strana 2. januar-februar 2006.^OVEK VAN VREMENA

… Hitaju}i nazad u laboratoriju skrenuo je umali park i tiho za`vizdao. Sa visokih zidova ob-li`nje zgrade za~uo se lepet krila. Ubrzo je poz-nati beli obris dolepr{ao da se odmara na nje-govim ramenima. Tesla je izvadio vre}icu zrnevl-ja iz svog d`epa, rukom nahranio golubicu, po-tom je vinuo u vazduh i poslao joj poljubac.

Sada je razmi{ljao o svom slede}em pote-zu. Ako bi nastavio oko bloka, osetio bi se pri-nu|enim da ga tri puta obi|e. Uzdahnuv{i, ok-renuo se i zaputio prema laboratoriji koja se na-lazila u Petoj ju`noj aveniji 33-35 (sada Zapad-nom Brodveju), blizu ulice Bliker.

Ulaze}i u poznatu zgradu u tami, okrenuo jeglavni prekida~. Neonske svetiljke na zidovimablesnule su, osvetljavaju}i senovitu pe}inu punuma{inerija ~udnovatog oblika. Ono {to je bilo~udno u vezi s neonkama bila je ~injenica da ni-su bile spojene sa snopovima strujnih `ica spro-vedenih po plafonu. Zaista, nisu bile ni sa ~impovezane i crple su energiju iz polja silnica kojeih je okru`ivalo. Mogao je da uzme bilo koju odnjih i da je slobodno pomeri u bilo koji kraj radi-onice.

U uglu je ~udna naprava po~ela tiho da po-drhtava. Tesla je zadovoljno za`murio. Tu je, podnekom vrstom platforme, radio najfiniji od svihoscilatora. Samo je on znao njegovu stra{nusnagu.

Bri`ljivo je bacio pogled nani`e kroz prozorna crne obrise zgrada. Njegovi susedi, radi{nidoseljenici, izgleda da su mirno spavali. Policijaga je upozorila na pritu`be zbog plavih munjakoje su bleskale iz njegovih prozora i elektrici-teta koji je posle sumraka praskao kroz ulice.

Slegnuo je ramenima i okrenuo se svomeradu, prave}i niz mikroskopskih pode{avanja nama{ini. Duboko koncentrisan, nije bio svestanproticanja vremena sve dok nije ~uo lupu navratima u prizemlju.

Tesla je po`urio da pozdravi engleskog nov-inara, Consija Mekgaverna iz Pirsons Magazina.

"Veoma mi je drago {to ste svratili, gospo-dine Mekgavern."

"Osetio sam da to dugujem svojim ~itaoci-ma, gospodine. Ceo London govori o novom~arobnjaku Zapada - i pritom ne misli na gospo-dina Edisona."

"Dobro, idemo gore. Postara}u se da op-ravdam svoj dobar glas."

I kada su se okrenuli ka stepenicima sa uli-~nog ulaza doprla je salva smeha i glas koji jeTesla prepoznao.

"A, to je Mark." Ponovo je otvorio vrata ipozdravio Tvena i glumca D`ozefa D`efersona.Obojca su do{li pravo iz Plejers kluba. Tvenoveo~i su se nestrpljivo caklile.

"Neka predstava po~ne, Tesla. Vi znate {taja uvek ka`em."

"Ne, {ta Vi kazete, Mark?" upita pronalaza~s osmehom na licu.

"Ono {to uvek govorim, i pazite, moje }e sere~i navoditi od sad pa do veka, jeste da jegrom dobar, grom je impresivan, no munjaobavlja ceo posao."

"Onda }emo ve~eras raditi kao oluja, pri-jatelju. Po|imo."

"Da se ~ovek ne zatetura kada mu se po-ka`e laboratorija Nikole Tesle", prise}ao se kas-nije Mekgavern, "zahteva krajnje sna`an um ..."

"Zamislite sebe kako sedite u velikoj, dobroosvetljenoj sobi, okru`eni planinama aparata ~u-dnog oblika. Visok, mr{av mladi} vam prilazi ijednostavnim pucketanjem prstima smesta st-vara loptu crvenog plamena i mirno je dr`i me-|u prstima, pu{ta je da padne na njegovu ode-}u, kosu, u va{e krilo i, kona~no, stavlja vatrenukuglu u drvenu kutiju. Zapanjeni ste jer vidite daplamen nije ostavio ni najmanjeg traga i trljateo~i kako biste se uverili da ne sanjate."

Ako je Mekgavern bio zaprepa{}en Tesli-nom plamenom loptom, on uop{te nije bio izu-zetak. Niko od njegovih savremenika nije mogaoda objasni kako je Tesla dobijao ovaj ~esto pon-avljani efekat, a to ne mo`e niko ni danas.

"A sad, prijatelju, malo danjeg svetla za Vas."

Iznenada, cela je laboratorija bila preplavlje-na ~udesno lepim svetlom. Mekgavern, Tven iD`eferson gledali su po sobi, no nisu mogli dau|u u trag izvoru osvetljenja. Mekgavern se ne-odre|eno upitao da li bi taj sablasni efekat mo-gao da bude na neki na~in povezan sa demon-stracijom za koju ka`u da je Tesla izveo u Parizu,kada je proizveo osvetljenje izme|u dve velikeplo~e postavljene sa svake strane pozornice,opet bez primetnog izvora svetlosti.

No lajt-{ou je bio puko zagrevanje za pro-nalaza~eve goste. Napetost na Teslinom licu jeodavala ozbiljnost sa kojom pristupa novomeksperimentu.

Malu `ivotinju izvadili su iz kaveza, zavezaliza platformu i brzo izlo`ili struji. Potenciometarje pokazao hiljadu volti. Uklonili su telo. Onda jeTesla, dr`e}i jednu ruku u d`epu, sa lako}omsko~io na istu platformu. Kazaljka voltmetra sepolako podizala. Najmanje dva miliona volti tekloje "kroz" telo visokog mladi}a, a on nije makao

ni prstom. Njegovu je siluetu sada opisivala st-rujna aura koju su, izbijaju}i iz svakog deli}a nje-govog tela, obrazovale milijarde plamenih jezika.

Videv{i {ok na Mekgavernovom licu, pru`ioje ruku engleskom novinaru, koji je opisao ~ud-no ose}anje: "Uvijali ste se otprilike na isti na~inkao neko ko dr`i kontakte jake elektri~ne bater-ije. Mladi} je bukvalno bio ljudska naponska"gola `ica".

Pronalaza~ je sko~io sa platforme, isklju~iostruju i uklonio napetost u publici opisuju}i de-monstarciju kao najobi~niji trik. "Pih! Ovo je sa-mo nekoliko sitnica. Nijedna od njih ne slu`i ni-~emu. Nemaju vrednost za veliki svet nauke.No, do|ite ovamo i ja }u vam pokazati ne{to{to }e napraviti veliku revoluciju u svakoj bolni-ci i svakom domu ~im uspem da ga dobijem uradnom obliku."

Odveo je goste u ugao gde je stajala ~udnaplatforma na gumenom postolju. Kada je okren-uo prekida~, po~ela je da vibrira brzo i tiho. Tvense pribli`io, radoznalo: "Pustite mene da pro-bam, Tesla. Molim vas."

"Ne, ne. Potrebno je da se usavr{i.""Molim vas."Tesla se zakikotao. "U redu, Mark, ali ne-

mojte da na njoj ostanete predugo. Si|ite kadvam ka`em". Pozvao je pomo}nika da je uklju~i.Tven, u svom uobi~ajenom belom odelu i crnojtankoj kravati, po~eo je da zuji i podrhtava naplatformi kao d`inovski bumbar. Bio je odu{ev-ljen. Galamio je i mahao rukama. Drugi su pos-matrali, zabavljaju}i se.

Nakon izvesnog vremena pronalaza~ jerekao: "U redu, Mark. Bilo je dosta. Si|ite."

"Ni za {ta na svetu", re~e humorista. "U`i-vam u ovome."

"Ozbiljno, bolje da si|ete", insistirao je Te-sla. "Verujte mi, najbolje je da tako postupite."

Tven se samo nasmejao: "Ne bi ste me ski-nuli odavde ni dizalicom."

Jedva da je izgovorio te re~i kad mu se licesledilo. Zateturao se ka kraju platforme, mahni-to ma{u}i Tesli da je zaustavi.

"Brzo, Tesla. Gde je!"

Pronalaza~ mu je pomogao da si|e i uputioga ka toaletu. Laksativni efekat vibratora bio jedobro poznat njemu i njegovim pomo}nicima.

Niko od njegovih gostiju nije se javio da po-novi eksperiment u kome je Tesla stajao na vi-sokonaponskoj platformi; nikada to nisu ni u~i-nili. No, sada su gorljivo nastojali da saznaju ka-ko Tesla nije bio spr`en!

Dokle god su frekvencije visoke, rekao imje, naizmeni~na struja visokog napona tekla jeuglavnom po povr{ini ko`e, a da je nije povre-|ivala. No, to nije ta~ka za amatere, upozorio ihje. Miliamperi koji prodiru u nervno tkivo moguda budu kobni, dok amperi preneseni preko ko-`e mogu da se izdr`e jedno vreme. Struja maleja~ine koja prolazi ispod ko`e, bilo jednosmernabilo naizmeni~na, mogla bi da ubije.

Kada je Tesla kona~no rekao laku no} svo-jim gostima, ve} je bilo svanulo. Ali, svetla su unjegovoj laboratoriji ostala upaljena jo{ jedan satpre nego {to je zaklju~ao vrata i od{etao se kahotelu kako bi se kratko odmorio ...

Eksperiment kojim Tesla demonstrira prolazakstruje visoke frekvencije i visokog naponakroz telo, nakon ~ega struja pali sijalicu.Zavojak iznad rezonantnog kalema dr`i

Mark Tven, a Tesla je u pozadini.

II ZZ KKNN JJ II GG EE““““TTTTEEEESSSSLLLLAAAA -- ^OOOOVVVVEEEEKKKK VVVVAAAANNNN VVVVRRRREEEEMMMMEEEENNNNAAAA””””

Naslov originala: TESLA - MAN OUT OF TIME, Autor: Margaret CheneyNaslov originala: TESLA - MAN OUT OF TIME, Autor: Margaret CheneyPrevod: BOJAN JOVI], Pripremio: Mi}a YZ1YZPrevod: BOJAN JOVI], Pripremio: Mi}a YZ1YZ

strana 3.januar-februar 2006. 73, de RA CQ YU

^asopis Saveza radio-amateraSrbije i Crne Gore

Godina pedesetosma

Mi{ljenjem Ministarstva za kulturui prosvetu Republike Srbije

oslobo|eno poreza na prometISSN 1450-8788

Uredni{tvoGavni urednik Sre}ko MORI], prof. YU1DX

Du{an MARKOVI], dipl.in . YU1AXDragoslav DOBRI I], in . YU1AWMilovan MARKOVI], YU1AUAndra TODOROVI], YU1QTMilan VUJNOVI], YT1WGBo`idar @IVANOV, YT1ZBBranislav SAVI] YU1XWNenad PETROVI], YZ1ZASvetislav MATI], 4N1AW

@ivota DEKI], YU1EI

Redakcija 11000 Beograd,

Trg Repubiike 3/VIE-mail: yu0srj@eunet.yu

Tel/fax: 011/634-437

Ovaj broj tehni~ki uredioSre}ko Mori}, YU1DX

Pretplata i distribucijaSlavica STANKOVI], YU1-RS088

Petar FILIPOVI], YT1WW

[tampa“GRAFI^KI ATELJE BOGDANOVI]”

Milorad Bogdanovi}, YT1HMB11000 Beograd, Nova Skojevska 25L

Tel: 011/2562-543

Priloge dostavljati pisane ma{inom ili na disketiu DOS formatu - ASCII tekst. [eme prilo`ite kaoposebne crte`e ili fajlove (npr. JPG format), a fo-tografije u originalnom formatu. Sve ono {to po-{aljete vra}amo samo uz pismeni zahtev i prilo`enkoverat za odgovor. Stavovi autora su li~ni.

^asopis izlazi dvomese~no. Pretplata za jednugodinu iznosi 1200 din, polugodi{nja 600 din, nateku}i ra~un: 205-1433-57, poziv na br. 01,kod “Komercijalne banke” Beograd.

UU oovvoomm bbrroojjuu VVaa{{eegg ~~aassooppiissaa mmoo`eettee nnaa}}ii ::

TESLA - ^OVEK VANVREMENA .................... 2

SPECIJALNA TEORIJA RELATIVNOSTI (2) ..... 4

SUPERQUAGI ........................................... 8

HIDETSUGU YAGI .................................... 11

QRP PRIMOPREDAJNIK ZA 7MHz ........... 12

FREKVENCMETAR .................................... 14

PRIJEMNICI ZA SVA VREMENA (4) .......... 17

TAKO JE GOVORIO NIKOLA TASLA ........ 18

DIPLOME .................................................. 20

UFB ......................................................... 23

PER ASPERA AD ASTRA, BRE ............... 26

DON MILER W9WNV ............................... 30

ZA[TITA OD EL. UDARA ........................ 32

55 GODINA RK “SMEDEREVO” ............. 34

ARG CW GENERATORI ............................ 36

ARG IZDANJA U 2005. ........................... 38

KAKO POBOLJ[ATI ARG ........................ 42

OGLASI ................................................... 43

CENE OGLASNOG PROSTORA (u dinarima)

12000 5000 3000 1500 1000 500

strana 4. januar-februar 2006.SPECIJALNA TEORIJA RELATIVNOSTI (2)

Vladimir ProgovacYT1MVP

SSPPEECCIIJJAALLNNAATTEEOORRIIJJAA RREELLAATTIIVVNNOOSSTTII ((22))

2lot = (3)c2-v2

Ako vreme t podelimo vremenom to, bi}e:

2lo / v2-c2 ct/to= = =

2lo /c c2(1-v2-c2)

c c= = ,c 1-v2/c2 1-(v2-c2)

dakle,tot= (4)

1-(v2-c2)

Imenilac jedna~ine (4) je uvek manji od jedan, pa je t>toPrema tome vreme t, koje procenjuje posmatra~ iz sistema

So za sistem S koji se kre}e brzinom v, du`e je nego {to pro-cenjuje posmatra~ u sistem S prema svom ~asovniku. Procenje-no iz sistema So, ~asovnici u sistemu S koji se kre}e brzinomv idu sporije, dakle, u sistemu S sekunde du`e traju i stoga seovaj rezultat Ajn{tajnove teorije relativnosti naziva dilatacija vre-mena. Iz jedna~ine (4) vidimo da je dilatacija vremena utolikove}a ukoliko se sistem br`e kre}e.

Ako malo bolje analiziramo Sl. 6 (Sl. 6 nosi taj broj zato {toje pod tim brojem u izvornom tekstu) do}i}emo do slede}ih za-klju~aka:

- l = rastojanje izme|u ogledala i X ose, isto je, bilo da og-ledalo stoji ili se kre}e, jer je normalno na pravac kretanja;

- zrak svetlosti polazi iz koordinatnog po~etka OO ’ kada og-ledalo stoji i kada se ogledalo kre}e;

- zrak svetlosti koji polazi iz koordinatnog po~etka u oba slu-~aja je paralelan sa Y osom, a normalan na X osu;

- kada oba koordinatna sistema miruju zrak svetlosti koji po|eiz koordinatnog po~etka sti}i }e do ogledala u ta~ki A i vratiti seistim putem u kordinatni po~etak;

- vreme koje je potrebno svetlosnom zraku da pre|e od ko-ordinatnog po~etka do ogledala i vrati se nazad kad oba sistemamiruju je: to =2lo /c;

- onoga trenutka kada se kordinatni sisten S pokrene zajed-no sa ogledalom brzinom v, polazi i svetlosni zrak iz jo{ uvek za-jedni~kog koordinatnog po~etka, i to du` (pararelno) Y ose, a no-rmalno na X osu;

- dok zrak svetlosti stigne do ta~ke A ona se pomerila usmeru kretanja sistema S, i sada se nalazi na rastojanju kojeiznosi vto /2, a ne vt/2 tj. u ta~ku B. Ovo zbog toga {to jeto=t;

- kada se svetlosni zrak najzad vrati u koordinatni po~etakodakle je i po{ao, ta~ka C nalazi}e se na rastojanju vto od njega;

- nije ta~na konstatacija da svetlost koso pada na ogledalokada se ono nalazi u ta~ki B, jer se zrak ne kre}e zajedno sa ko-ordinatnim po~etkom ve} du` ose Yo pa prema tome prolazi is-ti put kao kada je sistem S mirovao kao i sada kada se kre}e.Zato je to=t;

- nije ta~na konstatacija da svetlost prelazi put OBC, ve}prolazi samo normalno rastojanje do ogledala i nazad, tj. 2l=2lo ;

- po{to je to=t onda nema ni dilatacije vremena, tako da jet/to=1.

Da bi smo lak{e shvatili Sliku 6. uprosti}emo je kroz jedanmisaoni eksperiment koji je prikazan na Sl. 2.

Ako se “preselimo” malo u budu}nost i zamislimo ulicu kojaima pokretne trotoare (ulica miruje), kao {to je to prikazano naSl. 5, gde su ta~ke A’, B ’, B ’’ sme{tene na levi trotoar, ta~keA, B, C, D na desni, gledano prema pravcu njihovog kretanja,uo~i}emo da je sli~na Slici 6.

Kada trotoari miruju, a pe{ak iz ta~ke A koji se kre}e jedno-likom brzinom c’ ide prema prema ta~ki A’ do nje }e sti}i zavreme t, a da bi se vratio treba mu jo{ toliko - zna~i 2t. [ta sede{ava kada i levi i desni trotoar po~nu da se kre}u jednolikombrzinom v, a pe{ak iz ta~ke B krene prema ta~ki B ’? dok stignedo levog trotoara ta~ka B ’ bi}e u ta~ki B ’’. Me|utim, kada sevrati nazad istom brzinom do desnog trotoara ta~ka B }e se na-laziti u pravcu ta~ke C.

BC=vt, a BD=vt/2

U ovom primeru vidimo da pe{ak simbolizuje zrak svetlosti,dok je levi (gornji) trotoar simbol ogledala, a donji simbol X osesistema So i S. Kao {to vidimo kretanje trotoara nema nikakavuticaj na kretanje pe{ak, kao {to pe{ak ni jednom ni u drugomslu~aju (kada trotoari miruju ili kada se kre}u) ne prelazi du`i putni ti tro{i vi{e vremena. Pe{ak kada se sistem S kre}e ne prelaziput BB ’’C, kao {to i u primeru sa Sl. 6 svetlost ne prelazi putOoBC, ve} put OAO=2l.

PARADOKSSPECIJALNE TEORIJE RELATIVNOSTI

Ajn{tajnova Specijalna teorija relativnost ima neke paradoksekoji se protive zdravom razumu, ali ih nau~nici, pa i sam Ajn{tajnopovrgavaju, tvrde}i da je to samo zabluda i nesposobnost na{elogike da se prilagodi druga~ijem na~inu razmi{ljanja. Svet vidi-mo kako se vidi sa Zemlje, a on nije uvek takav. Nekada ga trebaposmatrati i sa neke udaljene ta~ke iz Svemira ili potpuno apst-raktno, mada ga nekada treba gledati onako kako ga vidimo saZemlje, jer je i ona deo Svemira.

Najpoznatiji paradoks teorije relativnosti je:

"Paradoks blizanaca"

"Paradoks blizanaca spada u ~esto eksploatisanu temu, (~akga je i Ajn{tajn koristio kao misaoni eksperiment, da bi dokazaoSpecijalnu teoriju relativnosti) kako u popularnoj literaturi, tako i

Slika 5.

strana 5.januar-februar 2006. SPECIJALNA TEORIJA RELATIVNOSTI (2)

u nau~noj fantastici. Sama postavka problema je jednostavna:Jedan od dva identi~na blizanca u ranoj mladosti odlazi u Svemirletelicom koja se kre}e brzinom bliskoj brzini svetlosti. Mnogogodina kasnije, kada je brat kjoji je ostao na Zemlji ve} oronulistarac, drugi, koji je leteo, vra}a se mnogo mla|i od njega. [irajavnost obi~no smatra da je ve} ovo paradoks, ali ovo je samoposledica Lorencovih transformacija.

Pravi paradoks je slede}i: Kako su svi inercijalni sistemi ekvi-valentni, sa ta~ke gledi{ta brata koji putuje sa letelicom, Zemljase udaljavala od njega brzinom bliskom brzini svetlosti u suprot-nom smeru. Prema tome, on bi trebalo da ostari, a blizanac kojiostaje na Zemlji da ostane mlad.

Su{tina paradoksa le`i u tome {to ova dva sistema nisu ekvi-valentna. Naime, da bi se vratio na Zemlju, brat u letelici morada ko~i ili da pravi zaokret, u svakom slu~aju da se kre}e ubrzanotako da ovaj sistem nije inercijalan! Ovo je su{tina, a ta~an ra~unkoji pokazuje da je blizanac Zemlji stariji mo`e se dati u okviruOp{te teorije relativnosti."

Ali da li ova dva sistema nisu ekvivalentna?

Po prethodnom razmi{ljanju brat koji je ostao na Zemlji nalazise u inercijalnom sistemu, a brat u raketi u neirencijalnom. Ali,da li je to tako? Brat koji se nalazi na Zemlji (ne miruje), on kru`iodre|enom obimnom brzinom oko zemljine ose, zatim, zajednosa njom, putanjom u obliku elipse kru`i oko Sunca i to nejedna-kom brzinom, jer kada je bli`a Suncu Zemlja se br`e kre}e, a ka-da je dalja sporije. Zatim, zajedno sa Suncem, kru`i u okviru ga-laksije, a sa galaksijom zajedno sa jatom galaksija kru`i oko nekogcentra ... I otkuda je sada brat na Zemlji u inercijalnom sistemuili mirovanju? Ako tvrdimo da je brat koji je ostao na Zemlji apso-lutno, a ne relativno stariji, onda tvrdimo da postoji i apsolutnomirovanje, {to se ne sla`e sa Teorijom relativnosti. Kako sada po-miriti tvrdnju Ajn{tajna koju je izneo u poglavlju o jednovremeno-sti doga|aja gde ka`e da su "obojica u pravu".

Vi{e nije re~ o relativnom pokazivanju ~asovnika u kretanju,ve} u direktnom upore|ivanju kad ova dva sistema ponovo du|uu stanje relativnog mirovanja. Ajn{tajn je u svom radu iz 1905.godine odlu~no odgovorio potvrdno: "Da, oni }e razli~ito da os-tare"!?

Druga primedba koju neki nau~nici daju na ovakav rezultatodnosi se na tretiranje `ive materije. Ako kasne ~asovnici, ka`uoni, to ne zna~i da }e se `iva materija tome povinovati. Ajn{tajnsmatra da u tom pogledu nema nikakve razlike izme|u `ive i ne-`ive materije, jer se i `iva materija sastoji od atoma. Kod blizan-ca koji putuje u Svemiru sva kretanja unutar atoma i molekula suusporena pa, prema tome, i svi hemijski procesi teku sporije, atrajanje `ivota se svodi na odre|eni broj hemijskih reakcija.

Ovakvo gledanje Ajn{tajna na ovaj problem stvara jo{ jedanparadoks. On tvrdi da se sva kretanja u okviru atoma usporava-ju, ali zaboravlja da su u atomima sva kretanja kru`na i da se za-jedno sa molekulima kre}u oscilatorno, u zavisnosti od tempera-ture, za koja ne va`i Specijalna teorija relativnosti. Nisu inercijal-na.

JEDNOVREMENOST DOGA\AJA

Klju~ za razumevanje Ajn{tajnovog razja{njenja problema iuop{te, za razumevanje Specijalne teorije relativnosti, predstavljarazumevanje istovremenosti doga|aja. Da vidimo kako je jedno-vremenost doga|aja objasnio sam Ajn{tajn, Sl. 6? Zamislimo, ka-`e on, da dve munje pogode ta~ku A i B na `elezni~koj pruzi,dovoljno udaljene jedna od druge. Svako }e se saglasiti sa timda su munje istovremeno pogodile ta~ku A i B ako posmatra~u ta~ki M, koja se nalazi ta~no na polovini rastojanja AB, kon-stantuje jednovremeni dolazak svetlosnih bljeskova u tu ta~ku.Situacija se me|utim komplikuje ako ovaj doga|aj posmatra i pu-

tnik M ’ u vozu koji se kre}e brzinom v. Pretpostavimo da seudari groma dogodili u trenutku kada se putnik tako|e nalazi uta~ki M. Posmatra~ pored pruge, koji vidi kako se voz, a sa njimi putnik M ’ kre}u prema ta~ki B, smatra da bljeskovi iz ta~akaA i B ne mogu jednovremeno da stignu do putnika M ’, jer ovajide u susret bljesku ta~ke B, a be`i od bljeska iz ta~ke A. On}e, dakle, biti ube|en da za posmatra~a M ’ ta dva doga|aja nemogu biti jednovremena, ali }e imati obja{njenje za{to je to tako.

Me|utim, po{to je svako kretanje relativno, putnik u vozu imapuno pravo da smatra da voz miruje, a da se sve ostalo kre}e usuprotnom pravcu brzinom -v. U tome i jeste princip relativnos-ti. Tada }e on, opet sa punim pravom, zaklju~iti da posmatra~ Mbe`i od bljeska koji ide iz ta~ke B, a ide u susret bljesku iz ta~keA. Prema tome, sa gledi{ta posmatra~a M ’ nebi moglo da sedesi da ova dva bljeska jednovremeno stignu do posmatra~a M .Tako se ova dva posmatra~a nikako ne mogu slo`iti oko toga ka-da su dva doga|aja jednovremena. Ko je onda u pravu?

Po Ajn{tajnu, obojica su u pravu! Svaki sistem ima pravo imora da defini{e svoje kriterijume jednovremenosti.

Me|utim, postavlja se jedno vrlo prosto pitanje - Za{to pos-matra~i u ta~ki M i M ’ moraju da pretpostavljaju, ko se kre}e,a ko stoji, kada to mogu vrlo lako da utvrde, i ne samo to, ve}i brzinu kojom se kre}u, ukoliko se kre}u. Jednostavno, izmerepromenu frekvencje svetlosti munje pomo}u Doplerovog efekta.Ukoliko posmatra~ u ta~ki M ’ utvrdi da se frekvencija pove}alaiz pravca ta~ke B zna}e da se kre}e u njenom pravcu. U zavis-nosti od veli~ine promene frekvencije mo`e utvrditi i svoju brzi-nu. Isto to mo`e u~initi i posmatra~ u ta~ki M . Ako nije do{lodo promene frekvencije onda je doti~ni posmatra~ u stanju mi-rovanja u odnosu na munje. I sada vi{e nema nikakve dileme ojednovremenosti i ne mo`emo re}i obojica su u pravu.

Evo jo{ jednog sli~nog primera jednovremenosti na Sl. 7.

Da bi se pokazalo {ta se de{ava za posmatra~a iz drugoginercijalnog sistema, treba zamisliti da u sistemu S ’ koji se kre}ebrzinom u posmatra~ P {alje u istom trenutku signale premaposmatra~ima A i B.

Za posmatra~a P ’ signali istovremeno sti`u do A’ i B ’ (jerje brzina svetlosti ista u oba smera i ne zavisi od u). Za posmat-ra~a P u nepokretnom sistemu S situacija je razli~ita. On opa`ada levi posmatra~ (A') ide u susret signalu, dok se desni (B ’)udaljava od signala, tako da }e signal pre sti}i do A’ nego doB ’. Zna~i, za posmatra~a P u sistemu S signali ne sti`u istovre-meno do A’, odnosno do B ’, te ta dva doga|aja nisu istovreme-na ako se posmatraju iz sistema S. Dakle, doga|aji koji su isto-vremeni za posmatra~e u sistemu S ’ nisu istovremeni za pos-matra~e u sistemu S.

Postavlja se pitanje ko je od njih u pravu. Po Ajn{tajnu, u pra-vu su i jedan i drugi, jer svaki posmatra~ mo`e da ka`e da miru-

Slika 6.

Slika 6.

strana 6. januar-februar 2006.SPECIJALNA TEORIJA RELATIVNOSTI (2)

je, a da se onaj drugi kre}e. Jedini pravi zaklju~ak jeste da pojamapsolitne istovremenosti uop{te ne postoji, te i pojam apsolutnogvremena tako|e gubi smisao. Mo`e se govoriti samo o relativnojistovremenosti (za posmatra~e u odre|enom sistemu) i u tomsmislu svaki sistem ima vreme, koje vi{e nije nepromenljivo (in-varijantno) pri prelazu iz jednog sistema u drugi.

Interesantno je da u oba navedena primera, ali i u ostalimprimerima koji ovde nisu navedeni posmatra~i koji predstavljajuAjn{tajna ili onoga koji je smislio misaoni eksperiment deluju ne-obrazovano i ne donose ba{ inteligentne zaklju~ke. Tako se po-smatra~i pona{aju kao da ne znaju da je brzina svetlosti kona~na(300.000km/s), iako je jo{ Galilej to znao (ali nije imao mogu}no-sti da je izmeri), a kasnije je vrlo ta~no i izmerena. Isto tako, jo{krajem XIX veka Majkelson je ekspirementalno utvrdio da brzinasvetlosti ne zavisi od brzine svog izvora, a posmatra~i izvode zak-lju~ke kao da o tome pojma nemaju. Tako, u prvom eksperimentuje jasno da svetlost koju proizvode munje nije vezana ni za jedansistem, pa ni za Zemlju. Tako, da posmatra~ iz voza lako mo`eda zaklju~i da “be`i” od jednog izvora svetlosti, a pribli`ava segrugom. Isto tako, po{to je posmatra~ na Zemlji vezan za njenokretanje, tako|e se kre}e, ali ne sa izvorom svetlosti (u ovomslu~aju sa bljeskovima munja). U tome nema dileme i nema ni-kakve prepreke da oni to utvrde (kretanje i brzinu u odnosu nasvetlost). Tako|e i u drugom primeru posmatra~ P ’ zna da seposmatra} A’ kre}e prema svetlosti, kao i da posamatra~ B ’“be`i” od svetlosti, kao {to to zna posmatra~ P. A oni se pona-{aju kao da o tome pojma nemaju i izvode zaklju~ke koji ceo ek-speriment komplikuju i dovode u zabunu ~itaoca koji poku{avasve to da shvati.

Probleme oko jednovremenosti doga|aja mo`emo posmatratiiz vi{e uglova. Ali prvo da vidimo kako mi saznajemo da li se nekidogadjaj desio i kada. ^ovek nema druge mogu}nosti da saznada li se neki doga|aj desio sem preko svojih ~ula (neposredno)i preko instrumenata koje je sam sagradio (posredno). Ni jedanosaznanje ne mo`e biti potpuno ta~no jer niti su na{a ~ula savr-{ana, kao ni instrumenti sa kojima se slu`imo. Da li se neki do-ga|aj desio mi mo`emo da zaklju~imo pomo}u }ula vida, sluha,dodira, mirisa i ukusa. Kada se govori o Teoriji relativnosti uvekse misli na ~ulo vida, odnosno na svetlost kao prenosioca infor-macije. To je zbog toga {to najbr`e informacije dobijamo prekosvetlosti. Da pogledamo kako to izgleda u praksi.

Ako po|emo od ~injenice da smo svesni nekoga doga|aja tekonda kada informacija o njemu stigne u na{ mozak, (zanemari-mo potrebno vreme za obradu informacije u samom mozgu),mo`emo da do|emo do ~udnih zaklju~aka o jednovremenosti.

Uzmimo slede}i primer: Ako se u vodi jezera nalaze ~etvoroljudi, ali u razli~itim pozicijama da vidimo kako }e oceniti jedno-vremenost jednog te istog doga|aja. Doga|aj se de{ava na ~am-cu koji je od njih na potpuno istoj udaljenosti.

Jedan posmatra~ stoji u vodi i gleda prema ~amcu, dok drugistoji pored njega, ali je okrenut le|ima ~amcu tako da ga ne vidi.Tre}i je pored njih zagnjuren potpuno u vodu. ^etvrti je u najko-mplikovanijem polo`aju, le`i na boku u vodi tako da vidi ~amac,ali mu je jedno uho u vodi, a drugo u vazduhu.

Ljudi u ~amcu love ribu dinamitom. Pretpostavimo sada dase dinamit aktivira u trenutku kada udari u povr{inu vode. Istogtrenutka se pojavi bljesak svetlosti i eksplozija. Da vidimo sadakako ocenjuju jednovremenost doga|aja svako ponaosob uzima-ju}i u obzir da se ni oni ni ~amac nisu kretali i udaljenost za svenjih ostala potpuno ista.

Posmatra~ koji je gledao prema ~amcu skoro odmah je uo~iodoga|aj. Posmatra~ koji je bio okrenut le|ima, po{to nije videosvetlost ve} ~uo zvuk koji se kretao kroz vazduh, zadnji je saz-nao za doga|aj. Ne{to pre njega za doga|aj je saznao posmatra~koji se nalazio pod vodom, jer se kroz vodu zvuk kre}e br`e negokroz vazduh. U najneobi~nijem polo`aju u oceni jednovremenos-ti doga|aja bio je ~etvrti posmatra~ koji je le`ao na boku u vodi.On je video svetlost od eksplozije, kasnije je ~uo zvuk koji je do-{ao vodom, a onda zvuk koji je do{ao kroz vazduh. On bi mogaoda se slo`i sa svim posmatra~ima pomenutog doga|aja. Reklo bise potpuna konfuzija, ali po{to su to bili obrazovani ljudi, poznaju-}i elementarne pojmove o fizici, nije bilo dileme da se za njih do-ga|aj desio za sve jednovremeno, bez obzira kada je informaci-ja stigla do njihovih mozgova.

Pogledajmo jo{ neke primere:

Primer prvi: Imamo posmatra~a koji stoji i posmatra ~ovekasa pu{kom koji je 1700m daleko od njega i drugog posmatra~akoji tr~i prema posmatra~u brzinom od 5m/s (18km/~) i to u sme-ru u kome prvi posmatra~ posmatra ~oveka sa pu{kom. Onogtrenutka kada je drugi posmatra~ stigao do prvoga, obojica ~ujupucanj pu{ke. Pucanj su ~ili istovremeno. Da li se za njih dvojicudoga|aj (pucanj) desio jednovremeno? Obojica su svesni da jepu{ka opalila 5 sekundi pre nego {to su je oni ~uli, jer je tolikotrebalo zvuku da stigne do njih jer je vazduh u tom trenutku bionepokretan (nije bilo vetra), a brzina zvuka u vazduhu je oko 340m/s. Me|utim, drugi posmatra~, kada je pu{ka opalila, bio je 25mdalje od prvog posmatra~a, jer je prvi stajao.

Primer drugi: U svemiru je eksplodira jedna zvezda. Najbli`iposmatra~ od nje nalazi se na 10 svetlostnih godina, a drugi na20 svetlostnih godina. Prvi posmatra~ }e 10 godina pre da vidieksploziju od drugog posmatra~a. Da li je eksplozija bila jed-novremena za oba posmatra~a? Ako oba posmatra~a znaju nave-dene daljine i brzinu svetlosti lako }e izra~unati da li je eksploz-ija bila jednovremena za obojicu ili nije.

Primer tre}i: Majka pored el. pe}i dr`i dete i istovremenooboje stavljaju ruku na pe} i, po{to je pe} vru}a, trzaju se da sene bi opekli. S obzirom da je detinja ruka kra}a od ruke majke,to je pre osetilo toplotu, jer su biolo{ke struje kod deteta kra}eputovale, a s tim i pre stigle do mozga. Opet isto pitanje: Da lije i za dete i za majku doga|aj bio jednovremen?

Primer ~etvrti: Prvi posmatra~ je slep, dok drugi nije. Da-leko na obzorju sevnula je munja, ali je bila toliko daleko da segrmljavina nije ni ~ula. Za prvog posmatra~a nije postajao nikakavdoga|aj, dok je drugi uo~io sevanje munje i doga|aj je postojao.

Primer peti: Oba posmatra~a su gluva i slepa. Nisu ni videlisevanje munje, niti ~uli grmljavinu, ali su osetili padanje ki{e. Toje za njih bio jednovremeni doga|aj, a sevanje i grmljavina nisuni postojale.

Doga|aj se desio za posmatra~a onoga trenutka kada je donjegovog mozga stigla informacija o njemu. Kojom brzinom jeinformacija stigla do njega zavisi od brzine preno{enja informaci-je na osnovu koje zaklju~uje vreme de{avanja, odnosno ako je upitanju vi{e posmatra~a i njena jednovremenost. Ali, ako nam seu prvom trenutku u~ini da je neki doga|aj jednovremen ili ne,posmatra~i mogu na osnovu vrste prenosa, njihove brzine i da-ljine da izra~unaju u koje se vreme neki dogaj desio i utvrde pra-vu istinu.

OSTALE RELATIVISTI^KE POJAVE

Relativisti~ka du`ina (kontrakcija du`ine)

Na osnovu tuma~enja Majkelsonovog eksperimenta i Loren-covog koeficijenta, Ajn{tajn je do{ao do obrasca o kontrakciji du-`ine u pravcu kretanja, a u zavisnosti od brzine:

l=lo 1-(v/c)2

Dimenzije koje su normalne na pravac kretanja ostaju iste.Po{to se menjaju i dimenzije tela, menja se i zapremina pa onaglasi:

V=Vo 1-(v/c)2gde su lo i Vo , du`ina i zapremina u stanju mirovanja.

Relativisti~ki impuls i energija

Tako, sada impuls dobija relativisti~ki oblik:mvp=

1-(v/c)2

Me|utim, prema Specijalnoj teoriji relativnost pove}avanjembrzine pove}ava se i masa, tako da je pri brzini svetlosti masabeskona~no velika i iznosi: mom=

1-(v/c)2Iz navedenog obrasca se vidi da 1000kg mase, pri brzini sve-

tlosti, ima beskona~nu masu, ali isto tako i 1kg ima beskona~-nu masu. Da li to zna~i da ni miligram materije ne mo`e dosti}ibrzinu svetlosti, ili ta~nije re~eno materija se ni u kom slu~aju nemo`e kretati brzinom svetlosti? Ali da bi smo shvatili kako je

strana 7.januar-februar 2006. SPECIJALNA TEORIJA RELATIVNOSTI (2)

nastala Specijalna teorija relativnosti moramo se ponovo vratitiMajkelsonovom eksperimentu.

MAJKELSON-MORLIJEV OGLED

Iako je isti ovakav eksperiment Majkelson izveo jo{ 1881. go-dine u Potsdamu kraj Berlina, 1887. godine ga je, zajedno sa Ed-vardom Morlijem, ponavljao, jer su rezultati prethodnog eksperi-menta za tada{nju nau~nu javnost bili potpuno nelogi~ni i nisumogli na}i logi~no obja{njenje. Me|utim, sada su eksperimentupri{li mnogo opreznije i sa mnogo mera opreza kako bi rezultatibili {to ta~niji. Eksperiment su izvodili u Americi, u Klivilendu. I{lisu toliko daleko da je za vreme izvo|enja eksperimenta u celomgradu bio zabranjen saobra}aj kako ne bi izazvali potrese i ugrozilirezultate merenja. Cilj im je bio kao i pre, da utvrde razliku u brzi-ni svetlosti u pravcu kretanja Zemlje, suprotno i normalno na nje-no kretanje. Interferometar koji su koristili, kako bi uo~ili razlikiuu brzini svetlosti, bio je toliko precizan da je mogao da registru-je, odnosno da primeti, pomeranje interferentnih pruga i pri razli-ci u brzini od 1km/s, a Zemlja se kretala pribli`nom brzinom od30km/s (kasnije, upotrebom laserske svetlosti interferometri sumogli da uo~e razliku u brzini svetlosti od samo 0,3mm/s). Du`ineinterferometara koji su se koristili u tom periodu kretale su se od1,2m do 32,4m i dobijani su isti rezultati. Nisu uo~ene nikakvepromene u intrferentnim prugama. Merenja su izvr{ena na inter-ferometru prikazanom na Sl. 8.

Pri eksperimentu su koristili natrijumovu `utu svetlost ~ija setalasna du`ina nalazi negde oko polovine vidljivog dela spektra iskoro je monohromati~na, tako da je mogla da da najbolje rezul-tate kod interferencije.

Da se podsetimo i na brzine svetlosti u raznim opti~kim sre-dinama. Znamo da je za razli~ite opti~ke gustine i brzina svetlostrazli~ita. Za neke opti~ke sredine ona je mala, a za neke je veomavelika. Pogledajmo kako stojimo sa brzinom svetlosti kroz vaz-duh. Za nju se obi~no ka`e da je pribli`na brzini kroz vakuum, aliipak nije ista. Po{to je vazduh sme{a gasova ~iji su sastav, pri-tisak i temperatura promenljive veli~ine to ne mo`emo ta~no daka`emo kolika je, ali pribli`no mo`emo. Poku{ajmo da brzinu sve-tlosti kroz vazduh izra~unamo preko apsolutnog indeksa prelama-nja svetlosti.

Apsolutni indeks prelamanja svetlosti u odnosu na vakuum zaljubi~astu svetlost iznosi 1,0002957, a za crvenu svetlost 1,0002914.Za sredinu svetlosnog spektra indeks prelamanja svetlosti bi bio1,00029335. Za ovaj indeks prelamanja svetlosti brzina svetlosti uvazduhu bi iznosila:

v=c/n=299.973/1,00029335=299.885 km/srazlika izme|u brzine svetlosti u vakuumu i vazduhu je 88 km/s,gde je:v - Brzina svetlosti u vazduhu,c - Brzina svetlosti u vakuumu,n - Apsolutni indeks prelamanja svetlosti za date opti~ke sredine.

Rastojanje ogledala AO isto je kao rastojanje ogladala AO’.Polupropustljivo ogledalo A postavljeno je pod uglom od 45O.Svetlosni zrak iz izvora S udara u ogledalo A i jedan deo zrakaprolazi kroz njega i kre}e se prema ogledalu O ’ odbija se od nje-ga i ponovo vra}a prema ogledalu A od koga se odbija i odlazprema posmatra~u P. Drugi deo zraka koji dolazi iz svetlosnogizvora P odbija se od ogledala A i odlazi prema ogledalu O , od-bija se odnjega i ponovo dolazi do ogledala A prolazi kroz njegai tako|e ide prema posmatra~u P. Po{to od ogledala A sadasvetlosni zraci idu zajedno prema posmatra~u P dolazi do inter-ferencije. Kako je cev u kojoj se nalazi ogledalo O ’ usmerena upravcu kretanja Zemlje (30km/s) to ogledalo O ’ be`i istom brzi-nom od zraka svetlosti to opti~ki putevi svetlosnih zrakova u jed-noj i drugoj cevi nisu isti {to bi moralo dovesti do pomeranjainteferentnih pruga, bar su tako mislili nau~nici. Ali do pomera-

nja nije do{lo. I ti rezultati su zbunili nau~nike. Nisu nikako moglida na|e re{enje za ovakvo pona{anje svetlosti. Pa se neki overezultate prozvali negativnim.

Pri re{avanju ovoga problema me|u prvima je bio Lorenc kojije tvrdio da se svako telo koje se kre}e relativno prema etru brzi-nom v skra}uje u pravcu kretanja za koeficijent 1-(v/c)2. Ovimbi se produ`enje opti~kog puta ta~no kompezovalo pomenutimskra}enjem du`ine, a rezultati eksperimenata bi na{li svoje obja{-njenje. Me|utim, ovo obja{njenje nije moglo da re{i problemekoji su se javljali zadr`avaju}i Teoriju etra.

Ajn{tajn je re{io ovaj problem tako {to je izbacio Teoriju etra,relativizovao vreme i prostor i uveo konstantnost brzine svetlosti.Me|utim, nije se odrekao navedenog Lorencovog koeficijenta ka-da je bilo u pitanju izra~unavanje kontrakcija du`ine, dilatacije vre-mena, relativisti~kog impulsa, energije i mase. Na osnovu Maj-kelsonovog eksperimenta i Lorencovih transformacija Ajn{tajn jeizgradio svoju Specijalnu teoriju relativnosti, sa svojim postulati-ma, koju je objavio 1905. godine.

Da sada pogledamo ponovo kako se svetlost kre}e kroz raz-li~ite opti~ke sredine.

Ako u jednoj cevi postavimo {ipku od stakla i kroz nju mer-imo brzinu svetlosti kroz vazduh i staklo dobi}emo slede}e rezul-tate:

Brzina svetlosti dok prolazi kroz staklo iznosi, samo za ovuvrstu stakla 205 461km/s. Ukoliko sastav, temperatura i pritisaku staklu ostanu isti brzina svetlosti u njemu ne mo`e biti ni ve}ani manja od one koje smo naveli. Zna~i da za tu vrsta stakla inepromnljive uslove u staklu ona je konstantna. Ni{ta je ne mo`epromeniti niti naterati da se kre}e br`e ili sporije. [ta to prak-ti~no zna~i? Dok se nalazi u staklu svetlost je "vezana" za njega.Mo`e promeniti brzinu samo zajedno sa staklom, a tada bi pos-matra~a sa strane utvrdio da se ona kre}e zajedno sa njim, tj. daim se brzine sabiraju. Ovo ne zna~i samo za staklo, ve} i za sva-ku opti~ku sredinu u kojoj je brzina svetlosti manja od brzine sve-tlosti u vakuumu.

Vratimo se ponovo Majkelsonovom eksperimentu. Brzina sve-tlosti kroz cev AO ’ koja se kre}e u smeru kretanja Zemlje iznosipribli`no 299.885km/s i shodno predhodnom zaklju~ku "vezana" jeza vazduh u cevi koji se kre}e istom brzinom kao i Zemlja. Nemo`e se kretati ni br`e ni sporije. Brzina kretanja svetlosti kroztakav vazduh sabira se sa brzinom kretanja Zemlje i zbog togane mo`e do}i do pomeranja interferentnih pruga.

Pretpostavimo da je vazduh u cevim toliko razre|en i oslo-bo|en drugih ~estica da se kroz takvu sredinu mo`e kretati svet-lost samo 1m/s sporije nego u vakuumu, i onda bi svetlost bila"zarobljena" jer ne bi mogla da se kre}e ni 1mm/s br`e ili spori-je.

Na kraju da zaklju~imo. Ako je Svemir kako tvrde astronomiu obliku d`inovskog balona koji se neprestano {iri mo`emo izvestinekoliko zaklju~aka:

- Ceo Svemir je u pokretu,

- Nema pravolinijskog kretanja, jer po~ev{i od atoma pa dojata galaksija, sve se kre}e kru`no, elipsasto, u obliku spirale ilineke druge krive linije, i

- Sva tela i ~estice poseduju neko ubruzanje.

Na osnovu navedenog, u Svemiru ne postoje iner-cijalni sistemi, a ako oni ne postoje - ne postoji niAjn{tajnova Specijalna teorija relativnosti!

Slika 8.

Legenda:O-OO'= ogledalaA = polupropustljivo ogledaloS = svetlosni izvor natrijumove

svetlostiv = brzina kretanja interferome-

tra zajedno sa ZemljomCv= brzina svetlosti u vazduhu

Slika 9.

vvv = 299.885km/s - pribli`na vrednostvss = 205.461km/s - tako|e pribli`na vrednost, a

u zavisnosti od vrste stakla

strana 8. januar-februar 2006.SUPERQUAGI

Andra Todorovi}YU1QT

SSUUPPEERRQQUUAAGGIIMMOODDIIFFIIKKAACCIIJJAA WW55UUNN 1111eell 114444MMHHzz

Prva radio-amaterska antena kojusam ikad napravio bila je N6NB Quagi(Quad-Yagi) iz Rothamela. Privukao meje relativno veliki gain, drveni bum, au~inilo mi se da je lako napraviti je. Na-ravno kao svaki po~etnik mislio sam daja to znam bolje od Waynea, pa samzamenio prvi direktor tre}im quad ele-mentom. Nisam ba{ bio laik, jer je pomeni to trebalo da u kriti~nom, tzv. pre-laznom delu antene izme|u drajvera iprvog direktora, smanji side lobove udijagramu koji su kod Quagija nemino-vni. Nije to lo{e radilo i tako je po~elo.

Slede}i projekat je bio stakiranje 4x8el N6NB Quagi 144.5MHz po W5UN{emi faziranja pod YT0T u "TM" 2001,kod Dragana YU1UO. Be{e vrlo uspe{-no!

Wayne Owerbeck N6NB je osmislioQuagi antenu davne 1977. godine presvih ovih danas dostupnih simulacionihprograma, a 1981. godine je dobioARRL-ovu godi{nju nagradu za svoj pro-jekat 15el Quagi za 70cm opseg. Idejamu je bila da napravi EME sistem od 8komada, velikog gaina i zato je odabraoquad elemente u drajveru i reflektoru.Kao in`enjer (danas je doktor nauka) bezsimulacija sada dostupnih svima, znaoje da }e biti problema u prelaznom deluantene sa velikim side lobovima. Biomu je potreban veliki gain koji nijemogao dobiti prostim umno`avanjemelemenata quada. Gain QQ preko 5el jeminoran u odnosu na Yagi antenu istogbroja elemenata. Naime, Qubical Quadima solidan porast gaina do 5el, a doda-vanjem od 6. do 10. elementa dobit po-raste svega 1dB u odnosu na 5el (viditabelu 1).

TABELA 1.

Kod Yagija je druga~ije. Umno`ava-njem parazitnih elemenata, pogotovu nawide spaced Yagiju, gain raste progresi-vno, shodno du`ini antenskog buma. Aliquad drajver uvek ima ve}i gain za 1-1,5dB od dipola u zra~e}em elementu.E, te dobre osobine je Wayne iskoristiou najboljem smislu, jer je Quagi sim-bioza Qubical Quada u drajveru i reflek-toru, a Yagi antene u broju pru`enih di-rektora. Vi{e o Quagiju i Wayneu na ad-resi:

http://commfaculty.fullerton.edu/woverbeck/quagi.htm

[ta je SuperQuagi?

To je projekat jednog od najve}ihsvetskih EME amatera, Dejva Blashkea,W5UN. Napravio je model wide spaced2m Yagi, 3.5 Lambde duga~ak sa Quadelementima u drajveru i reflektoru. Vi{eo tom projektu na adresi: http://web.wt.net/~w5un/w5unqu97.htm

Napravih ja antenu kako je Dejv pri-kazao (sl. 1) i na jednom od prvih kon-testa sa tom antenom kod YT1DU iz-me|u ostalih uradismo iz Beograda i je-dnog italijana okrenuti "le|ima" anteneka njemu. To mi je bio signal da ne{to

nije u redu sa antenom te du`ine. Zain-teresovao sam se za simuliranje antena,a Srecko YU1DX me je upoznao sa Ma-tom 4N1AW (moj guru) koji mi dadeneke programe i nau~i me mnogo ~e-mu, pa sam i ja po~eo "da se igram",kako ka`e stariji amater u ku}i, moja `e-na YT1QT. Bio sam u pravu sa utiskomo originalnoj W5UN Superquagi anteni,F/B jedva preko 12dB. Sa nekoliko sim-ulacija do{ao sam do druga~ijeg raspo-reda elemenata na istom bumu i zna~a-jnim porastom F/B od preko 26dB, bezgubitka u gainu. Tada napravih svoju pr-vu modifikaciju te Dejvove antene kojaje bila toliko o{tra u dijagramu da samrade}i "TM" iz mojih Ratara, KN04BP(danas je to ovde ~uvena "antena farm")morao da se okre}em sa pravca Slje-mena, na Kopar, jer ovog drugog uop-{te nisam ~uo (sl. 2).

Ovde }u napraviti malu digresiju, jersam se setio ne~ega bitnog, na {ta meje asocirao azimut antene. Naime, iznekoliko prepiski sa Wayneom saznaosam da je poku{avao da simetrira ante-nu na vi{e nacina i uvek je najbolje radi-la bez simetrije! Po njegovim re~ima:"Ono {to dobije{ simetriranjem, izgubi{transformacijom. Napajaj je direktno!"

[ta je prakti~na posledica tog asi-metri~nog napajanja? Pa, antena ima"fel{", tj. u zavisnosti na koju stranu qu-ad elementa je povezan vru}i kraj kab-la, antena zra~i 15-tak stepeni u stranuod svoje geometrijske ose, bilo levo, bi-lo desno. To treba imati na umu kodusmeravanja. Isto tako Wayne mi je napitanje: "Da li obavezan dielektrik bo-om"?, napisao slede}e: "Nije! Taj tekstje iz starih prora~una, slobodno pravimetalni boom, bez korekcija du`ina ele-

ANTENE

Slika 1.YT1DU i SQ 11el

Slika 2. - SQ 11el

strana 9.januar-februar 2006. SUPERQUAGI

menata, ukoliko su montirani na izola-torima iznad buma. Ja li~no pravim teizolatore od parket letvica"! Wayne jeina~e vrlo komunikativni prakti~ar, a zarazliku od njega Dejv mi nikad nije od-govorio na e-mail!

Ta antena se prili~no lako pravi, alinije laka! Za sada govorimo o 11elW5UN anteni, sa modifikovanim rasto-janjima. Preporu~io bih Al bum od 40/3mm za slobodno nose}i, a 40/1mm zakanapima ankerisani bum. U oba slu~ajaizolatori za direktore mogu biti drveni20x20x10mm ili plasti~ni, a jo{ bolje odpleksiglasa, sa malim porastom te`ine.Ja sam prvu antenu napravio od drvenihletvi 30x50mm i to 3kom po 2,5m zbogtransporta u portabl, koje sam spojioma{inskim vijcima 6x40mm sa leptir na-vrtkama kroz metalne plo~ice 30x100x1mm, po dve na svakom spoju. Krajevebuma sam ankerisao kanapom debljine3mm za sredi{nju cev 1m iznad antene.To se mo`e uraditi i ~eli~nom sajlom,bez uticaja na dijagram antene. Kroz dr-veni bum od letvi 30x50mm izbu{iosam na zadatim rastojanjima otvore pre-~nika 5mm (koristio sam Al `icu 5 mm)i kroz njih provukao direktore. Grani~ni-ke sam pravio jednostavnim namotava-njem izolir-trake sa jedne strane direk-tora. Obavezno obele`ite brojeve direk-tora trakom, ne sme biti permutacije.Quad drajver i reflektor sam pravio odiste Al `ice 5mm. Pravio sam ih na tajna~in {to sam kroz dve horizontalne let-vice15x15mm, na me|usobnom rasto-janju od 40mm (na bumu sam urezaootvore po 5mm, da se elementi ne bipomicali), provukao `icu quadova, saviou `eljeni oblik i zatvorio petlje. Na ref-lektoru sam to uradio jednostrukom lus-ter-klemom od 6 kvadrata, a na drajverudvostrukom, gde sam kasnije na supro-tne krajeve doveo i napajanje (vidi skicu

1). Izbegavajte vo|enje napojnog kabladu` buma, kroz quadove, to pravi velikuinterakciju. Vodite kabl du` stuba, pa di-rektno na drajver odozdo pod uglom od90O (skica 1).

Rastojanje od 40mm izme|u letvicasam fiksirao toplom plastikom za `icuispod i znad letvica 15x15mm. Te quadelemente sam spajao za bum vijcima6x60mm sa podlo{kama i navrtkom.Monta`a quad elemenata je jednostav-na, na bum ih navla~ite zaokrenute za90O (40mm prema 30mm), pa ih namestu spajanja vratite kroz otvore za90O unazad, u originalni polo`aj. Prote-rate vijak, kontrirate navrtkama i to jegotovo. Ta antena je imala i sjajan SWRod 1,2:1, katkad i 1,1:1, sve u zavisnostiod du`ine kabla u Lambda/4. Gain je bioneprikosnoven, F/B tako|e (dimenzijena skici 2).

Ohrabren time, slede}a konstrukcijaje bila Twin verzija od dva komada, opti-miziranih pojedina~no na impedansu od100Ω, radi lak{eg faziranja. Nisam seba{ proslavio faziranjem (jo{ uvek nisamimao MFJ), sre}om znao sam koga dapitam - YU1AW, Dragana Dobri~i}a, kojimi je poslao skicu napajanja te dve an-tene. Taj prete`ak Twin (polomio nam jevetar "zvono" na HAM-4 rotatoru) jedvapodigosmo YT1DU i ja sa na{im `ena-ma YT1QT i YT1LAN (sl. 3) na nekih 8mvisine u Sutomoru, JN92MD. Stack ra-zmak je bio 3m (maksimalni gain je narastojanju od 5,5m sa prevelikim sidelobovima i dobitak od "samo" pola dBvi{e), a postignut je sa dve potporne le-tve po 3m na srednjim tre}inama ante-na - sve dielektrik! Jeste da je gloma-zan i te`ak, ali taj Twin je toliko dobroradio iz JN92MD na nekih 70m ASL sasamo 10W (Icom-706), da smo odradilinekoliko sicilijanskih stanica, sve sa real

RST 59/599. Interesantno je pogledatiH-plot dijagram bilo kog Quagija. Ono{to se teoretski smatra manjkavo{}u, upraksi se pokazalo korisnim. Naime, si-de lobovi su itekako dobro do{li pri raduu contestu, ako neki signal do|e upra-vo iz tog azimuta, jer sa tako "o{trom"antenom mo`e sva{ta proma}i ako jeoperater na tzv. "pecanju". U CQ tipu ra-da kontesta, pogotovu sa solidnom sna-gom, ove antene su pogodne, ba{ koli-ko i stackovi od 4 kra}e antene. Sve doove re~enice napisano odnosilo se nadrveni Superquagi 11el sa bumom du-`ine 7,21m.

Pa, gde je taj 12. element?

Moja namera je bila da ne prolazitekroz sve ovo {to sam do sada napravio,ve} ako Vam treba "zver" antena za 2mopseg, napravite 12el Superquagi na7.85m dugom Al bumu. Bi}e znatno la-k{a, a princip izrade je isti i u prikaza-nim dijagramima vide}ete prili~nu razlikuGain+F/B sa samo jednim elementomvi{e. Materijal za elemente u oba slu~a-ja je Al `ica pre~nika 5mm, napajanje je

Skica 1.

Skica 2.

Slika 3.Bez njih QRT u JN92MD

Slika 4.SQ 11el TWIN

strana 10. januar-februar 2006.SUPERQUAGI

direktno. Ukoliko stakirate dve antene,du`ina transformacionih deonica od 50Ωje 4,11m pod opletom, za kabl RG-213.Rastojanje izme|u antena zavisi od Va-{ih stati~kih mogu}nosti, no sasvim jedovoljno 3m, a maksimalno je 5,5m (sl.4). Za HAM puriste (diagrami 1. i 2): Te-

mperaturni {um SQ je vi{li za 14OK odDJ9BV istog Yagija, ali je zato bw znat-no {iri), free space gain 11el je 15,4dB,a 12el je 15,9dB. Prakti~no, to }e bi-ti 21,2dBi/21,7dBi na stubu visine 10m,sa F/B od preko 30dB. U Twin verziji toide do 24.4dBi gaina i 37dB F/B. Hori-zontalni zahvatni ugao -3dB je 28O.

Za neupu}enije kolege pojasni}u ne-ke detalje u dijagramima. U dia 1. i 2.obratite pa`nju na numeri~ki zapis u dia1-17dB u az 180O (back), a u dia 2+15.9dB u az 90O (front), zbrajanjemdobijate ukupni F/B - 32,9dB. Radi u{-tede prostora prikaza}u ostale dijagrameantena zdru`eno, jer u mnogim parame-trima su sli~ne. U dia 4 se vidi razlika+1 elementa koja ipak donosi pola dB.U dia 6 udvajanjem antena se dobija

dia 1. - SQ fs V plot

dia 2. - SQ fs H plot dia 6. - SQ TWIN 11 i 12 H plot

dia 5. - SQ TWIN 11 i 12 Vplot

dia 3. - SQ 11 i 12 V plot

dia 7. - SQ 12 SWR

dia 12. - SQ 11 IMP+REACT

dia 9. - SQ 12 IMP+REACT

dia 10. - SQ 11 SWR

dia 8. - SQ 12 GAIN+FB

dia 11. - SQ 11 GAIN+FB

dia 4 SQ 11 i 12 H plot

strana 11.januar-februar 2006. SUPERQUAGI

prili~no realan score od 2,67 dB maksi-malnim razmakom od 5,5m, a na 3mstakiranja razlika je tek 2dB.U svakomslu~aju prili~no glomazna konstrukcija zastakiranje,tako da je single SQ 12el ide-alna antena velikog gaina za one koji ni-su vi~ni faziranju vi{e manjih antena ilinemaju adekvatne merne instrumentetipa MFJ-259. Kad smo kod faziranja vi-{e malih antena, imam napravljenu iz-vanrednu 4el Oblong (pravokutni quad)za 2m opseg du`ine buma 1.3m izvan-redno ~istog dijagrama, ali o toj anteni istakiranju do 16 komada, nekom dru-

gom prilikom. Dia 7 je posve jasan, a nadia 8 vide}ete prili~no kontinuirani gaindu` celog MHz-a i adekvatnu promenuF/B-a. U dia 9 mo`ete pratiti odnos im-pedance (zeleno) i reactance (imaginar-ne impedance,crveno). Reactanca inacedetaljno pokazuje frekvenciju rezonanceantene - ako je negativna antena jeprekratka (previsoka) za tu frekvenciju, aako je pozitivna, preduga~ka (preniska)je. Dia 10, 11. i 12, vrlo sli~ni dijagra-mima 7, 8, i 9, samo se odnose na 11elSQ. Dia 13. i 14. prikazuju u 3D izgledantene i 3D gain dia sa velikim brojem

side lobova na stubu dia 13 i u freespace dia 14.

Zavr{i}u ~lanak citatom Baneta Sa-vi}a, YU1XW, kada sa 100W iz KN04,odradismo JP90 uz 599: "Andro, ovo jek'o da ima{ TOP NA KROVU", {to bimogao biti i alternativni naslov. Nijete{ko napraviti je, a vredi probati zbogmalog ulaganja i velike dobiti. Ako Vamipak ne{to nedostaje (recimo vertikalnopolarisani FM Quagi od 5-10el), obratitemi se na: muzikant@sezampro.yu

GL&73, de Andra, YU1QT

dia 13. - SQ 12 3D dia 14. - SQ 12 3D free space

Mnoge antene su projektovane pore{enjima koja su dali profesor Hidetsu-gi Yagi i njegovi saradnici. Gospodin Ya-gi je bio prvi koji je koristio parazitskeelemente kod usmrenih antena, a ovanjegova inovacija je poznata, pogotovukod radio-amatera, pod pojmom "YAGI",{to je ustvari i sinonim za antene sa us-merenim zra~enjem i parazitskim ele-mentima. Izvanredno je veliki doprinosprofesora Yagija na razvoju usmerenihantena, kako teoretski, tako i prakti~no.

Zajedni~ki rad profesora Yagija i nje-govog asistenta Uda datira jo{ od 1920.godine, a o tome postoji jedna kratka

bele{ka iz 1928. godine, kada je Yagi prviput posetio USA i, na "Institute of Ra-dio Engineeris" u Njujorku, Bostonu iHartfordu, predstavio svoja re{enja us-merenih antena sa parazitskim elemen-tima.

Profesor Yagi 1926. godine, na "Im-perial University" (Sendai, Japan), radina razvoju usmerenih antena i izvorima,odnosno generatorima ultra visokih fre-kvencija. Njegov drugi asistent Okaberadi na razvoju generatora za frekvenci-je od 2500MHz, kao i na magnetronukoji radi u opsegu od 200 do 12cm, arazvili su i usmerene antene za opsegod 40cm.

Asistenti profesora Yagija, Uda i Oka-be, umrli su 19. januara 1989. godine uTokiju, od sr~anih komplikacija.

73, de Milan, YT1WG

HHIIDDEETTSSUUGGUU YYAAGGII((11888866--11997766))

Profesor Hidetsugi Yagi

strana 12. januar-februar 2006.QRP PRIMOPREDAJNIK

Milan Vujnovi}YT1WG

QQRRPP PPRR IIMMOOPPRREEDDAAJJNNIIKKZZAA 77MMHHzz CCWW,, 55WW

((mmooddee ll DDCC--77XX ))GRADNJA

Na jednom od tehni~kih pregleda,koji se obavljaju u firmi "Elmax" u Beo-gradu, nedavno pojavio se QRP primo-predajnik koji radi u opsegu 7MHz, i toCW. Proizvo|a~ ovog radio-ur|aja je ja-panska firma "Mizuho", a model togure|aja nosi naziv DC-7X.

Ure|aj je kupljen u Londonu, i to tzv.kit-formi, a njegov vlasnik je YT1NG,koji ga je sklopio i pustio u pogon. Saz-nao sam da je na tr`i{tu bilo vrlo maloovih ure|aja, a nije mi poznato zbogkojih razloga. Uprkos jednostavne kon-strukcije, ure|aj je pokazao vi{e negosolidne rezultate {to me je pokrenulo dao ovom interesantnom primopredajnikunapi{em ovaj ~lanak, utoliko pre {toznam da kod nas postoji veliki broj ra-dio-amatera koji se bave samogradnjomQRP radio-stanica.

Za gradnju ovog ure|aja nije potre-ban nikakav specijalni materijal, jer svakiprose~an radio-konstruktor sve neop-hodne komponente verovatno ve} imapo svojim fijokama, kutijama ili ormani-ma. Iz prilo`ene {eme veza se vidi dase radi o jednostavnom ure|aju koji }esigurno opravdati sav materijal, vreme itrud koji su ulo`eni za njegovu izgrad-nju.

Signal iz antene, preko ulaznog ate-nuatora, dolazi na oscilatorno kolo po-de{eno na 7MHz i na bazu duble-gatemos-feta 3SK49, koji obavlja sve va`nefunkcije, dakle “Marica” za sve RF po-ja~alo, prvo me{anje RX-a i produkt de-tektor. Me{anjem signala iz antene i lo-kalnog oscilatora, koji radi direktno na7MHz, dobijamo direktno NF signal kojise filtrira na filtru kojeg sa~injavaju kon-denzatori C4, C7, C8 i prigu{nica CH2200mH. Tako filtriran NF signal se poja-~ava u tranzistoru Q2 i NF izlaznom po-ja~ava~u IC1 PCA5C2.

Prijemnik ima ugra|en S-metar. Po-ja~ava~ S-metra sa~injavaju tranzistori

Q3 i Q4. O spoju S-metra mislim danije potreban komentar, jer je sve jasnoiz {eme. Instrument S-metra na pred-njoj plo~i slu`i kao indikator RF signala(vatmetar).

Ve} je pomenuto da VFO direktnoradi na 7MHz, a treba napomenuti da jevrlo stabilan i da nema problema pri-likom prijema CW i SSB signala.

Bilo bi vrlo interesantno izgraditiovakav primopredajnik i za neki drugiradio-amaterski opseg, naravno po{tu-ju}i sva pravila koja va`e za kvalitetniVFO oscilator na vi{im frekvencijama.Treba pomenuti da jo{ jedan poznatiamaterski primopredajnik ima VFO kojiradi na visokim fre-kvencijama, od 3,5do 28,5MHz, prek-lapaju band preklop-nikom, a to je neka-da{nji "Atlas -210X".

[to se ti~e pre-daje, signal iz VFO-a se direktno poja-~ava u trostepenompoja~ava~u, koga ~i-ne tranzistori Q52SC372, te 2SC735i Q6 2SC1917 i fil-tara (C33, C34, C35i zavojnica L3 i L4)vodi na antenu.Ure|aj ima ugra|enVOX (tranzistori Q7,Q8 i Q9) koji auto-matski uklju~uje Txkad je taster pritis-nut. Osim VOX-a,

ima ugra|en i tonski oscilator za kon-trolu vlastitog CW rada, koga aktiviraprvi tranzistor VOX-a Q7 kad je tasterpritisnut.

Kompletan ure|aj se napaja napo-nom od 13,5V, bilo iz baterije ili iz isp-ravlja~a.

Sva pode{avanja i merenja budu}igraditelji }e mo}i da obave u firmi "El-max", i to - besplatno.

Iskreno se nadam da }e biti izgra|e-no vi{e ovakvih ure|aja i da }e se nji-hovi signali mo}i ~uti na na{im frekven-cijama.

73, de Milan, YT1WG

strana 13.januar-februar 2006. QRP PRIMOPREDAJNIK

[em

a ve

za Q

RP

primopre

dajnika

za 7

MHz

strana 14. januar-februar 2006.FREKVENCMETAR

FFFFRRRREEEEKKKKVVVVEEEENNNNCCCCMMMMEEEETTTTAAAARRRRKKKKUUUUPPPP IIII TTTT IIII IIII LLLL IIII NNNNAAAAPPPPRRRRAAAAVVVV IIII TTTT IIII ????

Ivica FerenacYU7CW

U okviru serijala "Kupiti ili napraviti" predla`em ~itaocimaizradu frekvenc metra. Potrebu za ovakvim instrumentom netreba da obja{njavam.

Ideja je preuzeta od OM3CPH. Ovu ideju sam dopunio iprilagodio mojim potrebama.

Instrument se bazira na upotrebi jeftinog PIC kontrolera16F84A-P10, a mogu}e ga izvesti u raznim varijantama:

- LED ili LCD displej;- Predlo`eni counter;- Digitalna skala sa programiranom me|ufrekvencijom;- Counter za samo jedno podru~je.

Ja sam se odlu~io za counter sa dva podru~ja i LED dis-plejom:

- Nisko do 30MHz i- Visoko od 50 do 1,3GHz

Ulaz na kontroler se bira preklopnikom:- VHF sa pripadaju}im pred poja~ava~em BF199 i 1/6 Shmittrigera 74HC14;- UHF sa deliteljem na 64 U666B.

Kontroler radi sa kvarc oscilatorom 10MHz. Iz kontrolerase vodi signal na multiplekser 4051 i na CA3081 (integrisani7 NPN tranzistora), pa na katode displeja. Druga grana kont-rolera vodi na segmente displeja.

[emu displeja nema potrebe ovde prikazivati va`no je na-pomenuti da je prikazana {ema predvi|ena za sedmocifrenidisplej sa zajedni~kom katodom. Mogu}a je upotreba i dis-pleja sa zajedni~kom anodom {to iziskuje druga~ije programi-ranje kontrolera te zamene CA3081 sa 7 PNP tranzistora. Jasam upotrebio 7 displeja MA3440. Svakako, mogu}a je upo-treba LCD displeja 1x16, pri ~emu otpada 4051 i CA3081 idruga~ije je programiranje kontrolera. Odlu~io sam se za LEDdisplej radi veli~ine cifara i konfortabilnijeg o~itavanja.

Programiranje kontrolera prelazi svrsishodnost opisivanja uokviru ovog teksta. Rado }u pomo}i svakom ko `eli, bilo sa-mim programiranjem ili isporuci programiranog kontrolera, podogovoru. Treba napomenuti da je ~esto neophodno dva putaprogramirati, prvi put radi testiranja rada, a drugi put radi isp-ravke gre{ke u ta~nosti o~itavanja nastale neta~nom frekven-cijom oscilatora. Ova gre{ka se ispravlja posebnim progra-mom koji se primenjuje pre konverzije izvornog programa uodgovaraju}i HEX fajl.

Na donjoj slici prikazan je raspored elemenata na gornjojstrani dvostrano {tampane plo~ice, veli~ine 119x69mm. Na

Blok {ema instrumenta

GRADNJA

strana 15.januar-februar 2006. FREKVENCMETAR

Ele

ktr

i~na {

em

a f

rekvencm

etr

a

strana 16. januar-februar 2006.FREKVENCMETAR

donjem levom uglu ugradio sam preklopnik za {tampanu plo-~icu ali se mo`e ugraditi externi preklopnik sa 2 polo`aja i 4kontakta sa spajanjem na slovima ozna~ena mesta.

Otpornici R16-R23 limitiraju struju LED segmenata na10mA.

Delitelj sa 64 mo`e biti: U666B, MC12075P, U893B uDIL8 izvedbi. Napominjem, ako se upotrebi IC sa oznakom“BS” kolo osciluje bez ulaznog signala, {to se na displejumanifestuje bezveznim “tr~anjem” cifara, a prestaje dovo|e-njem ulaznog mernog signala. Dakle, preporu~ujem IC sa oz-nakom “B”.

Trimerom C12 se pode{ava ta~nost o~itavanja kountera.Ukoliko nije mogu}e dobiti tra`enu ta~nost prilikom prvog te-stiranja, neophodno je reprogramirati kontroler uno{enjem ko-rektivnog faktora. Potrebne programe za kontroler autor }erado svakom isporu~iti.

Rezolucija o~itavanja je:- Na niskom podru~ju 10Hz;- Na visokom podru~ju 1kHz.Ovakva rezolucija zadovoljava amaterske potrebe.

Kounter napajam iz ispravlja~a sa stabilizatorom 7805.Opisivati ispravlja~ nema potrebe. Mogu}e je, zbog male pot-ro{nje kounter napajati sa baterijom od 9V, uz stabilizaciju sa78L05.

Merenja kounterom na merenoj ta~ki unosi dodatni para-lelni kapacitet definisan ulaznim kapacietom kountera plus ka-pacitet priklju~nog koaksialnog kabla. Ovakav dodatni kapaci-tet mo`e proizvesti, zbog razde{enja merenog kola, neta~noo~itavanje. Da bi se smanjili ovi uticaji predvideo sam mogu-}nost priklju~enja merne sonde. Ulazni kapacitet sonde je sa-mo 15pF. Sonda se napaja putem priklju~nog koaksialnog ka-bla iz samog kountera.

Zaista jednostavan alat, a veoma koristan. Sonda jesme{tena u metalni oklop (aluminijumska cev). Savetujem dapri sastavljanja kountera R4 (100k) zamenite sa trimerom istevrednosti. Nakon pode{avanja na maksimalnu osetljivostmo`e se zameniti trimer odgovaraju}im otpornikom.

Svakako, vrlo rado }u pomo}i svakom konstruktoru.

I na kraju, orijentacione cene na na{em tri{tu:

73, de Ivan Ferenac, YU7CWyu7cw@neobee.net

Elektri~na {ema sonde

Izgled {tampane jednostrane plo~ice sonde

Izgled plo~ice sa displejom

Izgled sagra|enog frekvencmetra

NAJB

OLJ

I

PPPPRRRR IIII JJJJEEEEMMMMNNNNIIIICCCC IIII ZZZZAAAA SSSSVVVVAAAA VVVVRRRREEEEMMMMEEEENNNNAAAA (((( 4444 ))))

KKKKEEEENNNNWWWWOOOOOOOODDDD RRRR--5555000000000000Nenad Petrovi}

YZ1ZA

Kada se 1987. godine pojavio na tr-`i{tu ovaj prijemnik je izazvao razne ko-mentare. Naj~e{}e se pri~alo da }etedobiti samo prijemnu sekciju primopre-dajnika TS-440S. Prijemnik je veomanalik na TS-440S i ima mnogo sli~nostisa njim. Za na{ prikaz je dovoljno daka`emo da postoje i razlike, a stru~njakesu interesovale posebno "one koje sene vide". Onu koju sam ja odmah pri-metio je atenuator do 30dB u tri kora-ka, 10, 20 i 30dB, {to je mnogo boljere{enje od 20dB u jednom koraku kodTS-400S. Recimo, omogu}en je priklju-~ak antene od 50Ω ili 500Ω, {to kodTS-440 ne postoji, ve} samo konektorza 50Ω. Displej omogu}ava da se vidi isat, a radio ima ugra|en ispravlja~ki deoi mo`e da se napaja direktno iz mre`e,pored napajanja naponom 13,8V iz isp-ravlja~a. Radio ima mogu}nost priklju-~enja infracrvenog prijemnika daljinskekomande IR-R5000, kao opciju koja jekasnije ponu|ena, pa da se uz pomo}univerzalnog daljinskog upravja~a mo`ekontrolisati vi{e komandi prijemnika.

Ne}emo se vi{e baviti razlikama isli~nostima sa popularnim primopreda-jnikom TS-440S. Ovaj prijemnik uosta-lom sam za sebe toliko lep i kvalitetan,kao i cela serija Kenwood ure|aja iz tih

godina, koji su i proslavili tu firmu me|uradio-amaterima.

Radio je imao brojne dodatke, kojeje trebalo posebno kupiti. Osim DCK-2kompleta za napajanje sa 13,8V izvoromi VC-20 VHF konvertera koji otvara op-seg od 108-174MHz, ostali su skoro istikao i za primopredajnik. To su filtri YG-88C 500Hz i YK-88CN 270Hz za CW.Zatim, tu je AM filter YK-88A6kHz i YK-88 SN 1,8kHz za SSB. Poznati Kenwoodsintetizator glasa VS-1 je i ovde velikapomo} slepim ili slabovidim operatori-ma. Pored interfejsa za priklju~ak na PCmogao se kupiti i neki od posebno kva-litenih zvu~nika, recimo SP-430.

Ljubiteljima kratkih talasa, posebnoSWL entuzijastima, ponu|eno je i 100memorija, dupli NB, kontrola tona, i sveostalo {to ide uz vrhunske KT prijemni-ke koje pored amatera koriste i slu{ao-ci komercijanih ili slu`benih frekvencija.

Ure|aj se proizvodio do 1996. godi-ne. Nov je ko{tao oko 700 dolara uAmerici, a polovan se kasnije mogaona}i i za 400 dolara. Bio je san mnogihljubitelja radija zbog kompromisa cene ikvaliteta. To ozbiljan prijemnik sa ume-renom cenom. Agresivna reklamna kam-panja je dovela do zna~ajne prodaje natr`i{tu {irom sveta.

Tehni~ke karakteristike

Opseg prijema 100 - 30000kHz

Vrste rada AM/FM/USB/LSB/CW

Selektivnost 6/2kHz (12FM) -66dB

Stabilnost manja od +/-110PPM

Osetljivost manja od .25μμVCW 1,8-330MHzIF: 58.115, 8.83, 0.455MHz

Ant. konektori SO-2239 i terminali

Napajanje 220-2240V, 50/60Hz, 40W13,8V, 2A

Audio izlaz 1,5W, 8ΩΩ, 10% izobli~enja

Te`ina oko 5,4kg

Kenwood R-500

Kenwood R-500 CS

strana 17.januar-februar 2006. PRIJEMNICI ZA SVA VREMENA (4)

Kenwood VC-20 VHF konvertor

Priredio: Milan Staj~i},milankotronic@yahoo.com

LJUDSKO BI]E

Moja rana `ivotna iskustva su me ube-dila da je samo `ivo bi}e automat ili dru-ga~ije re~eno "samoradna ma{ina". Ljud-sko bi}e je samopokretni automat pot-puno pod kontrolom spolja{njih uticaja.Mada se ~ine voljnim i predodre|enim,njegovim postupcima se ne upravlja iznu-tra, ve} spolja. On je nalik splavu kogaokolo bacaju valovi nemirnog mora.

BOL KOSMI^KI

Naime, kad god bi mene ili osobu ko-joj sam bio privr`en, ili ideju kojoj bih seposvetio, drugi izrazito povrijedili, {to bi senajjednostavnije moglo okarakterisati kra-jnjom nekorektno{~u, osjetio bih jedin-stvenu i neobja{njivu bol koju sam, neznaju}i bolja naziva, nazvao "kosmi~kom", iubrzo nakon toga, oni koji su nanijeli bol,neminovno bi to po`alili.

BORBA

^ovek je ro|en da radi, da trpi i da sebori, jer ko tako ne ~ini taj mora da pro-padne. Meni ne treba pomo}. ^im te`e,tim bolje. Najbolje radim u borbi. Moto kojime sada vodi je: ko se bori i be`i, `ivi dabi se borio i slede}eg dana!

VERA

Sve vere imaju dublji zna~aj nego {tose mo`e u~initi povr{nom ~ulnom pos-matra~u, ali je Hri{}anska vera od svihnajprakti~nija (1925).

BOGATSTVOHteo sam da poka`em da ja mogu ako

ho~u postati najbogatiji ~ovek na svetu,bogatiji od Forda, Rokfelera.

BANKARI

D`onu Pijerpontu Morganu,Vi se upu{tate u nemoguce operacije,

namestite da platim duplo, da ~ekam na

ma{ine deset meseci. Povrh svega, Vi pa-ni~ite. Kada uspevam da sastavim zajednosve {to je mogu~e dolazim da vam poka-`em da sam uradio najbolje {to sammogao, a Vi me otpu{tate kao kakvog slu-`benika i vi~ete tako da se mo`e ~uti {estblokova daleko: Ni centa! Vest se {iri gra-dom, ja sam diskreditovan, na podsmehmojih prijatelja. Ka`ete da ste ispunili svojdeo ugovora samnom. E, pa niste. Kadasmo potpisali ugovor, ja sam obezbediopatentna prava, svoja in`enjerska ume~a isvoju dobru volju. Na vama je bilo daobezbedite novac, va{ dar za biznis i va{udobru volju. Zalo`io sam patentna pravakoja vrede deset puta vi{e od va{e inve-sticije. Diskreditovali ste me.

ARHIMED

Moj ideal bio je Arhimed. Ne mogu daprona|em re~i kojima bih iskazao svojerazo~arenje kada sam kasnije shvatio dasam u {kripcu kao i Arhimed, koji je uza-lud tra`io ta~ku oslonca u svemiru.

strana 18. januar-februar 2006.TAKO JE GOVORIO TESLA

TT AAKKOOJJ EE GGOOVVOORR II OO

NN II KKOO LLAA TT EE SS LLAA

””SSVVEETT””SSVVEETT ]]EE JJOO[[ DDUUGGOO MMOORRAATTII DDAA ^EEKKAA NNAA UUMM RRAAVVAANN TTEESSLLIINNOOMM,,]]EE JJOO[[ DDUUGGOO MMOORRAATTII DDAA ^EEKKAA NNAA UUMM RRAAVVAANN TTEESSLLIINNOOMM,,PPOO SSTTVVAARRAALLAA^KKIIMM MMOOGGUU]]NNOOSSTTIIMMAA II PPOO BBOOGGAATTSSTTVVUU MMAA[[TTEE””PPOO SSTTVVAARRAALLAA^KKIIMM MMOOGGUU]]NNOOSSTTIIMMAA II PPOO BBOOGGAATTSSTTVVUU MMAA[[TTEE””

Ameri~ki pronalaza~ E. H. Armstrong

PPPPRRRREEEE111155550000

GGGGOOOODDDDIIIINNNNAAAARRRROOOO\\\\EEEENNNN JJJJEEEEGGGGEEEENNNN IIII JJJJEEEEJU

BILEJ

Sagorevanje azota iz atmosfere. Pra`njenje elektri~nog oscilatora se posti`e prinaponu od 12 miliona volti. Elektri~ni pritisak se manja sto hiljada puta u

sekundi i pobu|uje normalno inertan azot da se jedini s kiseonikom.Pra`njenje je sli~no plamenu, duga~ko je {ezdesetpet stopa.

Tesla je zamislio da ovako izgleda njegovaeksperimentalna stanica za be`i~ni prenos

u Kolorado Springsu

ANTEJ

Ne}emo imati potrebu da uop{tePRENOSIMO energiju. Kada minu mnogegeneracije, na{e ma{ine }e pokretatienergija koju mo`emo dobiti u svakomkutku svemira. Ideja nije nova … Nalazi-mo je u o~aravaju}em mitu o Anteju, kojiizvla~i energiju iz tla; nalazimo je u suptil-nim {pekulacijama jednog od na{ih mate-mati~ara … Diljem svemira nalazi se ener-gija. Da li je ova energija stati~ka ili kine-ti~ka? Ako je stati~ka, na{a nadanja suuzaludna; ako je kineti~ka - a ovo znamoda jeste, zasigurno - onda je samo pukopitanje vremena kada }e ~ovek uspeti dapriklju~i svoje ma{ine na sama kola pri-rode.

AURORA(JUTARNJE RUMENILO)

Struja Sun~eva snabdevena je pritis-kom od oko 216 biliona volti izme|u os-vetljene i tamne strane globusa. Energijaove struje je tako velika da ona lako ob-ja{njava auroru i druge fenomene, posma-trane u atmosferi i na povr{ini zemlje.

BE@I^NOST

Napravi}u sistem za slanje poruka kroz`emlju, bez `ica. Bi}u verovatno u mogu-}nosti i da prenesem elektri~nu energijuna isti na~in. Moram prvo da ta~no otkri-jem koliko se vibracija u sekundi izazivapobu|ivanjem elektri~ne mase koju sadr`iZemlja. Moj transmiter mora vibrirati istomfrekvencijom kao i sama Zemlja da bi biou skladu sa zemljinim naelektrisanjem.Ljudski glas i slika munjevito }e se bez `i-ca prenositi oko planete, energija }e seprenositi kroz prostor, okeanske razorneoluje posta}e bezbedne za plovidbu, tran-sport }e biti olak{an, ki{e izazvane po pot-rebi i mo`da, osloboditi neiscrpne zaliheatomske energije (1914). Savr{eno je mo-gu}e ostvariti prenos elektri~ne energijebez `ica na velike razdaljine i posti}i dest-ruktivne efekte. Ja sam ve} konstruisaotransmitere za be`i~ni prenos koji to omo-gu}avaju, a opisao sam ih u mojoj tehni~-koj dokumentaciji, izme|u ostalog i u ne-davno odobrenoj patentnoj prijavi pod bro-jem 1.119.732. Sa transmiterom ove vrstemo`e se preneti energija bilo koje koli~ine,na bilo koju razdaljinu i primeniti u ratne ilimirnodopske svrhe (1915).

VOZOVI (NAD ZEMLJOM)

@elezni~ki vozovi lete~e na velikim pros-torima u neverovatno vreme, a okeani bi}ejedan drugom susedi … Ne zaboravite,molim vas, da }e spomenute pruge za br-zu vo`nju biti podignute na potpora~imaoko osam stopa iznad zemlje, a tu ne}e bitiuzbrdica, zapreka, krivulja {to zahtevajupolaganu i te{ku vo`nju, nego tu }e bititra~nica prakti~no usavr{enih uzdizanja, nakojima ~e motori plaziti kao dusi i maltenebez vibracija (1897).

strana 19.januar-februar 2006. TAKO JE GOVORIO TESLA

Nikola Tesla sa knjigom Ru|era Bo{kovi}a ”Theoria Philosophie Naturalis”,ispred spiralnog sekundara visokofrekventnog transformatora, u svojoj laboratoriji

u Ulici East Hauston 46, New York

Tesla dr`i gasnu staklenu cev ~ija jeuntra{njost presvu~ena fosforom.

Cev svetli bez direktnog kontakta sa`icom. Eksperiment je izveo oko 1890.godine. Tesla je ovu tehniku prona{aopola vbeka pre nego {to su u upotrebu

u{le fluorescentne lampe.

strana 20. januar-februar 2006.DIPLOME

TORINO 2006 AWARD

U ~ast Zimskih olimpijskih igara "Torino 2006" italijanski ra-dio-amateri izdaju spomen diplomu za veze sa posebnim ital-ijanskimi stanicama, koje }e biti aktivne u tom periodu, kao isa dr`avama koje su do sada bile doma}ini zimskih olimpi-jskih igara. Aktivno }e biti 15 razli~itih IO1 stanica, koje }epredstavljati 15 disciplina na igrama i dve specialne (jolly) sta-nice. Va`e veze u periodu od 10. oktobra 2005. do 26. febru-ara 2006. godine. Za diplomu je potreban slede}i broj veza:

HF = 7 dr`ava + 6 posebnih IO1 stanica,50MHz/VHF/UHF = 1 dr`ava + 1 posebna IO1 stanica

Po jednu nedostaju}u vezu mo`e zameniti jolly stanica:IO1ARI i II10WG. Pove}ana aktivnost svih stanica }e biti uvreme trajanja olimpijskih igara. Aktivne }e biti slede}e stani-ce:10. okt. - 9. nov. 2005: IO1 ALP, IO1BIA, IO1BOB,

IO1CRO, IO1CUR10. nov. - 9. dec. 2005: IO1FRE, IO1FSK, IO1HOC,

IO1JUM, IO1LUG10. dec. - 9. jan. 2006: IO1 NOR, IO1SHO, IO1SKE,

IO1SNO, IO1SPE10. jan. - 9. feb. 2006: sve stanice (za vreme trajanja

olimpijskih igara)Dr`ave, koje su bile doma}ini olimpijskih igara (10):

Austria (OE), Bosnia-Herzegovina (T9), Canada (VE), France(F), Germany (DL), Italy (I), Japan (JA), Norway (LA), Switzer-land (HB9), United States (W).

Veze nije potrebno imati potvr|ene. Po{aljite izvod iz dne-vnika sa 10 USD ili 10 eura, a zahtev za diplomu lako mo`etedobiti na internet adresi: http://www.ari-rl.it/torino 2006

Diploma "Torino 2006"Comitato Regionale Piemonte e Valle d'Aosta

P.O.Box 250, 10100 Torino, Italia* * *

WORKED ALL TEXAS AWARD

Diploma se izdaje za potvr|ene veze sa stanicama iz raz-li~itih county-ja savezne dr`ave Texas. Nema datumskih og-rani~enja, a va`e svi opsezi i sve vrste rada. Diploma se izda-ja u 5 klasa:

I klasa = 50 countiesII klasa = 100 countiesIII klasa = 150 countiesIV klasa = 200 countiesV klasa = All 254 counties

Zahtevalac upotrebljava poseban obrazac za diplomu, kogalako mo`ete dobiti na internet adresi: http://www.tarc.org iliod menad`era za diplomu (1 USD).

GCR listu sa 5 USD za diplomo (i 2 USD za nalepnicu zasvaku klasu), po{aljite na adresu:

Worked All Texas Award, c/o Temple ARCP.O. Box 616, Temple, TX 76503, U.S.A.

DIPLOMA YV9

Diplomu izdaje "Radio Club Venezeluano" za potvr|eneveze sa devet (9) pozivnih oblasti Venecuele (YV1-YV9). Stan-ica iz YV0 vam zamenjuje jednu od nedostaju}ih oblasti.Nema datumskih ograni~enja, a va`e veze na svim opsezimai svim vrstama rada.

GCR listu sa 5 US dolara po{aljite na adresu:Radio Club Venezuelano

Commission of Aids and DiplomasP.O. Box 2285, Caracas 1010-A

Venezuela, South America

* * *

ZLIN AWARD

Diploma se izdaje uz 60-ogodi{njicu Radio-kluba "Zlin".Potrebno je imati 60 potvr|enih veza posle 8. oktobra 1991,godine, a va`e veze samo CW na~inom rada (isto za SWL).

Veze moraju biti raspore|ene ovako:a. po jedna veza sa dve razli~ite stanice od: OK2OZL,

OK2PO, OK2BNC;b. 14 veza sa razli~itim OK/OL stanicama;c. po 6 veza sa svakom od dr`ava koje se grani~e sa ^e-

{kom Republikom: DL, SP, OM, OE (ukupno 24);d. 20 veza sa ostalim dr`avama Evrope.

GCR listu sa 5 eura ali 10 USD dostavite na adresu:

Petr Ohnut, Nad vyvozem 512776005 Zlin, Czech Republic

* * *

TRANSSIB AWARD

Diplomu izdaje "Irkutsk Award Group" za potvr|ene vezesa po jednom stanicom iz tri bitna mesta na putu kojim pro-lazi transsibirska `eleznica: po~etak = Moscow (UA3), sredi-na = Irkutsk City (UA0S), kraj = Vladivostok (UAOL).Va`e veze posle 1. avgusta 2005. godine. Diploma se izdajei za sve veze koje su QRP (5 Watts) ili VLP (0,5 Watts ilimanje).

GCR listu sa 10 IRC ili 10 USD dostavite na adresu:

Arkady Erbaev, RZ0SBP.O.Box 1224, Irkutsk

664031 Russia

DDIIPPLLOOMMEE

HYOGO AWARDDiploma se izdaje za potvr|ene veze sa 26 JA stanica, od

kojih 5 stanica treba da su iz prefekture Hyogo (JA3), od ~ijihzadnjih slova sufiksa treba da sastavite abecedu (A-ZZ). Nemadatumskih ograni~enja, a va`e veze na svim opsezima i svimvrstama rada.

GCR listu sa 7 USD ili 8 IRC posaljite na adresu:

Toshihiro Nishikawa4-5-7 Motoyama-kita-cho, Higashinada-ku,

Kobe City, Hyogo 658-0003, Japan

* * *

HAMAMATSU AWARD

Diploma se izdaje za potrvr|ene veze sa stanicama izzapadnog dela japanskc prefekture Shizuoka. Va`e veze posle9. marta 1975. godine. Diploma se izdaje u slede}im klasama:

Class A=500 vezaClass B=300 vezaClass C=100 vezaClass E=50 veza.

Va`e svi bandovi i vrste rada (isto za SWL). Stanice iz togdela prefekture Shizuoka rade iz slede}ih gradova: Hamamat-su, Iwata, Kakegawa, Fukuroi, Tenryu, Hamakita, Kosai Guns:Inasa, Iwata, Ogasa, Shuchi, Hamana.

GCR listu sa 5 USD ili 5 IRC dostavite na adresu:

Norikiyo Sakai, JJ2FMB1137 Toyooka, Harimo, Shuchi,

Shizuoka 437-06, Japan

* * *

IARU REGION 1. AWARD

Diplomu izdaje engleski RSGB za potvr|ene veze sa dr-`avama iz IARU Regiona 1. Nema datumskih ograni~enja, ava`e svi opsezi i vrste emisije. Diploma je posebno ozna~enada su sve veze bile na jednom bandu ili jednom vrstom emi-sije. Izdaje se u 3 klase:

Klasa 1 = sve dr`ave (89);Klasa 2 = 60 dr`ava, iKlasa 3 = 40 dr`ava.

Posebna diploma, u tako|e tri klase, izdaje se za sve vezena 28 MHz, ali posle 1. jula 1983. godine.

Dr`ave u IARU Regionu 1. su: Albania, Algeria, Andorra,Armenia, Austria, Bahrain, Belarus, Belgium, Bosnia-Herze-govina, Botswana, Bulgaria, Burkina Faso, Cameroon, Croat-ia, Cyprus, Czech Republic, Denmark, Djibouti, Egypt, Esto-nia, Ethiopia, Faeroes, Finland, France, Gabon, Gambia, Ger-many, Georgia, Ghana, Gibraltar, Greece, Hungary, Iceland,Iraq, Ireland, Israel, Italy, Ivory Coast, Jordan, Kenya, Kuwait,Latvia, Lebanon, Lesotho, Liberia, Liechenstein, Lithuania,Luxembourg, Macedonia, Mali, Malta, Mauritius, Moldavia,Monaco, Mongolia, Morocco, Mozambique, Namibia, Nether-lands, Nigeria, Norway, Oman, Poland, Portugal, Qatar, Ro-mania, Russian Federation, San Marino, Senegal, Serbia andMontenegro, Sierra Leone, Slovak Republic, Slovenia, SouthAfrica, Spain, Swaziland, Sweden, Switzerland, Syria, Tadjik-istan, Tanzania, Tunisia, Turkey, Turkmenistan, Uganda, Ukrai-ne, United Kingdom, Zambia, Zimbabwe.

Zahtev za diplomu morate srediti po abecednem redu dr-`ava. Neobvezan obrazac za zahtev lako mo`ete dobiti od iz-dava~a uz prilo`en 1 US dolar.

GCR listu sa 6 US dolara ili 9 IRC po{aljite na adresu:

John Dunnington, G3LZQP.O. Box 36, Brough HU15 2WX

E. Yorkshire, England

* * *

WISLA AWARD

Diplomu izdaje Polish Award Club (SPAC) za potvr|eneveze posle 1. januara 1999. godine sa stanicama iz razli~itihadministrativnih distrikta Poljske (SPA), koji le`e na najve}ojpoljskoj reci Visli.

Va`e veze na svim opsezima i vrstama rada (isto va`i i zaSWL stanice). Diploma se izdaje u 4 klase, i to:

Excellence: HF = 40 distriktaVHF/UHF = 20 distriktaClass 1 = 30/10 distriktaClass 2 = 20/7 distriktaClass 3 = 10/5 distrikta

Administrativni distrikti su:

G = G-CY, G-PY, G-BB, G-TH;M = M-OW, M-CN, M-WA, M-KR, M-KM, M-WI, M-PS,

M-BO, M-BZ, M-TA, M-DT;S = S-KW, S-BU, S-TS, S-AN, S-OT;K = K-MC, K-TB, K-TN, K-ST L-KK, L-OB, L-PU, L-RK;R = R-LQ, R-EN, R-KE, R-GI, R-GJ, R-PA, R-OO, R-WM,

R-WZ, R-NW, R-ND, R-AC, R-PN, R-PL, R-PD;P = P-WL, P-WK, P-LP, P-AK, P-TO, P-TM, P-BY, P-BM,

P-SW, P-CL, P-GR, P-GM;F = F-TC, F-IY, F-UM, F-MB, F-UG, F-R, F-GD.

GCR listu sa 7 USD ili 10 IRC ili 5 eura, dostavite na ad-resu:

Arkadiusz Szczyglewski,P.O.Box 6

PL 59-920 BogatyniaPoland

strana 21.januar-februar 2006. DIPLOME

DD IIPPLLOOMMEE

strana 22. januar-februar 2006.DIPLOME

WORKED 75 ZONES AWARD

Diploma se izdaja za potvr|ene veze sa 50 razli~itih ITUzona posle 1. januara 1960. godine. Dodatne nalepnice sedobijaju za 60 i 70 zona. Zahtev uredite po rednom broju ITUzona. Va`e svi opsezi i vrste rada.

Zahtev sa GCR listom i 5 dolara (10 IRC), a za nalepnicu1 dolar (2 IRC), po{aljite na adresu:

Czech Radio Club, Award ManagerP.O.Box 69, 113 27 PRAHA 1

Czech Republic

* * *

UKRAINIAN ISLANDS AWARD

Diploma se izdaje za potvr|ene veze sa najmanje 5 razli-~itih DXpedicija na ukrajinska ostrva. Uklju~ena moraju biti bar3 razli~ita ostrva.

Posebne nalepnice se izdajaju za 10, 15, 20 (Honor) i 25(Top Honor) ostrva. Samo jedna veza sa svakom DXpedicijomva`i za diplomu.

Va`e svi opsezi i vrste rada. Spisak ostrva i originalne pro-pozicije za diplomo lako mo`ete dobiti od organizatora.

GCR 3 USD ali 5 IRCGeorge Chlijanc, UY5XE

P.O.Box 19, LVIV 79000, Ukraine

* * *

THE DETECTIVE DIPLOM

Diploma se izdaje za potvr|ne veze sa bar 25 ~lanova IPAkluba posle 1. novembra 2003. godine. Stanice moraju biti iznajmanje 10 razli~itih dr`ava. Va`e svi opsezi i vrste rada, aveze preko repetitora ne va`e (isto i za SWL).

GCR listu sa 5 Eura (ili 5 USD ili 10 IRC) dostavite na ad-resu:

Kravchenko V. Nikolaevichu352030, Krasnodar obi

st. Kushevska-ya, id. Lenina 44-9,Russia

* * *

ONE DAY AJD AWARD

Diploma se izdaje za potvr|ene veze sa 10 pozivnihoblasti Japana (JA0 - JA9) u roku od 24 ~asa.

Nema datumskih ograni~enja, a va`e svi opsezi I sve vrsterada (isto i za SWL).

GCR lisu sa 7 USD ili 7 IRC dostavite na adresu:

Himeji Radio Club, Award Manager,P.O.Box 6, Himeji, Hyogo

Japan 670-8691

* * *

R - WPX - A

Diploma se izdaje za potvr|ene veze sa najmanje 30 raz-li~itih prefiksa Rusije. Sve veze moraju biti ura|ene CW vrs-tom rada, bez obzira na opseg (isto i za SWL OK).

GCR listu sa 7 USD ili 10 IRC dostavite na adresu:

Czeslaw Gryez, DJOMAQSignaringer Str. 33

D-10713 Berlin, Germany

* * *

QRP COUNTRIES AWARD

Diploma se izdaje za potvr|ene veze sa najmanje 25DXCC zemalja. Sve veze moraju bili ura|ene sa QRP preda-jnikom (5W RF output CW ili 10W PEP SSB). Nalepnice sedobijaju za svakih novih 25 zemalja. Zahtev mora da sadr`Iizjavu da va{ predajnik nije prekora~io dozvoljenu snagu zaQRP.

GCR listu sa 3 USD ili 5 IRC dostavite na adresu:

G-QRP Club, do Mr, A.D. Taylor37 Picketill Road, Greasby

Mer-seyside, England 149 3ND

* * *

FOUR CORNERS AWARD

Diploma se izdaje za potvr|ene veze sa ~etiri savezne dr-`ave Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava, i to: Washington, Califor-nia, Florida in Maine. Nema datumskih ograni~enja, a va`eveze na svim opsezima i svim vrstama rada.

GCR listu sa 4 USD ili 5 IRC dostavite na adresu:

Roger Odorizzi, AB7PG427 Pinecrest, Manson, WA 98831, U.S.A.

DDIIPPLLOOMMEE

strana 23.januar-februar 2006. UFB

LEPOTE

HOBIJA UUUU (ooddoobbnnoo )

FFFF (uunnkkcc ii oonnaa ll nnoo )BBBB (eesspp rr eekkoo rrnnoo ) A. Todorovi}

YU1QT

Bio sam, video sam! Najbolji opis telokacije daje moja prva asocijacija, mu-zikantskog {ereta, koja bljesnu: Dva YUSK amatera stoje pred Sv. Petrom i ~e-kaju prijem. Obrati se Sv. Petar prvom:"Bio si smeran, `iveo si po Bozjim za-konima, ~eka te raj - zna~i, u Vitano-vac?" "Pa, mo`e! A, ti bezbo`ni~e, (ob-rati se drugom), {ta }emo s tobom?Gre'ota je da vas razdvajam. I ti }es uVitanovac, samo bez licence"!

CQWW SSB na vidiku, ja "nani{anio"da radim od svoje ku}e, a Sre}ko zove:"[ta radi{ za vikend? Ho}es na nauku uVitanovac?" Nisam folirant, pa mi prvamisao be{e: Kako }u na poslu? Da li dase namerno sapletem i uganem nogu,valjalo bi tamo biti ve} u petak, a nogami ionako ne}e trebati. No, izgladi se tovaljano, razumeo {ef moj ludi hobi, pa ion je pecaro{. "To ti je kao poziv na pe-canje u ribnjaku, gde plivaju samo sire-ne, a? Bri{i!".

Putovanje sa Sre}kom, zabavnimonako, kako ga Bog dade, bilo je neza-boravno, ali detalji nisu za javnost. Sta-riji amater u ku}i, od koga je sve ovomoje amaterisanje i po~elo, moja Slavi-ca, samo zatrepta okicama, i ... upade uekipu. "Da vas odr`avam u `ivotu", kakosama re~e. I vredelo je, ali o tome ka-snije.

Ve} na par kilometara posle Gru`e,pokaza mi Sre}ko "Vitanova~ki monu-ment", u daljini na jugu. Zbilja impresiv-no, ne, Veli~anstveno! - za onoga kojizna {ta gleda.

Kad smo u{li u Vitanovac i pre{liprugu ~uvenog "Danskog kraljevskogvoza", pokaza mi Srele Hranetovu rodi-

teljsku ku}u, u podno`ju "Hranetovogbrega". E, tu sam se sreo sa onim F iznaslova. Mislim da je slobodno vreme naj-ve}i Hranetov manjak i eto mu (Funk-cionalne) zgode i ugode. [to blize ran-~u, puls sve br`i, dok ne sinu pogled napastoralu, umesto o~ekivane "gvo`|urije" nalivadi. Izdaleka se ve} vidi da je sve nasvom mestu, ali nije "[vajcarska" u poz-itivnom smislu re~i. Vi{e me je impre-sionirao pozla}eni pravoslavni krst navrhu najvi{eg stuba, nego "ono" ispod krsta."Ono" je 3el rotary Yagi za 80m (sa zemljeli~i na M2, a po{to sve ovo pi{em bezprisustva doma}ina, proveri}u), san sva-kog amatera na pedesetak metarskomstubu. Treba pomenuti i tri kra}a stuba,verovatno 35-40m i dva puta 30m, jasam ih krstio po stranama sveta. Valja}eza kasnije, kad ih budem opisivao.

Ja u ovaj hobi u|oh sa 47 godina(matori rookie), tako da mi HAM infek-cija nije zatvorila vidike. Recimo da jagledam i o~ima, a ne samo HAM-moz-gom. I bolje tako, bi}u objektivniji u svojsvojoj radosti. Kao nepopravljivi "anten-d`ija" jo{ sa puta sam inventarisao svevidljive antene (21 QRV antena), a do-~ek nam je priredio Bobi&Co. [umadijaje to, a Bobi je pove}i hromi @u}a, nehramlje kad juri ne{to, pa zaboravi za{toono be{e hramlje, a Co. su vu~jaci. Uprostoru je i relativno pitomi srnda},trenutno "Mr. No horn". Kakva bi to [u-madija bila, bez krave u kom{iluku nalivadi ("{arulja", ona na{a), pa zatim puniko{evi, op{ti lave` okoline, brektavi tra-ktor obavezan na uskom putu (naravnoasfalt je samo od Hraneta do Tome,drugara iz detinjstva, ma na{a posla).3el 80m

strana 24. januar-februar 2006.UFB

Puca pogled na sve strane po [u-madiji sa "beveridge placea" na Go~,Maljen i ko zna koje meni nepoznateplanine. Dobar je taj Go~, sa njega namsti`e wireless za na{ cluster. Svi jedva~ekate da opi{em PPS, a to je radni deou`ivanja, a ima toliko toga sto ~ini udo-bnost ovog mesta i za non-HAM pose-tioce. Recimo za sada, da pola HAMEvrope ma{ta o opremi koju Hrane nekoristi aktivno. Naro~ito je udoban dne-vni boravak, ne luksuzan, ve} funkcio-nalan, vrlo ukusno name{ten sa punotopline, boja mebla, puno drveta, fasad-na cigla, veliko staklo u prednjem zidu islike, puno slika, re~e Slavica: "Ovo jeSvetlana uredila". Uz ozidani {ank izme-|u ~ajne kuhinje i trpezarije postavljenoje funkcionalno podeljeno osvetljenje.Pomenu}u samo jo{ izvrsno odabranuvinoteku, jer bi vi{e od ovoga zadiralo uprivate. Za{to zavr{ih vinotekom? E, tusam bolji! Ne pijem, ni otac mi nije pio(izvini deda), tako da mi je prosek sta-rosti pi}a u vinoteci oko 30 godina. Sti-gosmo popodne, ostade mi jedan dobarsat vremena za slikanje (biv{i hobi i utome sam bolji amater), pa iza|oh u"rajsko dvori{te", da slikam antene sadifuznim nebom. Dok sam poskidaoBobija i Co. sa sebe (pozna{e "ku~kara"iz prve), be`e}i od njih naleteh naMilo{ev skejt, i to pre`iveh spretno, al'upadoh u novoraskopani cvetni rov.Ovde i cve}a ima na pretek. Fotosi presvega, sad il' nikad!

Nameran sam da napravim foto-st-rip ovog ugo|aja, znaju}i da u na{emCQ YU ~asopisu nema dovoljno prosto-ra za fotose kompletne atmosfere ovde,a i brate, jo{ uvek smo crno-beli iznu-tra - ne vredi! Prvo “onju{kah” i opipahstubove izbliza. Naravno, kablovi su1/2”, pa u tunele pod zemljom do sa-

birnika ispred PPS-a, a onda kroz pod uPPS-u do elektronskih preklopnika. Tak-vu "bradu" od kablova u PPS-u jo{ ni-sam video, a bejah na vi{e znamenitihmesta ovog tipa. Razlog je "unutra{nje"prirode, jer ovo spolja (21 antena) jenisko kvantitetno, za ono {ta treba da na-poji unutra.

Po~eo sam slikanje od W stubazbog svetla. Na njemu su odozgo nadole: 145 Quagi 10el i 144 Yagi 13el,zatim 20m Yagi 6el, sve na jednom ro-tatoru, ispod je 20m fixed Yagi 6el az.ca. 280. "Odrasmo" na 14 odavde ~ak iEA3JE.

Na N stubu su "samo" dve antene:10m Yagi 4el, i 40m Yagi 4el, naravnopokretne. Odatle ide jedan kraj 80m `i-~anog dipola na E stub, na oko 30m vi-sine.

S stub je najimpozantniji, a dominiravisinom od oko 55m, sa bo~no dodatimdugim konzolama za gornje HF bandovei sistemom antena. Naravno, na vrhu je3el 80m Yagi rotary beam, ispod na jed-nom boku je 10m 7el rotary Yagi, nadrugom boku impozantan slot od 6mQQ 5el, i 10m 5el Yagi na istom rotoru.Ispod svake konzole su postavljeni rota-

tori sa nosa~ima, za ne znam jo{ kojeantene. Zaboravih, ispod "Kraljevi}a Ma-rka" je napajanje 160m Inv V dipola, kojise pru`a od visokog drveta ju`no, dovrha E stuba.

Na E stubu su 15m Yagi 6el, zatimdivan slot od dve antene 145 Yagi 2x9el, a ispod toga je jedini multi-banderkoji ovde videh. Pretpostavljam po di-menzijama, da je WARC 18/24, trap Yagi3el - sve to na jednom rotatoru. Ispodtoga je fixed Yagi 5el, na azimutu ca.300.

Na samoj ku}i, u centru svega toga,na 12m visine nalazi se rotacioni beam6m Yagi 7el i ispod njega hrpa prijem-nih antena do 21 komada, uklju~uju}i iWireless CPU link.

Do{ao je trenutak, da se i kolegini-ca YT1QT proslavi. Ve~era od majstora,koja nas je kasnije dvorila nenametljivo,u pauzama izme|u svojih porcija sna.Sanitet, doma}ica i nutricionista (ovoposlednje za nju li~no ne va`i) u jed-nom; Kad pospavamo - limunada, kaddobro zama'nemo ka{ikom, odnese ta-njire. 'O}emo kafu - pije{ vreo, gorak"Earl Gray". Skloni nam cigarete, poturi

YT5A

jabuke, sve u svemu zdravo pre`ives-mo. Izvadi nas u nedelju u podne RatkoYU1NR, do|e i donese vru}u prasetinui poga~u. Ja sam tokom kontesta bioreferent za snagu, donosio drva, lo`iogrejanje (mada je Henry 8K tu bio naj-delotvorniji). Kad rekoh Henry, vreme jeda u|emo i u PPS, jer doti~ni Henrypredsedava u elitnom dru{tvu: Alpha,Beta, vi{e Acoma, QRO, Ten-Tec odpostrojenih QRO-a. Bazni ure|aji su dveYAESU "hiljadarke" i TS-2000, naravnoMkV "deli karte". Gomilica dvometarskihure|aja je pomerena u stranu zbog ovogkontesta. Prebrojah 7 rotatora, mahomM2 i Yaesu, jedno Hy-gein~e, i big Noname za "Marka Kraljevi}a". Raznih ele-ktronaca i prate}ih "puslica" tipa "Ben-cher", "AEA", "Dunestar" i "Bird" na svestrane.

Stand-by prostorija je bez vrata i tone bi izinventarisao ni penzionisani ~etnistare{ina. Uz tri aktivna kompjutera ipuno ispravlja~a, smatrajte da ste upoz-nali PPS snova. A, zidovi? Pa Hrane imanajskuplje tapete na svetu. Diploma dodiplome, plaketa do plakete, dva zidanajvrednijih radio-amaterskih trofeja,tre}i zid je stakleni, a na ~etvrtom, uzsat i kartu sveta, stoji fotografija famili-je Milo{evi} i Hranetov najvredniji "tro-

fej", slika malog plavu{ana, sina Milo{a.Uz potpuni operatorski komfor, to bi bioopis ove pove}e prostorije. Dok ovo pi-{em, CQWW kontest jo{ traje, a polametra od mene je single-op neumorni"radio-profesionalac", "Fex" YU1DX, kojiupravo odradi Nika VK1AA, jer je sve

ostale na 14 ve} odradio. Tri sata prekraja skor je 2278 veza, 38 zona i 138DXCC zemalja. Upravo je spotovaoR1ANF, valja}e i South Shetland, longpathom! Objasni mi Srele kako taj kole-ga radi sa dipolom u ledu i stvarno jebio tanak signal, ali Felixu ne proma~e!

Sad je na redu "near field", antenskire~eno. Predivan vrt, ruskog tipa sabrezama i crnogoricom, ure|en malo"Lujevski" sa izdvojenim letnjikovcem inekim vrstama, tipi~no na{eg cve}a. Ni-sam ba{ neki stru~njak za “`elje”, kakoja zovem cve}e, ali sam poveo instruk-tora. Kompleks pitomo podse}a i na sa-la{ i na ruralno seosko doma}instvo,ako se gleda sa severa, a na provan-salsko imanje sa juga, uglavnom zbogznala~ki sme{tenog letnjikovca i diskre-

tne metalne ograde bele boje. Re~e mimoj horti-instruktor da bi za “full Pro-vansu” valjao i mini-vinograd na padinijugozapadno od "Marka Kraljevi}a". Kozna? Mo`da se ta ideja i dopadne Hra-netu, ako mo`da to ve} i nije bilo u pla-nu. Ovde je sve u znaku B sa po~etka,jednom re~ju - Besprekorno!

Nezaboravan UFB vikend se zavr{a-va, band je totalno pust, ~ak i za ovda{-nje 599+ uslove, pa: CU in HAM par-adise!

73, de Andra, YU1QT

strana 25.januar-februar 2006. UFB

strana 26. januar-februar 2006.PER ASPERA AD ASTRA, BRE

PPEERR AASSPPEERRAAAADD AASSTTRRAA,, BBRREE .. .. ..

Ranko BocaYT6A

LEPOTE

HOBIJA

Kako se pribli`avao CQ WW CW,tako mi je sve ~e{}e kroz glavu prolazi-lo: ”Ma najbolje da se pre}altamo naM/2 ili M/S ..." Pregledom spiska nere-~enih stvari i provjerom dugoro~ne vre-menske prognoze odustajanje od M/M~inilo mi se neminovno i logi~no. No,svaki put kada bih to spomenuo Keletu- YU1AO, on bi me obasuo gomilomrazloga koji su podupirali samo MultiMulti. I ni}ta drugo. Ma daj pusti me,bre … Eto ti tvoj Multi Multi …

NERVOZA RASTE

Ve} smo na samo 10 dana do kon-testa. Peri}, koji je glavna faca za po-dizanje `eljeza i aluminijuma na stubove,stigao je tek tada. Vreme u prvoj polo-vini novembra bilo je fantasti~no. Sun-~ano i skoro potpuno mirno. Logi~no,jer mi tada nismo dizali antene. A ne bi

bilo ni pravi~no da je tako nastavilo ionda kada je Peri} stigao. Jo{ uvek nijezavr{en novi stub na kome je trebala dase podigne 3el40m, te nije podignut 2el80m. Rotary dipol za 80m je ve} 4 putaonesposobio grom i 2el40m je planiranda se postavi malo ni`e, na visinu od32m.

Kako su vremenske prilike bile vrlonepovoljne, a prognoze nisu obe}avalepobolj{anje, radilo se dan - no}. Dese-tak dana ranije dolaze Sima - 4N1SM,Kele - YU1AO i kum Lazo - YU1JW dapomognu oko antene za 40m i ra~unar-ske mre`e. Kroz radio-sobu su provu-~eni novi mre`ni kablovi (naravno oklo-pljeni) i antena za 40m je skoro sklop-ljena. Vreme naravno nije dozvoljavaloda se podigne stub, za {ta nam je tre-

bao samo jedan dan podno{ljivog vre-mena. Opet je moje predloge da pre-|emo na M/2 ili M/S Kele sasecao samilion razloga, a ono {to me je pozitiv-no "zapanjilo" je njegova napaljenost iYU1AO duh. Pa kada je tako, nije ni redda ja sada to lomim. ”Ma daj pusti me,bre … Eto ti tvoj Multi Multi …”

Odluku je zabetonirao Peri}, koji jestigao dan prije nego {to }e se Kele,Sima i Lazo vratiti ku}ama i u sam su-mrak podigao 5el20m na veliki stub. Ano} prije toga proveo je 14 sati u “udo-bnoj” vo`nji autobusom na relaciji Som-bor - HN. Dakle, ipak Multi Multi(Uhhh …) Dan posle njihovog odlaskasti`e A}im - YZ1EW i lagano odra|ujepoduga~ku listu obaveza, a bogami i saPeri}em juna~ki provodi vrijeme na stu-bovima.

I tako je u mojoj nervozi i blagompesimizmu do{ao i ~etvrtak. Ve} samdanima na lokaciji. Bim za 40m nijepodignut i nema {anse ni da bude (tosam ja mislio!). Mom mentalnom pre-moru posebno je kumovao taj dan. Samomcima iz firme i ADVANTEST 3361garniturom sam Amplidanu ugra|ivaorotary zavojnicu u PI filtru, i, operacija jeodra|ena rutinski.

QRZzzzzzzz....

Goca - YT6A i Gica -YYU1AO

Peri} Nikola i YU7FU

AMPLIDAN PAprepravljen za Low Bands

Sklapanje 2el40m

strana 27.januar-februar 2006. PER ASPERA AD ASTRA, BRE

Ali, avaj, po zavr{enom poslu, nakonposlednjeg uklju~ivanja automatika zapodizanje visokog napona bila je mrtva.Dva sata je trajalo tra`enje problema inervoza, jer je bez Amplidana za 40msve bilo uzaludno. Kvar je bio u kontak-tu releja za za{titu i taj me je kontaktko{tao gomile `ivaca. Odmah posle to-ga prelazimo na ugradnju 00160m (izgo-reo negde i nekada), jer je H8K planiranda radi na 15m i 160m. I kao za inat,jedva na|eni originalni kondenzator od200p i 10kV ispada Mladenu i pada napod, uz bolan zvuk pucanja i udaranjadjelova kondenzatora po podu. Dakle -160m radimo sa TL922?!? Tada sampomislio da mi je najbolje da odem uKola{in za vikend, ali ekipa je ve} bilana pola puta.

Svi su bili na okupu u ~etvrtak uve-~e. Pod uticajem kajsijeva~e, koju jeNele doneo meni, a pio bez mene (Ne-le, Nele …) i uz pri~e iz zbirke "Mojaantena je ve}a od tvoje …" legli smovrlo kasno.

Ustajanje kao u vojsci. YU1AO orga-nizuje op{teprihva}eni predlog da se2el40m podigne u Gornjim Klincima, maMPL lokaciji, umesto TB36. Odlaze pou`asnom vremenu, orni kao da to takotreba! Nedostajala je samo harmonika uLand Roveru. Ja ih ispra}am sa zeb-njom i nevericom i sa Darkom T95A,koji je tu ve} par dana, odra|ujem os-tatak poslova. Razvla~e se radijali zaGP160m, pakuju stanice i sre|uju radnamjesta.

PETAK UVE^E

Brigadiri se vra}aju sa ORA "GornjiKlinci 40m 2005". Ori pjesma "U tuneluu sred mraka …." i shvatam da je ante-na podignuta. Jooojjjj, zna~i ipak }e seraditi Multi Multi??? Pa ja sam defini-tivno obrao bostan ovog vikenda. Bi}ecirkusa? (Cirkus slijedi ...)

Kele pravi raspored operatora i raz-me{taja opreme tokom dana. Neki line-ari se moraju razmje{tati tokom dana narazli~ite ure|aje, jer ih nemamo dovo-ljno.

“Alo O}as - Hjuston, sri Obosnikcalling ….Bip ….?” Izvje{taj sa O}asa je“[u} - mu}”. Nema drugog ure|aja, amo`da bude sutra. Antena za 80m radi.A}im i Toma` su stigli na lokaciju i sveje spremno za prvu no}.

START

40m RUN - Goran, YT7AW ima od-li~an rate. Zavr}ava jutro sa 700 veza.

80m RUN - A}im i Zimba loguju 600veza prvo jutro. Vrlo obe}avaju}e.

160m - Darku ne{to ne ide. Prvi put

se dogodilo da se stanice koje se odli~-no ~uju ne mogu dozvati kroz pile-up?GP je uredno postavljena i ima 12 radi-jala, ali jednostavno ne ide. Mr{aviTL922, slaba{na GP, ali Darko radi vi{eMPLs od ekipe na 80m. Tada je ve} ja-sno da smo, umesto da na O}asu radi-mo 160m i razbijemo, taj band upropa-stili. Ali jednostavno nije se mogao nap-raviti bolji raspored. A i da jeste, kon-test je u toku. ]uti i guraj!

20m RUN kre}e standardno dobro.

Ali na 15m ne{to nije u redu. Nemo`e se sat vremena dozvati niti jednastanica??? Palim monitoring prijemnik ikonstatujem da je umesto telegrafije ueteru jedno duga~ko - taaaaaaaa. Prob-lem - VOX polo`aj na ure|aju. Klik i sveradi. Ali sat vremena je oti{lo bespov-ratno. I subota prolazi rutinski. Jedino15m kaska, jer je RFI sa 20m vrlo pri-

Lokacije Gornji Klinci:2el40m, 5el10m i GP 80/40m

2el40m na lokaciji Klinci na vjetru

Low Band lokacija O}as

3 over 3el za 20m

Stezanje bum to mast sarafa

O}as communications center:YU6GS, S59W, YZ3EW, YU6AY,

YT3YQ, Zimba, YT6MGY

strana 28. januar-februar 2006.PER ASPERA AD ASTRA, BRE

sutan. Dnevne bandove zavr{avamo re-lativno dobro. Mnogo bolje nego drugogdana, kada po~inje `urka.

O}as javlja da su izgubili i linear zaRUN. Alfa 99 ne radi i rade sa TL922??U`as! [aljem Savu Poli}a YU6PS da odeu Bar i donese Alfu, kako bih je eventu-alno poravio. Naravno, po definiciji kvarse nije mogao re}iti, jer je zalepio izlaznivakuumski rele, a drugi, naravno, nema-mo. Jo{ jedna neprospavana no?.

NEDELJA

40m jednostavno ne ide. Goran gubivi{e od sat vremena jer nije primjetio daje Amplidan izbacio visoki napon zbogza{tite i budi me posle sat, sat i po.80m rate je katastrofalan. YU6GS je,zbog obaveza firme gdje smo bili gosti,morao da skine sa sistema antenu ko-jom je ra|eno prvu no}, a nastavilo sesa najeve}om vertikalkom - onom zakoju se pokazalo da “razvaljuje” na160m, i tu je verovatno i uzrok katas-trofalnog pada ratea. Sini{a je poslekontesta ubacio model te antene uEZNEC i bolje da vam ne ka`em na stato li~i (na ni{ta!). I kao {lagvort - ante-na za 160m na Obosniku puca tokomno}i i pada. Jo{ samo da nam Mesecpadne na glavu i da zavr{imo sa Marfi-jem. Zbog jedne predivne munje koja serastegnula od Sutomora do O}asa(+10km) i ostalih “munjica”, napravljenaje i pauza od dva ~asa na O}asu. Mje-sto gdje se |avoli `ene nikako se nemo`e nazvati thunder safe lokacijom...

Ali momci su i dalje uporni. Simo,Neboj{a, Darko udarni~ki rade na deltaloopu za 160m koga su namerili podi}i.Ja ih samo posmatram i ne mogu daverujem. Ko je ovde lud?? Napolju samo{to podmornice ne padaju, sve hu~i odvetra, a oni }e da di`u loop za 160m.Pa ... nek' di`u ...

YU1AO pun `ustrine u svom malomradio-amaterskom raju na Klincima neda nikome da ga zameni. Malo pustiNe{u, kome je linear za 10m rekao zbo-gom, ali samo malo … Novi TL922, ko-ga sam im poslao, daje 800W na 40mi kako Kele ka`e - fabri~ki. [aljem muBraneta da ga zamjeni. Klinci uporno iuspe{no guraju ceo kontest. Lokacija jeodli~na, prijem super i slede}i kontestsigurno }e biti RUN za makar dva op-sega. Evo njegovog citata:

"Meni se ispunila dugogodi{nja `eljada se vratim u mladost, na dane svojihpo~etaka. Ovog vikenda sam proveo48h u divnom shacku bez vode i WCa,a o kupatilu da i ne pri~amo. Na krovusam imao 2el rotari 40m monster, ko-jem smo konopac za rotaciju vezali naprednji deo booma, umesto zadnji, pakad je trebalo potegnuti rotaciju, to se~inilo na strmoj nizbrdici trnovitog `bu-nja, umesto na ravnom delu ju`no odantene ... Samo jednom sam roknuo nao{tro stenje, saplev{i se po mraku nasajlu od Clarka ... Ma ne bre, otkud nambaterijska lampa na 40m daylight lokaci-ji. To je bila DAYLIGHT lokacija.

Ispred sebe sam imao suvremenitransceiver, IC706, koji sam pri`eljkivaou mladosti. Pored njega je bio nevero-vatno ali istinito, FABRI^KI linearac, TL922, i bio sam presre}an kad sam vidiona PWR-metru da daje preko 400W!!Vi{e od legal power za celu britanskuimperiju! U nedelju je IC706 dobio CWfiltar te mojoj sre}i nije bilo kraja. Gle,band sad ima manje stanica nego rani-je, to me jedino malo zbunjivalo... Nekoje u me|uvremenu postavio noviji mo-del TL922 koji je verovatno imao sada 2kom 3-500z u izlazu, jer je davao duplovi{e snage, ~ak 800W!!! Ovaj je imao itastovanje preko nekog sklopa sa rele-om, tako da vise nije moralo da se klik-}e sa 150V po {asiji lineara da bi seokinuo PTT. CW filtar, 800W iz fabri~-kog lineara, 2el rotari, ne fiksno ve} ro-tary, pa to je bilo neopisivo ushi}enje zamla|anog penzionera. Postalo je sasvimneva`no {to na lokaciji nema vode, hra-ne, WC, i {to na jedinom krevetu le`iSavo koji je betonirao ulaznu stepenicu,dobre su bile i stolice iz |a~ke klupemoje mladosti ..."

Kasno posle podne, pokisli k'o mi-{evi, ekipa entuzijasta (Neboj{a, Sima,Darko …) javlja da je 160m loop podig-nut! Malo seckanja i Darko dobija novuantenu. ^ini mi se i osjetno efikasnijuod prethodne.

I lagano se kontest privodi kraju.Osim jednog udara groma u blizini, ga-{enja svega i ~ekanje da kijamet pro|e,daljih problema i nije bilo. Samo malonije radio intenet i mre`a (jedno 12 sati,zbog nestanka struje u gradu), i kr~kaloje i pucketalo, dodu{e, ali ne stalno.

Sa velikim olak{anjem do~ekujemo00 GMT i kona~no se, bez tenzije, sku-pljamo u dnevnom boravku.

Kona~ni RAW score

CLAIMED SCORE: 12,120,482.00 pts(Novi YU rekord)

Moglo je bolje, moglo je i gore, no{ta je - tu je. Odli~na ekipa, super rad-no dru`enje je bio sigurno najbolji na~inda proslavimo 10 godina rada SKY Con-test Cluba. Posle CQ WW RTTY kon-testa, sa N6OX kao glavnim gostom, teaktiviranja 310SKY pozivnih znakova, pr-

I TL922 je zlatan, kada ja~eg nema!!Zimba mjenja gume??

YU1KX, YT1NP i YU7FU/K

Povratak sa lokacije:Peri} Junior, YT1NP, S59W,

YU1KX, 4N1SMYU1AO u ”modernom” shacku

BAND QSO ZONE DXCC160 651 17 7580 1270 25 10540 2385 38 14520 2455 37 140

15 943 37 122

10 99 18 44TOTAL 7803 172 631

strana 29.januar-februar 2006. PER ASPERA AD ASTRA, BRE

vi Multi/Multi pod okriljem kluba je kru-na pravog kontestinga. Bez obzira napropuste, pehove i gre{ke ovo je kon-test koji }e se definitivno pamtiti kaojedan od najboljih.

Slede}i Multi/Multi je zakazan za na-rednu godinu. Siguran sam da }e timbiti ve}i, a okosnica, koja je izgurala ovajprvi Multi/Multi }e znati kako idu}i putre{iti probleme efikasnije.

Ja se svima zahvaljujem na ulo`e-nom trudu.

SKY CC ekipa YT6AMulti/Multi WW CW 2005

je bila:

YT6A - skoro glavni krivac

YU1AO - glavni podstreka~, GICA

YZ3EW - odgovorni sekretar, definitiv-no deo tkiva SKY CC

YT6T - Mr \ura. Nema potrebe da gamnogo hvalim, jer je \urica deo pri~eod samoga po~etka. Etalon za RUNoperatora.

4N1SM - Sima, network expert, majs-tor za sve, tih, radan i pouzdan.

YT1NP - Neboj{a, me{tar velikih mo-gu}nosti, vredan do bola. [teta {to ni-sam znao {ta sve mo`e odraditi sam.Sre}a njegova {to ja to nisam znao. Ne-boj{a, ugasio si ga slede}e godine ...

YU1KX - stara garda. Vlada je stan-dard za pouzdanog OP, sa akcentom na15m, gde izgleda najvi{e voli ...

YT7AW - mla|ani Goran. Tih, pozitivani britak za stanicom. Odli~an op i {to jenajva`nije - pouzdan. Slede}e godineima}e{ sve probleme re{ene.

YZ7DX - Dr. Ha~ko. Brane je, jednos-tavno re~eno, divan lik. Bez njega jeovakva fe{ta nezamisliva. Koliko je sa-mo puta sa ushi}enjem svoju Ladu Nivuprovozao gore dole, po u`asnom putu.

YU7FU - Big gun sa 6m. Idealan zaovakve prilike na 10m. Izvukao je MPLsi pored RFI-a sa 40m, malo snage i fa-ntasti~nog IC706.

YT6Y - jednostavno Zimba!

YU6GS - tehni~ka podr{ka sa srcemve}im od Rusije. Goran je veliki dobrica(cca 130kg) i zahvaljuju}i njemu otkrivenje O}as, o kome }e se jo{ dosta toga~uti i sa koga }e slede}e godine raditi160m.

S59W - atipi~ni Slovenac. Prvo - {alise. Drugo - poru~io turu pi}a u piceri-ji!? Toma` je pouzdan i perfektno je od-radio obaveze koje je dobio.

T95A - Darko, moj najmiliji mili iz peri-oda 80-tih. Skoro da se nije izmjenio.Bez uveli~avanja - TOP CW operator,PLAYBOY drugar~ina i {valer~ina

Peri} Nikola - faca za sve. Penje sepo stubovima, vari, pravi dr`a~e, sklapaantene. Bez njega je sve nezamislivo.

Peri} J. Dado - junior je u fazi ulas-ka u svet radio-amaterizma. Slede}egmeseca po~inje da u~i telegrafiju i na-dam se uskoro }ete ga ~uti u eteru.Koliko je samo puta oti{ao Land Rove-rom gore-dole

Do slu{anja u CQ WW CW 2006 -Multi-Multi

73, de Ranko, YT6A

Stoje (L-DD): Zimba, YT7AW, 4N1SM, YU7QDT/X, YU7FU, YU1AO, YT1NP, YU1KX^u~e (L-DD): S59W, YT6A, YU4WDR, YZ1EW i Peri} junior

CQ WW CW 2005 SKY CC MULTI/MULTI TIM

strana 30. januar-februar 2006.DON MILER, W9WNV

DDOONN MM II LL EE RRWW99WWNNVV

Goran Savi}YZ1SG

Pro{lo je skoro 30 godina od poslednjeekspedicije Dona Millera ali njegovo ime idanas je poznato ~ak i onim DXerima koji suse rodili mnogo posle njegovih avantura. DonMiller predstavlja jednu od najupe~atljivijih inajkontroverznijih figura u radio-amaterskompokretu, a trag koji je on ostavio u DXCCprogramu je neizbrisiv.

Po profesiji lekar, Don Miller 1963. godi-ne odlazi u Ju`nu Koreju, gde kao kapetanameri~ke vojske, u naredne 2 godine radi kaoHL9KH. Pored aktivnosti iz Koreje on u tovreme pose}uje i neke druge interesantnezemlje i ostrva. U skoro svakom kontestu sepojavljuje HL9KH posti`u}i vrhunske rezulta-te. Levom rukom je kucao na tasteru a des-nom logirao veze, a oni koji su ga poznavalitvrde da je bio jedan od najboljih operatorasvih vremena, ako ne i najbolji.

Tada{nji DXCC program i va`e}a pravilasu se u mnogome razlikovala od programakoji poznajemo danas. DX rad je u to vremebio sporedna stavka u radio-amaterskompokretu a DXeri su smatrani ~udacima. U tovreme ARRL DXCC komitet je uglavnom biokoncentrisan na provere autenti~nosti QSLkarata dok se aktivnosti iz retkih zemalja nisuproveravale. Tada je ~ak bilo mogu}e u}i nateritoriju neke zemlje gde je radio-amateri-zam zabranjen i tajno odr`avati veze, a ARRLbi tu aktivnost priznao. Me|utim DX rad }eubrzo postati druga~iji i ni{ta vi{e ne}e bitiisto posle Dona.

Don napusta slu`bu i odlu~uje da ulep{a`ivot sebi i DXerima. Po~inje da se pojavlju-je iz novih zemalja. Istra`uje i pravi spisakmesta koja bi se mogla kvalifikovati za noveDXCC entitete - ~ak nekih koji do tada nisuni razmatrani kao mogu}nost. Don je pozna-vao tada{nja pravila DXCC-a i koristio ih je.Radio je ~ak i sa Okino Tori-Shime (PareceVela Is. - 7J) mnogo pre prve japanske ek-spedicije, ali ova njegova aktivnost kasnijenije priznata.

Tokom 1965. godine Don kre}e na svojuprvu veliku ekspediciju zajedno sa CharlesomK7LMU. Obilaze razna ostrva u Okeaniji kaoi neke zemlje jugoisto~ne Azije. Po~etkom1966. godine on se vra}a u SAD dok Char-les, zajedno sa ZL2AWJ, aktivira Wallis Island

FW8ZZ. Posle aktivnosti sa Wallisa K7LMU iZL2AWJ kre}u ka ostrvu Fid`i, me|utim nai-laze na tajfun i od tada se njima i njihovombrodu gubi svaki trag.

U februaru 1966. godine Don ponovokre}e na ekspediciju obilaze}i ostrva koja sugodinama bila na nauti~kim kartama ali su iiskusni moreplovci imali velikih problema daih prona|u. Pojavljuje se iz zemalja gde jeamaterizam zabranjen, sa mesta koja su bilaprakti~no nedostupna u to vreme. Radio je izzemalja kao {to su: Burma, Kina, Tailand,Heard Island, Spratly Islands, Laccadives Is-lands, Serrana Bank, St.Peter & St.Paul Ro-cks, Chagos, Blenheim Reef ... Dosta ovihmesta su bili potpuno novi DXCC entitetikoje je on sam otkrio. Radio je iz skoro svihvisoko tra`enih zemalja u to vreme kao i save}ine mesta koja do tada nisu ni razmatra-na kao mogu}nost za DXCC listu. Pojavio sei sa Minerva Reef-a, Maria Theresa Reef-a iostrva Bajo Nuevo. Bio je svuda. ^injenica daje ~esto svoje QSL karte slao sa mesta oda-kle je radio nije ostavljala mesta sumlji. Ko biposumnjao u takav dokaz autenti~nosti.

Neki u ARRL DXCC Desku ipak po~injuda preispituju njegov rad, verovatno podstak-nuti ukazivanjem na pojedine stvari od stra-ne nekih poznatih DXera. Pri~alo se da Donnapla}uje veze, a da cena zavisi od statusana DXCC honor roll listi, a ako neki od viso-koplasiranih DXera ne bi pomogao njegoveavanture Don bi imao "pote{ko}a" da ~uje tustanicu dok je na ekspediciji. Imao je obi~ajda svima onima koji daju donaciju preko 25$li~no {alje QSL karte sa lokacija sa kojih jeradio kao i biltene o budu}im aktivnostima.

U toku 1966. godine radi sa ostrva Sve-tog Petra i Svetog Pavla - PY0S, (St.Peter &St.Paul Rocks) isto~no od obala Brazila u At-lantskom Okeanu i ispostavi}e se da }e tobiti po~etak kraja njegove slave. U dokume-ntaciji ARRL poslatoj povodom te aktivnostiprilo`ena je slika njega i njegovog partnera nakojoj se vide oni sa ure|ajima na stenama.ARRL {alje tu fotografiju stru~njacima zaprou~avanje stena koji iznose stav da steneprikazane na slici nisu karakteristi~ne zaSt.Peter & St.Paul Rocks. Ipak to nije dovol-jan dokaz kojim bi ARRL dokazao da je to bi-la la`na aktivnost. Tokom ekspedicije po In-

dijskom Okeanu, a na putu za Geyser Reef,dobija obave{tenje da ARRL ne}e priznavatinjegove QSL karte za DXCC. Prekida ekspe-diciju i vra}a se u SAD da bi se sastao sarukovodstvom ARRL-a. Zbog {tete koju sumu naneli on pokre}e sudski postupak pro-tiv ARRL-a.

U prvoj polovini 1967. godine Don obilaziSAD i na skupovima radio-amatera prezenti-ra svoje aktivnosti iz dalekih i egzoti~nih ze-malja. Jedan od takvih skupova je bio i sas-tanak NCDXC (Northern California DX Club)gde ogromnom broju amatera prikazuje slaj-dove sa svojih aktivnosti sa Laccadive Island- VU7, u to vreme, kao i danas, izuzetno tra-`ene zemlje, zbog zabrane amaterskog radaod strane vlasti u Indiji. Na slajdovima se vidiprilazak broda ostrvima, palme nagnute iznadmora, lokalno stanovni{tvo koje do~ekujebrod ... Tako|e, prikazao je slike sa ostrvaHeard - VK0H, na kojima se vidi stara aus-tralijska nau~na stanica i u pozadini planinskivrh sa gle~erom "Big Ben". Prisutnima je po-kazao i jednu od manje oronulih zgrada stan-ice koju je navodno koristio za rad. Posleprezentacije kutija za donacije za budu}e ak-tivnosti je i{la od stola do stola, a DXeri suje punili sa entuzijazmom. Mnogi su bili sp-remni da svoj novac ulo`e u ne{to u {ta suverovali - u Dona Millera. Malo je bilo onihkoji su se to ve~e zapitali za{to ni na jednojod tih slika nema Dona.

U drugoj polovini 1967. godine Millerkre}e na jo{ jednu ekspediciju po IndijskomOkeanu, a aktivnost sa Geyser Reefa, u de-cembru 1967. godine, postaje njegova pos-lednja ekspedicija (za sada?). Sudski proceskoji vodi protiv ARRL-a privodi se kraju sas-lu{avanjem svedoka i to je trenutak kada ~i-tava stvar eksplodira. Njegov partner sa eks-pedicije na St.Peter & St.Paul Rock - Herb

LEGENDEDX-a

strana 31.januar-februar 2006. DON MILER, W9WNV

K1JBP, pod zakletvom pred sudom priznajeda nisu radili sa ostrva ve} sa broda ne-daleko od obala Venecuele, nekih 3500km odnavedenih ostrva. Slu~aj ubrzo biva zaklju~ensporazumom advokata, me|utim u nekimaspektima slu~aj nikada nije zavr{en. DX radkakav danas poznajemo je u mnogome ure-|en i kontrolisan pravilima koje je ARRL do-neo posle ovog sudskog postupka. Stari do-bri dani vere u ~oveka, a naro~ito u po{tenjeDXera su pro{li. Nova pravila su bila tako rig-orozna da su mnogi pojedinci kao i savezi pro-testvovali. Neke stvari su kasnije malo korigo-vane, me|utim, osnovno pravilo da onaj koide na DX ekspediciju mora biti spreman dadoka`e odre|ene stvari o aktivnosti (licenca,dozvola za rad, dokaz o boravku ...) je ostaloi do danas.

Jo{ jedna njegova aktivnost i danas izazi-va kontroverze - Maria Theresa Reef, FO0M.Problem je u samom postojanju tog ostrva.Iako je ta stena prikazana na mnogim karta-ma (izme|u ostalih National Geographic So-ciety i Hydrographic Office-a) jo{ uvek nijerazja{njeno da li je ta stena stvarno iznad vo-de, odnosno da li je u to vreme bila iznad vo-de. Hydrographic Office je 1983. godine na karta-ma pomerio Maria Theresia Reef sa 151.13OWna 136.39OW dok je na istim kartama svoje-vremeno bio prikazan Haymet Reef na oko160OW, 26OS. O~ito je da tu ne{to morapostojati, jedan izve{taj iz 1863. godinepominje dva ostrva na rastojanju od oko 400msa dubokim prolazom izme|u njih. Brod "WillWatch" je poku{ao da pro|e izme|u te dvestene i ustanovio je da prolaz uop{te nije du-bok jer su zaka~ili dno nedaleko od severnogostrva. Niko od tada nije video ta ostrva alise ona i dalje vode na brojnim kartama. Sas-vim je mogu}e da je pre 25 godina ta stenabila iznad vode, a da danas, u uslovima glob-alnog zagrevanja, kada su i neke drugi DXCCentiteti brisani zbog potapanja (Okino Tori-Shima, Basas da India...), ni ta stena vi{e nepostoji. Don je posedovao sliku na kojoj sevidi on sa opremom na steni za koju on tvrdida je Maria Theresia Reef.

Posle neslavnog sudskog procesa mnogotoga je lo{e krenulo po Dona. Vratio se svomposlu lekara, ali je 1981. godine osu|en na25 godina zatvora zbog navodne zavere s cil-jem da ubije svoju suprugu. Niko godinamanije ~uo ni{ta o njemu, dok jedna druga leg-enda, Martti Laine OH2BH, nije odlu~io daga potra`i i poseti u zatvoru i ponovo podse-ti DXere na njihovog idola 60-tih. Don Millerje 2002. godine iza{ao iz zatvora, a na radio-amaterskom sajmu u Dejtonu 2003. godineje i sam priznao da je aktivnost sa St.Peter& St.Paul Rocks bila la`na.

Don Miler i dalje ostaje veliko ime u is-toriji radio-amaterizma. Neki ga se se}ajukao vrhunskog operatora, dok se drugi ose-}aju prevareni. I danas, posle 30 godina, te{-ko je re}i ko je vi{e u pravu - mnogi su iplusevi i minusi vezani za njega. Don Millerdanas ima znak AE6IY dok je znak W9WNVsa~uvan i pripada "Don Miller DX klubu". Kozna, mo`da i ja, koji sam ro|en ta~no 6 go-dina posle njegove poslednje ekspedicije poIndijskom Okeanu, uspem nekad da uradimvezu sa Donom - mo`da sa nekog retkogostrva ili neke nove DXCC zemlje, ali defini-tivno po novim pravilima za koje je on li~nonajvi{e zaslu`an.

Sporna slika sa QSL karte PY0XA

strana 32. januar-februar 2006.ZA[TITA OD EL. UDARA

Preuzeto iz ^asopisa ”Radio T9”, br. 41/2005

ZZAA[[TT II TTAA OODDEELLEEKKTTRR II ^NNOOGG UUDDAARRAA Amir Halep

T94GT

KKKKOOOORRRRIIII SSSS

NNNNOOOO

DELOVANJE ELEKTRI^NE ENERGIJENA LJUDSKI ORGANIZAM

Delovanje elektri~ne energije na ljudski organizam zavisiod slede}a tri faktora:

1) napona izvora,2) frekvencije struje, i3) vremena delovanja.

Struje visokih frekvencija teku povr{inom ko`e i uglavnomizazivaju opekotine. Struje niskih frekvencija i jednosmernastruja izazivaju gr~enje mi{i}a zbog ~ega je uobi~ajen naziv,,elektri~ni udar". Naime, pri dodiru dela pod naponom, usledgr~enja mi{i}a, dolazi do brzog pomeranja tela ~oveka. Sum-njiv provodnik nikada ne treba doticati unutra{njom, ve} spo-ljnjom stranom {ake, da se usled gr~enja {ake ne bi ~vrstouhvatio provodnik pod naponom. Doticanje treba vr{iti des-nom rukom da struja ne bi tekla kroz srce. Ljudsko srce jepo svojoj gra|i mi{i} i u slu~aju da kroz njega pote~e dovoljnojaka struja usled sna`nog gr~enja srca dolazi do smrti ~oveka.Pri proticanju struje niske frekvencije kroz ljudski organizam,zavisno o ja~ini struje i vremenu delovanja, nastupaju slede}eposledice:

1) struja se ne oseti (I<1mA);2) struja se vrlo slabo oseti (1mA<I<30mA);3) ose}a se bol (I>30mA);4) nastupa uko~enost;5) nastupa smrt;6) nastupa ugljenisanje tela.

Posljedice su ilustrovane na slici 1.

Osim navedenih, kao posljedica elektri~nog udara moguse javiti:

1) opekotine, od kojih su posebno opasne unutra{nje ope-kotine koje nastaju usled direktnog zagrejavanjaorganizma elektri~nom strujom,

2) mehani~ke povrede organizma usled pomeranja prielektri~nom udaru,

3) elektroliti~ka o{te}enja organizma usled procesa elekt-rolize koji nastaje pri protoku elektri~ne struje kroz ljudski or-ganizam, i

4) gu{enje kao posljedica zavra}anja jezika u du{nik.

PRVA POMO] PRI ELEKTRI^NOM UDARU

Prvi korak pri pru`anju prve pomo}i jeste odvojiti unesre-}enog od izvora napona. To se vr{i isklju~ivanjem ili razdvaja-njem unesre}enog i dela pod naponom pomo}u izolirane ku-ke ili sli~nog predmeta. U krajnjem slu~aju spasilac mo`e statinogama na izoliran predmet (suva daska, komad najlona i sl)i rukama odvu}i unesre}enog. Nakon toga se pristupa pre-gledu unesre}enog. Obi~no rad srca i disanje nisu zaustavlje-ni, ali gotovo po pravilu dolazi do zavra}anja jezika u du{nik,tako da unesre}enom treba prstima izvu}i jezik kako bi mo-gao da di{e. Ukoliko unesre}eni krvari hitno mu treba zavitiranu kako bi se zaustavilo krvarenje. Rad srca i disanje se, popotrebi, uspostavljaju tako {to se vr{i masa`a srca i ve{ta~kodisanje metodom "usta na usta".

ZA[TITA OD DIREKTNOG DODIRA

Za{tita od direktnog dodira delova pod naponom se vr{i:1) izoliranjem delova pod naponom,2) stavljanjem delova pod naponom u ku}i{ta,3) stavljanjem delova pod naponom iza prepreka, i4) stavljanjem delova pod naponom van dohvata ruke (pos-

tavljanje na visinu od minimalno 2,5m ili na horizontalnuudaljenost 1,25m).

Kao dopunska za{tita od dodira delova pod naponom vr{ise ugradnja ure|aja koji vr{e automatsko isklju~enje dela podnaponom u slu~aju dodira.

ISTOVREMENA ZA[TITAOD DIREKTNOG I INDIREKTNOG DODIRA

Ova za{tita se izvodi tako {to se vr{i napajanje iz izvorasa niskim naponom. Dozvoljen je naizmeni~ni napon do 50Vi jednosmerni do 120V. Kao izvori niskog napona se koriste:transformatori, ispravlja~i, generatori i akumulatori. Uti~nice iutika~i za niski napon imaju posebnu konstrukciju, tako da seure|aji predvi|eni za niski napon ne mogu gre{kom uklju~itina visoki napon.

ZA[TITA OD INDIREKTNOG DODIRA

Indirektni dodir nastupa u slu~aju kvara ure|aja. Npr. uslu~aju proboja izolacije greja~a bojlera na njegovom ku}is{tuse javlja visoki napon. Za{tita se izvodi:

1) ugradnjom ure|aja za automatsko isklju~enje napajanjau slu~aju kvara,

Slika 2.

Slika 1.

strana 33.januar-februar 2006. ZA[TITA OD EL. UDARA

2) upotrebom ure|aja sa dvostrukom izolacijom,3) stavljanjem ure|aja u neprovodne (izolirane) prostorije

tako da visoki napon na ku}i{tu nije opasan,4) izjedna~avanjem potencijala svih provodnih delova koji

se istovremeno mogu dodirnuti,5) elektri~nim odvajanjem napajanjem iz transformatora ili

generatora koji nisu uzemljeni (sl. 2).6) ugradnjom Fl sklopke.

Automatsko isklju~enje napajanja u slu~aju kvara se naj-~e{}e realizuje pomo}u osigura~a. Na slici 3. je prikazana si-tuacija u trenutku kvara.

U slu~aju kvara preko faznog provodnika L1, metalnog ku-}i{ta i za{titnog voda PE se uspostavlja strujno kolo kroz kojepoti~e znatno ja~a struja nego u normalnom radu. Usled togapregori osigura~ ~ime se prekida napajanje ure|aja. Da biza{tita delovala ku}i{te ure|aja mora biti uzemljeno. Postojesistemi uzemljenja: TN-S, TN-C, TN-C-S, TT i IT. Njihovo iz-vo|enje je prikazano na slici 4.

Prema tehni~kim preporukama, u objektima za stanovan-je je obavezna primena TT sistema uzemljenja.

OZNA^AVANJE MEHANI^KE ZA[TITE

Mehani~ka za{tita elemenata i ure|aja elektri~nih insta-lacija se ozna~ava slovima IP iza kojih slede dva broja, npr. IP41. Slova IP su skra}enica od engleskih re~i "InternationalProtection Sintem", {to zna~i me|unarodna za{tita. Prva cifranakon slova IP ozna~ava mehani~ku za{titu od dodira delovapod naponom, a brojevi ozna~avaju:

0 - bez za{tite1 - za{tita od dodira rukom2 - za{tita od dodira prstom3 - za{tita od dodira izvija~em4 - za{tita od dodira `icom5 - za{tita od ulaska pra{ine6 - za{tita od ulaska vazduha.

Druga cifra nakon slova ozna~ava stepen za{tite od prodi-ranja vode. Brojevi zna~e:

0 - bez za{tite1 - za{tita od vertikalnog pada vode2 - za{tita od pada vode pod uglom od 15OO

3 - za{tita od pada vode pod uglom od 60OO

4 - za{tita od prskanja vodom5 - za{tita od mlaza vode6 - za}tita od zapljuskivanja vodom7 - za{tita od potapanja u vodu8 - ure|aj mo`e da radi pod vodom.

Primer 1:IP 00 - ure|aj je bez za{tite od dodira delova pod naponomi bez za{tite od vode.Primer 2:IP 41 - ure|aj je sa za{titom delova pod naponom od dodi-ra `icom i od vertikalnog pada vode.

Primer 3:IP 20 - ure|aj je sa za{titom delova pod naponom od dodi-ra prstom i bez za{tite od vode.Primer 4:IP 68 - ure|aj je hermeti~ki zatvoren, mo`e raditi pod vodom.

Slika 3.

Slika 4.

strana 34. januar-februar 2006.SMEDEREVSKI JUBILEJ

RRAADDIIOO--AAMMAATTEERRII PPRROOSSLLAAVVIILLII5555 GGOODDIINNAA PPOOSSTTOOJJAANNJJAA

RRAADDIIOO--KKLLUUBBAA ““SSMMEEDDEERREEVVOO””Milorad \uleji}

YU1OR

Na pro{logodi{njoj Skup{tini SRS-a,delegat RK SMEDEREVO je najavio tak-mi~arske aktivnosti u organizaciji na{egkluba, povodom obele`avanja jubileja 55godina od osnivanja. Po~etkom godineje u okviru ARG kalandara potvr|en na-javljeni termin proslave jubileja sa ARGtakmi~enjem kao finalnim doga|ajem. Una{em ~asopisu i na internet listamapublikovano je i UKT takmi~enje na 144MHz, koje je organizovano istim povo-dom, prvog vikenda juna 2005. godine.

Sve predvi|ene aktivnosti oko UKTtakmi~enja, sprovedene su u najavljen-im terminima. Takmi~enje u ARG-u i fi-nalna manifestacija sa dodelom nagara-da i prigodnim koktelom su odr`ani dru-gog vikenda oktobra, kao {to je i bilonajavljeno. ^lanovi Radio-kluba SME-DEREVO se zahvaljuju svim u~esnicima

u takmi~arskom programu i svima kojisu do{li na dru`enje prilikom zavr{nesve~anosti.

Posebno zadovoljstvo i ~ast u~inilisu nam svojim prisustvom visoki gostiiz Bugarske, koji su uzeli u~e{}e u ARGtakmi~enju. Da napomenem da su i tak-mi~ari na{eg Kluba ove godine u~estvo-vali na takmi~enju u Bugarskoj, koje jegospodin Panajot LZ1US uprili~io uzproslavu svog jubileja, 40 godina uspe{-nog bavljena ARG-om. Susreti smed-erevskih radio-amatera goniometrista sakolegama iz Bugarske, u okviru me|u-narodnih ARG takmi~enja traju godina-ma. Na obostrano zadovoljstvo, ove go-dine je bilo prilike za direktne susrete nasopstvenim terenima. Uz prigodne pok-lone kao znak pa`nje i u ime budu}ihsusreta, bilo je vremena za razgovore onarednoj godini, teku}oj problematicikoja ja manje vi{e sli~na, kako u Bugar-skoj, tako i u Srbiji.

Takmi~enje u ARG-u je organizova-no za sve kategorije. Za kategorije tak-mi~ara starijih od 15 godina pripremlje-no je takmi~enje u obliku ARG marato-na, a za mla|e od 15 godina klasi~anARG na 3,5MHz. U najavi, prijavljen jedolazak oko 60 takmi~ara, a na dan tak-

mi~enja je do{lo 38 takmi~ara, {to u va-rijanti dvodnevnog takmi~enja stvaraprobleme organizatoru zbog rezervacijepreno}i{ta i organizovnja ishrane, ali nezameramo, jer smo sigurni da je dobravolja postojala, a teku}a problematika jeuvek prisutna u na{im uslovima pa nebude uvek onako kako se isplanira.

Po prvi put smo na ovom takmi~e-nju organizovali takmi~enje u radio-ori-jentiringu, koje je nai{lo na dobar odziv,a po komentarima nakon takmi~enja,zaklju~ili smo da se svima dopalo. Ovajoblik ARG-a u okru`enju upra`njavajuve} du`e vreme pod razli~itim nazivima,kao {to su: LOV NA PATKE, FOXORING … Takmi~enje mo`e biti revijal-nog karaktera sa kratkim (brzim) staza-ma u gradskom (park) ambijentu ili naklasi~nom terenu sa velikim distancama.Prve tri dame u kategoriji D15

Na{ stari ~lan YU1GT

Panayot Danev LZ1US (desno)prima plaketu Kluba od

Milorada \uleji}a YU1OR

U prvom planu bugarskitakmi~ar Nikolov

strana 35.januar-februar 2006. SMEDEREVSKI JUBILEJ

Kod nas }e se tek razvijati, a nama jedrago da smo ovaj oblik ARG-a zapo~elina na{em jubilarnom takmi~enju "SME-DEREVO 55".

ARG maraton je prvi put organizovankod nas na zboru u Soko Banji, ali u sk-ra}enoj varijanti sa manjim brojem pre-dajnika. U okviru ARG takmi~enja"SMEDEREVO 55" maraton smo napra-vili na adekvatnom terenu i sa maksi-malnim rastojanjima.

Sudije za teren su provele dva danau pripremi terena, koji je u osnovi brdo-vito-poljoprivredno zemlji{te pod vo}-njacima i vinogradima, ali ispresecanopotocima i jarugama, obraslim te{koprohodnim gusti{em, {to ga ~ini mnogote`im nego {to u osnovi izgleda. Proce-njeno limitirano vreme nije pogodovalojednom broju takmi~ara, pa je bilo dostanjih mimo limita, ali su se zato jasnoizdvojili takmi~ari sa dobrom kondicijom,dodu{e i oni veoma tesno uz vremens-ki limit. Po logici, profitirali su oni koji suna vreme odustali od udaljenijih TX lo-kacija.

UKT takmi~enje "SMEDEREVO 55"imalo je prose~an odziv, pristigao je 21dnevnik. Pregledom dnevnika uo~eno jeu~e{}e oko 60 radio-amatera. Naravno,21 dnevnik i nije mnogo, ali to je do sa-

mih takmi~ara, jer organizator na to nijemogao uticati. Nagrade su bile adek-vatne najavljenim u propozicijama i raz-logu povodom kojeg se organizuje tak-mi~enje. Takmi~enje koje smo organizo-vali povodom 50 godina kluba 2000. go-dine, imalo je duplo bolji odziv u slanjudnevnika. Nagra|eni takmi~ari, koji suprisustvovali uru~enju nagarada, su zboguredno obavljenog posla pohvalili takmi-~arsku komisiju. Rezultati su ve} vi|eni,ali da ih ponovimo i ovom prilikom.

Kategorija jedan operator:1. YU7EF 2. YU1EM 3. YU1BN

Kategorija vi{e operatora:1. YT2F 2. YU7ACO 3. YU1OB

Kategorija stranih stanica:nagra|en je prvoplasirani LZ9W

Kategorija FM stanica:nagra|en je prvoplasirani YT1SDK

Prve tri dame u kategoriji D19

Na{em jubileju su prisustvovali mnogi radio-aamateri iz ~itave Srbije

YT1SDK (desno) primapehar za osvojeno 1. mesto u

kategoriji FM rado-sstanica

Favoritkinje me|u damamana startu ARG takmi~enja

”Smederevo 55”

YU1EM - 2. mesto, jedan operator

strana 36. januar-februar 2006.ARG CW GENERATORI

AARRGG CCWWGGEENNEERRAATTOORR II

Milorad \uleji}YU1OR

Ure|aji koje }u opisati su sastavnideo ARG predajnika. Konstruisani su2000. godine radi pobolj{anja postoje-}eg ARG kompleta u Radio-klubu"Smederevo". Sklopovi su nastali kaomoja ideja i konstrukcija ili su konstruk-cija Sini{e Radano~evi}a na moju ideju.Kada smo 2000. godine pokrenuli ARGaktivnosti, koja je u to vreme kod nasbila svedena na minimum, trebalo je poprili~no poraditi na opremi, jer je bilazastarela i godinama nekori{}ena. Nis-mo imali FAR PREDAJNIK, logika u pre-dajnicima je zakazivala u radu, a nismoimali ni STARTNI URE\AJ. Kasnije sepojavila potreba za mini ARG PREDAJ-NICIMA.

To {to je bilo problemati~no kod nasu Smederevu, bilo je i kod drugih, pasam re{io da uradim ne{to od materi-jala koji se nalazi u rezervama svih kojise iole bave konstrukcijama, a i ako ganema, da ne bude komplikovano za na-bavku. Po{to FAR predajnik za ARG nijevezan za ciklus ostalih ARG predajnika iradi na posebnoj frekvenciji, nije potreb-na komplikovana logika, ve} samo CWgenerator "MO" niza. Video sam FARpredajnike koji emituju samo niz crtica(T), ali ja sam hteo da to bude kako pra-vila nala`u "MO". Sini{a je ve} radio naprogramu za 16F84 koji je trebalo dazameni postoje}u logiku u "lisicama" na-{eg ARG kompleta i predlagao je da iFAR bude upravljen na isti na~in. Nisamprihvatio vi{e iz inata nego zbog cenemikrokontrolera. Inat je bio kontra naSini{inu nameru da napravi svoj prog-ram za mikrokontroler a ne da pokupigotov sa interneta kao {to su neke na{ekolege uradile. Mada moram re}I, da uto vreme kod nas 10DM i nije bilo ma-lo, a toliko je ko{tao mikrokontroler. Lo-gika koju sam osmislio ko{tala je neu-poredivo manje i {to je meni bilo bitno,imao sam u svojim rezervama kompletmaterijala. Odlu~io sam se na osnovu

ranijih iskustava, da logika "MO" genera-tora bude poznati broja~ 4017, a gene-rator takta kolo 555 i 4017, ni{ta manjepoznato, a oba pristupa~na.

Integralna kola 555 i 4017 ne}u po-sebno opisivati, jer je u na{em ~asopisuo njima tolikoi pisano i objavljeno rado-va, da bi bilo suvi{no i zamaraju}e za~itaoca da to ponavljamo. Naime, idejaje bila da 555 generi{e niz "crtica" (lo-gi~kih jedinica) sa odnosom 3:1 i uprav-lja bazom jednog od dva redno vezanatranzistora, koji ~ine prekida~ki sklop tj.taster predajnika. Broja~ 4017 treba daprebroji "crtice" i upravlja bazom drugogtranzistora u prekida~kom sklopu, od-nosno obezbedi da taster otkuca "MO".To se ostvaruje tako {to se na bazudrugog tranzistora diodama odvodi sig-nal sa odabranih izlaza broja~ 4017. Dabi ciklus uredan 4017 se u odgovara-ju}em momentu resetuje i ciklus ured-no ponavlja, dokle god je ure|aj podnaponom. Nije komplikovano, a pogle-dom na elektri~nu {emu sve brzo pos-taje jasno. Za one koji budu hteli sebida naprave ARG FAR sa ovakvom logi-kom ustupam izgled {tampane plo~ice i`elim uspeh u gradnji.

Kasnije se ukazala potreba da ko-n-strui{emo logiku za ARG predajnike ma-le snage koji se koriste u radio-orijen-tiring takmi~enjima. Za ovaj oblik ARGtakmi~enja koristi se 10 i vi{e predajni-ka, pa je zato trebalo imati logiku kojageneri{e isto toliko razli~itih kombinaci-ja slova ili brojeva, kako bi se preda-jnicime|usobno razlikovali.

Ve} opisana logika mo`e uz pogodanraspored dioda na izlazima od 4017, ot-kucati sve dvoslovne kombinacije kojeimaju slova T, M i O, naravno i svakood ovih slova zasebno.

Ukoliko ho}emo da logika generi{eslova koja se sastoje od kombinacije cr-tica i ta~kica, mora se izvr{iti nekolikoizmena. Kao prvo ne}e biti potreban je-dan od tranzistora, tj. za tastovanje sekoristi samo jedan tranzistor kojim }eupravljati 4017. Moraju se promeniti ele-menti koji diktiraju frekvenciju oscilo-vanja 555, tako da ona bude vi{a. To}ete uraditi prema sopstvenom ukusu.Za ovu priliku nije obavezno da impulskoji proivodi 555 ima odnos 3:1, jer tosada radi 4017. Naime, ako se diodamana sabirnu liniju spoje tri izlaza zaredom,formira se "crtica", izpu{teni izlaz formi-ra pauzu ili razmak, a jedan izla spojendiodom na sabirnu liniju formira "ta~ku".Na ovaj na~in se mogu formirati Morzekodom slova: A, N, D, U, S, H, 5 itd.

Varijanta 1.

Varijanta 2.

strana 37.januar-februar 2006. ARG CW GENERATORI

Krajem 2004. godine sagradio sam12 malih predajnika za 3,5MHz sa nap-red opisanom logikom za generisanje.Morze znakova. Kompletan predajnik jebilo kolo 4001 i uz ovakvu logiku radizadovoljavaju}e za ovu namenu. Mo`ese naravno koristiti i uz druga~iji predaj-nik.

Fotografije pokazuju gotov predajniki {tampanu plo~icu. Mo`da }e nekombiti neobi~no {to su elementi lemljenina {tampu bez bu{enja otvora, ve} kaoda su u pitanju SMD komponente,. Kobude hteo da ih gradi "normalno" sa bu-{enjem otvora i provla~enjem izvodakomponenti kroz otvore, potrebno je dafilm za {tampu pri izradi okrene naopa-~ke. Ja sam to izradio na dvostruko ka-{iranom vitroplastu i nisam nagrizao po-zadinu ve} je koristio kao masu.

Pogledom na gotov predajnik pa`lji-vom posmatra~u }e pasti za oko da ne-ma ni jedne zavojnice!

Kod gradnje prototipa iz radoznalos-ti sam hteo da vidim {to }e biti kada di-rektno bez ikakvih elemenata spojim 2metra provodnika na mesto gde bi gde

bi trebalo biti zavojnica "izlaznog stepe-na", ukoliko se tako mo`e nazvati deokola 4001. A dogodilo se: signal se bezproblema goniometri{e na udaljenostiod 150 metara na prose~nom goniome-tru. Kvalitetniji goniometar ga ~uje i go-niometrisanje je mogu}e na 300 meta-ra. To je bilo dovoljno da predajnik slu`inameni. Predajnik verovatno ima dostaharmonika ali, s obzirom na njihov nivoi ~injenicu da se predajnici koriste vanurbanih sredina, mislim da su po {tet-nosti za okolinu zanemarljivi, jer se iosnovni signal ~uje do 300 metara odpredajnika. Naravno to ne zna~I da har-monike ne treba prigu{iti. Poradi}u natome uskoro, pa da u nekom od slede-}ih brojeva bude tekst sa detaljima zapredajnik. Za ovu priliku tema je logika,predajnik spominjem uzgred po{to sena slici vidi da tu ima i ne~eg {to nijelogika za generisanje Morzeovih znako-va.

Jasmina Ili} na takmi~enju u Smede-revu sa predajnikom male snage

strana 38. januar-februar 2006.ARG IZDANJA U 2005.

AARRGG II ZZDDAANNJJAAUU 22000055 .. GGOODDIINN II

Bo`idar @ivanovYT1ZB

Kao i u proteklih nekoliko godina, popitanju ARG kod nas, zabele`ene su sveaktivnosti.

U principu se ni{ta nije promenilo. Idalje mnogi imaju samo usmene ko-mentare ali kada se zatra`I da se to na-pi{e za bilten ili ~asopis, samo obe}a-nja, za koja unapred znam da su praz-na, tj, nikad se ne ostvare.

ARG BILTENI

ARG bilten i dalje izlazi sa starim na-zivom "ARG KLUB" iako je bilo pri-medbi na naziv ali ne i predlog drugognaziva. Opet tipi~no na{a razmi{ljanja,odnosno poku{aj razmi{ljanja - ja bih toda promenim, samo promene radi, aline znam kako!

Odre|ena je redakcija biltena aliposle odluke o formiranju redakcije, onanikad nije profunkcionisala. Malo jeote`ano i dobijanje informacija o ma-nifestacijama. Na insistiranje dobija se{tura informacija sa obaveznom na-pomenom: "a ti dodaj {to treba". Jedinupomo} sam imao od sina ZoranaYT1ZOX iako i to mnogima ne pa{e,zbog porodi~nih odnosa.

U svakom biltenu su informacije oorijentiringu jer mnogi na{I goniome-tristi su prisutni na orijentiring takmi-~enjima. Bilteni su ure|eni prema ARGaktivnostima u toku godine.

Svi bilteni izre|uju se i u vidu elek-tronske knjige - u PDF formatu i bi}ena CD-u za 2005. godinu.

@elim da napomenem da je potreb-na pomo} svih organizatora takmi~enjada mi dostave sve potrebne informaci-je o takmi~enju, manifestaciji, da bi os-talo zabele`eno sve {to se radi zbogsamih onih koji to rade do budu}nostida se zna {ta se radilo. Bilteni su ob-ra|eni u formatu A5 i od{tampani su teukori~eni.

Potreban je dogovor po radio-ama-terskim klubovima, da se odredi osobaza pomo} u izradi biltena te bi se tako

vi{e koristili i dobili bi zna~aj koji zaslu-`uju. Ne}u prepisivati sadr`aj da ne bihprevi{e zauzeo prostora, ve} samo os-novnu temu biltena.

U prvom broju biltena osnova jesednica RG ARG SRS sa usvojenimzapisnikom. U okviru je i kalendar ARGtakmi~enja. U ovom broju su i kalendariorijentiraca kao i kom{ija.

Na Grzi kod Para}ina odr`ano je prvookupljanje kandidata za reprezentacijuSRS. Opisane su pripreme sazaklju~cima za slede}e okupljanje.Interesantno isklustvo.

Prilozi sa orijentiringtakmi~enja

Ovaj bilten u osnovi ima takmi~enjena Vlasinskom jezeru. Takmi~enje je bilouspe{no, na veoma lepom terenu sanedostatkom orijentiring karte. Prisutnesu ekipe iz Bugarske i Makedonije ali samalo na{ih klubova. Doma}ini su sepotrudili da nam prika`u odli~an ambi-jent, odli~ne terene, za ARG takmi~enja.

U ovom broju imate i dosta korisnihinformacija o orijentiringu kao i drugekorisne informacije.

Slede}e takmi~enje bilo je na Fru{-koj Gori. Na Fru{koj Gori je trebao biti[ampionat SRS ali zbog odnosa u na{ojorganizaciji, na`alost, to je bilo samootvoreno takmi~enje.

Mnogo je bilo nedoumica pre po~et-ka takmi~enja i mnogo podmetanja nasamom takmi~enju. O svemu tome ~i-tajte u ovom broju biltena.

strana 39.januar-februar 2006. ARG IZDANJA U 2005.

Nisu iskori{}ene mogu}nosti terenai orijentiring karte, a i zbog mnogih dru-gih doga|aja ovo takmi~enje treba {topre zaboraviti, na `alost onih koji su semnogo potrudili da ovo takmi~enje us-pe. Za{to i kako ~itajte u ovom brojubiltena.

Gosti su nam bili takmi~ari izMa|arske. U vreme ovog takmi~enjabilo je orijentiring prvenstvo na Tari tesu na{i reprezentativci bili uskra}eni zajedno nu`no potrebno iskustvo.

Njila{ Imre se potrudio da napravitakmi~enje na Fru{koj Gori jer u svomokru`enju nema orijentiring kartu. Isko-ristio je i neznanje u kori{}enju orijen-

tiring karte na pro{lom takmi~enju, jer jeon izvukao maksimum iz karte. Stan-dardno Njla{ je nastojao sam sve dauradi te ima dosta {ala na taj ra~un. Natakmi~enju su nam bili gosti iz Hrvatske.Za{to je ovo takmi~enje ostalo u lepojuspomeni, ~itajte u ovom biltenu.

Druga kvalifikacija za izbor repreze-ntacije bila je na Go~u u odli~nom am-bijentu. Sve je bilo odli~no sem {to ni-smo imali orijentiring kartu a topograskakarta je obuhvatala manji teren od pot-rebnog. Kako smo radili na Go~u ~itajteu ovom biltenu.

Zahvaljuju}i Ministarstvu odbraneSCG dobili smo dve nedelje za pripremereprezentacije na Kopaoniku. Odli~ni te-reni, orijentiring karte i mnogo drugog

su nam omogu}avali odli~ne uslove zarad. Svemu je doprinelo i me|unarodnoorijentiring takmi~enje na Kopaoniku nakome su se odli~no pokazali na{i repre-zentativci. Iskoristili smo priliku da namorijentirci odr`e kratku, kvalitetnu obukuza kori{}enje orijentiring karte. Za{to jeovo bio ARG kamp, a ne priprema re-prezentacije i o jo{ mnogo doga|aja, ~i-tajte u ovom broju biltena.

Mnogo je re~eno o ovom {ampi-onatu a u ovom broju biltena ima}etesve sakupljeno na jednom mestu.

Ve} nekoliko godina zadnje takmi~e-nje u ARG sezoni odr`ava se u Smed-erevu. Ovo takmi~enje je bilo sa poseb-nim varijantama: lov na patku i ARGmaraton. Kako i za{to ~itajte u ovombroju biltena.

strana 40. januar-februar 2006.ARG IZDANJA U 2005.

Radio-amater CQ YU

U pro{loj godini u na{em ~asopisubilo je najvi{e stranica posve}enih ARGaktivnostima. Sem prvog broja svi ostalibrojevi na naslovnoj strani imali su deoo ARG-u.

^etvrti broj je bio posve}en Evrop-skom {ampionatu i deljen je u~esnicima{ampionata. Mnoge strane bile su u pu-nom koloru.

U petom broju dati su svi rezultatisa takmi~enja. I ovde moram dati kons-tataciju (ne `alim se) da se radio-amateri na odazivaju na poziv za pisan-jem u ~asopisu. Poseban mi je problembio sa pisanjem ~etvrtog broja jer jetrebalo napisati u kratkom sve na{e ak-tivnosti u 50 godina rada goniometrista.Mnogo puta sam pozivao za pomo} ali,svi su ostali dosledni. Vole da ~itaju, da-ju komentare ali nikako da ne{to napi{u,pripreme. Jedinu pomo}, opet mi jepru`io sin Zoran YT1ZOX.

U prvom broju predstavljena su:* ARG izdanja u 2004. godini, ARG

bilteni, pisanja u ~asopisu, monogra-fija, internet lista;

* ARG pribor - busole

U drugom broju:* Sednica RG ARG SRS - zapisnik sa

sednice;* Evropski ARG [ampionati;* 1. evropski [ARG u [vedskoj

(YT1ZOX);* 2. evropski [ARG i YU - Ankaran

(YT1ZOX);

U tre}em broju:* Jubilej - 25. godina radio-sekcije

"Kozara" YU1AAV (YU1SB);* 8. Evropski [ARG YU - Skoplje

(YT1ZOX);* Na{e reprezentacije na evropskim

ARG {ampionatima.

^etvrti broj je bio posve}en 15. ev-ropskom [ARG-u i podeljen je svimu~esnicima [ARG-a. Mnogo korisnihinformacija:* O reonu takmi~enja Tara-Zlatibor;* Bilten za takmi~enje;* Pregled prijavljenih reprezentacija;* Pregled svih dosada{njih {ampionata

u YU, Evropi i IARU;* RG ARG SRS;* Pregled u~estvovanja na dosada{njim

{ampionatima;* Spisak me|unarodnih - IARU sudija;* Na{a reprezentacija i druge informa-

cije.

U petom broju su informacije o odr-`anom evropskom {ampionatu:* Osvrt predsednika SRS o {ampionatu,* Zvani~ni rezultati pojedina~ni i ekipni

na 2 i 80 m. i mnogo fotografija

U {estom broju:* Pohvale su stigle sa svih strana

(YT1ZOX);* QSK kartice amaterskih radio-gonio-

metrista;* Sudijska oprema na ARG takmi~enji-

ma;* ARG takmi~enje "Smedrevo 2005".

Svi ~lanci o ARG-u su skenirani inapravljena je elektronska knjiga (PDFformat) i narezano na CD-u.

DVD/CD IZDANJA

FOTOGRAFIJE na DVD

U ovoj godini je bilo mnogo aktiv-nosti u vezi reprezentacije te je to i po-sebno zabele`eno. Mnogi su bili snima-telji, Ga{par Tereza, zatim YZ1DO,YU1EP, YU1DX, Sini{a Radano~evi},Dragan A}imovi} i drugi. Ukupno je pre-

ko 8000 fotografija i to je podeljeno na2 DVD-a jer je ukupna veli~ina skoro 6Gb.

FOTO-ALBUMI

Od raspolo`ivih fotografij napraviosam foto-albume. Ograni~enje progra-ma (do 1000 fotografija) i snimatelji, suuslovilili izradu 27 foto-albuma i to:

* Grza 1* Vlasinsko jezero 3* Fru{ka Gora 1* Fru{ka Gora-Kanji`a 2* Go~ 1* Kopaonik 7* Tara 8* Smederevo 3* Reprezentacija 1

Svaki foto-album je sa odre|enimizborom muzike (prema ambijentu, mi{-ljenju, inspiraciji i raspolo`ivim albumi-ma).

Za foto-album nije potreban pose-ban program jer je izredjen u .EXE for-matu. Sam se aktivira i na 7 sekundi semenja slika. Ako `elite ubrzati pre-gle-davanje to }ete ostvariti "klikom" na levitaster mi{a, a ako `elite ubrzati, koristi-te desni taster na mi{u.

YU ARG 2005

Sve aktivnosti vezane za 2005. god-inu pripremio sam na jednom DVD-u.Osnova sadr`aja:

* Internet - de{avanja na internetlisti BalkanARG@yahoo.com

strana 41.januar-februar 2006. ARG IZDANJA U 2005.

* ARG bilteni;* ~lanci u ~asopisu "Radio-amater";* ARG literatura;* Takmi~enja;* Orijentiring itd.

OBUKA ZA ARG

Velika je potreba za obukom radio-amaterskih goniometrista. Po klubovimaobuka se sprovodi najkra}e, {turo i ne-dovoljno. Nema literature i to se zlou-potrebljava. Neki klubovi sprovode obu-ku na svoj na~in, i sprovode ispite isto,na svoj na~in. Pripremao sam elementeza "Priru~nik za ARG" ali nema volje zaizradu priru~nika a ni finansijera. Mislimda je i problem u broju knjiga koje treba{tampati jer za sada ima ne{to preko100 ARG takmi~ara, zna~i mala interes-na grupa. Ako se nadje finansijer mo`ese brzo od{tampati priru~nik a do tadada koristimo digitalna izdanja.

Sada imamo dva priru~nika za obukukoji daju osnove i to:

* Uvod u ARG od Ive Sesarti}a, SRJ, Zagreb 1987, i

* Priru~nika za ARG od Joleta Joleski YU5JJ, Skoplje 1991.Nedostatak ovih priru~nika je to {to

nema savremenih sistema, pogotovomaterijala o orijetiring karti.

Napravljene su bro{ure:* Pravilnik za takmi~enje ARG SRS;* Priru~nik za takmi~are;* Priru~nik za sudije;* Priru~nik za obuku;* Testovi za ARG ispite;* Pravilnik za takmi~enje IARU;* Organizacija takmi~enja;

Sve ove bro{ure su u PDF formatu.

Skenirani su priru~nici iz topografije:* Priru~nik iz vojne topografije od Jan-kovi} Bogomir, VIZ Beograd, 1985;

* ^itanje karata i orijentacija od Alek-sandra \. Petrovi}a, NIPO, Beograd;* Priru~nik iz topografije, Petar ]uri}, zapotrebe izva|a~a Srbije.

Za obuku goniometrista potrebno jei znanje orijentiraca te sam nabavio ne-koliko priru~nika:

* Orijentiring, mr Miroslav Stefanovi},Savez izvidza~a Srbije, Beograd, 1999;* Soprtaska orijentacija, dr Borislav Ste-fanovi}, Novi Sad, 1995;* Orijentacija, taborni{ki priru~nik;* Prou~avanje prirode, bugarski prevodmakedonskog izdanja;* Informator o kartama;* Priru~nik o listi}u za kontrolne ta~ke -

“Control Descriptions”;* Uputstvo za crtanje orijentiring karata“Internacional Specification for Orien-teering Maps”.

Napisane su dve bro{ure za opis ele-menata na orijentiring karti, u PDF for-matu.

Za obuku potrebno je imati orijenti-ring karte, te u svojoj biblioteci ih imamdosta i jo{ trebam dobiti da bih komp-letirao sve orijentiring karte Srbije. Ima-mo i orijentiring karte sa dosada{nijihARG [ampionata. Knjige su obra|ene uvidu elektronske knjige u PDF formatu,a karte u foto-albumu, mali program naengleskom za obuku i samotestiranje oznanju kartice za opis kontrolne ta~ke.Tako obra|eno je na DVD-u da svako usvojoj biblioteci mo`e imati svu potreb-nu literaturu.

OSTALA IZDANJA

Pored ovolikog obimnih materijalabilo je jo{ planova za rad.

U dogovoru sa Ivom Sesarti}emYU1BQ i @arkom Resanovi}em YU1MK,dostavili smo molbu Izvr{nom odboruSRS za pomo} u finansiranju izdanjadruge knjige o ARG kod nas tj. ARG uSrbiji. Knjiga je trebala biti izdata u sk-lopu obele`avanja 50 godina ARG u Sr-biji, po odr`avanju prvog ARG {ampio-nata SRJ 1956. godine u Beogradu. Navreme smo sve dostavili ali do danasnema odgovora.

Pri pisanju prve knjige ostalo nam jejo{ materijala koji se treba objaviti a toje:

* Zna~ajne li~nosti za ARG;* [ampionati Srbije i Vojvodine;* ARG takmi~enja u naseljenim me-

stima, no}u;* Dosada{nii menad`e-

ri za ARG;* Na{i predstavnici u

IARU; * Dosada{nje repreze-

ntacije, itd.

Drugo planirano izda-nje bilo je u vezi izdanjamonografije "50 godinaARG" na engleskom jezi-ku. Ovo izdanje se mog-lo podeliti ekipama kojesu do{le na na{ {ampio-nat na Tari, koje su os-vojile priznanja, a veru-jem da bi se deo mogao

korisno prodati. Imamo ~ime da se po-hvalimo i {teta je {to nema volje za tim.Predsednik SRS je to odbio.

Monografija se mogla podeliti i ova-ko ali nije bilo volje za tim te se knjigai dalje ~uva u SRS.

PLAN ZA 2006. GODINU

U nastupaju}oj godini trebamo obe-le`iti 50 godina ARG u Srbiji, povodomodr`anog 3. [ARG-a SRJ u Beogradu1956. godine. Malo je vremena za ob-javljivanje knjige - monografije, te bimogli da 3. ili 4. broj “Radio-amatera”posvetimo ovoj manifestaciji. Potrebnaje pomo} onih koji su u~estvovali natom [ARG-u kao i ostalih za pomo}.

Mogli bismo napraviti i CD/DVD samaterijalima koje prikupimo. I dalje }uprikupljati materijale o ARG na ovim pro-storima jer je mnogo toga potrebno ob-javiti, jer imamo bogatu istoriju, i nesmemo to prepustiti zaboravu. Mnogina{i velikani ARG su jo{ `ivi i treba tokoristiti.

I dalje }e u na{em ~asopisu "Radio-amater CQ YU" minimum na 2 strane(nastoja}u i vi{e zavisno od mogu-}no-sti i dozvole urednika) biti obja-vljivaneinformacije o ARG-u

I dalje }e ARG bilteni izlaziti sa ma-terijalima koji budu dostavljeni. Na krajugodine sve }e biti zabele`eno na CD/DVD.

U 2006. godini o~ekuje nas Balkan-ski i Svetski {ampionati u Bugarskoj,na{ [ARG SRS, regoionalna takmi~enjai orijentiring takmi~enja. Sve to trebapopratiti, snimiti, zabele`iti te objaviti.Potrudimo se!

Na{a ARG reprezentacija na sve~anom otvaranju15. Evropskog ARDF {ampionata koji 2005. godine

odr`an na Tari i Zlatiboru

strana 42. januar-februar 2006.BOLJI ARG - KAKO?

KKAAKKOO PPOOBBOOLLJJ[[AATT IIOORRGGAANNIIZZAACC II JJUU AARRGG--aa

Bo`idar @ivanovYT1ZB

Vi{e godina se raspravlja oko orga-nizacije ARG u na{em Savezu. Uvek seostavljane odluke za kasnije jer se kodnas promene veoma te{ko prihvataju.

IARU

U RG ARG Regiona 1 IARU (WGARDF RI IARU) imamo predstavni-kakoga imenuje IO SRSCG. To je sadaGojko Mitrovi} YU6AO, a imenovan je iDu{an ]eha YU1EA.

SRSCG

Predsednik SRJ (SRSCG) imenujemenad`era za ARG. Sada je to DragoPetrovi}, koji nije bio anga`ovao u raduARG-a.

SRS

Predsednik SRS imenuje ~lana IO zakoordinatora ARG aktivnosti bez mi-{ljenja RG ARG SRS.

To je do sada, a i za naredni man-dat Dejan Grozdanovi} YZ1GD.

U SRS ima malo klubova koji imajuradio-amaterske goniometriste:

YU1ACR Zaje~arYU1AVQ ZemunYU1AOP ZrenjaninYU1ASB SokobanjaYU1AST Ni{YU1EMN SmederevoYU1HFG LeskovacYU1FJK Novi Beograd

Mnogi klubovi imaju ARG istoriju,opremu, ali ne obu~avaju goniometristei ne pojavljuju se na takmi~enjima.

RG ARG SRS

RG ARG SRS (Radna Grupa za Ama-tersku Radio Goniometriju SavezaRadio-amatera Srbije) je savetodavniorgan menad`era za ARG SRS. Sastav izadu`enja imenuje menad`er.

Do sada je sastav bio slede}i:Menad`er: Milorad \uleji} YU1ORTrener: Du{anka \uleji} YZ1OSRTehnika: \or|e Negovanovi} YT1ND

i Zoran Vukeli} YU1EP

Publikacije: Bo`idar @ivanov YT1ZBSaradnja: Miroljub Stankovi} YZ1PNK i

\or|e Srdanov YU7ZXOrganizacija RG nije regulisana Sta-

tutom SRS-a.

SRVU SRV ima malo klubova koji imaju

radio-amaterske goniometriste:YU7ACO Vr{acYU7AJP Kanji`aYU7AJF Bela CrkvaYU7ABQ Novi BanovciYU7BCD Pan~evoYU7KMN Sombor

Predsednik SRV imenuje menad`eraza ARG, ikao to nije regulisano Statu-tom SRV. Goniometristi o tome ne od-lu~uju.

U SRV menad`er za ARG je JosipFica YU7AA no aktivnosti menad`eranisu uo~ljive. Nije poznat ~lan IO SRV zaARG niti neka ARG organizacija u SRV.

RADIO-AMATERSKI KLUB

U radio-amaterskim klubovima ime-nuju se menad`eri za ARG (negde imajunaziv: ARG koordinatori). Nege su vi{e,negde manje aktivni, a sve u svemunedovoljno. Nemaju uticaj na RG ARGSRS, nisu njen sastavni deo.

YU ARG KLUB

Ideja o organizaciji YU ARG klubaegzistira vi{e godina. Osnova je ure|enaali se uvek ostavljalo po strani. Za{to ikako, mo`e se naga|ati.

YU ARG klub bio bi na istim osno-vama kao YUCW, YUOTC, YUUKT itd.Zna~I interesna grupa, regulisano Statu-tom, koja se brine o odre|enoj radio-amaterskoj aktivnosti, specijalnosti.

Osnova je da ARG menad`eri, licakoje je odabralo rukovodstvo kluba -goniometristi u klubu, ~ine osnovu klu-ba.

Oni biraju Izvr{ni odbor (Upravni od-bor) i Nadzorni odbor YU ARG kluba.

Svaki ~lan IO ima svoje zadu`enje:

* selektor reprezentacije;* trener;* sudije i organizacija takmi~enja;* tehnika;* saradnja sa drugim organizacijama;* publikacije;* normativna akta;* evidencija i statistika i dr.

YU ARG klub bi odlu~ivao o:

* predsedniku ARG kluba - nije potre ban menad`er;

* predstavniku u IO SRS/SRJ/SRV ipredstavniku u IARU

* usvajanjem poslovniku o radu* usvajanjem Pravilnika o takmi~enju,

sudijama; * obuci, imenovanju i smenjivanju

ARG sudija (nacionalnih i IARU);* organizaciji takmi~enja;* imenovao bi ARG reprezentaciju;* rukovodio bi obukom i sprovo|e-

njem ispita za goniometriste, i * obavljao druge stvari iz obima ARG

rada.Svi poslovi i sva zadu`enja regulisala

bi se Pravilnikom YU ARG kluba.

Na kraju da zaklju~im:

* potrebna je ve}a efikasnost klubovaisvih goniometrista;* potrebno je regulisanje ARG aktivnos-tu i sportskim organizacijama, Savezima,Ministarstvu;* sada{nja organizacija ARG nije dovolj-no efikasna, prema sada{njim uslovimai zbog toga su mnoge nedoumice (dane ka`em sva|e);* RG za ARG SRS nije po Statutu te setreba promeniti u YU ARG klub koji }eimati snagu da sprovodi ideje i intereseARG specijalnosti;* Radio-amaterski goniometristi trebajubirati li~nosti koje }e ih predstavljati, aisto tako i smenjivati ako ne rade.

Potrebno je {to pre o tome raspravi-ti na internet listi oformiti sva potrebnaakta (Pravilnik YU ARG kluba, Poslovniko radu itd.) najva`nije odabrati li~nostikoje su se dokazale u radu, koji `ele iznaju raditi, u skladu sa savremenimodnosima u ARG-u, te sprovesti ideju udelo. ARG klub je sada{njost i nu`no jepotreban.

strana 43.januar-februar 2006. OGLASI

TV SERVIS "EKRAN" vr{i popravkutelevizora, videorekordera, audio opre-me i sli~nih ure|aja sa garancijom. Zaradioamatere 10% popust. Radivoj,Beograd, ^ukari~ka padina, UlicaMladena Mitri}a 18, telefon: 011/ 354-7830.

KUPUJEM nema~ke radioure|aje tro-fejnog porekla: prijemnike, predajnike,razni pribor (pretvara~i, tasteri, el. cevi idr). Ure|aji mogu biti i nekompletni ilineispravni. Tako|e kupujem "COLLINS"prijemnike (51J3, 51J4, 51S1), kao imehani~ke filtre za iste i drugi rezervni

materijal. Jovan \oki}, Beograd, De-barska 25B, telelefon: 011/446-18-69.

PRODAJEM visokonaponske transfor-matore 1450V naizmeni~ne, 0,5A. Aca,telefon: 012/241-988, posle 16h.

PRODAJEM jeftino vi{ak pertinaksa,vitroplasta, otpornika, trimera, potencio-metara, kondenzatora, dioda, LED, tran-zistora, tiristora, trijaka, IC ... Dostavljamspisak. Javiti se Ran~i}u, tel. 018/36-1239.

KUPUJEM trofejne emisione radio-cevi i podno`ja za iste, tipa: 213, 807,811, 829B, P35, P50, QB, QQE, RI12,RL12, U32, VT4C i druge, ispravlja~icesvih tipova, pobudne triode, duo diodeGSH7 i druge. \urica Stojanovi}, 23300Kikinda, Ulica Vojvode Putnika 85, tele-fon: 0230/22-664.

KUPUJEM: stare”tenkovske” odnosno“telegrafske” slu{alice otpornosti 2-4000 Ω, starinske aluminijumske plo-~aste promenljive kondenzatore od oko500 pF, kao i antenska feritna jezgra sai bez navoja. Ponude slati na telefonbroj: 011/659-389 ili 011/3618-601, zaVuka \or|evi}a

OOOOGGGGLLLLAAAASSSS IIII