Biblioteka

MISTICI I GNOSTICIRene Genon

DANTEOV EZOTERIZAM

UredujeBRANKO KUKIC

Prevela sa francuskogSlavica Miletic

OpremaMILE GROZDANIC 2002

Prvaglava

POJAVNII SKRIVENISMISAO

0 voi che avete gl'intelleti sani,Mirate la dottrina che s'ascondeSotto il velame delli versi strani!

RecenzijaJovica ACin

Naslov izvornika

Rene Guenon,E Esoterisme de Dante

IzdajuBranko Kukic i

Umetnicko drustvo Gradac Cacak-BeogradStampa '

Zuhra, Beograd, Vitanovacka 15Tiraz 500

Ovim recima 1Dante veoma jasno potvrduje da u njego-vom delu postoji skriveni smisao, uistinu doktrinalan, i daje spoIjasnji i pojavni smisao samo njegov veo. Za tim skri-venim smislom treba da tragaju oni koji su kadri da u nje-ga proniknu. Stavise, pesnik ide i dalje od toga kad tvrdi daje za razumevanje i tumacenje svih spisa, a ne samo svetih,potrebno voditi racuna 0 cetiri osnovna znacenja: "si pos;sono intendere e debbonsi sponere massimamente per qua-ttro sensi,,2. OCigledno je i to da se ta razliCita znacenja niu kom slucaju ne mogu uzajamno poniStavati Hijedna dru-gima suprotstavljati, vec se, naprotiv, moraju dopunjavati iuskladivati kao delovi jedne iste celine, kao gradivni ele-menti jedinstvene sinteze.

Dakle, Bozanstvena komedija u ceIini moze se tumaciti

na vise naCina - u to se ne moze ni najmanje sumnjati, po-st~ imamo svedocanstvo njenog autora, koji je svakako naj-pozvaniji da nas obavesti 0 sopstvenim namerama. Teskoce

nastaju tek onda kad treba odrediti ta razlicita znacenja,naroCito ona najvisa Hi najdublja; prirodno je da upravo tupoCinju razlike u glediStima komenatatora. Oni su uglav-nom sIozni kad ispod doslovnog znacenja pesnickog.kazi-vanja otkrivaju jedno filozofsko, Hi tacnije filozofsko-teolo-sko znacenje, kao i poIiticko i socijalno; ali zajedno sa do-slovnim, to su tek tri znacenja, a Dante nas upozorava datragamo i za cetvrtim; sta bi ono moglo biti? Po nasem mi-

I

..i

6V I' 'u to ne moze biti nista drugo do jedno pravo inicija-s JenJ , , .v ,'v. '. .

cijsko znacenje, metafIzlc~o po svoJ~J sustl~~, uz nJeg~ ,svevezuju mnoge Cinjenice kOJe,mada msu sve Clstometaflzlc-kog reda, pokazuju isti ezotericki karakter. Upravo zbog ta-kvog svog karaktera duboko znacenje je potpuno izmakloveCini komentatora; a ipak, ako to znacenje zanemarimo ilipogresno shvatimo, ni ona druga ne mogu biti do kraja ras-tumacena, jer je ono nacelo koje ureduje i ujedinjuje njiho-vo mnostvo.

Cak i oni koji su naslutili ezotericku stranu Danteovogdela cesto su gresili u pogledu njegove prave prirode, zatost~ im je obicno izmicalo stvarno razumevanje tih pitanja ist~ je njihovo tumacenje bilo pomuceno predrasudama ko-je nisu uspevali da prevazidu. Tako se dogodilo da su Rose-ti (Rosseti) i Aru (Aroux), koji su medu prvima ukazali napostojanje tog ezoterizma, verovali da mogu izvesti zaklju-cak 0 Danteovoj ,jeresi", nesvesni da na taj nacin mesajurazmatranja iz potpuno razliCitih domena; naime, ako suneke stvari znali, mnoge druge nisu, i na njih cemo poku-sati ovde da ukazemo, bez ikakve pretenzije na sveobu-hvatno izlaganje ove teine koja je, po nasem miSljenju, za-ista neiscrpna.

Za Arua se pitanje postavilo ovako: da lije Dante bio ka-tolik ili albizanin? Za druge je ono pre bilo izrazeno na sle-deCi naCin: da lije bio hriScanin ili paganin?3 Mi, pak, sma-tramo da su te dileme nepotrebne, jer je pravi ezoterizamnesto sasvim razliCito od spoljne religije i jedino st~ ga snjom moze povezivati jeste cinjenica da se i u religijskimformama nalazi jedan oblik simbolicnog izraza; u svakomslucaju, malo je vazno kojoj religiji te forme pripadaju, jerse iza njihove prividne raznolikosti krije sustinsko doktri-nalno jedinstvo. Zato su stari posvecenid ucestvovali, bezrazlike, u svim spoljnim kultovima, shod no obicajima ze-malja u kojima su se nalazili; i upravo zato st~ je sagledaoto temeljno jedinstvo, a ne usled nekakvog vestackog "sin-kretizma", Dante je ravnopravno, po potrebi, koristio jezik

7

preuzet kako iz hriscanstva tako i iz grcko-rimske antike.Cista metafizika nije ni paganska ni hriscanska, vec univer-zalna' anticke misterije nisu pripadale paganstvu, vec su,stajale iznad njega4; a isto tako su u srednjem veku posto-jale organizacije koje su po svom karakteru bile inicijacijskea ne religijske, ali koje su se zasnivale na katolicanstvu.Ako je Dante pripadao nekima od tih organizacija - a tonam se Cini nepobitnim - ne treba ga zbog toga proglasiti,jeretikom"; oni koji tako misle imaju pogresnu iUnepotpu-nu predstavu 0 srednjem veku; oni vide, da tako kazemo,samo spoljasnju stranu, jer u savremenom svetu ne nalazeniSta sa cim bi mogli uporediti onu drugu, unutrasnju.

Posto je takav bio stvarni karakter svih inicijacijskih or-ganizacija, postojala su samo dva slucaja u kojima su nekeod njih ili neki od njihovih clanova mogli biti optuzeni za,jeres", a iza te optuzbe krile su se druge, mnogo zasnova-nije ili, u najmanju ruku, istinitije zamerke, koje se nisusmele otvoreno iskazati. Prvi od ta dva slucaja bio je neo-prezno razglasavanje tajnog ucenja; posvecenici koji su toCinilimogli su uneti nemir u duhove nepripremljene za sa-znanje visih istina i izazvati nerede u drustvu; oni su svo-jim neprilicnim ponasanjem stvarali pometnju izmedu dvareda, ezoterijskog i egzoterijskog, pometnju koja je, sve usvemu, bila dovoljna da opravda optuzbu za ,jeres"; to sevise puta dogodilo u islamu5, iako tu ezoterijske skole nisunailazile ni na kakvo neprijateljstvo verskih i sudskih vlasti,koje su predstavljale egzoterizam. Drugi slucaj je onaj kadse istom optuzbom sluzila politicka vlast naprosto kao po-vodom da uniSti protivnike, koje je smatrala utoliko opasni-jim ukoliko je do njih teze mogla dopreti uobicajenim sred-stvima; ukidanje Templarskog reda nejcuvenijije primer ta-kvog postupanja, i upravo je taj dogadaj u neposrednomodnosu s predmetom ove studije.

Druga glava

"FEDE SANTA"

U rnuzeju grada Beca nalaze se dva rnedaljona od kojihjedan predstavIja Dantea, a drugi slikara Pjetra Pizanskog;oba na poledini irnaju slova ES.K.I.P.ET.,koja Aru turnaci nasledeCi nacin: Frater Sacroe Kadosch, Imperialis Principatus,Frater Templarius. Turnacenje prva tri slovaje ocigledno po-gresno i ne daje nikakav razurnljiv srnisao; srnatrarno datreba CitatiFidei SanctoeKadosch.Udruzenje FedeSanta, ukojern je Dante bio jedan od poglavara, bilo je TreCirazredTernplarskog bratstva, sto opravdava naziv Frater Templari-us; a njegovi casnici nosili su titulu Kados, sto na hebrej-skorn znaCi "svet" ili "posvecen", koja se ocuvala do nasihdana na visokirn stupnjevirna rnasonerije. Vec iz toga vidi-rno da Dante nije bez razloga uzeo za vodica, za kraj svogbozanskog putovanja6, svetog Bernarda, koji je ustanoviopravilo Ternplarskog reda; verovatno je na taj naCin zeleoda pokaze da je sarno zahvaljujuCi njernu bio rnoguc, uuslovirna svojstvenirn torn vrernenu, pristup najvisern ste-per:u duhovne hijerarhije.

Sto se tice reci Imperialis Principatus, njihovo objasnje-nje rnozda ne iziskuje da se ograniCirno na razrnatranjeDanteove politicke uloge, koja jasno svedoci 0 tome da suorganizaci~~ kojirna je pesnik pripadao tada bile u rnilosticarske rnOCl;pored toga, treba prirnetiti da "Sveto Carstvo"irna sirnbolicno znacenje, te da se i dan-danas, u Skotskornrnasonstvu, Clanovi Vrhovnog saveta nazivaju casnicirnaSvetog Carstva, d9k titula "Princ" ulazi u naslove velikogbroja stupnjeva. Stavise, poglavari razliCitih organizacijarozekrucijanskog porekla nosili su, pocev od XVIveka titu-lu Imperatora;irna razloga za verovanje da je PedeSa'ntauDanteovo vrerne pokazivala izvesne slicnosti sa kasnije

9

osnovanirn "Rozekrucijanskim bratstvorn", cak i ako ono ni-je neposredno iz nje nastalo.

NaCi cemo jos rnnogo drugih takvih slicnosti, a na zna-tan broj je ukazao i sam Aru; jedna od osnovnih tacaka ko-je je on dobro rasvetlio, iako mozda nije povukao sve nje-ne konsekvence, jeste znacenje razliCitih sirnbolickih pod-rucja koje je Dante opisao, a narocito "neba". Ta podrucjazapravo predstavljaju razlicita stanja, a neba su, u stvari,"duhovne hijerarhije", to jest stepeni inicijacije; u tom smi-slu, bilo bi zanimljivo ukazati na analogije izrnedu Danteo-ve i Svedenborgove koncepcije, da i ne govorimo 0 nekirnteorijarna hebrejske Kabale i, pre svega, islarnske ezoterije.Sam Dante je u torn pogledu dao jednu naznaku koja zaslu-zuje paznju: "Avedere quello che per terzo cielos'intende...dico che per cielo intendo la scienza e per cieli le scienze,,7.Ali koje to nauke "neba" simbolicki oznacavaju i treba li tuvideti aluziju na "sedam slobodnih vestina", koje Dante isvi njegovi savremenici tako cesto porninju? Ono sto ide uprilog takvoj pretpostavci jeste da su, prerna Aruu, "katariimali, od XII veka, znake prepoznavanja, lozinke, astrolo-sku doktrinu: inicijacije su obavIjali na prolecnu ravnodne-vicu; njihov naucni sistern bio je zasnovan na doktrini ko-respondencija: Mesecu je odgovarala grarnatika, Merkurudijalektika, Veneri retorika, Marsu muzika, Jupiteru geo-metrija, Saturnu astronomija, Suncu aritmetika iJi prosve-tljeni Urn". Tako je svakoj od sedarn planetarnih sfera, kojepredstavljaju prvih sedam Danteovih neba, odgovarala pojedna od sedarn slobodnih vestina; to su upravo one vesti-ne Cija se imena pojavIjuju na sedam uzlaznih stupnjeva sleve strane Lestvice Kados (30. stepen Skotske rnasonerije).Silazni red, u ovom drugom slucaju, razlikuje se od pret-hod nog sarno zarnenjivanjem mesta retorike i logike (kojaje ovde zarnenjeha dijalektikom) i, na drugoj strani, geo-metrije i rnuzike, kao i po tome sto nauka koja odgovaraSuncu, aritmetika, zauzima rang koji obicno pripada tojzvezdi u astroloskom poretku planeta, to jest cetvrto mesto

10

u sredini sedmorke, dok je katari smestaju na visi stupanjsvoje Misticke lestvice, kao sto to Cini i Dante sa njenim pa-ram iz desnog uzlaznog niza, Verom (Emounah), to jest mi-sterioznom Fede Santa, Cijije Kados bio on sam8.

Ovde se, medutim, javlja potreba za jos jednom napo-menom: kako je moguce da su takve korespondencije, kojetu predstavljaju istinske inicijaeijske stepene, pripisivaneslobodnim vestinama, koje su bile javno i zvanicno preda-vane u svim skolama? Verujemo da su postojala dva naCinanjihovog predstavljanja, egzotericki i ezotericki: naspramsvake profane nauke mogla se staviti jedna druga koja je,da tako kazemo, imala isti predmet, ali ga je razmatrala sadubljeg stanoviSta, i koja je u odnosu na tu svetovnu nau-ku bila ono st~ je vise znacenje svetih spisa u odnosu na nji-hovo doslovno znacenje. Moglo bi se reCijos i to da spolja-snje nauke predstavljaju jedan naCin izrazavanja visih isti-na, jer su one same tek simbol necega st~ pripada drugomporetku; naime, kao st~ kaze Platon, culni svet je samo od-raz pojmovnog sveta; sve prirodne pojave i svi istorijski do-gadaji imaju simbolicnu vrednost, utoliko st~ izrazavajunesto od onih nacela na kojima se zasnivaju i cije su manjeili vise udaljene posledice. Dakle, ako se izvrsi odgovaraju-ca transpozicija, svaka nauka i svaka umetnost moze popri-miti istinsku ezotericnu vrednost; zasto izrazi izvuceni izslobodnih vestina ne bi mogli igrati, u srednjovekovnim ini-eijaeijama, ulogu slicnu onoj koju jezik preuzet od gradi-teljske vestine igra u spekulativnoj masoneriji? lCi cemo idalje od toga: razmatrati stvari na taj naCin znaci vratiti ihnjihovom nacelu; to glediste je, dakle, svojstveno samoj nji-hovoj sustini, a nikako nije slucajno pridodato; a ako je ta-ko, zar ne bi s tim ~ovezana tradicija mogla sezati do sa-mog porekla nauka 1 umetnosti, dok bi iskljuCivo profanoglediste bilo samo jedno posve rnoderno glediSte, proiste--klo iz opsteg zaborava te tradicije? Ovde se ne mozemo ba-viti svim momentima tog pitanja; pogledajrno, ipak, kojimreCima sam Dante ukazuje, u komentaru svoje prve Kanco-

11

ne, na to kako u svom delu primenjuje pravila nekolicineslobodnih vestina: ,,0 uomini, ehe vedere non potete lasentenza di questa Canzone, non la rifiutate pero; ma po-nete mente alla sua belleza, ehe e grande, si per costruzio-ne, la quale si pertiene alli grammatici; si per l'ordine delsermone, ehe si pertiene alli rettorici; si per 10numero del-le sue parti, ehe si pertiene alli musici,,9. Zar u takvomshvatanju muzike kao neceg povezanog s brojem, dakle,kao nauke 0 ritmu u svim njegovim korespondencijama, neprepoznajemo odjek pitagorejske tradicije? I zar nije upra-vo ta ista tradicija ono st~ nam omogucuje da razumemo"solarnu" ulogu pripisanu aritmetici, koja se postavlja u za-jednicko srediste svih nauka, kao i odnose koji povezujusve te nauke, a posebno muziku s geometrijom, preko sa-znavanja proporeija u formama (sto nalazi svoju neposred-nu primenu u arhitekturi) i sa astronomijom, preko harmo-nije nebeskih sfera? Kasnije cemo pokazati temeljni znacajsimbolike brojeva u Danteovom delu; i premda ta simboli-ka nije samo pitagorejska, premda se nalazi i u drugim dok-trinama naprosto zato st~ postoji samo jedna istina, ipaknam je dopusteno da verujemo kako, od Pitagore do Vergi-lija i od Vergilija do Dantea, "lanae tradicije" ni u kom slu-caju nije prekinut na tlu Italije.

j

Treca glava

SLICNOSTI IZMEDU MASONSTVA IHERMETIZMA

Sa opstih razmatranja kojima smo se dosad bavili preCicemo na one posebne slienosti na koje je ukazao Aru i kojesmo ranije tek uzgred pomenulilO: ,'pakao predstavlja pro-fani svet, CistiliSte sadrzi inicijacijske probe, a Nebo je bora-viSte Savrsenih, koji objedinjuju i dovode do vrhunca urn iljubav... Na poeetku nebeskog kruga koji opisuje Dantellnalaze se alti Seraftni (uzviseni serafimi), to jest Principi ce-lesti (KneZevi neba), a na njegovom kraju su najvisi stup-njevi neba. Pokazuje se, medutim, da se neki nizi dostojni-ci Skotske masonerije, koja pretenduje da vuee poreklo odtemplara i koju u Ariostovom spevu Orlando Furioso perso-nifikuje Zerbino, skotski princ, ljubavnik Izabele od Galici-je, takode nazivaju prineevima, Princevima Milosti; da senjihova skupstina ili kapitular naziva Treee Nebo; da kaosvoj simbol imaju jedan Paladijum, ili kip Istine, odeven kaoBeatrice u tri boje, zelenu, belu i crvenu12;da je njihov Ca-snik (koji nosi zvanje Veoma izvrsni princ), i koji u ruci imastrelu a na grudima srce u trouglu13, personifikacija Ljuba-vi; da je tajanstveni broj devet, "koji je Beatriee posebno vo-lela" - Beatriee "koju treba zvati Ljubav", kaze Dante u No-vom zivotu - takode dodeljen ovom Casniku, okruzenom sadevet srubova, devet devetokrakih svecnjaka sa devet ziza-ka, koji je, na kraju, imao osamdeset jednu godinu (sto jeproizvod ili, tacnije, kvadrat broja devet) kad je Beatrieeumrla, u osamdeset prvoj godini veka"14

v Zvanje Princa Mil~sti Hi ~rojnog Skot~ jeste 26. stepenSkotskog reda. Evo sta 0 nJemu kaze F. Buji (Bouilly) usvom Objasnjenju dvanaest grbova koji predstavljaju amble-me i simhole dvanaest ftlozofskih stupnjeva Skotskog Reda

13

zvanog Stari i Priznati (od 19. do 30): "Taj stepen je, pre-ma nama najnerazmrsiviji od svih koji saCinjavaju tu uce-nu kateg~riju: on se takode naziva Trojni Skot1S. U stvari,sve u toj alegoriji predstavlja amble m Trojstva: njena tro-bojna osnova (zeleno, belo i crveno), figura Istine u dnu i,konacno, svuda taj znak Velikog Dela Prirode(na Cije fazepodsecaju tri boje), sastavni elementi metala (sumpor, zivai SO)16,njihovo rastakanje i zgrusavanje (solve et coagula),jednom reeju, nauke mineralne hemije (ili taenije, alhemi-je), koju je kod Egipcana osnovao Hermes i koja je medici-ni dala toliku moc i sirinu (spagirija) 17. Istine je da naukekoje doprinose blazenstvu i slobodi slede jedna za drugomi svrstavaju se saobrazno tom eudesnom redu, st~ dokazu-je da je Bog ljudima dao sve st~ je bilo moguce da bi ubla-zio njihove bolove i produzio njihov boravak na zemlji18.Pre svega, od broja tri, koji tako dobro predstavljaju tri uglaDelte, napravili su hriscani plameni simbol Bozanstva; re-kao bih da je u broju tri, koji vodi poreklo iz pradavnih vre-mena19, uceni posmatrac otkrio prvobitni izvor svega ono-ga st~ podstice misao, obogacuje uobrazilju i daje pravuideju 0 drustvenoj jednakosti... Nemojmo, dakle, casni Vi-tezovi, prestati da budemo Trojni Skoti, da odrZavamo i sla-vimo broj tri kao amblem svega onoga st~ Cini ljudske du-znosti, i st~, u isti mah, upucuje na voljeno Trojstvo nasegReda, uklesano na stubovima naseg Hrama: Vera, Nada iMilosrde20.

Ono st~ pre svega treba zapamtiti iz ovog odeljka jesteda stepen 0 kojem je ree, kao i gotovo svi stepeni iz istograzreda, pokazuje jedno nedvosmisleno hermeticko znace-nje21;a pozeljno je posebno istaCi vezu hermetizma sa Vite-skim redovima. Ovde se ne mozemo baviti istrazivanjem

is~~rijskog porekla visokih stupnjeva Skotske masonerije,mtl raspravljati 0 kontroverznoj teoriji po kojoj oni poticuod te~plara; ali postojanje stvarnog i neposrednog srod-stva, III barem obnavljanja, nije nista manje izvesno no 6-njenica da veCina tih stupnjeva, ali i neki od onih koje na-

14

lazimo u dru gim redovima, izgledaju kao tragovi organiza-. 22 V'cija koje su nekad postojale kao nezavlsne , a naroclvtosta-rih Viteskih red ova, CijeJe osnivanje vezano za Krstaske ra-tove, to jest za jedno vreme u kojem izmedu Istoka i Zapa-da nisu postojali samo neprijateljski odnosi, kao sto verujuoni koji zastaju na pojavama, vec i aktivna intelektualnarazmena, koja se uglavnom vrsila posredstvom tih redova.Treba li prihvatiti pretpostavku da su upravo od Istoka onipreuzeli hermeticka znanja i prilagodili ih sebi, ili je mozdaverovatnije da su od samih svojih pocetaka imali slicnuezoteriju, i da ih je njihova sopstvena inicijacija ucinila pri-jemCivima za veze sa istocnjacima na tom polju? To je josjedno pitanje koje ovde izvesno ne mozemo resiti, ali dru-ga hipoteza, iako se na nju mnogo rede nailazi nego na pr-VU23,nece izgledati neverovatna nekom ko zna da je tokomCitavog srednjeg veka Zapad imao sopstvenu inicijacijskutradiciju; u prilog toj pretpostavci ide i Cinjenica da su ka-snije osnovani Redovi, koji nikad nisu saobracali sa Isto-kom, takode imali hermeticku simboliku, na primer redZlatnog Runa, Cijeime najjasnije svedoCi 0 tome. Kako godbilo, u Danteovo vreme, u Templarskom redu je sasvim iz-vesno postojao hermetizam, kao i poznavanje nekih doktri-na koje su nesumnjivo arapskog porekla; one ni Danteu ni-su bile nepoznate i svakako su do njega stigle tim putem;kasnije cemo objasniti ovo poslednje tvrdenje.

Vraticemo se masonskim podudarnostima koje pominjekomentator; do sada smo videli samo jedan deo, jer Am ve-ruje d~)e na viSe stupnjeva Skotskog reda uocio potpunuanaloglJu sa devet neba koja Dante obilazi u drustvu Bea-trice. Navescemo ~odudarnosti za sedam planetarnih neba:Mesecu odgovaraJu svetovnjaci; Merkuru Vitez Sunca (28.stupanj); Veneri, Princ MiIosti (26, zelen~ belo i crveno)'Suncu, Veliki Neimar (12) ili Noahit (21)' Marsu Veliki Sko~Sv. Andreja ili Patrijarh Krstonosac (29, ~rveno ;a belim kr-stom); Jupiteru, Vitez beIog i crnog OrIa, HiKados (30)' Sa-turnu, Zlatna lestvica istih Kadosa. Istini za volju, nek~ od

15

tih analogija izgledaju nam sumnjive; pre svega, neprihva-tljivo je uzeti prvo nebo kao boraviste profanih, jer njihovomesto moze biti samo u "spoljnoj tami"; zar nismo ranije vi-deli da Pakao predstavlja profani svet, dok se do raznih ne-

ba, ukljucujuCi i nebo Mesevca,dospeva samo prolazenjemkroz inicijacijska iskusenja Cistilista? Dobro nam je pozna-to da je sfera Meseca u posebnom odnosu sa Cistilistem; alitu nalazimo sasvim drukciji aspekt njegove simbolike i njihne bi trebalo pobrkati sa aspektom koji je predstavljen pr-vim nebom. U stvari, Mesec je u isti mah Janua Coeli i Ja-nua Inferni, Dijana i Hekata24; stari su to dobro znali, pa seni Dante tu nije mogao prevariti, niti pripisati profanimanebesko boraviste, cak ni ono najnize.

Mnogo je manje sporna identifikacija simbolickih figurakoje je video Dante: krsta na Marsovom nebu, orIa na Jupi-terovom, lestvi na Saturnovom. Taj krst izvesno mozemouporediti sa onim koji je nekad bio razlikovno obelezje Vi-teskih redova, a sad jos sluzi kao amble m mnogim mason-skim stepenima; a buduCi da je postavljen u Marsovu sferu,zar ne bi bio opravdan zakljucak da je posredi aluzija navojnicki karakter tih redova, koji ih je naveo da se pokazuu javnosti, i na spoljasnju ulogu koju su igrali u krstaskimratnim pohodima?25 Sto se tice dva druga simbola, nemo-guce je u njima ne prepoznati simbole Templarskog Kadosa;u isti mah, orao, koga je vet klasicna antika dodeIjivala Ju-piteru, a Indijci ViSnuu26, bio je amble m starog Rimskogcarstva (na sta nas podseta prisustvo Trajana u orIovomoku), a to je ostao i u Svetom Carstvu. Jupiterovo nebo jeboraviste "mudrih i pravednih knezeva": ,,Diligitejustitia m,qui judicatis terram,,27- ova korespondencija se, poput svih?~nteovih :a druga neba, moze potpuno objasniti astrolo-skim razlozlma; hebrejsko ime planete Jupiter je Cedek, sto~naci "pravednik". 0 lestvici Kados vec SIDOgovorili: postoJe Saturn~:a sfera smestena neposredno iznad Jupiterve,do podnozJa te lestvice stize se pomocu Pravednosti (Ceda-kah), a do njenog vrha pomocu Vere (Emounah). Taj sim-

16

bollestvi ima, po svemu sudeCi, haldejsko poreklo, i na Za-pad je prenesen sa Mitrinim misterijama: lestve su tadaimala devet precki, a svaka od njih je bila naCinjena od raz-liCitog metala, u skladu s korespondencijama metala i pla-neta; s druge strane, znamo da u biblijskoj simbolici nala-zimo Jakovljeve lestve koje povezuju zemlju s nebom, te. . . v . 28ImaJu lstovetno znacenJe .

Prema Danteu osmo nebo RaJ' a' zvezdano nebo (ili" ,zvezde nekretnice) jeste nebo Ruzinog krsta: Savrseni su tuobuceni u belo; oni tu pokazuju simboliku slicnu onoj Vite-za od Heredoma29;oni propovedaju ,jevangelicku doktrinu',upravo onu Luterovu, suprotstavIjenu rimokatolickoj". Toje Aruovo tumacenje, koje svedoCi 0 brkanju, na kakvo kodnjega cesto nailazimo, dva domena, ezoterije i egzoterije:prava ezoterija mora biti iznad suprotnosti koje se uocava-ju u spoljasnjim kretanjima profanog sveta, a ako ta kreta-nja ponekad neopazeno izazivaju ili usmeravaju mocne ini-cijacijske organizacije, moze se reCi da one njima vladaju -ali ne i da se s njima mesaju - na takav naCin da uticu nasvaki od suprotstavljenih delova. Tacno je da se protestim-ti, a narocito luteranci, obicno sluze recju "evangelicki" danjome oznace sopstvenu doktrinu, a s druge strane znamoda je Luterov pecat imao krst u sredistu ruze; znamo tako-de da se rozekrucijanska organizacija, koja se pojavila ujavnosti 1604 (i s kojom je Dekart bezuspesno nastojao dase poveze) nedvosmisleno izjasnila kao "antipapska". Mo-ramo, medutim, reCi da je taj Ruzin krst s pocetka XVIIve-ka vec uveliko bio ospoljen i veoma udaljen od pravog, iz-vomog znacenja Ruzinog krsta, koji nikad nije bio udruze-nje u pravom smislu reCi; a st~ se tice Lutera, on je izgledabio tek sporedan Cinilac, izvesno ne mnogo svestan ulogekoju je imao da odigra; medutim, ti razliCiti momenti josnisu potpuno rasvetljeni.

Kako god bilo, bele halje Izabranih HiSavrsenih, izgleda-ju nam pre svega kao aluzija na templarska ode la, iako oCi-gledno imaju veze s nekim apokaliptickim tekstovima3O;

---

17

postoji jedan posebno znacajan odlomak koji se na to od-nosel:

Qual e colui che tace e dicer vuole,Mi trasse Beatrice, e disse: mira

Quanto e il convento delle bianche stole!

Ovo tumacenje omogucuje, izmedu ostalog, da se da vr-10 precizno znacenje izrazu "sveta vojska", koji nalazimomalo dalje, u stihovima koji cak, reklo bi se, diskretno izra-zavaju preobrazaj templarstva posle njegovog prividnogukidanja iz kojeg se rodilo rozekrucijanstv032:

In forma dunque di candida rosaMi si mostrava la milizia santa,

Che nel suo sangue Cristo fece sposa.

S druge strane, da bolje razumemo 0 kojoj simbolici seradi u nasem poslednjem navodu prema Aruu pomoei cenam ovaj opis Nebeskog Jerusalima koji nalazimo u Kapitu-laru Vrhovnih Princeva Ruzinog Krsta, Reda Heredom Kilvi-ninga ili Skotskog Kraljevskog Reda, nazvanog i Vitezovi Or-la i Pelikana: "U dnu (poslednje sobe) nalazi se slika kojaprikazuje planinu i recicu st~ tu izvire; na njenoj obali sto-ji drvo sa dvanaest vrsta plodova. Na vrhu planine vidi sejedno postolje sacinjeno od dvanaest dragih kamenovauglavIjenih u dvanaest driaca. Iznad tog postolja nalazi sejedna zlatna kocka; na svakoj od njenih strana prikazana sutri andela sa imenima svih dvanaest izraelskih plemena. U~?j kockije jedan krst, a u njegovom sredistu jagnje koje le-Zl,m. Tu, dakle, nalazimo apokalipticku simboliku, a nasta-~ak ce pokazati do koje su mere ciklicne koncepcije na ko-Je se ona odnosi blisko povezane sa samim planom Dante-ovog dela.

"U XXN i XXVpevanju Raja, nalazimo trostruki P?lj~baC'Princa Ruzinog Krsta, pelikana, bele halje kakve imaJu 1sta-

18

resine iz Apokalipse, stapice pecatnog voska, tri teologalnevrline masonskih Kapitulara (Vera, Nada i Milosrde)34; na-ime simbolicni svet Ruzinog krsta (Rosa candida iz XXXixxXI pevanja) prisvojile su Rimska crkva, kao figuru Spasi-teljeve Majke (Rosa mystica iz litanija) i Tuluska crkva (al-bizani), kao tajanstveni model generalne skupstine VernikaLjubavi. Te metafore vec su koristili pavlini, pretece katarau X i XI veku."

Smatramo da je korisno predoCiti te zanimljive slicnosti;izvesno bismo mogli da navedemo jos mnogo drugih, bezvelikih teskoca; ipak, osim mozda u slucaju templarstva iizvornog rozekrucijanstva, ne bi trebalo iz njih izvoditi od-vec stroge zakljucke 0 bliskoj srodnosti razliCitih inicijacij-skih oblika kod kojih su nadeni neki slicni simboli. U stva-ri, ne samo da je osnov ucenja uvek i svuda isti, vec - st~na prvi pogled moze izgledati neobicnije - i sami nacini iz-razavanja cesto pokazuju cudnovatu slicnost, i to u tradici-jama koje su suvise udaljene u vremenu i prostoru da bi semoglo govoriti 0 neposrednom uticaju jednih na druge;"svakako, u slicnim slucajevima, da bi se otkrila stvarna ve-za, moralo bi se otiCi mnogo dalje u pros lost nego st~ namto dopusta istorija.

S druge strane, komentatori poput Rosetija i Arua, pro-ucavajuCi na svoj nacin simboliku Danteovog dela, ostali supri jednom aspektu koji mozemo nazvati spoljasnjim; timezelimo da kazemo da su se zaustavili na onome st~ rado

nazivamo ritualnom stranom, to jest, na formama koje viseskrivaju nego st~ saopstavaju duboki smisao onima koji ni-su kadri da odu dalje od njih. I kao st~ je vrlo tacno rece-no, "prirodno je da je tako; naime, da bi se mogle uociti irazumeti konvencionalne ili alegorijske aluzije i referenci-je, potrebno je poznavati objekt aluzije ili alegorije; u ovomslucaju, treba poznavati misticna iskustva koja tokom pra-ve inicijacije dozivljavaju inicijanti i njihovi ucitelji. Onaj koima takvih iskustava ni najmanje ne sumnja da u Bozan-stvenoj komediji i u Eneidi postoji metafizicko-ezotericka

19

alegorija koja, u isti mah, prikriva i pokazuje uzastopne fa-ze kroz koje prolazi svest inicijanta na svom putu ka be-smrtnosti"35 "

~-

Cetvrta glava

DANTE I ROZIKRUCIJANS1VO

Prigovor koji smo uputili Rosetiju i Aruu moze se odno-siti i na Elifasa Levija CEliphas Levi); naime, mada je uociopovezanost Danteovog dela sa antickim misterijama, on jepre svega video politicku, ili politicko-religijsku stranu ko-ja, po nasem misljenju, ima tek drugorazredan znacaj, i po-gresno je pretpostavljao da su prave inieijaeijske organiza-cije neposredno ukljucene u spoljne odnose. U svojoj Istori-ji magije ovaj autor kaze: "Napisani su mnogi komentariDanteovog dela i studije 0 njemu ali, koliko nam je pozna-to, niko nije ukazao na njegov pravi karakter. Smelim otkri-vanjem misterija u svom delu, veliki Gibelin objavio je ratpapstvu. Danteov ep je jovanovski36 i gnosticki; to je hrabraprimena figura i brojeva Kabale na hriSeanske dogme i in-direktno pobijanje svega st~ je u tim dogmama apsolutno.Njegovo putovanje kroz natprirodne svetove zavrsava sekao inicijacija u eleuzinske i tebanske misterije. Vergilije gavodi i stiti u krugovima novog Tartara, kao da je taj nezni imelanholicni proricatelj sudbina Polionovih sinova u oCimafirentinskog pesnika nezakoniti, ali istinski otae hriSean-skog epa. BlagodareCi Vergilijevom paganskom geniju,Dante izmice ponoru na Cijemje ulazu procitao jednu ocaj-nicku recenicu; izmice mu okrenuvsi glavu gde mu behu pe-te, to jest stajuCi na stanoviste suprotno dogmi, a onda sepenje na svetlost sluzeCi se samim demonom kao kakvimcudoviSnim lestvama on izmice uzasu pomoeu uzasnog,stravicnom pomoeu stravicnog. Pakao je, reklo bi se, beziz-lazan samo za one koji ne znaju iz njega da se vrate; akomi je dopusteno da se posluzim jednim narodnim izrazom,on hvata davola za rep i oslobada se sopstvenom hrabro-seu. To je vee prevazideni protestantizam i pesnik neprija-

"'"r

21

telja Rima vee je nagovestio Fausta koji se uspinje na nebona glavi pobedenog Mefistofelesa,,37.

U stvarnosti, volja da se "objave misterije", pod pret-postavkom da je to moguee Ca nije, jer je svaka istinskamisterija neizraziva), i unapred doneta odluka da se "zau-zme stanoviste suprotno dogmi", to jest svesno izokretanjeznacenja i vrednosti simbola, nije obelezje jedne vrlo viso-ke inicijacije. Na sreeu, mi ne vidimo nista od toga kodDantea, ciji se ezoterizam, naprotiv, zaodeva slabo prozir-nim velom, iako poCiva na strogo tradicionalnim osnova-ma; videti u njemu pretecu protestantizma, a mozda i revo-lucije, naprosto zato st~ je bio protivnik papstva na politic-kom terenu, to znaCi sasvim pogresno protumaCiti njegovumisao i ne razumeti duh njegove epohe.

los jedna stvar nam izgleda tesko odrZiva: miSljenje daje Dante "kabalista" u pravom smislu reCi; tu treba da bu-demo veoma oprezni, jer vrlo dobro znamo da neki nasi sa-vremenici lako podlezu zabludi da su nasli Kabalu kad godse susretnu s nekom formom ezoterizma. Zar nije jedanmasonski pisae ozbiljno tvrdio da su Kabala i Vitestvo jednote isto, i da te dye reCi imaju zajednicko poreklo38, st~ je usuprotnosti sa elementarnim etimoloskim pojmovima?Zbog takvih neuverljivih tvrdenja moramo biti obazrivi i nesmemo na osnovu nekih neodredenih slicnosti zakljuCiti daje ovaj ili onaj bio kabalista; pored toga, Kabala sustinskipripada hebrejskoj tradiciji39 a nemamo nikakvih'dokaza 0neposrednomjevrejskom uticaju na Dantea40. Takvo miSlje-nje se zasniva samo na Danteovoj upotrebi nauke 0 broje-vima; ta nauka zaista igra jednu od najvaznijih uloga u he-~rejskoj Kabali, ali njenu upotrebu nalazimo i drugde; da licem?, na osnovu istog argumenta zakljuCiti da je i Pitago-ra blO kabalista?41 Kao st~ smo vee rekli, ima vise razloga

da Dam.ea ~ovedemo u vezu sa pitagorejstvom nego sa Ka-~~lom, Jer Je ~n 0 judaizmu znao pre svega ono st~ je hri-scanstvo od nJega sacuvalo u svojoj doktrini.

22

"Uocimo takode", nastavlja Elif~s Levi, "da Danteov Pa-kao nije niSta drugo do negativno Cistiliste. Objasnicemo totvrdenje: Cinise da je njegovo Cistiliste uobliceno prema Pa-klu kao u kalupu, ono je nalik poklopcu ili zatvaracu pono-ra, i jasno nam je zasto je firentinski Titan, uspinjuCi se doRaja, gurnuo Cistiliste u Pakao." To je u izvesnom smislutacno - brdo Pakla se uzdize na juznoj hemisferi, napravlje-no je od grade izbacene iz zemljinih nedara, a ponor je iz-dubio Luciferov pad; ali Pakao ipak ima devet krugova, ko-ji su izokrenuti odraz devet neba, dok Cistiliste ima samosedam odeljaka; simetrija, dakle, ne postoji u svim tackama.

"Njegovo nebo se sastoji od niza kabalistickih krugovaodeljenih krstom, kao Jezekiljeva petokraka zvezda; u sre-diStu tog krsta cveta ruza, te vidimo kako se po prvi put po-javljuje, javno izlozen i gotovo kategoricki razjasnjen, sim-bol Ruzinog krsta." Doduse, u to isto doba, isti simbol po-javio se, iako mozda na manje jasan naCin, u jednom dru-gom slavnom pesnickom delu, u Romanu 0 ruzi. Elifas Levismatra da su ,,Roman 0 ruzi i Bozanstvena komedija dva su-protstavljena (tacnije bi bilo: komplementarna) oblika jed-nog istog dela - uvodenje u nezavisnost duha, satira na ra-cun svih savremenih institucija i alegorijska formula velikihtajni Bratstva ruzinog krsta", koje, doduse, jos nije nosilo toime i koje, stavise, kao sto smo vec rekli, nikad nije bilo"udruzenje", sa svim onim formam a koje ta rec podrazume-va (sa izuzetkom nekoliko kasnijih ogranaka, koji su ma-nje-vise skretali sa glavne linije). S druge strane, "nezavi-snost duha" ili, bolje receno, intelektualna nezavisnost, nijeu srednjem veku bila tako nesvakidasnja pojava kao sto sedanas obicno zamislja, pa se ni sami redovnici nisu libiliprilicno slobodne kritike - dokaze za to mozemo pronaCicak i u skulpturama katedrala; u svemu tome nema nicegsto bi ukazivalo na istinsku ezoteriju, dok u delima 0 koji-ma ovde govorimo postoji nesto mnogo dublje.

"Ti znacajni pojavni oblici okultizma", kaze dalje ElifasLevi, "podudaraju se s vremenom pada templara, kad je

.23

Zan de Men (Jean de Meung) ili Klopinel (Clopinel), savre-menik Danteove starosti, stvarao u svojim najlepsim godi-nama na dvoru Filipa Lepog. To je duboka knjiga u lakojformi42,jedno otkrivenje tajni okultizma koje nije nista ma-nje ueeno od Apulejevog. Ruze Flamela, Zana de Mena iDantea nikle su u istom ruzicnjaku"43.

Od ovih redova ogradicemo se samo u jednoj stvari:naime ree "okultizam", koju je izmislio sam Elifas Levi, sla-bo moze da oznaCi ono sto je postojalo pre njega, naroCitoako imamo u vidu u kom pravcu se razvio savremeni okul-tizam, koji - iako sebe smatra obnovom ezoterizma - nijenista drugo do njegova grub a krivotvorina, jer njegoviupravljaCi nikad nisu posedovali istinske principe niti ika-kvu ozbiljnu inicijaciju. Elifas Levi je nesumnjivo prvi ras-krinkao svoje samozvane naslednike, koji mu intelektualnonisu dorasli, mada ni on sam nije tako dubok kao sto zelida se prikaze i mad a sve pojave posmatra jednostrano, krozprizmu mentaliteta jednog revolucionara iz 1948. lako saizvesnim zakasnjenjem raspravljamo 0 njegovom miSljenju,znamo koliko je veliki bio njegov uticaj, cak i na one koji suga jedva razumeli, i smatramo da je dobro utvrditi graniceu kojima mozemo priznati njegovu kompetenciju: njegovglavni nedostatak - a to je zapravo nedostatak njegovogdoba - jeste to sto drustvene preokupacije stavlja u prviplan i sto ih uplice u sve bez razlike; u Danteovo doba, sva-ka stvar je bolje postavljana na mesto koje joj po pravu pri-pada u opstoj hijerarhiji.

Istorija ezoterijskih ucenja posebno je zanimljiva zbogt?ga sto se pokazuje da se mnoge znacajne manifestacijetIh doktrina podudaraju, uz odstupanje od nekoliko godi-na, sa ukidanjem Templarskog reda; izmedu tih dogadajaPOS~~jinesimljiva veza, ali se ona tesko moze precizno od-redIt!. U prvim godinama XIVveka a svakako vec i tokompre~~o?nog veka, postojala je, kak~ u Francuskoj tako i uItall)l, )edna tajna tradicija (moze se reCi "okultna", ali ne"okultistieka"), ona ista koja ce kasnije biti nazvana roze-

24

krucijanskom tradicijom. Ime Fraternitas Roso~-CruciusPv~-javljuje se prvi put 1374, a prema nekim autonma (naroc~-to Mihaelu Mejeru /Michael Maier/) 1413; legenda 0 Kn-stijanu Rozenkrojcu, navodnom osnivaeu Cijesu ime i zivot

Cisto simbolieki, verovatno nije mogla biti potpuno s~ore-na pre XVIveka; ali, kao st~ smo upravo videli, sam simbolRuzinog krsta izvesno je znatno stariji.

Kakvo god posebno znaeenje zeleli da dame rozekruci-janskoj doktrini pre pojave pravog rozekrucijanstva (akosmatramo da je potrebno davati joj neko znaeenje u todoba), ona izvesno pokazuje crte koje nam dopustaju da jeukljueimo u ono st~ se, na prilieno uopsten naCin, nazivahermetizmom. Povest te hermetieke tradicije blisko je po-vezana sa istorijom viteskih redova; u vreme kojim se miovde bavimo, nju su euvale inicijacijske organizacije kakvesu bile Fede Santa i Fedeli d'Amore,kao i ZidarstvoSvetogGrala, Cijipovesniear Ami Marten (Henri Martin) govori utom smislu44 0 viteskim romanima koji su i daIje jedna odvelikih knjizevnih pojava ezoterizma u srednjem veku: "UTiturelu, legenda 0 Gralu dostize svoj poslednji eudesanpreobrazaj pod uticajem ideja koje je Volfram (Wolfram)45izgleda crpeo u Francuskoj, posebno kod templara na juguzemlje. Gral se viSe ne euva na Britanskom ostrvu vec uGaliji, na granicama Spanije. Junak po imenu Titur~l osni-va manastir da bi u njega polozio svetu Posudu;tomtajan-stvenom gradevinom upravIjaprorokMerlinkogaje Josif izArimateje lieno uputio u plan idealnog Hrama, Solomono-46 TT." v

vog Hrama . v ztestvo grala ovde postaje Zidarstvo, to jestjedno asketsko Slobodno zidarstvo Cijise CIanovi nazivajutemplisti; tu se moze raspoznati namera da se uz zajednie-ko srediSte predstavIjeno tim idealnim Hramom, vezu Red

templara i brojna bratstva graditelja koja tada obnavljajuarhitekturu srednjeg veka. Tu naziremo mnoge mogucnostipronicanja u ono st~ nazivamo podzemnom istorijom tagvremena, koja je mnogo slozenija nego st~ se obieno mi-sH... Ono st~ je eudno, ali i sasvim nesumnjivo jeste da se

25

povest modernog Slobodnog zidarstva moze pratiti una-zad, stopu po stopu, sve do Zidarstva Svetog Grala"47.

MoMa bi bilo neoprezno prihvatiti na suvise iskljuCivnaCin misljenje izrazeno ovom poslednjom reeenicom, zatost~ su veze mod erne masonerije sa ranijim organizacijamatakode krajnje slozene; ali 0 tome ipak treba voditi raeuna,jer tu u najmanju ruku mozemo naCi obavestenje 0 jednomod stvarnih izvora masonstva. Sve to nam moze pomoCi dadonekle shvatimo naCine prenosenja ezoterienih ueenja to-kom srednjeg veka, kao i tesko razumljivu povezanost ini-cijacijskih organizacija u vreme kad su one zaista bile tajneu najpunijem znaeenju te reei.

Peta glava

VANZEMALJSKA PUTOVANJA U RAZLICITIMTRADICIJAMA

Jedno od pitanja koje je snazno zaokupIjalo komentato-re Dantea jeste, po svemu sudeCi, pitanje 0 izvorima s koji-ma bi trebalo povezati njegovu zamisao silaska u Pakao, aujedno je to i jedna od onih tacaka gde se najjasnije poka-zuje nesposobnost istrazivaca koji su tim pitanjima pristu-pili na sasvim "svetovan" naCin. Tu, zapravo, ima stvari ko-je se mogu razumeti samo ako se poseduju neka saznanja0 fazama realne inicijacije; to cemo sad pokusati da obja-snimo.

Glavni razlog st~ Dante uzima Vergilija za vodica u prvadva dela svog putovanja prebiva nesumnjivo - svi su u to-me saglasni - u secanju na VI pevanje Eneide; tome trebadodati da tu, kod Vergilija, ne nalazimo tek obicnu pesnic-ku fikciju, vec i dokaz nesumnjivog inicijacijskog znanjq.Nije se bez razloga u srednjem veku rasirila praksa sortesvirgilianoe; a to st~ su od Vergilija hteli da naCine carobnja-ka samo je narodna i egzotericka deformacija jedne dubo-ke istine koju su verovatno boIje osecali nego izrazavali Iju-di koji su njegovo delo poredili sa Svetim knjigama, iako suse njime sluzili samo kao sredstvom proricanja od vrlo re-lativnog znacaja.

S dru~e strane, nije tesko utvrditi da je, u stvari koja nasovde zalllma, sam Vergilije imao preteca medu Grcima; tre-ba .se sa~o pris~titi Odisejevog putovanja u zemlju Kimera-ca 1OrfeJevog ~llaska u Pakao; ali zar saglasnost koju u !>ve-mu tome zapazamo ne dokazuje nista vise do niz pozajmi-ca i imitacija? Istina je da to 0 eemu je ree stoji u najtesnjojvezi sa antickim misterijama i da ta razliCita pesnieka Hile-gendarna kazivanja nisu nista drugo do prevodi jedne iste

.--- -,

27

stvarnosti: zlama grana koju Enej, predvoden Sibilom, pr-vo bere u sumi (to je ona ista "selva selvaggia" u koju Dan-te smesta pocetak svog speva) jeste grana koju su nosili ele-uzinski posvecenici i koja podseca i na akaciju modernogmasonstva, "zalog uskrsnuca i besmrtnosti". Ni i samo hri-scanstvo pokazuje nam jedan slican simbolizam: u katolic-koj liturgiji, svetkovinom Grane48 poCinje sveta sedmica,koja ce videti Hristovu smrt i njegov silazak u Pakao, zatimnjegovo uskrsnuce za kojim ce ubrzo uslediti njegovo slav-no uspenje; upravo na Veliki ponedeljak pocinje Dante svo-ju pricu, kao da time nagovestava da je u potrazi za tajan-stvenom granom zalutao u mracnoj sumi u kojoj ce srestiVergilija; a njegovo putovanje kroz svetove trajace sve doUskrsnje nedelje, to jest sve do dana uskrsnuca.

Kao da smrt i silazak u Pakao, s jedne strane, i uskrsnucei uspenje na Nebo s druge, predstavljaju dye suprotne ikomplementarne faze, od kojih je prva nuzna priprema zadrugu, i koje cemo bez muke otkriti i u opisu iz hermetic-kog "Velikog dela"; takvo dvosmerno kretanje postoji usvim tradicionalnim doktrinama. U islamu, na primer, nala-zimo epizodu 0 Muhamedovom "nocnom putovanju", kojasadrZi silazak u podrucja pakla (isra), a zatim uzlazak urazliCite rajeve ili nebeske sfere (miraj); u nekim relacija-ma tog "nocnog putovanja" nalazimo zaista upadljive slic-nosti sa Danteovim spevom, st~ je navelo neke turn ace datu vide jedan od glavnih izvora njegovog nadahnuca. DonMigel.Asin Palas~~s (~i?uel Asin Palacios) pokazao je dapostoJe n:noge shC~ostl lzmedu Bozanstvene komedije (da ine .~ovonm~ 0 neklm od~omcima iz Novog zivota i Gozbe) iKnJlge0 nocnom puto~an;u (Kitab el-isra) i Otkrivenja iz Me-k.~. (Futuhat el-Mekkl)'ah) Muhjudina ibn Arabija, dela sta-nJl~ ~~ osamdesetak godina, i zakIjuCio da su te sllcnostibroJlllJe nego sve one koje su komentatori uoeili izmeduDant:~vog dela i ~vih drugih knjizevnosti iz svih zemalja49.Navescemo nekohko primera: "U jednoj preradi musliman-ske legende, vuk i lay prepreeuju put hodoeasniku, bas kao

j

28

st~ panter, lay i vuk prisiljavaju Dantea da uz~akn.e... .~e-bo je Danteu poslalo Vergilija, a Muhamedu Dzebralla; 1]e-dan i drugi tokom putovanja zadovoljavaju hodocasnikovuradoznalost. U obe legende Pakao je najavljen istovetnimznacima: snaznim vrtlogom sukljanjem plamenova... Arhi-tektura danteovskog Pakla podudara se u svim pojedinosti-ma sa onom koju nalazimo u muslimanskom Paklu: to sudva dzinovska levka saCinjena od niza spratova kruznih ni-voa ili stepenika koji se postepeno spustaju sve do srediStazemlje; na svakom od njih boravi odredena kategorija gre-snika - st~ su dublje, to je veca njihova krivica i to su tezenjihove muke. Svaki nivo je izdeljen na vise drugih koji sudodeljeni razlicitim podvrstama gresnika; konacno, oba suPakla smestena ispod grada Jerusalima... Da bi se ocistio poizlasku iz Pakla, pre nego st~ ce se popeti u Raj, Dante sepodvrgava trostrukom pranju. Takvo trostruko pranje pro-ciscava duse i u muslimanskoj legendi: pre nego st~ stupena Nebo one zaredom bivaju porinute u vode tri reke kojenavodnjavaju Avramov vrt... Arhitektura nebeskih sferakroz koje se uzlazi u Nebo takode je istovetna u te dye le-gende; u devet neba rasporedene su, prema svojim zaslu-gama, duse blazenih koje se na kraju sve okupljaju u Empi-reji ili poslednjoj sferi... Kao st~ se Beatrice povlaci predsvetim Bernardom da bi on poveo Dantea u poslednje de-love, tako isto Dzebrail napusta Muhameda u blizini Boz-jeg prestola do kojeg ce ga privuCi svetlosni venae... Konac-

na apoteoza dvaju uzlazaka je ista: dva putnika, uzdignu-ta do Bozjeg prisustva, opisuju Boga kao jedno jezgro sna-zne svetlosti, okruzeno s devet koneentricnih prstenova ko-je Cine zbijeni redovi bezbrojnih andeoskih dusa st~ odajusvetlo~ne zrake;, prsten koji je najblizi jezgru saCinjen je odheruvlma; svaki prsten obavija onaj koji je neposrednoispod njega, a svih devet neprestano kruze oko bozanskogsredista... Nize ravni, astronomska neba, krugovi mistieneruze, andeoski horovi koji okruzuju srediste bozanske sve-tlosti, tri kf'lga koja simbolizuju lieno trojstvo, preuzeo je

29

firentinski pesnik, od reCi do reCi, od Muhjudina ibn Ara-b" ,,50

1]~ak~epodudarnosti, krajnje tacne eak i u pojedinostima,ne mogu biti slucajne, te imamo mnogo razloga za tvrdenjeda je Dante zaista u velikoj meri bio inspirisan Muhjudino-vim spisima; ali, kako je do njih dosao? Kao m?guCi posred-nik javIja se Bruneto Latini, koji je boravio u Spaniji; ta hi-poteza nam, medutim, ne izgleda dovoljno ubedljiva. Mu-hjudin je roden u Mursiji, otud i ?jegov nadimak El-Anda-lusi, ali nije proveo Citav zivot u Spaniji; umro je u Dama-sku; imao je ucenika u Citavom islamskom svetu, a najviseu Siriji i Egiptu, i na kraju, malo je verovatno da su njego-va dela tada bila dostupna javnosti; u najmanju ruku, nekaod njih to nikad nisu bila. U stvari, Muhjudin nikako nijebio "misticki pesnik" kao st~ zamislja Asin Palasios; u islam-skom ezoterizmu on je nosio ime Es-Seikal-akbar, st~ zna-Ci najveCi medu duhovnim UCiteljima, uzorni UCitelj, naosnovu cega mozemo zakljuCiti da je sustina njegovog uce-nja Cistometafizicka i da mnoga nacela islamskih inicijaeij-skih redova, ukljucujuCi i ona koja su ujedno najuzvisenijai najevrsca, neposredno iz njega ishode. Vec smo naznacilida su takve organizacije u XII veku, to jest upravo u Muhju-dinovo vreme, bile povezane s viteskim redovima i sma-tramo da se time moze objasniti prenosenje koje smo opi-sali; da je bilo drukcije, i da je Dante upoznao Muhjudinapreko nekog od "svetovnih" puteva, zasto ga nikada ne bipo~enuo ~ajedno s drugim egzotericnim filozofima islama,Av:ee~om 111Averoesom?51 Pored toga, poznato je da je napocec:m~ rozekrucijanstva bilo islamskitJ, uticaja, 0 cemusvedoc~ 1 navodna putovanja Kristijana Rozenrojca na Is-~ok; all, pravo poreklo rozekrucijanstva treba traziti, kaost~ s~o vec rekli, upravo u viteskim redovima; oni su usrednJ~m veku stvarali istinske intelektualne veze izmeduIstoka 1Zapada.

Zapadni moderni kriticari koji na Muhamedovo "nocnoputovanje" gledaju kao na p'uku legendu, manje-viSe poe-

30

tienu, smatraju da ta legenda nije specifieno islamska nitiarapska, vec da potiee iz Persije, jer se povest 0 jednom slie-nom putovanju nalazi u jednoj mazdejskoj knjizi, Arda Vi-rah Nameh52. Neki misle da treba otici jos dalje, sve do In-dije, gde se moze naCi, u bramanizmu kao i u budizmu,mnostvo simboliekih opisa razliCitih stanja egzistencije uobliku jedne hijerarhijski organizovane celine Neba i Pod-zemnog sveta; neki eak idu do pretpostavke da je Dantemogao neposredno pretrpeti indijski utica/3. Kad se radi 0onima koji u svemu tome ne vide nista drugo do "literatu-ru", taj naCin predstavljanja moze se razumeti, mada je pri-lieno tesko poverovati, eak i sa eisto istorijskog stanovista,da je Dante mogao znati nesto 0 Indiji bez posredovanjaArapa. Ali za nas te slienosti ne pokazuju nista drugo do je-dinstvo doktrine koja je sadrZana u svim tradicijama; nemanieeg neobienog u tome sto svuda nalazimo izrazene isteistine; da nas to ne bi eudilo, potrebno je da najpre bude-mo svesni upravo Cinjenice da su to istine, a ne manje-viseproizvoljne fikcije. Tamo gde nailazimo samo na slienostiopsteg karaktera, nemamo pravo da izvodimo zakljueak 0neposrednoj komunikaciji; takav zakljueak opravdan je sa-mo tamo gde su iste ideje izrazene na istovetan naein, kaou slueaju Mahjudina i Dantea. Izvesno je da se ono sto na-lazimo kod Dantea potpuno slaze sa indijskim teorijamasvetova i kosmiekih ciklusa, ali to kod njega nije zaodeve-no specifienom indijskom formom; takvo slaganje nuznocemo naCi kod svih onih koji su svesni istih istina, kakavgod bio naCin na koji su do njih dospeli.

Sesta glava

TRI SVETA

Razlikovanje tri sveta, koje predstavlja opsti plan Bozan-stvene komedije, zajednieko je svim tradicionalnim ueenji-ma; medutim, ono poprima razliCite oblike, pa eak i usamoj Indiji postoje dye podele koje se ne poklapaju, ali ni-su ni protivreene, vec samo odgovaraju dvema razliCitimtaekama gledanja. Prema jednoj od njih, tri sveta su Pod-zemni svet, Zemlja i Nebo; prema drugoj, u kojoj se Pod-zemni svet ne pojavljuje, to su Zemlja, Atmosfera (Hi sred-nje podrucje) i Nebo. Valja priznati da se u prvoj podelisrednje podrueje smatra obienim produzetkom zemaljskogsveta; medutim, upravo u toj ulozi se kod Dantea javlja Ci-stiliste; ono se moze poistovetiti s tim podruejem. S drugestrane, ako ostanemo pri ovom poredenju, druga podela jestrogo ekvivalentna razlikovanju koje nalazimo u katoliekojdoktrini izmedu vojevstvene Crkve, stradalnieke Crkve i po-bednieke Crkve; ni tu ne moze biti govora 0 Paklu. Konae-no, eesto postoje jos i brojne potpodele Neba i Podzemnogsveta; ali, u svakom slueaju, uvek je ree 0 jednom hijer-arhijskom rasporedu stpunjeva egzistencije, koji realnopostoje u neogranieenom mnostvu i mogu biti razvrstani narazne na~i.ne, u zavisnosti od toga koje su analoske kore-spondenClje uzete za osnovu simboliekog predstavljanja.. Neba su visa stanja bica; Podzemni svetovi su, kao stolm samo ime kaze, niza stanja; a kad kazemo visa i niza, to~re?a ra~umeti u odnosu na ljudsko ili zemaljsko stanje, ko-je Je p~lro~no uzeto kao srednji clan poredenja, jernamo~o ~elzbezno sluzi kao polaziste. BuduCi da je istinska ini-~ljaclJa ~vesn?vOSVajanjevisih stanja, lako je shvatiti zastoj~ ~~a s.lmbo~lcnoopisana kao uzlazak Hi"nebesko putova-nje , ah, moze se postaviti pitanje zasto tom uzlasku pret-

32

hodi silazak u Podzemni svet. Za to ima vise razloga; nemozemo ih navesti u celini ako se ne upustimo u odvecobimna razjasnjenja, koja bi nas odvela daleko od poseb-nog predmeta ove studije; reCi cemo samo ovo: s jednestrane, taj silazak je sazeto ponavljanje stanja koja logickiprethode ljudskom stanju, koja su odredila njegove poseb-ne okolnosti i koja, uz to, moraju ucestvovati u potonjem"preobrazaju"; s druge strane, on omogucuje da se, premanekim modalitetima pokazu mogucnosti nizeg poretka ko-je bice u nerazvijenom stanju jos nosi u sebi i koje ono mo-ra iscrpsti kako bi moglo da pristupi ostvarenju viSih stanja.Treba naglasiti da ovde nije rec 0 stvamom vraeanju bieana stanja koja je vec ostavilo za sobom; ono ta stanja mozeistrazivati samo posredno, tako st~ ee postajati svesno tra-gova koje su ona ostavila u tamnijim podrucjima samogljudskog bica; zato je Podzemni svet simbolicno predsta-vljen kao oblast koja se nalazi u unutrasnjosti Zemlje. Na-suprot tome, neba su realno visa stanja; dakle, ne govori sesamo 0 njihovom odrazu u ljudskom stanju, a njihov najvi-si produzetakjeste srednje podrucje HiCistiliSte, planina naCijivrh Dante smesta svoj zemaljski Raj. Stvami cilj inicija-cije nije samo obnavljanje "rajskog stanja", koje je tek jed-na etapa na putu st~ vodi ka mnogo veeoj visini, jer tek po-sle te etape poCinje pravo "nebesko putovanje"; taj cilj jeaktivno osvajanje "nadljudskih" stanja, jer kao sto Danteponavlja za Jevandeljem, ,,Regnum coelorum violenziapate..."S4, i tu treba videti jednu od osnovnih razlika izme-du posvecenika i mistika. Drugim recima, Ijudsko stanjemora najpre biti dovedeno do svoje pune ekspanzije pomo-eu celovitog ostvarivanja onih mogucnosti koje su mu svoj-stv:ne ~~,rajsk?sta,nje" znaCi upravo tu punocu); ali, to ni-posto n1JekraJ, vec samo osnova na koju ee se bite oslonitida bi moglo "salire alle stelle"S5, to jest da bi se uzdiglo uvisa stanja koja obrazuju planetarne i stelarne sfere receno,jezikom astrologije, a andeoske hijerarhije, prema jezikuteologije. Treba, dakle, razlikovati dva perioda u tom uspi-

33

njanju; prvi je, zapravo, uspinjanje samo u odnosu na obic-nu coveenost: kolika god bila visina neke planine, ona je

ipak niStavna u poredenju s~ udalje~~scu izme?u Ze~lje. iNeba; u stvari, tu se pre moze govontl 0 produzetku, Jer Jeree 0 potpunom razvijanju ljudskog stanja. Razvoj mogueno-sti potpunog bica dogada se najpre kao "sirenje", a zatim kaouzdizanie", da se posluzimo recnikom islamske ezoterije; a" "

dodaeemo i to da razlika izmedu ta dva perioda odgovaraantickoj podeli na "male misterije" i "velike misterije".

Tri faze na koje se redom odnose tri dela Bozanstvene ko-medije mogu se dalje objasniti indijskom teorijom guna,fundamentalnih svojstava ili, tacnije, tendencija iz kojih is-hodi sveukupno ocitovano bice; satva (sattwa), saobraznostCistoj sustini Bica, koja je istovetna sa svetloseu Saznanja,simbolizovanom sijanjem nebeskih sfera koje predstavljajuvisa stanja rada (rajas), nagon koji izaziva rasprostiranjebica u nekom odredenom stanju, kakvo je Ijudsko stanje,ili, drugim reCima, razvoj tog biea na nekom nivou egzi-stencije; i konacno, tama (tamas), tama poistoveeena s ne-znanjem, mracni koren bica u njegovim nizim stanjima. Ta-ko se, satva, uzlazna tendencija, odnosi na viSa i svetla sta-nja, to jest na Nebo, a tama, silazna tendencija, na niza imracna stanja, to jest na Podzemni svet; rada se mozepredstaviti kao rasprostiranje u horizontalnom pravcu, aodnosi se na srednji svet, st~ ovde znaCi "svet coveka", jermi svoj step en egzistencije uzimamo kao osnov poredenja;po?razum.eva se da taj svet obuhvata Zemlju sa CistiliStem,to Jest d~ Je on jedinstvo telesnog i psihickog sveta. Vidimod~ to tacn~ odgovara prvom od dva naCina predstavljanjat:l sveta kOJasmo ranije pomenuli; a prelazak iz jednog od~lhsvetova u drugi moze biti opisan kao nesto st~ ishodi izJedne 'prom~ne u opstem usmerenju bica, ili iz promenegu-ne ko~a u nJemu preovladuje i usmerava ga. Postoji jedan:e?S~l tekst u kojem su tri gune prikazane kako se preobra-caJuJedna u drugu prema opadajucem redu: "Sve je bilo ta-ma: on (Vrhovni Brahma) naredio je promenu, i tama je

34

poprimila boju, to jest prirodu rade (posrednika izmedu ta-me i svetlosti); a rada se, posto je ponovo dobila zapovest,zaodenula prirodom satve." U ovom tekstu nalazimo nestopoput seme ustrojstva tri sveta pocev od prvobitnog haosamogucnosti i saobrazno redu postajanja i povezivanja ci-klusa sveopste egzistencije. Pored toga, svako bice, da. biostvarilo sve svoje mogucnosti, mora redom proCi, u ono-me st~ ga se posebno tice, kroz stanja koja odgovaraju timrazliCitim ciklusima, i zato inicijacija, koja ima za cilj pot-puno dovrsenje bica, mora da prolazi kroz iste faze: inicija-cijski proces tacno reprodukuje kosmogonijski proces zatost~ postoji konstitutivna slicnost izmedu Makrokosmosa iMikrokosmosa 56.

Sedma glava

SIMBOLICNI BROJEVI

Pre nego st~ predemo na razmatranja koja se ticu teori-je kosmickih ciklusa, moramo napraviti nekoliko napome-na 0 ulozi simbolike brojeva u Danteovom delu; pronaslismo vrlo zanimljiva obavestenja 0 toj temi u jednom deluprofesora Rodolfa Beninija57, ali nam se Cini da je on pro-pustio da izvede neke od moguCih zakljucaka. Tacno je dase njegov rad bavi istrazivanjem prvobitnog plana Pakla ida je motivisan pre svega literarnim razlozima; ipak, po na-sem misljenju, on pruza osnovu za neka tvrdenja koja ima-ju mnogo veci znacaj.

Prema Beniniju, kod Dantea postoje tri para brojeva kojiimaju autenticnu simbolicku vrednost: to su 3 i 9, 7 i 22,515 i 666. St~ se tice prva dva broja, tu nema nikakvih te-skoca: svako zna da je opsta podela speva trojna i upravosmo objasnili iz kojih dubokih razloga; s druge strane vecsmo pomenuli da je 9 broj Beatrice, kao st~ se jasno vidi uNovom zivotu. Taj broj 9 je, uz to, neposredno povezan s pr-vim u paru, posto je njegov kvadrat, i mogli bismo ga na-zvati trostrukim trojstvom; to je broj andeoskih hijerarhija,dakle Neba, ali i broj krugova Pakla, jer postoji odnos obr-nute simetrije izmedu Neba i Podzemnog sveta. Sto se paktice broja 7, koji nalazimo narocito u podeli Cistilista svetradicije i njega smatraju svetim brojem, ali mislimo d~ ov-~e nije neopho?no nabrajati sve njegove primene; podseti-cemo ~amov~aJednu od najvaznijih: ucenje 0 sedam plane-ta, ~oJe SlUZlk~o ~snova mnostvu slicnih korespondencija(vec smo. naveh pnmer sedam slobodnih veStina). Broj 22~ovez~n Je s broJem 7 u razlomku 22/7, koji je aproksima-tlvan lzraz odnosa obima kruga prema njegovom precniku,tako da skup ta dva broja predstavlja krug, najsavrseniju fi-

36

guru za Dantea kao i za pitagorejce (sve p~de,le,s:ak?g odtri sveta imaju kruzan oblik); stavise, 22 uJedmJuJe slmbo-le dva elementarna kretan J'a" aristotelovske fizike: pomer-"no kretanje, predstavljeno brojem 2, i menjanje, predstavlje-no brojem 20, kao st~ sam Dante objasnjava u Gozbi58,Ta-kvo tumacenje daje Benini za ovaj poslednji broj; iako pri-znajemo da je ono sasvim tacno, moramo da kazemo danam taj broj ne izgleda tako fundamentalan kao st~ on mi-sli, i da cak smatramo da je izveden iz jednog drugog, kojiovaj autor tek uzgred pominje, a koji je zapravo znacajniji:to je broj 11, a 22 je tek njegov umnozak.

Na ovome cemo se malo zaddati; najpre, taj propustnam kod Benijija izgleda utoliko neobicniji st~ se Citav nje-gOYrad osniva na sledecoj napomeni: veCina zaokruzenihprizora ili epizoda u koje su podeljena razliCita pevanja Pa-kla ima ili jedanaest strofa ili dvadeset i dye (nekolicina ihima samo deset); nalazimo i izvestan broj preludija i finalasa sedam strofa; a ako te proporcije nisu uvek ocuvane, to-me je razlog Cinjenica da je prvobitni plan Pakla kasnije pro-menjen. Kad se to ima u vidu, zasto ne bismo smatrali da jebroj 11 u najmanju ruku jednako znacajan kao i 22? Ta dvabroja povezana su i s dimenzijama granicnih jaruga (bol-gie), Cijisu obimi jedanaest, odnosno dvadeset i dye milje;ali, 22 nije jedini umnozak od 11 koji se pojavljuje u spevu.Nailazimo i na broj 33; to je broj pevanja u svakom od tridela; samo ih Pakao ima 34, ali prvo je vise nalik opstemuvodu; na taj naCin je ukupan broj pevanja u delu zaokru-zen na 100. S druge strane, kad znamo staje Danteu znaCioritam, s dobrim razlogom cemo zakljuCiti da nije proi-zvoljno odabrao stih od 11 slogova, bas kao ni strofu od tristiha koja nas podseca na trojstvo; svaka strofa ima 33 slo-ga, a celine od 11 i 22 strofe, 0 kojima je upravo bilo reCi,sadde 33, odnosno 66 stihova; svi razliciti umnosci od 11koje ovde nalazimo imaju posebnu simbolicku vrednost. Ni-je, dakle, dovoljno ograniciti se, kao st~ CiniBenini, na to dase uvedu brojevi 10 i 11 izmedu 7 i 22 kako bi se obrazovao

37

,jedan tetrakord koji ima maglovitu slicnost s grckim tetra-kordom"; to objasnjenje nam izgleda prilicno smuseno.

Broj 11 je zaista igrao znacajnu ulogu u simbolizmu ne-kih inicijacijskih organizacija; a st~ se tice njegovih umno-zaka, prisetimo se samo da je 22 broj slova hebrejskog alfa-beta, a znamo koji je njegov znacaj u Kabali; 33 je broj god-ina Hristovog zemaljskog zivota, koji ponovo nalazimo usimbolickim godinama masonskog Ruzinog krsta, kao i ubroju stepeni Skotske masonerije; u arapskom je 66 ukup-na brojcana vrednost imena Alah, a 99 je, prema islamskojtradiciji, broj glavnih bozanskih atributa; mogli bismo bezsumnje navesti jos mnogo takvih primera. Pored razliCitihznacenja koja se mogu pridati broju 11 i njegovim umno-scima, njegova upotreba kod Dantea predstavlja istinski"znak prepoznavanja", u najstrozem znacenju tog izraza;smatramo da upravo tu treba traziti razlog izmena koje jepretrpeo Pakao posle prve redakcije. U motive koji su mo-gli dovesti do tih izmena Benini ubraja izvesne promene uhronoloskom i arhitektonskom planu dela, koje su svakakomoguce, ali nam ne izgledaju nepobitno dokazane; ali, onpominje i "nove Cinjenicekoje je pesnik zeleo da uzme u ob-zir u sistemu prorocanstava", i cini nam se da se on upravotu priblizava istini, narocito kad dodaje: "Na primer, papaKlement V umro je 1314, kad je morala biti dovrsena prvaverzija Pakla." U stvari, pravi razlog, po nasem misljenju,treba traziti u dogadajima koji su se odigrali od 1300. do131~, to jest .u ukidanju Templarskog reda i razliCitim po-sledlcama v~oJesu usledile59; uostalom, Dante nije mogaoda se uzdrzl da ne pomene te dogadaje, pa je kroz usta Hu-

~~ ~apeta pre?sk~za? zloci.ne Filipa Lepog, nakon st~ je go-no 0 uvredl kOJUJe ova..Jnaneo Hristu U njegovom na-

mesnistvu"; zatim je nastavi06°: " .

Veggio il nuovo Pilato si crudele,Che cio nol sazia ma senza decreta,Porta nel Tempia'le c~pide vele.

38

I, sto je jos neobienije, sledeca strofa61 sadrzi NekamAdonar62 Templarskog kadosa izrazen Danteovim reCima:

0 Signor mio, quando saro io lietoA veder la vendetta, che, nascosa,Fa dolce l'ira tua nel tuo segreto?

V" , "Nema nikakve sumnje da su upravo to "nove clllJemce

koje je Dante uzeo u obzir, i to ne iz onih pobuda na kojebi se moglo pomisliti kad bi se zanemarila priroda organi-zacija kojima je pripadao. Te organizacije koje su proizasleiz Templarskog reda i koje su preuzele jedan deo njegovognasleda, morale su da se prerusavaju jos mnogo brizljivijenego ranije, posebno posle smrti njihovog spoljnjeg pogla-vara, cara Henrika VII od Luksemburga, Cijije buduCi pre-sto Beatriee pokazala Danteu na najvisem Nebu63. Tada jetrebalo prikrivati znak "prepoznavanja" koji smo pomenu-li: podele speva u kojima se najjasnije pojavljuje broj 11morale su biti ne ukinute, ali svakako uCinjene manje vidlji-vima, tako da ih mogu otkriti samo oni koji poznaju njihovsmisao i znaeenje; i kad imamo u vidu da je proslo sest ve-kova pre nego sto je njihovo postojanje obelodanjeno, tre-ba priznati da su zeljene mere opreza bile dobro preduzetei delotvorne64,

Na drugoj strani, u isto vreme kad je uneo izmene u pr-vi deo svog speva, Dante je uveo i nove referencije na dru-ge simbolieke brojeve; 0 tome Benini kaze: "Dante je zatimzamislio da udesi intervale izmedu proroeanstava i drugihnaglasenih delova speva na takav naCin da oni jedni drugi-ma odgovaraju posle odredenog - naravno, simbolienog -broja stihova. Sve u svemu, jedan sistem rima i ritmiekihperioda zamenjen je drugim, mnogo slozenijim, kao sto ipriliCijeziku otkrivenja, kojim se sluze biCa obdarena spo-sobnoscu gledanja u buducnost. Tu se pojavljuju euvenibrojevi 515 i 666, kojih je trilogija puna: 666 stihova deliCakovo (Ciacco) proroeanstvo od Vergilijevog, 515 deli Fa-

~

39

rinatino proroeanstvo od Cakovog; 666 stoji izmedu proro-eanstava Bruneta Latinija i Farinate, i jos 515 izmedu pro-roeanstva Niko1e III i gospodina Bruneta." Brojevi 515 i666, koji se ovde tako pravilno izmenjuju, suprotstavljenisu jedan drugom u simbolizmu koji je Dante prihvatio: zna-mo da je u Apokalipsi 666 "broj zveri", i da su se mnogiupustali u nebrojene proraeune, eesto rukovodeni samosopstvenom uobraziljom da bi pronasli broj koji predstavljanumerieku vrednost Antihrista, ,jer taj broj je broj eove-ka"65; s jedne strane, broj 515 je izriCito pomenut u znaee-nju direktno suprotnom od onog koje nalazimo u BeatriCi-nom predskazanju: "Uncinquecentodiecee cinque,messodiDio...,,66.Mislilo se da je taj broj 515 isto sto i tajanstveniVeltro, neprijatelj vuka koji je, dakle, poistovecen sa apoka-liptiekom zveri67;pretpostavljalo se, takode, da oba ta sim-bola oznaeavaju Henrika od Luksemburga68. Ovde nemamonameru da raspravljamo 0 tome sta znaCi Veltro69,ali ne ve-rujemo da bi tu trebalo videti aluziju na odredenu lienost;smatramo da je ree samo 0 jednom aspektu Danteove op-ste koncepcije Carstva7o. Benini, posto je uoCio da se broj515 rimskim brojevima belezi DVX,tumaCi ta slova kao ini-cijale za Dante, Veltro di Cristo; medutim, to tumaeenje jeizrazito usiljeno i, pored toga, nista nam ne daje za pravoda pretpostavimo da je Dante zeleo da se poistoveti s tim"bozanskim izaslanikom". Zapravo, dovoljno je promenitired tih numerickih slova da bi se dobilo DVX, to jest ree~?" kojoj. ni~e potrebno nikakvo objasnjenje71; dodacemoJOs d~ zblr clfara broja 515 iznosi 1172: taj Dux moze bitiHennk od Luksemburga ako se bas hoce ali on takode mo-

ze biti, s jednakim pravom, sasvim dr~gi vladar koga ce~ozda izabrati iste organizacije da bi ostvarile cilj koji imJ~.d~deljen u drustvenom poretku, a koji Skotska masone-nJa 1d I' v

k 73a Je oznacava ao "vladavinu Svetog Carstva" .

Osma glava

KOSMI<:KI CIKLUSI

Posle ovih zapazanja kojima smo zeleli da utvrdimo ne-ke znacajne istorijske momente, stizemo do onoga st~ Be-nini naziva "hronologijom" Danteovog speva. Vec smo pod-setili na to da je Dante obavio svoje putovanje kroz sveto-ve tokom Velike nedelje, to jest u onom trenutku liturgijskegodine koji odgovara prolecnoj ravnodnevici; videli smo ta-kode da su u to doba, prema Aruu, katari vrsili svoje inici-jacije. S druge strane, u masonskim lozama Ruzinog krsta,secanje na Tajnu veceru obavljano je na Veliki cetvrtak, dokse s radom simbolicno nastavljalo u tri po podne u petak,to jest u dan i cas Hristove smrti. Konacno, pocetak te Veli-ke nedelje podudario se godine 1300. sa punim mesecom;tim povodom mozemo dopuniti niz podudarnosti na koje jeukazao Aru tako st~ cemo istaCi da su noahiti odrZavali svo-je skupstine u vreme punog meseca.

Godina 1300. oznacilaje polovinu Danteovog zivota (ta-da je imao 35 godina), a za njega je ona predstavljala i po-lovinu vremena; ponovo cemo navesti Beninijeve reCi: "Za-nesen u jednu krajnje egocentricnu misao, Dante je posta-vio svoju viziju u sredinu zivota sveta - kretanje Neba tra-jalo je pre njega 65 vekova, a trajace jos 65 posle njega - ivesto je izveo da se tu susretnu tacne godiSnjice, u tri vrsteastronomskih godina, najveCih istorijskih dogadaja, a u ce-tvrtoj, godisnjica najveceg dogadaja njegovog licnog zivo-ta." Ono na sta ~re. svega treba obratiti paznju jeste proce-na ukupnog tra.JanJa sveta, Hi, kako bismo radije rekli, te-kuceg ciklusa: dva puta po 65 ,vekova, to jest, 130 vekovaili 13000 godina, pri cemu je od pocetka hriscanske ere is-teklo 13 vekova, dakle tacno jedna desetina ukupnog dota-dasnjeg postojanja sveta. Broj 65 je i sam po sebi zanimljiv:

41

sabiranjem njegovih cifara ponovo se dobija 11, a pored to-ga 11 je tu raz10zeno na 6 i 5, simbolicni broj Makrokos-mosa, odnosno Mikrokosmosa; oba ta broja Dante izvodi iz

prvobitnog jedinstva kad kaze: "...Cosi come raia dell' un,se si conosce, il cinque e il sei,,74.Najzad, kad 65 izrazimo

rimskim brojevima, kao st~ smo uCinili sa 515, dobijamo~ ili, ako na isti naCin promenimo red numerickih slova,dobijamo LVX,to jest rec Lux; a to moze imati veze sa ma-sonskim dobom Istinske Svetlosti75.

Ali, tu je najzanimljivije nesto drugo: period od 13000godina nije niSta drugo do poluperiod pomicanja ravno-dnevice unapred, procenjen s greskom od plus 40 godina,dakle manjom od pola veka, st~ predstavlja jednu sasvimprihvatljivu pribliznu vrednost, pogotovo kad uzmemo uobzir da je to trajanje izrazeno vekovima. Pravi period tra-je ukupno 25920 godina, a njegova polovina je 12960 go-dina; taj poluperiodje persijska i grcka "velika godina", ko-ja se ponekad procenjuje na 12000 godina, st~ je znatnonetacnije nego Danteovih 13000 godina. Tu veliku godinustari su smatrali vremenom koje protekne izmedu dye

obnove sveta, st~ bez sumnje treba protumaCiti, u istorijizema1jskog covecanstva, kao vremenski raspon izmedu ve-likih kataklizmi u kojima su nestajali citavi kontinenti (upos1ednjoj je nestala Atlantida). Istini za volju, to je tek je-dan sekundarni ciklus, koji se moze smatrati delom drugog,sireg ciklusa; ali, zahva1jujuCi izvesnom zakonu korespon-d.encije, svaki sekundarni ciklus ponavlja, na manjoj 1estvi-~~,fa~e velikog ciklusa kojem pripada. Ono st~ se moze re-Cl0 clklusnom zakonu UOpste naCi ce, dakle, svoju prime-n.u na raz1iCitimstepenima: istorijski ciklusi, geo10ski ciklu-SI,kosmicki ciklusi u pravom smis1u s Pode1ama i potpode-lam k . d 1. v. '

a oJe a Je umnozavaJu mogucnosti primene. Pored to-?a, ~~d stupimo van granica zema1jskog sveta, vise ne mo-

ze bl~1~ovora ? merenju trajanja jednog ciklusa dos10:rn°shv~cenlm broJem godina; brojevi tada dobijaju Cisto Slm-bohcnu vrednost i pre izrazavaju razmere nego stVarna tra-

42

janja. Jednako je tacno da su, u indijskoj kosmologiji, svi ci-klusni brojevi sustinski zasnovani na periodu pomeranjaravnodnevice unapred i da su s njim u jasno odredenojveze6; to je, dakle, fundamentalna pojava u astronomskojprimeni cuklusnih zakona i, prema tome, prirodno polazi-ste svih analognih transpozicija koje se mogu izvrSiti naosnovu tih istih zakona. Nemamo nameru da se ovde bavi-

mo razvojem tih teorija; znacajno je, medutim, da je Dan-te uzeo istu osnovu za svoju simbolicnu hronologiju i da iovde mozemo utvrditi njegovo potpuno slaganje sa tradici-onalnim ucenjima Istoka77.

Mozemo se, medutim, zapitati zbog cega Dante posta-vlja svoju viziju tacno u sredinu "velike godine"; tu se zai-sta maze govoriti 0 "egocentrizmu" aka se ne pronadu dru-gi razlozi. Ovde je potrebna jedna napomena: kad se odre-di neka polazna tacka u vremenu i kad se pocev od nje ra-cuna trajanje ciklicnog period a, uvek ce se dospeti do tac-ke koja ce potpuno korespondirati sa onom od koje smo po-sli, jer upravo ta korespondencija izmedu elemenata ciklu-sa koji idu jedan za drugim obezbeduje njihov kontinuitet.Dakle, idealno polaziste postavljeno je u sredinu jednog ta-kvog perioda; na taj naCin se dobijaju dva jednaka trajanja,jedno koje prethodi i drugo koje sledi, u kojima se zbiva Ci-tava revolucija neba, jer se sve stvari na kraju nalaze ne uistovetnom polozaju (tvrditi tako neSto znaCi pasti u Nice-ovu zabludu "vecnog vracanja") vec u polozaju koji analog-no korespondira pocetnom. To se geometrijski maze pred-staviti na sledeCi naCin: aka je dati ciklus poluperiod pome-ranja ravnodnevice unapred, i aka se Citav period predstavikrugom, dovoljno je povuCihorizontalni precnik da bi se tajkrug podelio na dye polovine od kojih svaka predstavljajedan poluperiod, Ciji pocetak i kraj odgovaraju dvemakrajnjim tackama precnika; aka posmatramo samo gornjipolukrug, i aka povucemo njegov vertikalni poluprecnik,jedna njegova krajnja tacka pasce u srediSte; ona odgovara"sredini vremena". Tako dobijena figura je znak E9, to jest

43

alhemijski simbol mineralne vladavine78; aka se povrh nje-ga doda krst, dobija se simbol "kugle sveta", hijerogIif Ze-mlje i amblem carske moCi79. Ta poslednja upotreba datogsimbola navodi nas da misIimo kako je on za Dantea mo-rao imati posebnu vrednost; a dodavanje krsta neraskidivoje povezano s Cinjenicom da je sredisnja tacka u koju je po-stavljen geografski odgovarala JerusaIimu, koji je za njegapredstavljao ono st~ mozemo nazvati "duhovnim stoze-

ram" 80.S druge strane, na antipodima JerusaIima, to jestna drugom polu, uzdize se planina CistiIista, nad kojomsijaju cetiri zvezde sazveZda "Juzni krst"81; iznad njega senalazi ulaz u Nebo, kao st~ se iznad JerusaIima nalazi ulazu Podzemni svet; tom suprotnoscu predstavljena je antite-za "zalosnog Hrista" i "blazenog Hrista".

Na prvi pogled, moze nam izgledati neobicno uspostav-ljanje takve jednakosti izmedu jednog hronoloskog i jednoggeografskog simboIizma; a ipak, upravo na to smo hteIi dadodemo kako bismo prethodnoj napomeni daIi njeno pra-vo znacenje, jer vremenski sled, u svemu ovome, nije niStadrugo do jedan oblik simbolicnog izrazavanja. Bilo koji ci-klus maze biti podeljen u dye faze koje su, hronoloski, nje-gave dye sukcesivne polovine, i to u onoj formi koju smoranije prikazali; ali u stvarnosti te dye faze predstavljajudelatnosti dYe suprotstavljene, aIi i komplementarne ten-dencije; a ta delatnost ocigledno maze biti i istovremenakao i sukcesivna. Postaviti se u srediSte kruga znaCi, dakle,postaviti se u tacku u kojoj se te dye tendencije uravnote-zuju: kao sto kazu musIimanski posvecenici, to je "bozan-sko mesto u kojem se izmiruju suprotnosti i protivrecnosti";to je srediSte "tocka stvari", prema indijskom izrazu, Hi"ne-pr~menljivo srediste" dalekoistocne tradicije, nepokretnatacka aka koje rotiraju sfere, neprekidno menjanje pojav-nog Sveta. Danteovo putovanje se odvija po "duhovnoj osi"sveta; samo odatle se, zapravo, mogu predstaviti sve stvariu POstojanom obliku, jer tu i sami izmicemo promeni, i ta-ko se maze steCijedan povezan i celovit pogled.

",i,

I!I 44

Sa strogo inicijacijskog stanovista, ovo sto smo napo-menuli odgovara jos jednoj dubokoj istini; bice mora presvega da poistoveti srediste sopstvene individualnosti eutradicionalnom simbolizmu predstavljeno srcem) s kosmic-kim srediStem onog stanja egzistencije kojem pripada taindividualnost. to srediste ce uzeti kao osnovu za uznose-

nje u visa stanJa. U njemu poCiva savrsena ravnoteza, slikanacelne nepromenljivosti u pojavnom svetu; tu se projektu-je osa koja medusobno povezuje sva stanja, "bozanskizrak", Cijiuzlazni smer vodi ravno do onih stanja koja tre-ba dostici. Svaka tacka virtuelno poseduje te mogucnosti i,ako tako mozemo reCi, predstavlja potencijalno srediste; aliona to treba i stvarno da postane, pomocu jedne stvarneidentifikacije, da bi omogucila potpuno rasprostiranje bica.Zbog toga Dante, da bi mogao da se uspne ne Nebo, moranajpre da se postavi u jednu tacku koja je zaista srediSte ze-maljskog sveta; a ta tacka je istovremeno i srediste vreme-na i srediste prostora, to jest ona se odnosi na oba uslovakoji sustinski karakterisu egzistenciju u ovom svetu.

Ako sad ponovo pribegnemo geometrijskom predstavlja-nju koje smo ranije koristili, videcemo da vertikalni polu-precnik, koji ide od povrsine zemlje do njenog sredista, od-govara prvom delu Danteovog putovanja, to jest prolaskukroz Podzemni svet. Srediste zemlje je najniza tacka zatosto ka njemu idu sile teze iz svih delova; dakle, cim se tatacka prode, poCinje uspon u suprotnom smeru, a na njego-vom kraju su antipodi polazista. Dakle, da bi se prikazalata druga faza, poluprecnik treba produziti dalje od sredi-sta, to jest treba dovrsiti vertikalni precnik; tako dobijamofiguru kruga podeljenog krstom, to jest znak Ea, koji je her-meticki simbol biljne vladavine. Ili, ako na opsti nacin pre-doCimo prirodu simbolicnih elemenata koji igraju presudnuulogu u prva dva dela speva, mozemo utvrditi da se oniodnose na dva carstva, mineralno i biljno; necemo posebnoisticati oCiglednu vezu koja povezuje prvo carstvo sa unu-trasnjim podrucjima zemlje, podseticemo samo na "mistie-

--145

na drveta" Cistilista i Zemaljskog raja. Moglo bi se ocekiva-ti da postoji i korespondencija izmedu treceg dela i zivotinj-ske vladavine82;ali, istini za volju, nje nema, jer su tu preko-raeene granice zemaljskog sveta, te nadalje nije moguce pri-menjivati isti simbolizam. Upravo na kraju drugog dela, tojest jos u Zemaljskom raju, nalazimo najvece obilje zivotinj-skih simbola; mora se proCi kroz tri carstva, koja predstavlja-ju razlicite modalitete egzistencije u nasem svetu, da bi sepreslo u druga stanja, gde su uslovi sasvim razliciti83.

Potrebno je jos da razmotrimo dye suprotne tacke,postavljene na dva kraja ose koja prolazi kroz zemlju; kaosto smo rekli, one predstavljaju Jerusalim i Zemaljski raj.To su, u izvesnom smislu, vertikalne projekcije dveju taca-ka koje oznacavaju pocetak i kraj hronoloskog ciklusa i ko-je smo, kao takve, doveli u vezu s krajnjim tackama hori-zontalnog precnika u prethodnoj simbolicnoj slici. Ako tekrajnosti predstavljaju suprotnosti u vremenu, a krajnjetacke vertikalnog precnika predstavljaju suprotnosti u pro-storu, na taj naCin dobijamo jedan izraz komplementarneuloge dva nacela Cijese dejstvo u nasem svetu iskazuje po-stojanjem dva uslova vremena i prostora. Vertikalna projek-cija moze se smatrati projekcijom u "bezvremeno", ako jedopusteno da se posluzimo tim izrazom, jer ona prati osuna kojoj su sve stvari prikazane u trajnom, a ne viSe u pro-laznom vidu; prelazak sa horizontalnog na vertikalni prec-nik predstavlja, dakle, zaista promenu iz sleda u jednovre-menost.

Ali, mozemo se zapitati kakva je veza izmedu dye tacke0 kojima govorimo i krajeva hronoloskog ciklusa? Zajednuo? njih, Zemaljski raj, ta je veza jasna, i upravo se tu nala-ZIono Sto odgovara pocetku ciklusa; ali kad je ree 0 drugoj,tr~ba.primetiti daje Zemaljski Jerusalim shvacen kao nago-vestClJ~ebeskog Jerusalima koji opisuje Apokalipsa; pored~og.a,slmbolieki posmatrano, JerusaIim je i mesta uskrsnu-ca 1poslednjeg suda, koji dovrsavaju ciklus. Polozaj te dyemedusobno suprotne tacke dobija jos jedno znacenje ako

46

imamo u vidu da Nebeski Jerusalim nije nista drugo do re-

produkcija Zemaljskog raja, prema jednoj analogiji koja seprimenjuje u obrnutom smeru84. Na pocetku vremena, tojest postojeceg ciklusa, Zemaljski raj je uCinjen nepristupac-nim posle covekovog pada; Novi Jerusalim mora "siCis ne-ba na zemlju" na kraju tog istog ciklusa, da bi obelezio po-novno uspostavljanje svih stvari u njihov prvobitni pore-dak i moze se reCi da ce on u buducem ciklusu imati istu,onu ulogu koju je u ovom igrao Zemaljski raj. U stvari, krajjednog ciklusa analogan je njegovom pocetku, i poklapa ses pocetkom sledeceg ciklusa. Ono st~ je na pocetku ciklusabilo samo virtuelno, na njegovom kraju je realno ostvareno,i odmah rada nove virtuelnosti, koje ce se razvijati tokomnarednog ciklusa; ali, na tom pitanju se ne mozemo visezaddavati a da potpuno ne napustimo predmet istraziva-nja85. Da bismo ukazali na jos jedan aspekt iste simbolike,dodacemo da je srediste biCa, koje smo ranije pomenuli, uindijskoj tradiciji oznaceno kao "grad Brahme" (na sanskri-tu Brah-mapura), i da mnogi tekstovi govore 0 njemu reci-ma koje su gotovo istovetne sa onima koje nalazimo u apo-kaliptickom opisu Nebeskog Jerusalima86. Najzad, da bi-smo se vratili onome st~ se neposrednije tice Danteovogputovanja, ucinicemo sledecu napomenu: ako pocetnatacka ciklusa postaje kraj obilaska zemaljskog sveta, u to-me nalazimo jednu formalnu aluziju na "povratak izvori-ma" koji zauzima znacajno mesto u svim tradicionalnimucenjima i koji s posebnom upornoscu isticu - a to slaganjeje prilicno znacajno - islamski ezoterizam i taoizam; poredtoga, rec je i 0 obnavljanju "rajskog stanja", 0 kojem smovec govorili i koje terba posmatrati kao preduslov za osva-janje visih stanja bica.

Tacka koja se nalazi na pOdjednakoj udaljenosti od dve-ju krajnosti, to jest srediste zemlje, jeste, kao st~ smo rekli,najniza tacka; ona odgovara i sredini kosmickog ciklusa,kad se taj ciklus posmatra hronoloski, kao vremenski sled.U stvari, celina se tad moze podeliti u dYe faze: silaznu, u

- ---

47

smeru sve naglasenije diferencijacije, i uzlaznu, povratakka prvobitnom stanju. Te dye faze, koje indijsko ucenjeuporeduje s fazama disanja, nalaze se jednako i u herme-tickim teorijama, gde se nazivaju "zgrusavanjem" i "rastva-ranjem": zahvaljujuci zakonu analogije, "VelikoDelo" ukrat-ko ponavlja Citav kosmicki ciklus. Tu mozemo videti kakojedna za drugom preovladuju dye suprotstavljenje tend en-cije, tama i satva, koje smo ranije definisali: prva se ispolja-va u svim silama skupljanja i zgrusavanja, druga u svim si-lama sirenja i istezanja; u tom pogledu, nalazimo jos jednukorespondenciju sa suprotnim svojstvima toplote i hladno-ce: prva siri telo, a druga ga skuplja; zbog toga je poslednjikrug Pakla zamrznut. Lucifer simbolizuje "izokrenutu pri-vlacnu silu prirode", to jest teznju ka individualizaciji, sasvim ogranicenjima koja su joj svojstvena; njegovo boravi-ste je, dakle "il punto al qual si traggon d'ogni parte i pe-Si"87,ili, drugim reCima, srediste onih sila privlacenja i sa-bijanja koje su, u zemaljskom svetu, predstavljene silom te-ze; a ta sila koja vuce tela nadole (sto uvek znaCi ka sredi-

stu zemlje) pravo je ocitovanje onoga st~ se u indijskoj tra-diciji zove tama. Mozemo uzgred primetiti da je to u su-protnosti s geoloskom hipotezom 0 "sredisnjoj vatri", jernajniza tacka mora biti upravo ona gde su gustina i cvrsti-na najvece; a s druge strane, jednako je suprotno i hipote-zi nekih astronoma 0 "kraju sveta" do kojeg ce doCi usledsmrzavanja, zato st~ ovaj kraj moze biti samo povratak ubezrazlicno. Pored toga, ta poslednja hipoteza je u suprot-nosti sa svim tradicionalnim koncepcijama: nisu samo He-rakIit i stoicari tvrdili da ce svet biti unisten vatrom; to tvr-denje nalazimo gotovo svuda, od indijskih Purana do Apo-kali~~e; a moramo ukazati i na slaganje tih tradicija s her-metIckom doktrinom, u kojoj je vatra (element u kojempr~ovladuje satva) pokretac "obnavIjanja prirode" Hi "ko-nacne reintegracije".

Sr~?iSte zemlje predstavlja, dakle, krajnju tacku ma~i-festacIJe u stanju egzistencije koje je predmet razmatranJa;

\

48

to je prava tacka zastoja; od nje se pravac menja i jedna oddye suprotne tendencije dobija nadmoc nad drugom, kojaje dotad preovladivala. Zbog toga, kad se dostigne dnoPodzemnog sveta poCinje uspinjanje Hi povratak ka prana-celu; ono sledi neposredno po silazenju; a prelazak iz jed-ne u drugu hemisferu obavlja se zaobilazenjem Luciferovogtela, na takav naCin da nas navodi na pomisao kako shva-tanje te sredisnje tacke ima izvesne veze s masonskim mi-sterijama "Sredisnje Sobe", gde se takode radi 0 smrti i us-krsnucu. Uvek i svuda jednako nalazimo simbolicke izraze

tih dveju komplementamih faza koje, u inicijaciji Hi u her-metickom "Velikom Delu" (sto je u osnovi jedna te istastvar) iskazuju one iste ciklusne zakone, univerzalno pri-menljive, na kojima, po nasem miSIjenju, pociva citava kon-strukcija Danteovog speva.

Deveta glava

POGRESKE SISTEMSKIH TUMACENJA

Neko ce mozda pomisliti da ova studija postavlja viSepitanja nego sto ih resava i, istini za volju, ne bismo se mo-gli pobuniti protiv takve eventualne kritike; ali, ona mozedoCi samo od strane onih koji ne znaju koliko se inicijacij-sko znanje razlikuje od svakog profanog znanja. Zbog togasmo od samog pocetka upozoravali da nase izlaganje necebiti iscrpno, jer sama priroda predmeta kojim se bavimoonemogucuje takvu nameru; uz to, u ovoj oblasti sve je ta-ko povezano da bi svakako bilo potrebno vise svezaka da bise mnoga pitanja koja smo pomenuli u ovom radu razvilakako zasluzuju; da i ne govorimo 0 onima koja smo svesnoostavili po strani, a koja bi moral a biti ukljucena u jedno ta-kvo iscrpno izlaganje kad bi ono bilo preduzeto.

Na kraju, da ne bi bilo nesporazuma u pogledu nasihnamera, reCi cemo samo da stanovista koja smo ocrtali ni-posto nisu jedina moguca, i da svakako postoje mnoga dru- '

ga na koja bismo se mogli jednako postaviti i iz kojih bismomogli izvuCi ne manje znacajne zakljucke; pri tom, sva seta stanovista sasvim skladno dopunjuju u jedinstvu potpu-ne sinteze. Samoj sustini inicijacijskog simbolizma pripadato da se on ne moze svesti na manje-viSe usko sistemskeformule, poput onih kojima se dovrsava profana filozofija;uloga simbola jeste da podrZavaju pojmove, Cijesu moguc-nosti sirenja zaista neogranicene, i Cijije svaki izraz simbol;treba, dakle, uvek ostaviti jedan deo neizrazivog; u poret-ku Ciste metafizike, upravo je on najznacajniji.

S obzirom na to, nije tesko razumeti zasto se nase name-re ogr~~icavaju na pruzanje polaziSta za razmiSljanje oni-ma ~OJlse istinski zanimaju za ovakva istrazivanja, te ~u

kadn da razumeju njihov stvarni :nacaj~ i na ~okaZiVanJe1 I

50

puta ka istrazivanjima iz kojih bi se, po nasem misljenju,mogla izvuCi sasvim specifiCna dobit. Dakle, ako ovaj raduspe da navede druge da istrazuju u istom pravcu, taj re-zultat niposto nece biti zanemarIjiv, utoliko vise sto se zanas ovde ne radi 0 manje ili vise tastoj erudiciji, vec 0 istin-skom razumevanju; nema sumnje da ce takva sredstva jed-nog dana omoguCiti da nasi savremenici shvate ogranice-nost i nedovoljnost svojih uobicajenih koncepcija. Mozda jecilj kojem tezimo veoma daleko, ali se ipak ne mozemo uz-drZati da 0 njemu razmisljamo i da ka njemu stremimo, da-juCi pri tom svoj doprinos, ma kako neznatan, osvetljava-nju jedne malo poznate strane Danteovog dela.

---

Napomene

1. Pakao, IX, 61-63. Tko zdrav sud ima nek sad pomno stije,/ da bimu paznja nauk razabrala,/ st~ se pod velom cudne pjesme krije. -Prim. prev. Stihovi iz Bozanstvene komedije, koje autor navodi uoriginalu, u napomenama su preuzeti iz prevoda Mihovila Kobola(Nakladni zavod Matice hrvatske, Zagreb, 1976).

2. Gozba, II, 1. ...Valja znati da se spisi mogu shvacati i objasnja-vati prema cetirima njihovima glavnim smislovima. Prevod Pavli-Cie.

3. Up. Arturo Reghini, Allegoria esoterica di Dante u Nuovo Patto,septembar-novembar 1921, str. 541-548.

4. Treba reCi da bi nam neka druga ree bila draza od reCi "paga-nizam", nametnute dugom upotrebom, koja je u poeetku pogrd-no oznaeavala greko-rimsku religiju u vreme kad je ona, naposlednjen stupnju svoga opadanja, bila svedena na prosto naro-dno "praznoverje".

5. Ovde zapravo aludiramo na euveni primer EI-Halaja,pogubljenog u Bagdadu 309. godine Hegire (921. godina hri-scanske ere), Cijuuspomenu slave oni koji smatraju da je bio po-gubljen upravo zbog neopreznog razglasavanja svog ueenja.

6. Raj, XXXI. - Ree contemplante (razmatrae), kojom Danteoznaeava svetog Bernarda (is to, XXXII, 1) ima, izgleda,dvostruko znaeenje usled svoje slienosti sa reeju temple (hram).

7. Gozba, II, 14. Da bi se shvatilo sta se ovdje podrazumijeva podtreCim nebom... velim da pod nebom podrazumijevam znanost, apod nebima znanosti. .

8. 0 Tajanstvenoj lestvici Kados, 0 kojoj ce kasnije jas biti reCi, vi-di Manuel mafonnique E Vauillaumea, XVIi str. 213-214. Ova de-10 navodirno prema drugorn izdanju (1830).

II1III

1,1

,

52

9. Evo prevoda ovog teksta: ,,0 ljudi, koji ne mozete uvidjetismisao ove kancone, nemojte je zata odbaciti, nego obratitepozornost na njezinu ljepotu, koja je velika, i zbog sastava, 0kojemu poueavaju gramatieari, i zbog reda govora, 0 kojemunaueavaju retorieari, i zbog broja njezinih dijelova, 0 kojemupoueavaju muzieari." Prevod p. Pavlieica.

10. Navodimo sazetu verziju Aruovih radova prema Sedir, Histo-ire des Rose-Croix, str. 16-20; 2. izdanje, str. 13-17. NasloviAruovih dela su: Dante - jeretik, revolucionar i socijalista (obja-

vljeno 1854. i ponovljeno 1939) i Danteova komedija, doslovnoprepevana i komentarisana prema duhu, propracena Kljucem sim-bolickog jezika bratstva Vernici Ljubavi (1856-1857).

1:,1:':1

1,1

11

11\11

11. Raj, VIII

12. U najmanju ruku je neobieno da su te iste tri boje postale, unovije doba, nacionalne boje Italije; njoj se, inaee, prilieno eestopripisuje masonsko poreklo, mada je tesko ustanoviti na eemu setaeno osniva ta ideja.

13. Tom znaku raspoznavanja treba dodati i "krunu nazubljenuzlatnim strelicama".

14. Up. Light on Masonry, str. 250, i Manuel ma~onnique EVuillauamea str. 179-182.

15. Moramo priznati da ne vidimo koji bi odnos mogao postojatiizmedu slozenostiovog stupnja i njegovognaziva.

16. To alhemijsko trojstvo eesto se poistovecuje s trojstvom ele-menata koji saeinjavaju ljudsko bice: duhom, dusom i telom.

17. Reei u kosim zagradama dodali smo da bismo tekst uCinilirazumljivijim.

18. U ovim poslednjim reCima moze se uoeiti diskretna aluzija naalhemiearski "eliksir dugog zivota". - Prethodni, 25. stepen, Vi-tez medene Zmije, prikazan je kao da "sadrzi jedan deo prvog ste-

pen a Egipatskih misterija, od kojih potieu medicina i velikavestina spravljanja lekova".

--l

53

19. Autor svakako zeli da kaze: "Cija simbolieka upotreba vodiporeklo iz pradavnih vremena", jer ne mozemo pretpostaviti daje hteo da pripiSe hronolosko poreklo samom broju trio

20. Postoji pretpostavka da tri boje ovog stepena simbolizuju triteologalne vrline: belo predstavlja Veru, zeleno Nadu, crveno Mi-losrde (HiLjubav). - Stepen Princ Milosti ima sledece oznake: cr-vena kecelja, koja u sredini ima nacrtan Hi izvezen beli i zelenitrougao, i trobojna traka Reda oko vrata, ukrstena na grudima;na nju je kao ukras prikaeen zlatni jednakostranieni trougao (HiDelta); V.Manuel Mafonnique E Vuilliaumea, str. 181.

21. Jedan visoki mason koji je, po svemu sudeCi, vise upucen umodernu i profanu nauku po imenu "istarija religija" nego upravo inicijacijsko znanje, grof Goble d'Alviela, smatrao je da seovom Cisto hermetiekom i hriscanskom stepenu moze dati bud-istieko tumaeenje, uz obrazlozenje da postoji izvesna slienost iz-medu naziva Princ Milosti i Gospodar Saoseeanja.

22. Na primer, postojao je jedan Red trinitaraca ili Red milosti kojije imao za cilj, u najmanju ruku za spoljasnji cilj, otkup ratnih za-robljenika.

23. Neki idu dotle da grbu, koji je u prHieno bliskoj vezi sa her-metiekim simbolizmom, pripisuju iskljucivo persijsko poreklo,dok je grb zapravo postojao u antici kod velikog broja naroda,kako zapadnih tako i istoenih, a posebno kod keltskih naroda.

24. Ta dva aspekta odgovaraju vratnicama dva solsticija; moglo bimnogo toga da se kaze 0 ovoj simbolici koju su stari Latini sazeliu oblieju Janusa. - S druge strane, vaIjalo bi povuCi razlike izme-du Podzemnog sveta, Limba i "spoljne tame" 0 kojoj je ree u Je-vandelju; ali to nas ne bi daleko odvelo, i ne bi promenHo niSta utvrdenjima koja iznosimo ovde, gde je ree samo 0 tome da se, uopstim crtama, razdvoje profani svet i inicijacijska hijerarhija.

25. Mozemo jos napomenuti da je Marsovo nebo predstavljenokao boraviste "mucenika vere"; cak i tu, u Marte i martiri (muce-nici), postoji neka vrsta igre reci kakvu nalazimo i na drugim me-stima: brdo Monmartr zvalo se Mont de Mars (Marsovo brdo) pre

I

II

II

11

54

nego sto je postalo Mont des Martyrs. Skrenucemo uzgred paznjuna jos jednu neobicnu Cinjenicu: imena tri mucenika Monmartra,Dionizija, Rustikusa i Eleuterosa zapravo su tri Bakhova imena.Stavise, sveti Dionizije, u svojstVUprvog pariskog biskupa, obic-no se poistovecuje sa svetim Dionizijem Areopagitom, a u Atini jeAreopag takode bio Marsovo brdo.

26. Simbolika orla u razlicitim tradicijama iziskuje posebnustudiju.

IIIIII1II

27. Raj, XVIII,91-93.

28. Zanimljivo je napomenuti da se sveti Petar Damiano, s kojimDante razgovara na Saturnovom nebu, javlja i na spisku (prete-zno legendarnom) Imperatores Rosoe-Crucis navedenom uClypeum Veritatis Ireneja Agnostusa (1618).

29. Red Heredom Kilvininga i Veliki Kapitular visokih stepena ve-zan za Veliku Kraljevsku Lozu Edimburga, ciji je osnivac prematradiciji, bio Kralj Robert Brus (Thory, Acta Latomorum, sv. I, str.317). Engleska rec Heredom (Hi heirdom) znaci "naslede" (tem-plara); medutim, neki autori izvode to ime iz hebrejske reci He-rodim, titule nadzornika nad radnicima koji su gradHi Solomonovhram (up. nas clanak 0 tome u Etudes traditionelles , mart 1948).

30. Otkrivenje Jovanovo, VII, 13-14.

31. Raj, XXX, 127-129. Ko kog st~ suti, a govorit zeli,/ me ne povu-ce Beatrice: "Sudi"/ - rece - "koliki zbor je halja bijelih. - Ovde ce-mo napomenuti da se rec "convento" (zbor) upotrebljava u maso-neriji da oznaci velike skupstine.

32. Raj, XXXI,1-3. Dakle na ruzu nalik bijelu, cistu,/ pokaza mi sesveta vojska st~ je/ postala krvlju zarucnica Kristu . - poslednji stihmogao bi se odnositi na simbolizam templarskog crvenog krsta.

33. Manuel ma~onnique E Vuilliaumea, str. 143-144. - Up. Otkri-venje Jovanovo, XXI.

34. U Kapitularima Ruzinog krsta (osamnaesti skotski stepen)imena tri teologalne vrline povezana su redom sa tri reCi koje

55

predstavljaju njihovu krilaticu "Sloboda, Jednakost, Bratstvo"; snjima bi se moglo dovesti u vezu i ono st~ se u simbolickim ste-penima naziva "tri glavna stuba Hrama": "Mudrost, Snaga,Lepota". - Tim istim vrlinama odgovaraju kod Dantea sveti Petar,sveti Jakov i sveti Jovan, tri apostola koji su prisustvovaliPreobrazenju.

35. Arturo Reghini, navedeni Clanak, str. 545-546.

36. Sveti Jovan se cesto smatra poglavarom unutrasnje Crkve, iprema nekim shvatanjima cije tragove ovde nalazimo, on je utom svojstvu suprotstavljen svetom Petru, poglavaru spoljne Cr-kve; istinu treba pre traziti u Cinjenici da njihovi autoriteti pri-padaju razliCitim domenima.

37. Ovaj odlomak Elifasa Levija (iz Dogme i obreda visoke magi-je), preuzeo je, bez pominjanja izvora, Albert Pajk u knjizi Poukei dogma Slobodnog zidarstva, str. 822; uostalom, i sam naslov de-la oeigledno je podrazavanje naslova Elifasove knjige.

38. Up. Ch.-M. Limousin, La Kabbale litterale occidentale.

39. Sama ree kabala na hebrejskom znaCi "tradicija", te ako se nepiSe na tom jeziku nema nikakvog razloga da se ta ree koristi daoznaCi svaku tradiciju.

40. Valja, medutim, reCi da je, prema svedoeanstvima savremeni-ka, Dante odrZavao redovne odnose sa jednim vrlo ueenimJevrejinom, koji je i sam bio pesnik, Imanuelom ben Salomonomben Jekutijelom (1270-1330); ali je jednako taeno da nemanikakvih specifieno judaistiekih tragova u Bozanstvenoj komediji;s druge strane, Imanuel je njom bio inspirisan za jedno od svojihdela, iako Izrael Zangvil smatra da je to neodrZiva pretpostavkazbog hronoloskih nepodudarnosti.

41. To misljenje je Reslen doista izrazio.

42. To isto mozemo reCi za Rableova dela (XVIvek), koja takodesadrze jedno ezoterieno znacenje, dostojno brizljivijeg istrazivanja.

I

\

56

43. Eliphas Levi, Histoire de la Magie, 1860, str. 359-360. - Ovdeje vazno napomenuti da postoji neka vrsta italijanske adaptacijeRomana 0 ruzi, pod naslovom Il Fiore, Cijije autor, "Sir DuranteFiorentino", po svemu sudeCi niko drugi do Dante; naime, pesni-kovo pravo ime bilo je Durante, a Dante je samo skracenica.

44. Histoire de France, sv. Ill, str. 398-399.

45. Svapski templar Volfram fon Esenbah, autor Parsifala, ipodrazavalac benediktinskog satiricnog autora Gijoa od Provan-se, cije ime pogresno navodi kao "Kio Provansalski".

46. Ami Marten ovde dodaje i jednu napomenu: "Parsifal je nakraju preneo Gral i ponovo izgradio hram u Indiji, a sVeStenikJo-van, fiktivni poglavar izmisljenog orijentalnog hriscanstva, nasle-dio je zadatak cuvanja svetog Pehara."

47. Ovde doticemo jedno veoma zanimljivo pitanje, ali se nemozemo njime baviti jer bi nas to odvelo predaleko od nase te-me: postoji vrlo bliska veza izmedu simbolike Grala i "opstegsrediSta" na koje aludira Ami Marten, ali, reklo bi se, nenaslucujuCinjegovuduboku realnost, bas kao sto ne shvata ni stasimbolizuju, u istom redu ideja, sVeStenikJovan i njegovotajanstveno kraljevstvo.

48. Latinsko ime tog praznika je Dominica in Palmis;palma igrana su ocigledno jedna te ista stvar, a palma kao obelezjemucenika imala je i znacenje na koje ovde ukazujemo. -podseticemo i na narodno ime "Cvetniuskrs" (Cveti),koje jasnoizrazava vezu simbolike tog praznika sa uskrsnucem, iako onikoji ga danas upotrebljavaju nisu toga svesni.

49. Miguel Asin Palacios, La Escatologia musulmana en la DivinaComedia, Madrid, 1919. - Up. Blochet, les Sources orientales deLa Divine Comedie", Pariz, 1901."

50. A. Cabaton, ,,LaDivine Comedie" et l'[slam, u Revue de l'Histo-ire des Religions, 1920; taj clanak sadrZi sazetak rada g. Asina Pa-lasiosa.

57

51. Pakao, Iv, 143-144.

52. Blochet. Etudes sur l'Histoire religieuse de l'[slam, u Revue del'Histoire des Religions, 1899. - Postoji jedan francuski prevodKnjige Arda Virafa, objavljen 1887; prevodilac je MA Bartelemi.

53. Angelo de Gubernatis, Dante e l'[ndia, u Giornale della Societaasiatica italiana, sv. Ill, 1899, str. 3-19; Le Type indien de Luciferchez Dante, u Actes du X Congres des orientalistes. - G. Kabaton, uclanku koji smo gore naveli, ukazuje da je "Ozanam vec naslutiodvostruki islamski i indijskiutigaj na Dantea" (Essaisur laphilo-sophiedeDante,str. 198. i daIje); ali moramo reCida nam Ozana-movo delo, uprkos ugledu koji uziva, izgleda krajnje povrsno.

54. Raj, XX, 94. Regnum coelorum od zestine patio

55. CistiliSte, XXXIII,145. ...1 za uzlet spreman mec1u zvijezde. -Treba uoCitida se sva tri dela speva zavrsavaju recju stelle (zve-zde), jer to potvrduje poseban znacaj koji je za Dantea imalaastroloska simbolika. Poslednje reCi Pakla, "riveder le stelle" (daugledamo zvezde), oznacavaju povratak u stanje svojstveno co-veku, odakle je moguce posmatrati visa stanja kao odraz; posled-nje reCi Cistilista vec smo naveli. Sto se tice zavrsnog stiha Raja:"rAmor che muove il Sole e l'altre Stelle" (Ljubav sto giba suncei sve zvijezde), on oznacava, kao poslednju stanicu "nebeskog pu-tovanja", bozansko srediSte, koje je izvan svih sfera, i koje je, poAristotelovim reCima, "nepokretni pokretac" svih stvari; ime "Lju-bav" koje mu je Dante dodelio moze dati maha zanimljivim raz-matranjima u vezi sa simbolikom svojstvenom inicijaciji viteSkihredova.

56. Teorija tri gune, koje se odnose na sve moguce oblikepojavnog sveta, podlozna je, naravno, mnogim primenama; jed-na od njih, koja se posebno tice culnog sveta, nalazi se u kosmo-loskoj teoriji elemenata; ali, ovde cemo se baviti samo najopsti-jim znacenjem, jer je rec samo 0 tome da se objasni podela celi-ne pojavnog bica prema hijerarhijskom rasporedu tri sveta, i dase ukaze na znacaj te podele sa inicijacijskog stanovista.

57. Perla restituzionedella Canticadell' Inferno alia suaforma pri-mitiva, u Nuovo Patto, septembar-novembar 1921, str. 506-532.

--

58

58. Trece "elementarno" kretanje, to jest rastenje, predstavljenoje brojem 1000; zbir ta tri simboliena broja iznosi 1022, broj ko-ji, prema Danteu, "egipatski mudraci" smatraju brojem zvezdanekretnica.

59. Zanimljivo je posmatrati niz tih datuma: godine 1307. je FilipLepi, u dogovoru sa Klementom V, zarobio Velikog Majstora iglavne easnike Reda templara (sedamdeset dvojicu, glasi preda-nje, i tu imamo jos jedan simboliean broj); godine 1308. Henrikod Luksemburga proglasen je za cara; godine 1312. Red tem-plara je zvanieno ukinut; godine 1313. car Henrik VII umro je namisteriozan naCin, po svoj prilicije bio otrovan; godine 1314. iz-vrseno je pogubljenje templara, nakon procesa koji je trajao se-dam godina; iste godine umrli su Filip Lepi i papa Klement.

60. CistiliSte, XX, 91-93. Vidim gdje novi kruti Pilat neee/ da s/iSaglad vee nepovlasno svoje/ lakomo jedro prema Templu skreee. - PoDanteu, Filipa Lepog pokrecu skrtost i gramzivost; izmedu dva ei-na koja se pripisuju ovom kralju postoji mozda bliza veza negosto se pretpostavlja: njegova su dela unistenje Templarskog redai promena noveane jedinice.

61. CistiliSte, XX, 94-96. Gospode, kad ce vidjet oei moje/osvetu ko-ja, u tajnosti skrita/ tvojoj, ostrinu blazi srdzbe tvoje?

62. Na hebrejskom te reCi znaee: "Osveta, 0 /moj/ Gospode!".Adonai se doslovnije moze prevesti sa "moj Gospode", a upravotaj oblik nalazimo u Danteovom tekstu (0, signor mio...).

63. Raj, XXX, 124-148. Upravo u ovom odeljku je ree 0 "zboruhalja belih". - Organizacije 0 kojima govorimo uzele su zalozinku ree Altri, koju Am (Dante heretique, revolutionnaire et so-cialiste, str. 227) tumaCi na sledeCi naein: Arrigo Lucemburghese,Teutonico, Romano Imperatore; mi smatramo da ree Teutonico ni-je taena i da je treba zameniti reeju Templare. Istini za volju, mo-rala je postojati veza izmedu Templarskog reda i Tevtonskih vite-zova; oni nisu slueajno osnovani gotovo u isto vreme, prvi 1118,a drugi 1128. godine. - Aru pretpostavlja da bi ree altri mogla bi-ti protumaeena na taj naein u jednom Danteovom stihu (Pakao,IX, 9) i da se, tako isto, ree tal (isto, VIII, 130 i IX, 8) moze pre-vesti kao Teutonico Arrigo Lucemburghese.

\I 59

64. Broj 11 saeuvan je u obredu 33. Skotskog stepena, gde jepovezan upravo s datumom ukidanja Templarskogreda, premamasonskoj, a ne prema svetovnoj eri.

65. Otkrivenje Jovanovo, XIII, 18.

66. CistiliSte,XXXIII,43-44. Kadjedan "petsto deset i pet", bice/ odBoga slano...

67. Pakao, I, 110-111. - Znamo da je vuk bio prvi simbol Rima,ali je on kasnije, u doba careva, zamenjen orlom.

68. E. G. Parodi, Poesia e Storia nella Divina Commedia.

69. Veltro je hrt, pas, i Aru pretpostavIja da je tu mozda posrediigra reei izmedu cane i naslova Kan koji nose tatarske vode; i imeDanteovog zastitnika, Can Grande della Scala, moze imati dvojaksmisao. U tim pretpostavkama nema nieeg neverovatnog, jer tonije jedini primer simbolike zasnovane na fonetskoj slienosti; do-dacemo jos da u raznim jezicima koren can ili kan oznaeava"moc", sto se moze dovesti u vezu sa istim redom ideja.

70. Danteova zamisao Cara moze se uporediti sa CakravartijemHiuniverzalnim monarhom Indusa, eija je osnovna uloga da odr-zava mir sarvabhaumika, to jest na Citavoj zemlji; moguce je, ta-kode, uporediti ovu teoriju Carstva sa Kalifatom kod Muhjudina.

71. Mozemo primetiti da je Dux isto sto i tatarski Khan.

72. Tako isto, slova DIL, inicijali od Diligitejustitiam..., koja su pr-vo navedena odvojeno (Raj, XVIII, 78) imaju vrednost 551, brojakojije sastavljen od istih cifara kao i 515, teje zbir njegovih cifa-ra takode 11.

73. Medutim, neki Skotski Vrhovni saveti, naroeito onaj belgijski,sasvim su izbacili iz svojih Konstitucija i obreda izraz "Sveto Car-stvo"; tu vidimo poseban znak nerazumevanja najosnovnijih el~-menata simbolike, sto pokazuje u kojoj su meri propali cak i naJ-visi stepeni nekih ogranaka savremenog masonstva.

)

60

74. Raj, xv, 56-57. Od prvog, ko iz jedinice znane/ dolazi znanjebroja pet i sest. (Ovde nije koriscen Kombolovprevod, jer su unjemu izostavljeni brojevi 5 i 6, na kojima Genon insistira. -Prim. prev.)

75. Dodacemo i to da je 65 u hebrejskoj tradiciji broj bozanskogAdonai'.

76. Glavni medu tim ciklienim brojevima su 72, 108 i 432; lakoje videti da su oni taeni razlomci broja 25920, za koji suneposredno vezani geometrijskom podelom kruga; ta podela je isama jos jedna primena ciklienih brojeva.

77. Uostalom, tu postoji saglasnost izmedu svih tradicija, bezobzira na njihove razlieite oblike; zbog toga teoriju 0 eetiri zivot-na doba eoveeanstva (tu je ree 0 ciklusu vecem od 13000 godi-na) nalazimo istovremeno u greko-rimskoj antici, kod Indijanacai kod naroda Srednje Amerike. Aluziju na ta eetiri doba (zlatno,srebrno, bronzano i gvozdeno) mozemo naCi u figuri "starca sKrita" (Pakao, XlV, 94-120), koja je identiena kipu izNavuhodonosorovogsna (Danilo, II); a eetiri Paklene reke, kojetu Dante pominje, imaju veze sa zemaljskim Rajem; sve to se mo-ze razumeti samo iz perspektive ciklienih zakona.

78. Taj simbol je jedan od onih koji se odnose na eetvornu podelukruga, koja ima gotovo nebrojene primene po analogiji.

79. Up. Osvald Wirth, Le Symbolisme hermetique dans sesrapportsavec l'Alchimie et la Franc-Ma~onnerie, str. 19. i 70-71.

80. Simbolikastozeraigraznaeajnuuloguu svimtradicionalnimueenjima; ali, da bi se ona objasnila potrebna je eitava zasebnastudija.

81. CistiliSte, I, 22-27.

82. Hermetieki simbol zivotinjskevladavine jeste znak <9, kojisadrZi vertikalni preenik i horizontalni polupreenik; taj simbol jeu izvesnom smislu obrnut od simbola mineralne vladavine - onost~ je horizontal no u jednom postaje vertikalno u drugom, i obr-

\

-

61rI

nuto; a simbol biljlj!-evladavine, gde postoji neka vrsta ekvivalen-cije izmedu horizontalnog i vertikalnog pravca, predstavlja stadi-jum koji posreduje izmedu druga dva.

83. Napomenucemo da tri stepena simboliene masonerije imaju,u nekim sistemima, lozinke koje takode predstavljaju tri vla-davine, mineralnu, biIjnu i zivotinjsku; stavise, prva od tih reCiponekad se tumaei u smislu koji je blisko povezan sa simbolikom"zemljine kugle".

84. Izmedu Zema1jskog raja i Nebeskog Jerusalima postoji istiodnos kao i izmedu dva Adama 0 kojima govori sveti Pavle (PrvaposlanicaKorincanima,XV).

85. Ovde se javljaju i mnoga druga pitanja koja zavredujuistrazivanje, na primer: zasto je Zemaljski raj opisan kao vrt,dakle, biljnom simbolikom, dok je Nebeski Jerusalim opisan kaograd, mineralnom simbolikom? Razlog moze biti to st~ vegetaci-ja predstavlja razvoj klice u sferi vitalne asimilacije, dok mineralipredstavljaju definitivno utvrdene, mogli bismo reCi "kristalizo-vane" rezultate na kraju ciklienog razvoja.

86. Mogucnostporedenja na osnovuovih tekstovajosje znaeajni-ja kad poznajemo vezu izmedu Jagnjeta u hriscanskom simboliz-mu i vedskog Agnija (Cijeprevozno sredstvo je predstavljeno ov-nom). Ne tvrdimo da izmedu reCiAgnus (jagnje) i Ignis (latinskogekvivalenta Agnija) postoji ikakva druga veza do fonetska slie-nost koju smo gore pomenuli i koja mozda ne odgovara nikakvojleksiekoj slienosti u uzem smislu, ali verovatno nije posredi ni pu-ka slueajnost. Ono 0 eemu bismo, pre svega, voleli da govorimojeste izvestan aspekt simbolike vatre, koja se u razliCitim tradici-onalnim formama vezuje uz ideju "Ljubavi", transponovanu, kaokod Dantea, u jedno viSe znacenje; i tu je Dante nadahnut svetimJovanom, kog su viteski redovi uvek dovodili u vezu sa svojim?oktrinalnim koncepcijama. - Uz to, valja primetiti da je Jagnjelstovremeno povezano s predstavama Zemaljskog raja i Nebe-skog Jerusalima.

87. Pakao, XXXI\!,110-111. ...Ti kroz tocku minu/ kojaje ciljem te-skom tijelu svakom.

'ISADRZAJ

PrvaglavaPOJAVNI I SKRIVENI SMISAO

Druga glava"FEDE SANTA"

Treca glavaSLICNOST IZMEDU MASONS1VA I HERMETIZMA

CetvrtaglavaDANTE I ROZIKRUCIJANS1VO

PetaglavaVANZEMALJSKA PUTOVANJA U RAZLICITIMTRADICIJAMA

Sesta glavaTRI SVETA

Sedma glavaSIMBOLICNI BROJEVI

Osma glavaKOSMICKI CIKLUSI

Deveta glavaPOGRESKE SISTEMSKIH TUMACENJA

Napomene

5

8

12

20

26

31

35

40

49

51