo, presekom te horizontalne ravnijcdnom frontalnom ravni166; a s druge strane, mnoštvuoblasti koje su svojstvene različitim individualnim moda-litetima i koje će tada biti predstavljeno skupom pravih uhorizontalnoj ravni, upravnih na prethodni pravac, što ćereći paralelnih u odnosu na vizuelnu ili prethodno-naknad-l^5 Podsećamo na to da je individualno stanje, kao što smo prethodnorekli, stanje koje u svoje određujuće uslove ubraja i formu, tako da su in-dividualna pojavnost i formalna pojavnost istoznačni izrazi.]"° Dabismo bolje shvatilt termine preuzete iz nauke o perspektivi, neo-phodno je da se podsetimo kako je frontalna ravan jedan poseban slučajvertikalne ravni, dok je horizontalna ravan poseban slučaj položene rav-ni. I obratno, vertikalna prava je poseban stučaj frontalne prave, dok jepoložena prava poseban slučaj horizontalne prave. Trebalo bi takode na-pnmcnuti kako kroz svaku tačku prolazi samo jedna vertikalna prava iu-ograničeno mnoštvo horizontalnih pravih, ali, zato, samo jedna hori-

nialna ravan (koja sadrži sve horizontalne prave što prolaze kroz istuk u ) i ncograničcno mnošlvo vur t ika ln ih ravni (kojc svc prola/e kroz

• r l i k a l n u pravu koja ini jc zajcdnički prcvsck, i od kojih jc svaka odrcdc-i I D I I I v c ' i l i k a l n o i n pravoin i j c i l i u i n i oil horl/onlalnih pravih ito

kl'd/ < l ; l l l ) l ;u 'kt l) .

607

nu osu, čiji pravac određuje drugu dimenziju167. Svaka odove dve kategorije sadrži neograničeno mnoštvo među-sobno paralelnih pravih, od kojih je svaka neograničenedužine; svaka tačka u ravni biće određena presekom dveprave koje respektivno pripadaju ovim dvema kategorija-ma, pa će, samim tim, predstavljati poseban modalitet jed-nog od bića uključenih u dati stupanj.

Svaki od stupnjeva univerzalnog Postojanja, koje ih sadr-ži bezbroj, mogao bi da se na isti način predstavi u trodimen-zionalnom prostoru preko horizontalne ravni. Videli smoda bi presek takve ravni frontalnom ravni predstavljao poje-dinačno biće ili, pre, rečeno na uopšteniji način koji bi bezrazlike mogao da se primeni na sve stupnjeve, određenostanje jednog bića, stanje koje može da bude individualnoili neindividualno, zavisno od uslova stupnja Postojanjakojem pripada. Sada, dakle, možemo da posmatramo fron-talnu ravan kao da predstavlja jedno biće u njegovoj celokupnosti; to biće u sebi sadrži neograničeno mnoštvo stanja,koja su ovde predstavljena svim horizontalnim pravama teravni, čije su vertikale, s druge strane, obrazovane skupo-vima modaliteta koji su kod svih tih stanja respektivno usa-glašeni. U trodimenzionalnom prostoru, inače, postoji neo-graničeno mnoštvo takvih ravni, koje predstavljaju neogra-ničeno mnoštvo bića obuhvaćenih čitavom Vaseljenom.

XII. Geometrijski model stanja bića

Na geometrijskom modelu u tri dimenzije koji smoupravo izložili, svaki modalitet ma kog stanja bića nazna-čen je samo tačkom. Takav modalitet je, međutim, takođeu stanju da se razvija tokom jednog pojavnog ciklusa kojidopušta neograničeno mnoštvo sekundarnih promena.Tako će se, za telesni modalitet Ijudske individualnosti, naprimer, ove promene sastojati od svih trenutaka njenogpostojanja (posmatranog, naravno, u vidu vremenske suk-cesije, koja je jedan od uslova kojima je ovaj modalitet pod-ređen) ili, što izlazi na isto, sva dela i radnje, ma kakvi onibili, koje će ova preduzeti tokom svog postojanja168. Da bi

" U horizontalnoj ravni, pravac prve dimenzije je pravac frontalnih (ilitransverzalnih) pravih, a pravac druge je onaj položenih pravih.

168 Ovje hotimično koristimo reč »radnja« pošto ona upućuje na jednu vc-oma značajnu metaflzičku teoriju koja, međutim, ne ulazi u okvir tckućcstudije. Letimičan uvid u ovu teoriju može se dobiti pozivanjem na onošto smo na drugom mestu rekli u vczi s pojmom npdrva u h induis t ičko jdoktrini, kao i »odgovarajućih akcija i rcakdja« (liilioi/iicfinii^i•nrr.ilt-;i/'rliK/c (Ic.i(l<n1rincx hinilmifn, .V ili-o, ^l. X I I I , str. 2 id-.> i K , S i/d.).

naš model mogao da obuhvati sve ove promene trebalo bida dati modalitet zamislimo ne više kao tačku, već kao jed-nu pravu, čija bi svaka tačka tada bila jedna od sekundar-nih promena o kojima je reč, imajući pri tom u vidu kakota prava, premda neograničena, nije time manje limitira-na, kao što je to, uostalom, i svaka neograničenost, pa čak,ako je dozvoljeno tako reći, i svaka potencija neograniče-nOgi69 Budući da je prosta neograničenost predstavljenapravom linijom, dvostruka neograničenost, ili neograni-čenost na drugi stepen, biće predstavljena preko ravni, atrostruka neograničenost, ili neograničenost na treći ste-pen, prostiranjem u tri dimenzije. Ako je, dakle, svaki mo-dalitet, sagledan kao prosta neograničenost, prikazan jed-nom pravom, stanje bića koje sadrži neograničeno mno-štvo takvih modaliteta, odnosno dvostruku neograničenost,sada će biti u celosti prikazano preko horizontalne ravni,dok će biće, u svoj svojoj celovitosti i neograničenom mno-štvu stanja, biti prikazano trodimenzionalnim prostorom.Ovaj novi model je time potpuniji od prvog, premda je oči-gledno da se pomoću njega, izuzev ako ne izađemo vanirodimenzionalnog prostora, može posmatrati samo jed-no biće, a ne kao pre, celina svih bića u Vaseljeni, pošto binas razmatranje takve celine primoralo da ovde uvedemojoš jednu neograničenost, koja bi tada bila četvrtog stepe-na, i koja bi mogla da se geometrijski prikaže jedino akose pretpostavi dopunska četvrta dimenzija pridodata pro-storu170.

Prvo što uočavamo na ovom novom modelu jeste dakroz svaku tačku posmatranog prostora prolaze tri prave,respektivno paralelne u odnosu na tri dimenzije tog pro-stora; svaka tačka bi, dakle, mogla da se posmatra kao temejcclnog pravouglog triedra, koja pri tom obrazuje koordi-natni sistem sa kojim bi čitav prostor mogao da se dovede11 vezu, i čije bi tri ose formirale trodimenzionalni krst. Pret-postavimo da je za taj sistem zadata vertikalna osa; ona će

'"'' Neograničeno, koje proishodi iz konačnog, uvek je na ovo svodivo,I ii >slo je samo razvoj onih mogućnosti koje su uključene ill sadržane ukc mačnom. Elementarna je istina, koja se ipak često previđa, da takozva-M.I »matematička beskonačnost« (kvantitativna neograničenost, brojča-na ili geometrijska) uopšte nlje beskonačna, budući ograničena odre-i l i - r i j i m a koja su svojstvena njenoj prirodi; bilo bi, uostalom, nepriklad-i « 1 1 la sc duže zadržavamo na ovoj temi o kojoj ćemo kasruje iniati prillke

" ( )vd ni je pravi trenutak za izlaganje problema »četvrte dimenzije«picis lora, koji jc dao povoda mnogim pogrcšnim ili fantastičnim tcorija-i i i . i , i ko j i bi pr ik ladni j f nu-sio i ia ša<i 11 jcdnoj suidiji posvcćcnoj uslovi-M I i i f l i-snoK p«s l<i |an ja

62/ 637

prolaziti kroz svaku horlzontalnu ravan u jednoj tački, ko-ja će biti nulta tačka pravougaonih koordinata na koje ćeta ravan moći da se svede, koordinata čije će dve ose formi-rati dvodimenzionalni krst. Moglo bi da se kaže da je ta tač-ka središte ravni, i da je vertikalna osa mesto na kome sestiču središta svih hori2ontalnih ravni. Svaka vertikala, tačni-je, svaka paralela u odnosu na datu osu, takođe sadrži tač-ke koje međusobno korespondiraju u tim istim ravnima.Ukoliko se, izvan vertikalne ose, odredi posebna horizon-talna ravan koja će činiti osnovu koordinatnog sistema, ti-me će i pravougli trieadar, o kome smo prethodno govo-rili, biti u potpunosti određen. Ukazaće se dvodimenzionalni krst, iscrtan dvema od tri ose, na svakoj od tri koordinatneravni, od kojih je prva ona posmatrana ravan, dok su dru-ge dve ortogonalne ravni, od kojih je svaka postavljena dužvertikalne ose i duž jedne od dveju horizontalnih osa. Ovatri krsta imaće kao zajedničko središte teme triedra, koji jesredište trodimenzionalnog krsta i kojeg takođe možemoda smatramo središtem čitavog prostora. Središte bi mo-gla da bude svaka tačka i može se reći da ona to potenci-jalno i jeste. Ali, u stvarnosti je nužno da bude određenajedna posebna tačka, a naknadno ćemo pokazati i kako, dabi krst zaista mogao da se iscrta, odnosno da bi mogao dase premeri čitav prostor ili, pak, po analogiji, da se ostva-ri potpuna spoznaja bića.

XIII. Odnosi između dva prethodna modela

Na našem drugom modelu u tri dimenzije, gde smo raz-matrali samo biće u njegovoj celokupnosti, horizontalanpravac duž kojeg se razvijaju modaliteti svih stanja tog bi-ća podrazumeva, kao i vertikalne ravni koje su u odnosuna njega paralelne, jednu predstavu logičkog sleda, dokvertikalne ravni koje su u odnosu na njega upravne odgo-varaju, korelativno, predstavi logičke istovremenosti171.Ako se čitav prostor projektuje na onu od tri koordinatneravni koja pripada ovim potonjim, svaki modalitet svakogstanja bića projektovaće se prema jednoj od tačaka hori-zontalne prave, čiji će skup činiti projekciju celine odre-đenog stanja bića, a u posebnom slučaju, ono biće čije sesredište podudara sa središtem celovitog bića predstaviće

7* Po sebi se razume da bi pojmove sleda i istovremenosti ovde trebaloposmatratl sa čisto logičkog, a ne hronološkog stanovišta, pošto je vre-me samo poseban uslov, nećemo čakreći celokupnog Ijudskogstanja,već izvesnih modalilcta tog stanja.

se horizontalnom osom u ravni na koju se vrši projekcija.Na taj način smo se vratili našem prvom modelu, gde je ce-lokupno biće postavljeno u vertikalnoj ravni. Horizontalnaravan će tada ponovo moći da predstavlja stupanj univer-zalnog Postojanja, a uspostavljanje ove podudarnosti iz-među dva modela, omogućavanjem lakog prelaženja iz jed-nog u drugi, lišava nas potrebe da napustimo trodimenzi-onalan prostor.

Kada predstavlja neki od stupnjeva univerzalnog Posto-janja, svaka horizontalna ravan obuhvata celokupan razvojpojedine mogućnosti, čijapojavnost, u svojoj celini, činiono što bi moglo da se nazove »rnakrokosmosom« ili, pak,drugim rcčima, jednim svetom, dok je u drugom modelu,koji se odnosi na samo jedno biće, ona tek razvoj iste moguć-nosti u tom biću, ono što čini jedno od njegovih stanja, ce-lokupnu individualnost ili neindividualno stanje, koje biu svakom od ovih slučajeva moglo da se, po analogiji, nazo-ve »mikrokosmosom«. Bitno je, uostalom, da napomene-mo kako je i sam »makrokosmos«, kao i »mikrokosmos«,kada se posmatra izolovano, tek jedan od elemenata Vaselje-ne, kao što je i svaka pojedinačna mogućnost samo jedaneleraent celokupne Mogućnosti.

Onaj od dva modela koji odgovara Vaseljeni mogao bi,pojednostavljenja radi, da se nazove »makrokosmičkim«,a onaj koji odgovara jednom biću, »mikrokosmičkim« mo-delom. Videli smo kako je u ovom potonjem bio iscrtantrodimenzionalni krst; to će na isti način biti izvedeno i u»makrokosmičkom« modelu ukoliko u njcmu odredimoodgovarajuće elemente, što će reći vertikalnu osu koja ćebiti osovina Vaseljene, i jednu horizontalnu ravan, koja bi,po analogiji, mogla da se nazove njenim ekvatorom; a opetbi trebalo da napomenemo kako će u ovom slučaju svaki»makrokosmos« imati svoje središte na vertikalnoj osi, istoonako kao što ga je u drugom modelu imao i »mikroko-smos«.

Iz svega izloženog vidi se analogija koja postoji između»makrokosmosa« i »mikrokosmosa«, budući da je svakideo Vaseljene analogan drugim delovima, i budući da su muanalogni i sopstveni delovi, pošto su svi zajedno analognicclokupnoj Vaseljcni, kao što smo već ranije rekli. Otudaproizlazi da je, kada posmatramo »mikrokosmos«, njemuanalogna svaka od određenih oblasti koje on sadrži; na istinačin je, u slučaju »makrokosmosa«, njemu takođe analo-gan svaki od njegovih modaliteta. Tako se, u posebnomslučaju, za tclesni modalilct Ijuciske individualnosli možesmalral i cla, u svo j im r a / l i r i l i n i dc-lovima, simboli/ujc istn

64/

tu individualnost posmatranu u celini172. Ali, zadovoljiće-mo se da taj momenat samo naznačimo, jer mislimo danam ne bi bilo od koristi da se na ovom mestu upuštamou slična razmatranja, koja su po nama od drugostepenogznačaja i koja, uostalom, u obliku u kojem se najčešće iz-lažu, daju tek veoma šturu i dosta površnu sliku ustrojstvaIjudskog bića173. U svakom slučaju, kada zaželimo da seupustimo u slična razmatranja, pa čak i onda kada se za-dovoljavamo veoma uopštenim podelama unutar indivi-dualnosti, ne bi trebalo da izgubimo iz vida kako ova ustvarnosti raspolaže neograničenim mnoštvom jednovre-menih modaliteta, kao što se i sam telesni organizam sa-stoji od neograničenog mnoštva ćelija, od kojih svaka ras-polaže i sopstvenim postojanjem.

XIV. Simbolika tkanja

Postoji jedna simbolika koja ima neposredne veze saonim što smo upravo izložili, premda se ponekad primenju-je na način koji se, na prvi pogled, donekle udaljava od re-čenog: u istočnim doktrinama, za drevne knjige se čestokoriste izrazi koji se, u doslovnom značenju, dovode u vezusa tkanjem. Tako, u sanskritu, 5«O-adoslovno znači »nit«174:knjiga može da se sastoji od skupa sutri, kao što tkanje mo-že da nastane spajanjem niti; tantra takođe ima značenje»niti« i »tkanja«, a još specifičnije, označava »osnovu« jed-nog tkanja175. Isto tako, u kineskom jcziku, jing)c »osnova«jedne tkanine, a we/je njena »pređa«; prva od ove dve re-či istovremeno označava neku značajnu knjigu, dok drugaoznačava njene komentare176. Ovo razlikovanje »osnove«172 Videti L'Homme et son devenirselon le VedSnta, gl. XII, 3. izd.

7 Skoro da bi se isto moglo rećl i za poredenja Ijudskog društva sa ne-kim organizmom, koja, kao što snio već napomenuli na drugom mestupoTodom institucije kasti, svakako sadrže u sebi deo istine, ali koja je ve-likl broj sociologa upražnjavao neumereno, a ponekad i bez dovoljnoosnova (videti Introduction generale a l'etude des doctrines hindoues,gl.VI, str. 194-195, 5. izd.)

7 Ova reč je istovetna latinskom sutura, pri čemu se isti koren reči, uznačenju »plesti«, može naći u oba jezika. U najmanju ruku je zanlmlji-vo ustanovitt da je arapska reč suraft), koja označava poglavlja Kur'ana,sastavljena od potpuno istih elemenata kao i sanskritska sutra; ova reč,inače, ima značenje blisko »redu« ili »nizu«, a načtn njenog nastanka jenepoznat.

^7^ Koren ove reči, tan, prvenstveno iskazuje ideju prostiranja.

' Za simboliku tkanja se takode vezuje upotreba uzica sa čvorovima,koje su se u Kini, u davnim vrcnicninia, kori.il ili: utm-Mo pisina; ovc u/.i-

657

i »pređe« u tradicionalnim spisima odgovara, prema hindu-ističkoj terminologiji, razlici između Shruti, koja je plodneposrednog nadahnuća, i Smrti, koja je proizvod reflek-sije nad onim što potiče od Shruti177.

Da bi se dobro shvatilo značenje ove simbolike, treba-lo bi da odmah napomenemo kako osnova, sačinjena odniti razapetih na razboju, predstavlja nepromenljiv i prvo-tan element, dok niti prediva koje povlačenjem čunka pro-laze između niti osnove, predstavljaju promenljiv i nesta-lan element, odnosno primenu načela pod nekim poseb-nim uslovima. S druge strane, ako se posmatra jedna nitosnove i jedna nit pređe, odmah se uočava da njihov spojobrazuje krst, na kome su one, respektivno, vertikalna ihorizontalna linija; a svaka tačka tkanja, budući takođe me-sto susreta dveju međusobno upravnih niti, samim tim jesredište takvog krsta. Dakle, prema svemu što smo uočiliu vezi sa opštom simbolikom krsta, vertikalna linija pred-stavlja ono što uzajamno objedinjuje sva stanja jednog bi-ća ili sve stupnjeve Postojanja, povezujući im odgovaraju-će tačke, dok horizontalna linija predstavlja razvoj jednogod tih stanja ili tih stupnjeva. Ako se ovo dovede u vezu saonim što smo malopre pomenuli, moglo bi se reći, kao štosmo prethodno i učinili, da će horizontalan smer, na pri-mer, prikazivati Ijudsko stanje, a vertikalan smer ono štoje transcendentno u odnosu na to stanje. Ova transcen-dentna priroda upravo odgovara Shruti, koja je suštastve-no »ne-ljudska«, dok Smrti dopušta mogućnost primenena Ijudsku vrstu i posledica je ispoljavanja speciflčno Ijud-skih svojstava.

Ovde bismo mogli da dodamo jednu napomenu kojaće još više naglasiti podudarnost različitih simbolizama,koji su povezani u mnogo većoj meri nego što bi to u prvimah moglo da se pomisli: radi se o onom aspektu po ko-jcm krst simbolizuje jedinstvo komplementarnosti. Videlismo da, gledano iz tog ugla, vertikalna linija predstavlja ak-livno ili muško načelo (PurusJia), a horizontalna linija pasiv-110 ili žensko načelo (Prahriti), budući da je sva pojavnost

cx- su bile istovetne onima koje su upotrebljavali. drevni Peruanci i kojesu nazivali iraenom kipui. lako se ponekad tvrdi kako su ove potonje slu-/ile samo za računanje, čini se da su one iskazivale L neke mnogo slože-n i j e ideje, tim pre što je rečeno da su bile »letopisi carstva«, kao i da, uo-scilutn, Peruanci nikada nisu poznavali drugi način pisanja, iako su po-

r d n v a l i vcoma usavršen i složen jezik; ova vrsta ideografskog pismainiiogućcna jc mnoštvom kombinacija, pri čemu je korišćenje uzica raz-l i r i l i h boja igralo važnu ulogu.

V k k - i i /. 'Hniiiiiic <•/ .•••(iii flcvt-iiiraflon lc Vt'dSnta, gl. I, kao i Aiilnn'lr••/liriliiclli' ct i>nu\'i>ii Ifiii/tnK-l (,',! V I I I , .11 r 1 ( 1 1 - 1 0 2 .

667 677

nastala »ne-delatnim« delovanjem prvoga na drugo. Ali, sdruge strane, Shruti}e izjednačena sa neposrednom sve-tlošću, koja se predstavlja u vidu sunca, a Smrtisa reflek-tovanom svetlošću178, koja se predstavlja u vidu meseca;istovremeno, sunce i mesec, u skoro svim tradicijama ta-kođe respektivno simbolizuju muško i žensko načelo uni-verzalne pojavnosti.

Simbolika tkanja ne primenjuje se samo na drevne spi-se; ona se takođe koristi da bi predstavila svet ili, tačnije,skup svih svetova, odnosno, neograničenog mnoštva stanjaili stupnjeva koji sačinjavaju univerzalno Postojanje. Takose u Upanišadama Vrhovni Brahma naziva »onim na čemusu, u vidu osnove i pređe, istkanl svetovi«, ili drugim slič-nim izrazima179. Naravno, osnova i pređa imaju i ovde istarespektivna značenja koja smo već definisali. S druge stra-ne, prema taoističkoj doktrini, sva bića su podložna iiepre-stanom smenjivanju dvaju stanja, života i smrti (sažimanjui rasipanju, menama yanga i 77/73) 18°; a komentatori tosmenjivanje nazivaju »hodom čunka na kosmičkom razbo-ju za tkanje«181.

Između ove dve primene iste simbolike se utoliko premože uspostaviti veza što se i samaVaseljena, u pojedinimtradicijama, simbolički predstavlja knjigom: ovim povo-dom ćemo se samo prisetiti Liber MIMĆ//Rozenkrojcera,kao i poznatog simbola apokaliptičke Liber Vtiae182. Sa ove178 Ovde je poželjno uočiti dvostruko značenje reči »refleksija«.179 Mundaka Upanishad, 2. Mundaka, 2. Khanda, šruti 5; Brihad-AranyakaUpanishad, 3. Adhyaya, 8. Brahmana, šruti 718. Budistički monah Kumarajreapreveo je na kineski jezik jedno sanskritsko delo po imenu Brahminamreža (Fan wengjing), u kojem se kaže da su svi svetovi raspoređeni kaoočice na mreži.180 Daodejing,KVl.181 Chang Hungyang ovo smenjivanje takode poredi sa disanjem, pri če-mu aktivan udah odgovara životu, a pasivan izdah odgovara smrti, budu-ći da je kraj jednog početak drugog. Istt komentator se, kao načinom zapoređenje, služi mesečevim menama, gde pun mesec predstavlja život,a mlad mesec smrt, uz dva prelazna perloda uspona 1 opadanja. Ono štoje ovde rečeno za disanje trebalo bl dovesti u vezu sa fazama postojanjajednog bića upoređenog sa samom osobom koja diše; s druge strane, uuniverzalnom poretku, izdah odgovara nastanku pojavnosti, a udah po-vratku u nepojavno, kao što je ranije rečeno; zavisno od toga da H se stva-

. ri sagledavaju u odnosu na pojavnost ili u odnosu na Načelo, nc bi irc-balo zaboravlti da se analogija primeni i u »obratnom smeru«.182 Prethodno smo pomenuli da se na nekim slikama, knjiga zapečaćc-na sa sedam pečata, na kojoj leži jagnje, nalazi, kao 1 »Drvo Života«, nazajedničkom izvoru četiri rajske reke, i tom prilikom smo načinili a lu/i-ju na vezu između simbolike drveta i knjige: listovi drvcta i slova l/ k n j i -genasllčannačinprcdstavljajusvabićaVascIji.-iH' (»dc.-sc.-l l i i l j a d a h i i -a« udalekoUtoinoj i radidj i) .

tačke gledišta, niti osnove kojima su povezane odgovaraju-će tačke svih stanja, čine svetu Knjigu u pravom smislu reči,koja je prototip (ili, pre, arhetip) svih drevnih pisama, i či-ji su ona samo iskaz na Ijudskom jeziku183. Niti pređe, odkojih svaka predstavlja tok događaja u određenom stanju,čine njen komentar, u tom smislu što nude različite načineprimene u odnosu na odgovarajuća stanja. Svi događaji,sagledani kroz jednovremenost »neprolaznog«, takođe suzapisani u ovoj knjizi gde svako, da tako kažemo, predstav-Ija jedno slovo, koje se, opet, može izjednačiti sa tačkomna tkanju. Na temu ove simbolike knjige navešćemo i sažetiprikaz učenja Muhyiddtna Ibn Arabija: »Vaseljena je ogromnaknjiga; slova te knjige su, u načelu, sva ispisana istim masti-lom i prepisana za večnim Stolom pomoću božanskog pe-ra; sva su prepisana istovremeno i ne mogu se razdvojiti;zbog toga su osnovni božanski fenomeni skriveni u 'tajninad tajnama' dobili naziv 'transcendentnih slova'. Aista tatranscendentna slova, što će reći, sva stvorenja, nakon štosu bila virtuelno sažeta u božanskom sveznanju, spustilasu se božanskim dahom u niže regije, da bi sačinila i obra-zovala pojavnu Vaseljenu«184.

Još jedna forma simbolike tkanja, koja se takođe susre-će u hinduističkoj tradiciji, jeste slika pauka koji plete svo-ju mrežu, slika koja je utoliko verodostojnija što pauk tumrežu pravi od materije sopstvenog bića185. Usled kružnogoblika mreže, koji je, inače, slika ravni kosmogonijskog sfe-roida, odnosno nezatvorene sfere na koju smo već aludirali,osnova je ovde predstavljena nitima koje zrače iz središta,a pređa nitima raspoređenim u koncentrične kružnice186.Da bismo se odavde vratili uobičajenoj slicl tkanja, dovoljnojc da središte posmatramo kao da je beskonačno udalje-no, tako da poluprečnici postaju paralelni, prateći vertika-lan pravac, dok koncentrične kružnice postaju prave uprav-ne na te poluprečnike, drugim rečima, horizontalne.

Kao zaključak, moglo bi da se kaže da osnovu predstav-Ijaju ona načela koja međusobno povezuju sve svetove ilisva stanja, pri čemu svaka od njenih niti vezuje odgovara-juće tačke u tim različitim stanjima, a da su pređa oni sku-

^ Ovo izričito povrđuju Vede i Kur'an; pojani »večnog Jevandelja« tako-dc pokazuje da ovakva koncepcija nije u potpunosti strana hrišćanstvu.

' Al-futuhat al-mekkiya. Ovde bi moglo da se načini poređenje sa ulo-K»m koju slova imaju i u kosmogonljskoj doktrini Sepher letsiraha.

HS Komentar Shankar3charye na Brahma-Sutre, 2. Adhyaya, 1. Pada, sutra25.

W l IS iukkoj i sc nalaziu.sredi.šlu svojc mrcžc podsećanaslikusuncaokruže-n i p H s v o j i i n / r a i ' i i n a ; l a k n "ii n i i i / r da .sc smalra predstavoffl »Siva Svcla«.

68/

povi događaja koji se odigravaju u svakom od svetova, takoda je svaka nit te pređe, kao što smo već rekli, tok događa-ja u nekom određenom svetu. Sa drugog stanovišta, mo-glo bi opet da se kaže da su pojavnost nekog bića u odre-đenom stanju postojanja, kao i bilo koji događaj, definisa-ni susretom jedne niti osnove sa jednom niti pređe. Svakanit osnove je tada jedno biće sagledano u svojoj suštastve-noj prirodi koja, kao neposredna projekcija prvotnog »Sop-stva«, ostvaruje vezu između svih stanja, održavajući pritom sopstveno jedinstvo unutar njihove neograničene mno-gostrukosti. U tom smislu, ona nit pređe koju ta nit osnovesusreće u određenoj tački odgovara jednom deflnisanomstanju postojanja, a njihovo ukrštanje odreduje odnos togbića, što se njegove pojavnosti u datom stanju tiče, premakosmičkom okruženju u kome se u tom vidu nalazi. Indivi-dualna priroda jednog Ijudskog bića, na primer, biće rezul-tanta susreta tih dveju niti; drugim rečima, uvek će biti po-željno da se razdvoje dve vrste elemenata koji bi mogli dase dovedu u respektivnu vezu sa vertikalnim i horizontal-nim smerom: prvi izražavaju ono što je svojstveno posma-tranom biću, dok drugi proishode iz uslova okruženja.

Pomenimo još da se niti koje čine »tkanje sveta«, u jed-noj drugoj, istoznačnoj simbolici, nazivaju »Šivinom ko-som«187. Moglo bi da se kaže kako su to, u neku ruku, »li-nije sila« pojavne Vaseljene, i kako su smerovi prostora nji-hova predstava u telesnom redu. Lako može da se uočikoliko različitih primena mogu naći sva ova razmatranja;ali, mi smo ovde samo želeli da ukažemo na suštastvenoznačenje simbolike tkanja koja je, kako se čini, na Zapaduveoma slabo poznata188.

187 Na ovo smo već ukazali kada smo govorili o smerovima prostora.188 Ipak, na tragove simbolike slične vrste nailazimo u grčko-latinskoj an-tici, a naročito u mitu o Mojrama, ali, čini se da se ovaj odnosi samo naniti pređe, pa se njegova »zlokobna« priroda može objasniti odsustvompojma osnove, odnosno činjenicom da se biće posmatra samo u svom in-divtdualnom stanju, lišeno svesnog posredovanja (za datu osobu) nje-nog ličnog transcendentnog načela. Ovakvo tumačenje je, inače, oprav-dano načinom na koji Platon posmatra vertikalnu osu u mitu o Jermeni-nu Eru (Država, knjigaX): doista, prema njemu, svetlosna osovina svciaje »vreteno NužnostL«; to je osovina od dijamanata, okružena sa više kon-centričnih okvira, raznih veličina i boja, koje odgovaraju različitim planc-tarnim sferania; Mojra Klota je obrće desnom rukom, dakle s desna na-levo, što je takođe uobičajen i najpravilniji smer rotacije swastike. Povo-dom ove »osovine od dijamanata« napomenimo kako jc tibclanski s i in-bol vajre, čije ime istovremeno označava »grt)in« i »tlijanianl«, lakiidc pc>-vezano sa »Osovinom Svcia«.

697

XV. Model kontinuiteta različitih modalitetaistog stanja bića

Pošto razmatramo jedno stanje bića koje je na opisa-nom »mikrokosmičkom« modelu predstavljeno horizon-talnom ravni, sada nam još preostaje da na nešto određe-niji način izložimo čemu odgovara središte te ravni, kao ivertikalna osa koja kroz to središte prolazi. Ali, da bismo utome uspeli, biće neophodno da se opet poslužimo jednimgeometrijskim modelom, malo drugačijim od prethodnog,na kome ćemo prikazati ne samo podudarnosti ili usagla-šenosti, kao što smo do sada činili, već i uzajamni kontinu-itet svih modaliteta svakog stanja bića, kao i svih stanja me-đu sobom, pri ustrojstvu jednog celovitog bića.

Razume se da ćemo usled toga biti primorani da u na-šu sliku unesemo neke izmene koje odgovaraju onome što,u analitičkoj geometriji, predstavlja prelaz sa sistema pra-volinijskih koordinata na sistem polarnlh koordinata. Na-ime, umesto da različite modalitete istog stanja predstavi-mo paralelnim pravama, kao što smo ranije činili, možemoda ih predstavimo koncentričnim kružnicama upisanim uistoj horizontalnoj ravni, sa zajedničkim centrom u samomsredištu te ravni, što će reći, a u skladu sa onim što smo ra-nije objasnili, u tački njenog susreta sa vertikalnom osom.

Na taj način, jasno se vidi da je svaki modalitet kona-čan i ograničen, pošto je prikazan kružnicom koja je zatvo-rena kriva ili, u najmanju ruku, linija čije su nam krajnjetačke poznate i gotovo zadate189; dok, s druge strane, takružnica sadrži neograničeno mnoštvo tačaka190, koje pred-stavljaju neograničeno mnoštvo sekundarnih promenaunutar posmatranog modaliteta, pa ma kakav on bio191.89 Ovo ograničenje iskaza Je nužno da rečeno ne bi protivrečilo, makar

i samo prividno, onome što sledi.TO Važno je uočiti da ne kažemo neograničen broj, već neograničeno

mnoštvo, pošto je moguće da neograničenost o kojoj je reč premaši svebrojeve, pa makar i sam niz brojeva bio neograničen, ali u jednom diskon-linuitetu, doksu tačke na liniji to u kontinuitetu. Pojam »mnoštvo« je širii obuhvatniji od »brojčanog mnoštva«, pa može da se primeni čak i izvan< >blasti kvantiteta, čiji je broj samo specifičan obllk; to su dobro shvatili sho-lasiički filozofi, koji su taj pojam »mnoštva« premestili u red »transcen-dcnata«, odnosno univerzalnih svojstava Bića, gde se on nalazi u istomanalognom odnosu prema brojčanom mnoštvu kao i pojam metafizičkogk'dinstva prema aritmetlčkoj ili kvantitativnoj jedinici. Trebalo bi imatina umu da je upravo o ovoj »transcendentalnoj« mnoštvenosti reč kadagovorimo o mnogostrukim stanjima bića, budući da je kvantitet tek je-. l . in poseban uslov koji može da se primeni samo na neka od ovih stanja.

Hudući da jc du/ ina kni/.niir u l o l i k i i vcra u k n l i k o jr kru/nica u d a l j r -l l i j a <)<! M C l l i š l a , n . l p rv l p n r l i i l M - c i i n k . i k c i l n c i \ .1 i K - l i . i l n d . l . s . l i l l / i i l l n

707

Štaviše, koncentrične kružnice ne bi smele da između se-be ostave nikakav slobodan prostor, sa izuzetkom ifinite-zimalnog rastojanja dveju susednih tačaka (malo kasnijećerao se vratiti na ovo pitanje), tako da bi njihov skup sa-držao sve tačke ravni, što bi pretpostavljalo kontinuitet svihkružnica. Dakle, da bi zaista bilo kontinuiteta, nužno je dase kraj svake kružnice podudara sa početkom naredne kru-žnice (a ne sa onim iste kružnice). Ali, da bi to bilo mogu-će, a da se dve sukcesivne kružnice pri tom ne preklope,nužno je da ove kružnice ili, radije, krive, koje smo kao ta-kve i posmatrali, u stvarnosti budu nezatvorene krive.

Mogli bismo, uostalom, da produžimo i dalje u istomsmislu-. faktički je savršeno nemoguće iscrtati liniju koja bizaista bila zatvorena kriva; da bismo se u to uverili, do-voljno je da uočimo kako je, u prostoru u kojem se nalazinaše telesno obličje, sve u neprestanom kretanju (usleddelovanja spoja prostornih i vremenskih uslova), tako daćemo se, ako zaželimo da iscrtamo jednu kružnicu, i akotaj crtež započnemo u određenoj tački prostora, neizbe-žno zateći u nekoj drugoj tački kada ga budemo dovršava-li, a da nikada nećemo ponovo preći preko polazne tačke.Na isti način, kriva koja simbolizuje tok ma kog evolucio-nog ciklusa192 nikada ne bi smela da dva puta prođe krozistu tačku, što znači da ne bi smela da bude zatvorena kri-va (niti, pak, krivakoja sadrži »višestruke tačke«). Ovaj mo-del pokazuje kako u Vaseljeni ne mogu da postoje dve isto-vetne mogućnosti, što bi, uostalom, uslovilo ograničenjesveukupne Mogućnosti, ograničenje koje je nemoguće, jerbi trebalo da uključi i Mogućnost koja u njega ne može da

llko više tačaka; ali, s druge strane, ako uočimo da je svaka tačka na kru-žnici kraj jednog od njenih poluprečnika, i da dve koncentrične kružni-ce poseduju iste poluprečnike, iz toga bi trebalo da zaključimo kako navećoj kružnici nema više tačaka nego na manjoj. Razrešenje ove privid-ne teškoće nalazi se u onome na šta smo ukazali u prethodno) napome-ni: naime, da u stvarnosti ne postoji neki odreden broj tačaka jedne lini-je, i da se te tačke ne mogu u pravom smislu reči »prebrojati«, budući daje njihovo mnoštvo s one strane brojeva. Osim toga, ukoliko uvek posto-ji istlbroj tačaka (ako je u datim okolnostima uopšte moguće upotrebititaj izraz) jedne kružnice koja se smanjuje približavajući se svom centru,pošto se ta kružnica, pri svom kraju, svodi na sam centar, ovaj centar,premda nlje ništa drugo do jedna tačka, trebalo bi da tada sadrži sve tač-ke kružnice, što bi značilo da su sve stvari sadržane u jedinstvu.19^ Pod »evolucionim ciklusom« podrazumevamo jedino, a u skladu saizvornim značenjem reči, proces razvoja mogućnostt obuhvaćenih makojim oblikom postojanja, a da pri tom taj proces ne pretpostavlja bilošta što bi imalo i najmanje veze sa »evolucionističkom« teorijom (upur.L'Homme etson devenir selon le Vedanta, gl. XVII, 3. izd.); inačc S I I K Iveć dovoljno puta naglasili šta bi irebalo mislit i o sličnim tconja iua, paji- i/.HJSno da sc na tonic ovcle /.adr/.avamo.

717

se uključi. Zato je svako ograničenje univerzalne Moguć-nosti, u pravom i striktnom značenju te reči, jedna nemo-gućnost; i zbog toga su svi filozofski sistemi, kao sistemikoji eksplicitno ili implicitno ističu zahtev za takvim ogra-ničenjima, osuđeni na neuspeh sa metafizičkog stanovi-šta193. Zadržavajući se na mogućnostima koje su istovetneili makar samo uzete kao takve, radi tačnijeg određenja,još ćemo skrenuti pažnju na to da se dve mogućnosti kojebi zaista bile istovetne ne bi razlikovale ni po jednom oduslova svoga ostvarenja; a ako su svi uslovi isti, onda seopet radi o jednoj, a ne o dvema posebnim mogućnostima,pošto u tom slučaju postoji podudarnost u svakom pogle-du194. Ovakvo rasuđivanje može da se u potpunosti prime-ni na sve tačke našeg modela, budući da svaka tačka pred-stavlja jednu posebnu modifikaciju kojom se ostvaruje ne-ka određena mogućnost195.

Početak i kraj ma koje od kružnica koje bi trebalo darazmotrimo nisu, dakle, ista tačka, već dve uzastopne tačkeistog poluprečnika, pa se, u stvari, čak ne bi moglo ni rećida pripadaju istoj kružnici; jedna još uvek pripada prethod-noj kružnici, čiji je završetak, a druga već pripada narednojkružnici, čiji je početak. Krajnji članovi jednog neograni-čenog niza mogu da se posmatraju kao da se nalaze izvantog niza, već samim tim što uspostavljaju kontinuitet sadrugim nizovima: a sve ovo posebno može da se primenina rađanje i smrt telesnog oblika Ijudske individualnosti.Tako se dve krajnje modiflkacije svakog modaliteta ne podu-daraju, ali među njima postoji usaglašenost unutar celineonog stanja bića čiji je taj modalitet sastavni deo, budućida je takva usaglašenost određena mestom njihovih odgo-varajućih tačaka na istom poluprečniku koji počinje u sre-dištu ravni. Usled toga će isti poluprečnik sadržati krajnjemodifikacije svih modaliteta posmatranog stanja, modali-teta koje, inače, ne bi trebalo smatrati sukcesivnim u pra-vom smislu te reči (jer oni isto tako mogu da budu i jed-

Očigledno je, takođe, da se ovim odbacuju sve u manjoj ili većoj rae-ri »reinkarnacionističke« teorije, koje su ugledale svetlo dana na moder-nom Zapadu, kao i čuveno Ničeovo »večno vraćanje istog« i druge slič-nc teorije; ova razmatranja smo, inače, opširnije izložili u L'Erreurspiri-te, 2. deo, gl. VI.

' * To je jedan momenat koji je, kako se čini, Lajbnic dosta dobro uočio,i/.loživši svoje »načelo nerazlučljivog«, premda ga možda nije dovoljnojasno formulisao (upor. Autorite spirituelle etpoitvoirtemporel, gl. VII).

'^ Ti-niiin »mogućnost« ovde uzimamo u njegovom najužem i najspe-dfičnijcm znaćcnju: nt- radi M- i'ak ni o nckoj pojedinačnoj mogi.icno.sliNposnbimj /a i H ' i i g r a i i i c i - n I . I / M I J \ i - c .s.irno o ma kom od clcmcnala k i > -H' l a k a v i a / \ c i i | > i i i l r . i / i i i i n \ .1

72/

novremeni), već samo logički povezanim. Krive koje pred-stavljaju te modalitete, umesto da budu kružnice, kako smona početku pretpostavili, jesu naizmenične zavojnice jedneneograničene spirale upisane u horizontalnoj ravni i kojase odmotava iz njenog središta. Ova kriva se iz zavojnice uzavojnicu neprestano uvećava, pri čemu se poluprečnikmenja, počev od infinitezimalne veličine, koja predstavljarastojanje između dve uzastopne tačke na tom polupreč-niku. Ovo rastojanje možemo da zamislimo malim kolikoželimo, već prema samoj definiciji infinitezimalnih veliči-na koje su u stanju da se neograničeno smanjuju. Ali, ononikada ne može da se smatra nepostojećim, pošto se dve uza-stopne tačke ne podudaraju; ako bi moglo da ne postoji,tada bi postojala još samo jedna jedina tačka.

XVI. Odnos tačke iprostiranja

Poslednja napomena koju smo izrekli pokreće jednopitanje koje zaslužuje da se na njemu malo više zadržimo,ne upuštajući se, ipak, na ovom mestu u razmatranje pro-stiranja u punom obimu koji dozvoljava taj predmet, komebi pre bilo mesto u studiji o uslovima telesnog postojanja.Pre svega, želimo da istaknemo da rastojanje između dvejususednih tačaka, kojem smo posvetili pažnju pri uvođenjukontinuiteta u geometrijski model bića, može da se posma-tra kao granica prostiranja za veličine koje se neograniče-no smanjuju; drugim rečima, ono je najmanji mogući pro-stor, posle koga prostiranja više nema, odnosno nema vi-še prostornih uslova, tako da ono ne bi moglo da se ukine,a da se pri tom ne napusti područje postojanja koje je timuslovima podređeno. Kada se, dakle, prostor neograniče-no deli196, i kada se ta deoba produži što je više moguće,odnosno, do granica prostornih mogućnosti kojima je delji-vost uslovljena (a koja je inače neograničena, kako u po-gledu smanjivanja tako i u pogledu rasta), u krajnjem isho-du neće se stići do tačke, već do osnovnog rastojanja izme-đu dve tačke. Otuda proizlazi da je za prostiranje ili prostorncuslove neophodno da već postoje dve tačke, a (jednodimen-zionalan) prostor koji je nastao njihovim istovremenim pri-sustvom, i koji upravo jeste njihovo rastojanje, čini treći

^ Kažemo »neograničeno«, a ne »beskonačno«, što bi predstavljalo ap-surd, budući da je deljivost nužno svojstvo jedne ograničene oblasti, jersu prostorniuslovi od kojih onazavisi i sami suštinski ograničeni; potrcb-no je, dakle, da postoji granica deljivosti, kao i ma koje relativnosii ili dr-terminisanosti, i možemo biti sigurni da takva granica i poMoji . i'ak i ka-da nam trcnulno ni jc pnjml j iva .

737

element koji izražava postojeći odnos između te dve tačke,objedinjujući ih i razdvajajući u isti mah. Uostalom, ovo ra-stojanje, ukoliko ga posmatramo kao odnos, očigledno nijesačinjeno od delova, jer bi delovi na koje bi moglo da bu-de podeljeno, i kada bi to moglo, bili samo novi odnosi ra-stojanja, od kojih je ono logički nezavisno, kao što je u broj-čanom smislu, jedinlca nezavisna od sastavnih delova197.Ovo važi za ma koje rastojanje kada se posmatra samo uodnosu na dve tačke koje su njegovi završeci, i važi a for-tioriza. infmitezimalno rastojanje, koje nipošto nije defini-sana veličina, već samo izražava prostorni odnos izmeđudve susedne tačke, poput dve uzastopne tačke na ma ko-joj liniji. S druge strane, same tačke, posmatrane kao zavr-šeci jednog rastojanja, nisu delovi prostornog kontinuu-ma, premda odnos rastojanja upućuje na to da se na njihgleda kao da se nalaze u prostoru. U stvarnosti je, dakle,rastojanje pravi element prostora.

Sledstveno tome, strogo uzevši, ne bi se moglo reći dase linija sastoji od tačaka; što se lako da i shvatiti, jer, bu-dući da nijedna tačka ne poseduje prostornost, njihovprostxbir, čak i ako ih ima neograničeno mnogo, nikada ne mo-že da obrazuje neki prostor. Linija se u stvarnosti sastojiod osnovnih rastojanja Između svojih uzastopnih tački. Naisti način, i iz sličnog razloga, kada u nekoj ravni posma-tramo neograničeno mnoštvo paralelnih pravih, ne može-ino da kažemo da je ta ravan nastala kao skup svih tih pra-vih, niti da su one stvarni konstitutivni elementi ravni; stvar-ni elementi su rastojanja između tih pravih, rastojanja usledkojih su one razdvojene, a ne podudarne prave, pa, ako teprave u izvesnom smislu i obrazuju ravan, to nije zahvalju-jući njima samima, već njihovom rastojanju, kao što je slu-čaj i sa tačkama u odnosu na svaku pravu. I opet, u istomsmislu, trodimenzionalan prostor se ne sastoji od neogra-ničenog miioštva paralelnih ravni, već od rastojanja izme-ctu svih tih ravni.

Tačka je, međutim, onaj primordijalni element koji po-sloji sam po sebi, jer je rastojanje već podrazumeva i odnje je zavisno; samo prostiranje, dakle, podrazumeva tač-ku. Moglo bi da se kaže da ona poseduje sposobnost pro-stiranja, koju može da razvije jedino tako što će se prvo

5)7 Sastavni delovi, dakle, ne bi mogli da budu, u pravoni smislu reči,•ik-lovi jednog«, jer pravo jedno očigledno nema delove; ova pogrešna

ck-l ' inici ja koja se često pridaje sastavnim delovima, ukazuje na nerazli-kovanjc brojčanog jednog, koje je suštinski nedeljivo, 1 »mernih jedlni-i .1«. koji' su jedinitv sainn u ro la l ivnom i dogovorenom značenju, i kojesu, budući da spadaju u rrd k o n l l i u i i i a i i i l i vcličlna, nužno dcljivc i saslav-

74/

udvostručiti, da bi se na neki način postavila nasuprot se-bi samoj, a zatim neograničeno umnogostručiti (ili, radi-je, »umalostručiti«), kako bi čitav pojavni prostor proiste-kao iz njene diferencijacije ili, tačnije rečeno, iz nje samekao one koja se diferencira. Ova diferencijacija je, uosta-lom, stvarna samo kada se posmatra sa strane prostornepojavnosti; ona je prividna u odnosu na samu prvotnu tač-ku, koja time ne prestaje da bude tačka po sebi kao što jebila, i čije suštastveno jedinstvo time ni na koji način ne bimoglo da bude ugroženo198. Tačka, gledana po sebi, uopštenije podređena uslovima prostora, pošto je, naprotiv, onanjegovo načelo: ona je ta koja stvara prostor, i koja ostva-ruje prostiranje svojim delovanjem, a koje se, unutar vre-mena (i samo u njemu), ispoljava kao kretanje; ali, da bina taj način proizvela prostor, potrebno je da se nekim odsvojih modaliteta i sama postavi u taj prostor, koji bez njenije ništa, a koji će ona čitavog ispuniti sopstvenim spo-sobnostima delovanja1". U cilju ostvarenja svih potenci-jalnih tačaka tog prostiranja, ona može da se sa njima po-istoveti, sukcesivno, u vremenu, ili simultano, izvan te uslov-Ijenosti (što bi nas, uzgred rečeno, izvelo van svakidašnjegtrodimenzionalnog prostora)200, budući da je ovo prosti-ranje tada sagledano kao čista potencijalnost bića, koja ni-je ništa drugo do potpuna virtuelnost tačke shvaćene u nje-nom pasivnom vidu ili, pak, kao potencijalnost, mesto ilisadržitelj svih pojavnosti njenog delovanja, sadržitelj kojitrenutno ne postoji, izuzev kroz ostvarenje svog mogućegsadržaja201.

^8 Kada bi iščezla prostorna pojavnost, sve tačke smeštene u prostorubile bi usisane u jednu prvotnu tačku, pošto između njih ne bi bilo nika-kvog rastojanja.

*99 Lajbntc je s pravom razlikovao ono što naziva »metafizičkim tačka-ma«, koje su po njemu prave »jedinice supstancije«, nezavisne od pro-stora, od »matematičkih tačkl«, koje su obični modaltteti ovih prethod-nih, utoliko što predstavljaju njihova prostorna određenja, koja im dajurespektivna »stajališta« kako bi prikazale ili izrazile Vaseljenu. Lajbnic ta-kode smatra da jedino ono što je smešteno u prostoru daje pravu real-nost tom prostoru; ali, očigledno je da se sa prostorom ne bi moglo do-vesti u vezu, kao što to on čini, sve ono što je, unutar svakog bića, izrazcelokupne Vaseljene.

200 pretvaranje sukcesije u jednovremenost, prilikom integrisanja Ijud-skog stanja, podrazumeva u neku ruku »prostorovanje« vremena, kojebi moglo da se prikaže dodavanjem četvrte dimenzije.201 Lako ćemo ustanoviti da je odnos prvotne tačke i virtuelnog ili, radi-je, potencijalnog prostora, analogan onom »esencije« i »supstancije«, pričemu ov-a dva termina uzimamo u njihovom univerzalnom značenju, od-nosno kao da označavaju dva pola pojavnosti, ;iktivni i pasivni, a kojc hin-duistička doktrina naziva Purusha i / JraAr/y/(vidcli /. 'lloinmc cl x«n </<•-vctiir.»•<•/<»» /<• Vril.inl.i. );1. IV) .

757

Budući da je primordijalna tačka lišena dimenzija, ona jetakođe i bez oblika; ona, dakle, ne pripada redu individu-alnih postojanja; ona se na izvestan način individualizujetek kada se postavi u prostor, i to ne kao ona sama, već jedi-no kroz neki od svojih modaliteta, tako da su, pravo govo-reći, oni ti koji su zaista individualizovani, a ne prvotna tač-ka. Uostalom, da bi oblikpostojao, nužno je da već postojidiferencijacija, odnosno u određenoj meri ostvarena mno-štvenost, što je opet moguće tek kada se tačka sebi suprot-stavi, ako tako možemo da kažemo, kroz dva ili više svojihmodaliteta prostorne pojavnosti; a ta suprotstavljenost jeono što, u suštini, uspostavlja rastojanje, čije je ostvarenjeprva aktualizacija prostora, koji bez njega, kao što smo većrekli, predstavlja tek čistu mogućnost. Napomenimo, takođe,da rastojanje u početku postoji samo virtuelno i implicitno,u onom sfernom obliku o kome smo ranije govorili, i kojiodgovara najmanjoj meri diferencijacije, budući »izotropan«u odnosu na središnju tačku i lišen ma čega što bi neki pra-vac razlikovalo od svih ostalih; poluprečnik, koji je ovdeizraz rastojanja (posmatranog od središta ka periferiji), nijestvarno upisan i ne čini sastavni deo sfernog oblika. Rasto-janje se jasno ispoljava teku vidu prave linije, kao njen pr-vobitni i suštinski element koji proishodi iz određenja jed-nog utvrđenog pravca; od tog trenutka, prostor više ne možeda se smatra »izotropnim«, već bi ga, sa tog stanovišta, pretrebalo dovesti u vezu sa dva simetrična pola (dve tačke iz-među kojih postoji rastojanje) nego sa jednim središtem.

Tačka koja ostvaruje celokupno prostiranje, kao što smoupravo pokazali, čini sebe njegovim središtem, određuju-ći sve njegove dimenzije neograničenim istezanjem krako-va krsta u svih šest smerova, ili ka šest stožernih tačaka togprostiranja. Ovaj krst ne simbolizuje individualnog čove-ka (koji, kao takav, ne može da dosegne ništa što bi bilo iz-van njegovog sopstvenog stanja bića), već »UniverzalnogČoveka«, koji je zaista »mera svih stvari«, da upotrebimoProtagorin izraz koji smo već naveli na drugom mestu202,ne pretendujući, naravno, da grčkom sofisti pripišemo ika-kav uvid u ovakvo metafizičko tumačenje203.

12 L'Homme etson devenirselon Je Vedanta, gl. XVI, 3. izd.

Da smo imali nameru da se na ovom mestu upuštamo u opsežnije is-I niživanje prostornih uslova i njihovih ograničenja, trebalo bi da pokaže-ini) kako, iz razmatranja izloženih u ovom poglavlju, može da se izvededokaz o besmislenosti atomističkih teorija. Pomenućemo samo, ne zadr-/. ivajući sc dužc na tome, da je sve ono što je telesno nužno i deljivo, sa-mim lim šlo sc- pro.sliiv, odnoMio ( inu- šlo ji- podrcdeno prostornim uslo-v i i n . i (upor. / i : l n > ( / u < ' t i « i i . i ; , i i , r . i / r . i l ' f i n t l i - </r.v tioctiinc.'i hinilinics, '$.(k-n, nl. X, Mr. >

767

XVII. Ontologija Gorućeggrma

Značenje udvostručenja tačke putem polarizacije, kakvosmo upravo izložili, još bolje bismo razjasnili ako bismo gaposmatrali sa jednog, u pravom smislu reči, »ontološkog«stanovišta; a da bismo to učinili shvatljivijim, za početak bi-smo mogli da se poslužimo logičkim, pa čak i jednostavnimgramatičkim pristupom. U ovom slučaju, naime, raspolaže-mo sa tri elementa, sa dve tačke i rastojanjem među njima,pa je lako uvideti da ta tri elementa u potpunosti odgovarajuelementima jednog logičkog stava: dve tačke predstavljajunjegova dva pojma, a rastojanje među njima, koje izražavanjihov međusobni odnos, igra ulogu »kopule«, odnosnoelementa koji dva pojma povezuje jedan sa drugim. Akologički stav posmatramo u njegovoj uobičajenoj i u isti mahnajopštijoj formi predikatnog stava, kod koga je »kopula«glagol »biti«204, videćemo da ona iskazuje istovetnost, ba-rem u izvesnom pogledu, između subjekta i imenskog pre-dikata; a ovo opet odgovara činjenici da su u stvarnosti dvetačke samo udvostručenje jedne iste tačke, koja se, tako-reći, postavlja nasuprot sebi, kao što smo već objasnili.

S druge strane, odnos između dva pojma može da seposmatra i kao spoznajni odnos: u tom slučaju, biće kojese, da tako kažemo, postavlja nasuprot sebi da bi se spozna-lo, udvostručava se na subjekat i objekat; ali, i ovde su todvoje u stvarnosti jedno. Ovo bi moglo da se primeni nasvaku pravu spoznaju, koja suštinski podrazumeva poisto-većenje subjekta i objekta, što bi moglo da se iskaže i kon-statacijom da je, s obzirom i u meri u kojoj spoznaja po-stoji, biće koje spoznaje u isti mah spoznato biće. Odmahse vidi kako se ovo stanovište neposredno nadovezuje naprethodno, jer može da se kaže da je spoznati objekat imen-skipredikat (odnosno, modalitet) spoznajućeg subjekta.

Ako sada razmotrimo univerzalno Biće, čije je nedelji-vo jedinstvo predstavljeno prvotnom tačkom, i za koje susva bića, kao pojavni vidovi Postojanja, u krajnjoj liniji sa-mo »učešća«, možemo da kažemo kako se ono polarizujena subjekat i imenski predikat, a da time njegovo jedinstvonimalo nije narušeno; a stav čiji je ono istovremeno subje-kat i imenski predikat poprima sledeću fonnu: »Biće je Bi-će«. To je upravo iskaz onoga što logičari nazivaju »princi-pom identičnosti«. Ali, vidi se da, u ovoj formi, njegov do-mašaj daleko prevazilazi područje logike, kao i da jc to2"4 Sve druge forme stavova koje pojedini logičari razmatraju uvck mc>-gu da se svedu na predikatnu formu, pošto odnos koji ,sc ovoni iska/uj i-ima fundamentalniji značaj od svih oslalih.

777

zaista jedno prevashodno ontološko načelo, pa ma kakvabila njegova primena unutar različitih redova. Moglo bi sejoš reći da je to izraz odnosa Bića kao subjekta (Onoga štojeste) i Bića kao imenskog predikata (Onoga što Ono je-ste), i da je, s druge strane, budući da je Biće-subjekat Spo-znajuće, a Biće-imenski predikat (ili objekat) Spoznato,ovaj odnos u stvari Spoznaja sama. Ali, u isti mah, to je iodnos istovetnosti; apsolutna Spoznaja je, dakle, sama isto-vetnost, pa svaka prava spoznaja, budući da u njoj učestvu-je, takođe podrazumeva istovetnost u odnosu na meru svogostvarenja. Dodajmo još kako su, budući da odnos pose-duje realitet tekprisustvom dva pojma koje povezuje, i po-što su ovi jedno, tri elementa (Spoznajuće, Spoznato i Spo-znaja) u stvari takođe samo jedan205; što bi moglo da se is-kaže kao »Biće koje Sobom spoznaje Sebe«206.

Ono što je značajno, i što dovoljno svedoči o tradicij-skoj važnosti iskaza koji smo ovako razjasnili, jeste činje-nica da se on doslovno pominje u hebrejskoj Bibliji, u opi-su Božijeg objavljenja Mojsiju iz Gorućeg grma207: poštoga je Mojsije upitao za Njegovo Ime, On odgovara: EheiehasAerJShe/eh208, što se najčešće prevodi kao: »Ja sam Onajkoji jesam« (ili »Ono što jesam«), ali čije je najispravnijeznačenje »Biće je Biće«209. Postoje dva različita načina da205 Videti šta smo o trojstvu SacfichJdanandena.pisa.li ML'Homme etsondevenirselon le Vedanta, gl. XIX 3- izd.

Uislamskom ezoterizmu takode nalazimo slične izraze: »Alah je svetstvorio iz Sebe, Sobom i u Sebi«, ili: »Poslao je Svoju poruku od Sebe, Se-bi, Sobom«. Ova dva izraza su, uostalom, istoznačna, jer je »božanska po-ruka« u stvari »Knjiga Sveta«, arhetip svih svetih Knjiga, a »transcendent-na« slova od kojih se ova Knjiga sastoji su sva stvorenja, kao što je pret-hodno već objašnjeno. Otuda takođe proizlazi da je »nauka slova« (iltnal-liurujf), shvaćena u svom superiornom značenju, spoznaja svih stvari,kroz samo Načelo, kao večnih suština; u značenju koje bi se moglo na-zvati uobičajenim, to bi bila kosmogonija; i konačno, u svom inferiornomznačenju, to bi bilo poznavanje svojstava imena i brojeva, u meri u kojojizražavaju prirodu svakog bića, poznavanje koje bi omogućavalo da seputem njih, a na temelju te podudarnosti, »magijskl« deluje na sama bića.

37 U pojedinim školama islamskog ezoterizma »Gorući grm«, nosilacbožanske pojavnosti, shvata se kao simbol onog privida individualnogkoji preostaje nakon što je biće doseglo »Vrhovnu Istovetnost«, što od-govara slučaju jivan-mukteu hinduističkoj doktrini (videti L'Homme etson devenirselon le Vedanta, gl. XXIII, 3. izd.): to je srce koje blista odsvetlosti SheJdne, zbog ostvarenog prisustva »Vrhovnog Sopstva« u sre-clištu Ijudske individualnosti.208 Izlazak, III, 14.

19 Eheieh ovde, u stvari, ne bi trebalo posmatrati kao glagol, već kaoimc, što se vidi iz produžctka teksta, u kome se Mojsiju nalažc da saop-Mi narodu: »Elii'ich I I K - j < - pnslan k vama.« Slo sr, pak, lic-c ndnosnc za-nu-nia- .v.v/ici', » k i i j i < i . k.id.i i r . i . i n l i i r .u . .Kopulc", kan i i i m n n s l u ^ a j n , <>nallll.l /ll.ll'cilil- i;I.IK(il.l .ililM.. i l|< ill. ItU illlill.ll M.lv.l I /.III/IIN.I

787

se sagleda struktura ovog iskaza, od kojih se prvi svodi nanjegovo raščlanjivanje u tri sukcesivne i postupne faze, premasamom redosledu tri reči koje ga obrazuju: Eheieh, »Biće«;Eheieh asher, »Biće jeste«; Eheieh asher Eheieh, »Biće jeBiće«. Naime, budući da se Biće podrazumeva, ono što seo njemu može reći (a trebalo bi još dodati: ono što o njemune može da se ne kaže), jeste, pre svega, da Ono jeste, aza-tim da je Ono Biće; na ovim nepobitnim tvrdnjama suštin-ski se zasniva čitava ontologija u pravom smislu te reči210.Drugi način da se sagleda isti iskaz, sastoji se u tome da seu početku posmatra prvo Eheieh, a zatim ono drugo, i tokao da je odraz prvoga u nekom ogledalu (što je slika kon-templacije Bića Njim samim); u trećem koraku, »kopula«asAerpostavlja se između ova dva pojma kao veza koja iz-ražava njihov uzajamni odnos. Ovo se n potpunosti slažesa onim što smo prethodno izložili: tačka, koja je u počet-ku jedna, potom se udvostručava polarizacijom, koja je ta-kođe jedan vid odraza, i uspostavlja se odnos rastojanja(suštinski recipročan) između dve tačke, već samom činje-nicom njihovog naspramnog položaja211.

XVIII. Prelaz sa pravolinijskih koordinata napolarne koordinate; kontinuitet rotacijom

Sada bi trebalo da se vratimo geometrijskom modelukoji smo poslednji izložili, i čije uvođenje je podrazume-valo, kao što smo već mogli da uočimo, zamenu pravoli-nijskih i pravougaonih koordinata našeg prethodnog »mi-krokosmičkog« modela polarnim koordinatama. Svaka pro-mena poluprečnika spirale koju smo posmatrali odgovaraekvivalentnoj promeni na osi koja preseca sve modalitete,odnosno koja je upravna na pravac razvoja svakog moda-liteta. Što se, pak, tiče promena na osi paralelnoj u odnosuna ovaj drugi smer, one se ogledaju u promeni položaja210 Čuveni »ontološki argument« svetog Anselma i Dekarta, koji je iza-zvao tolike rasprave, i koji je, inače, veoma sporan u onoj »dijalektičkoj«formi u kojoj je izložen, postaje potpuno bespredmetan, kao i svako dru-go dokaztvanje, kada, umesto da govorimo o »postojanju Boga« (čimcse, uostalom, implicira prezriv odnos prema značenju reči »postojanje«),jednostavno iznesemo iskaz: »Biće jeste«, koji predstavlja najneposrcd-niju očiglednost, koja proishodl iz intelektualne intuicije, a ne iz diskur-zivnog uma ( videti Introductiongenerale a l'etude des doclrines hindo-ues, 2. deo, gl. VI, str. 105-106).211 Jeđva da je potrebno da napomenemo kako se, budući da je hcbrej-sko Eheieh čisto Biće, značenje ovogbožanskogimcnau potpunosli po-dudarasa imenom /.v/iir.;rcu hinduističkoj dnki r in i , k n j i na slii'an nai'in.. ^..Ui ^-nlr/ i t n i i s t v i i S;ll'h<'hifl:it1'.in(lc

797

poluprečnika koji se obrće oko pola (središta ravni ili nul-te koordinatne tačke), odnosno u promeni njegovog uglarotacije, merenog u odnosu na određeni položaj uzet zanultu tačku. Ovaj početni položaj, koji će predstavljati ra-dijalni pravac početka spirale (krive koja iz središta polazitangencijalno u odnosu na poluprečnik koji je na nju upra-van), biće položaj poluprečnika koji sadrži, kao što smorekli, krajnje modiflkacije (početak i kraj) svih modaliteta.

Ali, među ovim modalitetima jedino su početak i krajjedno drugome saglasni, a svaka od prelaznih modifikaci-ja ili ma koji element nekog modaliteta odgovara svimadrugima, budući da su odgovarajuće modifikacije uvekpredstavljene tačkama postavljenim na istom poluprečni-ku koji polazi iz pola. Ako bi se ovaj poluprečnik, ma kojion bio, uzeo kao radijalni pravac početka spirale, uvek bi-smo dobili istu spiralu, ali bi čitava slika bila rotirana za iz-vestan ugao. Da bi se predstavio potpuni kontinuitet kojipostoji između svih modaliteta, kao i u podudarnosti svihnjihovih elemenata, trebalo bi zamisliti kako ova slika isto-vremeno zauzima sve moguće položaje oko pola, pri če-mu se sve ove slične slike međusobno prožimaju, poštosvaka od njih, u celokupnosti svog neograničenog razvo-ja, u istoj meri sadrži sve tačke ravni. Pravo govoreći, radise tek o jednoj istoj slici u neograničenom mnoštvu razli-čitih položaja, položaja koji odgovaraju neograničenommnoštvu vrednosti što može da ih ima ugao rotacije, podpretpostavkom da se taj ugao menja na kontinuiran načinsve dok se poluprcčnik, polazeći od zadatog početnog po-ložaja, ne bude vratio, posle punog obrtaja, da se sa timprvim položajem iznova preklopi.

Ovakvom pretpostavkom stekli bismo pravu sliku jed-nog oscilatornog kretanja koje se, u koncentričnim krugo-vima, neograničeno širi iz svoje polazne tačke, u jednoj ho-rizontalnoj ravni kakvu predstavlja slobodna površina ne-ke tečnosti212; a što bi, takođe, bio i najverodostojnijigeometrijski simbol kojim bi mogla da se prikaže celokup-nost jednog stanja bića. Ako bismo hteli da se dublje upušta-mo u razmatranja matematičke prirode, koja nas ovde zani-maju jedino u meri kojom nam nude simboličke modelc,inogli bismo čak da pokažemo kako bi ostvarenje ove cclo-kupnosti odgovaralo integrisanju diferencijalne jednačinckoja izražava postojeći odnos između jednovremenih vari-jacija poluprečnika i njegovog ugla rotacije, gde sc i jcdan

''" liacli se o ononu-.šlo si- u f i / i i i na/iva »u-orijski« s lubndii imi p n v i . Mi i i i i n , j i - r si', u s n š l i n i , sldbodn.i pnvr.sin.i nckc lcćnos l i nc p r o M i i r m - c i -i ' . r . l i i n i n c i i nik. id. l I I p i i l p i i i i n M i l u i i l n . i / i i | i l n i t i / i i i i l . i l i i i l i . i v . u i

807

i drugi istovremeno menjaju, i to jedan u funkciji drugog,na kontinuiran način, odnosno u infinitezimalnim vredno-stima. Izabrana konstanta koja se javlja u integralu, bila biodređena položajem poluprečnika koji je uzet za početni,a ta ista vrednost, koja je fiksna samo za zadati položaj sli-ke, trebalo bi da na kontinuiran način varira od 0 do 2 7t zasvaki svoj položaj, tako da bi, ako ove posmatramo kao potencijalno jednovremene (što bi značilo ukidanje vremen-ske uslovljenosti, koja delovanju pojavnosti daje specifič-no svojstvo kretanja), nedeterminisanu konstantu trebalozadržati između ove dve ekstremne vrednosti.

Trebalo bi, ipak, imati na umu da su ovi geometrijski mo-deli, ma koji, uvek više ili manje nesavršeni, kao što je to,uostalom, nužno i svaka predstava i svaki formalni iskaz.Mi smo, dakle, prosto primorani da ih postavimo u jedanposeban prostor, na jednu određenu površinu, a prostor,čak i sagledan u punom opsegu koji mu je dostupan, nijeništa više od posebnog uslova sadržanog u jednom od stup-njeva univerzalnog Postojanja, i kome su (inače, objedinje-nom ili kombinovanom sa drugim uslovima istog reda)podređene pojedine od mnogostrukih oblasti obuhvaće-nih tim stupnjem Postojanja, oblasti od kojih je svaka, u»makrokosmosu«, analogna onome što je u »mikrokosmo-su« odgovarajući modalitet stanja bića koje se nalazi natom istom stupnju. Ovakav model je nužno nesavršen, većsamim tim što je zatvoren u uže granice od onoga što jenjime predstavljeno, a kada bi, uostalom, bilo drugačije,on bi postao izlišan213. Ali, s druge strane, on je utolikomanje nesavršen ukoliko, ostajući stalno unutar granicatrenutno pojmljivog, pa čak i unutar onih, mnogo užih gra-nica zamislivog (koje u potpunosti proishodi iz čulnog),ipak biva manje ograničen, što bi, u suštini, značilo da sepoziva na neki viši stepen neograničenog214. Ovo se u pro-stornim modelima uglavnom ilustruje dodavanjem još jed-213 Zbog toga, ono što je superiorno ne može ni na koji način da simbo-lizuje inferiorno, već je, naprotiv, uvek njime simbolizovano; da bi ostva-rio ulogu »uporišta«, jasno je da simbol mora da bude shvatljiviji, pa ti-me i manje složen ill manje obuhvatan od onoga što se njime izražava iltpredstavlja.214 Kod inflnitezimalnih veličina postoji nešto što u potpunosti, alt uobratnom smeru, odgovara tini rastućim stepenima neogranlčenog: tosu različiti opadajući redovi istih inflnitezimalmh veličina. U oba slučaja,veličina odredenog reda je neograničena, u rastućem ili opadajućem sme-ru, ne samo u odnosu na proste konačne veličine, već takođe i u odno-su na veličine koje pripadaju svim prethodnim redovima neograničenojj;ne postoji, dakle, suštinska heterogenost izmcdu proslih vcl ičina (po-smatranih kao promcnljivc) i neograničeno ra.siiu'ili ili i u - i > ) > r a i i k Y i i < > npa-dajućih vcličina.

ne dimenzije, kao što smo ranije već napomenuli; uosta-lom, ovo pitanje će biti detaljnije razjašnjeno u nastavkunašeg izlaganja.

XIX. Model kontinuiteta različitih stanja bića

Na našem novom modelu do sada smo razmotrili samohorizontalnu ravan, odnosno jedno jedino stanje bića, asada bi trebalo da prikažemo i kontinuitet svih horizontal-nih ravni, koje predstavljaju neograničenu mnogostrukostsvih stanja. Ovaj kontinuitet će se geometrijski prikazatiputem analogije: umesto pretpostavke da je horizontalnaravan nepokretna u trodimenzionalnom prostoru, pret-postavke koju činjenica kretanja, uostalom, čini podjed-nako materijalno neostvarivom kao i iscrtavanje zatvore-ne krive, trebalo bi samo da pretpostavimo kako se ona je-dva primetno pomera, paralelno u odnosu na sebe samu,ostajući, dakle, stalno upravna na vertikalnu osu, i to takoda sukcesivno susreće tu osu u svim njenim uzastopnimtačkama, pri čemu prelaz sa jedne tačke na drugu odgova-ra dužini jedne od zavojnica koje smo prethodno razmo-trili. Spiralno kretanje ćemo ovde smatrati izohronim, presvega da bismo što više pojednostavili model, a i zato dabismo prikazali istoznačnost mnogostrukih modaliteta bi-ća u svakom od njegovih stanja, posmatranih sa stanovištaUniverzalnog.

Radi veće jednostavnosti, mogli bismo čak da iznova iprivremeno posmatramo svaku od zavojnica onako kakosmo je već sagledali u horizontalnoj ravni, drugim rečima,kao kružnicu. Ni ovog puta kružnica se neće zatvoriti, jerkada se poluprečnik koji je opisuje bude vratio da se preklo-pi sa svojim početnim položajem, više se neće nalaziti u is-toj horizontalnoj ravni (koja je, po pretpostavci, nepokret-iia i paralelna u odnosu na pravac jedne od koordinatnihravni, i označava jedan određen položaj na osi upravnojna taj pravac). Osnovno rastojanje koje razdvaja dva krajatc kružnice ili, radije, krive uzete kao kružnica, tada nećebiti mereno na poluprečniku koji polazi od pola, već najcdnoj paraleli u odnosu na vertikalnu osu215. Ove krajnjetačke više ne pripadaju istoj horizontalnoj ravni, već dve-ma superponiranim horizontalnim ravnima; one su postav-Ijene sa jedne i sa druge strane horizontalne ravrii posma-irane u njenom intcrmedijarnom kretanju između ta dva

' Drugirn iTi'inu, k i i v . i M.M.I|C nl vmcn.i u vrr l lka lnom smmi, a nc u ho-n / i i l i M l i i i n i i M I I I - I C I . K . I H > l | n i l l i i n l i i i i i i i v l n i . i |n

827

položaja (kretanju koje odgovara razvoju stanja predstav-Ijenog ovom ravni), pošto označavaju kontinuitet svakogstanja bića sa onim koje mu prethodi i onim koje mu ne-posredno sledi u hijerarhiji celovitog bića. Ako se posma-traju poluprečnici koji sadrže krajnje tačke modaliteta svihstanja, videće se kako se njihovim preklapanjem obrazujejedna vertikalna ravan na kojoj oni predstavljaju horizon-talne prave, dok je ta vertikalna ravan mesto na kojem senalaze sve krajnje tačke o kojima smo govorili, i koje bi mo-gle da se nazovu graničnim tačkama različitih stanja, kaošto su to bile, u prethodnom slučaju, za različite modalite-te svakog pojedinačnog stanja. Kriva koju smo privremenoposmatrali kao kružnicu, u stvarnosti je zavojnica infinite-zimalne visine (jednake rastojanju dve horizontalne ravnikoje susreću vertikalnu osu u dve uzastopne tačke), sa spi-ralom upisanom na jednom obrtnom valjku čija osa nijeništa drugo do vertikalna osa našeg modela. Podudarnostizmeđu tački na naizmeničnim zavojnicama ovde je nazna-čena mestom na istoj izvodnici valjka, odnosno, na istojvertikali. Tačke koje, unutar mnogostrukih stanjabića, jed-na drugoj odgovaraju, izgledaju kao da se podudaraju ka-da ih posmatramo u celokupnosti trodimenzionalnog pro-stora, ortogonalno projektovane na ravan osnove valjka,odnosno na određenu horizontalnu ravan.

Da bismo dovršili naš model, sada će biti dovoljno daistovremeno posmatramo, s jedne strane, ovo spiralno kre-tanje koje se vrši u jednom vertikalnom cilindričnom siste-mu koji se sastoji od neograničenog mnoštva koncentrič-nih valjkova (pri čemu se poluprečnik osnove, od jednogdo drugog, menja za infinitezimalnu veličinu), a s drugestrane, ono spiralno kretanje koje smo prethodno posma-trali na svakoj horizontalnoj ravni, uzetoj kao nepokretna.Usled kombinovanja ova dva kretanja, ravna osnova verti-kalnog sistema biće upravo horizontalna spirala, izjedna-čena sa neograničenim mnoštvom nezatvorenih koncen-tričnih kružnica; a da bismo zaoštrili analogiju koja se re-spektivno odnosi na dvodimenzionalni i trodimenzionalniprostor, kao i da bismo bolje simbolički predstavili potpunuzajamni kontinuitet svih stanja, spiralu bi trebalo da sagle-damo ne samo u jednom položaju, već u svim položajimakoje može da zauzme oko svog središta. Time bi se dobiloneograničeno mnoštvo vertikalnih sistema poput prethod-nog, koji poseduju istu osu i uzajamno se prožimaju kadaih posmatramo kao jednovremene, pošto svaki od njih uisti mah sadrži celokupnost tački istog trodimenzionalnogprostora u kome su svi smešteni. U ovom slučaju opet ima-

837

mo isti sistem koji se istovremeno posmatra u neograniče-nom mnoštvu svih položaja koje može da zauzme pri vr-šenju potpune rotacije oko vertikalne ose.

Vldećemo, ipak, kako se u stvarnosti, ovako uspostavlje-na analogija pokazuje nedovoljnom; ali, pre nego što na-stavimo, napomenućemo kako sve što smo do sada reklimože da se primeni i na »makrokosmički« model, podjed-nako kao na »mikrokosmički«. U tom slučaju, umesto dapredstavljaju različite modalitete jednog stanja bića, naiz-menične zavojnice neograničene spirale upisane u hori-zontalnoj ravni predstavljaće mnogostruke oblasti jednogstupnja univerzalnog Postojanja, dok će se vertikalno usa-glašavanje odnositi na podudarnost svakog stupnja Posto-janja sa svim ostalim stupnjevima, po svakoj od mogućno-sti koje on obuhvata. Dodajmo, takođe, da se ne bismo nato više vraćali, kako će ova podudarnost između »makro-kosmičkog« i »mikrokosmičkog« modela važiti i za sve štodalje sledi.

XX. Univerzalan sferni vrtlog

Ako se vratimo složenom vertikalnom sistemu o kojemsmo govorili, videćemo kako oko tačke koja je uzeta za sre-dište trodimenzionalnog prostora tog sistema, ovaj pro-stor nije »izotropan« ili, drugim rečima, kako usled odre-đenja jednog posebnog, i u neku ruku »povlašćenog« prav-ca, koji ima osa sistema, odnosno vertikalan pravac, slikanije homogena u svim pravcima kada se pođe od te tačke.Za razliku od toga, kada smo u horizontalnoj ravni istovre-meno posmatrali sve položaje koje spirala zauzima oko sre-dišta, ova ravan je bila sagledana na homogen način i kao»izotropna« u odnosu na to središte. Da bi se isto ovo ostva-rilo u trodimenzionalnom prostoru, trebalo bi imati u vi-du kako bi svaka prava koja prolazi kroz središte mogla dase zamisli kao osa jednog sistema kakav smo upravo po-menuli, tako da bi svaki pravac mogao da preuzme uloguvertikale. Na isti način, budući da je svaka ravan koja pro-lazi kroz središte upravna na jednu od ovih pravih, otudaproizilazi da bi, korelativno, svaki pravac ravni mogao dapreuzme ulogu horizontalnog pravca, pa čak i pravca pa-ralelnog u odnosu na ma koju od tri koordinatne ravni. Izaista, svaka ravan koja prolazi kroz središte može da po-stane jedna od ove tri ravni u neograničenom mnoštvu pra-vougaonih koordinatnih sistema u prostoru, jer sadr/i nco-graničeno mnoštvo parova ortogonalnih pravih l i n i j a ko-

84/

je se seku u središtu (budući da su, u konfiguraciji spira-le, sve ove prave linije poluprečnici koji polaze od pola),parova među kojima svi mogu da obrazuju ma koje dve odtri ose jednog od ovih sistema. Kao što je svaka tačka u pro-storu potencijalno središte, o čemu smo prethodno govo-rili, svaka prava u tom istom prostoru je potencijalna osa,pa čak i kada bi središte već bilo određeno, svaka prava ko-ja prolazi kroz tu tačku opet bi, potencijalno, predstavlja-la ma koju od tri ose. Pošto bi se izabrala središnja ili glav-na osa jednog sistema, preostalo bi još da se odrede dru-ge dve ose u ravni upravnoj na prvu, koja takođe prolazikroz središte; ali, neophodno je da, poput samog središta,budu određene i tri ose da bi krst stvarno mogao da se iscr-ta, odnosno dabi čitav prostor zaista mogao da se premeriu svoje tri dimenzije.

Sve sisteme koji, poput našeg vertikalnog modela, zasvoje središnje ose respektivno imaju sve prave što prola-ze kroz središte, možemo da smatramo sapostojećim, jeroni zaista jednovremeno postoje u potencijalnom stanju,što nas, uostalom, nimalo ne sprečava da zatim odabere-mo tri ose određenih koordinata, na koje će čitav prostorbiti sveden. I u ovom slučaju, svi sistemi o kojima govori-mo su, u stvarnosti, samo različiti položaji jednog istog si-stema, dok njegova osa zauzima sve moguće položaje okosredišta, a ovi se uzajamno prožimaju, iz istog razloga kaoi ranije, naime, usled toga što svaki od njih obuhvata svetačke prostora. Moglo bi se reći da upravo prvotna tačka okojoj smo govorili, budući lišena svakog određenja i pred-stavljajući biće po sebi, proizvodi ili ostvaruje to prosti-ranje, koje je sve do tada bilo samo potencijalno i shvaće-no tek kao čista razvojna mogućnost, ispunjavajući čitavuzapreminu prostora, neograničenu na treći stepen, svojompunom ekspanzijom u svim pravcima. A upravo ostvarenjemte ekspanzije postiže se i potpuna homogenost, kao što,sa druge strane, vrhunska distinkcija može da se ostvari je-dino unutar najveće opštosti216. U središnjoj tački bića, kaošto smo ranije rekli, uspostavlja se potpuna ravnoteža iz-među sukobljenih pojmova svih suprotnosti i svih antino-mija koje su uzrokovane spoljašnjim i pojedinačnim sta-novištima.

Pošto u okvirima novog sagledavanja svih sapostojećihsistema, svi pravci prostora igraju ravnopravnu ulogu, ši-renje koje se odvija iz središta može da se posmatra kao

216 ovim ponovo ciljamo na objedinjavanje dva stanoviSta o »jeclinMvuu mnoštvu i mnoštvu u jedinslvu«, o kojima jc prclhodno bllo rcčl, a u^kl.idu sa uiVn|i-m LslamskoK ezoteri/ma.

857

sferno ili, tačnije, kao da ima sferoidan oblik: ukupna za-premina prostora, kao što smo već pomenuli, jeste jednakugla koja se neograničeno proteže u svim smerovima, ičija površina nije zatvorena, kao što to nisu bile ni krivekoje smo prethodno opisali; uostalom, spirala u ravni, jed-novremeno sagledana u svim svojim položajima, nije ništadrugo do odsečak te površine jednom ravni koja prolazikroz središte. Rekli smo kako ostvarenje integralnosti jed-ne ravni može da se iskaže kao izračunavanje integrala; uovom slučaju, pošto se radi o zapremini, a ne o površini,ostvarenje celokupnosti prostora iskazalo bi se kao izraču-navanje dvostrukog integrala217; dve konstante koje bi seuvele u ovaj račun mogle bi da budu određene izboromdve koordinatne ose, čime bi bila utvrđena i treća osa, po-što bi ona morala da bude upravna na ravan druge dve i daprolazi kroz središte. Trebalo bi još da napomenemo kakoširenje ove kugle nije ništa drugo do neograničeno rasprostiranje jednog oscilatornog kretanja (ili, talasnog, budu-ći da su ta dva pojma u suštini sinonimi), ne više samo uhorizontalnoj ravni, već u čitavom trodimenzionalnom pro-storu, čijim se središtem može smatrati polazna tačka togkretanja. Ako se, pak, ovo prostiranje posmatra kao geo-metrijski, odnosno prostorni simbol celokupne Mogućno-sti (nužno nesavršen simbol, pošto je limitiran samom svo-jom prirodom), model koji smo ovim dobili predstavljaće,u meri mogućnog, sliku jednog univerzalnog sfernog vr-tloga u skladu sa kojim se odigrava ostvarenje celokupnogzbivanja, a koji dalekoistočna metafizička tradicija nazivaDao, odnosno »Put«.

XXI. Određenje elemenata na modelu bića

Ovim što smo upravo izložili uopštili smo naš geome-trijski simbol do krajnjih granica pojmljivog ili, radije, za-mislivog (pošto se uvek radi o modelu koji je čulne priro-de), time što smo u njega postupno, u više sukcesivnih fa-za ili, da budemo precizniji, faza sukcesivno razmotrenihtokom našeg ispitivanja, uvodili sve veću nedeterminisa-nost, koja odgovara onome što smo nazvali višim potenci-jama neograničenog, ne napuštajući, ipak, pri tome, tro-

Važno je imati na umu, premda ovde ne moženio duže na tome da se/adržavamo, da integral ne može da se izračuna pojedinačnom i sukce-sivnom obradom njegovih ck-menala, jer sc, na taj način, izračunavanjcn i k a d a nc bi okončaln; i n l i ' K i ' i ^ a n i i ' nio/i- da sc oMvari sa ini) pul i-m ji--dins lv i- iu- s i n l i - l i ć k i - n p r r . U ' i j r , dok l > i . n u l i l i i k i pnMupak f ' o r i i i i r a n j a a r i l -im-tičkih skupova mog.io d.i -.1 n i < \:«> n l u - - . k i - . i i

867

dimenzionalni prostor. Pre nego što do toga dođe, treba-lo bi da, u neku ruku, ponovo pređemo isti put u obrat-nom smeru, kako bismo pristupili određenju svih eleme-nata ove slike, određenju bez kojeg ona, uprkos tome štopostoji u virtuelnom stanju, ne bi stvarno mogla da budeiscrtana; ali, takvo određenje, koje smo na početku sagle-davali, da tako kažemo, samo hipotetički, kao čistu moguć-nost, sada će postati stvarno, pošto ćemo moći da prida-mo tačno značenje svakom od konstitutivnih elemenataglavnog simbola koji takvo određenje karakteriše.

Na samom početku, nećemo razmotriti univerzalnostbića, već jednog jedinog bića u svojoj celokupnosti; pret-postavtćemo da je vertikalna osa određena, a zatim da jetakođe određena i ravan koja prolazi tom osom i sadržikrajnje tačke modaliteta svakog stanja. Time ćemo se vra-titi vertikalnom sistemu koji za ravnu osnovu ima horizon-talnu spiralu, posmatranu u samo jednom položaju, siste-mu koji smo prethodno već opisali. Ovim su određeni prav-ci tri koordinatne ose, pri čemu je jedino vertikalnoj osistvarno određen i položaj; jedna od dve horizontalne osebiće postavljena u vertikalnoj ravni koju smo pomenuli,dok će druga, prirodno, biti na nju upravna; ipak, horizon-talna ravan na kojoj će se nalaziti ove dve pravougaone pra-ve još uvek je ostala nedeflnisana. Ukoliko odredimo tu ra-van, samim tira ćemo odrediti i središte prostora, odno-sno nultu tačku koordinatnog sistema na koju taj prostormože da se svede, budući da ta tačka nije ništa drugo doukrštanje horizontalne koordinatne ravni sa vertikalnomosom; tako će faktički biti određeni svi elementi slike, štoće omogućiti iscrtavanje trodimenzionalnog krsta koji pre-merava sveukupni prostor.

Trebalo bi ponovo da se prisetimo kako smo, u ciljustvaranja sistema koji predstavlja celovito biće, prvo po-smatrali jednu horizontalnu spiralu, a zatim vertikalan na-voj valjka. Ako izdvojeno posmatramo ma koju zavojnicutakvog navoja, moći ćemo da je sagledamo, zanemarujućiprirodnu razliku u nivoima njenih krajnjih tački, kao kru-žnicu upisanu u horizontalnoj ravni. Na isti način moći će-mo da posmatramo kao kružnicu i svaku zavojnicu onedruge krive, horizontalne spirale, ukoliko zanemarimo pri-rodno variranje poluprečnika između njegove dve krajnjetačke. Sledstveno tome, svaka kružnica upisana u horizon-talnu ravan, sa centrom u samom središtu te ravni, odnosnou tački preseka sa vertikalnom osom, moći će inverzno, isa istom približnošću, da se posmatra kao zavojnica kojaistovremeno pripada vertikalnom navoju i horizontalnoj

877

spirali218; otuda proizilazi da kriva koju prikazujemo kaokružnicu u stvarnosti, strogo govoreći, nije ni zatvorena niravna.

Takva kružnica će predstavljati bilo koji modalitet stanjama kog bića, ako je posmatramo u pravcu vertikalne ose,koja će se sama horizontalno projektovati u jednoj tački,centru te kružnice. S druge strane, ako je posmatramo izpravca jedne ili druge od dveju horizontalnih osa, ona ćese projektovati kao odsečak, simetričan u odnosu na ver-tikalnu osu, jedne horizontalne prave koja sa ovom po-tonjom obrazuje dvodimenzionalni krst, pri čemu ova ho-rizontalna prava predstavlja liniju ravni u kojoj je upisanaposmatrana kružnica, na vertikalnoj ravni projekcije.

Sto se, pak, tiče značenja kružnice sa centralnom tač-kom, s obzirom da ova potonja predstavlja trag vertikalneose u horizontalnoj ravni, napomenućemo da, prema jed-noj uopštenoj simbolici, centar i kružnica označavaju po-laznu tačku i ishod nekog od vidova pojavnosti219. Oni, da-kle, respektivno odgovaraju onome što su, na planu Uni-verzalnog, »esencija« i »supstancija« (Purushai PrakritiM.hinduističkoj doktrini) ili, pak, Biće po sebi i njegova mo-gućnost, i oni predstavljaju, za svaki vid pojavnosti, više ilimanje specifičan izraz tih dvaju načela sagledanih kao kom-plementarna, aktivno i pasivno, jedno u odnosu na drugo.Time se potvrđuje ono što smo ranije rekli za odnos kojipostoji između različitih aspekata simbolike krsta, jer iz to-ga možemo da zaključimo da će, na našem geometrijskommodelu, horizontalna ravan (koja je, po pretpostavci, ne-pokretna ako se posmatra kao koordinatna ravan, a koja,inače, može da zauzme ma koji položaj, budući određenajedino pravcem) igrati pasivnu ulogu u odnosu na verti-kalnu osu, što znači da će se odgovarajuće stanje bića ostva-riti u punoj meri pod aktivnim uticajem načela koje osapredstavlja220; ovo će se bolje razumeti u nastavku, ali jebilo važno da na to već sada ukažemo.

218 Qva kružnica je identična onoj koja sa spoljašnje strane oivičava sli-ku poznatu pod nazivom yin-yang\\ dalekoistočnoj simbolici, sliku kojusnio već pominjali 1 o kojo) će posebno biti reči malo kasnije.219 Videli smo kako, u simbolici brojeva, ova slika odgovara desetorstvu,shvaćenom kao potpuni razvoj jedinstva.22(^Ako posmatramo dvodimenzionalni krst dobijen projckcijum na vcr-tikalnoj ravni, krstkojije prirodno obrazovan jednom vcr l ikal iuun i ji-d-nom horizontalnom linijom, videćemo kako, pod datim u.slovima, ki .s izaista simbolizuje jedinstvo dvaju načcla, aklivnoj; i p a s i v i > c > n

887 897

XXII. Dalekoistočni simbolyin-yanga; metafi-zička istoznačnost rađanja i smrti

Da bismo se odavde vratili određenju naše slike, do-voljno je da posebno razmotrimo samo dve stvari: s jednestrane, vertikalnu osu, i s druge, horizontalnu koordinat-nu ravan. Znamo da horizontalna ravan predstavlja jednostanje bića, čiji svaki modalitet odgovara jednoj ravnoj za-vojnici koju smo izjednačili sa kružnicom; gledano iz dru-gogugla, krajnje tačke ove zavojnice, u stvarnosti ne ležeu ravni krive, već u dvema susednim ravnima, jer je ta istakriva, posmatrana u vertikalnom cilindričnom sistemu,»jedna zavojnica, jedna funkcija navoja čiji je korak infini-tezimalan. Zbog toga, budući da trenutno živimo, delamoi rasuđujemo u prolaznom, mogli bismo, pa čak i morali,da grafički prikaz individualne evolucije221 posmatramokao (ravnu) površinu. Aona, u stvarnosti, zaista posedujesva njena svojstva i kvalitete, i razlikuje se od površine tekako se posmatra sa stanovišta Apsoluta222. Na taj način, unašoj ravni (ili stupnju postojanja), 'životni krug' je neo-sporna činjenica, i krug daje pravu sliku individualnog Ijud-skog ciklusa«223.

Yin-yang, koji u tradicionalnoj simbolici Dalekog istokapredstavlja »krug individualne sudbine«, doista i jeste krug,iz prethodno navedenih razloga. »To je krug koji prikazu-je razvoj pojedinca ili vrste224, i on tek dvema svojim di-menzijama čini deo univerzalnog cikličnog valjka. Budućida ne poseduje nikakvu debljinu, on nije neproziran, većse prikazuje kao providan i transparentan, što bi značiloda se grafički prikazi evolucija koje mu prethode i slede225,22^ Bilo jednog njenog modaliteta, bilo celokupne indtvidualnosti, akoje sagledavamo izdvojenu unutar bića; kada se posmatra samo jednostanje, trebalo biga predstavlti ravnom površtnom. Podsetićemo još jed-nom, da bismo predupredili svakl nesporazum, kako reč »evolucija« zanas može da označava jedino razvoj određenog skupa mogućnosti.222 Odnosno, ako se biće sagledava u svojoj celokupnosti.223 Mađoji (Matgioi), Za VoieMetaphysique, str. 90.224 Vrsta, naime, nije neko transcendentno načelo u odnosu na indivi-dualna bića koja je sačinjavaju; ona i sama pripada redu individualnih po-stojanja i ne prevazilazi ga; ona se, dakle, nalazi na istom nivou univcr-zalnogPostojanja, pa se može rećidase pripadnostvrsti ostvarujeu hci-rizontalnom smeru; možda ćemo jednom posvetlti posebnu studiju ovoniproblemu uslovljenosti vrste.22-* Ove evolucije su razvoj drugih stanja, i ovako su ra/dvojenc sanio uodnosu na Ijudsko stanje; prisetimo se da, mctaf iz ički Kli'dano, <> »pihodnosti« i »naknadnosti« možc da sc govori j i-dino u smis lu u/rori

l-: :..UII,, /.;,,., 1-, ; • • , ln, i v l - f t l H ' l l O S l S V l l l M

vide i sagledavaju kroz njega«226. Naravno, »nikada ne bitrebalo smetnuti sa uma da, premda, gledan po sebi, yin--yangmože da se posmatra kao krug, on u nizu pojedinačnihmodifikacija227 predstavlja element navoja: svaka individu-alna modifikacija je u suštini trodimenzionalan vrtlog228;postoji samo jedno Ijudsko stanje, i nikada se iznova neprolazi putem koji je već pređen«229.

Dve krajnje tačke zavojnice navoja sa infinitezimalnimkorakom su, kao što smo rekli, dve susedne tačke na izvod-nici valjka, paralelnoj u odnosu na vertikalnu osu (inače,smeštenu u jednoj od koordinatnih ravni). Ove dve tačkene pripadaju doista individualnosti ili, na jedan uopšteni-ji način, stanju bića predstavljenom horizontalnom ravnikoju posmatramo. »Ulaženje u yin-yangi izlaženje iz yin-yanganz stoje naraspolaganju individualnom biću, jer tosu dve tačke koje pripadaju, kako yin-yangu, tako i zavoj-nici upisanoj na pobočnoj (vertikalnoj) površini valjka, ipodređene su delovanju 'Volje Neba'. I zaista, u stvarnosti,čovek nije slobodan ni u odnosu na svoje rođenje, ni u od-nosu na svoju smrt. Pri rađanju, nije slobodan ni u pogleduprihvatanja, ni u pogledu odbijanja, niti u pogledu izboratrenutka. Kod smrti, on nema slobodu da je izbegne; a, poanalogiji, takođe ne bi trebalo da ima ni slobodu izbora

nsto l i , koj;i nc l>i i s k l j u f i v a l a |

Madoji, La Voie Metaphysique, str. 90. Slika je podeljena na dva de-la, tamni i osvetljeni, koji respektivno odgovaraju ovim prethodnim i na-knadnim evolucijama, čija stanja, kada ih uporedimo sa Ijudskim stanjem,možemo da posmatramo na simbolički način, jedna kao mračna, drugakao svetla; istovremeno, tamni deo predstavlja yin stranu, dok je svetlideo yangstrana, u skladu sa izvornim značenjem ova dva pojma. Gleda-no iz drugog ugla, budući da su yangi yin takode i načela muškog i žen-skog, ovim dobijamo, kao što smo ranije napomenuli, sliku primordijal-nog »Androgina« čije su dve polovine već diferencirane a da još nisu raz-dvojene. Konačno, kao prikaz cikličnog kretanja, čije su faze vezane zanaizmeničnu prevlast yanga i yina, ista slika odgovara simbolu swastike,kao i onom dvostruke spirale, na koji smo ranije već skrenuli pažnju; ali,ovo bi nas odvelo u razmatranja koja ne spadaju u našu temu.

Posmatranim u odnosu na svoju uzajamnu podudarnost (po logič-kom redosledu) u različitlm stanjima bića, koja bi, inače, trebalo sagle-datl jednovremeno kako bi različite zavojnice na navoju mogle da se me-du sobom uporede.228 Ona je element univerzalnog sfernog vrtloga o kojem je prethodnobilo reči; uvek postoji analogija, a u izvesnom smislu i »reciprocitet« (ada pri tom ne mora da postoji 1 neka zajednička mera) između celine isvakog od njenih elemenata, pa makar oni bili infinitezimalni.

2y Mađoji, La Voie Metaphysique, str. 92 (fusnota). Ovim se i formalnoi.sključuje mogućnost »reinkarnacije«. U tom pogledu, sa aspekta geome-ii ' i j skog modela, mogli bismo da uočimo kako prava može da susretner.ivan samo u jednoj tački; to je posebno slučaj sa vertikalnom osom, undnosu na svaku horizontalnu ravan.

907

trenutka smrti. U svakom slučaju, on nije slobodan po pi-tanju ma koje od okolnosti ova dva čina: rođenje ga neu-mitno uvodi u krug jednog postojanja koje nije ni tražioni birao; smrt ga izvodi iz tog kruga i neumitno ga uvodi udrugi, određen i predviđen »Voljom Neba«, a da on pri tomne može tu ništa da izmeni230. Tako je zemaljski čovek robu odnosu na svoj život i u odnosu na svoju smrt, što će re-ći, u odnosu na dva najvažnija čina njegovog individual-nog života, jedina koji u sebi sažimaju njegovu specifičnuevoluciju u odnosu na Beskraj«231.

Trebalo bi imati na umu da su »fenomeni smrti i rađanja,posmatrani po sebi i izvan svih ciklusa, savršeno podudar-ni«232; moglo bi se čak reći da se u stvarnosti radi o jednomistom fenomenu posmatranom sa dve suprotne strane, izugla oba uzastopna ciklusa između kojih on posreduje. To,uostalom, odmah može da se uoči na našem geometrij-skom modelu, pošto kraj ma kog ciklusa uvek nužno ko-incidira sa početkom nekog drugog, i pošto reči »rođenje«i »smrt« koristimo u njihovom najopštijem značenju samoda bismo označili prelaze među ciklusima, ma kakav ovi,inače, imali opseg, i radilo se o svetovima ili osobama. Ovadvafenomena se »dakle, prate iuzajamno dopunjuju: čove-kovo rođenje je neposredna posledica jedne smrti (u nekomdrugom stanju); čovekova smrt je neposredan uzrok jed-nog rođenja (opet, u nekom drugom stanju). Jedan od ovihslučajeva nikada se ne odigrava bez drugoga. Tako, budućida vreme ovde ne postoji, možemo da potvrdimo kako iz-među suštastvene vrednosti fenomena rođenja i suštastvenevrednosti fenomena smrti, postoji metafizička istovetnost.Što se, pak, tiče njihove relativne vrednosti, vezane za nepo-srednost posledica, smrt je na krajnjoj tački ma kog ciklu-sa superiorna u odnosu na rođenje u istom ciklusu, i to začitavu vrednost delovanja 'Volje Neba' na taj ciklus, odno-sno, matematički rečeno, za korak evolucionog navoja«233.

230 Ovo usled toga što je pojedinac kao takav samo prolazno biće, kojeu samom sebi nema sopstveni dovoljan razlog; otuda se i tok njegovogpostojanja, ako ga sagledavamo ne uzimajući u obzir variranja po vcrti-kalnom smeru, prikazuje kao »ciklus nužnosti«.231 Mađoji, La VoieMetaphysique, str. 92-93- »Ali, između svog rodcnjai smrti, individualno biće je slobodno u pogledu vršenja, kao i smera, sv i 11svojih zemaljskih činjenja; unutar 'životnog kruga' vrste i individuc, moseća se delovanje "Volje Neba'.«232 Ibid., str. 96 (fusnota).233 Ihid., str. 95-96. O ovom pitanju metafi/ičkc islo/nai' ini.sli rodi-n ja ismrti, videti takode L'Homme et son dcvt-nir st-lon /<• \'i'-il:ini.i, i;l v i l l i

XVII, 3. i/d.

917

XXIII. Značenje vertikalne ose; uticajVolje Neba

lz onoga što prethodi, proizlazi da je koraknavoja, ele-menta kojim krajnje tačke jednog individualnog ciklusa,ma kojeg, izmiču oblasti individualnog, mera »privlačnesile Božanstva«234. Uticaj »Volje Neba« na razvoj bića merise, dakle, paralelno u odnosu na vertikalnu osu. Ovo očigled-no podrazumeva istovremeno posmatranje mnoštva stanja,koja čine istobrojne celovite cikluse postojanja (horizon-talne spirale), pri čemu se taj transcendentni uticaj ne ose-ća unutar nekog od istih stanja, posmatranog izolovano.

Vertikalna osa predstavlja, dakle, metafizičko mesto is-poljavanja »Volje Neba«, i prolazi kroz svaku ravan u nje-nom središtu, odnosno u tački gde se ostvaruje ravnotežana kojoj upravo i počiva to ispoljavanje ili, drugim rečima,potpuna podudarnost svih osnovnih elemenata stanja od-govarajućeg bića. Upravo to je ono, kako smo već videli,što se podrazumeva pod »Nepromenljivim Središtem«(zhongyong), gde se u svakom stanju bića (kroz ravnote-žu, koja kao da simbolizuje prvotno Jedinstvo u pojavnomvidu) odslikava »Aktivnost Neba«, koja je po sebi ne-delat-na i nepojavna, premda bi je trebalo smatrati sposobnomza delovanje i ispoljavanje, a da je to ni na koji način nedovodi u pitanje niti, pak, modiflkuje, pa je, čak, za svakodelovanje i ispoljavanje sposobna upravo time što je s onestrane svih pojedinačnih delovanja i ispoljavanja. Prematome, mogli bismo da kažemo da, na modelu jednog bića,vertikalna osa predstavlja simbol »Ličnog Puta«235 koji vo-di Savršenstvu, i koji je jedno od bližih određenja »Univer-zalnog Puta«, prethodno prikazanog preko neograničenogi nezatvorenog sferoidnog oblika. Prema istoj geometrij-skoj simbolici, a u skladu sa rečenim, ovo bliže određenjemože da se postigne utvrđivanjem jednog određenog prav-ca u prostoru, naime pravca te vertikalne ose236.

Ovde smo pomenuli Savršenstvo, a povodom toga, neo-phodno je kraće razjašnjenje: kada se taj pojam upotrebina sličan način, trebalo bi ga shvatiti u apsolutnom i sveo-buhvatnom smislu. Ali, da bi se o njemu mislilo, pod tre-imtnim uslovima u kojima se nalazimo (kao bića kojima je234 Ibid., str. 69.

^ Podsetimo se još jednom da je po nama »ličnost« transcendentno ii i . i jno načelo bića, dok je »individualnost« tek njegov prolazan i prize-111:111 p n j a v n i oblik.

*'' <)viin MIIO dci k ra ja r . i / . j . iMii l l i > n < > 11.1 .šl.i M I I I I vn' u k a / a l i povndoin od-I H I - . . I " l ' l l l . l « (l>.ltl) \ " | S | I I . H • H I I S l l . . ( / ) ( • )

927 937

svojstveno Ijudsko individualno stanje), potrebno je da seta koncepcija učini razumljivijom na jedan distinktivan na-čin. Ta zamislivost bila bi »aktivno savršenstvo« (Qiari), pri-sustvo volje u Savršenstvu, kao i svemoći, koja je istovetnaonome što se naziva »Aktivnost Neba«. Ali, da bi o njoj mo-glo da se govori, ovu koncepciju bi trebalo učiniti i čulnoprijemčivom (pošto jezik, kao i svi spoljašnji načini izraža-vanja, nužno pripada čulnom poretku). U tom slučaju, ra-dilo bi se o »pasivnom savršenstvu« (Kuri), sposobnosti zadelovanje shvaćenoj kao povod i kao cilj. Qian je volja ko-ja je u stanju da se ispolji, a Kun je objekat tog ispoljavanja;ali, osim toga, čim se kaže »aktivno savršenstvo« ili »pasiv-no savršenstvo«, više se ne misli na Savršenstvo u apsolut-nom smislu, pošto tu već postoji neka distinkcija i odre-đenje, pa time i ograničenje. Mogli bismo takođe da kaže-mo, ukoliko tako želimo, kako je Quian delatna sposobnost(tačnije bibilo reći »uplivna«), koja odgovara »Nebu« (Tiari),a da je Kun sposobnost za oblikovanje, koja odgovara »Zem-Iji« (£>/). Ovde unutar Savršenstva otkrivamo analogiju, sa-mo još univerzalniju, sa onim što smo u Biću označili kao»esenciju« i »supstanciju«237. U svakom slučaju, ma kakvobilo načelo kojim se određuju, trebalo bi imati na umu daQian i Kun metafizički postoje jedino sa našeg stanovištapojavnih bića, isto onako kao što se Biće ne polarizuje usebi da bi se odredilo kao »esencija« i »supstancija«, većje takvo samo u odnosu na nas, i u meri u kojoj ga sagle-davamo sa stanovištauniverzalne pojavnosti čije je načeloi kome i sami pripadamo.

Ako se vratimo našem geometrijskom modelu, videće-mo da je vertikalna osa određena kao izraz »Volje Neba« urazvoju bića, čime se istovremeno određuje pravac hori-zontalnih ravni koje predstavljaju različita stanja, kao i nji-hova horizontalna i vertikalna usaglašenost, i time uspo-stavlja njihovahijerarhija. Usled ove usaglašenosti, granič-ne tačke tih stanja određene su kao krajnje tačke pojedinihmodaliteta; vertikalna ravan koja ih obuhvata je jedna odkoordinatnih ravni, kao i ona koja je na nju upravna u prav-cu ose. Ove dve vertikalne ravni upisuju na svakoj od ho-rizontalnih ravni jedan dvodimenzionalan krst čiji se cen-tar nalazi u »Nepromenljivom Središtu«. Preostao je, da-kle, još samo jedan neodređen element: to je položajposebne horizontalne ravni koja će predstavljati treću ko-

ordinatnu ravan. Toj ravni, u celovitom biću, odgovara iz-vesno stanje čije će određenje omogućiti da se iscrta sim-bolički trodimenzionalni krst, odnosno da se postigne pot-puno ostvarenje bića.

Pre nego što nastavimo dalje, trebalo bi da damo slede-ću važnu napomenu: vertikalno rastojanje koje razdvajakrajnje tačke ma kog evolucionog ciklusa je konstantno,što bi, čini se, značilo da, ma koji ciklus posmatrali, »pri-vlačna sila Božanskog« uvek deluje istim intenzitetom; atako zaista i jeste ako se primeni na Beskraj: to je ono štoiskazuje zakon univerzalne harmonije, kojl zahteva nekivid matematičkog reciprociteta među svim varijacijama.Tačno je, međutim, da prividno ne bi moralo tako i da bude,ako bismo zauzeli jedno posebno stajalište, i ako bismoposmatrali samo tok jednog određenog ciklusa koji bismoželeli da u datom kontekstu uporedimo sa drugima; tadabismo, za tačno određeni položaj u koji bismo se postavi-li (pod pretpostavkom da se zaista može govoriti o nekompostavljanju, što je, u svakom slučaju, strano jednom čistometafizičkom gledištu), morali da procenimo veličinu ko-raka na navoju; ali »mi ne znamo pravu veličinu tog geo-metrijskog elementa, zato što ne posedujemo aktualnusvest o cikličnim stanjima kroz koja prolazimo i pošto, da-kle, ne možemo da odredimo metaflzičku visinu koja nasdanas deli od onoga iz čega dolazimo«238. Tako ne raspo-lažemo nikakvim neposrednim načinom da procenimo me-ru delovanja »Volje Neba«; »spoznaćemo je samo putemanalogije (na temelju zakona harmonije) ako, u našem tre-nutnom stanju, i sa svešću o prethodnom stanju, budemomogli da procenimo pridodatu metafizičku vrednost239 ida, u skladu sa tim, izmerimo silu uspona. Ne kažemo daje tako nešto nemoguće, pošto je lako shvatljivo; ali to ni-je u opsegu mogućnosti sadašnjeg Ijudskog roda«240.

^ViđetiopetL'HommeetsondevEnirselonle Včdanta, gl. IV U Fu K.si-jevitn guaima, Qian]e prikazan sa tri pune linije, a A"u/?sa tri prckinuu-linije; aveć smo vldeli da je puna linija simbol j7/nn,';/ili a k t i v n o n muVla,dok je preklmila l inl ja simbol )in;i ili pasivnon naivla.

23 ̂ Mađoji, La Voie Metaphysique, str. 96 (fusnota).

*° Razume se da bi pojam »vrednosti«, koji je ovde opravdan primenommatematičke simbolike. trebalo shvatiti u isključivo analognom smislu;isto, uostalom, važi i za rcč »sila«. kao i za svc druge kojima se dočarava-ju slike preuzete iz čulnog sveta.2 Ibid., str. 69. U poslednjem navodu uneli smo neke izmene, ne menja-jući mu pri toni smisao, da bismo primenili na svako biće ono što je bilorečeno za Vaseljenu u celini. »Čovek ne može da učini ništa za sopstveniživot, pošto mu zakon koji upravlja životom i smrću, njegovim sopstve-nim promenama, izmiče; šta bi tek onda mogao da zna o zakonu kojiupravlja vclikim kosmičkim promenama, univerzalnim razvojem?« (Zhu-.tngZi, gl. XXV). U hindui s l ičko j ( r a d i d j i , l'iirincka/uju kako se ne mo-i;u i/ i iu-r i l i p iv lhoi lnr i i i a k n a i l n c K.ilpc, o d i K i M K i i ' i k l n s i k i p j i M- I K | I K I S Cna clruKi' s lupnj i 'vc i i n i v c r / , i l n i > K l ' i i s K i | - i n | - i

94/

Pomenimo uzgred, samo zato da bismo ukazali, kao štočinimo svaki put kada za to imamo priliku, na podudarnostkoja postoji među svim tradicijama, kako bi, prema onomšto smo izložili o značenju vertikalne ose, moglo da se dajedno metafizičko tumačenje poznatih reči iz Jevanđelja,prema kojima Reč (ili »Volja Neba« u delovanju) predstavlja(u odnosu na nas) »Put, Istinu i Život«241. Ako se na trenutakvratimo našem početnom »mikrokosmičkom« modelu, iako razmotrimo njegove tri koordinatne ose, »Put« (određenu odnosu na posmatrano biće) će biti, kao i ovde, pred-stavljen vertikalnom osom; od dve horizontalne ose, jednaće tada predstavljati »Istinu«, a druga »Život«. Dokse »Put«vezuje za »Univerzalnog Čoveka«, sa kojim se poistoveću-je »Sopstvo«, »Istina« se ovde vezuje za intelektualnog čo-veka, a »Život« za telesnog čoveka (premda su kod ovogposlednjeg pojma moguća i izvesna odstupanja)242; od ovadva poslednja pojma, koji pripadaju oblasti istog posebnogstanja, odnosno istom stupnju univerzalnog Postojanja,prvi bi ovde trebalo izjednačiti sa celokupnom individual-nošću, čiji je ovaj drugi samo modalitet. »Život« će, dakle,biti predstavljen osom paralelnom u odnosu na pravac raz-voja svakog modaliteta, a »Istina« osom koja objedinjujesve modalitete, prolazeći kroz njih upravno u odnosu naisti pravac (osom koja, premda je takođe horizontalna, možeda se posmatra kao relativno vertikalna u odnosu na drugu,u skladu sa onim što smo ranije rekli). Ovim se, inače, pret-postavlja kako je crtež trodimenzionalnog krsta povezansa zemaljskom individualnošću čoveka, jer smo ovde jedi-no u odnosu na nju posmatrali »Život«, pa čak i »Istinu«;ova slika prikazuje delovanje Reči pri ostvarenju celovitogbića i njegovom poistovećenju sa »Univerzalnim Covekom«.

XXIV. Nebeski Zrak i njegova ravan odraza

Ako razmotrimo preklapanje horizontalnih ravni kojepredstavljaju sva stanja bića, možemo još da kažemo kako,u odnosu na njih, posmatranih izdvojeno ili u celini, ver-2 Da bismo izbegli svaki mogući nesporazum, a imajući u vidu zabunedo kojih često dolazi na modernom Zapadu, stalo nam je da jasno nazna-čimo kako se ovde radi isključivo o metafizičkom, a ni u kom slučaju oreligioznom tumačenju; iznieđu ova dva gledišta leži ista ona razlika ko-ja, u islamu, postoji izmedu haqiqa (metaflzičkog i ezoteričnog) i shariya(društvenog i egzoteričnog).242 Ova tri aspekta čoveka (od kojih su, pravo govoreći, »Ijudska« samoposlednja dva) u hebrejskoj tradiciji se respektlvno označavaju pojmovi-ma Adam, Aish, Enosh.

957

tikalna osa, koja ih sve međusobno povezuje u središtu ce-lovitog bića, simbolizuje ono što su različite tradicije nazi-vale »Nebeskim Zrakom« ili »Božanskim Zrakom«: to jenačelo koje hinduistička doktrina označava imenima Bud-dhii Mahat24*, »koje čini superiorni neotelovljeni elementu čoveku, služeći mu kao vodič kroz faze univerzalnog raz-voja«244. Univerzalan ciklus, predstavljen celinom naše sll-ke, i »čija Ijudskost (u indMdualnom i 'vrsnom' značenju)čini samo jednu fazu, raspolaže sopstvenim kretanjem245,nezavisnim od naše Ijudskosti, od svih Ijudskosti, i od svihravni (koje predstavljaju sve stupnjeve Postojanja), čiji neo-graničen zbir (ili 'Univerzalnog Čoveka'), on obrazuje246.To sopstveno kretanje, koje proishodi iz suštastvene veze'Nebeskog Zraka' sa svojim izvorištem, neodoljivo ga usme-rava ka svom Kraju (Savršenstvu), koji je istovetan njego-vom Početku, usmeravajućoj sili koja je uzlazna i božanskiblagotvorna (odnosno, harmonična)«247, i kojanije ništadrugo do ona »privlačna sila Božanstva« o kojoj je bilo re-či u prethodnom poglavlju.

Morali bismo da naglasimo kako je »kretanje« univer-zalnog ciklusa nužno nezavisno od ma koje individualnevolje, pojedinačne ili kolektivne, koja može da deluje je-dino unutar svoje posebne oblasti, ne oslobađajući se ni-kada determinisanih uslova postojanja kojima je ta oblastpodređena. »Čovek, kao (individualan) čovek, ne bi mo-gao da raspolaže ničim boljim i većim od svoje Ijudske sud-bine, čiji individualni tok je, uostalom, u stanju da okon-ča. Ali, to prolazno biće, obdareno prolaznim vrlinama isposobnostima, ne bi moglo da se kreće, ni da se zausta-vi, niti da samo na sebe deluje izvan specifične prolazneravni na kojoj je privremeno smešteno i gde svoje sposob-nosti ispoljava. Bilo bi nerazumno pretpostaviti da bi onomoglo da izmeni, ili a /ort/'ar/zaustavi večni tok univerzal-nog ciklusa«248. Osim toga, neograničeno širenje individu-alnih mogućnosti, sagledano u punom opsegu, ništa naovome ne menja, pošto to širenje, prirodno, ne bi moglo243 Videti L 'Homme etson devenirselon le Vedanta, gl. VII, kao i gl. XXI,3. izd., povodom simbolike »sunčevog zraka« (sushumna).

Simon iTeofan (Simon etTheophane), LesEnseignementssecretsdcla Gnose, str. 10.245 Reč »kretanje« je i u ovom slučaju isključivo analogan izraz, poStii jruniverzalni ciklus, u svojoj celini, očigledno nezavisan od vrcmcn.sklli Iprostornih uslova, kao i od ma kojih drugih posebnih uslm.i

Ovaj »neograničen zbir« je, pravo govoreći, jedan i247 Ibid. str. 50.248 Ibid, str. 50.

967

da ga oslobodi svih ograničavajućih uslova koji su svojstve-ni stanju bića kome ono, kao individua, pripada249.

»Nebeski Zrak« prolazi kroz sva stanja bića, obeležava-jući svojim tragom, kao što smo već rekli, centralnu tačkusvakoga od njih na odgovarajućoj horizontalnoj ravni, amesto svih tih centralnih tački je »Nepromenljivo Sredi-šte«. Ali, ovo delovanje »Nebeskog Zraka« imaće učinka sa-mo ako svojim odrazom na jednoj od ovih ravni bude pro-izvelo vibraciju koja će, šireći se i pojačavajući se celinombića, obasjati njegovhaos, kosmički ili Ijudski. Kažemo: ko-smički ili Ijudski, zato što ovo podjednako može da se pri-meni na »makrokosmos« kao i na »mikrokosmos«; u obaslučaja, skup mogućnosti bića zaista obrazuje samo »bez-obličan i prazan« haos250, u kojem je sve samo tama, dotrenutka kada se dogodi ovo obasjanje koje će mu podari-ti skladno ustrojstvo prelaskom iz delotvornosti na delanje251.Ovo isto obasjanje u potpunosti odgovara pretapanju trigune jednog u drugi, kako smo prethodno opisali na osno-vu jednog teksta iz Veda: ako razmotrimo dve faze tog pre-tapanja, videćemo da se učinak prvog od njih, ostvaren uinferiornim stanjima bića, vrši u samoj ravni odraza, dokdrugi zadaje odraženoj vibraciji uzlazni smer, koji je pre-nosi kroz čitavu hijerarhiju superiornih stanja bića. Ravanodraza, čije je središte, ili tačka upada »Nebeskog Zraka«,polazna tačka ove neograničene vibracije, biće tada sredi-šnja ravan u celini stanja bića, odnosno horizontalna ko-ordinatna ravan našeg geometrijskog modela, a njeno sre-dište će zaista biti središte celovitogbića. Ova središnja ra-van, na kojoj su iscrtani horizontalni kraci trodimenzionalnogkrsta, u odnosu na»Nebeski Zrak« koji joj predstavlja ver-tikalan krak, igra ulogu analognu »pasivnom savršenstvu«u odnosu na »aktivno savršenstvo«, ili, pak, »supstancije«u odnosu na »esenciju«, ili Prakritiu odnosu na Purushu:njome se uvek simbolizuje »Zemlja« u odnosu prema »Ne-bu«, i to je ono što sve kosmogonijske tradicije zajedničkipredstavljaju kao »površinu Voda«252. Moglo bi još da sekaže kako je to ravan razdvajanja »donjih Voda« i »gornjih

° Ovo naročtto važi za »besmrtnost«, shvaćenu na zapadnjački način,odnosno, zamišljenu kao produžetak Ijudskog individualnog stanja kroz»večnost« ilivremensku neogranlčenost (videti L'Homtne etson devenirselon /e Vedanta, gl. XVIII, 3. izd.).250 To je doslovan prevod hebrejskog izraza tohu va-bohu, koji Fabr d'Oli-ve (Fabre d'Olivet, La Langue hebraigue restituće) tumači kao »prula/nipotenctjal bića u potencijalnosti bića«251 Upor. Postanje, 1,2-3.' Vldetl l.'lliiniiin-fl MIII ilfi-fin'i'.VC/IKI /<• \'i''<l.inl.i. |(l. V.

977

Voda«253, što će reći dva haosa, onog uobličenog i onogbezobličnog, individualnog i vanindividualnog, kao i svihstanja, nepojavnih kao i pojavnih, čija celina sačinjava sve-ukupnu Mogućnost »Univerzalnog Čoveka«.

Delovanjem »Univerzalnog Duha« (Atma) odašilje se»Nebeski Zrak« koji se odražava na ogledalu »Voda« unu-tar kojih je zatvorena božanska iskra, nestvorena duhovnaklica, koja u mogućoj Vaseljeni (Brahmandi, ili »Jajetu Sve-ta«) predstavlja ono određenje »Ne-Vrhovnog« Brahme(Apara-Brahtna) koje hinduistička tradicija označava kaoHiranyagaibhu (odnosno, »Zlatni Embrion«)254. U svakombiću sagledanom pojedinačno, ta iskra jasne Svetlosti obra-zuje, ako tako može da se kaže, fragmentarno jedinstvo (iz-raz koji je, uostalom, netačan ako ga shvatimo doslovno,budući da je jedinstvo u stvarnosti nedeljivo i lišeno delo-va) koje će se, razvijajući se da bi se faktički poistovetilo sacelokupnim Jedinstvom, sa kojim je, inače, istovetno popotencijalima (jer u sebi sadrži nedeljivu suštinu svetlosti,onako kao što je priroda vatre u potpunosti sadržana u sva-koj iskri)255, raširiti poput zraka u svim smerovima, počevod središta, i svojim širenjem ostvariti ispunjenje svih mo-gućnosti bića. Ovo načelo božanske suštine pohranjene ubićima (samo prividno, uostalom, jer na nju ne bi stvarnomogle da utiču prolazne pojave, tako da i ovo stanje »po-hranjenosti« postoji jedino sa stanovišta pojavnosti), uvedskoj simbolici prikazano je kao Agni256, koji se manife-stuje u središtu swastike, koja je, kao što smo videli, krstiscrtan u horizontalnoj ravni, i koja, obrtanjem oko svogsredišta, proizvodi evolucioni ciklus kojim je obuhvaćensvaki od elemenata univerzalnog ciklusa. Središte, jedinatačka koja ostaje nepokretna pri ovom kružnom kretanju,upravo zbog svoje nepokretnosti (slike prvotne nepromen-Ijivosti) jeste pokretač »točka postojanja«; ono u sebi po-seduje »Zakon« (u značenju sanskritskog izraza Dharma)2%7,

253 Upor. Postanje, 1, 6-7.254 Videti L 'Homme et son devenir selon le Vedanta, gl. XIII, 3. izd.255 Videti ibJd, gl. V

Agnise prikazuje kao ognjeno načelo (isto kao i svetlosni Zrak kojije stvara), budući da se na vatru gleda kao na aktivan element u odnosuna vodu koja je pasivan element. Agniu središtu swastike, isto je što i jag-nje na izvorištu četirireke u hrišćanskoj simbolici (videti L'Homme etsondevenirselon le Vedanta, gl. III; L 'esoterisme de Dante, gl. IV; LeRoiduMonde,sl.TX.).

^7 V ic lc l i Intfoductlonnrnrrjh .1 l'r-tutlc </r.v iloctrincs hiiKloucs, 3. ili:<>,Kl. V i /. ' l/omnif cl x«n ilcrcnii'*rli>t> lc \'< il.inl.i, gl IV Na i l n i i ' c i n i tnc-• . l i i stno \ »•< v i k ; l / : l l i n.i m l i u is U i i j l | > < ish i | l l / i i i r i l i i i r t ' i 1 >lt.u in.i i s.uislu i l

98/ 997

što će reći, izraz ili manifestaciju »Volje Neba«, za cikluskoji odgovara horizontalnoj ravni u kojoj se ovo kružnokretanje ostvaruje, a, u skladu sa onim što smo rekli, nje-gov uticaj se meri, ili bi se merio kada bismo to bili u stanju,korakom evolucionog navoja na vertikalnoj osi258.

Tako se ostvarenje mogućnosti bića odvija putem jed-nog delanja koje je uvek unutrašnje, pošto se vrši iz sredi-šta svake ravni; ali, uostalom, sa metafizičkog stanovišta,ne bi ni moglo da postoji spoljašnje delovanje koje bi sevršilo na celovitom biću, jer je takvo delovanje mogućnosamo sa relativnog i specifičnog stanovišta kakvo je indivi-dualno259. Samo ovo ostvarenje predstavljeno je u različi-tim simbolizmima kao rascvetavanje, na površini »Voda«,jednog cveta koji je, najčešće, lotos u istočnim tradicijama,i ruža ili krin u zapadnim tradicijama260; ali, mi ne namera-vamo da ovde detaljno izlažemo te različite simboličke pri-kaze, koji u određenoj meri mogu da variraju i da se menja-ju usled brojnih prilagođavanja, ali koji, u suštini, uvek i

skog naziva za Pol, Dhruva, respektivno izvedenih iz korena dhri'i dhru,koji imaju isto značenje i suštinski iskazuju ideju postojanosti (Le Roi duMonde, gt. II).258 »Ako sada (\mutar pojavnosti) upotrebljavamo reč 'Načelo', taj po-jam više ne označava usamljeno Biće, onakvo kakvo je prvobitno bilo; onoznačava Biće koje postoji u svim bićima, kao univerzalno pravilo kojeupravlja kosmičkim razvojem. Priroda Načela i priroda Bića su neshvatlji-ve i neizrecive. Jedino ono što je ograničeno može da se shvati (u indivi-dualnom Ijudskom obličju) i da se izrazi. Za Načelo koje deluje kao pol,kao osovina sveukupnosti bića, reći ćemo samo da je pol i da je osovinasveukupnog razvoja, ne pokušavajući da ga objasnimo« (ZhuangZi, gl.XXV). Zbog toga je »imenovant« Dao, koji je »Majka deset hiljada bića«(Dao dejing, gl. I) »Veliko Jedinstvo« (Daiyf), simbolički smešteno, kaošto smo ranije videli, na zvezdu Severnjaču: »Ako bi trebalo dati neko imeDaou (premda se on ne može imenovati), nazvali bismo ga (približnimizrazom) 'Veliko Jedinstvo'... Deset hiljada bića nastalo je kroz Daiyi, ibilo izmenjeno delovanjem yina i yanga.« Na Zapadu, u drevnom »ope-rativnom Slobodnom zidarstvu«, jedan visak, kao siiku vertikalne ose, bioje obešen u tački koja simbolizuje nebeski pol. To je takođe i tačka rav-noteže na »terazijama« o kojoj govore različite tradicije (videti Le RoiduMonde, gl. X); što pokazuje kako »ništa« (Ain) u hebrejskoj Kabali odgo-vara »ne-delanju« (wu wet) u dalekoistočnoj tradiciji.

"° Imaćemo još prilike da se vratimo na distinkciju »unutrašnjeg« i»spoljašnjeg«, koja je takođe simbolička, kao što je to ovde i svako dru-go odredenje mesta; ipak, stalo nam je da naglasimo kako nemogućnostspoljašnjeg delovanja može da se odnosi samo na celovito biće, a ne i naindivtdualno biće, i kako se time isključuje sličnost, koju bismo moždabili u iskušenju da otkrijemo, sa prividno analognom tvrdnjom, ali liše-nom metaflzičkog značenja, kakvu Lajbnicov »monizam« pretpostavlja upogledu »individualnih supstanci«.260 f^a cJrugom mestu smo skrenult pažnju na odnos koji postoji izme-đu ova dva simbolička cveta i točka koji se smatra simbolom pojavnogsveta (Le Roi du Monde, gl. II).

svuda proishode iz istog načela, uz izvesna sekundarna od-stupanja koja se uglavnom odnose na brojeve261. U sva-kom slučaju, rascvetavanje o kojem je reč moglo bi u po-četku da se posmatra u središnjoj ravni, odnosno u hori-zontalnoj ravni odraza »Nebeskog Zraka«, kao integrisanjeodgovarajućeg stanja bića; ali, ono će se širiti i izvan overavni, na celokupnost svih stanja, prateći u svim smerovi-ma od središnje tačke, neograničen razvoj onog univerzal-nog sfernog vrtloga o kojera smo prethodno govorili262.

XXV. Drvo i zmija

Ukoliko se sada ponovo vratimo simbolu zmije obmo-tane oko drveta, o kojem smo ponešto već rekli, ustanovi-ćemo da je ova slika istovetna putanji navoja oko vertikal-nog valjka, na geometrijskom modelu koji smo razmatra-li. Budući da drvo simbollzuje »Osovinu Sveta«, kako smoveć rekli, zmija će, dakle, predstavljati sveukupnost ciklu-sa univerzalne pojavnosti263; i zaista, kretanje kroz različi-ta stanja prikazuje se, u nekim tradicijama, kao seoba bićakroz telo te zmije264. Pošto ovo kretanje može da se po-smatra kao da se odvija u dva protivna smera, bilo u uzla-znom smeru, ka višim stanjima, bilo u silaznom smeru, kanižim stanjima, time se, sami po sebi, objašnjavaju i dva su-protstavljena aspekta simbolike zmije, od kojih je jedanpovoljan, a drugi zlokoban265.

261 Prethodno smo videli kako se broj paoka na točku menja zavisno odokolnosti; isto važi i za broj latica amblematskih cvetova. Lotos najčešćeima osam latica; na zapadnjačkim prikazima uglavnom srećemo brojeve5 i 6, koji se respektivno odnose na »mlkrokosmos« i »makrokosmos«.2"2 O ulozi »Božanskog Zraka« pri ostvarenju bića 1 prelasku u superior-na stanja, videti takođe L'esoterisme deDante, gl. VIII.2°* Izmedu ove slike i uroborosa, odnosno zmije koja proždire vlastitirep. postoji isti odnos kao izmedu čitavog navoja i kružne slike yin-yan-ga, kod koje je jedna od zavojnica izdvojena i zamišljena kao ravna; uro-bomspredsta.vlja neogranićenost jednog izdvojeno posmatranog ciklu-sa, neograničenostkoja, za Ijudsko stanje, ausled postojanja vremenskeuslovljenosti, poprima vid »večnosti«.2 Ovakva simbolika se naročito susreće u gnostičkoj Pistis Sophkt, gdeje telo zmije podeljeno prema sazvežđima Zodijaka i njihovim znacima,što nas opet vraća na sliku urobomsa, jer pod ovim uslovima, možc bi t ireči samo o prelaženju jednog jedinog ciklusa kroz različite modalilt ' lcistog stanja; u tom slučaju, naime, posmatrana seoba bića dgrank'ava M-na produženja indivldualnog Ijudskog stanja.

' Ponekad se simbol udvostručava dabi niogao da odgovnii i l c d n i i i ni drugom aspektu, i tada dobijamo dvc / n i i j c u v i j i - m - \\ M i p m i n l n i M I I I -rovimaoko iste osovine, kao u slici Idduceja, Ekvivalent ovome ic muti

10071017

Zmiju zatičemo obmotanu, ne samo oko drveta, već ioko mnogih drugih simbola za »Osovinu Sveta«266, a naroči-to oko planine, što otkrivamo u hinduističkoj tradiciji, u sim-bolici »mlaćenja mora«267. Tu je zmija Shesha ili Ananta,koja predstavlja neograničenost univerzalnog Postojanja,obmotana oko Meru, kao »polarne planine«268, dok je usuprotnim smerovima vuku Deve i Asure, koji respektivnoodgovaraju višim i nižim stanjima u odnosu na Ijudskostanje. Time dobijamo dva aspekta, povoljni i zlokobni, u za-visnosti od toga da li zmiju posmatramo iz ugla Deva. ili izugla Asura26>). S druge strane, ako njihovo značenje protuma-čimo terminima »dobra« i »zla«, dobićemo očitxi podudar-nost sa dvema suprotnim stranama »Drveta Poznanja« idrugim sličnim simbolima o kojima smo ranije govorili270.

naći u izvesnim oblicima brahmanskog štapa (Brahma-danda), gde sedvostruko uvijene linije dovode u respektivnu vezu sa dva smera rotaci-je swastike. Ova simbolika ima mnogostruku primenu, u koju na ovommestu nemamo mogućnosti da se upuštamo; jedna od najvažnijih je onakoja se odnosi na prefinjena strujanja unutar Ijudskog bića (videti L 'Honj-meet son devenie selon le Vedanta, gl. XX, 3 • izd.); analogija između »mi-krokosmosa« i »makrokosmosa« važi, uostalom, i za ovaj poseban slučaj.

Najčešće je zatlčemo obmotanu oko omphalosa, kao i na nekim prl-kazima »Jajeta Sveta« (videti Le Roi du Monde, gl. IX); u vezi s ovim, uka-zali smo na vezu koja, uopšteno gledano, postoji izmedu simbola drve-ta, kamena, jajeta i zmije; to bi moglo da navede na neka zanimljiva raz-mišljanja, ali bi nas ona odvela predaleko od teme.

Taj simbollčki opis se nalazi u R3mayani.268 Vldetl Le Roi du Monde, gl. K, str. 73-74.2® ova dva aspeku takođe mogu da se dovedu u vezu sa dva suprotnaznačenja koja ima sama reč Asura, u zavisnosti od načina na koji je raš-članjujemo: asu-ra, »koji daje život«; a-sura. »ne-svetlosni«. Jedino ovimpotonjim značenjem Asuresc suprotstavljaju Devama, čije ime označavasvetlost nebesklh sfera; za razliku od toga, svojim drugim značenjem onisu u stvarnosti poistovećenl (otuda i primena tog naziva Asura, u nekimvedskim tekstovima, na Mitru i Varunii); trebalo bi obratiti posebnu pa-žnjuna to dvostruko značenje, da bi se razrešile neke prividne protivreć-nosti koje ono može da uslovi. Ako se na niz ciklusa primeni simbolikavremenske sukcesije, bez imalo muke će se shvatiti zbog čega je rečenoda Asure prethode Devama. U najmanju ruku je zanimljivo uočiti kako,u simbolici hebrejskog Postanja, stvaranje biljnog sveta pre stvaranja zve-zda l »vidjela« može da se dovede u vezu sa tom prethodnošću; 1 zaista,prema hinduističkoj tradlciji, biljni svet proishodi iz prirode Asura, od-nosno iz stanja koja su niža u odnosu na Ijudsko stanje, dok nebeska te-la prirodno predstavljaju Deve, odnosno viša stanja. Dodajmo takođe, uvezi sa ovim, kako je razvoj »biljnog sveta« u Edenu razvoj klica koje po-tiču iz prethodnog ciklusa, što opet odgovara istoj simboUct.27" U vremenskoj simbolici takođe otkrivamo analogiju sa dva/anusovalika, utoliko što se za jedan od njih smatra da je okrenutka budućnosti,a drugi ka prošlosti. Možda ćemo jednom, u nekoj drugoj studiji, moći dana određcniji način ncgo što smo do sada činili, uka/emo na dublju ve-/.u koja posloji MH-itu s v i n i ovim siinl>olima ra/l ič i l i l i Iradidonalnih fonni.

Bilo bi poželjno da sagledamo još jedan aspekt u kojemse zmija, unutar svoje opšte simbolike, javlja, ako ne kaozlokobna (što bi nužno pretpostavljalo prisustvo povoljnogkorelativa, budući da se »dobro« i »zlo«, kao dva pojmasvake dvojnosti, ne mogu shvatiti jedno bez drugog), on-da barem kao opasna, u meri u kojoj oličava vezanost bi-ća za neograničeni niz ciklusa pojavnosti271. Ovaj aspektnaročito odgovara ulozi zmije (ili zmaja, koji je tada njenekvivalent) kao čuvara određenih simbola besmrtnosti ko-jima brani prilaz: tako je nalazimo obmotanu oko drvetasa zlatnim jabukama u vrtu Hesperida, ili oko bukve iz Kol-hidske šume, sa koje visi »zlatno runo«; očigledno je daova drveta nisu ništa drugo do različite forme »Drveta Živo-ta« i da, sledstveno tome, takođe predstavljaju »OsovinuSveta«272.

Da bi se biće u potpunosti ostvarilo potrebno je da iz-makne tom cikličnom sledu i sa obima dosegne središte,odnosno tačku gde osa susreće ravan koja predstavlja stanjeu kojem se to biće trenutno nalazi; budući da je samim timpostignuto i integrisanje tog stanja, potpuno ostvarenje ćese zatim sprovesti iz date ravni osnove, u pravcu vertikal-ne ose. Trebalo bi imati u vidu da, premda, kao što smoveć rekli, između svih stanja posmatranih u njihovom ci-kličnom toku postoji kontinuitet, dosegnuće središta su-štinski pretpostavlja diskontinuitet u razvoju bića. U tompogledu, ovo dosegnuće bi moglo da se uporedi sa onimšto bi, sa matematičkog stanovišta, bilo »dosegnuće granič-ne vrednosti« jednog neograničenog niza sa kontinuiranomvarijacijom. I zaista, budući da je granica, po deflniciji, odre-đena vrednost, ona, kao takva, ne može da se dosegne to-kom te kontinuirane varijacije, čak i ako se ova produži ubeskraj. Budući da nije podređena datoj varijaciji, ona nepripada nizu čiji je završetak, pa bi moralo da se izađe iz togniza da bi se ona dosegla. Na isti način je potrebno da seizađe iz neograničenog niza pojavnih stanja i njihovih pro-

271 To je budistička samsara, beskrajno obrtanje »točka života«, koga bi-će mora da se oslobodi da bi doseglo Nirvanu. Vezanost za mnoštvenostje, u izvesnom smislu, i biblijsko »iskušenje«, koje udaljava biće od izvor-nog središnjeg jedinstva i sprečava ga da dosegne plod sa »Drveta Života«, aupravo tinie je biće potčinjeno smenjivanju cikltčnih promena, od-nosno radanju 1 smrtl.27 Po srodnosti unutrašnje sadržine, trebalo bi još da pomenemo sinibo-ličke legende koje, u brojnim tradicijama, prikazuju zmiju ili zmaja kao ai-vare »skrivenih blaga«; onisu povezani sa drugim, izuzetno značajnim ^i rn-bolima, poput »crnogkamena« i »podzemnc vatrc« (vidcli /.<• Koi</n MIMI-de, gl. I iVtl); ovo je još jedna od brojnih U'ma na kojc- i i i i i / i- ino sa innusput da ukažemo, saželjom da ini sc vra i i inn i i f k o i n d n i K i n n p r l l i k o i n

102/

mena da bi se doseglo »Nepromenljivo Središte«, nepo-kretna i postojana tačka koja upravlja kretanjem, ne uzi-majući učešća u njemu, kao što je i čitav matematički niz,sa svojom varijacijom, uređen u odnosu na svoju granič-nu vrednost, koja mu time daje zakonitost, doksama osta-je s one strane iste zakonitosti. Kao i dosegnuće graničnetačke, ili integrisanje, koje je u neku ruku samo njegov po-seban slučaj, ni metafizičko ostvarenje ne može da se po-stigne »korak po korak«. Ono je po tome slično sintezi ko-joj ne može da prethodi nikakva analiza i u odnosu na ko-ju bi se svaka analiza pokazala nemoćnom i u potpunostilišenom značenja.

Postoji u islamskoj doktrini jedno zanimljivo i važnomesto koje je povezano sa onim što smo upravo rekli: »is-pravan put« (as-sirat al-mustaqirri) o kojem se govori u fati-hi (doslovno, »otvaranju«), ili prvoj silr/Kur'ana, nije ni-šta drugo do vertikalna osa posmatrana u svom uzlaznomsmeru, jer bi njegovu »ispravnost« (istovetnu sa Lao-ceo-vim Deoni) trebalo, prema samom korenu reči koja ga ozna-čava (gama, »podići se«), sagledati u vertikalnom smislu.Prema tome, lako bi moglo da se shvati značenje posled-njeg stiha, u kojem se taj »ispravan put« definiše kao »putonih na koje Ti izlivaš Svoju milost, a ne onih na kojima le-ži Tvoj gnev ili onih koji greše« (sirat aHezina anamta aleyhim,gayri al-magdubi aleyhim wa la ad-dalliri). Oni na kojimaje božanska »milost«273 su oni koji neposredno primajuuticaj »Aktivnosti Neba«, i koji su njome vođeni ka višimstanjima i potpunom ostvarenju, budući da im je biće uskladu sa univerzalnom Voljom. S druge strane, budući daje »gnev« neposredno suprotstavljen »milosti«, njegovodelovanje bi takođe trebalo da se ispoljava po vertikalnojosi, ali sa obratnim učinkom, prelazeći je u silaznom sme-ru, ka nižim stanjima274: to je »pakleni« put koji se suprot-stavlja »nebeskom« putu, a ova dva puta su dve polovine,gornja i donja, vertikalne ose, posmatrano sa nivoa koji od-govara Ijudskom stanju. Konačno, oni koji »greše«, u do-slovnom i etimološkom značenju te reči, jesu oni koji, po-put ogromne većine Ijudi, privučeni i zadržani mnoštve-nošću, beskrajno lutaju ciklusima pojavnosti, koji su27^ Ova »milost« je »izlivanje rose« koje se, u hebrejskoj Kabali, dovodiu neposrednu vezu sa »Drvetom Života« (videti Le Roi du Monde, gl. III,str. 28).27/* To neposredno spuštanje bića po vertikalnoj osi črslo sc- pnrcdi sa»padom anđela«; kadase radio Ijudskim bićima, ovo oiink-dno mo/c- d;isc primi'ni sainn na ncke posi-bne lluČajCVG, a j cd im i . i k v n h k e - sip na/.i-va mlia,lh-SheytGn, '.\\t\ š l < > ji-, u rii-ku ruku, p r o l i v n n » s v r l n i n rmHui«

1037

predstavljeni zavojnicama zmije obmotane oko »SredišnjegDrveta«275.

U vezi s ovlm, podsetimo se takođe da je pravo značenjereči Islam »pokoravanje božanskoj Volji«276; zbog toga jeu nekim ezoteričnim učenjima rečeno kako je svako bićetnuslim, po tome što je očigledno da nijedno od njih nemože toj Volji da izbegne, i što, sledstveno tome, svako odnjih nužno zauzima mesto koje mu je određeno u celiniVaseljene. Podela bića na »verna« (muminuri) i »neverna«(kuffar)217 zasniva se, dakle, jedino na tome što se prvasvesno i voljno pokoravaju univerzalnom poretku, dok me-đu drugima ima onih koja se zakonu pokoravaju samo protiv svoje volje i onih koja naprosto žive u neznanju. Tiraedobijamo tri kategorije bića koja je trebalo da razmotrimo;»vernl« su oni koji slede »ispravan put«, koji je mesto »mi-ra«, a njihovo pokoravanje univerzalnoj Volji čini ih istin-skim saradnicima na »božanskom projektu«.

XXVI. Nesamerljivost celovitog bića iindividualnosti

Sada bi trebalo da više pažnje posvetimo jednom pi-tanju koje je, po nama, od izuzetnog značaja: radi se o to-me da se tradicionalna koncepcija bića, kakvu ovde izlaže-mo, suštinski razlikuje, po samom svom načelu i tim nače-lom, od svih onih antropomorfnih i geocentričnih koncepcijakojih se zapadnjački način mišljenja tako teško oslobađa.Mogli bismo čak da kažemo kako se od njih neograničenorazlikuje, i to ne bi bilo neko preterivanje u izrazu kao štoje najčešće slučaj pri svakidašnjem korišćenju ove reči, već,naprotiv, izraz koji je opravdaniji od svih drugih i primere-niji koncepciji u odnosu na koju ga primenjujemo, poštoje i ova u pravom smislu reči neograničena. Čista metafizi-275 Ove tri kategorije bića mogle bi da se respektivno označe kao »iza-brani«, »odbačeni« i »zabludeli«; trebalo bi uočiti kako one tačno odgo-varaju trima gunama: prva odgovara sattwi, druga tamasu, a treća rajasu.Pojedini egzoterični komentatori Kur'ana tvrdili su kako su »odbačeni«biliJevreji, a »zabludeli« hrišćani; ali, to je veoma usko tumačenje, dostasporno čak i sa egzoteričnog stanovišta, koje, u svakom slučaju, ne nio-že da se uporedi sa jednini objašnjenjem u skladu sa haqiqom. U vezi sprvom od tri kategorije o kojima se ovde govori, trebalo bi da napome-nemo kako je »Izabrani« (al-Mustafa), u islaniu, naziv koji se koristi zaProroka a, sa ezoteričnog stanovišta, za »Univerzalnog Čoveka«.276 Videti Le Roi du Monck; gl. VI, str. 49; tamo smo ukazali na bltskusrodnost ovc rcčl sa oniina kn|i- n / i i a r a v a j u ».spa.sfnjv« i »mlr« (as-si'/iim),

Ova podi'la sc- nc ( i i l i u i . s i s .u i in n.i l | m l r . |cr sr n l s l a n i s k i > | Ir.idk Ijl l . ik i K | C pi i i n c i i j u j c i n.l /inih » < i i -.h . 1 1 1 i M I . I n i o / r i l . i -,r | i i i i n r n l n.l s\ .1 h l i ,i

1047 1057

ka ne bi ni na koji način smela da dopusti antropomorfi-zam278; ako se ponekad učini kako je ovaj uspeo da se pro-krade u neki izraz, u tome bi trebalo videti samo spoljašnjiprivid koji je, uostalom, u određenoj meri i neizbežan, jerako želimo da neku stvar iskažemo, nužno moramo da seposlužimo Ijudskim jezikom. To je, dakle, samo posledicanesavršenstva koje je silom prilika svojstveno svakom izra-žavanju, ma kakvo ono bilo, usled njegovih sopstvenihograničenja; a ta posledica se toleriše samo kao neki vidiskupljenja greha, privremen i prolazan ustupak slabostimaindividualnog Ijudskog razuma, i njegovoj nesposobnostida dosegne ono što prevazilazi oblast individualnog. Usledte nesposobnosti, nešto slično odigrava se već i pre svakogspoljašnjeg izraza, u kategoriji formalnog mišljenja (kojese, uostalom, takođe javlja u vidu izraza, ako ga sagledava-mo u odnosu na neformalno) •. svaki pojam o kome se inten-zivno razmišlja na kraju se »pojavljuje«, poprimajući na iz-vestan način Ijudski oblik, oblik samog mislioca. Reklo bise da, kao u slikovitom poređenju Shankaracharye, »mi-sao teče u čoveku onako kao što se rastopljeni metal širi ukalupu za livenje«. Sam intenzitet misli279 ćini da ona upotpunosti obuzima čoveka, slično načinu na koji voda is-punjava jednu vazu do njenih ivica; ona, dakle, poprimaoblik onoga što je sadrži i što je ograničava ili, pak, druga-čije rečeno, postaje antropomorfna. U tome je još jednaod nesavršenosti kojima individualno biće, u skučenim ispecifičnim uslovima svog postojanja, nikako ne može daumakne; pravo govoreći, ono u tome ne bi moglo da uspeni kao individua, mada bi trebalo tome da teži, jer potpu-no oslobađanje od takvih ograničenja može da se postig-ne samo u vanindividualnim i nadindividualnim stanjima,odnosno u onim neformalnim, koja se postižu pri istin-skom ostvarenju celovitog bića.

Pošto smo time otklonili sve moguće prigovore u ovompogledu, biva očigledno kako ne može da postoji nikakvazajednička mera između »Sopstva«, s jedne strane, sagle-danog kao potpuno ostvarenje bića koje se integriše po tri-ma dimenzijama krsta, da bi se konačno reintegrisalo usvom prvobitnom Jedinstvu, ostvarenom samom ekspan-zijom koja simbolizuje čitav prostor i, s druge strane, ma

O ovom pitanju, videti tntroductiongenerale a l'etude des doctrineshindoues, 2. deo, gl. VII.27° Podrazumeva se da ovu reč, »intenzitet«, ne bl trcbalo shvatiti u kvan-tttativnom smislu, kao i da se, budući da misao nijc podrcdcna vrcnien-skim vislovima, njena forma nl na kojl način nc mo'/.c »Iokall7.ov.itl«; ona.spada u ivd priTmji-noK, a ni- u rc- i l U'k-Miun.

koje individualne modiflkacije, predstavljene inflnitezimal-nim elementom istog prostora, ili čak celokupnošću jednogstanja, čija ravna konfiguracija (ili, barem, zamišljena kaoravna uz sve ograde koje smo načinili, što će reći, sve dokto stanje posmatramo izolovano) obuhvata tek jedan infi-nitezimalan element u odnosu na trodimenzionalni pro-stor, pošto bi se, postavljanjem takve slike u prostor (od-nosno, u celinu svih stanja bića), njena horizontalna ravanpomerala za inflnitezimalnu vrednost po pravcu vertikal-ne ose280. Pošto se radi o inflnitezimalnim elementima, čaki u okvirima geometrijske simbolike koja je nužno skučenai ograničena, jasno je da, u stvarnosti i afortiori, u pogleduonoga što je respektivno simbolizovano pomoću dva poj-ma koja smo poredili, postoji apsolutna nesamerljivost,koja ne zavisi ni od kakve više ili manje proizvoljne konven-cije, kao što je to uvek slučaj pri izboru određenih relativnihjedinica kod običnog količinskog merenja. I opet, kada seradi o celovitom biću, neograničenost je tu uzeta kao sim-bol Beskraja, u meri u kojoj je dozvoljeno reći da Beskrajmože da bude simbolizovan; ali, podrazumeva se da to ni-kako ne znači da bi ih trebalo poistovetiti, kao što često či-ne zapadnjački matematičari i filozofi. »Premda neograni-čenost možemo da posmatramo kao sliku Beskraja, na Bes-kraj ne možemo da primenimo rasuđivanje o neograničenosti;simbolika se spušta, a nikako ne ide na gore«281.

Ovim integrisanjem dodaje se jedna dimenzija odgova-rajućem prostornom modelu; poznato je, uostalom, da,ako se pođe od linije koja je prvi stupanj neograničenostiu prostoru, integral odgovara izračunavanju jedne površi-ne, a dvostruki integral izračunavanju zapremine. Ako je,dakle, prvo integrisanje bilo neophodno da bi se sa linijeprešlo na površinu, određenu dvodimenzionalnim krstomkoji opisuje neograničen krug što se ne zatvara (ili ravnomspiralom, jednovremeno sagledanom u svim mogućim po-ložajima), drugo integrisanje je neophodno da bi se sa po-vršine prešlo na zapreminu, u kojoj trodimenzionalni krst,zračenjem iz svog središta u svim smerovima prostora ukome se nalazi, proizvodi jedan neograničen sferoid čijusliku nam daje oscilatorno kretanje, sa zapreminom kojaje uvek otvorena u svim smerovima i koja simbolizuje uni-verzalni vrtlog »Puta«.

280 poc|sećamo da je pitanje suštinskog razlikovanja »Sopstva« i »ja« ili,kraće rečeno, celovitog bića i individualnosti, koje smo sažeto izložili napočetku ovc studije, mnogo opš i rn i j r obradeno u L'ftorjimc ct stHi dc-vt'tiir selon /c VćdCtntu, ^1. I I .

I Madoji, i i , Mr 71.

1067

XXVII. Mesto individualnog Ijudskog stanja ucelokupnosti bića

Prema onome što smo u prethodnom poglavlju rekli uvezi sa antropomorfizmom, jasno je da Ijudska individual-nost, čak i kada je sagledana u svojoj celokupnosti (a nesamo ograničena na svoj telesni modalitet), ne bi moglada zauzme povlašćeno i »vanserijsko« mesto u neograni-čenoj hijerarhiji stanja celovitog bića; ona se tu rangira kaoma koje drugo stanje i sa potpuno istim pravom, ni manjimni većim od drugih, a u skladu sa zakonom harmonije ko-ji reguliše odnose među svim ciklusima univerzalnog Po-stojanja. Njen položaj je određen posebnim uslovima ko-ji karakterišu dato stanje i omeđuju njegovu oblast; pa, akotrenutno ne možemo da ga spoznamo, onda je to otudašto nam, kao Ijudskim individuama, nije moguće da izađe-mo van tih uslovljenosti kako bismo ih uporedili sa onimadrugih stanja, čije oblasti su nam po sili stvari nedostupne;ali, dovoljno nam je, svakako, i dalje kao individuama, dashvatimo kako je taj položaj onakav kakav bi trebalo da bu-de i da drugačiji ne bi ni mogao da bude, budući da je svakastvar na pravom mestu koje bi trebalo da zauzima kao ele-ment celokupnog poretka. Osim toga, usled istog zakonaharmonije koji smo upravo pomenuli, »budući da je evo-lucioni navoj pravilan svuda i u svim svojim tačkama, pre-lazak iz jednog stanj a u drugo odvija se podjednako logič-no i podjednako jednostavno kao i prelazak iz jednog po-ložaja (ili modiflkacije) u neku drugu unutar istog stanja«282,a da pri tom, barem sa ovog stanovišta, nigde u Vaseljeninema ni najmanjeg prekida u kontinuitetu.

Ako bi, ipak, trebalo da uvedemo neko ograničenje upogledu kontinuiteta (bez kojeg sveopšta kauzalnost ne bimogla da bude zadovoljena, jer ona zahteva da sve bude povezano bez ikakvih prekida), onda je to zato što, kako smoranije napomenuli, po gledištu koje se razlikuje od onogšto posmatra tokove ciklusa, postoji jedan trenutak dis-kontinuiteta u razvoju bića: taj trenutak, apsolutno jedin-stven po svojoj prirodi, jeste onaj u kojem se, pod dejstvom»Nebeskog Zraka« koji deluje na ravan odraza, proizvodivibracija koja odgovara kosmogonijskom Fiat Lux, i kojasvojim zračenjem obasjava čitav haos mogućnosti. Počevod tog trenutka, red zamenjuje haos, svetlost zamenjujetamu, delo zamenjuje delotvornost, i stvarno zamenjujemoguće; a kada ta vibracija dostigne svoj pun učinak, po-

2K2 Madoji, La VoieMetaphysique, str. 69.

1077

jačavajući se i odbijajući od samih granica bića, ovo, budućida je tada ostvareno u punom opsegu, neće više biti prisilje-no da prelazi neki poseban ciklus, pošto ih sve obuhvatau potpunoj istovremenosti jedne sintetičke i »ne-distink-tivne« spoznaje. To bi bilo ono u čemu se u pravom smi-slu reči sastoji »preobraženje«, shvaćeno kao »povratakpreoblikovanih bića neoblikovanom biću«, izvan i s onestrane svih posebnih uslova koji određuju stupnjeve po-javnog Postojanja. »Preoblikovanje«, po rečima mudracaShi-ping wena, »je mehanizam putem kojeg nastaju sva bi-ća; preobraženje je mehanizam unutar kojeg se sva bićastapaju u jedno«283.

Ova »transformacija« (u etimološkom značenju prela-ska s one strane forme), kojom se ostvaruje »UniverzalniČovek«, nije ništa drugo do »Oslobađanje« (na sanskrituMoksha ili Mukti) o kojem smo govorili na drugom me-stu284; ona, pre svega, zahteva prethodno određenje jed-ne ravni odraza »Nebeskog Zraka«, kako bi odgovarajućestanje samim tim postalo središnje stanje bića. Uostalom,ma koje stanje bi, u načelu, moglo da preuzme ulogu togstanja, pošto su sva u potpunosti istoznačna kada se sagle-davaju sa stanovišta Beskraja; a činjenlca da se Ijudsko stanjeni po čemu ne razlikuje od drugih, za njega, kao i za ma ko-je drugo stanje, očito podrazumeva mogućnost da to sre-dišnje stanje i postane. »Transformacija«, dakle, može dase ostvari sa polazištem iz Ijudskog stanja, pa čak i iz sva-kog modaliteta tog stanja, što znači da je ona u izričitomsmislu ostvariva za telesno i zemaljsko Ijudsko biće. Dru-gim rečima, i kao što smo već rekli na drugom mestu285,»Oslobađanje« može da se postigne »u životu« (jivan-muk-ti), što nimalo ne utiče na činjenicu da ono suštinski pret-postavlja, za biće koje ga postiže, kao i u svim drugim slu-čajevima, apsolutno i potpuno oslobađanje od ograniča-vajućih uslova svih modaliteta i svih stanja.

Što se, pak, tiče stvarnog načina razvoja koji biću omo-gućava da, nakon prolaska kroz određene prethodne faze,dospe do pravog trenutka u kojem dolazi do »transforma-cije«, ovde nemamo nameru da o tome govorimo, poštoje očigledno da njegov opis, čak i u sažetom obliku, ne biulazio u okvire jedne ovakve studije, čija bi priroda treba-lo da ostane čisto teorjska. Želeli smo samo da naznačimo

' Da bi ovaj iskaz bLo ispravan, trebalo bi da se rečju »način« zamenipotpuno neadekvatna reč »mehanizam«, koju je Mađoji dosta nesrećnopreuzeo iz Filastrovog prevoda Vijinga.284 L'Homme etson devenirselon le VedSnta, gl. XVII, 3. Izd.285 Ibid., gl. XVIII, 3. izd.

1087

kakve su mogućnosti Ijudskog bića, mogućnosti kojima,posmatranim iz ugla potpunog ostvarenja, ovo biće nužnoraspolaže u svakom od svojih stanja, pošto ona inače ne bimogla da se među sobom diferenciraju u odnosu na Bes-kraj, gde obitava Savršenstvo.

XXVIII. Velika Trijada

Ukoliko poslednja razmatranja uporedimo sa onim štosmo rekli na početku, lako ćemo uvideti da tradicionalnakoncepcija »Univerzalnog Čoveka«, uprkos svom nazivu,nema u sebi ničeg antropomorfnog; ali, ako je svaki antro-pomorfizam otvoreno antimetafizičke prirode, i ako bi gakao takvog trebalo u potpunosti odbaciti, preostaje nam datačno odredimo u kom smislu i pod kojim uslovima bi seodređeni antropocentrizam ipak mogao smatrati legitim-nim286. Pre svega, kao što smo već napomenuli, Ijudski rod,sa kosmičkog stanovišta, zaista ima »centralnu« ulogu uodnosu na stupanj Postojanja kome pripada, ali samo uodnosu na njega, a svakako ne i u odnosu na celokupnostuniverzalnog Postojanja, gde je taj stupanj samo jedan uneograničenom mnoštvu, lišen ma čega što bi mu podariloneki izuzetan položaj u odnosu na druge. U tom pogledu,dakle, o nekom antropocentrizmu bi moglo dabude govo-ra samo u suženom i relativnom smislu, koji je, ipak, dovoljanda bi opravdao primenu analogije na pojam čoveka, pa,sledstveno tome, i sam naziv »Univerzalnog Čoveka«.

S druge strane, videli smo da svako Ijudsko biće, kao,uostalom, i svaki pojavni oblik nekog bića u ma kom stanju,raspolaže mogućnošću da sebe učini središtem u odnosuna celovito biće; moglo bi, dakle, da se kaže kako ono to ijeste u virtuelnom smislu, i kako je cilj koji bi trebalo sebida postavi, u tome da ovu virtuelnost preobrazi u faktičkustvarnost. Tombiću je, dakle, dozvoljeno, i pre postizanjatakvog ostvarenja, a imajući ga u vidu, da se na neki načinidealno postavi u središte287. Usled toga što se nalazi u Ijud-

286 Trebalo bi, uostalom, da dodamo kako ovaj antropocentrizam nije niu kakvoj nužnoj uzajamnoj vezt sa geocentrizmom, protivno onome štose iznosi u nekim »profanim« teorijama; ono što bi moglo da izazove ne-sporazume u tom pogledu jeste okolnost da se zemlja ponekad uzimakao simbol čitavog telesnog stanja; ali, po sebi se razume, da zemaljskiIjudski rod ne čini sav Ijudskt rod.28^ U ovome ima nečega što bi moglo da se uporedi sa načinom na kojise Dante, u skladu sa simbolikom vremena, a ne prostora, postavio u sre-dište »velike godine« da bi proputovao »trl sveta« (videti Vesoterisme de

, K'-VIII, str. 63-66)

1097

skom stanju, njegov poseban ugao gledanja pridaje tomstanju pretežan značaj, za razliku od situacije kada se tostanje sagledava sa stanovišta čiste metaflzike, odnosno sastanovišta Univerzalnog; a takva pretežnost će biti, da ta-ko kažemo, opravdana aposterioriu slučaju kada to biće,faktički uzimajući dato stanje kao polaznu tačku i kao osno-vu svog ostvarenja, načini od njega istinsko središnje stanjesvoje celovitosti, koje odgovara horizontalnoj koordinat-noj ravni našeg geometrijskog modela. Ovo pre svega pret-postavlja reintegrisanje bića posmatranog u samom sredi-štu Ijudskog stanja, reintegrisanje koje u pravom smislureči podrazumeva obnavljanje »primordijalnog stanja«, azatim, za isto to biće, izjednačenje samog Ijudskog sredi-šta sa univerzalnim središtem. Prva od ove dve faze je ostva-renje integralnosti Ijudskog stanja, dok je druga ostvarenjecelovitosti bića.

Prema dalekoistočnoj tradiciji, »pravi čovek« (zhen reri)je onaj koji se, time što se povratio u »primordijalno stanje«i u punoj meri ostvario Ijudskost, ubuduće zanavek utvr-dio u »Nepromenljivom Središtu«, i time već sada izmakaoobrtajima »točka zbivanja«. Iznad tog stupnja je »viši čovek«(junreri), koji takorećiviše nije čovek, budući da je preva-zišao Ijudskost i da je u potpunosti oslobođen njenih po-sebnih uslovljenosti: on je onaj koji je postigao potpunoostvarenje, »Vrhovnu Istovetnost«; on je, dakle, zaistapo-stao »Univerzalan Čovek«. Ovo ne važi i za »pravog čove-ka«, ali se ipak može reći da on jeste »Univerzalan Čovek«makar virtuelno, u tom smislu što, budući da više ne mo-ra da u distinktivnoj formi prolazi kroz druga stanja, poštoje sa obima stigao u središte, za njega Ijudsko stanje nužnomora da predstavlja središnje stanje celovitog bića, prem-da ono to još uvek nije i na faktički način288.

Ovo nam omogućava da bolje razumemo u kom zna-čenju bi trebalo shvatiti intermedijarni pojam »Velike Tri-jade« o kojoj svedoči dalekoistočna tradicija: ta tri pojmasu »Nebo« (Tiari), »Zemlja« (Di) i »Čovek« (Reri), pri če-mu ovaj poslednji na neki način igra ulogu »posrednika«između druga dva, i kao da u sebi objedinjuje njihove dveprirode. Tačno je da se, čak i kada je u pitanju individua-288 Razlika izmedu ova dva stupnja je ista kao između onoga što smo nadrugom mestu nazvali virtuelnom besmrtnošću i faktički ostvarene be-smrtnosti (L'Homtne etson devenir selon le Vedanta, gl. XVIII, 3. izd.):to su ona dva stupnja koja smo od početka razlikovall pri ostvarenju »Vr-hovne Istovetnosti«. »Pravi čovek« odgovara, u arapskoj terminologiji,»Prvobitnom Čoveku« (al-insan al-gadlm), a »viši čovek« odgovara »Uni-verzalnom Coveku« (al-insan al-kamil). O odnosu iznieđu »pravog čove-ka« i »višeg čoveka«, upor. La Grande Triade, gl. XVIII.

1107

lan čovek, može reći da on stvarno ima u sebi nečega od»Neba« i od »Zemlje«, koji su poput Purushei Prakriti, dvapola univerzalne pojavnosti; ali, tu nema ničega po čemubi položaj čoveka bio izuzetan, pošto isto nužno važi zasvako pojavno biće. Da bi, u odnosu na univerzalno Posto-janje, čovek zaista mogao da ispuni ulogu o kojoj je reč,trebalo bi da je uspeo da se postavi u središte svih stvari,odnosno da je dostigao barem stanje »pravog čoveka«, pamakar ga tada faktički ispoljavao samo unutar jednog stup-nja Postojanja; a ova mogućnost će u punom obimu bitiostvarena teku stanju »višeg čoveka«. Ovo bi značilo da jepravi »posrednik«, u kome je jedinstvo »Neba« i »Zemlje«u potpunosti ostvareno sintezom svih stanja, upravo »Uni-verzalan Čovek«, koji je istovetan Reči; a, napomenimo uz-gred, kako bi mnoga važna pitanja u zapadnim tradicija-ma, pa čak i ona čisto teološke prirode, ovim mogla da do-biju svoje najutemeljenije razjašnjenje289.

S druge strane, budući da su »Nebo« i »Zemlja« dvakomplementarna načela, jedno aktivno, a drugo pasivno,njihovo jedinstvo može da se predstavi i slikom »Androgi-289 Jedinstvo »Neba« i »Zemlje« isto je što i jedinstvo dveju priroda, bo-žanske i Ijudske, u ličnosti Hrista, ukoliko se ovaj posmatra kao »Univer-zalan Čovek«. Među drevnim slmbolima Hrista nalazi se 1 zvezda sa šestkrakova, odnosno, dvostruki trougao »Solomonovog pečata« (upor. LeRoi du Monde, gl. IV); a u simbolici jedne škole hermetizma sa kojom subili povezani Albertus Veliki i sveti Toma Akvinski, uspravan trougao pred-stavlja Božanstvo, dok obrnuti trougao predstavlja Ijudsku prirodu (»na-činjenu po slici Božijoj«, kao njen odraz u obratnom smeru na »ogleda-lu Voda«), tako da jedinstvo dva trougla prikazuje jedinstvo dveju priro-da (LSMta i Nasuta, u islamskom ezoterizmu). Trebalo bi uočiti kako, saposebnog stanovišta hermetizma, trojstro Ijudskog bića: »spiritus, ani-ma, corpus«, odgovara trojsmi alhemijskih načela: »sumpor, živa, so«. Sdruge strane, sa stanovišta simbolike brojeva, »Solomonov pečat« je sli-ka broja 6, koji je »vezivni« broj (slovo vauu hebrejskom i arapskom),broj jedinstva i meditacije; to je takođe i broj stvaranja, pa, kao takav, onodgovara i Reči »per quem omnia facta sunt«. Zvezde sa pet i šest krako-va respektivno predstavljaju »mikrokosmos« i »makrokosmos«, kao i indi-vidualnog čoveka (vezanog za pet uslovljenosti svoga stanja, kojima od-govaraju pet čula i pet telesnih elemenata) i »Univerzalnog Coveka« iliLogos. Uloga Reči, u odnosu na univerzalno Postojanje, može da se tačni-je predstaviupisivanjem krsta u sliku »Solomonovog pečata«: vertikalankrak povezuje vrhove dva suprotstavljena trougla, ill dva pola pojavno-sti, dokhorizontalankrakpredstavlja »površinu Voda«. U dalekoistočnojtradiciji, susrećemo jedan simbol koji se po strukturi razlikuje od »Solo-monovog pečata«, premda mu je u brojčanom pogledu istoznačan: šestparalelnih linija, punih ili prekinutih, zavisno od slučaja (šezdeset i četirl»heksagrama« kralja Wena u Yijingu, od kojih je svaki obrazovan spajanjempo dva od osamgua, ili »trigrama« Fu Ksija), predstavljaju »graflčke pri-kaze Reči« (povezane sa simbolikom Zmaja); a predstavljaju takođe i»Čoveka« kao središnji pojam »Velike Trijade« (pri čemu gornji »trigram«odgovara »Nebu«, a donji »trigram« »Zemlji«, što ih respektivno izjedna-ćava ,sa dva in iugla, uspravnim i obrnutim, »Solomonovog pečata«.

lll/

na«, što nas vraća nekim razmatranjima koja smo već nasamom početku izneli u vezi sa »Univerzalnim Čovekom«.Ovde, takođe, udeo dva načela postoji u svakom pojavnombiću, i u njemu se ispoljava kroz prisustvo dva pojma, yan-ga i yina, ali u različitim razmerama i uvek uz prevagu jed-nog ili drugog; potpuno uravnoteženo jedinstvo ova dvapojma može da se ostvari jedino u »primordijalnom stanju«290.Što se, pak, celovitog bića tiče, tu više ne bi moglo da budegovora ni o kakvoj distinkciji yanga i yina, koji su se ovdevratili prvotnoj nediferenciranosti; tu se, dakle, ne bi mogloviše govoriti ni o »Androginu«, koji još uvek pretpostavljaizvesno dvojstvo unutar samog jedinstva, već jedino o »ne-utralnosti« Bića posmatranog po sebi, koje je izvan distink-cija na »esenciju« i »supstanciju«, »Nebo« i »Zemlju«, Pu-rushuiPrakriti. Jedino se, dakle, u odnosu na pojavnost,kao što smo prethodno rekli, par Purusha-Prakritimožepoistovetiti sa »Univerzalnim Čovekom«291; a sa tog stano-višta se ovaj očigledno i pojavljuje kao »posrednik« izme-đu »Neba« i »Zemlje«, budući da ovi pojmovi i sami išče-zavaju kada se pređe s one strane pojavnosti292.

XXIX. Središte i obim

Razmatranja koja smo izložili neće nas nikako navesti,kao što bi neosnovano moglo da se poveruje satno da izpredostrožnosti nismo na to već ukazali, da posmatramoprostor kao jednu »sferu čije je središte svuda, a obim nig-de«, prema često navođenom izrazu Paskala, koji se, uo-stalom, možda i nije prvi toga dosetio. U svakom slučaju,nemamo nameru da ovde istražujemo kakvo značenje je

J0 Zbog toga dve polovine yin-yanga svojim spojem obrazuju dovršenikružni oblik (koji u ravni odgovara sfernom obliku u trodimenzionalnomprostoru).291 Ono što smo ovde rekli o pravom mestu »Androgina« u ostvarenjubića i njegovom odnosu prema »primordijalnom stanju« objašnjava zna-čajnu ulogu koju ova koncepcija ima u hermetizmu, čija učenja se odno-se na kosmološku oblastkao i na produženja Ijudskih stanja unutar pre-finjenog reda ili, kraće rečeno, na ono što bi moglo da se nazove »in-termedijarnim svetom«, koji ne bi trebalo izjednačiti sa oblašću ćistemetafizike.

Ovim bi mogao da se dokuči i jedan viši smisao one rečenice iz Jevan-delja: »Nebo i zemlja će proći, ali će moje reči ostati.« Reč po sebi, a sled-stveno tome i »Univerzalan Čovek«, koji je njo) istovetan, s one je strant-svake distinkcije u odnosu na »Nebo« i na »Zemlju«; on, dakle, vcčnoostaje takav kakav jeste, u punoći svoga bića, dok svaka pojavnoM i ^\ .1ka diferencijacija (odnosno, čitavredprolaznihpostojanja) ižčc/ava u i i utar potpune »transformacije«.

1137

sam Paskal pridavao ovoj rečenici, koja je mogla da budei loše protumačena; to nam nije od velike važnosti, jer jeočigledno da pisac odveć čuvenih razmišljanja o »dve bes-konačnosti«, uprkos nepobitnim zaslugama u pogledu dru-gih stvari, nije raspolagao nikakvim saznanjima metafizič-ke prirode293.

Bez sumnje je tačno da je na prostornom modelu celo-vitog bića svaka tačka, čak i pre ma kog određenja, poten-cijalno središte bića koje predstavlja taj prostor u kojem jesmeštena; ali, ona je to samo potencijalno i virtuelno, svedok stvarno središte ne bude i faktički određeno. Ovo odre-đenje podrazumeva da je središte poistovećeao sa samomprirodom prvotne tačke koja, gledano po sebi, takoreći ni-je nigde, budući da nije podređena prostornim uslovima,što joj omogućava da raspolaže svim njihovim mogućno-stima; ono što se, dakle, nalazi svuda, u prostornom smi-slu, samo su pojavni oblici te prvotne tačke, koji doista is-punjavaju čitav prostor, ali koji nisu ništa drugo clo običnimodaliteti, tako da je njihova »posvudašnjost«, u suštini,samo vidljiva zamena za onu pravu »sveprisutnost«294. Sta-više, ako se središte prostora na neki način izjednačava sasvim ostalim tačkama putem vibracije koju im prenosi, on-da je to samo u meri u kojoj čini da one imaju udela u istojnedeljivoj i neuslovljenoj prirodi kakva je postala njegovavlastita, a taj udeo ih, u meri svog delovanja, samim timoslobađa prostorne uslovljenosti.

Bilo bi poželjno da se pri svemu ovome ima na umu je-dan osnovni opšti zakon koji smo u više navrata pomenu-li i koji nikada ne bi trebalo smetnuti sa uma, premda sečini da ga neki skoro sistematski ignorišu: radi se o tomeda između činjenice ili čulnog objekta (što je, u suštini,jedno isto) koji uzimamo kao simbol, i ideje, ili, radije, na-čela koje njime želimo da, koliko je moguće, simbolizuje-mo, uvekpostoji obratna analogija, što, uostalora, važi zasvaku pravu analogiju295. Tako, u prostoru sagledanom usvojoj aktualnoj stvarnosti, a ne više kao simbolu celovitogbića, nijednatačka nije, niti može dabude, središte; svetačke podjednako spadaju u oblast pojavnosti, već samom293 Mnoštvo beskonačnosti je očito nemoguće, pošto bi jedna drugu ogra-ničavale, tako da nijedna od njih ne bi zaista bila beskonačna; Paskal, po-put mnogih drugih, izjednačava beskonačno sa neograničenim, pri če-rau se ovo drugo shvata na kvantitativan način i sagledava u oba suprot-stavljena smera opadajućih i rastućih veličina.294 Videti L'Homme etson devenirselon le Vedanta, gl. XXX 2.izd., kaoi Apetfus surl'Initiation (Opaske o inicijaciji, gl. XLII, str. 271).

"•* U vezi s ovim, moglo bi se pozvati na ono što smo na nočetku rekli oa n a l o n i j l i/.nicdu indivklualnog čovcka i »Univerealnog Coveka«.

činjenicom da pripadaju prostoru, koji je jedna od moguć-nosti čije ostvarenje podrazumeva ta oblast, a koja, uzetau svojoj celokupnosti, nije ništa više od obima »točka zbi-vanja« ili, pak, ono što bismo mogli da nazovemo spolja-šnjošću univerzalnog Postojanja. Upotreba reči »unutra-šnje« i »spoljašnje« u ovoj prilici, kao i pominjanje sredi-šta i obima, uostalom, sačinjava jedan simbolički jezik, i tojezik simbolike prostora; ali, nemogućnost da se u potpu-nosti lišimo takvih simbola svedoči jedino o onom večnomnesavršenstvu naših sposobnosti izražavanja na koje smoranije već ukazali. Ukoliko u izvesnoj meri i uspevamo dasvoje zamisli prenesemo drugoj osobi, u pojavnom i formal-nom svetu (pošto se radi o jednom ograničenom individu-alnom stanju, izvan kojeg, takoreći, ne bi ni moglo da budegovora o nekom »drugom«, barem u »razdvojnom« značenjukakvo ta reč podrazumeva u Ijudskom svetu), onda je tosamo putem slika kojima se te zamisli iskazuju kroz odre-đene oblike, što će reći, putem podudarnosti i analogija.U tome leži načelo i osnov postojanja svake simbolike, asvako izražavanje, ma koje vrste ono bilo, nije u stvarnostiništa drugo do jedan simbol296. Ipak, »dobro se čuvajmoda ne izjednačimo stvar (ili pojam) sa trošnom formom ukojoj jedino možemo da ga prikažemo, a možda čak i spo-znamo (kao Ijudske individue); jer su najgore metaflzičkezablude (ili, radije, antimetafizičke) proistekle iz nedo-voljnog poznavanja i pogrešnog tumačenja simbola. Prise-timo se uvek boga Janusa, koji je predstavljen sa dva lica,a koji ipak ima samo jedno, koje nije ni jedno ni drugo odonih koja možemo da dotaknemo ili vidimo«297. Ova slikaJanusa bi u potpunosti mogla da se primeni na razlikovanje»spoljašnjeg« i »unutrašnjeg«, kao i na razmatranje pro-šlosti i budućnosti, a ono jedinstveno lice koje ni jednouslovljeno i prolazno biće ne može da osmotri ukolikoprethodno ne izađe iz svog ograničenog stanja, ne bi mo-glo da se na bolji način uporedi sa trećim okom Shive, ko-ji sve stvari sagledava u »večnoj sadašnjosti«298.

Da bismo, pod ovim uslovima, i uz sva ograničenja ko-ja se u skladu sa rečenim nameću, usaglasili naš iskaz sauobičajenim odnosom kakav postoji među analogijama (akoji bismo drage volje, posluživši se geometrijskim termi-nom, nazvali odnosom obrnutog preslikavanja), mogli bi-

9"Videti Introductiongćneraleal'etudedesdoctiineshindoues,'i. deo,gl. VII.297 Madoji, La VoieMetaphysiquc, str. 21-22.298 Videti L'Homme etson dcvenirm-lnn lc \'<'d.itii.i.y,\. XX, ,\ l / c l . K.mi Le Roi du Monde, str. 41 -12.

1157

smo, pa čak i morali, da preokrenemo doslovan tekst Pa-skalovog iskaza koji smo prethodno pomenuli. To smo, uo-stalom, već uočili u jednom od taoističkih tekstova kojesmo ranije naveli. »Tačka koja je stožer pravila, nepokret-no je središte jedne kružnice po čijem rubu kolaju sve pro-laznosti, distinkcije i individualnosti«2". Na prvi pogledbiskoro moglo da se poveruje kako ove dve slike mogu dase uporede, ali, u stvarnosti, one su potpuno suprotne jed-na drugoj; u suštini, Paskal je dozvolio da ga ponese geo-metrijska maštovitost, koja ga je navela da okrene naglav-ce prave odnose, kakve bi trebalo sagledati sa metafizičkogstanovišta. Upravo je središte ono koje se u pravom smi-slu ne nalazi nigde, pošto je, kao što smo već rekli, suštin-ski »nelokalizovano«; ono ne može da se otkrije ni na kommestu pojavnosti, budući da je u odnosu na ovu potpunotranscendentno, dok je u isti mah prisutno unutar svih stva-ri. Ono je s one strane svega što se može dokučiti čulima isposobnostima koje proishode iz čulnog sveta: »Načelo nemože da se dokuči ni vidom ni sluhom. Načelo ne možeda se čuje; to što se čuje, nlje Ono. Načelo ne može da sevidi; to što se vidi, nije Ono. Načelo ne može da se izrekne;to što je izrečeno, nije Ono. Budući da Načelo ne može dase zamisli, ne može ni da bude opisano«300. Sve ono štomože da se vidi, čuje, izrekne ili opiše, nužno pripada po-javnosti, i to formalnoj pojavnosti. U stvarnosti je, dakle,obim taj koji se nalazi svuda, pošto su sva mesta u prosto-ru ili, još uopštenije, sve pojavne stvari (budući da je pro-stor ovde tek simbol univerzalne pojavnosti), »sve prola-znosti, distinkcije i individualnosti«, samo elementi »tokafonni«, tačke na obimu »kosmičkog točka«.

Ako bismo, dakle, želeli da sve ovo sažmemo u nekoli-ko reči, mogli bismo da kažemo kako se, ne samo u prosto-ru, već u svemu pojavnom, ono što je spoljašnje, ili obim,nalazi svuda, dok središte nije nigde, pošto je ono nepojav-no; ali (upravo ovde, izraz »u obratnom smeru« poprimasvoje puno značenjeV ono što je pojavno ne bi bilo ništabez te suštastvene tačke koja u sebi nema ničega od pojav-nog, i koja upravo usled svoje nepojavnosti, u načelu sadr-ži sve moguće pojavnosti, budući istinski »nepokretni po-kretač« svih stvari, nepromenljivo izvorište svake diferen-cijacije i svake modifikacije. Ova tačka proizvodi čitav prostor(kao i druge pojavnosti) izlazeći u neku ruku izvan sebe,razvojem svoje virtuelnosti kroz neograničeno mnoštvo

modaliteta kojima ispunjava čitav taj prostor; ali, kada ka-žemo da ona izlazi iz sebe kako bi ostvarila taj razvoj, takavnepotpun izraz ne bi trebalo shvatiti doslovno, jer bi to bi-la velika greška. U stvarnosti, budući da prvotna tačka o ko-joj govorimo nikada nije podređena prostoru, pošto gaupravo ona ostvaruje i pošto odnos zavisnosti (ili kauzal-ni odnos) očito nije povratan, ona ostaje »neugrožena«stanjem ma kog od svojih modaliteta, što znači da uvekostaje istovetna sebi samoj. Kada ostvaruje svoju celokup-nu mogućnost, ona to čini zato da bi se vratila (premdapojmovi »povratka« i »novog početka« ovde ni na koji na-čin ne bi mogli da se primene) »kraju koji je istovetan sapočetkom«, odnosno onom prvobitnom Jedinstvu koje jeu načelu sve sadržalo, Jedinstvu koje, budući takvo (sagle-dano kao »Sopstvo«), ne može ni na koji način da posta-ne nešto drugačije od sebe samog (što bi pretpostavljalodvojnost), i iz čega, sledstveno tome, i sagledano po sebi,ono nikada nije ni izlazilo. Prema tome, sve dok se radi obiću po sebi, koje je simbolizovano tačkom, pa čak i o uni-verzalnom Biću, mi možemo da govorimo samo o Jedin-stvu, kao što smo do sada i činili; ali, ako bismo poželelida, prekoračujući granice samog Bića, sagledamo potpu-no Savršenstvo, trebalo bi da istovremeno iskoračimo iz-van tog Jedinstva, u metafizičku Nultu Tačku, koju nijed-na simbolika ne bi mogla da predstavi, kao što i nijedannaziv ne bi bio u stanju da je imenuje301.

XXX. Zaključne napomene o simboliciprostora

U svemu što je prethodilo, mi nismo nastojali da uspo-stavimo jasnu distinkciju između respektivnih značenja dvapojma, »prostora« i »prostiranja«, pa smo ih čak, u dostaslučajeva, koristili, ne praveći razliku između jednog i dru-gog. Ova distinkcija, poput one »vremena« i »trajanja«, mo-že da bude od velike koristi u izvesnim fllozofskim speku-lacijama, a može da ima čak i neku stvarnu vrednost sa ko-smološkog stanovišta, ali, sasvim je sigurno da čistoj metafizicitako nešto nije potrebno302. Uostalom, uopšteno gledano,

299 ZhuangZi,gl.Il.300 Ibld., gl. XXII. Upor. L'Homme etson devenir selon le Vedanta, gl.XX S.lzd.

' Videti L'Homme et son devenir seJon Je Vedanta, gl. X\( 3. izd.

'*" Dok se prostiranje obično posmatra kao partikularizacija prostora,odnos između vremena i trajanja ponekad se sagledava u obrnutom smi-slu; naime, preraa nekim teorijama, a naročito onoj sholastičkih filozo-fa, vreme je samo osobeni vid trajanja; ali, ovakav stav, koji je inače pot-puno prihvatljiv, povezan je sa nekim razmatranjima koja su strana našoj

1167 1177

više bismo voleli da se uzdržimo od svakog usložnjavanjajezika koje ne bi bilo apsolutno nužno za razumljivost ipreciznost našeg izlaganja; a u skladu sa jednim iskazomkoji ne potiče od nas, ali koji bismo u potpunosti mogli dausvojimo: »klonimo se da metaflziku opterećujemo novomterminologijom, opominjući se da su terminologije uvekskopčane sa raspravama, pogreškama i da bude nepove-renje; oni koji ih stvaraju, vođeni očitim potrebama kojeim dokazivanje nameće, gomilaju ih na nerazumljiv načinu svojim tekstovima, i vezuju se za njih sa toliko Ijubavi daove jalove i beskorisne terminologije često predstavljajujedinu novinu predloženog sistema«303.

Ako nam se, mimo ovih uopštenih razloga, često deša-valo da nazovemo prostorom ono što bi u stvarnosti, pra-vo govoreći, bio poseban vid prostiranja u tri dimenzije,to je zato što, čak i na najvišem stupnju uopštavanja sim-bola prostora koji smo razmatrali, nismo prekoračili gra-nice tog prostiranja, zadate da bi nam pružile jednu nužnonesavršenu sliku celovitog bića, kao što smo već objasnili.Ukoliko bismo se, međutim, odlučili za jednu strožu pri-menu jezika, reč »prostor« bi, bez sumnje, trebalo da ko-ristimo samo za označavanje celokupnosti svih pojedinač-nih prostiranja. Na taj način, prostorna mogućnost, čija ak-tualizacija je jedan od posebnih uslova za neke modaliteteispoljavanja (kao što je, recimo, naš telesni modalitet) nastupnju postojanja kome pripada Ijudsko stanje, sadržaćeu svojoj neograničenosti sva moguća prostiranja, od kojihje svako i samo neograničeno na jednom nižem stupnju, ikoja među sobom mogu da se razlikuju po broju dimen-zija ili drugim svojstvima, pa je, prema tome, očigledno daje takozvani »euklidovski« prostor, koji se odnosi na obič-nu geometriju, samo poseban slučaj prostiranja u tri di-menzije, pošto nije njegovjedini zamislivi modalitet304.

Uprkos ovome, prostorna mogućnost, čak i u okvirimauopštenosti unutar koje je sagledavamo, ipak je samo jed-na određena mogućnost, neograničena, doduše, pa čak ineograničena na višestruku potenciju, ali, pri svemu tome

temi. Sve što u tom pogledu možemo da kažemo je, da se pojam »tra-janje« tada koristi u uopštenom značenju svakog vida sukcesije, odno-sno svakog uslova koji, u drugim stanjima postojanja, može da po analo-giji odgovara onome što je vreme u Ijudskom stanju; ali, korišćenje ovogpojma moglo bi da izazove određene konfuzije.303 Madoji, La VoieMćtaphysique,stt. 29 (fusnota).3°4 Potpuna logička koherentnost različitih »ne-euklidovskih geometri-ja« dovoljan je dokaz za to; ali, po sebi se razume da ovde nije pravo me-sto da ispitujemo značenje i važnost ovih geometrija, kao, uostalom, ni»hipcrgeometrije« ili genmetrlje sa višc od tri dimenzija.

konačna, jer, kao što pokazuje niz brojeva koji polazi odjedinice, neograničeno proishodi iz konačnog, što je mo-guće jedino pod uslovom da samo konačno potencijalnosadrži tu neograničenost; a očigledno je da ono što je »ve-će« ne može da proishodi iz »manjeg«, niti, pak, beskonač-no iz konačnog. Uostalom, kada bi bilo drugačije, istovre-meno postojanje neograničenog mnoštva drugih moguć-nosti koje u ovu nisu uključene305, i od kojih je svakapodjednako u stanju da se neograničeno razvija, bilo bi nc-moguće; čak i samo taj razlog, u nedostatku ma kog dru-gog, bio bi potpuno dovoljan da dokažc bcsmislcnosi log»beskonačnog prostora« koji jc loliko puia bio /.loupoirc-bljavan306, jer stvarno beskonačno nio/c cla bndc- « > i i o jc-dino što sve obuhvata, i izvan čcga ncina iiiiVga slo bi );.ina ma koji način ograničilo, a to će rcd, saino svcnknpn. ii univerzalna Mogućnost307.

Ovim ćemo okončati sadašnjc i/laganjc, /adr/„ iv . i ju< izaneku drugu studiju preostala razmalranja vc/ana /.a m<tafizičku teoriju mnogostrukih stanja bića, koju i t-mo la-da sagledati nezavisno od geometrijskc simbolike kojoj c > i udaje povoda. Da bismo ostali unutar granica koje smo pri-vremeno sebi zadali, dodaćemo samo sledeće, što bi mo-glo da posluži kao zaključak: tek spoznajom IstovetnostiBića, koja je postojana u neograničenom mnoštvu moda-liteta jedinstvenog Postojanja, u samom središtu našeg Ijud-skog stanja, podjednako kao i u svim drugim stanjima, ma-nifestuje se onaj transcendentni i neformalni, pa, dakle, ineotelovljeni i neindividualizovani element koji nazivamo»Nebeskim Zrakom«; a takva spoznaja, koja je po tome su-periorna u odnosu na svaku sposobnost formalne prirode,

305 Da se zadržimo samo na ononie što je svima poznato: već je i najo-bičnija misao, onakva kakvom je sagledava psihologija, izvan prostora inl na koji način ne može da se u njeniu locira.3°6 Isto onako kao što, uopšteno gledano, navodna »kvantitativna bes-konačnost« »beskonačnog broja«, u svim svojim vidovima, nije i ne mo-že da bude ništa drugo do prosta neograničenost; time iščezavaju sve oneprotivrečnosti svojstvene takozvanoj beskonačnosti, koje zadaju tolikomuka matematičarima i fllozofima.307 Ako nam je, kao što smo ranlje rekli, nemoguće da prihvatimo sku-čeno gledište geocentrizma, koje se obično vezuje za antropomorfizani,ne odobravamo ni onu vrstu naučne ili, radije, pseudo-naučne lirike, ka-kva je izgleda osobito draga pojedinitn astronomima, a u kojoj se bez pre-stanka govori o »beskonačnom prostoru« i »večnom vremenu«, koji su,ponavljamo to, čiste besmislice, pošto beskonačno 1 večno može da bu-de jedino ono što je nezavisno od prostora i vremena; u suštini, ovde seradi o jednom od brojnih pokušaja modernog duha da univerzalnu Mo-gućnost svede na meru sopstvenih sposobnostl, koje ne prevazilaze gra-nice čulnog sveta.

1187

što će reći, suštastveno nad-racionalna, i koja pretpostav-Ija pristajanje uz zakon harmonije koji povezuje i objedinju-je sve stvari u Vaseljeni, takva spoznaja, dakle, našem indi-vidualnora biću, ali nezavisno od njega samog i od uslovakojima je ono podređeno, zaista daje »osećaj večnosti«308.

308 Po sebi se razurne da reč »osećaj« ovde nije upotrebljena u doslov-noni značenju, i da bi je trebalo shvatlti u prenosnom smislu, kao jednuintuitivnu sposobnost koja neposredno poimasvoj objekat, kao što ose-ćaji to čine unutar svoga reda; ali, u tonie se ogleda sva ona razlika kojadeli intelektualnu intuiciju od čulne intuicije, i nad-racionalno od pod--racionalnog.

Sadržaj

Predgovor /7I. Mnoštvenost stanja bića /12

II. Univerzalan čovek /16III. Metafizička simbolika krsta /19IV Smerovi prostora / 23V Hinduistička teorija tri gune / 30

VI. Jedinstvo komplementarnosti 732VII. Razrešenje suprotnosti / 36

VIII. Ratimir /45K. Središnje drvo / 48X. Svastika 755

XI. Geometrijski model stupnjevaPostojanja 758XII. Geometrijski model stanja bića /60

XIII. Odnosi između dva prethodna modela /62XIV Simbolikatkanja /64XV Model kontinuiteta različitih modaliteta istog

stanjabića /69XVI. Odnos tačke i prostiranja / 72

XVII. Ontologija Gorućeg grma /76XVIII. Prelaz sa pravolinijskih koordinata na polarne

koordinate; kontinuitet rotacijom / 78XIX. Model kontinuiteta različitih stanja bića /81XX. Univerzalan sferan vrtlog / 83

XXI. Određenje elemenata na modelu bića / 85XXII. Dalekoistočni simbol ym-yanga; metafizička

istoznačnost rađanja i smrti / 88XXIII. Značenje vertikalne ose; uticaj Volje Neba 791XXIV Nebeski Zrak i njegova ravan odraza / 94XXV Drvoizmija /99

XXVI. Nesamerljivost celovitog bićai individualnosti /103

XXVII. Mesto individualnog Ijudskog stanjau celokupnosti bića /106

XXVIII. VelikaTrijada /108XXIX. Središte i obim / l l lXXX. Zaključne napomene o simbolici prostora /115