Rendez vous, Pariz ORGANSKA PROIZVODNJAsiepa.gov.rs/files/pdf/EXPORTER_14_-_Oktobar_2009.pdf ·...

Časopis Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije – SIEPA • Broj 14 • Oktobar 2009. • Izlazi kvartalnoU 2009. godini SIEPA vas je vodila na

Grüne Woche, Berlin

FruitLogistica, Berlin

BioFach, Nimberg

Gulf Food, Dubai

Rendez vous, Pariz

Foodex, Tokio

CeBIT, Hanover

Embedded World, Nirmberg

IFE, London

Pro Wine, Dizeldorf

MosBuild, Moskva

KievBuild, Kijev

MOW, Badsalcu� en

Gitex Technology, Dubai

Real Wienna, Beč

Salone Satelite, Milano

Equip Auto, Pariz

Foodex,

Foodex, Tokio

Tokio

CeBIT,

CeBIT, Hanover

Hanover

Embedded World, NirmbergEmbedded World, Nirmberg

IFE,IFE, London London

Pro Wine,Pro Wine, Dizeldorf Dizeldorf

MosBuild,MosBuild, Moskva Moskva

KievBuild, KijevKievBuild, Kijev

MOW,MOW, Badsalcu� en Badsalcu� en Ministar Saša Dragin

Neograničeni izvozni potencijal organskih proizvodaOrganska hrana – šansa za izvoz

Marketing miks – Zelena revolucija

ORGANSKA PROIZVODNJA

VESTI IZ PRIVREDE • STVARAMO NOVE BRENDOVE • SAJMOVI • POSLOVNI OBIČAJI U UKRAJNI • FINANSIJE • USPEŠNE PRIČE

IzdavačAgencija za strana ulaganja i promociju izvozaRepublike Srbije

Vlajkovićeva 3/V11000 Beograd, Srbijatel: (011) 3398 550, 3398 772, 3398 774fax: (011) 3398 814e-mail: [email protected]

UrednikMilica [email protected]ćnik urednikaMiloš Ćurč[email protected]

SaradniciGoran RadosavljevićInes NovoselMarko FernandezMirjana AleksićNataša Vujović

Spoljni saradniciMarko Gucijan

Tehnički urednik & dizajnSaša ĐorđevićPriprema za štampuVladimir VuksanLektura i korekturaKatarina Vasić

KoriceSaša Đorđević

ŠtampaStandard 2, Beograd

Magazin Exporter je besplatan za izvozna preduzeća na teritoriji Srbije. Magazin izlazi kvartalno.

Dok u zapadnim zemljama raste trend kupovine organskih proizvoda kod nas i dalje postoji ona čuvena dilema: Biti ili ne biti? Tako da se i u proizvodnji i kupovini organske hrane, na žalost, opet pokazala činjenica da sporo ili sa podozrenjem prihvatamo svetske trendove.

Potreba ili trend, ipak se mora priznati da je organska hrana uspela da zauzme značajno mesto u kuhinji potrošača na Zapadu. Kupuje se sve što nosi oznaku organsko- kao sinonim za kvalitet, zdravu i bezbednu hranu. Da li zbog ukusa koji ih podseća na ukus hrane koju su jeli u detinjstvu, potrebe za zaštitom okoline ili bolje informisanosti o prednostima organske hrane, potrošači u zapadnim zemljama su pokrenuli jednu novu, hipi revoluciju u ishrani, koja uspeva da ostvari 25 odsto godišnjeg privrednog rasta. Ovo je najveća stopa rasta bilo koje privredne grane u svetu.

Kod nas se dilema još uvek razrešava. Ponekad ni sami ne znamo šta kupujemo kada vidimo oznaku organska hrana, pa se uglavnom nađemo zatečeni kada vidimo cene organskih proizvoda uglavnom tvrdeći da možemo bolje i jeftinije da prođemo na pijaci. Da li je to baš tako? Iako je Zakon o organskoj proizvodnji u Srbiji donet još 2006. godine i dalje je sve na nivou pionirskog poduhvata kako u proizvodnji, tako i u kupovini organske hrane. I dok stručnjaci tvrde da imamo odlične uslove za proizvodnju i veliki izvozni potencijal, nismo puno odmakli u proizvodnji organske hrane koja bi mogla da zadovolji rastuće potrebe svetskog tržišta.

Da li će dilema uskoro biti razrešena, ostaje da se vidi. Ali potencijal organske hrane je nesumnjiv kako u pogledu cene koju možete da postignete i koja je čak od 30 do 50 odsto viša od cene klasičnih proizvoda, tako i u neospornoj činjenici da je sektor organske proizvodnje jedini koji proda sve što proizvede.

Milica Zatezalo

REČ UREDNIKA

U OVOM BROJU

EXPORTERBroj 14, oktobar 2009.

„Prema istraživanjima sprovedenim u Evropi čini se da od svih grupa proizvoda organska hrana najmanje „trpi“ zbog svetske ekonomske krize i smanjenja tražnje. Da li je možda organska hrana velika šansa srpske prehrambene i poljoprivredne proizvodnje?“

strana 12

4

6

8

12

18

20

22

24

26

28

28

VestiUspesi domaće privrede i noviteti u poslovanju

SIEPA aktuelnostiStvaramo nove brendove

IntervjuNeograničeni izvozni potencijal organskih proizvodaSaša Dragin,Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Tema broja: organska proizvodnja• Perspektive organske proizvodnje• Organska hrana – šansa za izvoz• Organska proizvodnja u Srbiji -

realnost ili želja?

FinansijeKako sprovesti strategiju?

Kako poslovati sa...? UkrajinomBlagonakloni prema srpskim kompanijama

Uspešne pričeMesna industrija Turković,Halal – tržište sa velikim potencijalom

Marketing miksZelena revolucija

Internet• Kako da postanete dobavljač stranim

kompanijama?• Prvi, domaći agro portal

Top 10

Organik sajmovi 2010.

54

Izvoznici dobili 28,7 miliona dinara Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) dodelila je, u okviru sedmog kruga programa finansijske pomoći izvoznicima, 28,7 miliona dinara bespovratnih sredstava za 107 preduzeća. Sredstva su dodeljena malim i srednjim preduzećima putem javnog konkursa, u maksimalnom iznosu do 200.000,00 dinara, osim za sertifikaciju i resertifikaciju proizvoda i sistema upravljanja kvalitetom i učešće na međunarodnim sajmovima, bez obzira na ukupnu prijavljenu visinu troškova aktivnosti, a ukupan iznos sredstava nije mogao biti veći od milion dinara po preduzeću.

„Preduzeća su se najviše prijavljivala za finansijsku pomoć za uvođenje standarda. Pedesetšest odsto preduzeća tražilo je novac za uvođenje standarda kvaliteta ISO 9001, a 5,7 odsto njih za uvođenje sistema kontrole bezbednosti hrane prilikom proizvodnje HACCP“, rekla je Vesna Perić, direktorka SIEPA.

„Firme su se prijavljivale i za sertifikat Halal, potreban za izvoz na tržište islamskih zemalja, što pokazuje da su preduzeća shvatila da je značajno da se prošire i na to tržište“, dodala je ona. „U SIEPA-u su pristigle 144 prijave, od kojih su 37 bile nepotpune ili nisu imale dovoljan broj bodova“, rekla je Perić.

Za ovu godinu predviđeno je da se iz budžeta podeli 48 miliona dinara. „Kriza se smiruje i SIEPA od aprila, posle malog zastoja, ponovo

dobija pitanja od stranih kompanija za mogućnosti ulaganja u Srbiji“, istakla je ona.

Ugovore o dodeli pomoći za izvoznike dobilo je 15 kompanija, među kojima su Podrum vina Aleksandrović, kompanija Prizma, koja se bavi proizvodnjom medicinske opreme, kompanija Foodland, koja proizvodi sokove, džemove i ajvar, Tiffany, proizvođač odeće, Pertini, proizvođač igračaka.

Na konferenciji za novinare ugovore im je uručio Mlađan Dinkić, ministar ekonomije.

Izvoz srpskih poljoprivrednih proizvoda - pad od 2 odsto u odnosu na 2008. Poljoprivreda i prehrambena industrija Srbije ostvarile su od januara do juna izvoz vredan 855,8 miliona USD, što predstavlja pad od 2 odsto u odnosu na isti period 2008. godine, objavljeno je u časopisu Privredne komore Srbije „Konjukturni trendovi“.

Vrednost uvoza od 620,1 miliona USD je za 17,3 odsto manji od ostvarenog u periodu januar-jun prošle godine. Najvažniji proizvodi agrarnog porekla u izvozu u navedenom periodu bili su žuti kukuruz u vrednosti od 132,2 miliona USD, smrznuta malina Rolend, u vrednosti 56,5 miliona USD, rafinirani šećer od šećerne repe i pivo dobijeno od slada. Na uvoznoj strani dominiraju sirova kafa i sveže banane.

Uz pomoć Slovačke uskoro izvoz bio proizvoda u EUSlovačka će preko državne razvojne pomoći preneti svoja iskustva i dotirati stvaranje sistema ekološke poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, kako bi je Evropska komisija uvrstila na listu trećih zemalja čiji bio-proizvodi ne moraju da imaju dodatne sertifikate.

Sa slovačke strane projekat vodi Poljoprivredni institut iz Bratislave, a srpski partner je Ministarstvo poljoprivrede. U okviru pomenutog projekta srpska legislativa u toj

oblasti biće usklađena sa evropskom, nadležne institucije za ekološku proizvodnju pripremljene za ulazak u Evropsku uniju, a inspekcije obučene i akreditovane da postupaju u skladu sa evropskim standardima za bio-produkte.

Slovačka je odlučila da sufinansira preko razvojne pomoći taj projekt zato što vidi velike potencijale i za bioproizvodnju u Srbiji koja ima razvijenu poljoprivredu.

Srpska bioproizvodnja do sada nije bila usklađena sa propisima EU, te ti proizvodi i kada su kvalitetni imaju otežan put na tržišta EU.

„Carnex“ sa sertifikatom za izvoz u RusijuProizvodi kompanije „Carnex“ jetrena pašteta, čajna pašteta, pašteta sa povrćem, pašteta sa šunkom i mesni narezak, sa uspehom su prošli sva neophodna ispitivanja i ispunii su zahteve „GOST R“ sertifikacije, potvrde o ispunjenosti standarda kvaliteta neophodnih za plasman proizvoda na području Ruske Federacije, saopšteno je iz te kompanije.

Osim „GOST R“ sertifikata, „Carnex“ proizvodi su zadovoljili i zahteve koji se odnose na higijensku ispravnost proizvoda i dobile sertifikat važnosti pet godina, napominje se u saopštenju.

Ceo proces kontrole i sertifikacije i obezbeđivanje dokumenata,

izvršila je kompanija SGS Ženeva, odnosno njena filijala SGS Beograd, koja je ovlašćena od strane Ruske Federacije za ove usluge.

Otvaraju se nova tržišta za srpske građevinske kompanijeKoordinator sektora za promociju izvoza „SIEPA“, Marko Zelenović posetio je sajam građevine „Budrpagres“ koji je u periodu 1-4. septembra 2009. godine održan u Minsku. Ovo je najveći sajam građevine u Belorusiji na kojem je ove godine nastupilo preko 360 kompanija, uz značajan porast broja stranih kompanija mahom iz Turske, Italije, Nemačke i Francuske.

Ove godine na sajmu je nastupila firma „VABIS“ iz Aleksinca preko svojih distributera, a očekivanja su da će naredne godine na ovom sajmu organizovano nastupiti naše građevinske firme imajući u vidu veliki potencijal tržišta i interesovanje ino partnera za saradnju sa našim građevinskim kompanijama.

Intenziviranje ekonomske saradnje sa Belorusijom u skladu je sa strategijom izvoza Vlade Republike Srbije, u kojoj je stavljen fokus na brzorastuća tržišta, pre svega tržišta gde srpski finalni proizvod ima dobre šanse za plasman. Republika Srbija ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovini sa Belorusijom.

Španski investitori u Beogradu u novembruŠpanski Institut za spoljnu trgovinu (ICEX - El Instituto Español de Comercio Exterior) u saradnji sa ekonomsko-trgovinskim odeljenjem Ambasade Španije u Beogradu, 4. i 5. novembra 2009. godine u Beogradu organizuje posetu španskih investitora radi unapređenja privredne saradnje između Kraljevine Španije i Republike Srbije.

Ovakav vid saradnje predstavlja efikasan instrument koji promoviše španske investicije u inostranstvu i obezbeđuje jačanje ekonomskih veza sa stranim tržištima, u ovom slučaju sa privredom Srbije. ICEX po prvi

put organizuje ovakvu posetu španskih investitora Srbiji, i glavni cilj ove misije je da se identifikuju mogućnosti za saradnju, buduće investicije u Srbiji, kao i potencijalni partneri na domaćem tržištu.

S tim u vezi, u toku posete delegacije investitora iz Španije, srpske firme će moći da stupe u direktan kontakt sa španskim partnerima zainteresovanim da ostvare strateško partnerstvo na ovom tržištu.

Interes da učestvuju u sklopu ove delegacije pokazalo je 13 španskih firmi, u sektorima koji su bili prioritetni u dosadašnjoj saradnji dve zemlje, kao što su sektori infrastrukture, zaštite životne sredine, građevinarstva, nekretnina, energetike / obnovljivih izvora energije, turizma i prehrambene industrije

Tokom posete biće organizovani bilateralni susreti između srpskih i španskih kompanija (B2B i investor matchmaking), kako bi se razgovaralo o konkretnim projektima, investicijama i privrednoj saradnji uopšte.

Konsolidovani transportunapređuje izvozPredstavnici preduzeća Lagermax i Agencije SAD za međunarodni razvoj (USAID) su predstavili uslugu konsolidovanog transporta, za koju se procenjuje da će u prvoj godini doprineti dodatnom izvozu iz Srbije od oko 1,6 miliona dolara.

Usluga konsolidovanog transporta omogućava manjim proizvođačima da proizvode, bez obzira na količinu transportuju na strana tržišta, izjavio je izvršni menadžer distribucije Lagermax Zoran Žakula. On je kazao da domaći proizvođači poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, i pored interesovanja i porudžbina iz inostranstva, nisu uspevali da se pozicioniraju na svetskom tržištu i budu konkurentni. Istraživanja su pokazala da su osnovni razlozi za to visoki troškovi transporta manjih pošiljki koje ne zauzimaju čitav kontejner. U Šimanovcima je 1. aprila otvoreno skladište

s temperaturno kontrolisanim režimom, površine 750 kvadrata koji može da skladišti oko 500 paleta. U tom skladištu postoje komore sa različitom temperaturom i kontrolom vlažnosti vazduha, u zavisnosti od vrste robe, što omogućava da se kvalitet i svežina voća i povrća sačuvaju.

Predstavnik USAID-a Luis Faro rekao je da su istraživanja pokazala da Srbija godišnje izgubi tri do pet miliona dolara prihoda zbog toga što je teško organizovati zbirni transport.

Izvoz Tigra u julu 1,2 miliona evra Vrednost izvoza korporacije Tigar je u julu ove godine premašila 1,2 miliona evra, saopšteno je iz te kompanije.

Dominantan izvozni program u sastavu korporacije čini obuća. Samo u prošlom mesecu izvezeno je 70.000 pari gumene obuće, prvenstveno stalnim kupcima u Finskoj i Italiji, na koje otpada polovina realizovanog izvoza, potom slede Francuska, Nemačka i Kanada.

Posle probnih isporuka u junu za novog kupca u Velikoj Britaniji, u julu su usledile još dve isporuke, navedeno je u saopštenju.

Tigar je lider u proizvodnji i prodaji gumene obuće u Srbiji, sa 70 odsto tržišnog učešća, a trenutno na evropskom tržištu ima pet odsto udela, što čini dve trećine prihoda fabrike.

VESTI IZ PRIVREDE VESTI IZ PRIVREDE

EXPORTER OKTOBAR 2009.EXPORTER OKTOBAR 2009.

76

SIEPA AKTUELNOSTI

EXPORTER OKTOBAR 2009.EXPORTER OKTOBAR 2009.

Po prvi put Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije, u saradnji sa Ministarst-vom ekonomije i regionalnog razvoja, Privrednom

komorom Srbije, Agencijom za mala i srednja preduzeća i uz podršku „Telekoma Srbije“, kao generalnog spon-zora, organizovala je konkurs „Re-dizajn: Stvaramo nove brendove“ za redizajn pakovanja domaćih proizvoda namenjenih izvozu, a koji će trajati do kraja 2009. godine. Pokretanjem projekta „Stvaramo nove brendove“, SIEPA podržava promenu vizuelnog iden-titeta domaćih proizvoda malih i srednjih privrednih društava, pružajući istovremeno podršku mladim dizajnerima da tržište Srbije vide kao odličan ambijent za implementaciju svojih ideja.

Konkurs za mala i srednja privredna društva raspisan je 8. maja i trajao je do 15. juna 2009. godine. Na osnovu pristiglih prijava, odluku o pet preduzeća koja će učestvovati u daljem procesu redizajna pakovanja donela je stručna komisija u sastavu: predsednica Komisije Vesna Perić, direktorka SIEPA, Katarina Obradović Jovanović, načelnik odeljenja za politiku MSPP u Ministarstvu ekonomije i regional-nog razvoja, Ana Žegarac, šef Odeljenja za međunarodnu saradnju u Agenciji za mala i srednja preduzeća, Ivan Jakšić, direktor Centra za marketing, informisanje i promocije i dr Saša Veljković, docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Na osnovu uspostavljenih kriteri-juma likvidnosti, profitabilnosti i solventnosti preduzeća, kvaliteta proizvoda, izvoznog potencijala i mogućnosti da kroz promenu dizajna postigne još bolje poslovne rezul-tate i obezbedi održivost efekata redizajna

pakovanja, odabrana preduzeća koja ulaze u dalji proces redizajna pakovanja su:

• Adonis - čajevi „Teasy“,• Bogutovo - muški donji veš,• Midra EKO – sredstva za čišćenje i dezinfekciju,• Novitet Dunav - proizvodnja kućnog tekstila od svile,• Vanja Lux - slani posni krekeri „Ovsi“. Po izboru proizvoda, SIEPA je angažovala studente

ekonomskih fakulteta koji će raditi na izradi market-ing strategije za svaki proizvod pojedinačno. Opis strategije nastupa firmi na domaćem i inostranom tržištu biće od velikog značaja kako za dizaj-nere koji se budu pos-vetili redizajniranju pakovanja proizvoda, tako i za firme koje će 2010. godine sa pot-puno novim vizuel-nim identitetom izaći na tržište.

Konkurs za studente dizajna počinje u oktobru mesecu i trajaće do 10. decembra. Ponuđena rešenja pakovanja proizvoda kao i sami proizvodi biće predstavljeni na izložbi koja će se održati u drugoj polovini decembra.

„Stvaramo nove brendove“ je sigurno jedan od značajnijih projekata koje je SIE-

PA pokrenula ove godine, a dalji tok akcije o kojem ćemo obaveštavati javnost putem medija i sajta Agencije, imaće višestruki značaj kako za promociju proizvoda kompanija koje su ušle u uži krug, tako i za studente ekonomskih fakulteta koji će raditi na izradi marketing strategije za svaki pojedini proizvod i studente dizajna koji će pokazati svoje znanje i umeće na primerima iz prakse.

Mirjana Aleksić

Stvaramo nove brendoveStvaranje brenda danas može predstavljati ključni potez za firme koje žele da opstanu u vreme oštre tržišne konkurencije.

„Bogutovo”, AriljePrivredno društvo „Bogutovo“ d.o.o. ima dugu porodičnu tradiciju u proizvodnji rublja. Nekada je to bila mala porodična radnja sa tri mašine, a sada nakon deset godina raspolaže sa značajnim proizvodnim ka-pacitetom i zapošljava više od 40 radnika.Proizvodni asortiman čini proizvodnja svih vrsta trikotažnih odevnih predmeta, za muškarce, žene i decu svih uzrasta. Firma „Bogutovo“ d.o.o. poseduje licencu za korišćenje žiga kvaliteta Ariljski tekstil. U atraktivnom pakovanju svojih proizvoda menadžeri su prepoznali mogućnost da već postojeći kvalitet učine još interesantnijim za kupce na domaćem i stra-nom tržištu.

Nebojša Pećinar, direktor„Cilj nam je da poboljšamo kvalitet i es-tetski izgled ambalaže u koju pakujemo naše proizvode, kako bi još više privukli poten-cijalne kupce i stvorili brend.“

„Novitet-Dunav“, Bezdan„Novitet-Dunav” često nazivaju neizbrušenim dijaman-tom Bezdana. Uprkos novim trendovima uspeli su da sačuvaju tradicionalnu proizvodnju koja ovu tkačnicu čini jedinstvenom. U razvoju turizma Srbije, tkačnica je prepoznala svoje mogućnosti i odatle se javila želja za novim poslovnim strategijama i promenom pakovanja stolnjaka, nadstoln-jaka, salveta i navlaka za posteljinu od svilenog damasta visokog kvaliteta.

Karlo Logo, većinski vlasnik„Naš problem je što imamo jedinstven, skupo-ceni proizvod koji je potrebno upakovati u adekvatnu ambalažu. Sva dosadašnja rešenja nisu naišla na dobar odjek kod vrlo probirljivih kupaca. Najčešće primedbe su da postojeća

ambalaža deluje jef-tino u odnosu na visoku cenu proizvoda. Želimo ambalažu koja će biti izražena, ali nenametljiva, koja će pratiti proizvod, ambalažu koja će se uk-lopiti u jedinstvenost proizvoda.“

„Adonis”, SokobanjaFirma „Adonis“ formirana je pre osamnaest godina u Soko-banji sa osnovnom delatnošću u oblasti otkupa lekovitog bilja. Proces prerade i otkupa lekovitog bilja podignut je na viši nivo kupovinom veće hale od 2.200m² i obezbeđivanjem sertifikata koji će svedočiti o kvalitetu njihovih proizvoda.Osim klasičnih čajeva različitih ukusa, „Adonis” je jedan od retkih koji proizvodi čajeve u filter kašičicama. Očekujući da Teasy čajevi jednog dana budu prepoznatljiv brend, odlučili su da promene izgled pojedinačnog pakovanja Teasy filter kašičica u kesici i da naredne godine nastupe na domaćem i inostranom tržištu.

Nenad Stanojević, direktor marketinga„Smatramo da proizvod koji je jedinstven, kao što je čaj u filter kašičici, zahteva bolju ambalažu koja će govoriti o kvalitetu i poseb-nosti samog proizvoda.“

„Midra Eko“, BeogradPrivredno društvo „Midra Eko“ d.o.o. postoji u Beogradu od 1991. godine. Sa preko dvadeset različitih proizvoda koji se koriste u prehrambenoj indus-triji, medicini, veterini, poljoprivredi, metaloprerađivačkoj i auto industriji, ali i u opštoj upotrebi, „Midra Eko“ sarađuje sa značajnim klijentima koji govore o njihovom kvalitetu.Do sada su svoje proizvode prodavali isključivo velikim institucijama u zemlji i inostranstvu i tako ostvarili značajan iz-voz. Proizvodi nisu bili dostupni malim kupcima, te su marketing stručnjaci za-posleni u „Midra Eko“ shvatili da pored kvaliteta imaju potrebu za promenom vizuelnog identiteta pakovanja proiz-voda kako bi proširili svoje poslovanje.

„Vanja Lux“, Zemun Moto male porodične firme Van-ja Lux, osnovane 1998. godine, glasi „Hranom do zdravlja“. Koncentrisani isključivo na proizvodnju zdrave hrane, Van-ja Lux je svoj marketing bazirala na principu „od usta do usta“, te su danas slani posni krekeri „Ovsi“ poznati posetiocima pro-davnica zdrave hrane. Proizvodi

Vanja Lux su uvršteni i u redovnu ishranu dece u predškolskim ustanovama. Prepoznavajući sve veći značaj organskih proizvoda, Vanja Lux je odlučila da sa novom marketing strategijom i novim izgledom pakovanja proizvoda „Ovsi“ pristupi ovom tržištu koje sve više dobija na značaju.

Vojislav Stojanović, vlasnik Vanja Lux„Smatramo da će ambalaža, osvežena no-vom idejom dizajnera, uticati na poboljšanje prodaje na domaćem i inostranom tržištu.“

STVARAMO NOVE BRENDOVE

8 9

INTERVJU

Organska proizvodnja u svetu postaje sve popularnija i ekonomski značajnija, a o važnosti ovog vida proizvodnje govori i podatak da se čak 24

miliona hektara obradivih površina nalazi pod organskim proizvodima. Proizvodnja organskih proizvoda predstavlja veliku šansu za srpsku poljoprivredu imajući u vidu velike prirodne potencijale i činjenicu da preko 80 odsto zemljišta u Srbiji spada u nekontaminirana zemljišta, kao bitan preduslov za uspešan razvoj organske proizvodnje. U intervjuu za magazin EXPORTER ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Dragin nam otkriva da Srbija ima nesumnjivo veliki potencijal za razvoj organske proizvodnje, koliko su naši organski proizvodi konkurentni, ali i aktivnosti ministarstva ka unapređenju i promociji ovog sektora poljoprivredne proizvodnje kod nas.

Koliki je potencijal Srbije u proizvodnji organskih proizvoda?Potencijal Srbije u proizvodnji organskih proizvoda je nesumnjivo veliki, s obzirom na naše prirodne potencijale, kao i na to da Srbija ima nekontaminirano zemljište koje ne sadrži teške metale i štetne organske materije, što je bitan preduslov za uspešan razvoj organske proizvodnje. Sama činjenica da preko 80 odsto zemljišta u Srbiji spada u nekontaminirana zemljišta dovoljno govori o potenci-jalima za ovu vrstu proizvodnje. Ako tome pridodamo i visok kvalitet zemljišta, kao što je visok sadržaj humusa, ispunjeni su prirodom dati preduslovi za bavljenje organ-skom proizvodnjom.

Srbija takođe raspolaže i površinama koje se ne eksploatišu, marginalnim površinama koje je bez većih dodat-nih ulaganja moguće iskoristiti za organsku proizvodnju. Ne treba zaboraviti i površine koje se nalaze u okviru zaštićenih prirodnih dobara u kojima je u drugom i trećem stepenu zaštite dozvoljena poljoprivredna proizvodnja, a koja pred-stavljaju idealna mesta za razvoj organske proizvodnje.

Pratimo li svetske trendove u proizvodnji organske hrane?Pristup informacijama i podneta aplikacija za članstvo u Međunarodnoj organizaciji za organsku proizvodnju IF-OAM, čini dostupnim novosti koje su vezane za organsku proizvodnju, pa samim tim i praćenje najnovijih trendova u organskoj proizvodnji. S obzirom da se najveći deo organ-skih proizvoda koji su proizvedeni kod nas izvozi na strano tržište, realan je pokazatelj da su naši organski proizvodi konkurentni. Ono na čemu treba raditi jeste povećanje asortimana organskih proizvoda, kao i povećanje izvoza prerađenih proizvoda. Izvoze se uglavnom primarni poljo-privredni proizvodi i prehrambeni proizvodi niskog stepena prerade. Na domaćem tržištu uglavnom su zastupljeni pri-marni organski proizvodi.

Koji su najveći problemi sa kojima se susreću proizvođači organskih proizvoda? Da li možemo da konkurišemo drugim proizvođačima na stranom tržištu?Nedostatak finansijskih sredstava za pokretanje nove proizvodnje i održavanje nivoa proizvodnje već prov-erenih proizvođača je svakako najveći problem, koji nije ispoljen samo u organskoj proizvodnji, nego i u celokup-noj poljoprivredi.

Za individualne proizvođače organskih proizvoda veliki problem predstavlja cena kontrole i sertifikacije organ-skih proizvoda. Interesantno je napomenuti da cene koju proizvođači u zemljama Evropske unije plaćaju sertifika-cionim organizacijama za usluge kontrole i sertifikacije su mnogo niže u odnosu na cene u našoj zemlji. Individu-

Neograničeni izvozni potencijal organskih proizvodaSaša Dragin, Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

EXPORTER OKTOBAR 2009.

alni proizvođači takođe imaju problem da obezbede veće količine organskih proizvoda kako bi mogli da plasiraju svoje organske proizvode u većim marketima. Za sada organski proizvodi se uglavnom prodaju u manjim proda-jnim mestima.

Svest potrošača je nedovoljno razvijena kada je u pitanju uloga i značaj organske proizvodnje i organskih proizvoda. Proizvođači često imaju problem da potrošačima objasne zašto je cena njihovih proizvoda viša u odnosu na proizvode iz konvencionalne proizvodnje. Inostrano tržište organskih proizvoda i pored značajne sopstvene proizvodnje i dalje pokazuje potrebu za uvozom organskih proizvoda. Zemlje članice Evropske unije iz sopstvene proizvodnje podmiruju oko 50 odsto sopstvenih potreba i to pretežno u mlečnim proizvodima, mesu i mesnim prerađevinama. Tu Srbija treba da traži svoju izvoznu šansu.

Na domaćem tržištu nedostaju sredstva za ishranu i zaštitu bilja koja su dozvoljena za upotrebu u organskoj proizvodnji, kao i seme iz organske proizvodnje, ali Mini-starstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ubrzano radi na prevazilaženju ovih problema.

Na osnovu analize postojećeg stanja, koje su to promene na kojima treba da radimo kako bi se unapredila proizvodnja?Znanja nije nikada dovoljno i iz tog razloga edukacija proizvođača organskih proizvoda i potrošača je od izuzet-nog značaja. Nju je potrebno intenzivirati. Proizvođače je neophodno edukovati o metodama organske proizvodnje, sredstvima za ishranu i zaštitu bilja koja mogu da koriste u organskoj proizvodnji, kako da vode evidenciju o svojoj proizvodnji, načinu skladištenja i transporta organskih proizvoda, povezivanju proizvođača primarnih proizvoda sa prerađivačima, odnosno uključivanju malih i srednjih preduzeća u lanac proizvodnje sertifikovanog proizvoda visokog kvaliteta.

Šta država čini na polju unapređenja organske proizvodnje u Srbiji?Srbija je u postupku donošenja izmena i dopuna Zakona o organskoj proizvodnji, koji će biti potpuno usklađen sa zakonskom regulativom Evropske unije. U izradi Zakona učestvuju eksperti iz Slovačke, koji su angažovani preko Biroa za tehničku pomoć i razmenu informacija pri Evrop-skoj komisiji (TAIEX). Podzakonska akta su u završnoj fazi, tako da će organska proizvodnja biti praktično prvi seg-ment u poljoprivredi u kojoj će biti kompletno usaglašena i zaokružena zakonska regulativa.

Izrada Nacionalnog akcionog plana za organsku proiz-vodnju je veoma važna radi pravilnog usmerenja i organi-zovanja proizvođača organske hrane. Predstavnici Mini-starstva poljoprivrede, ATS-a profesora i poljoprivrednih proizvođača u saradnji sa GTZ sačinili su njegovu radnu verziju i očekuje se njegovo brzo usvajanje.

Obezbeđivanje kontinuiranog, prisutnog i sigurnog za korišćenje u dužem vremenskom periodu priliva svežeg novca, bi bilo jedno od rešenja problema nedostatka svežeg novca.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je putem Uredbi ove godine opredelilo izvesna sredstva za proizvođače organske hrane. Ministarstvo je iniciralo i po-moglo u formiranju Nacionalne asocijacije za razvoj organ-ske proizvodnje, koje će organizovati proizvođače, upoznati ih sa novinama iz sveta, davati im stručne savete, biti im na usluzi tokom celog radnog dana što se informacija tiče. Informacije su u stvari najskuplji proizvod.

Objavljeni su Pravilnik o metodama organske biljne proizvodnje i o sakupljanju divljih biljnih i životinjskih vrsta iz prirodnih staništa metodom organske proizvodnje i Pravilnik o tehnološkim postupcima u preradi proizvoda dobijenih metodama organske proizvodnje, načinu čišćenja tehnoloških linija, dozvoljenim sastojcima, aditivima i pomoćnim supstancama u preradi namirnica koji su usklađeni sa Regulativama EU.

Preko SlovakAid-a (Služba za pomoć razvoju) pri Mini-starstvu spoljnih poslova Republike Slovačke odobren je projekat za unapređenje organske proizvodnje. U saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede Republike Austrije reali-zovano je studijsko putovanje sa ciljem da se sagleda čitav sistem koji je Republika Austrija uspostavila vezano


10 11

INTERVJU


za organsku proizvodnju, jer se nalazi u samom vrhu po površinama na kojima je organska proizvodnja zastupljena.

U kom smeru će ići dalja reforma i unapređenje sektora organske proizvodnje?Unapređenje sektora organske proizvodnje kreće se u neko-liko pravaca. Ministarstvo poljoprivrede planira formiranje Nacionalne sertifi kacione organizacije u saradnji sa eksper-tima iz Slovačke (UKSUP). Reforma sektora planira se i kroz pomenuto donošenje Zakona o organskoj proizvodnji. Pored toga, Ministarstvo će inicirati organizovanje promotivnih kampanja na kojima bi se promovisao nacionalni znak kojim su obeleženi sertifi kovani organski proizvodi, ali i raditi na pojednostavljenju uvoza i registracije biopesticida, uspostav-ljanju baze podataka vezane za organsku proizvodnju i objavljivanju vodiča za proizvođače koji se bave organskom proizvodnjom u skladu sa važećim propisima iz ove oblasti.

Na koja podsticajna sredstva proizvođači mogu da računaju?Ove godine Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodo-privrede obezbedilo je podsticajna sredstva preko Uredbe o raspodeli i korišćenju podsticajnih sredstava za podršku razvoju organske proizvodnje za 2009. godinu. Korisnici

sredstava ostvaruju pravo na podsticajna sredstva za razvoj organske biljne proizvodnje u iznosu od 20.000 dinara po hektaru za ratarsku proizvodnju i 30.000 dinara po hektaru za voćarsku, vinogradarsku i povrtarsku proizvodnju i pod-sticajna sredstva za razvoj organske stočarske proizvodnje u iznosu od 15.000 dinara po grlu krupne stoke, 5.000 di-nara po grlu sitne stoke, 500 dinara po jedinki živine i 1.500 dinara po košnici.

Seme, rasad i sadni materijal koji su proizvedeni me-todama organske proizvodnje predstavljaju defi citarne proizvode kod nas s obzirom da registrovani proizvođači semena, rasada i sadnog materijala nemaju ekonomski in-teres za proizvodnjom istih usled malog broja proizvođača koji se bave organskom proizvodnjom. Iz tog razloga Ministarstvo se odlučilo da podrži proizvodnju semena, rasada i sadnog materijala metodama organske proizvod-nje. Uredbom o uslovima o načinu korišćenja podsticajnih sredstava za podršku proizvodnji semena, rasada i sadnog materijala metodama organske proizvodnje u 2009. godini propisano je da korisnici sredstava ostvaruju pravo na pod-sticajna sredstva u iznosu od 40.000 dinara po hektaru za ratarsku proizvodnju odnosno 50.000 dinara po hektaru za voćarsku, vinogradarsku i povrtarsku proizvodnju.

Poznato je da Ministarstvo promoviše organske proizvode na sajmovima u inostranstvu, među kojima je najpoznatiji sajam BioFach u Nirnbergu. Koliki je izvozni potencijal naših organskih proizvoda?Izvozni potencijal proizvođača organskih proizvoda je praktično neograničen. Celokupna proizvodnja bi mogla da se izveze. Evropsko, pa i ostala tržišta poput japanskog i kineskog, postala su veliki potrošači organske hrane u cilju podizanja životnog standarda. Ukoliko bi povećali proiz-vodnju organskih proizvoda sa sadašnjih 0,3 odsto površina na 3 odsto, što i jeste u planu Ministarstva poljoprivrede u narednih nekoliko godina, imali bi gde i kome da izvezemo sve što će biti proizvedeno.

Poznato je da proizvodnja organskih proizvoda nije jeftina? Isplati li se ulaganje?Proizvođačima organskih proizvoda je najteže tokom vremena koje je potrebno da se sa konvencionalnog načina proizvodnje pređe na organsku proizvodnju. U tom pe-riodu proizvođač ulaže u proizvodnju, ali još uvek nema sertifi kovan organski proizvod koji može da proda po većoj ceni. Cene organskih proizvoda su u proseku od 20 do 30 odsto veće u odnosu na proizvode iz konvencionalne proiz-vodnje u zavisnosti od zemlje.

Ulaganja u organsku proizvodnju se isplate ako se uzme u obzir da se potražnja za organskim proizvodima povećava kako u našoj zemlji, tako i u svetu paralelno sa propagiranjem zdravog načina života. Danas se kvalitet hrane meri njenim uticajem na zdravlje, a kako su organski proizvodi proizvedeni bez upotrebe sredstava sintetičko hemijskog porekla i na nezagađenom zemljištu, predstavl-jaju idelan proizvod za savremenog kupca.

Milica Zatezalo

Агенција за страна улагања и промоцијуизвоза Републике Србије

расписује

конкурс за доделу награде

Извозник године 09

Агенција за страна улагања и промоцијуизвоза Републике Србије

расписује

конкурс за доделу награде

Извозник године 09Извозницима који успешно промовишу српску привреду у свету Агенција за страна улагања и промоцију извоза по шести пут одаје признање доделом награде за најбоље извознике у категоријама:

• НАЈБОЉИ ИЗВОЗНИК ГОДИНЕ• НАЈБОЉИ НОВИ ИЗВОЗНИ ПРОИЗВОД• ОСВАЈАЊЕ НОВОГ ТРЖИШТА• НАЈБОЉИ ИЗВОЗНИК

у категорији малих и средњих привредних друштава

Извозницима који успешно промовишу српску привреду у свету Агенција за страна улагања и промоцију извоза по шести пут одаје признање доделом награде за најбоље извознике у категоријама:

• НАЈБОЉИ ИЗВОЗНИК ГОДИНЕ• НАЈБОЉИ НОВИ ИЗВОЗНИ ПРОИЗВОД• ОСВАЈАЊЕ НОВОГ ТРЖИШТА• НАЈБОЉИ ИЗВОЗНИК

у категорији малих и средњих привредних друштава

Рок за подношење пријава је 1. децембар 2009. године до 15 часова у просторијама Агенције. Пријаве доспеле након овог датума неће бити узете у обзир.

За додатне информације можете се обратити Инес Новосел([email protected])или Милици Затезало([email protected])или путем телефона:011/3398-772; 3398-774.

Рок за подношење пријава је 1. децембар 2009. године до 15 часова у просторијама Агенције. Пријаве доспеле након овог датума неће бити узете у обзир.

За додатне информације можете се обратити Инес Новосел([email protected])или Милици Затезало([email protected])или путем телефона:011/3398-772; 3398-774.

Право учешћа имају сва извозна привредна друштва са центром пословних активности на територији Републике Србије. Пријава је доступна на интернет адреси www.siepa.gov.rs.

Пријаве слати на адресу:Агенција за страна улагања и промоцију извоза - SIEPAВлајковићева 3/5, 11000 Београд,са напоменом„Конкурс за доделу награде ИЗВОЗНИК ГОДИНЕ 09“или путем електронске поште:[email protected]

Право учешћа имају сва извозна привредна друштва са центром пословних активности на територији Републике Србије. Пријава је доступна на интернет адреси www.siepa.gov.rs.

Пријаве слати на адресу:Агенција за страна улагања и промоцију извоза - SIEPAВлајковићева 3/5, 11000 Београд,са напоменом„Конкурс за доделу награде ИЗВОЗНИК ГОДИНЕ 09“или путем електронске поште:[email protected]

Уз покровитељство

12 13

TEMA

BROJA

Velika mogućnost za izvozUkupna tražnja za organskim voćem na beogradskom tržištu prošle godine bila je veća od ponude. U zapadnim državama potražnja za organskom hranom je još veća, pa tako u Evropi i SAD proizvodnja nikako ne podmiruje potrebe kupaca. Da li je to signal našim mladim poljo-privrednicima da intenziviraju proizvodnju organske hrane? Kod nas, pa i u inostranstvu, još preovlađuje kon-vencionalna poljoprivreda. Prema podacima Privredne komore, u Srbiji se neki vid organske proizvodnje obavlja na oko 15.000 hektara. To je u odnosu na ukupnu obra-divu površinu koja u Srbiji iznosi 4,2 miliona hektara, samo 0,3 odsto. Proizvodnja zdrave hrane nije jeftina investicija, ali na duži rok može biti veoma isplativa, jer su finalni proizvodi za 10 do 40 odsto skuplji od kon-vencionalnih. Ipak, smatra se da je proizvodnja organske hrane potencijalno jedan od najisplativijih poslova u svetu. Srbiji trenutno nedostaju kvantitet i kontinuitet u proizvodnji organske hrane, međutim, to ne znači da od proizvodnje organske hrane treba odustati. Tražnja za takvim proizvodima postoji u zemljama Evropske unije, tako da treba ulagati u ovu oblast poljoprivrede. To će svakako biti izvozna šansa Srbije.

Proizvodnja organske hrane u svetuProizvodnja i prodaja organskih proizvoda i bilja beleži stalan porast, a organska poljoprivreda se praktikuje u oko 120 zemalja sveta. Prema podacima iz 2007. godine, pod obradom je 31 milion hektara na 633.891 registro-vanoj farmi, što je manje od jednog procenta poljo-privrednog zemljišta u svetu. Države sa najvećim organ-skim površinama su Australija (11,8 miliona hektara),

Argentina (3,1 miliona hektara), Kina (2,3 miliona hek-tara) i SAD (1,6 miliona hektara). Rast površina pod or-ganskom proizvodnjom najveći je u Severnoj Americi i Evropi. U odnosu na 2004. godinu porast ovih površina na oba kontinenta je za po pola miliona hektara, što je rast od gotovo 30 procenata.

Najveći proizvođač organskih citrusnih plodova je Italija, najveći proizvođač organske kafe je Meksiko, a najveći proizvođač kakaa Dominikanska Republika. Lideri u proizvodnji organskog grožđa su Italija, Španija i Francuska. Španija i Tunis su najveći proizvođači organskih maslina. Vrednost svetske proizvodnje ove hrane dostigla je 23 milijarde američkih dolara.

Izvor: www.poljoprivreda.info Miloš Ćurčin

K ao reakcija na sve izraženiju ekološku degradaciju, pogoršanje kvaliteta hrane i sve većeg ugrožavanja zdravlja ljudske populacije, razvila se organska pol-

joprivreda. Ona podrazumeva da se, bez obzira na trenut-ne teškoće, ide u pravcu usklađivanja razvoja sa potrebama tržišta i očuvanja životne sredine i za smanjenjem kvan-titeta na račun kvaliteta hrane. Na taj način neophodno je smanjiti upotrebu agrohemikalija, a favorizovati poljo-privredne tehnike koje optimalno koriste prirodne resurse. Osnovni ciljevi organske poljoprivrede su proizvodnja hrane visokog kvaliteta (visoke nutritivne vrednosti), razvoj održive poljoprivrede uz očuvanje ekosistema, održavanje i povećanje plodnosti zemljišta.

Šta je organska proizvodnja?Organska poljoprivreda je u potpunosti kontrolisana proizvodnja. Uslovi proizvodnje se na osnovu pravilnika IFOAM-a (Svetsko udruženje organskih proizvođača) moraju prilagoditi specifičnim uslovima svake zemlje u kojoj se odvija proizvodnja i zakonski regulisati. Da bi se na jednom području zasnovala organska poljoprivredna proizvodnja, ona mora da ispunjava precizno definisane uslove: izolovanost zemljišnih parcela, stočarskih farmi i prerađivačkih kapaciteta od mogućih izvora zagađenja, zatim odgovarajući kvalitet vode za navodnjavanje, te

usklađen razvoj biljne i stočarske proizvodnje i ospo-sobljenost stručnjaka i proizvođača za organsku poljo-privredu uz obavezu stalnog inoviranja znanja.

Zbog velike potražnje i nemogućnosti proizvodnje usled velike zagađenosti zemljišta i vazduha i narušenih odnosa u prirodi, u razvijenim zemljama se javlja veliki nedostatak organskih proizvoda na tržištu. Zbog toga manje razvijene zemlje u kojima je još uvek očuvan agro-ekosistem (zbog siromaštva ne koriste se skupe agrohemikalije) imaju šansu da preko organskih proizvoda povećaju svoj izvoz. Tu šansu za sada u značajnoj meri koriste Kina i Egipat.

Organska hrana je bezbedna od prisustva bilo kakvih veštačkih materija, pa i pesticida, a osim toga omogućava i ishranu proizvodima više nutritivne vrednosti od onih iz konvencionalne proizvodnje. Dvanaestogodišnja istraživanja u Nemačkoj pokazuju značajno viši sadržaj minerala u organskim proizvodima i to posebno kali-juma i gvožđa, a takođe i viši nivo magnezijuma, fosfora i vitamina C. Do sličnih rezultata se došlo i u Americi, gde je utvrđeno da je bilo čak do 63% više kalijuma, za 73% više gvožđa, 125% više kalcijuma i za 60% više cinka od količina u proizvodima konvencionalne proizvodnje. Različite studije pokazuju i značajno veći sadržaj suve materije, što znači višu koncentraciju hraniva po jedinici mase i bolji kvalitet za prerađivačku industriju.

Perspektive organske proizvodnjeU zapadnim državama potražnja za organskom hranom je velika, tako da u Evropi i SAD proizvodnja nikako ne podmiruje potrebe kupaca. Ovo je dobar signal domaćim proizvođačima da inteziviraju svoju proizvodnju.

ORGANSKA PROIZVODNJA ORGANSKA PROIZVODNJATE

MA

BRO

JA

EXPORTER OKTOBAR 2009. EXPORTER OKTOBAR 2009.

Saradnja sa Španijom.U poslednjoj deceniji Španija je puno uložila u obrazovanje i stručno usavršavanje zaposlenih u poljoprivrednom sektoru u Srbiji. Programi obuke se sprovode posredstvom nadležnog Ministarstva, FIAB-a (Špansko udruženje industrije hrane i pića) i drugih centralnih i lokalnih aktera. Usvojeni su zahtevi vezani za sertifikaciju HACCP, kao i zahtevi EU. Ekonomsko odeljenje Ambasade Španije ulaže značajne napore kako bi dodatno poboljšalo saradnju dve zemlje u ovoj oblasti. Redovno se organizuju trgovinske posete španskih preduzeća iz ove oblasti, zainteresovanih da sarađuju sa Srbijom. Samo ove godine Srbiju je poseti-lo oko 20 firmi koje posluju u oblasti poljoprivredno-prehrambene industrije.

14

TEM

A B

ROJA

15

TEMA

BROJA





mogli prodavati kao organska hrana potrebno je da ta proiz-vodnja bude sertifikovna od strane sertifikacionog tela.

Srećom (ili ne) u Srbiji čak 80 odsto zemljišta odgo-vara navedenim uslovima za obavljanje organske proiz-vodnje, ali je potrebno da se zemljište prati najmanje 3 godine da bi ono zaista bilo okarakterisano kao organ-sko. Prema nekim nezvaničnim podacima, trenutno se u Srbiji za organsku proizvodnju koristi oko 350.000 hektara, što čini povećanje od čak 400% u odnosu na isti period prošle godine. Ovu vrstu proizvodnje je malo teže kvantitativno pratiti pa nije poznat tačan broj onih koji se bave ovom vrstom posla.

Razlog što tačnijih podataka nema je što pored sertifikacionih tela koja imaju ovlašćenje od Ministar-stva poljoprivrede postoje i kuće koje rade „na crno”. To

ukazuje da je ovo tržište i kod nas postalo unosno i da, kao takvo predstavlja mamac za razne malverzacije. Sve je više neovlašćenih, stranih sertifikacionih kuća koje nude svoje usluge potencijalnim proizvođačima, čak i onih renomiranih koje posluju u pravnom interegumu i izbegavaju troškove lokalne registracije. Neobrađene srpske sojanice i neuki proizvođači su lak plen za još lakšu zaradu.

Proizvodi koji su dobili sertifikat označavaju se oznakom „organski proizvod”. Uslovi su strogi, ali u Srbiji se širi mreža ekoloških zadruga za proizvodnju. Samo u Vojvodini postoji nekoliko udruženja organskih poljo-privrednika i proizvođača.

Zaštita potrošačaKupac treba da zna da prepozna organski proizvod. Da bi domaći organski proizvodi bili autentični oni moraju biti sertifikovani, što znači da su obeleženi oznakom „organski proizvod”, kodom ovlašćene organizacije i pre-poznatljivim nacionalnim znakom. Često se na proizvode stavljaju oznake i natpisi poput „eko“, „bio“, „organik“ i slični ali to ne znači da su to organski proizvodi. Pored toga, postoje i oznake za kulture koje se uzgajaju na zemljištu koje još nije očišćeno od hemikalija, ali je u fazi konverzije – „Proizvod iz perioda konverzije”. Dakle, na putu ka organskom, ali još ne u potpunosti organsko.

Izvozna šansa ili pusti sanak?Prvi proizvođači organske hrane su se zvanično u Srbiji pojavili tek devedesetih godina prošlog veka. Od tada trend je rastući, a taj trend se u poslednje vreme još više intenzivirao. Najviše se gaje povrće, voće i žitarice, a većina proizvedene organske hrane se izvozi, jer domaće tržište ove hrane, zbog slabije platežne moći našeg kupca i nedovoljne svesti o koristima konzumiranja organske hrane, nije dovoljno razvijeno. Ipak, da se srpsko tržište organske hrane „budi“ i poka-zuje trend rasta vidi se i po beogradskom tržištu organ-skog voća gde je potražnja veća nego ponuda. Na zapadu je taj trend još izraženiji, pa u Evropi i SAD proizvodnja nikako ne podmiruje potrebe kupaca. Da li to znači da je organska hrana velika šansa srpske prehrambene i poljo-privredne proizvodnje?

Kao i kad su u pitanju internacionalna tržišta drugih proizvoda, „mali igrači“ su u dosta nepovoljnijem položaju od onih velikih koji mogu da diktiraju uslove i „zatvore“ tržište. Rekli smo da proizvodnja organske hrane u Srbiji jedva podmiruje potrebe domaćeg tržišta, što znači da količine organske hrane koju možemo da izvezemo nije velika, pa smo osuđeni upravo na ulogu „malog igrača“. Ali to nikako ne znači da od proizvodnje organske hrane treba odustati. Naprotiv! Potrebno je u dovoljnoj meri urediti zakonodavstvo za ovu oblast, ostvariti kontinuitet u proizvodnji, proći kroz period konverzije i polako doći do kvantiteta. Dakle, šansa svakako postoji, ali ona prava i realna tek za otprilike pet godina.

Goran Radosavljević

Prema istraživanju koje je početkom ove godine širom Evrope sprovela međunarodna istraživačka kuća GfK, čini se da od svih grupa proizvoda

organska hrana najmanje „trpi“ zbog svetske ekonomske krize i smanjenja tražnje. Naravno, porast beleže jedino proizvodi koji se prodaju kao jeftine „trgovačke marke“ (private label), dok svi drugi razmatrani proizvodi koji spadaju u viši platežni rang beleže manji ili veći pad. Najmanji pad zabeležila je prodaja upravo organskih proizvoda što se objašnjava činjenicom da kupci ovih proizvoda spadaju u platežno sposobnije kupce koji imaju određeni stil života kojeg ne žele tako lako da se odreknu. Čak i u vreme krize uvek se nađe dovoljno sred-stava za ovu vrstu „luksuza“. Zašto je organska hrana zdravija?Iako istraživanja nutricionista pokazuju da organska hrana ima istu nutritivnu vrednost kao i ona koju sva-kodnevno kupujemo, ona je ipak zdravija, jer ne sadrži aditive, veštačke zaslađivače, veštačke boje i arome. Istraživanja su pokazala da organska hrana sadrži oko 63 odsto kalijuma, 73 odsto gvožđa i čak 125 odsto kalci-juma više nego proizvodi dobijeni konvencionalnom pol-joprivredom, a sadrži i znatno više vitamina i minerala, objašnjava Branko Čičić, predsednik fonda „Organska Srbija”, a prenosi „Politika“.

I dok se pogrešno veruje da su organski plodovi 100 posto prirodni, ne tako krupni i primamljivog izgleda kao oni koji se tretiraju hemikalijama, to zapravo uopšte nije tačno. Postoji poduža lista preparata koji mogu da se upotrebljavaju, a koji, tvrde upućeni, ipak ne narušavaju prirodne karakteristike. Dozvoljeno je, objašnjavaju hemičari, korišćenje niza fungicida (sredstva za zaštitu bilja) koji su na bazi organskih materija, kao i preparata koji se dobijaju od biljaka, kakve su neven i kadifica. Među organskim proizvođačima je naročito popularan „blauvit” fungicid, koji sadrži bakar, ali koji se brzo i lako razgrađuje i uopšte ne prodire u plod, naravno ukoliko se ne prska u vreme cvetanja. Organsko povrće i voće se stoga po izgledu malo razlikuje od standardno uzga-janog.

Organska ili konvencionalna? Proces proizvodnje organske hrane je komplikovaniji i zato skuplji, pa se to odražava i na njenu finalnu cenu - organski proizvodi kod nas umeju da budu i do 40 odsto skuplji u odnosu na one koji dolaze iz konvencionalne poljoprivredne proizvodnje.

Na primeru ćemo pokazati razliku ove dve vrste proizvodnje. Proizvodnja organskog hleba u mnogome se razlikuje od proizvodnje uobičajenih vrsta. Ceo proiz-vodni proces se odvija u ekološki strogo kontrolisanim

uslovima. Organsko žito nema ostatke teških metala niti hemijskih supstanci, što znači da pšenica, ječam, ovas ili raž koji se koriste za pravljenje ovih proizvoda nisu pr-skani pesticidima i herbicidima, već su štićeni i đubreni prirodnim sredstvima. Žitarice se melju na kamenu. Zbog toga su troškovi proizvodnje organskog hleba viši. Nemoguće ga je, poput belog, kupiti za 38 dinara. Organski hleb od 300 grama košta 109 dinara, a vekna sa posipom od lana, suncokreta i semenki bundeve teška takođe 300 grama staje 139 dinara.

Kao što postoji zabluda da se Košer standard odnosi samo na meso i mesne proizvode, tako je malo poznato da se priča o organskoj hrani ne završava na povrću, žitaricama i voću. Postoji i organsko meso, sir i mleko, ali je to skupo i zahtevno pa u Srbiji gotovo da nema onih koji bi se u tako nešto upustili. Stoka koja se uzgaja mora se hraniti organskom hranom, voditi računa o kvalitetu vode, o materijalima od kojih se prave objekti za te životinje. Jedan od malobrojnih vidova ogranskog stočarstva koji je zaživeo u Srbiji je gajenje svinja man-gulica na organski način. Srpski brendovi (koji to i nisu, odnosno nisu zvanično postali) – kajmak, sir i kulen će moći da se prodaju kao organski tek kad budu pravljeni od organski gajenih životinja.

Od njive do sertifikataPut do dobijanja sertifikata da je neki proizvod „organ-ski“ je prilično dug. Uslovi za otpočinjanje ogranske proizvodnje su veoma rigorozni. Naime, da bi zemljište dobilo sertifikat za proizvodnju organske hrane, potrebno je da najmanje tri godine ne bude tretirano hemikalijama. Jedino što je dozvoljeno je upotreba stajskog đubriva. Dalje, zemljište na kome se uzgaja organska hrana mora biti izolovano i daleko od otpad-nih voda ili polena genetski modifikovanih useva, a voda za navodnjavanje i vazduh kvalitetni i nezagađeni. Ovo je razlog što se organska hrana vezuje za zdravlje i zdravu sredinu, pa se kao logičan zaključak nameće da za ovakvu proizvodnju treba birati zemljišta koja nisu u dodiru sa urbanim sredinama i industrijskim postrojenjima. Iz svega do sada rečenog proizilazi da organsku proizvodnju treba fizički odvojiti od kon-vencionalne poljoprivredne proizvodnje, u kojoj se u današnje vreme podrazumeva korišćenje pesticida i drugih industrijskih „pomagala“. Doduše, organska proizvodnja se, pod određenim uslovima, može obavl-jati i na zemljištu koje je nekada korišćeno za konven-cionalnu, uz uslov da se poštuje period „konverzije“ koji traje tri godine.

Za obavljanje organske proizvodnje nije potrebna doz-vola Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ali da bi se proizvodi dobijeni ovakvom proizvodnjom

Organska hrana – šansa za izvozProizvođači organske hrane najmanje „trpe“ zbog svetske ekonomske krize i smanjenja tražnje.

16

TEM

A B

ROJA

17

TEMA

BROJA



Organska proizvodnja u Evropi beleži veliki rast pos-lednjih godina zahvaljujući, pre svega, veoma stabil-nom tržištu za plasman proizvoda i rastu potrošnje

organskih proizvoda u poslednjih 20 godina. Tome u prilog govori i statistika. Prema podacima Eurostata, učešće organskih proizvoda u ukupnoj trgovini hranom zauzima 1,5 - 2,7 odsto, dok je godišnji rast u Evropskoj uniji od 5 do 10 odsto. U Evropskoj uniji površina pod organskom proizvodnjom je 7.341.812 h, dok je od zemalja u okruženju u Grčkoj najveća površina pod organskom proizvodnjom 278.000 ha, a zatim sledi Bugarska sa 166.000 ha.

Srbija stoji dosta skromno u poređenju sa zemljama Evropske unije. Realni potencijal i najveća šansa Srbije na ovom brzo rastućem tržištu je u proizvodnji organskog voća i povrća koji ne uspevaju ili uspevaju sa slabijim prinosima na teritoriji EU. Od povrća je tu prvenstveno paprika i uvek aktuelne žitarice, kukuruz, pšenica i soja, dok su od indus-trijskog bilja najaktualnije suncokret i bundevino seme. Ono što realno možemo da iskoristimo kao veliku prednost Srbije u proizvodnji organske poljoprivrede je različitost zemljišta i klime, koje pogoduju gajenju određenih biljnih kultura.

Tranzicija ka organskoj poljoprivrediSvaki period tranzicije je težak, pa tako i promena struk-ture poljoprivredne proizvodnje i sve veća pažnja koja se posvećuje proizvodnji organske hrane. Trenutno bolno stanje

na putu ka većem prisustvu organske proizvodnje kod nas je neophodnost da se donese odgovarajući set zakona koji će pratiti svetske trendove u organskoj poljoprivredi. Trenutno prosečno gazdinstvo koje se bavi organskom poljoprivredom je 3,5 hektara.

Krajnji cilj je stvoriti povoljan ambijent u kojem bi sve boljke tranzicije bile ublažene i gde bi se pomoglo svakom pojedincu da sagleda koristi od organske proizvodnje i uspe u uslovima velike konkurencije. Zbog toga bi Zakon o organskoj proizvodnji trebalo više da se ugleda na zakone Evropske unije koji regulišu ovu oblast gde je najznačajniji Codex Alimentarius koji reguliše promet organskih proizvoda ka zemljama članicama Evropske unije. Jedan od najvažnijih segmenata ovog zakona je baza evidencije svih proizvođača organskog semena.

Zakon o organskoj proizvodnji treba da bude harmo-nizovan sa ostalim srpskim zakonima i da bude sastavni deo agrarne strategije Republike Srbije. Ono što je ključno za promene u ovom sektoru i rešavanje tekućih problema je dobra strategija o organskoj poljoprivredi koja treba da bude utemeljena na subvencijama, marketinškoj podršci, postavljanju kompetentnih državnih službi, treningu javnih službi o organskoj poljoprivredi, akreditaciji i treningu sertifikacionih tela i laboratorija (proces traje od 3 do 5 godina) i izradi nacionalnog organskog logotipa.

Period tranzicije ka novim oblicima poljoprivredne proizvodnje, posebno organske kao aktuelnog trenda u svetu, moguće je prebroditi uz pomoć boljeg i organizo-vanijeg rada institucija i osposobljavanja zaposlenih za stručnu podršku kod akreditacije laboratorija i kontrole konvencionalnih ostataka u organskim proizvodima. Pored toga, poboljšanje rada nacionalnih organskih asocijacija je od ključnog značaja za dalji razvoj ovog sektora kod nas. Asocijacije bi kreirale novi pristup organskoj hrani edukujući i informišući javno mnjenje o zdravoj ishrani, lobirajući kod medija i zdravstvenih ustanova. Svakako, konceptu promocije i razvoja organske poljoprivrede kod nas treba dodati i neophodnu edukaciju u vidu predmeta u školama i fakultetima.

U rešavanje pitanja o unapređenju organske proiz-vodnje moraju biti uključeni i sami proizvođači. Ovde se pre svega misli o unapređenju saradnje i jačanju veza između proizvođača organski sertifikovanog semena i proizvođača organskih proizvoda, protok informacija oko sortimenta, uslova transporta, načina gajenja i dr. Problem je što u Srbiji ne postoje proizvođači organ-skih đubriva i bio pesticida i svi su prinuđeni da uvoze preparate. Sem problema u samom procesu proizvodnje potrebno je i rešavati pitanje sertifikacije gde bi domaće i internacioanalne sertifikacione kuće trebalo još više da prilagode registracionu proceduru potrebama tržišta.

Srbija stoji dosta skromno u poređenju sa zemljama Evropske unije. Naša šansa je proizvodnja organskog voća i povrća koji ne uspevaju ili uspevaju sa slabijim prinosima na teritoriji EU.



U izvozu je spasU dobu tranzicije i prelaska iz centralizovane poljo-privredne proizvodnje ka onoj u kojoj funkcioniše ruka tržišta pitanje konkurentnosti postavljeno je visoko na listi prioriteta. Zbog toga je udruživanje proizvođača u cilju povećanja njihove konkurentnosti na stranom tržištu veoma značajan segment unapređenja organske proizvodnje kod nas. Ovakvo udruženje proizvođača organskih proizvoda postavilo bi jasne ciljeve promocije organske hrane na domaćem tržištu i ka izvozu, preko intenacionalnih sajmova. Udruženje bi funkcionisalo na bazi komercijalnih aktivnosti pružajući usluge mar-ketinga, finansiranja proizvodnje i izvoza, organizacije nastupa na sajmovima i unapređenja proizvodnje. Osnivanjem udruženja postigla bi se bolja organizacija distribucije i promocije proizvoda na stranim tržištima, ali i pridobila značajna podrška medija, a sve u cilju što boljeg i uspešnijeg marketinškog nastupa. Pored marketinških aktivnosti, dalji razvoj organske proizvod-nje zahteva implementaciju tehnologija i novih standarda u proizvodnji, a preporučljivo je osnivanje demo farmi gde bi se proizvođači edukovali za novu proizvodnju.

Podrška države Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva donelo je Uredbu početkom godine kojom se propisuju uslovi i način raspodele i korišćenja podsticajnih sredstava za podršku razvoja organske proizvodnje. Na taj način, korisnici sredstava ostvaruju pravo na podsticajna sredstva za razvoj organske biljne proizvodnje u iznosu od:

• 20.000 dinara po hektaru za ratarsku proizvodnju (žitarice, industrijsko bilje, lekovito i aromatično bilje);

• 30.000 dinara po hektaru za voćarsku, vinogradarsku i povrtarsku proizvodnju.

Ukupan iznos podsticajnih sredstava po korisniku sredstava ne može biti veći od 600.000 dinara. Što se tiče organske stočarske proizvodnje, korisnici sredstava ost-varuju pravo na podsticajna sredstva za razvoj u iznosu od:

• 15.000 dinara po grlu krupne stoke; • 5.000 dinara po grlu sitne stoke; • 500 dinara po jedinki živine; • 1.500 dinara po košnici.Ukupan iznos podsticajnih sredstava po korisniku u

ovoj grupi ne može biti veći od 800.000 dinara. Pored finansijske pomoći resornog ministarstva, u

promociji domaće organske proizvodnje u inostranstvu značajnu ulogu igra Agencija za strana ulaganja i promo-ciju izvoza. Iako je pod organskim sertifikatom manje od 4.000 hektara obradive površine, sektor organske proiz-vodnje je za Srbiju važan, jer se oko 90 odsto proizvodnje izvozi. Iz tog razloga bitna je podrška SIEPA-e izvoznicima kroz organizovane posete sajmovima u inostranstvu ili putem Programa internacionalizacije privrednih društava. Program je bio aktuelan sedam puta u predhodne 4 godine, u kom se preduzećima refundira novac za promotivne, marketinške i sertifikacione usluge. Kompanije apliciraju kada se raspiše javni poziv i posle ocenjivanja prijava refundira se od 35-50 odsto novca za gore navedene

aktivnosti. Do sada je 12 kompanija dobilo sredstva za organske sertifikate, dok u Srbiji postoji 20 prerađivačkih kompanija koje poseduju „organik sertifikat“ za preradu hrane kao što su: zamrznuto voće, sokovi, džemovi, voćna punjenja, pečurke i biljna ulja.

Srpske kompanije koje proizvode hranu imaju važno mesto među kompanijama-izvoznicama, jer je to jedina grana koja ostvaruje suficit sa inostranstvom kada je u pitanju spoljnotrgovinsko poslovanje. Kompanije koje su posredstvom SIEPA-e uvele „BIO sertifikat“ imaju višestruku korist. Učvršćuju veze sa stranim partnerima, jer je tržište organske hrane na svetskom nivou još uvek dosta malo i na ceni je svaki pouzdan proizvođač. Izvozne cene voća i povrća organskog porekla su za 25-35 odsto veće od kon-vencionalnih proizvoda. Kompanije koje izvoze BIO hranu svake godine povećavaju površine zemljišta pod organskom proizvodnjom, zapošljavaju više radnika i povećavaju izvoz. Strategija Evropske unije je da 2020. godine bude preko 25 odsto površina sertifikovano „organskim sertifikatom“, a to pokazuje da je organska proizvodnja veoma perspektivna.

SIEPA je zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede organizovala 4 puta zaredom učešće privrednih društava iz Srbije na sajmu BIOfach, najvećem sajmu organskih proizvoda na svetu. Svake godine u martu se održava sajam u Nirnbergu i 2009. godine srpska preduzeća Zadrugar, Sirogojno, BMD, Foodland, Lion foods, Suncokret i Mondi Serbia su predstavila svoju organsku paletu proizvoda kao što su voće, peručke, bijlna ulja hladno ceđena, sirće, džem, slatko, pekmez i voćni sokovi. Neke srpske kompanije izvoze veliki deo svojih proizvoda, dok ostale kompanije na sajmovima pronalaze izvozne aranžmane.

Igor Novaković

18

FINANSIJE

U prošlom broju smo razmatrali šta je potrebno za uspešno poslovanje jednog preduzeća.

Uveli smo koncept vizije i strategije. Podsećamo da je vizija putokaz iz kojeg nastaje strategija dugoročnog poslovanja i da su dva osnovna elementa svake strategije orijentacija ka budućnosti i osnove za postizanje i održavanje konkurentne prednosti. Implementacija strategije je neophodna za razvoj preduzeća u željenom pravcu.

Koji su ključni faktori implementacije strategije?Postoji nekoliko ključnih faktora za uspešnu implementaciju strategije:

• samo defi nisanje strategije nije dovoljno. Da bi se mogla uspešno sprovoditi unutar svih organizacionih jedinica preduzeća, neophodno je oblikovanje strategije,

• takođe, prilikom implementacije treba voditi računa o okolini i njenom uticaju na samu strategiju. To znači da ako ima znatnih promena u spoljašnjoj sredini tokom implementacije i sama strategija mora da bude modifi kovana u skladu sa datim promenama,

• uspešno sprovođenje implementacije podrazumeva organizacionu kulturu u preduzeću koja prihvata promene,

• važno je i operativno planiranje kako bi se implementacija strategije okončala u najkraćem vremenskom periodu i na najefi kasniji mogući način,

• proces alokacije resursa je ključan da bi se identifi kovali lideri implementacije u samoj organizaciji koji će biti odgovorni za upravljanje procesom,

• jasna komunikacija u vezi sa potrebom za promenama unutar preduzeća važna je kako bi svi zaposleni razumeli tu potrebu i time istovremeno podržavali promene,

• bitno je da ljudski resursi stoje na raspologanju i imaju kapacitet za vođenje implementacije,

• kako bi se moglo utvrditi da je implementacija bila uspešna, potrebna je kontrola realizacije i povratna informacija. Ovaj korak omogućuje da se potencijalni problemi sa implementacijom i samom strategijom identifi kuju i koriguju na vreme,

Koji su problemi sa procesom implementacije strategije?Iz gore navedenih ključnih faktora za implementaciju strategije rezultiraju i problemi koji se najčešće pojavljuju tokom procesa i mogu da ugroze njegovu uspešnu realizaciju.

Anketa sprovedena 2006. godine među preduzetnicima u Hrvatskoj pokazala je da oni smatraju sledeće probleme najvažnijim kada je u pitanju sama implementacija:

• loša komunikacija (razmena informacija) između zaposlenih i organizacionih jedinica odgovornih za proces implementacije strategije,

• nedovoljno jasno defi nisane odgovornosti i ovlašćenja zaposlenih koji igraju ključnu ulogu u implementaciji strategije,

• nedovoljno precizno defi nisani osnovni zadaci i aktivnosti svih učesnika procesa implementacije,

• izostanak jasnih operativnih planova i uputstava za sprovođenje implementacije strategije,

• neusklađenost organizacione strukture sa defi nisanom strategijom.Osim navedenih osnovnih problema, kao dodatni faktori koji mogu da

dovedu u pitanje uspešnu implementaciju u pomenutom istraživanju, navedeni su i sledeći:

• implementacija zahteva mnogo više vremena nego što je defi nisano u procesu planiranja,

• loše defi nisana strategija i ciljevi poslovanja preduzeća,• većina problema sa kojima se preduzeće suočavalo prilikom implementacije,

pojavila se po prvi put – efi kasnost upravljanja promenama u organizaciji,• neadekvatne sposobnosti zaposlenih uključenih u proces implementacije

strategije,• neadekvatna priprema (obuka i savetovanje) nižih nivoa menadžmenta

uključenih u proces implementacije,• negativan uticaj nekontrolisanih elemenata iz okruženja preduzeća na proces

implementacije – nejasno defi nisan način prilagođavanja strategije uslovima poslovanja,

• usklađivanje organizacione strukture sa defi nisanom strategijom,• ključne osobe za formulaciju strategije nemaju značajniju ulogu u procesu

implementacije,• nedostatak adekvatne podrške uprave preduzeća u rešavanju problema

neophodnih za uspešnu implementaciju strategije.Nastavak u sledećem broju.

Marko Gucijan,Mreža znanja d.o.o., Beograd

Kako sprovesti strategiju?Kreiranje korporativne strategije, kao pretpostavke rasta, nije dovoljno samo po sebi. Sledeća važna faza ovog procesa obuhvata implementaciju strategije.


Implementacija i upravljanjestrategijom

Strategija

Vizija

20 21

KAKO POSLOVATI SA... ? UKRAJINA


Ukrajina je sa 47,5 miliona stanovnika i površinom od 603.700 km2 jedna od najvećih i najmnogoljudnijih evropskih zemalja. Najrazvijeniji regioni su Kijev, sa glavnim gradom Kijevom. Osnovni ekonomski potencijali Ukrajine ogledaju

se u značajnim zalihama rude gvožđa, uglja i drugih iskopina, pa je zato posebno razvijen sektor teške metalurgije, a neki proizvodi, kao što su cevi velikih razmera za industrijska postrojenja i transport nafte i plina, su jedinstveni u svetu. Značajan deo njene teritorije zauzima plodno poljoprivredno zemljište zbog čega je Ukrajinu svojevremeno krasio epitet „žitnica Evrope“. Tradicionalno najrazvijenije industrije u Ukrajini osim metalurgije su i hemijska i industrija alkoholniih pića. Ukrajinsko tržište je respektabilno zbog svoje veličine i privlačno zbog nezasićenosti, ali je istovremeno i zahtevno zbog nedovoljne efikasnosti tržišnih institucija i u određenoj meri rizično zbog značajnog uticaja države na privredni sektor i neizvesnosti povezane sa čestim potresima na unutrašnjoj političkoj sceni.

U proteklih nekoliko godina značajan je porast spoljnotrgovinskog poslovanja između Srbije i Ukrajine. Ukrajina je među petnaest vodećih spoljnotrgovinskih partnera Srbije. Najviše se uvozi ruda gvožđa, koks i proizvodi od gvožđa, a u Ukrajinu se najviše izvoze podovi, parketne ploče od drveta, seme suncokreta, kukuruz, voćne sadnice, tekstilne tkanine i motorni benzin.

Poslovni običajiVećina kompanija u Ukrajini pokušava da posluje u skladu sa praksama stranih kompanija. Čak i kompanije koje su 100 odsto u domaćem vlasništvu kopiraju pravila poslovanja i ponašanja transnacionalnih korporacija. Za uspešno poslovanje na tržištu Ukrajine vrlo je značajno poznavanje jezika (ukrajinskog ili ruskog), jer još uvek nedovoljan broj poslovnih ljudi vlada svetskim jezicima. Neke od korisnih reči su: „Dobrij denj“ (Dobar dan), ili „Zdravstvuite“, „Do svidanija“ (Doviđenja), a kada malo bolje upoznate svog potencijanog saradnika, Ukrajincima će veoma značiti da im se obratite sa „Budjmo“.

Ponekad je vrlo važno imati dovoljno strpljenja prilikom ugovaranja poslovnih sastanaka jer se često događa da se termini pomeraju u poslednjem trenutku. Ukoliko ne vladate ukrajinskim ili ruskim jezikom dobro je unapred obezbediti prevodioca. Prilikom zakazivanja prvog sastanka treba da znate da Ukrajinci mogu da kasne, ali ne vole kada drugi kasne. U praksi se više koristi telefonsko zakazivanje sastanaka nego putem e-mail-a i faksa.

Lični kontakt – ključ uspehaLična poznanstva i neposredni kontakti imaju vrlo značajnu ulogu u poslovanju sa ukrajinskim partnerima. U Ukrajini postoji blagonaklonost prema srpskim poslovnim ljudima, a to je verovatno zbog bliskosti jezika i ranije utemeljenim vezama, jer su Beograd i Kijev oduvek razvijali tesne veze i brojne srpske kompanije tradicionalno dobro posluju na ukrajinskom tržištu (građevina i sl.).

Procenjuje se da će dalji rast ukrajinske privrede doprineti ubrzanom razvoju investicija i da će srpske građevinske kompanije imati priliku da se takmiče u dobijanju poslova tako da je veoma bitno učestvovati u različitim poslovnim manifestacijama (sajmovi, izložbe, stručne konferencije i sl.) tokom kojih se mogu uspostaviti vrlo korisni kontakti, važni za eventualne buduće poslovne aranžmane.

Domaća preduzeća moraju da omoguće ukrajinskim kupcima da ih bolje upoznaju odnosno svoje proizvode treba da izlažu na univerzalnim i specijalizovanim izložbama koje se održavaju u Kijevu i pojedinim regionalnim centrima. S obzirom na činjenicu da Ukrajina postepeno uvodi zakon o zaštiti domaćih proizvođača, kao najperspektivniji oblik saradnje nameće se organizacija zajedničke proizvodnje. Veliki broj zapadnih kompanija je već usvojio ovaj način privredne saradnje. Koristi se postojeća infrastruktura, jeftina radna snaga, sirovine i energija, ulaže se u savremenu tehnologiju i kao rezultat dobija se kvalitetan i tržištu prihvatljiv, konkurentan i visoko profitabilan proizvod.

Blagonakloni prema srpskim kompanijamaUkrajinci za zakazivanje sastanka preferiraju telefon, pre nego e-mail.


Međunarodni tenderiJavni tenderi za nabavku roba kao i za izvođenje radova koji se finansiraju delimično ili u potpunosti iz državnog budžeta, koji se odnose na kompanije ili ustanove u državnom vlasništvu, objavljuju se u posebnom informaciono-analitičkom biltenu „Visnik deržavnih zakupivelj“ koji izlazi i u Internet izdanju na stranici www.tender.com.ua i na Vladinoj internet stranici www.zakupivli.com.

PreporukeSrpske kompanije koje nameravaju da prošire zonu svog poslovanja i na ukrajinsko tržište, najkorisniju promociju mogu da ostvare putem otvaranja svog predstavništva u Ukrajini i aktivnim učešćem na različitim sajmovima, izložbama i sličnim promotivnim manifestacijama. Svakako treba naglasiti da kompanija koja namerava da posluje u Ukrajini treba pre donošenja odluke o otvaranju predstavništva da istraži tržište i oceni mogućnost plasmana svojih proizvoda. Za pomoć pri istraživanju tržišta i izradi različitih poslovnih studija kompanije mogu da se obrate Privredno-industrijskoj komori Ukrajine koja ima sve neophodne informaciju o zainteresovanim distributerima, a isto tako može da izvršiti proveru boniteta preduzeća ukoliko se ona zatraži (www.ucci.org.ua).

Radno vreme Državne institucije u Ukrajini rade od 9 do 17 sati sa pauzom za ručak od pola sata koja počinje oko 13 sati. Subota i nedelja su neradni dani. Ukrajinska nacionalna valuta je hrivna (međunarodna oznaka UAH).

Etiketiranje i obeležavanje robePrilikom pakovanja proizvoda treba voditi računa da budu u skladu sa važećim propisima za ambalažu i etiketiranje proizvoda, a sve etikete moraju biti napisane na ukrajinskom jeziku, moraju biti jasne, jednostavne, trajne i lako uočljive za čitanje. Etiketa mora da sadrži sledeće podatke: zemlju porekla, opis proizvoda, količinu (masa, volumen, datum proizvodnje odnosno trajanja proizvoda). Proizvod ne sme biti nižeg kvaliteta od onog koji je naveden na etiketi i mere moraju biti izražene u metričkom sistemu. Na etiketi proizvoda mora biti navedeno ime i adresa uvoznika ili partnera koji proizvod pakuje u Ukrajini ako se radi o takvoj vrsti dorade. Za sada u Ukrajini još nema propisa koji bi određivali da ambalaža mora biti za reciklažu ili biorazgradiva.

Uz gore navedene opšte propise postoje i specijalni koji se odnose na određene proizvode i to na hranu, pića, lekove, poljoprivredno seme, biljke, tekstil, odeću, obuću, nakit, porcelan, električne aparate, igračke, duvanske proizvode, sanitarije itd. Sve te specijalne propise vrlo dobro poznaju uvoznici i distributeri i trebalo bi na to da ukažu svom partneru.

StandardizacijaU Ukrajini se koristi državni standard kvaliteta DSTU (ДСТУ), s tim da se još uvek koristi i bivši standard koji se koristio na teritoriji SSSR-a GOST (ГОСТ). Svi proizvodi široke potrošnje moraju dobiti odobrenje, odnosno potvrdu o odgovarajućem kvalitetu od strane Državnog komiteta za standardizaciju i mere Ukrajine. U poslednje vreme sve više značaja pridaje se zaštiti potrošača, tako da je gotovo pravilo da se neispravna ili oštećena roba (sa skrivenom manom) može vratiti uz račun i ona biva zamenjena za drugi proizvod.

Postupak uvoza roba i uslugaPrilikom izvoza robe u Ukrajinu treba da se vodi računa o tome da deklarisan kvalitet odgovara stvarnom kvalitetu robe. To se posebno

odnosi na robu široke potrošnje jer ona podleže sertifikaciji sa ukrajinske strane. Ukoliko roba ne zadovolji propisane standarde kvaliteta, neće dobiti dozvolu da se pusti u prodaju i biće vraćena. Kvalitet robe postaje u Ukrajini sve značajniji faktor, uprkos tome što je životni standard prosečnog Ukrajinca još uvek relativno nizak. Nekvalitetna roba se, sa druge strane, i dalje može naći po vrlo niskim cenama uglavnom na pijacama.

Prilikom uvoza tehničke robe za specijalne namene (posebna sredstva veze i sl.) potrebna je dozvola Službe državne sigurnosti Ukrajine. Kod uvoza žive stoke, mesa i mesnih prerađevina, prehrambenih proizvoda potreban je veterinarski sertifikat koji izdaje Ministarstvo agrarne politike Ukrajine, kao i zaključak sanitarno epidemiološke ekspertize koju izdaje služba Ministarstva zdravstva. Za živu stoku i sadnice predviđena je i karantinska dozvola, koju takođe izdaje Ministarstvo agrarne politike. Za uvoz lekova potrebna je dozvola Državnog farmakološkog centra koji posluje pri Ministarstvu zdravstva Ukrajine. Uvoz u Ukrajinu etilnog alkohola, alkoholnih pića i cigareta moguć je isključivo uz licencu koju izdaje Ministarstvo ekonomije Ukrajine.

Najčešći oblik plaćanja prilikom uvoza robe u Ukrajinu bila je bankovna doznaka. U poslednje vreme sve se više koriste uobičajena sredstva plaćanja kao što su akreditiv, bankovna garancija, a u poslovanju sa razvijenim zemljama koje osiguravaju poslove svojih izvoznih kompanija vrlo često se koriste robni krediti dobavljača. Plasman roba putem robnih kredita omogućuje znatno povećanje plasmana roba na ukrajinskom tržištu.

Ukrajina je pomorska zemlja tako da veliki deo robe dolazi preko luka kao što su Odessa, Iljičevsk, Mikolajiv, Herson i Marioupolj. Takođe vrlo često se koriste rečni pravci (Dunav, Dnjepar, Dnjestar) i taj se način transporta pokazao najjeftinijim posebno u smeru ka Evropi. Isporuka robe vrši se prema uobičajenim Međunarodnim pravilima interpretacije komercijalnih termina, utvrđenim od strane Međunarodne privredne komore – INCOTERMS.

Uvoz roba i usluga u UkrajinuPlasman strane robe na ukrajinskom tržištu moguće je ostvariti na nekoliko uobičajenih načina:

• Otvaranjem vlastitog distributivnog centra putem kćerke kompanije registrovane u Ukrajini,

• Koristeći usluge ukrajinskih uvoznika i distributera koji imaju svoju veleprodajnu i maloprodajnu mrežu ili vrše dalji plasman. Većina uvoznika će, kao što je to i uobičajeno, insistirati na ugovoru o ekskluzivnom pravu za Ukrajinu. Uvoznici naplaćuju trgovačku maržu koja je vrlo različita i zavisi od vrste proizvoda, sezone, ponude i tražnje, ali i od drugih kretanja na tržištu,

• Putem nekih od svetskih trgovinskih lanaca (Metro, Billa), • Prodaja robe krajnjem korisniku, posebno u slučajevima

kada se radi o sirovini za preradu ili specijalnoj opremi koja će se ugraditi u neki proizvodni lanac ili pogon. Za uspešan plasman stranih roba u Ukrajini nužan preduslov je kvalitetno istraživanje tržišta, jer postoji veliki broj proizvoda čiji bi uvoz zbog razlike u ceni na lokalnom tržištu (npr. pojedini prehrambeni proizvodi, građevinski ili hemijski proizvodi) vrlo teško bio isplativ. Takvu perspektivu imaju i kompanije u hemijskom i farmaceutskom sektoru, kao i brodogradnji i sektoru proizvodnje građevinskih materijala.

Zahvaljujemo se Anastasii Akimovoj na saradnji pri izradi teksta.Ines Novosel

Korisni linkovi:Državna carinska službawww.customs.gov.uaSavez industrijalaca i preduzetnika Ukrajinewww.uspp.org.uaInternet resursi sa registrima poduzećawww.ukrstart.com, www.poshuk.com,www.kompas-ukraine.com,www.ukrbiz.net.Ukrajinska privredno-industrijska komorawww.ucci.org.uaUdruženje proizvođača nameštajawww.mebli.org.uaUdruženje proizvođača cementawww.ukrcement.com.ua

22 23

USPEŠNE PRIČE


Kao što su naši čitaoci mogli da saznaju iz prethodnih brojeva časopisa „Exporter“,

svetsko Halal tržište je tržište velikog potencijala koje naša preduzeća ne koriste u dovoljnoj meri. Naime, čak 70% muslimanske zajednice širom sveta živi i hrani se u skladu sa Halal standardom, tako da svetsko Halal tržište čini populacija od 1,6 milijardi muslimana u svetu. To je ujedno i najbrže rastuće tržište koje je 2005. imalo ukupni promet od 550 milijardi dolara, od čega je 170 milijardi utrošeno na prehrambene proizvode. Sa druge strane, sve veći broj nemuslimana koristi Halal proizvode, jer ih smatraju zdravijim i sigurnijim za upotrebu, kada su u pitanju ishrana, kozmetika, ambalaža, a naročito preparati i lekovi.

U Srbiji još uvek ne postoji dovoljno razvijena svest o veličini i potencijalu ovog tržišta, a još manje o činjenici da termin Halal ne obuhvata samo mesnu industriju, nego većinu proizvoda poput farmaceutskih, biljnih i kozmetičkih proizvoda, kao i sve vrste usluga i poslovanja poput finansijskih usluga, investicija, bankarstva, osiguranja itd.

Da bi ilustrovali proces dobijanja Halal sertifikata posetili smo sjeničkog proizvođača mesa i mesnih proizvoda „Turković d.o.o“. Ovo sjeničko preduzeće posluje od 1991. godine i za vreme svog poslovanja je stvorilo reputaciju kvaliteta kako kod krajnjih kupaca, tako i kod trgovinskih posrednika.

Sveže ovčije i teleće meso i njihove prerađevine su osnovni proizvod

mesne industrije „Turković d.o.o.“. Za proizvodnju se koristi meso životinja koje se otkupljuje sa Pešterske visoravni i iz sjeničkog kraja, kao i delimično iz sela sa teritorije susedne Crne Gore. Dugogodišnje iskustvo lokalnog stanovništva u oblasti stočarstva i tradicija koja se prenosi sa kolena na koleno. U težnji za postizanjem što višeg kvaliteta u proizvodnji, ali i dobijanju „ulaznice“ za evropsko i mnoga druga tržišta, kompanija je prvo uvela HACCP standard, a nakon toga je usledio i rad na dobijanju Halal sertifikata. U procesu uvođenja standarda, ali i koristima koje su od toga imali, razgovarali smo sa gospodinom Ersinom Malićevićem, direktorom prodaje ovog preduzeća. „Po meni je dobijanje Halal sertifikata bilo teže nego proces uvođenja HACCP standarda. Bilo je potrebno ispuniti čitav niz zahteva oko linije klanja koje propisuje šerijatsko pravo, stoka se ne sme mučiti već klanje mora da se obavi na što bezbolniji način, pravac u kojem je okrenuta stoka prilikom klanja, osoba koja vrši klanje mora biti kvalifikovana i sl. Na dobijanju ovog sertifikata smo radili blizu godinu dana.“

Dakle, rad se isplatio pa je nakon pozitivne prve sertifikacione provere koja je obavljena u novembru 2008. godine kompanija zvanično dobila sertifikat u februaru 2009. Sertifikat je dobijen skoro za čitav proizvodni program, odnosno proizvodnju svežeg goveđeg, junećeg, telećeg, jagnjećeg i ovčjeg mesa, kao i za polutrajne i trajne prerađevine od mesa, sjenički sir i sjeničku papriku. Implementiranjem Halal standarda u proizvodnji ova kompanija se svrstala u red uspešnih i modernih preduzeća koja vode brigu o kvalitetu proizvoda i zahtevima potrošača i konzumenata.

Svinjsko meso nikada i nije bilo deo proizvodnog programa kompanije, pa samim tim nije bilo potrebe za striktnim odvajanjem proizvodnih

Mesna industrija Turković,Halal – tržište sa velikim potencijalomImplementiranjem Halal standarda u proizvodnji ova kompanija se svrstala u red uspešnih i modernih preduzeća koja vode brigu o kvalitetu proizvoda i zahtevima potrošača i konzumenata.

Kako do sertifikata? Ukratko ćemo ponoviti kako se u Srbiji može doći do sertifikata. Jednostavnom pretragom Interneta možete pronaći imena konsultantskih kuća koja imaju odobrenje islamske zajednice da potvrđuju usklađenost proizvoda i procesa sa Halal zahtevima. Da bi proizvođač mogao pristupiti procesu sertifikovanja, preduzeće dostavlja agenciji za sertifikaciju sledeće:

1. Dokumente iz kojih se vidi nedvosmislena opredeljenost menadžmenta za Halal kvalitet,

2. Dokumentaciju kojom se potvrđuje da se u procesu proizvodnje primenjuju sve odredbe o zdravstvenim, higijenskim i sanitarnim merama koje su propisane zakonom i ostalim pozitivnim propisima uključujući i neke međunarodne standarde (HACCP),

3. Dokumentaciju kojom se potvrđuje da se delatnost obavlja u skladu sa važećim propisima.

Agencija utvrđuje da li su sirovinska osnova i proces proizvodnje čisti od sastojaka koji su haram (po Kuranu nedozvoljeni) i ukoliko proizvođač ispunjava sve predviđene uslove, izdaje sertifikat kojim se utvrđuje halal status proizvoda i odobrava upotreba znaka za Halal kvalitet na ambalaži. Agencija u roku važenja sertifikata konstantno nadzire proces proizvodnje i sadržaj sastojaka putem ovlašćenih kontrolora Halal kvaliteta čime garantuje da u tom periodu u bilo kojoj fazi proizvodnje neće doći do oharamljenja (kontaminacije nedozvoljenim).

Dobijanjem Halal sertifikata, preduzeće dobija i pravo da na svojim proizvodima vidno istakne znak da je u pitanju Halal proizvod. Ovim se postiže prepoznatljivost Halal proizvoda na tržištu i lakše dolazi do kupaca koji takve proizvode i traže.


linija i uvođenjem dodatnih linija, a samim tim umanjio se potencijalni rizik „kros-kontaminacije“. Ipak, u kompaniji smo saznali da dobijanje Halal standarda nije bio lak posao i da je, s obzrom da se radi o proizvodnji mesa koja je posebno „osetljiva“ kad su u pitanju verski zahtevi, bilo potrebno ispuniti niz uslova koji se tiču tehnologije proizvodnje i uslova u kojim se proizvodnja obavlja.

No, plodovi rada na dobijanju Halal sertifikata su već počeli da pristižu. Zahvaljujući posedovanju sertifikata, vrlo brzo nakon njegovog usvajanja, uspeli su da dobiju i posao sa britanskim partnerom. Naime, menadžment ove kompanije je preko već ostvarenih inicijalnih kontakata došao u vezu sa kupcem u Velikoj Britaniji i upravo iz razloga što sjenička kompanija poseduje Halal sertifikat došlo je do kupoprodajnog ugovora koji se odnosi na prodaju sveže krvi kao nus-proizvoda klaničarske industrije. Poznata su jela koja se delimično prave od krvi i čine deo nacionalne kuhinje Velike Britanije i Irske, a kako deo te populacije čine i pripadnici islamske veroispovesti to je postojala potreba za nabavkom sirovina koje su Halal sertifikovane.

Trenutno postoje dve osnovne institucije koje vrše Halal sertifikaciju za kompanije u Srbiji, a mesna industrija „Turković d.o.o.“ poseduje oba sertifikata.

Nadamo se da će kompanija „Turković d.o.o.“ nakon dobijanja Halal sertifikata proširiti svoje proizvodne kapacitete i uposliti nove radne snage, te povećati proizvodnju kako bi se stekli uslovi za plasiranje Halal proizvoda, zdravih i čistih na inostrano tržište. Proizvodni kapaciteti upravo i jesu jedina prepreka da ova kompanija poveća svoj izvoz, sada kada su administrativne barijere za neka tržišta uklonjene (misli se na Halal tržište). Proizvodi se u dve smene i kompletna proizvodnja nalazi svoj plasman na domaćem tržištu zato što je uspostavljena saradnja sa nekoliko velikih trgovinskih lanaca u zemlji. Preko jednog od njih se i plasira dosta robe u Crnu Goru, dakle u izvoz.

Goran Radosavljević

SIEPA je nedavno sprovela još jedan krug Programa internacionalizacije privrednih društava kroz koji srpska preduzeća mogu značajno da olakšaju svoj put do dobijanja sertifikata o ispunjenosti uslova sistema kvaliteta. Kroz ovaj program se troškovi sertifikacije i resertifikacije sistema upravljanja kvalitetom subvencionišu u iznosu do 50% troškova ove aktivnosti, s tim što iznos sredstava koje se mogu odobriti po jednom preduzeću je 1.000.000 dinara.

Pravo na dodelu sredstava imaju privredna društva registrovana u Republici Srbiji koja se bave proizvodnjom gotovih ili polugotovih proizvoda ili pružanjem usluga razvoja softvera, dizajna ili projektovanja namenjenih izvozu, a koja kumulativno ispunjavaju sledeće uslove:

• da su razvrstana na mala ili srednja pravna lica, u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji,

• da im u roku od dve godine pre podnošenja prijave nije izrečena pravnosnažna mera zabrane obavljanja delatnosti,

• da uspešno posluju najmanje dve godine uzastopno,• da su izmirili dospele poreze i doprinose i druge javne dažbine u skladu sa

propisima Republike Srbije.

24 25

MARKETING MIKS

Krajem prošlog veka svet je intezivno počeo da obraća pažnju na životnu sredinu, a paralelno sa

tim se razvila i potreba za što zdravijim načinima ishrane. Fundamentalni zaokret u javnom mnjenju gde se na prirodnu okolinu ne gleda kao nešto Bogom dano, već kao na jedini dom koji mora da se neguje i čuva. Svetske vlade su se oglasile uvođenjem zakonskih regulativa koje su zauzvrat stimulisale razvoj biznisa vezanih za ovu industriju. „Ekološki marketing“, „Marketing zaštite životne sredine“ i „Zeleni marketing“ su neki od pojmova koji se koriste za marketing proizvoda koji su povoljni za životnu sredinu.

Složenost konceptaDevedesete godine prošlog veka su nazvane „dekadom životne sredine“ ili „dekadom planete Zemlje“, jer su ekološka i društvena briga značajno uticale na kupovne odluke potrošača. Zabrinutost za okolinu u kojoj živimo i u skladu sa tim potreba kupaca za zelenim proizvodima je dovela do razvitka zelenog marketinga.

Definicija ove vrste marketinga stvara izazov sam po sebi, jer njegove definicije u komercijalnom, sociološkom i ekološkom smislu imaju donekle kontradiktorno značenje. Marketing proizvoda za koje se pretpostavlja da su sigurni za čovekovu sredinu je komercijalna definicija, razvoj i marketing proizvoda koji su dizajnirani da imaju minimalno negativne uticaje na sredinu ili da poboljšaju njen kvalitet je sociološka definicija, a ekološka definicija se odnosi na trud organizacija da promovišu, pakuju i prave proizvode koji su odgovarajući i prihvatljivi za životnu sredinu.

Identifikacija potrošačaZeleni marketing obuhvata veliki spektar aktivnosti koje uključuju modifikovanje proizvoda, procesa proizvodnje, pakovanja i reklamiranja. Pre svega toga svakako treba locirati i identifikovati ciljnog potrošača, potom proceniti koliko je ta grupa informisana

i kolika je dodatna edukacija potrebna da bi se ona proširila ili učvrstila.

Ukoliko se posmatra demografija kupaca ekološki prihvatljivih proizvoda, žene su zainteresovanije za životnu sredinu od muškaraca, češće kupuju organske proizvode i više se bave sortiranjem otpada za reciklažu. Međutim, muškarci i žene su jednako zastupljeni u aktivnostima očuvanja sredine u kojoj živimo. Takođe, osobe sa većim novčanim primanjima i nivoom obrazovanja, samim tim i većim pristupom informacijama, često više obraćaju pažnju na organske proizvode i životnu sredinu.

Psihološki pokazatelji potrošača nam govore da osobe sa konzervativnim vrednostima ne žele da komplikuju život sa promenama ili ne žele da budu deo nečega što nije u skladu sa osnovnim normama i samim tim nisu otvoreni za promene u kupovnim standardima i zelenim proizvodima. S druge strane osobe koje kupuju ekološke proizvode pridaju veći značaj internim vrednostima kao što su sreća i lično ostvarivanje, dok osobe koje nisu naklonjene kupovini ovog tipa proizvoda više cene eksterne vrednosti kao što su osećaj pripadnosti, poštovanja i sigurnosti.

Posmatranje ponašanja kupaca koji koriste zelene proizvode u velikoj meri je pokazalo da na njih veliki uticaj ima mišljenje drugih ljudi, države i ekoloških grupa, takođe oni imaju jak identitet i visok stepen zabrinutosti za okolinu. Za razliku od njih, kupci koji slabo kupuju zelene proizvode su mišljenja da je ove proizvode teško pronaći na tržištu.

Grupa kupaca pod popularnim nazivom „Zeleni aktivisti“ su definitivno ciljna grupa, jer su najvišeg obrazovnog nivoa, rade na visoko kvalifikovanim poslovima (srednji i visoki menadžment, intelektualci, naučnici i umetnici) i imaju najviša primanja. Treba voditi računa da oni isto tako pokazuju veliki skepticizam prema promotivnim i marketinškim tvrdnjama.

Generalno, kupci u svetu ne baziraju kupovne odluke na osnovu svog stava o životnoj sredini, iako je ta stavka

Zelena revolucijaKako je marketing postao zelen?


donekle prisutna. Svakako ukoliko je ciljna publika više upućena na probleme u ekologiji to je veći uticaj na kupovinu, međutim u Srbiji je ta svest relativno nerazvijena i ne treba bazirati prodaju na tom argumentu, već samo kao sastavni deo ili bonus u postojećim karakteristikama.

Razvitak konceptaKoncept zelenog proizvoda, kompanija i marketinga je tek u začetku i neophodna je vizija koju će pratiti aktivnosti. Stavovi menadžmenta diktiraju strategije i striktno sprovođenje poslovne politike. Veoma je važno razviti osećaj ekološke odgovornosti u okviru kompanije i to jasno preneti na svog kupca. Da li to za početak znači postavljanje kanti za reciklažu na svakom spratu kompanije ili ambiciozno građenje zelenog poslovnog objekta, svaka kompanija može odlučiti sama za sebe i u skladu sa svojim mogućnostima, ali se zaposleni moraju pridržavati ekološke vizije uprave. Moramo primetiti da je

u poslednje vreme došlo i do promene u vrednostima i izdvajanju novog potrošačkog segmenta gde je kvalitet važniji od kvantiteta, kratkoročno nije važno kao dugoročno i ne razmišlja se više kroz „ja“ već kroz „mi“. U skladu sa tim nove vizije preduzeća će ići u skladu sa ovim modernim razmišljanjem potrošačkog društva.

S obzirom da su proizvodnja zelenih proizvoda i uvođenje zelenih standarda u preduzećima novčano zahtevni, veoma je važno pronaći način kako svesti te troškove na minimum da se to ne bi previše odrazilo na cenu proizvoda. Takođe, neophodno je edukovati ciljnu publiku o tome šta je neophodno za izradu proizvoda i svim njegovim prednostima da bi cena u odnosu na kvalitet bila relevantna i isplativa u očima potrošača. Nerealno je očekivati da potrošači iznesu trošak razvitka i materijala za zelene proizvode, jer je ekološki koncept i dalje u začetku, a prednosti i dalje nisu jasno koncipirane i objašnjene.

Pozicioniranje proizvoda je neophodno da bi se opravdala cena, ali i da biste se postavili kao lider na tržištu. Iz toga onda prirodno sledi i odlično pozicioniranje u sistemu vrednosti kupca. Po čemu je Vaš proizvod specifičan i da li ima usko ciljanu publiku? Šta ga čini praktičnim i pristupačnim? U pozicioniranju ne smete da se oslanjate samo na ekološke prednosti, već to treba da plasirate kao dodatu vrednost proizvoda. Ukratko, pozivanje na nečiju ekološku svesnost i vrednosti vam neće prodati proizvod. I dalje su primarni kriterijumi u kupovini fizička pristupačnost proizvoda, cena i komfor, dok je ekologija sekundarna, ako je uopšte i prisutna kod većine kupaca.

Sada kada smo na početku plasiranja zelenih proizvoda potrebno je edukovati potrošače kao sastavni deo marketinških kampanja. Neophodno je istaći praktičnu potrošačku korist u okviru reklamne poruke o vašem ekološkom proizvodu. Veliki broj zelenih proizvoda su već postali deo masovne upotrebe upravo zbog svoje praktičnosti, a to su na primer energetski efikasne mašine i organska hrana. U njima ne treba gledati ekološke prednosti, već praktičnu vrednost za korisnike.

Biti prvi je velika prednostZeleni marketing predstavlja svojevrsni izazov, jer pojmovi kao što su „zeleni proizvod“ ili „zelena kompanija“ nisu potpuno definisani. Globalno, iskrena zabrinutost za očuvanje životne sredine, ali i briga o zdravoj ishrani, će svakako doprineti ubrzanoj legalizaciji ovih pojmova. To će svakako olakšati posao kompanijama u nastojanjima da ekološki zaokruže svoje poslovanje i potrošačima pomognu u odabiru pravih proizvoda.

Specifičnost i kompleksnost ekološkog marketinga će zahtevati velike promene u većini preduzeća koja kreću od strategije menadžmenta, preko planiranja proizvoda, do uloge reklamiranja u ekološkom menadžmentu. Zahtevno jeste, ali se svakako pokazuje isplativim. U korist tome ide i činjenica da samo razvoj celokupne ekološke industrije odoleva svetskoj ekonomskoj krizi.

U sledećem broju: Zelena revolucija II

Nataša Vujović


Koraci do zelenog uspehaSegmentirajte tržište da biste se obratili pravom kupcu. Ne zaboravite da je koncept „zelenog“ nov i donekle neodređen te su i kupci zbunjeni. Pozicionirajte se kao lider sada, jer je zeleni pokret u začetku i sada su konkurenti retki.Diferencirajte ponudu tako što ćete edukovati kupca i postaviti se dodatno kao vođa i ekspert.Svedite troškove na minimum iako to može biti veliki izazov u svetu gde je masovna proizvodnja i dalje lider u prodaji i profitu. Fokusirajte se na razvitak i održavanje odnosa sa kupcima, jer je jednako važno zadobiti kupce, ali i zadržati ih. Izgradite brend koji će biti prepoznatljiv i konzistentan sa strategijom preduzeća.

26 27

bazu u potrazi za adekvatnim dobavljačima direktno kontaktiraju i ostvare konkretnu saradnju. Pored toga, preduzećima čiji se podaci nalaze u bazi, otvara se mogućnost da postanu dobavljači stranim kompanijama koje posluju u Srbiji. Činjenica da broj kompanija u bazi konstantno raste pokazuje da su domaća preduzeća shvatila značaj postojanja baze i koliko ona može da im bude koristan instrument u poslovanju i realizaciji poslovnih kontakata, čime stiču i brojne prednosti u odnosu na konkurente.

INTERNET


Konkurentno tržiste zahteva sistematične i ažurirane informacije dostupne na jednom mestu. Ozbiljan pristup poslovanju ogleda se u postojanju integrisane baze koja okuplja veliki broj kompanija sa

zajedničkim interesom da unaprede svoje poslovanje, kao i sliku stanja privrede u Srbiji. Kada je reč o istraživanju brojnih mogućnosti i industrijskih kapaciteta Srbije, SIEPA-ina baza dobavljača je najefektivniji način da se dođe do željenih podataka i stupi u kontakt sa kompanijama iz najrazličitijih sektora. Bilo da je reč o proizvodima, polu-proizvodima, materijalima, alatima, mašinama, dizajnu, pod-izvođačima i uslugama, SIEPA-ina baza dobavljača pruža kompletan i precizan prikaz industrijskih grana i kompanija koje su nosioci srpske industrije.

Baza sadrži podatke o asortimanu proizvoda, standardima kvaliteta i kapacitetima srpskih preduzeća, kao i njihove kontakt podatke. Cilj je da se domaća preduzeća predstave on-line, tako da ih potencijalni strani partneri koji pretražuju

Kako da postanete dobavljač stranim kompanijama?Preko SIEPA-ine baze dobavljača domaćim preduzećima se nudi mogućnost da lakše pronađu ino partnera ili postanu dobavljač stranim kompanijama koje posluju u Srbiji.

Agrofood Market (www.agrofoodmarket.com) je prvi, pravi B2B portal na području

zapadnog Balkana, pokrenut sa idejom da se preduzeća iz ovog regiona objedine na jednom mestu, međusobno povežu u regionu i promovišu svoje proizvode u svetu putem internacionalne verzije - Agrofood Planet (www.agrofoodplanet.com). Ovakav vid promocije domaćih

preduzeća pokrenule su pre Srbije i druge zemlje u svetu, i postigle veoma zapažene rezultate u promociji svojih kompanija doprinoseći velikoj ekspanziji industrije. Činjenica je da domaća preduzeća nisu dovoljno zastupljena na Internetu, tako da je portal ovakve vrste veoma bitan faktor u promociji proizvoda i preduzeća sa prostora zapadnog Balkana.

Portal je baziran na preduzećima iz sektora poljoprivrede i prehrambene industrije ( zajedno sa pićima, procesnim mašinama, ambalažom i transportom ) iz razloga što domaći proizvođači poljoprivrednih proizvoda imaju dobru šansu za uspeh i veliki izvozni potencijal. Agrofood portali su prvi u svetu ove vrste, bazirani samo na poljoprivredi i prehrambenoj industriji i očekuje se da u godinama ispred nas postanu jedan od najvažnijih web portala za sve kompanije iz ovog sektora. Ono što je takođe veoma bitno je da firme koje se oglašavaju, maksimalno iskoriste potencijale koje ovakvi portali nude i kvalitetom prezentacije pokažu kompanijama u svetu da ovaj region ima mnogo toga da pruži, a to je moguće pre svega kvalitetnim predstavljanjem proizvoda, popunjavanjem profila kvalitetnim tekstovima i naravno profesionalnim odnosom prema svim potencijalnim partnerima koji im se u radu javljaju sa potencijalnim tražnjama.

Sam interfejs portala agrofoodmarket.com je postavljen tako da, pre svega, promoviše proizvode, a svakom korisniku se nudi prostor jedne mini web prezentacije u okviru profila, sa svim elementima koje takva prezentacija pruža. Cilj je da ulaskom u korisnički nalog nekog od korisnika,

U čemu je značaj baze?SIEPA-ina baza dobavljača pruža potpuni pregled srpske industrije, promovišući na taj način domaće proizvode potencijalnim kupcima iz inostranstva, kroz SIEPA-inu web stranicu. Ova jednostavna ali efektna aplikacija razrađena je od strane eksperata, s ciljem da poveže prave kupce sa pravim dobavljačima, na adekvatan i profesionalan način. Bazirana na višegodišnjem iskustvu naših stručnjaka, koji su kroz saradnju sa međunarodnim sektorima za nabavke i lokalnim kompanijama stekli dragoceno iskustvo u ovom domenu, SIEPA-ina baza dobavljača reflektuje potrebu da se stečena iskustva objedine i stave na uslugu svim zainteresovanim licima i firmama.

Kako funkcioniše SIEPA baza dobavljača?Naziv baza dobavljača može asocirati da je fokusirana samo na prateću industriju, što nije tačno. SIEPA baza dobavljača je tako koncipirana da pokriva ceo lanac vrednosti proizvoda od osnovnog materijala da samog finalnog proizvoda. Osnova strukturiranja baze leži u podeli na glavne industrijske sektore gde će svaka kompanija smestiti sebe u odnosu na struku kojom se bavi i tržište kome je njen proizvod namenjen. Na isti način, pretražujući bazu po određenim industrijskim sektorima, klijenti će pronaći svog potencijalnog dobavljača i kontaktirati ga.

Međutim, SIEPA-ina baza dozvoljava selekciju kompanija i po drugim kriterijumima kao što su: region u kome se kompanija nalazi, tehnologije i sistem kvaliteta koje

kompanija koristi, a pretraživač može i jednostavno upisati naziv proizvoda koji traži. Pošto selektuje odgovarajuće dobavljače pretraživač dobija detaljan uvid u informacije o njima, što podrazumeva kontakt, web site, industrijski sektor, tehnologije, sistem kvaliteta i na kraju same nazive proizvoda kompanije.

Kako registrovati kompaniju u SIEPA-inoj bazi dobavljača?Osnovna svrha SIEPA-ine baze je promovisanje srpskog proizvoda na inostranim tržištima

i promocija srpskog izvoza. Iz tog razloga svaka kompanija koja proizvodi na teritoriji Srbije, bez obzira na veličinu ili vlasničku strukturu, može da se registruje u SIEPA-ina bazi dobavljača. Formular za registraciju i uputstvo za popunjavanje formulara se nalaze na SIEPA-inom web site-u, u sekciji baze podataka. Popunjen excel formular treba samo poslati na e-mail adresu: [email protected].

Registracija i korišćenje baze su besplatni, tako da je domaće kompanije mogu koristiti i za predstavljanje svoje kompanije i za pronalaženje saopstvenih dobavljača. Iako je na SIEPA-inom web site-u postavljena u junu 2009. godine, baza već broji preko 1.000 kompanija iz Srbije.

Pretraživanja od strane potencijalnih kupaca ukazuju da su trenutno najtraženije kompanije koje proizvode delove za automobilsku industriju, kao i proizvođači različitih mašina i opreme i proizvođači različitih delova od metala ili plastike. Od značajnih multinacionalnih kompanija SIEPA-inu bazu za pronalaženje dobavljača iz Srbije koristi nemački gigant KNORR BREMSE, a pregled domaćih dobavljača kroz SIEPA-inu bazu napravio je i FIAT Serbia.

Vladimir Tomić

potencijalni kupac ima uvid u sve ono što je potrebno da zna o konkretnom preduzeću, pre direktnog kontakta. Svi korisnici imaju mogućnost da postave informacije o svom preduzeću i proizvodima na oba portala, da postave do 50 proizvoda sa po 4 fotografije, neograničen broj ponuda sa po jednom fotografijom, logo preduzeća, fotografiju u profilu, kao i video prezentaciju ili reklamni spot. Takav koncept je jedinstven kod nas, i za razliku od mnogobrojnih web adresara, daje mogućnost svakom korisniku da potpuno samostalno kreira, unosi i menja postojeće podatke vezane za bilo koji segment korisničkog profila, tako da smo i u tom pogledu jedinstveni i pružamo svima mogućnost potpune kontrole sopstvenog korisničkog profila u bilo kom trenutku, 365 dana u godini. Sve promene su vidljive odmah po izvršenju, što samo olakšava uvid u to da li je nastala promena zadovoljavajuća. Bitno je istaći i to, da bez obzira da li preduzeće ima sopstvenu web prezentaciju ili ne, zastupljenost na ovakvom biznis portalu znatno povećava mogućnost da vas pronađu potencijalni poslovni partneri, jer je posećenost i pozicija portala u pretrazi višestruko veća. Zaključak je sledeći – B2B portali su se u svetu pokazali kao veoma uspešan način da se privreda zemlje koncentriše na jednom mestu, promoviše i ostvari poslovne kontakte sa potencijalnim partnerima u inostranstvu.

Željko Polovina

Prvi, domaći agro portalKlikni na www.agrofoodmarket.com i poveži se sa partnerima i potencijalnim kupcima.


M A G A Z I N

2.500 dinaraGodišnja pretplata*

50 evraZa inostranstvoGodišnja pretplata*

Za instrukcije o uplatama iz inostranstva, kontaktirati redakciju

magazin, Birčaninova 2, BeogradTel: +381 11 26 46 726Fax: +381 11 26 46 [email protected]@profitmagazin.com

Uplate na račun: 250-1460001625030-11kod EFG Eurobank AD, Beograd

Pretplata na magazin

*u cenu nije uračunat PDV od 8%

Države sa najvećim organskim površinama (u milionima ha)

Australija 12,02

Argentina 2,78Brazil 1,77SAD 1,64Kina 1,55Italija 1,15Indija 1,03Španija 0,99Urugvaj 0,93Nemačka 0,87

Zemlje Evropske unije sa najvećim organskim površinama (u ha)

Italija 1.069.462Španija 807.569Nemačka 807.406Velika Britanija 608.952Francuska 560.838Austrija 360.369Grčka 288.737Češka Republika 254.982Portugal 233.458Švedska 222.268

Idealne lokacije za proizvodnju organske hrane u Srbiji

Fruška gora 33.410Đerdap 22.009Tara 15.329Kopaonik 13.140Šar planina 12.615Prokletije 10.198Karamaš 6.738Palić 5.773Tikvara 5.766Begečka jama 5.275

Izvor: Eurostat Press Release, organic-food.net, Politika

TOP 10 SAJMOVI

EFFFPrehrambeni sajam25 - 27.01.2010.Mastriht, Holandijawww.e� f.nl

FRUIT LOGISTICAMeđunarodni sajam voća i žitarica03 - 05.02.2010.Berlin, Nemačkawww.fruitlogistica.de

FISH INTERNATIONALSajam ribe i morskih plodova21 – 23.02.2010.Bremen, Nemačkawww.messe-bremen.de

GULFOODPrehrambeni sajam21 -24.02.2010.Dubaj, UAEwww.gulfood.com

THIS - Tokyo Health Industry ShowPrehrambeni sajam17 - 19.03.2010.Tokio, Japanwww.this.ne.jp

BIOFACH INDIASajam organik proizvodaApril, 2010.Bombaj, Indijawww.biofachindia.com

EUROAGRO.FRUITSMeđunarodni sajam poljoprivrednih proizvodaApril, 2010.Valensija, Španijawww.feriavalencia.com

BIOFACHSajam organik proizvoda27 – 29.05.2010.Šangaj, Kinawww.biofachchina.com

Natural Market PlaceSajam svežih proizvoda11 – 12.06.2010.Las Vegas, SADwww.naturalproductsAssoc.org

SIAL MercosurPrehrambeni sajamAvgust, 2010.Buenos Ajres, Argentinawww.exposium.com.ar

NATURAL EXPOSajam prirodnih proizvoda(hrana, tekstil)21 - 23.09.2010.Tokio, Japanwww.natural-expo-japan.com

SIALPrehrambeni sajam17 - 21.10.2010.Pariz, Francuskawww.comexposium.com

BIOFACH AMERICA LATINASajam organik proizvoda27 - 29.10.2010.Sao Paulo, Brazilwww.biofach-americalatina.com

BioFach America - Organic Products ExpoSajam organik proizvoda14 - 16.10.2010.Boston, SADwww.organicproductexpo.com BIOFACH JAPANSajam organik proizvoda21 - 23.09.2010.Tokio, Japanwww.biofach-japan.com

ASIA FRUIT LOGISTICAMedjunarodni sajam voća i povrćaSeptembar, 2010.Hong Kong, Kinawww.asiafruitlogistica.com

Organik sajmovi u 2010.


10

9

8

7

6

5

4

3

2

1

10

9

8

7

6

5

4

3

2

1

10

9

8

7

6

5

4

3

2

1

Rendez vous, Pariz ORGANSKA PROIZVODNJAsiepa.gov.rs/files/pdf/EXPORTER_14_-_Oktobar_2009.pdf ·...

Documents

Transcript of Rendez vous, Pariz ORGANSKA PROIZVODNJAsiepa.gov.rs/files/pdf/EXPORTER_14_-_Oktobar_2009.pdf ·...