Prikazi Prilozi, 34, Sarajevo, 2005., str. 341-450.

sretnom stanju, а sa ponudenom ideoloskom matricom, pri сети se nacionalna istori­ja cesto ispoljava kao dopиnska religija.

Ova jasnim jezikom napisana kratka monografija ostavUa iza sebe mnostvo pi­tanja, od kojih mozda najvecи tezinи nosi odgovomost istorijske nauke u gradenju drustvene i пacionalne mitologije. Posljedice koje proizvode "proslavljanja istorije" cesto sи kobne kako ро sadasnjost, tako i ро bиdиcnost drustva koje ne moze ili ne zeli da ih kontrolise .•

Sonja Dиjmovic

ооо••о••о•••••оооооОооО•••••••••••ОоооОооооооо•оо••••••••••НоооооооооооооооноооооооооноооооооООооооноооооооооооооооооооононооооноооооооооооооооон .. оооооооооооооооооооооооооооон

Robert Stradling, Teaching 20th-century European history. Strasbourg Cedex: Council of Europe, 2001, str. 290.

Imajuci u vidи da и nasoj historiografskoj literaturi strucnih i znanstvenih radova koji se bave metodikom predavanja, odnosno podиcavanja historije gotovo da i nema, kao ni strucnjaka iz ove oblasti, iznenadиjuce је kako је slab odjek kod nas imala knji­ga renomiranog britanskog strucnjaka iz ove oblasti dr. Roberta Stradlinga 1•

Njegova knjiga pod nazivom "Teaching 201h-century European history" (Kako predavati historiju Evrope 20-tog stoljeca) izasla је u Strasbourgu 2001. godine па engleskom i francиskomjeziku и sklopи izdavackog projekta Vijeca Evrope. Rijec је о jednom vrlo inovativnom prirucniku koji је nastao kao dio projekta pod nazivom "Ucenje i poducavanje о historiji Evrope dvadesetog stoljeea", а namijenjeп је svim nastavniciшa i profesorima historije, predavacima historije na fakultetima, onima koji izraduju nastavne planove i programe, autorima иdzbenika, kao i sviшa onima koji Ьi trebali brinиti i koje zanima obrazovanje iz historije.

Za razliku od "domace strucne javnosti", ova k.njiga је vrlo brzo pobиdila veliko interesovanje i pobrala izuzetno pozitivne kritike иglednih znanstvenika iz ove oblasti и mnogim evropskim dclavama, ukljucиjuci tu i one zemlje (Velika Britanija, zeшlje Skandinavije) koje iтаји dugu, bogatu i renomiranи tradiciju metodike poducavanja и nastavi historije od najnizih do najvisih nivoa obrazovanja, tj. od osnovnih skola do

Ј

1 R. Stradling је vi.Si saradnik Istraiivackog centra Leirsin и Skotskoj. Ima status emeritu­sa na Univerzitetu u Cardiffu, а predavao је savremenu politicku i ekonomsku l1istoriju na Univerzitetu и Londonu, gdje је vodio i uvodne kurseve i kurseve strucnog usavrsavanja za predavace historije i poznavanja drustva. Bio је gostujuCi profesor na vise univerziteta.

430

P,.ikazi Prilozi, 34, Saгajevo, 2005., str. 341-450.

fakultetskih studija. Zbog izuzetne vrijednosti ovog prirucnika, te uslijed vlastitih po­treba da Ьиdе dostupan sto vecem broju nastavnika i profesora historije, u vise zema­lja ova knjiga је prevedena na maternje jezike; u Estoniji, Rusiji, Ukrajini, AЉaniji, Grckoj, Spaniji, Rumuniji, Moldaviji, Srblji, Нrvatskoj.

Zahvaljujиci Uredи Vijeca Evrope и Sarajevu i prevodiocima Amiri Sadikovic i Svjetlani Pavicic ova knjiga је 2002. godine dozivjela svoje bosanskohercegovac­ko izdanje na sva tri slиZbena jezika naroda Bosne i Hercegovine (Ьosanskom, hr­vatskom i srpskom) i time postala dostupna svima onima u Bosni i Hercegovini koji zele prosiriti svoje znanje о novim mogucnostima i metodama u podиcavanjи histo­rije Evrope 20 stoljeca.

U svom engleskom izdanju knjiga је napisana na 290 strana (bosansko izdanje је na 348 str.) i opremljena sa vecim Ьrојеш pisanih tabela i fotografija. Neke od njih su иkljucene u tekst odredenih poglavlja, а neke se nalaze na kraju poglavUa. Radi njihove jednostavnije upotrebe autor је na pocetku knjige dao jedno kratko upиtstvo koje ima za cilj da pomogne citaocи da lakse dode do prilozenih tabela i fotografija. Кnjiga se sastoji jos od predgovora, devetnaest poglavlja koja sи podjeljena u tri di­jela i dva priloga.

U prvom dijelu knjige, kojije obuhvaeen sa cetiri poglavlja, autor govori о histo­rijskim podrucjima i temama iz historije Evrope 20. stoljeca koja se иglavnom оЬrа­dији и nastavi u cijeloj Evropi i bavi se razlicitim pristupima nekim od ovih tema. S obzirom na cinjenicu da је ,,kad је rijec о nastavi historije о 20. stoljecu, previse hi­storije ро kvadratnom kilometru", kljucni proЬlemjeste kako napraviti selekciju. Ni­jedno predmetno izucavanje ne moze и potpunosti pokriti odredeni period. Selektiv­nost је nuzna i neizbjefua. Рrеша tome, izbor tema i podrucja za izucavanje је kljuc­no pitanje kojim se aиtor bavi и pп/Qm dijelu knjige i on pokusava da kriticki analizi­ra kriterije koji se primjenjиju и odablru tema i podrucja koji se ukljucujи и nastavne planove i programe. Ро njemu kriterij za izbor ne Ьi trebao Ьiti samo "sta" se predaje, vec "zasto" i "kako" predavati. Naglasenaje potreba prosirivanja evropske i svjetske dimenzije u nastavnim planovima i programima historije, а ne da se ta historija kori­sti samo kao ilиstracija i dopuna sadrZ:aja za nacionalnи historijи i nacionalne teme. Pravo razurnijevanje dogadaja, procesa i pojava 20. stoljeca moguce је samo u njiho­vom sagledavanjи u jednom sirem kontekstu eиropske i svjetske povijesti. Ponude­ni sи neki ilustrativni materijali i Ьrојве ideje za jedan iвovativniji pristup nastavi, uz upotrebu masovnih medija, usmene historije, raznih simиlacija i sl.

Drugi dio knjige је pokriven sa devet poglavlja (5-13) i ovdje је autorova paZn.ja usmjerena na razlicita pedagoska pitanja i proЬleme koji sи odnose na predavanje hi­storije 20. stoljeca. Neka od kljucnih pitanja о kojima se ovdje proЬlematizira sи:

razvoj vjestina i koncepata, odnosno integrisanje stecenog znanja;

431

Prikazi Prilozi, 34, Sarajevo, 2005., str. 341-450.

izucavanje kontraverznih i osljetljivih pitanja; podиcavanje иcenika i studenata о efikasnom koristenjи vizuelnih arhivskih

materijala о 20. stoljecи; djelotvornija иpotreba savremenih tehnologija kao sto sи ТV, video, inter-

net; koristenje simиlacije i igre иloga; visestгиki иglovi sagledavanja и nastavi historije; iskoi"istavanje velikih mogucnosti исеnја izvan skole (i fakulteta).

Na sva ova pitanja аиtш daje hatak komentai" konhetnog pitanja ili proЫema koji se razmatra i nиdi razlicite pristupe kao i citav niz tabela, fotografija i izvora.

U trecem dijelu knjige (poglavlja 14-19) autor иkazuje na ogrornne mogucno­sti koristeпja razliCitih historijskih izvora i mnostva matei"ijala и izucavanjи histori­je 20. stoljeca. Ovdje је ponudeno nekoliko hacih i vrlo koгisnih iпstrukcija za ko­risteпje иsmene historije, savremeniћ pisanih izvora i televizije kao izvora, а dat је i osvrt па odredene poteskoce i metodoloske proЬleme na koje se nailazi kod koriste­вja ovih izvora.

U posljedпja dva poglavlja data sи иpиtstva kako se moze procijeвiti koliko su иdzЬeпici ћistorije i поvа tehвologija zaista k01·isni. Та иpиtstva ukazujи па опо za Cim је potrebno tragati и smis1и sadrzaja, obrazovne vrijednosti, pedagogije i svega опоgа sto је primjereno korisnicima.

Na haju knjige sи i dva vrijedna priloga. U pгvom prilogu пalaze se iпfoгmaci­je sa kontakt adresama о drugirn orgaпizacijarn u Evropi koje rade na odredenirn pю­jektirna koji rnogu biti zanimUivi пastavnicirna i profesorima historije koji se bave na­stavorn savrernene historije. Drugi prilog пиdi informacije о Ьilateralniш i mиltilate­ralnirn projektima koje podrZ:ava Savjet Evrope i koji sи relevaвtni za пastavu evrop­ske histoi"ije 20. stoljeca.

OCigledno је da trendovi и evropskirn obrazovnirn sistemima idu ka prosirivaпjи sadrZaja nastave ћistorije i vecem ukljиcivanjи drustvene, ekonomske, kиlturne ра cak i iпtelektualne historije, podjednako koliko vојпе, politicke i diplomatske. Ovim se fokиs zaпimaпja i istlЋzivanja pomjera па neke grupe koje sи и ranijirn planovi­ma i programima иglavnom Ьile ignorisaпe, ili potpиno zanemarene. То su prije sve­ga оЬiспi ljudi, zene, djeca, porodica, nacioпalпe manjine, migranti itd. Ustvari, ova­kav pristup пastavi historije u obrazovвirn ustanovama sашо slijedi trendovc naиcnog izucavanja historije u tirn zernljama. Воsпа i Hercegovina svakirn danornje sve Ыize vremenи и kojem се se pozicija historije и njenom drustvu morati redefinirati. Тај po­lozaj historije (i kao predmeta u skoli i kao nauke) иveliko се ovisiti od saшih histo­li.cara, odnosпo od пjihovog znanja i sposobnosti da historiju predstave na jedan su-

432

Pгikazi Prilozi, 34, Sarajevo, 2005., str. 341-450.

vremen, aktuelan i konkurentan nacin. Jednostavnije receno, potrebna јој је moderni­zacija i to na svim nivoima.

Stoga ova knjiga predstavlja korisnи literaturu za sve one koji иvidajи potrebи promjene pristupa nastavi ћistorije. Posebno bih је preporucio onima koji sи direktno ukljиceni и obrazovne procese, od osnovnih skola do fakиlteta, jer pruza citateljima cijelи lepezи inovativnih ideja, kш·isnih savjeta i nиznih inforrnacija za rad sa иceni­cima i studentima и pravcи moderne nastave historije. •

Edin Veladzic

Godisnjak Centra za ba/kano!oska ispitivanja XXXI//1 37. Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine,2004.

Uprkos svim finansijskim i kadrovsko-organizacionim teskocama sa kojima se posljednjih godina sиsrece, Centar za balkanoloska ispitivanja pri ANUBiH иspio је naиcnoj javnosti podariti jos jedno svoje izdanje. Godisnjak Centra za balkanoloska ispitivanja, XXXIII/ 31, za 2004. godinи i ovoga риtа ponиdio је пiz kvalitetnih ra­dova domacih i straпih аиtоtЋ koji kroz oЫasti filologije, arheologije, aпtropologije пastoje upotpиniti slikи о proslosti bosanskohercegovackog prostora, ponajvise nje­nih najstarijih perioda. Stampanje Godisnjaka је i ovaj риt neseЬicno pomogla nje­macka fondacija Alexander von Humboldt.

Na ukupno 297 strana predstavljeпo је 10 radova koji tretirajи periode od пeoli­tika ра do ranog sredпjega vijeka.

U prvom od njih, pod nazivomMitski sloj legende ojunaku Diomedu (str. 5-12), autor Radoslav Katicic, potcrtavajuci svoju licnи radost о nastavku suradnje sa Cen­trom koja је pocetkom devedesetih Ьila prekiпuta, simbolicпo nastavlja nekad zapo­cetu raspravu о mitskom jиnaku Diomedu. Analizirajиci sve sacиvane legendarne i mitske predaje о Diomedu na Jadranu u vezi sa njegovim porijeklom, putovanjem, borbom sa neprijateljima, pobjedom nad zmajem, zenidbom sa kraljevom kcerkom i pogiЬijom, nakon koje postaje bozanstvom koje је vezano za kult konja, autor nalazi dovoljno materijala da u njima prepozna indoeviopsku mitsku osnovu te da Diome­da identificira sa indoevropskim bozanstvom rodnosti i vegetacije. Na kt-aju zakljucu­je da upravo fragmenti izvornog mitskog kazivanja preoЫikovani u pripovijedanje о starim junacima i иvrsteni u epsku legeпdи i rodoslovlja, omogucavaju stvaranje pra-

433