PROMENE DIREKTNIH I INDIREKTNIH PORESKIH OBLIKA U...

Vol. 12, No 1, 2015: 85-104

Vesna Miletić* UDK 338.23:336.22(4-672EU) Pregledni naučni članak

PROMENE DIREKTNIH I INDIREKTNIH PORESKIH OBLIKA U PROCESU REFORMI FISKALNOG SISTEMA

EVROPSKE UNIJE

polazeći od aktuelnih promena direktnih i indirektnih poreskih oblika u procesu reformi fiskalnog sistema Evropske unije, i činjenice da nove tendencije dovode do suštinskih društvenih promena, istraživanje u ovoj oblasti moglo bi da doprinese razumevanju ekonomskog razvoja ovih zemalja. u Evropskoj uniji se u uslovima decentralizovane fiskalne politike permanentno sprovode promene direktnih i indirektnih poreskih oblika u procesu reformi fiskalnog sistema. Harmonizacija direktnih i indirektnih poreskih oblika u Evropskoj uniji se vrši na osnovu usvojenih komunitarnih akata. u harmonizaciji direktnih poreskih oblika se teži povećanju stepena fiskalne koordinacije i otklanjanju barijera u funkcionisanju jedinstvenog tržišta. Reforme direktnih poreskih oblika su tako ograničene na postizanje većeg stepena koordinacije i sprečavanje evazija i dvo-strukog oporezivanja. Aktuelna politika je posledica stava da poreska konkuren-cija izaziva pozitivne efekte na smanjenje potrošnje i ekonomski razvoj Evropske unije. u procesu harmonizacije se usaglašavaju sistemi indirektnog oporezivanja, posebno u odnosu na akcize i porez na dodatu vrednost. Fiskalne strategije su u procesu reformi pretežno usmerene na fiskalnu koordinaciju, modernizaciju, informativnu saradnju, smanjenje evazija i otklanjanje zloupotreba u izvršavanju obaveza plaćanja poreza na dodatu vrednost. u akciznom sistemu se utvrđuju minimalne akcizne stope i sprovodi politika u cilјu očuvanja životne sredine.

osnovni prioriteti promena poreskih oblika u procesu harmonizacije odnose se na smanjivanje evazija i neracionalne poreske konkurencije na tržištu Evropske unije. proučavanje promena direktnih i indirektnih poreskih oblika u procesu reformi fiskalnog sistema ima veliki značaj, kako s aspekta funkcionisanja efika-snog fiskalnog sistema u funkciji ostvarivanja makroekonomskih cilјeva Evrop-ske unije, tako i interesa pojedinih država u procesu tranzicije i pridruživanja.

Klјučne reči: direktni i indirektni poreski oblici, fiskalna harmonizacija, poreska konkurencija, reforma fiskalnog sistema, Evropska unija

* Doc. dr Vesna Miletić, Fakultet za pravo, javnu upravu i bezbednost, Megatrend univer-zitet, Beograd, e-mail: [email protected]

Vesna Miletić

Megatrend revija ~ Megatrend Review

86

1. Uvod

u funkcionisanju jedinstvenog tržišta i slobode kretanja roba, kapitala i lјudi posebno važnu ulogu imaju fiskalni sistem i politika Evropske unije. Fiskalna politika je, saglasno generalnim aranžmanima, ostala decentralizovana na nivou država članica uz određeni stepen koordinacije na nivou Evropske unije. Može se konstatovati da je preovladalo mišlјenje, koje izaziva kontroverze u teo-riji i praksi (posebno u uslovima finansijske krize), da efikasno funkcionisanje makroekonomske politike nužno ne zahteva centralizaciju fiskalne politike. Zato u Evropskoj uniji nisu propisane jedinstvene poreske stope, već se vrši ujed-načavanje pojedinih poreskih oblika, posebno u odnosu na porez na dohodak i dodatu vrednost.

u uslovima globalne krize se preispituje opredelјenje ka decentralizovanoj fiskalnoj politici, jer se javlјaju izražene teškoće u njenoj koordinaciji sa centra-lizovanom monetarnom politikom Evropske unije u cilјu ostvarivanja komplek-snih makroekonomskih cilјeva na jedinstvenom evropskom tržištu. Generalna ograničenja deficitarnog finansiranja su se pokazala kao nedovolјno efikasna u rešavanju ekonomskih poremećaja, što u uslovima krize, koja je izražena i u pojedinim članicama Evropske unije, otežava ostvarivanje makroekonomske i fiskalne ravnoteže i stabilnosti cena na jedinstvenom tržištu. Zato se u novije vreme insistira na analizama posledica fiskalnih deficita u pojedinim državama na kreiranje primarnog novca Evropske centralne banke, kako bi se u uslovima finansijske neravnoteže sprečio rast kamatnih stopa na zajedničkom finansij-skom tržištu. Rast budžetskih deficita redovno se javlja u savremenim budže-tima. oni su postali hronična pojava u modernim finansijama.1 Nastojanja su usmerena ka sprečavanju neekonomskog prelivanja deficita iz jednih u druge članice Evropske unije i raspodele sredstava u korist neopravdane potrošnje na štetu investicionih aktivnosti. Targetiranje stope inflacije u pojedinim zemlјama izaziva ekonomske i socijalne probleme. u ovim uslovima pažnja je usmerena ka određenom stepenu fiskalne harmonizacije, koja je u suštini zasnovana na osnovnim principima jedinstvenog tržišta. u procesu harmonizacije indirek-tnih i direktnih poreskih oblika se, saglasno principima slobodne konkuren-cije, donose zajednički fiskalni standardi u cilјu smanjivanja razlika u odnosu na određene poreske oblike. Tako su strategije fiskalne politike usmerene ka uvaža-vanju principa slobodne konkurencije i cilјeva u oblasti zapošlјavanja. prioriteti u procesu harmonizacije se odnose na smanjivanje evazija i neracionalne pore-ske konkurencije na jedinstvenom tržištu Evropske unije. postignuta je sagla-snost u odnosu na neophodnost povećanja stepena harmonizacije i koordinacije fiskalne politike. Nesporno je da decentralizovana fiskalna politika ugrožava fiskalni suverenitet Evropske unije, što prouzrokuje da se u praksi stalno analizi-raju utvrđena pravila i kriterijumi u zajedničkoj normativi. 1 Vidi šire: Dimtrijević, B., Fabris, N.: Ekonomska poltika, Ekonomski fakultet, Beograd 2007.

Vol. 12, No 1, 2015: 85-104

Promene direktnih i indirektnih poreskih oblika u procesu reformi... 87

Fiskalne reforme su kompatibilne sa osnovnim cilјevima makroekonom-ske politike u odnosu na održivi razvoj, dinamičan privredni rast, slobodnu konkurenciju, ekonomsku stabilnost, racionalizaciju javne potrošnje, produk-tivno zapošlјavanje, smanjenje poreskog opterećenja, socijalnu politiku i zaštitu životne sredine. ocenjeno je da su reforme fiskalnog sistema neophodne radi optimalne alokacije privrednih resursa, raspodele dohodaka, stabilizacije i ekonomskog razvoja, kako bi se smanjile i otklonile poreske barijere i realizo-vali osnovni makroekonomski cilјevi na jedinstvenom tržištu. Novi pravedni, jednostavni, efikasni i transparentni fiskalni sistem se javlјa u funkciji otkla-njanja negativnih efekata fiskalne konkurencije na evropskom tržištu. Zato se nastavlјaju procesi fiskalne harmonizacije i koordinacije, uz uvažavanje prin-cipa fiskalne konkurencije i specifičnih uslova u pojedinim državama, posebno u oblasti oporezivanja kapitala između država članica. potrebno je ostvariti viši stepen koordinacije fiskalnog sistema i smanjiti fiskalne pritiske, koji nastaju kao posledica niske poreske konkurencije. Smanjivanje i ukidanje poreskih barijera predstavlјa podršku efikasnom funkcionisanju jedinstvenog tržišta robe, usluga i kapitala. u reformskom procesu se insistira na jednostavnim poreskim postup-cima, proširenju poreskih osnovica i smanjenju poreskih stopa. u novije vreme je prisutna tendencija povećanja indirektnog oporezivanja i pomeranje poreskog opterećenja sa rada na potrošnju.

2. Fiskalna harmonizacija u Evropskoj uniji

osnovnu teškoću u procesu harmonizacije pojedinih poreza predstavlјa funkcionisanje poreskih sistema na nivou nacionalne ekonomije, koji se zasni-vaju na specifičnim makroekonomskim prioritetima i uslovima. Danas se spro-vode reforme neposrednih i posrednih poreskih oblika i insistira na usvajanju modernih fiskalnih strategija. Tako se u cilјu afirmacije principa slobodne kon-kurencije usaglašavaju sistemi indirektnog oporezivanja u procesu harmoniza-cije, što je izraženo u odnosu na akcize i porez na dodatu vrednost.2 Zato su u Evropskoj uniji prihvaćene brojne poreske direktive u oblasti indirektnog opore-zivanja, pri čemu se teži uvažavanju principa porekla u jedinstvenom fiskalnom sistemu. u praksi je prisutna nespremnost pojedinih država članica da prihvate viši stepen harmonizacije poreza na dodatu vrednost, zbog čega su fiskalne stra-tegije u procesu reformi pretežno usmerene na fiskalnu koordinaciju i moderni-zaciju, administrativnu i informativnu saradnju. promet akciznih proizvoda je slobodan saglasno prihvaćenim sporazumima. u pojedinim državama Evropske unije su izražene razlike u akciznim stopama, zbog čega su maksimalne akcizne stope nekoliko puta veće u pojedinim državama od utvrđene minimalne stope. 2 Vidi šire: Value Added Taxation in Europe, A Guides to European Taxation, Volume IV,

IBFD, Amsterdam 2007.

Vesna Miletić


88

Reformski cilјevi, saglasno principima poreske konkurencije obuhvataju spre-čavanje poreskih evazija i harmonizaciju akciza. Nova akcizna politika se spro-vodi u funkciji očuvanja životne sredine, posebno u oporezivanju energenata. potrebno je istaći da funkcionisanje jedinstvenog tržišta ugrožavaju negativni efekti velikih razlika u akciznim sistemima.

u Evropskoj uniji ne postoji neposredan pravni osnov fiskalne harmonizacije direktnih poreskih oblika, već se ona saglasno principu supsidijarnosti, odnosno fiskalnom suverenitetu odvija na nivou država članica.3 Tako se u fiskalnoj koor-dinaciji, koja ne podrazumeva fiskalnu harmonizaciju, teži otklanjanju barijera u funkcionisanju jedinstvenog tržišta Evropske unije. Zato su fiskalne reforme ograničene na postizanje dovolјnog stepena koordinacije i sprečavanje evazija i dvostrukog oporezivanja na jedinstvenom tržištu. Nastojanja su usmerena i ka smanjivanju razlika u odnosu na porez na dobit korporacija, naravno, uz uva-žavanje poreskih suvereniteta pojedinih država. Smanjenje postojećih razlika u ovom sistemu oporezivanja doprinosi stvaranju uslova za slobodno funkcionisa-nje tržišta, smanjenje nezaposlenosti, stabilizaciju i privredni razvoj.

u procesu fiskalne harmonizacije se insistira na očuvanju nivoa postoje-ćih prihoda i javne potrošnje, što se ostvaruje na osnovu sporazuma o stopama pojedinih poreskih oblika (minimalnim ili utvrđenim u određenom rasponu). Naravno da, na čemu insistiraju pojedini autori, harmonizacija poreskih stopa utiče na smanjenje poreske konkurencije i usporavanje privrednog rasta. To je posledica stava, koji je dominantan u Evropskoj uniji, da poreska konkurencija ima pozitivne efekte na smanjenje potrošnje i ekonomski razvoj. poreska konku-rencija se danas tretira kao specifičan oblik slobodne trgovine u uslovima glo-balizacije. Međunarodna poreska konkurencija, koja utiče na tehnološki razvoj i rast direktnih investicija u dugoročnom periodu, prouzrokuje nužnost smanjiva-nja javne potrošnje i sprovođenje fiskalnih reformi. Izražena međunarodna kon-kurentnost utiče na tendenciju proširenja poreskih osnovica i smanjenja pore-skih stopa na globalnom tržištu.

u procesu harmonizacije direktnih i indirektnih poreskih oblika se moraju uvažavati osnovni principi jedinstvenog tržišta i posledice poreske konkurencije u poslovanju na globalnom tržištu.

3. Reforma direktnih poreskih oblika

Harmonizacija direktnih poreskih oblika u fiskalnim reformama, prven-stveno oporezivanja dobiti preduzeća i imovine, vrši se na osnovu usvojenih komunitarnih akata u Evropskoj uniji. osnovni cilјevi harmonizacije u ovim komunitarnim aktima, koji su tabelarno prikazani, odnose se na eliminisanje 3 Vidi šire: Lapandić, D.: „ugovor o osnivanju Eu“, Međunarodna politika, Službeni list,

pravni fakultet, Institut ekonomskih nauka, Beograd 1999, 109.

Vol. 12, No 1, 2015: 85-104


dvostrukog oporezivanja u međukompanijskim isplatama dividendi, kamata i autorskih naknada, arbitražne postupke prema povezanim kompanijama, zajed-nički sistem oporezivanja kapitalnih dobitaka po osnovu statusnih promena, otklanjanje štetne poreske konkurencije kod poreza na dobit korporacija, obez-beđenje jednakog poreskog tretmana malih i srednjih preduzeća, kao i reziden-tnih i nerezidentnih fizičkih lica.

tabela 1: Pregled komunitarnih akata vezanih za harmonizaciju neposrednih porezaRed. broj NAZIV KOMUNITARNOG AKTA PREDMET I CILJ HARMONIZACIJE

1Direktiva o poreskom tretmanu dividendi koje filijala isplaćuje matičnoj kompanijiCouncil Directive 90/435/EEC

Eliminisanje dvostrukog ekonomskog oporezivanja kod međukompanijskih isplata dividendi

2

Direktiva o oporezivanju kamata i autorskih naknada isplaćenih u odnosima između povezanih preduzeća, koja se nalaze u različitim državamaEu Council Directive 2003/48/EC

Eliminisanje dvostrukog ekonomskog oporezivanja kod međukompanijskih isplata kamata i autorskih naknada

3 Arbitražna konvencijaConvention 98/436/EEC

ustanovlјenje arbitražnog postupka radi regulisanja poslovanja po „transfernim cenama“ kod povezanih kompanija

4Direktiva o poreskom tretmanu statusnih promena kod kompanijaCouncil Directive 90/434/EEC

Zajednički sistem oporezivanja kapitalnih dobitaka po osnovu statusnih promena

5 Kodeks o obavlјanju poslovanjaDefinisanje oblika štetne poreske konkurencije kod poreza na dobit korporacija i mera za njihovo eliminisanje

6Direktiva o oporezivanju prihoda od štednje u obliku kamateCouncil Directive 2003/48/EC

Eliminisanje ekonomskog dvostrukog oporezivanja i obezbeđenje minimalnog efektivnog oporezivanja fizičkih lica po osnovu prihoda od štednje u obliku kamate

7preporuke o poreskom tretmanu nerezidentnih lica Commission Recommendation 94/79/EC

obezbeđenje jednakog poreskog tretmana rezidentnih i nerezidentnih fizičkih lica

8preporuka o poreskom tretmanu malih i srednjih preduzećaCommission Recommendation 94/390/EC

ujednačavanje poreskog tretmana malih i srednjih preduzeća sa korporativnim sektorom

Izvori: Council Directive, official Journal, L 225, L 007, L 157, Commission Recommendation, official Journal L 039, L 177.

Vesna Miletić


90

učešće direktnih poreza u BDp-u u pojedinim državama Evropske unije u periodu 2000–2012. godine prikazano je u tabeli 2. ovo učešće 2000. godine iznosi od 6,9 % (Bugarska) do 30,5 % (Danska). učešće direktnih poreza u BDp-u 2012. godine iznosi od 5,3 % (Bugarska) do 30,6 % (Danska). Može se konsta-tovati da je prisutna tendencija blagog smanjivanja učešća direktnih poreza u BDp-u u ovom periodu u većini država Evropske unije.

tabela 2: Učešće direktnih poreza u BDP-u2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012.

Belgija 17,5 17,8 17,6 17,2 17,5 17,6 17,3 17,0 17,2 15,9 16,4 6,8 17,4Bugarska 6,9 7,5 6,4 6,2 6.0 4,9 5,2 8,2 6,7 5,9 5,1 5,2 5,3Češka 7,9 8,3 8,8 9,2 9.2 8,9 8,9 9,0 8,0 7,3 7,0 7,2 7,2Danska 30,5 29,5 29,3 29,6 30,4 31,9 30,7 30,1 29.7 29,9 29,9 29,9 30.6Nemačka 13,0 11,4 11,00 11,0 10,8 11,1 11,9 12,2 12,4 11,7 11,2 11,7 12,1Estonija 7,7 7,2 7,5 8,0 7,9 7,0 7,1 7,4 7,8 7,6 6,8 6,5 6,8Irska 13,4 12,6 11,5 11,8 12,3 12,2 13.1 12,8 11,7 10,8 10,7 12,3 13,1Grčka 10,0 8,8 8,8 8,0 8,2 8,8 8,3 8,3 8,3 8,5 7,8 8,8 10,2Španija 10,6 10,5 11,1 10,4 10,8 11,5 12,3 13,5 11,2 10,1 9,9 10,0 10,6Francuska 12,5 12,6 11,8 11,4 11,7 11,9 12,2 12,0 12,0 10,3 11,0 11,7 12,4Hrvatska / / 6,1 6,0 6,0 6,2 6,9 7,4 7,2 7,2 6,5 6,2 6,1Italija 14,4 14,7 14,0 14,7 13,9 13.3 14,3 15,0 15,2 15,4 14,7 14,8 15,2Kipar 11,2 11,3 11,3 9,7 8.8 10,2 10,8 13,8 12,9 11,2 11,1 11,7 11,1Letonija 7,3 7,6 7,9 7,6 7,9 7,9 8,5 9,2 9,8 7,2 7,4 7,4 7,7Litvanija 8,4 7,8 7,4 7,9 8,7 9,0 9,5 9,2 9,3 6,0 4,7 4,4, 4,9Luksem- burg

15,0 15,3 15,4 14,8 13,1 13,7 13,2 13,2 13,5 14,2 14,4 14,5 14,8

Mađarska 9,9 10,2 10,2 9,6 9,1 9,1 9,5 10,4 10,6 10,0 8,5 7,0 7,5Malta 9,2 10,0 11,2 11,7 11,3 12,0 12,3 13,6 13,0 13,9 13,4 13,0 13,9Holandija 12,0 11,7 11,8 11,0 10,7 11,7 11,9 12,2 12,0 12,2 12,2 11,7 11,2Austrija 13,2 15,0 13,8 13,7 13,5 12,8 12,9 1 3.4 14,0 12,8 12,7 13,0 13,4polјska 7,2 6,7 6,9 6,6 6,4 7,0 7,5 8,6 8,6 7,5 7,0 7,0 7,2portugalija 9,6 9,2 9,1 8,5 8,4 8,3 8,7 9,5 9,7 9,0 8,9 9,9 9,4Rumunija 7,0 6,4 5,8 6,0 6,4 5,3 6,0 6,7 6,7 6,5 6,2 6,2 6,1Slovenija 7,4 7,6 7,8 8,0 8.2 8,7 9,1 9,2 8,9 8,3 8,3 8,0 7,8Slovačka 7,4 7,5 7,1 7,1 6.1 6,0 6,1 6,2 6,5 5,5 5,4 5,5 5,6Finska 21,4 19,3 19,1 18,1 17,8 17,8 17,6 17,8 17,8 16,3 16,1 16,6 16,3Švedska 22,6 20,8 19,6 20,2 20,9 22,0 22,2 21,2 19,8 19.7 19.4 18,5 18,3ujedinjeno Kralјevstvo

16,7 16,8 15,7 15,2 15,4 16,3 17,1 16,8 18,6 16,1 15,8 15,6 15,1

Norveška 20,1 20,2 19,8 19,5 21,0 22,2 22,7 21,5 22,1 20,2 21,0 21,6 21,2Island 16,1 16,5 16,5 16,8 16,9 18,3 18,8 18,9 18,2 16,7 16,6 17,5 18,0

Izvor: Taxation trends in the European Union, publications office of the European union, 2014, str. 187.

Vol. 12, No 1, 2015: 85-104


učešće direktnih poreza u ukupnim prihodima u državama Evropske unije u periodu 2000–2012. godine prikazano je u tabeli 3. ovo učešće 2000. godine iznosi od 19,8 % (Slovenija) do 61,8 % (Danska). učešće direktnih poreza u uku-pnim prihodima u 2012. godini iznosi od 17,1 % (Hrvatska) do 63,6 % (Dan-ska). u ovom periodu prisutna je tendencija blagog smanjivanja učešća direktnih poreza u ukupnom prihodu u većini država članica Evropske unije.

tabela 3: Učešće direktnih poreza u ukupnim prihodima2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012.

Belgija 38,9 39,4 39,0 38,4 39.0 39,3 38,8 38,7 38,9 36,7 37,2 38,0 38,3Bugarska 21,9 24,5 22,3 19,9 18,3 15,7 16,9 .24.5 20,6 20,3 18.8 19,0 18,8Češka 23,5 24,7 25,3 26,0 25,5 24,9 25,1 25,2 23,2 21,7 20,8 20,8 20,5Danska 61,8 60,9 61,2 61,6 62,0 62,8 618 61,6 62,2 62,7 62,7 62,8 63,6Nemačka 31,4 29,0 28,3 28,0 28,2 28,9 30,7 31,6 32,0 29,9 29,4 30,2 31,0Estonija 25,0 23,9 24,3 26,2 26,0 22,8 23,0 237 24,7 21,2 19,9 20,0 20,9Irska 42,8 42,9 40,8 41,1 41,1 40,1 41,0 41,0 39,4 38,3 37,9 43,7 45,6Grčka 28,8 26,6 26,2 24,9 26,1 27,3 26,1 25,6 25,8 27,9 25,2 27,1 30,3Španija 31,2 31,1 32,3 30,6 31,0 32,0 33,4 36,4 33,8 32,8 30,9 31,5 32,6Francuska 28,3 23,9 27,3 26,5 26,9 27,1 27,7 27,6 27,7 24,5 25,8 26,8 27,7Hrvatska / / 16,0 16,1 16,3 17,0 18.5 19,8 19,4 19,7 17,7 17,6 17,1Italija 34,8 35;8 34,6 35,8 34,3 33,3 34,4 35,2 35,7 36,0 34,9 34,8 34,7Kipar 37,2 36,7 36,4 30,2 26,7 29,2 30,2 34,4 33,5 31,8 31,1 33,2 31,4Letonija 24,7 26,5 27,5 26,5 27,7 27,2 27,9 30,2 33,5 27,0 27,1 26,8 27,6Litvanija 28,1 27,3 26,4 28,3 30,8 31,6 32,6 31,0 31,0 20,6 17,4 16,0 18,0Luksem- burg

38,4 38,4 39,2 38,8 35,2 36,6 36,7 36,9 38,0 37,8 38,8 38,0 37,7

Mađarska 24,9 26,4 26,7 25,3 24,1 24,3 25,3 25,7 26,3 24,9 22,6 18,7 19,2Malta 32,9 33,7 36,7 37,8 34,6 35,5 36,3 39,2 38,5 40,6 40,1 39,4 41,3Holandija 30,0 30,6 31,3 29,3 28,6 31,2 30,5 31,6 30,5 31,8 31,5 30,4 28,6Austrija 30,6 33,4 31,7 31,5 31,3 30,5 31,0 32,1 32,9 30,1 30,3 30,9 31,1polјska 22,1 20,7 21,2 20,5 20,3 21,3 22,2 24,6 25,2 23,5 21,9 21,7 22,3portugalija 30,8 29,7 28,9 26,8 27,3 26,3 26,8 29,0 29,5 29,2 28,4 29,7 29,1Rumunija 23,1 22,2 20,5 21,6 23,3 19,2 21,1 23,1 24,0 24,4 22,6 21,7 21,6Slovenija 19,8 20,2 20,7 20,9 21,6 22,6 23,8 24,4 24,0 22,2 21,8 21,5 20,8Slovačka 21,9 22,6 21,3 21,7 19,4 19,2 20,7 21,0 22,2 19,1 19,1 19,2 19,7Finska 45,3 43 42,9 41,0 41,0 40,6 40,3 41,4 41,4 38,3 38,2 38,0 37,0Švedska 43,9 42,1 41,2 42,2 43,5 45,0 46,0 44,9 42,7 42,1 42,2 41,7 41,4ujedinjeno Kralјevstvo

45,4 46,1 44,9 43,7 43,7 45,4 46,5 46,4 49,1 46,2 44,4 43,7 42,7

Norveška 47,1 47,2 46,0 46,1 48,8 51,3 52,1 50,1 52,6 48,1 49,2 50,7 50,2Island 43,3 46,8 46,8 45,9 44,8 45,1 45,3 46,7 49,8 49,6 47,4 48,7 48,8

Izvor: Taxation trends in the European Union, publications office of the European union, 2014, str. 188.

Vesna Miletić


92

u savremenoj poreskoj praksi se javlјaju različiti sistemi oporezivanja (cedularni, sintetički i mešoviti sistemi).4 Sintetički, odnosno subjektni porez predstavlјa osnovni oblik oporezivanja dohotka građana u modernim fiskalnim sistemima. usmeravanje oporezivanja ka izvoru, odnosno ličnim primanjima, omogućava jednostavne poreske postupke i efikasnu naplatu javnih prihoda. u oporezivanju dohodaka fizičkih lica se uvažava princip pravednosti, a u oporezi-vanju porodica respektuje princip jednostavnosti, što doprinosi smanjivanju eva-zija i administrativnih troškova u savremenim fiskalnim sistemima. u pojedi-nim državama Evropske unije se ublažavaju efekti progresivnog oporezivanja na osnovu umanjivanja poreskih obaveza prema porodici, što je posebno izraženo u Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Španiji. u Francuskoj i Luksemburgu se, saglasno principu pravičnosti, primenjuje metoda porodičnih kvota u određivanju pore-ske osnovice (delјenje ukupnih prihoda članova porodice i broja kvota)5. Danas se insistira na uvažavanju principa rezidentstva u načinu utvrđivanja poreskih osnovica i stopa. u Evropskoj uniji nije prihvaćena harmonizacija poreza na dohodak, pa se uređenje ovog sistema oporezivanja nalazi u nadležnosti pojedi-nih država. prihvaćena je teza da harmonizacija poreza na dohodak nije bitna u funkcionisanju jedinstvenog tržišta. usvojena je direktiva o oporezivanju doho-daka od kamata rezidenata pojedinih zemalјa kako bi se smanjile poreske evazije i negativne posledice poreske konkurencije. u ovom sistemu se teži smanjenju nezaposlenosti, nastale kao posledica izraženih pritisaka u oporezivanju doho-daka od rada. u novije vreme se ukazuje na potrebu koordinacije u odnosu na porez na dohodak građana radi sprečavanja evazija i dvostrukog oporezivanja. Razvija se razmena informacija o primaocima kamata na nivou unije i donose mere u cilјu smanjivanja poreskih utaja u odnosu na mobilne osnovice poreza na dohodak građana. Istovremeno su u direktivama u prelaznom periodu utvr-đene obaveze otklanjanja faktora dvostrukog oporezivanja dohodaka od kamata u pojedinim državama.

u Evropskoj uniji se primenjuje dualni sistem, jer se dohodak od kapitala oporezuje proporcionalnim, a dohodak od rada progresivnim stopama, uz uva-žavanje specifičnosti prema dohodovnim grupama i stopama u sistemima poje-dinih država.6 Tako se u nekim državama za prvu dohodovnu grupu primenjuju nulte poreske stope, a u drugim maksimalne poreske stope u rasponu od 30 % do 50 %. Visoko poresko opterećenja rada je prisutno u Nemačkoj, Francuskoj, Švedskoj i drugim zemlјama (43–50 %). Nisko opterećenje rada je karakteristično za Kipar i Maltu. prosečno opterećenje rada iznosi približno 37 % u Evropskoj 4 Lovčević, J.: Institucije javnih finansija, Novinsko-izdavačka ustanova „Sl. list Srbije“,

Beograd 1997, 135.5 Raičević, B.: Fiskalna ekonomija, Zbornik radova, Centar za izdavačku delatnost,

Ekonomski fakultet, Beograd 2005, 174.6 Developments in the Meember States, Taxation Trends in the European Union, Data for the

Eu Member States and Norway, European Commission, DG Taxation and Customs union and Eurostat, Brussels 2009, 126-244.

Vol. 12, No 1, 2015: 85-104


uniji. prisutna je tendencija smanjenja poreskog opterećenja rada. u Evropskoj uniji je prisutna tendencija proširivanja poreskih osnovica uz sistem olakšica i smanjenje stopa poreza na dohodak građana.

u novije vreme se javlјaju problemi u oporezivanju međudržavnih zarada i dohodaka od kapitala. u Evropskoj uniji egzistiraju različiti sistemi oporezivanja poreza na dobit korporacija, koji ima određene sličnosti sa porezom na doho-dak građana (porez na dobit se na osnovu povećanja cena prevalјuje na krajnje potrošače). poreski teret u ovom obliku oporezivanja snose potrošači, deoničari i radnici. u savremenim sistemima se u cilјu otklanjanja dvostrukog oporezi-vanja primenjuju modeli dvojnih stopa i odbijanja dividendi.7 Javlјaju se sistemi ograničene integracije oporezivanja dobiti na nivou privrednih društava i deo-ničara, uz proporcionalne poreske stope i razvijen sistem olakšica (Češka)8. u drugim zemlјama egzistiraju klasični sistemi oporezivanja dobiti privrednih i trgovačkih društava po različitim stopama uz određene specifičnosti (Mađarska i Slovenija). potrebno je ponoviti da se u germanskom sistemu, društva kapitala, koja imaju status pravnog lica, oporezuju porezom na dobit korporacija. Sva pri-vredna društva u romanskom sistemu imaju status pravnog lica. Konkurentnost poreskog sistema je uslovlјena načinom utvrđivanja poreske osnovice poreza na dobit korporacija. Danas se teži uvođenju jedinstvene stope za sva društva kapi-tala. Tendencija pada prosečnih stopa poreza na dobit je prisutna u savreme-nim državama, a izražena u zemlјama u tranziciji koje nastoje da privuku strane investicije. u fiskalnoj praksi se javlјaju različite definicije poreza na dobit, što utiče na privlačenje stranih investicija i poresku konkurentnost. u Evropskoj uniji egzistiraju različite stope poreza na dobit preduzeća i dobit od dividendi, uz specifične olakšice za investiciona ulaganja. Tako, stopa poreza na dobit iznosi 16 % u Mađarskoj, a 19 % u polјskoj. Stopa na dobit od dividendi u Mađarskoj iznosi 20 %, a u polјskoj 19 %.9

u cilјu regulisanja oporezivanja dobiti, u Evropskoj uniji su usvojene brojne direktive u odnosu na statusne promene kompanija, oporezivanje profita, kamata i autorskih naknada između povezanih kompanija, međudržavnu raz-menu akcija, raspodelu dividendi i profita između kompanija i filijala, transfere imovine, poreske informacije, dvostruko oporezivanje, optimalnu poresku kon-kurenciju i efikasno upravlјanje. Tako je ustanovlјen zajednički sistem opore-zivanja kamata i autorskih naknada između kompanija u različitim državama. u cilјu očuvanja konkurentnosti i ekonomskog rasta insistira se na postizanju zajedničkog dogovora u odnosu na jedinstvene i konsolidovane osnovice poreza

7 European Tax Handbook, IBFD publications, Amsterdam 1997, 230-255 i 1998, 409-450; The EU Accession Stats Tax Memo, IBDF, 2004, 555-560.

8 Cnossen, S.: Tax Polcy in European Union: A.Rewiew Issues and Options, Cesifo, Wp/458, 2002, 53.

9 Tax System in Tranzition, World Bankpolcy Research paper No. 2947, World Bank, January 2003, 25.

Vesna Miletić


94

na dobit korporacija i sprečavanje štetne poreske konkurencije na jedinstvenom tržištu. u Evropskoj uniji se ne insistira na ukidanju fiskalne suverenosti država članica, ali se teži stvaranju jedinstvenog fiskalnog sistema u dugoročnom peri-odu. u tom kontekstu se sagledavaju nedostaci i prednosti harmonizovane osno-vice poreza na dobit korporacija. Danas u Evropskoj uniji egzistiraju sistemi delimične poreske kooperacije u oporezivanju dobiti i različite vrste poreza na imovinu u odnosu na raznovrsne poreske objekte. u oporezivanju imovine, po pravilu proporcionalnim poreskim stopama, retko se primenjuju poreske olakšice. porezi na imovinu imaju relativno mali značaj u fiskalnim sistemima Evropske unije.

4. Reforma indirektnih poreskih oblika

Savremene države u procesu stvaranja uslova za međunarodne integracije i slobodno kretanje roba, lјudi i kapitala na globalnom tržištu uvele su porez na dodatu vrednost, koji predstavlјa osnovni izvor javnih prihoda. u refor-mama indirektnih poreskih oblika izražene su promene u odnosu na porez na dodatu vrednost i akcize. u zavisnosti od specifičnih uslova javlјaju se raznovr-sni modeli poreza na dodatu vrednost u pojedinim državama Evropske unije. promet između filijala međunarodnih kompanija se ne oporezuje. u cilјu har-monizacije indirektnih, odnosno posrednih poreza, posebno poreza na dodatu vrednost, usvojena su brojna komunitarna akta.

tabela 4: Pregled najznačajnijih komunitarnih akata vezanih za harmonizaciju posrednih poreza u EU

NAZIV I OZNAKA KOMUNITARNOG AKTA PREDMET I CILJ HARMONIZACIJEDirektiva o harmonizaciji zakona o porezima na promet država članica (Šesta direktiva) Sixt Council Directive 77/388/EEC

Zamena različitih oblika poreza na promet u državama članicama Eu, jedinstvenim poreskim oblikom – pDV i usklađivanje najznačajnijih elemenata ovog poreza.

Direktiva o ukidanju poreskih barijera Council Directive 91/680/EEC

uvođenje prelaznog perioda (1. januar 1993 – 1. decembar 1996), radi postepenog prelaska sa principa odredišta na princip porekla, kod pDV.

Direktiva o pojednostavlјenju postupka u prelaznom periodu Council Directive 92/11 I/EEC

pojednostavlјivanje postupa u prelaznom periodu kod utvrđivanja i naplate pDV (oporezivanje je, umesto kod uvoza, odloženo do prve isporuke od strane korisnika uvoza).

Direktiva o približavanju stopa pDV Council Directive 92/77/EEC približavanje stopa pDV.

Vol. 12, No 1, 2015: 85-104


Direktiva o specijalnim rešenjima koja se primenjuju na upotreblјavana dobra, umetničke predmete, predmete iz zbirki i antikvitete Council Directive 94/5/EC

uređenje specijalnih režima pDV kod upotreblјavanih dobara, umetničkih predmeta, predmeta iz zbirki i antikviteta.

Druga Direktiva o pojednostavlјenju postupka Council Directive 95/7 EC

uvođenje novih mera u cilju dalјeg pojednostavlјenja sistema pDV.

Direktiva o pDV u elektronskom poslovanju Council Directive 2002/38/ EEC

Eliminisanje tržišnih distorzija kod elektronski pruženih usluga.

Direktiva o pogledu pravila vezanih za određivanje mesta isporuke gasa i struje Council Directive 2003/92/EC

Eliminisanje dvostrukog oporezivanja i distorzija u vezi s konkurentnošću prodavača pod uticajem mesta oporezivanja.

Horizontalna direktiva Council Directive 92/12/EEC

uređivanje opštih aranžmana za proizvode koji su podvrgnuti akcizama.

Strukturna direktiva o naftnim derivatima Council Directive 92/81/EEC

Definisanje različitih vrsta naftnih derivata koji podležu akcizi.

Direktiva o stopama akcize na naftne derivate Council Directive 92/81/EEC određivanje akciznih stopa na naftne derivate.

Strukturna direktiva o alkoholnim pićima Council Directive 92/83/EEC

Definisanje različitih vrsta alkoholnih pića koja podležu akcizi.

Direktiva o stopama akciza na alkoholna pića Council Directive 92/84/EEC određivanje akciznih stopa na alkoholna pića.

Strukturna direktiva o duvanskim proizvodima Council Directive 72/464/EEC

Definisanje različitih vrsta duvanskih proizvoda koji podležu akcizi.

Direktive o stopama akciza na duvanske proizvode

određivanje akciznih stopa na duvanske proizvode.

Direktiva o restukturiranju osnova Zajednice za oporezivanje energenata i struje Council Directive 2003/96/EC

proširenje sistema minimalnih stopa akcize, do tada ograničenog samo na naftne derivate na sve ostale energente (ugalј. prirodni gas i struju).

Direktiva o taksi na kapital Council Directive 69/335/EEC

obezbeđenje slobodnog kretanja kapitala između država članica putem harmonizovanja takse na kapital.

Izvori: Sixt Council Directive, official Journal l 145 Council Directive, official Journal L 376, L 128, L 260, L 076, L 316, L 104, L 046. L 283, L 249, L 336, L 164.

učešće indirektnih poreza u BDp-u pojedinim državama Evropske unije u periodu 2000–2012. godine prikazano je u tabeli 5. ovo učešće 2000. godine iznosi od 10,8 % (Češka) do 18,2 % (Island). učešće indirektnih poreza u BDp-u 2012. godine iznosi od 10,2 % (Slovačka) do 18,7 % (Švedska).

Vesna Miletić


96

tabela 5: Učešće indirektnih poreza u BDP-u2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012.

Belgija 13,6 13,2 13,2 13,2 13,4 13,5 13,6 13,3 13,1 13,0 13,3 13,1 13,4

Bugarska 13,8 13,4 12,6 14,5 16,3 16,6 17,2 17,0 17,8 15,4 15,2 14,8 15,4

Češka 10,8 10,5 10,3 10,6 11,3 11,3 10,8 11,1 10,9 11,4 11,5 11,9 12,3

Danska 17,2 17.4 17,5 17,4 17,6 18,0 18,1 17,9 17,2 17.0 16,9 17,0 16,9

Nemačka 11,3 11,1 11,0 11,2 10,8 10,8 10,8 11,3 11,2 11,7 11,4 11,5 11,4

Estonija 12,3 12,3 12,5 12,1 12,3 13,4 ,13,5 13,5 12,3 15,0 14,2 13,9 14,2

Irska 13,5 12,4 12,3 12,5 13,1 13,6 14,1 13,5 12,6 11,5 11,7 11,1 11,2

Grčka 14,2 13,8 13,3 12,4 12,0 12,1 12,7 13,1 12,7 11,5 12,3 13,0 12,7

Španija 12,0 11,6 11,6 11,8 12,2 12,7 12,8 11,9 10,1 9,1 10,6 10,3 10,7

Francuska 15,8 15,4 15,4 15,3 15,6 15,7 15,6 15,4 15,2 15,3 15,1 15,5 15,7

Hrvatska / / 19,8 19,5 18,8 18,6 18,6 18,3 18,0 17,1 18,0 17,4 18,2

Italija 15,1 14,6 14,6 14,2 14,3 14,4 15,0 14,9 14,0 13,8 14,2 14,3 15,2

Kipar 12,2 12,6 12,9 15,4 16,4 16,5 17,2 18,7 17,9 15,4 15,6 14,8 15,0

Letonija 12,4 11,9 11,3 2,1 11,9 12,8 13,2 12,6 11,2 10,9 11,5 11,6 11,8

Litvanija 12,5 12,2 12,4 11,7 11,2 11,3 11,4 11,9 11,8 11,8 12,1 11,8 11,4

Luksem- burg

14,0 13,6 13,0 12,6 13,5 13,4 12,8 12,6 11,9 12,1 11,9 12,5 13,0

Mađarska 16,6 15.5 15,0 15,8 16,3 15,8 15,3 16,3 16,0 16,9 17,2 17,1 18,5

Malta 12,3 13,0 12,8 12,9 14.8 15,4 15,4 15,2 14,8 14,3 13,9 14,0 13,7

Holandija 12,5 12,9 12,7 12,7 12,9 12,9 13,1 13,0 12,7 12, 3 12,5 12,0 11,9

Austrija 15,2 15,2 15,3 15,2 15,0 14,8 14,3 14,2 14,4 14,9 14,7 14,7 14,8

polјska 12,6 12,5 13,2 13,2 13,1 13,9 14,5 14,4 14,4 13,1 13,8 14,0 13,1

portugalija 13,5 13,5 14,0 14,6 14,0 14,8 15,2 14,8 14,3 12,9 13,6 14,0 13,9

Rumunija 12,2 11,3 11,6 12,3 11,7 12,9 12,8 12,6 12,0 11,0 12,3 13,2 13,4

Slovenija 15,7 15,5 15,8 16,0 15,8 15,8 15,2 14,9 14,4 14,4 14,6 14,3 14,6

Slovačka 12,5 11,3 11,4 11,9 12,3 12,6 11,5 11,4 10,8 10,6 10,4 10,9 10,2

Finska 13,9 13,4 13,7 14,2 14,0 14,1 13,9 13,3 13,1 13,6 13,5 14,5 14,7

Švedska 16,4 16,4 16,6 16,7 16,5 16,6 16,8 16,7 18,1 18,9 18,2 18,8 18,7

ujedinjeno Kralјevstvo

13,9 13,5 13,4 13,2 13,2 12,9 12,9 12,8 12,4 12,0 13,2 13,5 13,7

Norveška 13,6 13,4 13,4 13,0 12,7 12,2 12,2 12,5 11,1 12,1 12,1 11,6 11,4

Island 18,2 15,9 15,9 16,7 17,8 19,1 19,4 18,6 15,6 14,0 14,3 14,3 15,0

Izvor: Taxation trends in the European Union, publications office of the European union 2014, str. 177.

Vol. 12, No 1, 2015: 85-104


učešće indirektnih poreza u ukupnim prihodima u pojedinim državama Evrop-ske unije u periodu 2000–2012. godine prikazano je u tabeli 6. ovo učešće 2000. godine iznosi od 27,3 % (Nemačka) do 48,9 % (Island). učešće direktnih poreza u ukupnim prihodima u 2012. godini iznosi od 29,2 % (Nemačka) do 55,3 % (Bugarska).

tabela 6: Učešće indirektnih poreza u ukupnim prihodima

2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012.

Belgija 30,2 29,2 29,2 29,7 29,9 30,2 30,7 30,3 29,6 29,9 30,3 29,6 29,4Bugarska 43,8 43,6 44,1 46,8 50,2 53,2 56,1 51,1 55,3 53,1 55,4 54,2 55,3Češka 32,1 31,1 29,9 29,9 31,6 31,8 30,7 31,0 31,6 33,9 34,0 34,5 35,0

Danska 34,9 35,9 36,6 36,2 35,9 35,3 36,4 36,7 36,1 35,5 35,4 35,6 35,0

Nemačka 27,3 28,2 28,3 28,5 28,3 28,2 28,0 29,1 28,9 29,8 29,8 29,7 29,2Estonija 39,7 40,9 40,3 39,4 40,1 43,7 44,1 43,0 38,7 42,0 41,7 43,0 43,7Irska 43,3 41,9 43,6 43,6 43,6 44,6 44,1 43,2 42,6 41,0 41,4 39,3 39,1

Grčka 40,9 41,5 39,5 38,6 38,2 37,5 40,1 40,1 39,6 37,9 39,7 40,2 37,6

Španija 35,1 34,4 33,8 34,9 35,2 35,5 34,9 32,1 30,6 29,6 33,0 32,4 32,9Francuska 35,8 35,1 35,7 35,6 36,0 35,8 35,3 35,5 35,1 36,3 35,5 35,4 34,9

Hrvatska / / 52,2 52,0 51,3 50,9 50,1 48,9 48,7 46,9 49,4 49,2 50,8

Italija 36,4 35,5 36,0 34,7 35,3 35,9 36,0 34,8 32,9 32,2 33,5 33,7 34,5

Kipar 40,6 41,0 41,7 47,9 49,8 47,2 48,0 46,8 46,3 43,6 43,8 42,0 42,7

Letonija 41,8 41,3 39,7 42,4 41,8 43,9 43,3 41,2 38,3 41,0 42,2 42,1 42,2

Litvanija 41,8 42,6 43,8 41,7 39,8 40,0 38,9 40,2 39,5 40,3 44,7 43,2 41,9

Luksemburg 35,8 34,1 33,1 33,0 36,1 35,6 35,7 35,4 33,6 32,2 32,0 32,8 33,0

Mađarska 41,8 40,1 39,5 41,5 43,3 42,2 41,0 40,2 39,7 42,1 45,5 45,8 47,1Malta 44,1 43,8 41,9 41,6 45,5 45,6 45,4 43,7 43,6 41,8 41,8 42,4 40,7Holandija 31,4 33,7 33,5 33,9 34,3 34,4 33,6 33,6 32.5 32,1 32,2 31,2 30,4Austrija 35,3 33,8 35,0 34,9 34,9 35,1 34,5 34,1 33,7 35,0 35,0 34,7 34,4polјska 38,8 38,8 40,3 40,9 41,5 42,3 42,8 41,4 42,1 41,2 43,5 43,3 40,4

portugalija 43,5 43,6 44,6 46,0 45,6 46,9 47,0 45,0 43,7 41,6 43,1 42,1 42,9

Rumunija 40,2 39,5 41,3 44,3 43,1 46,4 44,9 43,4 42,7 40,8 45,2 46,6 42,2Slovenija 42,2 41,4 41,8 41,9 41,4 40,8 39,8 39,6 38,6 38,4 38,5 38,3 38,8

Slovačka 36,7 34,3 34,4 36,4 39,0 40,4 39,2 39,0 36,8 36,9 37.2 37,9 36,1

Finska 29,5 30,0 30,6 32,3 32,2 32,0 31,8 30,9 30,6 31,9 32,0 33,2 33,3Švedska 31,9 33,2 35,1 35,0 34,3 34,0 34,7 35,4 39,1 40,5 39,7 42,4 42,3ujedinjeno Kralјevstvo

37,8 37,0 38,2 38,2 37,5 35,9 35,1 35,4 32,9 34,4 36,9 37,9 38,5

Norveška 32,0 31,3 31,2 30,8 29,5 28,2 28,0 29,1 26,4 28,5 28,3 27,1 27,1Island 48,9 45,2 45,1 45,7 47,1 47 46,8 45,9 42,0 41,4 40,8 39,9 40,8

Izvor: Taxation trends in the European Union, publications office of the European union, 2014, str. 178

Vesna Miletić


98

u Evropskoj uniji se primenjuju različite standardne i umanjene stope poreza na dodatu vrednost u pojedinim državama. Standardne stope se kreću od 15 % (Kipar i Luksemburg) do 25 % (Švedska, Danska i Mađarska).10 učešće poreza na dodatu vrednost u pojedinim državama Evropske unije 2000. godine iznosi od 5,5 % (Kipar) do 10,6 % (Island). učešće ovog poreza u 2010. godini iznosi od 5,5 % (Španija) do 9,9 % (Danska). učešće poreza na dodatu vrednost u ukupnim poreskim prihodima u pojedinim državama Evropske unije 2000. godine iznosi od 14,3 % (Luksemburg) do 28,6 % (Island). ovo učešće 2010. godine iznosi od 14,7 % (Italija) do 33,7 % (Bugarska).11

u Evropskoj uniji je usvojena nova, odnosno 112. direktiva u odnosu na har-monizaciju poreza na dodatu vrednost (ukinuta 6. direktiva).12 Donete su mere radi sprečavanja poreske evazije i utvrđeni rokovi razmene međunarodnih infor-macija u odnosu na porez na dodatu vrednost. u novim procedurama se prime-njuje sistem zasnovan na principu odredišta. Čisti sistem zasnovan na principu odredišta se primenjuje u transakcijama izvan Evropske unije, pri čemu je oslo-bođen izvoz iz Evropske unije, a oporezovan uvoz iz drugih zemalјa. u praksi se javlјaju problemi u pograničnoj i elektronskoj trgovini, oporezivanju izvora, identifikaciji transakcija, lokaciji kupaca i pravnom statusu. u zemljama u tran-ziciji postojala su značajna neslaganja u odnosu na probleme regresivnosti poreza na dodatu vrednost. Međutim, sa uvođenjem ovog poreskog oblika sve zemlje su ostvarile veće javne prihode u odnosu na prethodne sisteme oporezivanja pri-hoda, posebno zbog proširenja osnovice i umanjenja poreskih oslobađanja, zbog uključenja usluga u jedinstvenu poresku osnovicu i smanjenja poreske evazije.13

Akcize predstavlјaju značajni instrument u fiskalnim sistemima država članica Evropske unije. Akcizama se oporezuju naftni derivati, alkoholna pića, duvan i drugi proizvodi. Akcize se javlјaju u funkciji ostvarivanja cilјeva fiskalne i socijalne politike, racionalizacije energetske tražnje, zaštite životne sredine i ubla-žavanja regresivnih efekata poreza na dodatu vrednost. prihodi od akciza imaju značajno učešće u javnim prihodima država Evropske unije. u cilјu harmoniza-cije sistema akciza usvojene su brojne direktive. Tako je utvrđena zajednička lista akciznih proizvoda, pri čemu pojedine zemlјe imaju pravo da uvode akcize i na druge proizvode. Izražene su razlike u akciznim stopama u pojedinim državama, što otežava proces harmonizacije. u direktivama su sadržani zajednički stavovi u odnosu na predmet oporezivanja, obaveze plaćanja, subjekte, teritoriju primene, minimalne stope i sistem akciznih olakšica. u Evropskoj uniji je dozvolјen slobo-dan promet akciznih proizvoda. u cilјu stvaranja uslova za slobodnu konkuren-10 http://europa.eu.int/comm/taxation_customs/publications/info_doc.ifo.dpc.htm.11 Taxation trends in the European Union, publications office of the European union,

Luxembourg 2012, 185-187.12 Council Directive 2006/112/EC , official Journal, L72, 20.03.2010.13 Robert, W. M., Taxation and public finance in transition and developing economies,

Springer 2008.

Vol. 12, No 1, 2015: 85-104


ciju na energetskom tržištu akcizama se oporezuju određeni energetski proizvodi. u sistemu akciza se tako stimuliše optimalno korišćenje energije i zaštita životne sredine. Akcize se ne plaćaju na aerodromima i lukama u Evropskoj uniji, a pore-ska oslobađanja se odnose i na diplomatska i konzularna predstavništva, saglasno usvojenim sporazumima. Akcize od fizičkih lica se naplaćuju u državi odredišta, uz utvrđivanje limita u odnosu na količine proizvoda koji se nabavlјaju iz drugih država. u Evropskoj uniji se akcize u trgovini plaćaju u zemlјi destinacije, uz kori-šćenje akciznih markica. Fleksibilna harmonizacija akciznih stopa se primenjuje u Evropskoj uniji, zbog čega nisu propisane jedinstvene, nego minimalne akcizne stope u odnosu na pojedine proizvode. u Evropskoj uniji je proširena administra-tivna i informativna saradnja i elektronska obrada značajnih podataka u siste-mima akciza, kako bi se smanjile poreske evazije.

u Evropskoj uniji se razvija proces harmonizacije poreza na uvećanje kapi-tala, oporezivanja teretnih vozila i drugih indirektnih poreza. Tako se harmoni-zacija poreza na uvećanje kapitala vrši na osnovu zajedničke direktive od 2009. godine. Radi očuvanja konkurentnosti na jedinstvenom tržištu zabranjena je, uz određene izuzetke, primena poreza na uvećanje kapitala. u Evropskoj uniji nije prihvaćeno indirektno oporezivanje uvećanja kapitala korporacija (nova ulaganja, zajmovi, registracije kompanija, organizacione promene i dr.). u novije vreme se posebno insistira na zabrani indirektnog oporezivanja pozajmlјivanja kapitala i izdavanja hartija od vrednosti (samo u pojedinim državama je dozvolјena naplata taksi i naknada na uvećanje kapitala). Naknade na kapital se naplaćuju radi izbe-gavanja dvostrukog oporezivanja u centrima korporacija u periodu kapitalnih ulaganja. Kompanije u kulturnoj i socijalnoj oblasti i društva sa neograničenom odgovornošću imaju olakšice u fiskalnom sistemu Evropske unije.

5. Zaključak

osnovne strategije decentralizovane fiskalne politike Evropske unije su usmerene na uvažavanje principa slobodne konkurencije i smanjivanje evazije i neracionalne poreske konkurencije. u teoriji i praksi se u uslovima ekonomske i finansijske krize preispituje aktuelni stav da efikasno funkcionisanje makroe-konomske politike nužno ne zahteva centralizaciju fiskalne politike na nivou Evropske unije. prihvaćena je neophodnost povećanja stepena fiskalne harmo-nizacije i koordinacije fiskalne politike. u uslovima krize se uvode novi fiskalni stimulansi i investicione olakšice. prisutna je tendencija povećanja indirektnog oporezivanja i pomeranje poreskog opterećenja sa rada na potrošnju. osnovni cilјevi reformi fiskalnog sistema se odnose na optimalnu alokaciju privrednih resursa i raspodelu dohodaka, otklanjanje poreskih barijera i stabilizaciju i eko-nomski razvoj, pri čemu se teži se otklanjanju negativnih efekata fiskalne kon-kurencije na jedinstvenom tržištu. u tom smislu se nastavlјaju procesi fiskalne

Vesna Miletić


100

harmonizacije i koordinacije, uz uvažavanje principa fiskalne konkurencije i specifičnih uslova oporezivanja u pojedinim državama Evropske unije. ukida-nje poreskih barijera se sprovodi u cilјu efikasnog funkcionisanja jedinstvenog tržišta roba, usluga i kapitala. Danas se insistira na uvođenju jednostavnih pore-skih postupaka, proširenju poreskih osnovica i smanjivanju poreskih stopa u transparentnim i efikasnim fiskalnim sistemima.

u Evropskoj uniji se permanentno sprovode reforme direktnih i indirektnih poreskih oblika i uvode moderne fiskalne strategije.

u Evropskoj uniji ne postoji neposredni pravni osnov fiskalne harmoniza-cije direktnih poreskih oblika, pa se ona saglasno fiskalnom suverenitetu, odno-sno principu supsidijarnosti sprovodi u državama članicama. Tako se u praksi realizuje fiskalna koordinacija, a ne fiskalna harmonizacija, pri čemu se teži otklanjanju barijera u funkcionisanju jedinstvenog tržišta i sprečavanju evazija i dvostrukog oporezivanja. u reformskom procesu se insistira na smanjivanju razlika u porezima na dobit korporacija u pojedinim državama, radi smanjenja nezaposlenosti, stabilizacije i privrednog razvoja. Zato se u procesu fiskalne har-monizacije direktnih poreskih oblika insistira na očuvanju nivoa javne potroš-nje i prihoda, na osnovu sporazuma o stopama pojedinih direktnih poreskih oblika, pri čemu se utvrđuju minimalne ili stope u određenom rasponu. Reforme direktnih poreskih oblika su uslovlјene opšteprihvaćenim stavom da harmoni-zacija poreskih stopa smanjuje poresku konkurenciju i ograničava privredni rast (poreska konkurencija ima pozitivne efekte na smanjenje potrošnje i ekonom-ski razvoj). Harmonizacija direktnih poreskih oblika u Evropskoj uniji, prven-stveno oporezivanja dobiti i imovine, koja se odvija na osnovu usvojenih brojnih komunitarnih akata, usmerena je na eliminisanje dvostrukog oporezivanja, arbi-tražne postupke, sistem oporezivanja kapitalnih dobitaka po osnovu statusnih promena, obezbeđivanje jednakog poreskog tretmana i otklanjanje negativnih posledica poreske konkurencije.

u harmonizaciji sistema indirektnog oporezivanja, posebno u odnosu na akcize i porez na dodatu vrednost, teži se afirmaciji principa slobodne konku-rencije. u tom smislu su usvojene brojne poreske direktive, uz respektovanje principa porekla u fiskalnim sistemima. Tako su fiskalne strategije u procesu harmonizacije poreza na dodatu vrednost, zbog otpora u pojedinim državama, pretežno usmerene na fiskalnu modernizaciju i koordinaciju, administrativnu informativnu saradnju i otklanjanje zloupotreba u izvršavanju obaveza plaćanja ovog poreza. u Evropskoj uniji su izražene razlike u akciznim stopama, pa su utvrđene minimalne akcizne stope u procesu reformi. Akcizna politika se rea-lizuje u funkciji očuvanja životne sredine, posebno u oporezivanju energenata.

Vol. 12, No 1, 2015: 85-104


Literatura

• Borcherding, T. E. (1977): „Budgets and Bureaucrats“, The sources of Government Growth, Durham

• Council Directive, official Journal, L 225, L 007, L 157, L 376, L 128, L 260, L 076, L 316, L 104, L 046. L 283, L 249, L 336, L 164.

• Commission Recommendation, official Journal L 039, L 177.• Council Directive 2006/112/EC, official Journal, L72, (2010.); L 376, L

128, L 260, L 076, L 316, L 104, L 046. L 283, L 249, L 336, L 164. • Cnossen, S. (2002): Tax Polcy in European Union: A. Rewiew Issues and

Options, Cesifo, Wp/458 • Dimtrijević, B., Fabris, N. (2007): Ekonomska politika, Ekonomski fakul-

tet, Beograd• Developments in the Meember States, Taxation Trends in the European

Union, Data for the Eu Member States and Norway, European Commi-ssion, DG Taxation and Customs union and Eurostat, Brussels, 2009.

• European Tax Handbook, IBFD publications, Amsterdam 1997.• Garuwe, p. (2004): Ekonomija Evropske unije, Beograd• Gnjatović, D. (1999): Finansije i finansijsko pravo, Beograd• Jovanović, A. (2008): Fiskalna harmonizacija u Evropskoj uniji, Niš • Kovač, o., popović T. (1995): Prilagođavanje privrede uslovima poslova-

nja na tržištu EU, Institut ekonomskih nauka, Beograd• Kovač, o. (1994): Platni bilans i međunarodne finansije, Ekonomski

fakultet, Beograd• Kovačević, R. (2001): Međunarodni ekonomski odnosi, Beograd• Lapandić, D. (1999): „ugovor o osnivanju Eu“, Međunarodna politika,

Službeni list, pravni fakultet, Institut ekonomskih nauka, Beograd • Lovčević, J. (1997): Institucije javnih finansija, Novinsko-izdavačka

ustanova „Sl. list“, Beograd• ognjanović, V. (2001): Javne finansije, Beograd• popović, D. (1997): Nauka o porezima i poresko pravo, Beograd• popović, D. (1999): Poreski sistem, Dositej, Beograd• popović, D. (2006): Poresko pravo, Beograd• Raičević, B. (2005): Fiskalna ekonomija, Zbornik radova, Centar za izda-

vačku delatnost, Ekonomski fakultet, Beograd• Raičević B. (1996): Ekonomija oporezivanja i poresko pravo, Beograd• Shapiro, A. C. (1990): Modern Corporate Finance, New York• Stiglitz, J. E. (2002): Suprotnosti globalizacije, Beograd• Stigitz, J. E. (2004): Ekonomija javnog sektora, Beograd• Sixt Council Directive, official Journal l 145• Tanzi, V. (1992): Fiscal Policies in Economies in Transition, Washington• Tullock, G. (1992): Organizacija moderne federalne države, Beograd

Vesna Miletić


102

• The EU Accession Stats Tax Memo, IBDF, 2004. • Tax System in Tranzition, World Bankpolcy Research paper No.2947,

World Bank, Januay 2003.• Taxation trends in the European Union, publications office of the Euro-

pean union, Luxembourg 2014.• Vitanova, G. (2001): Porez na dodatu vrednost, Banja Luka• Robert, W. M. (2008): Taxation and public finance in transition and

developing economies, Springer• Value Added Taxation in Europe, A Guides to European Taxation,

Volume IV, IBFD, Amsterdam 2007.

Rad primljen: 10. februar 2015. paper received: February 10th, 2015odobren za štampu: 13. mart 2015. Approved for publication: March 13th, 2015

Vol. 12, No 1, 2015: 85-104


Assistant Professor Vesna Miletić, PhD Faculty of Law, public Administration and Safety Megatrend university, Belgrade

CHANGES IN DIRECT AND INDIRECT TAXATION IN THE PROCESS OF THE EU TAX SYSTEM REFORM

S u m m a r y

proceeding from the changes in direct and indirect taxation in the process of the Eu tax system reform and the fact that new trends bring about vital social changes, the research in this area could add to the understanding of economic development of these countries. In the Eu with its decentralized tax policy, changes in direct and indirect taxation are permanently implemented in the process of tax system reform. Harmonization of direct and indirect taxation in the Eu is conducted by means of the adopted community law regulations. In the harmoniza-tion of direct taxation there is a tendency towards an increase of the level of fiscal coordination and elimination of barriers to the common market. Thus direct taxation reforms are limited to achieving higher level of coordination and preventing evasion and double taxation. The current policy is the result of the principle according to which fiscal competition has positive effects on reducing consumption and on the Eu economic development. In the harmonization process the systems of indirect taxation are aligned particularly with excise duty and value added tax. Fiscal strategies in the reform process are mostly aimed at fiscal coordination, modernization, informative cooperation, evasion reduction and elimination of malpractices in fulfilling a VAT payment liability. Within the excise tax system minimal excise rates are determined and an environmentally-friendly policy is pursued.

The main priorities of taxation changes within the harmonization process are in respect of evasion reduction and irrational fiscal competition on the Eu market. A study of direct and indirect taxation changes in the process of the tax system reform is highly significant both from the aspect of efficient tax-system functioning, which results in achieving Eu macroeconomic goals, and from the aspect of single states’ interests in the process of transition and accession.

Key words: direct and indirect taxation, taxation harmonization, fiscal competition, tax system reform, the Eu

PROMENE DIREKTNIH I INDIREKTNIH PORESKIH OBLIKA U...

Documents

Transcript of PROMENE DIREKTNIH I INDIREKTNIH PORESKIH OBLIKA U...