Preduzetnik Br 5

Preduzetnik

BIZNIS ZA

PERFEKCIONISTEČišćenje objekata kao potencijalni biznis

TRENING - IZMIŠLJENA ILI STVARNA POTREBA

STEEPLECHASE PREDUZETNIŠTVA U SRBIJI

Lepota privatnog biznisa + Prednost otvorene komunikacije

onlineJANUAR/FEBRUAR 2010 | BROJ 5/6 | PREDUZETNIK.COMČASOPIS JE BESPLATAN

TreneriPredrag Jovano ster trener, Ericksonov profesionalni k wave k redragovo radno iskustvo vezano je za prodaju i menadžment prodaje. Bio je predsta ke kompanije Arrow Electronics zCrne Gore, kao i Area Sales Manager japanske kompanije Omron Electronic Components z goistEvrope.

Nada Kaiser, NLP master trener. Nada je podpredsednica “Evropske k za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu kao i upravnica i docent prvog fakulteta za khrvatskom govedukacija završava internacionalnom diplomom po Bolonji: Master of Arts in Coaching i doktoratom u k nt je na Univerzitetu Štutgartu, kao i k žera u kompanijama: Bosch, ENBW...

Dušan Ker ksonov NLP i transformacioni trener, Eriksonov profesionalni k wave k va a srpskog

Bez obzira da li je NLP potpuno nov za vas ili ste v za NLP, ovaj trening

i najzna ajnijim NLP tehnikama k et te u poslorazvoju.

obrazovanju Dušan je diplomirani inženjer mašinstva. Radi kao menadžer NLP Centra.

radni materijal i internacionalne

Verband für NLP (DV-NLP) je

Komercijalne banke).

TimelineModul 1 - 13 i 14. februarModul 2 - 5, 6 i 7. martModul 3 - 19, 20 i 21. martModul 4 - 9, 10 i 11. aprilModul 5 - 23, 24 i 25. aprilModul 6 - 14, 15 i 16. majModul 7i 30. majPetkom se trening održava od 18 do 22hVikendom od 9.30 do 17.30h

NLPBusiness Practitioner

u Beogradu i Novom Sadu

medjunarodne NLP asocijacije IN-

tr vam da:• brzo uspostavite „most poverenja“ sa ljudima u bilo kojoj situaciji

korisnijim

govor tela i druge neverbalne komunikacione signale• vam kupci saopšte kako žele da im se prodaje

• otkrijete strategije koje vaši kupci koriste prilikom kupovine

• e kasno pregovarate i kreirate win-win situacije

komunikaciji

NLP CentarHekt eva 17, Beogradwww.NLPcentar.com

ntar.com+381 65 832 5115+381 64 117 1178

TreneriPredrag Jovano ster trener, Ericksonov profesionalni k wave k redragovo radno iskustvo vezano je za prodaju i menadžment prodaje. Bio je predsta ke kompanije Arrow Electronics zCrne Gore, kao i Area Sales Manager japanske kompanije Omron Electronic Components z goistEvrope.

Nada Kaiser, NLP master trener. Nada je podpredsednica “Evropske k za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu kao i upravnica i docent prvog fakulteta za khrvatskom govedukacija završava internacionalnom diplomom po Bolonji: Master of Arts in Coaching i doktoratom u k nt je na Univerzitetu Štutgartu, kao i k žera u kompanijama: Bosch, ENBW...

Dušan Ker ksonov NLP i transformacioni trener, Eriksonov profesionalni k wave k va a srpskog

Bez obzira da li je NLP potpuno nov za vas ili ste v za NLP, ovaj trening

i najzna ajnijim NLP tehnikama k et te u poslorazvoju.

obrazovanju Dušan je diplomirani inženjer mašinstva. Radi kao menadžer NLP Centra.

radni materijal i internacionalne

Verband für NLP (DV-NLP) je

Komercijalne banke).

TimelineModul 1 - 13 i 14. februarModul 2 - 5, 6 i 7. martModul 3 - 19, 20 i 21. martModul 4 - 9, 10 i 11. aprilModul 5 - 23, 24 i 25. aprilModul 6 - 14, 15 i 16. majModul 7i 30. majPetkom se trening održava od 18 do 22hVikendom od 9.30 do 17.30h

NLPBusiness Practitioner

u Beogradu i Novom Sadu

medjunarodne NLP asocijacije IN-

tr vam da:• brzo uspostavite „most poverenja“ sa ljudima u bilo kojoj situaciji

korisnijim

govor tela i druge neverbalne komunikacione signale• vam kupci saopšte kako žele da im se prodaje

• otkrijete strategije koje vaši kupci koriste prilikom kupovine

• e kasno pregovarate i kreirate win-win situacije

komunikaciji

NLP CentarHekt eva 17, Beogradwww.NLPcentar.com

ntar.com+381 65 832 5115+381 64 117 1178

http://www.nlpcentar.com

� PreduzetnikOnline - Jan/Feb 2010

SADRŽAJ

18 POMAGAJTE, ZATRPANI SMO PAPIROLOGIJOM

Knjigovodstvene evi-dencije predstavljaju dragocenu podlogu za donošenje poslovnih od-luka. Za najveći broj pre-duzetnika pravo rešenje je poveravanje ovog posla knjigovodstvenoj agenciji.

22 KOLIKO VREDI POSLOVNA IDEJA

Za većinu potencijalnih preduzetnika gene-risanje ideja predstav-lja lakši deo posla. Teži, mukotrpniji deo posla predstavljaju istraživanja i analize svih relevantnih faktora koji se moraju uzeti u obzir pri proceni vrednosti ideje.

25 DVA PITANJA ZA PROBIZNIS LIDERE

26 BIZNIS ZA PERFEKCIONISTE

Najbolji način da uđete u ovaj biznis je da počnete sa spremanjem stanova, kuća i poslovnih prostorija vaših prijatelja i rodbine, komšija, te bivših kolega.

3� LEPOTA PRIVATNOG BIZNISA

Pozorište, hrana i vino, nekoliko stotina VIP pozivnica, prigušena svetla, Vivaldi, Betoven i Mocart u pozadini. Pokazalo se da je takva organizacija, odnosno at-mosfera, pun poslovni po-godak.priznatu diplomu.

38 DECA SU IZVOR NOVE ENERGIJE

Za Nadu Lazić Priselac deca su inspirativna, ali istovremeno i zahtevna. Vreme koje provodi sa njima daje joj novu en-ergiju, a njihovi osmesi i zadovoljstvo motiv su da nastavi dalje.

�2 PREDNOST OTVORENE KOMUNIKACIJE

Kvalitetna komunikacija predstavlja jedan od najvažnijih činilaca profesionalnog uspeha. Znati tehnike komunikacije, vladati sobom i situacijom, znati na adekvatan način izraziti svoje zadovoljstvo i nezadovoljstvo u poslovnom okruženju predstavlja značajnu prednost.

�� TRENING - IZMIŠLJENA ILI STVARNA POTREBA

Obuke su relativno skupa investicija, ali treba imati u vidu da su investicija, a ne trošak. U vremenu kada se preduzeća bore za opstanak, svakako se mora uložiti u ljude, ali treba voditi računa i o ekonomičnosti i odnosu između uloženog i dobi-jenog.

�8 POVERENJE JE KLJUČ USPEHA

U svim oblicima saradnje sa medijima važna je jasna, koncizna, komplet-na, a pre svega ISTINITA poruka, jer se medijima može lagati samo tri puta – prvi, poslednji i nikada više!

3442

http://www.preduzetnik.com

6 PreduzetnikOnline - Jan/Feb 2010

SADRŽAJ

8 REČ UREDNIKA

Iako istraživanje o tome kako vide svoje poslovanje u 2010. godini nije naišlo na veliki odziv privrednika, odlučili smo da objavimo rezultate kao znak zahvalnosti onima koji su učestvovali u istraživanju.

10 MOŽDA BUDE MALO BOLJE

Iako istraživanje o tome kako vide svoje po-slovanje u 2010. godini nije naišlo na veliki odziv privrednika, odlučili smo da objavimo rezultate kao znak zahvalnosti onima koji su učestvovali u istraživanju.

12 PREDUZETNICI EVROPE, UJEDINITE SE!

Cilj kampanje je da se širom Evrope promoviše preduzetništvo i informišu preduzetnici o svim oblicima podrške nji-hovim poduhvatima na evropskom, nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.

1� VIRTUELNI SAJAM ZA VAS

Virtuelnim sajmom pre-vazilaze se vremenska, finansijska, kadrovska i prostorna ograničenja realnih sajamskih mani-festacija, a ciljna grupa izlagača su mala i srednja preduzeća.

50 STEEPLECHASE PREDUZETNIŠTVA U SRBIJI

Moglo bi se slobodno reći da Srbija priču o preduzetništvu nije sprovela do kraja. Mnogo je ključnih faktora važnih za opstanak malih i sred-njih preduzeća, a koji još uvek nisu pokrenuti i pokriveni.

53 DUGO PUTOVANJE U EVROPU

Deblokadom Prelaznog trgovinskog sporazuma faktor nesigurnosti eliminisan je i Srbija prvi put ulazi u fazu ugov-ornog odnosa sa EU, što je za njenu privredu i poslovni svet faktor pred-vidivosti.

5� ONO SI ŠTO JEDEŠ

Misija Sema Sterna je da motiviše i pokrene mlade ljude da pripremaju jela. Prvo sebi, a zatim i članovima porodice, prijateljima i svima ostalima koji dođu u njihov dom.

56 VOLIM KUPOVINU (I RADO JE SE SEĆAM)

Kupovina novogodišnjih poklona nije pogubna samo po novčanik, već i po zdravlje. Nisu retki oni koji svoje emotivne praznine popunjavaju šopingom.

58 STATISTIKA

14

54

http://twitter.com/preduzetnik

http://www.facebook.com/#!/pages/PreduzetnikOnline/79955895215


SADRŽAJ

http://www.aktivasistem.co.rs

Svaki put kada saznam za uspešne mlade pre-duzetnike, oduševim se njihovim idejama i preduzimljivošću. Mnogi od njih još su u

tinejdžerskim godinama počeli da razmišljaju i shvataju život drugačije od ogromne većine svojih vršnjaka i, zahvaljujući tome, ali i mnogo čemu drugome, već u svojim dvadesetim uživaju u rezultatima svojih po-slovnih poduhvata. Ako povrh toga budu i nagrađeni za postignute rezultate, kao što je to slučaj sa mladim preduzetnikom Milunom Tešovićem (24), jednostavno ne mogu, a da ne kažem: Svaka čast!

Ovaj mladi Kanađanin, rodom iz Sarajeva, a koji danas živi, radi i studira u Vankuveru, sa 16 godina pokrenuo je sajt MetroLyrics.com koji je danas prema posećenosti treći muzički sajt na svetu. Vlasnik navede-nog sajta, svojevrsne onlajn biblioteke tekstova pesama, danas je kompanija MetroLeap Media Inc. koju je mladi gospodin Tešović osnovao zajedno sa svojim prijateljem Alenom Juristovskim. AOL Music, Billboard, MTV, samo su neki od svetski poznatih brendova u muzičkoj indus-triji sa kojima je Tešovićeva MetroLeap Media sklopila strateško partnerstvo.

Zahvaljujući svojoj poslovnoj pronicljivosti, prošle godine mu je u Kanzasu, u sklopu Globalne ne-delje preduzetništva 2009. godine, dodeljena titula šampiona među studentima preduzetnicima (Global Student Entrepreneur Champion) u takmičenju u ko-jem su učestvovali studenti preduzetnici iz 18 zemalja. Nekoliko meseci pre toga proglašen je za najboljeg stu-denta preduzetnika u Kanadi za 2009. godinu.

A onda, pogledam s terase svog stana u dvorište zgrade u kojoj živim i vidim grupu mladih ljudi, njih desetak, prosečne starosti oko 16 godina, kako u vreme velikog odmora ili nekog časa sa kojeg su odlučili da „pobegnu“ iz obližnje srednje škole ispijaju dvolitar-ske flaše piva, psuju, viču i ostavljaju smeće iza sebe. Nedaleko od njih, misleći da su iza garaža skriveni od pogleda stanara iz zgrada koje okružuju dvorište, njih trojica na temperaturi od -7°C cupkaju u mestu i puše marihuanu. Šta reći na ovakav prizor? Jesu li oni slika sadašnje i buduće Srbije?

Ne verujem, i ne želim da verujem, da je to slika omladine u Srbiji i da u Srbiji ne postoje kreativ-ni i inovativni mladi ljudi koji će jednoga dana, poput Miluna Tešovića, poneti titule šampiona među mladim preduzetnicima. Ali ne u Kanadi, Americi, Australiji ili nekoj drugoj zemlji, već u Srbiji, a onda i na globalnom nivou. Verujem da su trenutno preovlađujuće moralne vrednosti koje veličaju neradnike i nesposobne, ulizice i poslušnike, grubijane i kriminalce, samo prolazne i da

nisu ostavile duboke korene u našem društvu, kako to, nažalost, izgleda na prvi pogled.

U tom smislu, onlajn časopis PreduzetnikOn-line i u 2010. godini nastavlja sa pružanjem doprinosa stvaranju Srbije kao produktivnog društva koje će nego-vati, uvažavati i podržavati inovativne i kreativne, spo-sobne i vredne ljude, koji svojim radom i rezultatima zaslužuju svačije poštovanje. Nastavljamo i u 2010. go-dini sa podrškom preduzetništvu, pod sloganom – Prilike su svuda oko nas, ne smemo ih propustiti!

Prvo izdanje onlajn časopisa PreduzetnikOnline u 2010. godini izlazi sa značajnom podrškom i pojačanjem. Konačno, posle skoro pet godina od stvaranja ideje o veb sajtu posvećenom preduzetništvu, odnosno vlas-nicima i menadžerima u malim i srednjim preduzećima i preduzetničkim radnjama, kao i onima koji planiraju da započnu sopstvene biznise, startuje novi Internet sajt www.preduzetnik.com. Osim tekstova iz časopisa, u već poznatim rubrikama: Dešavanja, Predstavljamo, Za početnike, Poslovne ideje, Intervju/Priča iz prakse, Menadžment, Marketing i Slobodna tema (kojoj je pri-pala rubrika Poslovna etika), sajt će biti ažuriran svežim tekstovima iz navedenih rubrika, u formi saveta, pred-loga, ideja, itd.

Siguran sam da poput Miluna Tešovića, s početka uvodnika, koji me je zadivio svojom jednostavnom ide-jom, preduzimljivošću i pronicljivošću, zbog čega je i osvojio gore navedene nagrade, i u Srbiji imamo mlade preduzetnike koji su uspešni u svojim biznisima, a imaju manje od 30 godina. Želeo bih da stranice ovog časopisa i Internet sajta www.preduzetnik.com budu pune tek-stova o našim mladim preduzetnicima koji žive, rade i studiraju u Srbiji i čiji su biznisi zasnovani na njihovim idejama, jer su to ljudi koji treba da budu uzor onim šesnaestogodišnjacima koji se truju i samouništavaju u dvorištima naših zgrada.

Verovatno kao i mnogi drugi obični smrtnici, u trenucima kada čitam o životima uspešnih mladih pre-duzetnika, poželim da sam barem 10 godina mlađi, jer što smo stariji čini nam se da vreme postaje sve oskud-niji resurs. Međutim, završavam ovaj uvodnik rečima gospođe Nade Lazić Priselac, moje sagovornice u in-tervjuu objavljenom u ovom broju časopisa, sa kojom se u potpunosti slažem: „Lako je biti general posle bitke. Da mogu, sigurno bih ispravila nešto iz svog prethod-nog iskustva, uradila bih drugačije, ali u preduzetništvu nema vraćanja na staro, učinili bismo najveću grešku ako ne bismo gledali u budućnost.“

Goran SečujskiGlavni i odgovorni urednik

Mladi i naša budućnostOnlajn časopis PreduzetnikOnline i u 2010. godini nastavlja sa pružanjem doprinosa stvaranju Srbije kao produktivnog društva koje će negovati, uvažavati i podržavati inovativne i kreativne, sposobne i vredne ljude, koji svojim radom i rezultatima zaslužuju svačije poštovanje.

REČ AUTORA




PreduzetnikOnline

Onlajn časopis za preduzetnike.Izlazi mesečno u elektronskoj formi.

Broj 5/6 - Januar/Februar 2010.Časopis je besplatan.

Preduzetnik

Za korišćenje fotografija objavljenih u časopisu pribavljeno je odobrenje njihovih autora ili se fotografije koriste u skladu sa pravilima izvora iz kojeg su preuzete.

Business Media svoje izvore informacija smatra pouzdanim i proverava što je moguće više informacija, mada su moguća i odstupanja. S tim u vezi, čitaoci podatke i informacije u časopisu koriste na sopstveni rizik.

© 2009 Sva prava zadržana.

Izdaje: Business Media dooAdresa: Novi Sad, Stevana Milovanova 6

Direktor: Goran SečujskiTelefon: +381.21.472.99.49

Mobilni: +381.63.590.586Imejl: [email protected]

Internet sajt: www.businessmedia.rs

Glavni i odgovorni urednik: Goran SečujskiLektura: Mirjana Brković

Saradnici: Marija Blaževski, Emina Komazec, Sanja Perković-Goga, Miodrag Popović, Jelena Šljivar, Jovan Šukara, Radmila Zlatanović, Zvjezdana Vunjak

online

�PreduzetnikOnline - Jan/Feb 2010

http://www.businessmedia.rs


DEŠAVANJA

KAKO PRIVREDNICI VIDE 2010. GODINU

Možda bude malo boljeIako istraživanje o tome kako vide svoje poslovanje u 2010. godini nije naišlo na veliki odziv privrednika, odlučili smo da objavimo rezultate kao znak zahvalnosti onima koji su učestvovali u istraživanju.

Istraživanje koje je preduzeće Business Media d.o.o. pokrenulo polovinom decembra 2009. go-

dine nije naišlo na veliki odziv vlas-nika preduzeća i preduzetničkih radnji u Srbiji, uprkos tome što je poziv za popunu ankete (koja je bila anonimna) poslat na imejl adrese više od 300 privrednih subjekata i što je rok za popunu ankete bio pomeren do 31. januara. Ne ulazeći u razloge odbijanja učestvovanja u istraživanju, kao i razloge zbog kojih je većina započela, pa odustala od po-punjavanja an-kete, odlučili smo se da ona 22 odgovora (isprav-no popunjene ankete) na neki način sažmemo u ovom kratkom izveštaju.

OPTIMIZAMNajveći broj ispi-tanika koji su od-govorili na svih 14 pitanja vlasnici su i/ili direktori malih preduzeća (50%), zatim slede vlasnici preduzetničkih radnji (27,27%), te vlasnici i/ili direktori srednjih (13,64%), odnosno velikih preduzeća (9,09%). Najveći broj njih bavi se trgovinom, a po jedno

preduzeće, odnosno preduzetnička radnja je iz oblasti građevine, mar-ketinga, obrazovanja, prevoza, vid-eo produkcije, itd.

Gotovo polovina ispitanika (45,45%) predviđa da će srpska eko-nomija u 2010. godini zabeležiti rast, na drugom mestu su oni koji predviđaju stagnaciju (36,36%), a onih sa pesimističnijim predviđanjima je najmanje (18,18%). Ispitanicima je postavljeno slično pitanje, ali u vezi

sa njihovim očekivanjima o tome kako će poslovati njihova preduzeća, odnosno radnje. Više od polovine onih koji su odgovorili na anketu (54,55%) predviđaju bolje poslovne

rezultate svojih preduzeća/radnji u 2010. u poređenju sa 2009. godi-nom. Približno iste rezultate rada svog preduzeća/radnje (bez velikih promena) u 2010. godini predviđa trećina ispitanika, tačnije njih 31,82%, a lošije rezultate predviđa 9,09% ispitanika. Jedan ispitanik nije znao da odgovori na postavlje-no pitanje.

U sledećem pitanju ispitanici su imali mogućnost da od ponuđenih

odgovora iza-beru sve one koji se odnose na njihove plani-rane aktivnosti u 2010. godini. Tako je polovina ispitanika odgov-orila da u 2010. godini planiraju da uvedu novi proizvod i/ili uslugu, trećina je odgovorila da planiraju da se zaduže kod po-slovnih banaka, da prošire svoje tržište (npr. nastupom na međunarodnim t r ž i š t i m a ) , odnosno da

planiraju da sklope strateška part-nerstva. Petina ispitanika plani-ra tehnološko osavremenjivanje preduzeća, odnosno radnje (npr. uvođenje novog softvera) i isti broj Sl

ika:

pfa

la (

Flic

kr)

http://www.flickr.com/photos/21313845@N04/4189061616/

11PreduzetnikOnline - Jan/Feb 2010

DEŠAVANJA

ispitanika planira da poveća broj za-poslenih.

Prošlu godinu, prema odgovori-ma ispitanika, obeležile su ekonom-ska kriza, nestabilnost, nelikvidnost i nesposobnost političara. Ispitanici su predvideli da će slična situacija obeležiti i 2010. godinu, s tim što su neki od ispi-tanika naglasili da će ovo biti godina socijal-nih nemira i ve-like budžetske potrošnje.Sledeća četiri pitanja, svojevrs-na blic S.W.O.T. analiza bila su očigledna kočnica za nastavak pop-unjavanja ankete većine onih koji su je započeli, a nisu je dovršili u pot-punosti. Na pitanje koja je najveća prednost koju će najviše pokušati da

koriste u 2010. godini nedvosmisle-no se istakla stručnost zaposlenih, a kao svoju najveću slabost istakli su nedostatak finansijskih sredstava. Ukidanje viza i najava subven-cionisanih kredita dve su najčešće navedene šanse koje su ispitanici

istakli kao potencijalno značajne za ostvarenje svojih ciljeva u 2010. godini, a kao najveće probleme koji mogu ugroziti ostvarenje ciljeva najviše ispitanika navelo je jačanje evra i korupciju.

SAVETI ZA POČETNIKENa pitanje šta bi poručili građanima Srbije koji planiraju da započnu privatan biznis u 2010. godini, po-lovina ispitanika ohrabruje buduće preduzetnike i savetuje ih da budu uporni u ostvarenju onoga što su

zamislili. Goto-vo trećina ispi-tanika savetuje p o t e n c i j a l n e preduzetnike da ne žure sa svo-jom odlukom o započinjanju samostalnog po-

sla, jer ova godina neće biti pravo vreme za realizaciju te odluke, a najmanje je onih koji savetuju da se ne započinje privatan biznis u Srbiji.

- Goran Sečujski

Izdvojeni odgovori

Svetska ekonomska kriza, brutalno ponašanje velikih trgovinskih lanaca u odnosu na domaće proizvođače, a zidaju marže „do besvesti“. Bankari kupuju trezorske i vladine zapise, umesto da kreditiraju privredu, tako da će kraj 2009. godine biti završen klasičnim špekulacijama sa eurom itd., itd. (odgovor na pitanje Šta je po vašem mišljenju obeležilo 2009. kada je u pitanju srpska ekonomija?)

Investicione aktivnosti na infrastrukturnim objektima pretvoriće i ono malo tendera u namešetene ten-dere, svaka politička turbulencija, a biće ih dosta u 2010. godini, ne pravi samo državne troškove, privreda ce napraviti gadne troškove. Veći skup lumpen proletera, neznalica i frustriranih diletanata u i oko Vlade, nisam mogao zamisliti. Nisam siguran da će nam ambijent biti stabilan. (odgovor na pitanje Iz sadašnje perspektive, navedite šta bi moglo obeležiti 2010. kada je u pitanju srpska ekonomija.)

Možda malo bolja situacija, ali bez bitnijih promena, smatram da će skepticizam banaka koje su sada prelikvidne bitno uticati da se ništa posebno neće promeniti. (odgovor na pitanje Iz sadašnje perspektive, navedite šta bi moglo obeležiti 2010. kada je u pitanju srpska ekonomija.)

Naravno, subvencionisani krediti su valjda jedino što je ova Vlada pozitivno uradila za privredu. Nažalost, veliki trgovci su povlačeći ta sredstva uslovljavali dobavljače da odobravaju cassa sconto za izmirenje obaveza, iako su probili rokove za izmirenje obaveza i preko 100 dana. Dakle, smiriti kurs dinara, podsticati kreditima firme koje stvaraju nove vrednosti, dakle, proizvođače pre svega proizvodnih, a potom potrošnih dobara. (od-govor na pitanje Koji biste izazov (šansu) izdvojili kao potencijalno značajan za ostvarenje ciljeva u 2010. (npr. ukidanje viza, najave subvencionisanih kredita i sl.)?)

Korupcija, korupcija, korupcija. Ja kad tražim nešto od nekog ministarstva i kad mi kažu da ne može, a to je najčešći prvi odgovor, ja razmišljam kao privrednik samo na dva načina. Ili tamo neko traži pare ili ja tražim nešto nezakonito. I za jedno i za drugo treba da mi odmah kažu kako bih preduzimao druge mere. (od-govor na pitanje Koji biste eventualni problem izdvojili kao potencijalnu opasnost za ostvarenje ciljeva vašeg preduzeća/radnje u 2010. godini (npr. jačanje evra, rast cene nafte i sl.)?)

Korupcija, banditizam u Srbiji, ovde ako hoćeš ozbiljno da se baviš biznisom moraš biti političar, jer su sva merila zarade i prostora da zaradiš obezvređena. (odgovor na pitanje Koji biste eventualni problem izdvo-jili kao potencijalnu opasnost za ostvarenje ciljeva vašeg preduzeća/radnje u 2010. godini (npr. jačanje evra, rast cene nafte i sl.)?)

U okviru pitanja u kojem su ispitanici imali mogućnost da izaberu što više odgovora koji odgovaraju njihovim planiranim aktivnostima, istakao se jedan (slobodan) odgovor. Dakle, na pitanje šta planira u 2010. godini, jedan ispitanik (ženskog roda) odgovorio je – trudničko i porodiljsko bo-lovanje od polovine godine. Ovo je ujedno i razlog koji će, kako je to naveo ispitanik, dovesti do zatvaranja radnje.


DEŠAVANJA

EVROPSKA NEDELJA PREDUZETNIŠTVA

Preduzetnici Evrope, ujedinite se!Cilj kampanje je da se širom Evrope promoviše preduzetništvo i informišu preduzetnici o svim oblicima podrške njihovim poduhvatima na evropskom, nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.

Od 25. maja do 1. juna 2010. godine Srbija će se po dru-gi put pridružiti ostalim

evropskim državama u proslavi preduzetništva tokom Evropske ne-delje preduzetništva (Evropska ne-delja malih i srednjih preduzeća – Eu-ropean SME Week. Cilj ove kampanje je da se promoviše preduzetništvo i informišu preduzetnici o svim oblic-ima podrške njihovim poduhvatima na evropskom, nacionalnom, region-alnom i lokalnom nivou.

Prva Evropska nedelja preduzetništva obeležena je prošle godine sa više od 1.000 različitih ak-tivnosti širom Evrope, koje su imale jedinstvenu poruku – promovisati preduzetništvo i podići svest o potre-bi pružanja podrške malom biznisu.

Iako se Evropska nedelja preduzetništva zvanično obeležava to-kom jedne nedelje (od 25. maja do 1. juna), zemlje učesnice će aktivnosti pod njenim kišobranom organizo-vati tokom maja i juna 2010. godine. Cilj je da se postojeći i potencijalni preduzetnici informišu i povežu i da im se pomogne u realizaciji njihovih ideja. Evropska nedelja preduzetništva ohrabruje i podržava mala i srednja preduzeća u ostva-

renju njihovog punog potencijala, a potencijalne preduzetnike podstiče da istraju u ostvarenju svojih želja.

Aktivnosti mogu biti orga-nizovane od strane bilo koje orga-nizacije u zemljama učesnicama, samostalno ili u partnerstvu sa dru-gim organizacijama. Na taj način sami organizatori stiču korisna iskustva povezujući se sa drugim or-

ganizacijama, ali i sa preduzetnic-ima, informišući ih i upoznajući sa uslugama koje su im namenjene.

Svaka od aktivnosti koja se organizuje pod kapom Evropske nedelje preduzetništva (konferen-cije, sajmovi, otvoreni dani, on-

lajn aktivnosti, radionice, seminari, takmičenja, umrežavanje, itd.) fokusirana je na specifične teme kao što su preduzetništvo, inova-tivnost, zaštita životne sredine, ekonomski rast, društvena odgov-ornost, podrška biznisu, poslovna strategija, mogućnosti finansir-anja, početnici u biznisu, poreska i pravna pitanja, bankrotstvo, itd. Učestvujući u ovim aktivnostima, preduzetnici se povezuju sa svojim kolegama preduzetnicima iz čijih iskustava mogu mnogo novog da nauče, što može biti dobar povod za stvaranje novih poslovih ideja i za jačanje samopouzdanja neophodnog za rast i razvoj biznisa. Preduzetnici iz aktivnosti tokom Evropske ne-

delje preduzetništva mogu da saznaju nešto više i o raznim oblicima finansijske pomoći koji su im dostupni.

Zvaničan početak druge Evropske nedelje preduzetništva biće obeležen 25. maja u Briselu, zajedno sa

ceremonijom dodele Evropske na-grade za video rad o preduzetništvu 2010. godine, a događaji kojima će se zvanično obeležiti završetak Ev-ropske nedelje preduzetništva biće organizovani u Madridu 31. maja i 1. juna ove godine.

Evropska nedelja preduzetništva je jedna od mera za implement-aciju Akta o malom biznisu (Small Business Act – SBA), prvog sveo-buhvatnog okvira za politiku pre-ma malim i srednjim preduzećima, koji se odnosi na Evropsku uniju i zemlje članice.

www.ec.europa.eu/sme-week

www.ec.europa.eu/sme-week


DEŠAVANJA

EVROPSKA NAGRADA ZA VIDEO RAD O PREDUZETNIŠTVU 2010Evropska komisija pozvala je zain-teresovane pojedince i pravna lica, studente, organizacije i aso-cijacije, preduzetnike i profesion-alce da, u sklopu druge Evropske nedelje preduzetništva, do 9. apri-la 2010. godine pošalju svoje pri-jave i kratke video radove na temu preduzetništva. Kako prošle, tako i ove godine ljubitelji filma imaju pri-liku da pokažu svoju kreativnost u produkciji kratkih filmova koji treba da odgovore na sledeća pitanja: Šta je zapravo preduzetništvo? Šta je potrebno da bi se ljudi ohrabrili da postanu preduzetnici? Šta je potrebno da bi se prevazišle stare predrasude i ponudila nova vizija preduzetništva? Iz ovih pitanja izve-dene su tri takmičarske kategorije:

Preduzetništvo – drugačiji način života,

Preduzetništvo – izazovi i koristi,

Preduzetništvo – put ka budućnosti.

Pobednički video radovi u sve tri kategorije biće nagrađeni sa 3.333 EUR, drugoplasirani sa 2.222 EUR, a trećeplasirani sa 1.111 EUR. Pet tzv. „specijalnih pobednika“,

1.

2.

3.

mlađih od 25 godina, biće nagrađeni sa po 555 EUR. Autori najboljih ra-dova biće pozvani na specijalnu cer-emoniju dodele nagrada 25. maja ove godine u Briselu.

Više informacija o takmičenju može se videti na sajtu Evropske na-grade za video rad o preduzetništvu 2010.

- Goran Sečujski

Evropska nedelja preduzetništva:Informiše: pruža i širi informacije o ponudama za podršku malom

biznisu na evropskom, nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.Podržava: stvaranje partnerstava između EU i malih i sredn-

jih preduzeća, podvlačeći da je Evropa jača ako ima konkurentnija preduzeća i ukazujući na podršku koju mogu očekivati od EU.

Inspiriše: motiviše postojeća mala i srednja preduzeća da prošire svoje vidike i na dalji rast i razvoj.

Ohrabruje: ukazuje mladima da je preduzetništvo atraktivan put za izgradnju karijere.

•

•

•

•

http://www.ec.europa.eu/eeva2010



http://www.strenum.com

1� PreduzetnikOnline - Jan/Feb 2010

PREDSTAVLJAMO

INTERNET BIZNIS PORTAL EFAIR4U

Virtuelni sajam za vasVirtuelnim sajmom prevazilaze se vremenska, finansijska, kadrovska i prostorna ograničenja realnih sajamskih manifestacija, a ciljna grupa izlagača su mala i srednja preduzeća.


PREDSTAVLJAMO

Učešće na sajmovima predstav-lja jedan od najboljih načina da se predstavite svojim kup-

cima i potencijalnim kupcima. Snaga i potencijal direktnog kontakta koju pruža sajam kao oblik unapređenja prodaje, posebno sa potencijalnim kupcima, nemerljiva je u odnosu na druge oblike i instrumente market-ing komuniciranja. Sigurno postoji najmanje jedno godišnje sajam-sko dešavanje koje je posebno interesantno za delatnost kojom

se bavi vaše preduzeće, odnosno preduzetnička radnja, bilo da je ono organizovano u Srbiji ili negde u in-ostranstvu. Mnogim privrednim sub-jektima pojedini sajmovi predstavl-jaju krunu svih poslovnih dešavanja u jednoj godini, pa su svi njihovi resursi usmereni upravo na učešće na njima.

Pored očigledne prednosti u obliku direktnog kontakta koju nam nude sajmovi, ipak oni su mnogim privrednim subjektima u Srbiji još

uvek nedostupni. Razlog je, pre sve-ga, u činjenici da su zakup prostora na sajmovima, te suma svih dodatnih troškova u vidu utrošene električne energije, vode, priključenja tele-fonske linije, internet konekcije, itd. veoma visoki i zato nisu sastavni deo budžeta za marketing komunici-ranje mnogih ovdašnjih privrednih subjekata. O učešću na sajmovima u inostranstvu suvišno je i govoriti. Učešće na sajmovima zato se svodi na ulogu posetioca, kako bi se, ako


PREDSTAVLJAMO

ništa drugo, stek-la delimična slika o konkurenciji i trendovima u određenoj delat-nosti.

Ukoliko ste se prepoznali u prethodnom delu teksta, ne ot-pisujte sajmove kao mogućnost da se predstavite kupcima i poten-cijalnim kupcima, jer rešenje uvek postoji. Konkrentno, iz beogradskog preduzeća Expologic d.o.o. stiže nam potpuni made in Serbia proiz-vod – Internet biznis protal Efair4u (www.efair4u.com), zasnovan na ideji da se svakom preduzeću i radnji u Srbiji, ali i u inostranstvu, omogući globalno izlaganje proizvoda i uslu-ga, bez obzira na raspoložive finan-sijske, kadrovske i druge resurse i to 24h dnevno, 365 dana u godini.

Cilj ovog projekta, koji su inače podržale Privredna komora Srbije i Agencija za strana ulagan-

ja i promociju izvoza – SIEPA, jeste predstavljanje srpske privrede i podrška lakšem i bržem povezivanju preduzeća u Srbiji i, u isto vreme, pružanje relevantnih informacija o biznisu u Srbiji zainteresovanima u inostranstvu.

Za samo 20-tak minuta možete imati gotov virtuelni štand, koji pri tome možete opremiti eksponatima, promotivnim materijalima i sl., a za samo nekoliko minuta možete dodati nov proizvod, promeniti boju štanda, postaviti nov logotip, itd. Osim što se na ovaj način prevazilaze vremen-

ska ograničenja karakteristična za realnu sajamsku manifestaciju, postavljanjem i opremanjem vir-tuelnog štanda prevazilaze se i finansijska (jer je servis u os-novi besplatan), ali i kadrovska ograničenja re-alnih sajamskih

manifestacija. Da bi se postavio i opremio virtuelni štand dovoljno je posedovanje minimuma znanja o In-ternetu, a ako je i to neizvodljivo, zaposleni u Expologic-u učiniće to umesto vas. Isto tako, Efair4u vam omogućava globalnu vidljivost – sa bilo koje tačke na planeti možete postati posetilac i izlagač na vir-tuelnom sajmu, čime se prevazilazi i četvrto, prostorno ograničenje re-alnih sajamskih manifestacija.

Ciljna grupa izlagača ovog virtuelnog sajma su mala i srednja preduzeća i preduzetničke radnje

Šta je efair4u.com?- B2B & B2C (Business to Business & Business to Consumer) portal koji na dinamičan i interaktivan način simulira sajamske manifestacije.A kako?- Vrlo jednostavno. Virtuelni sajam se nalazi u trodimenzionalnom okruženju i na interaktivan način vas vodi u obilazak sajma. Na virtuel-nom sajmu www.efair4u.com imate hale, štandove, izlagače na tim štandovima i posetioce. Na tom sajmu možete da izlažete ili da budete posetilac ili i jedno i drugo.Ko može da bude izlagač na virtuelnom sajmu?- Svako pravno lice.

Izvor: www.efair4u.com

www.efair4u.com

www.efair4u.com

www.efair4u.com


PREDSTAVLJAMO

koja uz ovakav vid marketing komu-niciranja prezentuju sebe, svoj proizvod i/ili uslugu. Posetioci su prvenstveno ljudi koji-ma su potrebne infor-macije o preduzećima iz regiona i njihovim proizvodnim asortim-anima, bilo da su to potencijalni kupci ili konkurenti. Prostor nije ograničen ni bro-jem izlagača, ni brojem posetilaca.

Efair4u broji ukupno 16 različitih sajmova koji su postavljeni u 16 nezavisnih hala, koji sa svojim potkategorijama pokrivaju preko 700 oblasti po-slovanja. Tipski štandovi su istih veličina i besplat-ni su za izlagače (svakom izlagaču obezbeđen je prostor do 100 MB za potrebe smeštanja mul-t i m e d i j a l n o g promo materi-jala – fotografija, dokumenata i 2 video spota). Ukoliko poželite da budete drugačiji od ostalih izlagača, postoji mogućnost da se specijalno prema vašim potrebama napravi tzv. custom made stand, koji podrazumeva da pored total branding-a imate mogućnost da na štand postavite svetleći znak, 3D objekte vaših proiz-voda i mnogo drugih de-talja koji će vaš štand učiniti drugačijim. Uz to ovaj tip štanda vam pruža mogućnost da se na njemu pojave hos-tese, obučene u boje vašeg preduzeća.

Posete vašem štandu, vreme trajanja

posete i proizvodi u centru pažnje posetilaca beleže se, što možete pratiti u posebnom delu posvećenom statistici posećenosti štanda. Pose-

tioci se pre ulaska na sajam mogu prijaviti i tako registrovani mogu da ostvare komunikaciju sa vama putem chat-a ili elektronske pošte,

ako u tom trenutku niste na Internetu, odnosno virtuelnom štandu.

Efair4u, takođe, pruža mogućnost post-avljanja video materi-jala izlagača u kon-ferencijskoj sali, koji će biti prezentovan i najavljivan na glavnoj stranici portala. Pored poslovnih vesti na početnoj stranici

portala i mogućnosti oglašavanja na sajmu, postoji niz dodatnih besplat-nih servisa na sajmu kao što je npr. informacija o novim izlagačima i po-

setiocima.U

preduzeću Ex-pologic d.o.o. planiraju da se Internet portal Efair4u već po-lovinom 2010. godine proširi na tržišta zemalja Jugoistočne Ev-rope, a zatim i globalno. U ovom preduzeću smatraju da će tek tada portal

demonstrirati sav svoj potencijal, jer će više desetina, pa čak i sto-tina hiljada preduzeća, lakše tražiti nove partnere i kupce u zemlji i in-

ostranstvu, a poslove će moći da sklapaju jed-nostavnom komunikaci-jom unutar portala.

Efair4u, dakle, briše granice između privreda, zahvaljujući modernim tehnologi-jama koje omogućavaju nove načine poslovne komunikacije i, što je najvažnije, dostupan je svima.

- Goran Sečujski

Na Internet portalu Efair4u možete pronaći 16 različitih sajmova: (1) Sajam automobila, vozila i motora; (2) Sajam bankarstva, osiguranja, investicija i nekretnina; (3) Sajam građevinarstva; (4) Sajam obrazovan-ja i zapošljavanja; (5) Sajam zabave i umetnosti; (6) Sajam tekstila, koža i obuća, kozmetika, nakit i satovi; (7) Sajam hrane, pića i pol-joprivrede; (8) Sajam nameštaja, repromaterijala, mašina i alata za obradu drveta; (9) Sajam informatike, telekomunikacija i elektronike; (10) Sajam zaštite životne sredine i energetike; (11) Sajam medicine, farmacije, stomatologije i veterine; (12) Sajam nautike, lova i ribolova; (13) Sajam pakovanja, ambalaže, hemije, plastika i guma; (14) Sajam turizma i ugostiteljstva; (15) Sajam transporta, logistike, distribucije i skladištenja; (16) Sajam grafike, biro opreme i medija.

http://www.efair4u.com

18 PreduzetnikOnline - Jan/Feb 2010 1�PreduzetnikOnline - Jan/Feb 2010

ZA POČETNIKE ZA POČETNIKE

ZNAČAJ KNJIGOVODSTVENIH AGENCIJA ZA PREDUZETNIKE

Pomagajte, zatrpani smo papirologijomRazgovarati o poslu bez upotrebe brojki gotovo je nezamislivo. Knjigovodstvene evidencije predstavljaju dragocenu podlogu za donošenje poslovnih odluka, osim što se njihovim vođenjem ispunjava zakonska obaveza. Za najveći broj preduzetnika pravo rešenje je poveravanje ovog posla knjigovodstvenoj agenciji.

Autor: Jovan Šukara

U periodu od deve-desetih do dve-hiljaditih godina,

nastajanjem i razvojem privatnog preduzetništva, od beznačajnog udela devedesetih do dominantnog dvehiljaditih, nas-tajale su i razvijale se knjigovod-stvene agencije. Novonastalom privatnom sektoru, one na tržišnim principima pružaju knjigovodstvene, ali veoma često i sve druge adminis-trativne usluge.

Lepeza usluga većine knjigo-vodstvenih agencija prilagođena je tako da zadovolji potrebe kli-jenata od momenta pokretanja po-sla tokom celog njegovog trajanja u skoro svim segmentima admin-istrativnog, pravnog, ekonomskog i finansijskog aspekta poslovanja. Usluge ovih agencija profilisane su prema potrebama malih preduzeća i preduzetničkih radnji.

Pored velike raznolikosti, usluge koje pružaju knjigovodst-vene agencije mogu se grupisati u sledeće celine: 1) vođenje po-slovnih knjiga i sastavljanje finansi-jskih izveštaja, 2) platni promet, 3) obračun zarada i drugih oporezivih is-

plata, 4) kadrovski poslovi, 5) pores-ka uprava, 6) vođenje trgovačkih evidencija, 7) registracije promena kod Agencije za privredne registre (APR) i 8) ostale usluge.

Vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja

je osnovna, bazna usluga knjigovodstvenih agencija i obuhvata:vođenje dnevnika, glavne knjige i pomoćnih knjiga

ako se vodi dvojno knjigovodstvo, odnosno knjige prihoda i rashoda ako se knjigovodstvo vodi po načelima prostog knjigovodstva;

vođenje analitičkih knjigovodstava: kupci, dobavljači, osnovna sredstva, roba, proizvod-nja, materijal, gotovi proizvodi;

vođenje PDV evidencija, obračun PDV-a, izrada poreske pri-jave za PDV;

analiza poslovanja sa ciljem da se klijentu obezbedi pod-loga za donošenje najboljih po-slovnih odluka, kao i da se klijent usmeri u pravcu plaćanja najman-jih poreskih dažbina u skladu sa važećim propisima (korišćenje zako-nom predviđenih olakšica, poreskih kredita i slično);

sastavljanje finansi-jskih izveštaja – izrada završnog računa: bilans stanja, bilans uspeha i statistički aneks, sa predajom nadležnim državnim organima;

sastavljanje i pre-

•

•

•

•

•

Pod pojmom knjigovodstvene agencije u ovom tekstu podra-zumeva se privredni subjekat čija je pretežna delatnost pružanje usluga iz podgrupe 74120 – Računovodstveni i knjigovodstve-ni poslovi i poslovi kontrole, save-todavni poslovi u vezi s porezom. Pojam knjigovodstvo, koji se ko-risti u ovom tekstu, predstavlja sinonim za pojam računovodstvo, pa se sinonimima smatraju i sin-tagme koje su nastali kombinaci-jom reči knjigovodstvena, odnos-no računovodstvena, i agencija, odnosno biro, servis, centar i slično.

Jovan ŠukaraMagistar ekonomskih nauka. Direk-tor knjigovodstvene agencije AKTIVA SISTEM DOO.

1�PreduzetnikOnline - Jan/Feb 2010

ZA POČETNIKE

daja Poreskoj upravi poreskog bi-lansa i poreske prijave poreza na dobit, odnosno poreza na dohodak građana.

Usluga platnog prometa sadrži:

gotovinski platni prom-et: predaja pazara, zajmova i dru-gih uplata na tekući račun te podi-zanje plata, zajmova i drugih isplata sa tekućeg računa, kao i realizacija naplate čekova sa tekućih računa građana;

bezgotovinski platni promet: pribavljanje izvoda tekućih računa i upoznavanje klijenta sa promenama, realizacija naloga za prenos sredstava radi izmirivanja klijentovih obaveza iz poslovanja, najčešće upotrebom elektronskog platnog prometa (e-banking), te izrada potrebne dokumentacije za naplatu menica po kojima je klijent remitent (primalac, korisnik);

platni promet sa in-ostranstvom: realizacija klijentovog raspolaganja sredstvima na deviznim računima, izmirivanje klijentovih deviznih obaveza kao i kupovina, odnosno prodaja deviza sa deviznog računa, te predaja propisanih izveštaja deviznom inspektoratu.

Obračun zarada i drugih oporezivih isplata sastoji se od:

obračuna zarada i na-knada zarada za radnike, direktore, osnivače i vlasnike – neto zarada, bruto zarada, porezi i doprinosi, re-alizacija administrativnih i/ili sud-skih zabrana, bolovanja do i preko 30 dana, porodiljskog bolovanja i sl., predaja tih obračuna Zavodu za zdravstveno osiguranje, kao i obračun svih drugih ličnih primanja zaposlenih: regres, topli obrok, put-ni troškovi;

obračuna naknada po ugovorima o delu, privremenim i povremenim poslovima, obračun za-kupnina, kapitalnih dobiti i slično;

izrade i predaje pores-koj upravi odgovarajućih poreskih prijava za svaku oporezivu isplatu;

vođenja analitičkog

•

•

•

•

•

•

•

knjigovodstva zarada i evidencija o svim obračunima i isplatama, a u svrhu izrade M-4 i PPP obrazaca.

Kadrovske poslove predstav-ljaju sledeće aktivnosti:

izrada ugovora o radu kod zapošljavanja radnika, ugovora o privremenim i povremenim po-slovima, ugovora o dopunskom radu, ugovora o delu i slično;

prijave i odjave radni-ka, direktora, osnivača i vlasnika u Fondu penzionog i invalidskog osigu-ranja;

izrada rešenja o godišnjim odmorima, dopustima radnika i slično kao i izrada raznih potvrda o zaposlenju, visini priman-ja i slično;

upis staža zaposlenima, izrada M-4 obrazaca;

pravljenje novih i over-avanje postojećih zdravstvenih knjižica.

Poreska uprava obuhvata:uzimanje listinga

i usklađivanje stanja poreskih računa;

sređivanje poreske si-tucije, rešavanje preknjižavanja i povraćaja poreza;

predaja poreskih pri-java;

učešće u poreskom postupku i sva korespondencija kli-jenta sa Poreskom upravom;

učestvovanje u odbrani klijenta u prekršajnim postupcima koji se vode pred Poreskom upra-vom.

Vođenje trgovačkih eviden-cija jeste:

izrada kalkulacija u

•

•

•

•

•

•

•

•

•

•

•

maloprodajnim i veleprodajnim ob-jektima;

izrada međuskladišnica, nivelacija, otpisa i sličnih doku-menata o promenama vezanim za trgovačku robu;

vođenje KEPU knjige za maloprodaju/veleprodaju.

Registraciju promena kod Agencije za privredne registre predstavljaju sledeće delatnosti:

izrada osnivačkih akata i registracija osnivanja novog privred-nog subjekta;

registrovanje prom-ena poslovnog imena, sedišta, de-latnosti, kapitala, pravne forme, ovlašćenog lica i slično;

registrovanje trajne ili privremene odjave delatnosti kod preduzetničkih radnji, odnosno likv-idacije privrednih društava.

Ostale usluge čine: kurirske usluge: obi-

lazak klijenta i njegovih poslovnih jedinica na terenu radi odnošenja i donošenja dokumentacije i/ili paz-ara;

izrada opštih akata, npr. sistematizacija radnih mesta, pravilnik o bezbednosti i zdravlju na radu i slično;

izrada statističkih izveštaja.

Cela lepeza gore nabrojanih usluga ima za zajednički cilj da omogući da se klijent u celosti pos-veti svojem poslovanju, a da agen-cija preuzme celokupnu klijentovu administraciju i servisiranje prema državnim institucijama. U okviru svih nabrojanih i spomenutih usluga podrazumeva se permanentna edu-kacija i savetovanje klijenata.

RAZNOLIKA PONUDA OMOGUĆAVA ODGOVARAJUĆI IZBOR Na tržištu paralelno postoje različite knjigovodstvene agencije, koje možemo podeliti po:

Veličini – na male koje imaju svega nekoliko klijenata, srednje koje imaju desetine

•

•

•

•

•

•

•

•

•

Ustavno načelo da se obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina zasniva na ekonomskoj moći ob-veznika (član 91. Ustava Repub-like Srbije) realizuje se kroz niz propisa, a osnovni su: Zakon o porezu na dohodak građana, Za-kon o porezu na dobit preduzeća i Zakon o računovodstvu i reviziji.


ZA POČETNIKE

klijenata i velike koje imaju na stotine klijenata.

Specijalizovanosti – na one koje pružaju gotovo isključivo kniigovodstvene usluge, one koje osim knjigovodstvenih usluga pružaju i usluge usko sa njima povezane (platni promet, obračun zarada i drugih oporezivih isplata, kadrovski poslovi i poreska uprava) i one koje imaju širu ponudu i pretenduju da pokriju kompletno administrativno poslovanje svojih klijenata.

Mestu pružanja usluga – na one koje usluge pružaju isključivo na adresi klijenta, u njegovim poslovnim prostorijama, one koje deo usluga pružaju u svojim prostorijama, a deo na adresi klijenta i one koje usluge pružaju isključivo u vlastitim prostorijama u koje im dokumentaciju donose klijenti ili agencijska kurirska služba.

P r a v n o j formi – na one koje su registrovane kao privredna društva i one koje su registrovane kao preduzetničke radnje.

Svaki preduzetnik će izabrati saradnju sa njemu odgovarajućom k n j i g o v o d s t v e n o m agencijom, pri čemu kriterijumi za izbor mogu biti sledeći:

asortiman usluga, mogućnost agencije da zadovolji sve potrebe klijenta;

kvalitet usluge, stručnost kadra sa kojim agencija raspolaže i njegova efikasnost koja je uslovljena unutrašnjom organizacijom i tehničkom opremljenošću agencije;

cena usluge, količnik odnosa cene sa jedne i obima i kvaliteta usluge sa druge strane;

pouzdanost, mogućnost agencije da uspešno reaguje na iznenadne poremećaje u vlastitom poslovanju i poslovanju svog klijenta;

lokacija agencije,

•

•

•

•

•

•

•

•

udaljenost od klijenta i državnih institucija i

imidž, slika nastala dosadašnjim poslovanjem na tržištu, ugled agencije kod klijenata i kod državnih institucija.

Analizi pojedinih kriterijuma kod izbora knjigovodstvene agencije treba posvetiti odgovarajuću pažnju. Neretko, veličina knjigovodstvene agencije kojoj se poveravaju poslovi nije dovoljna da bi se u njoj poverene joj poslovne funkcije dovoljno rasčlanile na pojedince koji su stručnjaci za pojedine oblasti, te se neminovno improvizuje. Što je agencija manja, to je potreba za improvizacijama veća. Pri tome, treba razlikovati

improvizaciju vrhunskog stručnjaka od improvozacije priučenog administrativca. Stručnjak improvizuje zbog okolnosti i na vešt način odvaja bitno od nebitnog radi pojednostavljivanja procesa, priučeni administrativac improvizuje, jer od posla poznaje samo fragmente, mešajuči nekritički bitno i nebitno, praveći pri tom prividan utisak da obavlja velik i složen posao. Upravo na ovu okolnost preduzetnik koji angažuje kniigovodstvenu agenciju treba da obrati posebnu pažnju.

Dilemu da li knjigovodstvenoj agenciji prepustiti svu administraciju ili samo najstručniji deo, treba rešavati u kontekstu ideje da

•

preduzetnik lično mora poznavati velik broj propisa. Kad god je to moguće, bolje je da preduzetnik kod sebe organizuje što veći deo administracije, jer će prateći obradu dokumentacije češće biti u mogućnosti da zapazi eventualne anomalije u svom osnovnom poslu. Prateća dokumentacija je svojevrsna slika poslovnog procesa. Pri tome, preduzetnik se ne sme nikad prepustiti iskušenju da zaposlenima koji obavljaju velik deo administrativnih poslova poveri uskostručne poslove kao što je sastavljanje finansijskih izveštaja (završnog računa), ako za to nisu zaista i stručni. Opet smo na polju odvajanja bitnog od nebitnog,

odvajanju operativnih od stručnih poslova. Sve uštede i koristi koje je preduzetnik ostvario obavljajući te poslove unutar svoje kuće, mogu da nestanu u trenutku, samo jednim nestručnim postupkom prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja. Dakle, kada god to okolnosti poslovanja p r e d u z e t n i k a d o z v o l j a v a j u , treba što veći deo a d m i n i s t r a t i v n i h poslova da ostavi da se

obavljaju kod njega, a agenciji da poveri samo stručni deo. Ukoliko je, pak, obim poslovanja preduzetnika manji te optimalno zapošljava njega i članove njegove porodice i bez administrativnih poslova, onda ih treba prepustiti agenciji, a on sam bi trebalo da se u celosti posveti svojoj osnovnoj delatnosti.

Ne treba pridavati prevelik značaj informaciji da agencija vodi poslovne knjige primenom prostog ili dvojnog knjigovodstva. Kod pravnih lica, preduzeća, obavezno je dvojno knjigovodstvo, a preduzetnici, radnje mogu da biraju između prostog i dvojnog.

Preduzetnik, shodno Zakonu o računovodstvu u reviziji, sam Sl

ika:

Gui

llaum

e Br

ialo

n (F

lickr

)


određuje lice kome poverava vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja. To može biti lice zaposleno kod njega ili u agenciji, a ako ga uopšte ne odredi, smatra se da on sam obavlja te poslove. Drugim rečima, preduzetnik sam određuje ko će mu biti šef računovodstva, voditi knjige i sastavljati završni račun.

O POSLU SE RAZGOVARA U BROJKAMA Gotovo je nezamisliv pokušaj da se razgovara o poslu bez upotrebe brojki. Nedopustivo je da preduzetnik ne poznaje osnovne pojmove kojima se opisuje posao: ukupni prihodi, rashodi, troškovi, izdaci, dobit, dohodak, čist dohodak i slično. Ne samo da ih preduzetnik mora poznavati, već ih mora i pratiti kao osnovne pokazatelje svog poslovanja. Zato preduzetnik mora poznavati i osnove knjigovodstva, ali ne sa ciljem da ga on radi, već da bi informacije koje mu daje njegovo knjigovodstvo mogao da koristi prilikom donošenja poslovnih odluka, bilo da ga vodi u svom preduzeću/radnji, bilo da ga je poverio knjigovodstvenoj agenciji.

Izvod iz Zakona o računovodstvu i reviziji (Deo zakona koji se odnosi na poveravanje vođenja poslovnih knjiga i sastavljanje fi-nansijskih izveštaja)

Član 16. Pravno lice, odnosno preduzetnik opštim aktom uređuje školsku spremu, radno iskustvo i ostale uslove za lice koje vodi poslovne knjige i sastavlja finansijske izveštaje. Pravno lice i preduzetnik opštim aktom određuje lice zaposleno kod pravnog lica i preduzetnika kome poverava vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja.

Član 17. Vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja pravno lice, odnos-no preduzetnik može poveriti ugovorom, u skladu sa ovim zakonom, privrednom društvu ili preduzetniku registrovanom za pružanje računovodstvenih usluga koji ima zaposlena lica kojima poverava vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja i koji ispunjavaju uslove iz opšteg akta.

Društveno-ekonomske prilike u kojima su nastajale knjigovodstvene agencije

Devedesetih godina, paralelno sa razvojem privatne inici-jative i preduzetništva nametnula se potreba rešavanja pitanja administrativnih poslova u novoosnovanim privat-nim privrednim subjektima.

Dotadašnja društvena preduzeća bila su pretrpana administracijom čime se, između ostalog, pridonosilo tadašnjoj praksi skoro potpune zaposlenosti. U situaciji kada su sva preduzeća bila društvena, a privatna inici-jativa bila zanemariva, privredni subjekti se nisu oštro sukobljavali na tržištu, postojala je veoma raširena soli-darnost, kako direktno između privrednih subjekata, tako i na nivou države. Opšteprihvaćen i široko podstican pris-tup nebogaćenja pojedinca i težnja ka opštoj uravnilovci, stvarao je atmosferu u kojoj su se poreski propisi sprovo-dili bez velikih tenzija.

U periodu između devedesetih do dvehiljaditih godina situacija se značajno menja. Povećava se udeo privatog preduzetništva toliko da on postaje dominan-tan. Državni aparat se prilagođava novonastaloj situaciji. Iz tadašnje Službe za društveno knjigovodstvo (SDK) u Poresku upravu se seli funkcija poreske kontrole privred-nih subjekata. SDK se i zvanično preimenuje u Zavod za obračun i plaćanje (ZOP) ostajući tako samo sa funkcijom platnog prometa i poslovima poreskih evidentiranja, kao i preventivne, prethodne, odnosno kancelarijske poreske kontrole. Dvehiljaditih ZOP se rasformirao, platni promet preselio u poslovne banke, a funkcije evidentiranja, na-plate i kontrole poreza u celosti premeštene su u Poresku upravu.

Upravo u tom periodu, periodu između devedetih i dvehiljaditih, dolazi do osnivanja i razvoja knjigovod-stvenih agencija koje, praktično, od samih prvih pre-duzetnika preuzimaju, u najvećem broju slučajeva, kompletno administrativno poslovanje. Tako je sve do današnjih dana izbegnuto gomilanje administracije kod privrednih subjekata u privatnom vlasništvu. Izuzetak su, naravno, velika i srednja preduzeća koja svojom veličinom i obimom posla opravdavaju organizovanje vlastite administracije.

Prve knjigovodstvene agencije osnivali su pre-duzetnici entuzijasti, vrlo često ljudi koji su bili upućeni u informatičku struku. Bilo je to vreme uvođenja personal-nih računara i početak masovne kompjuterizacije admin-istrativnog poslovanja. Često su i stručnjaci tadašnjeg SDK i inspekcijskih službi napuštali državnu službu i, videvši priliku za dugoročan i isplativ privatan posao, otiskivali se putevima sopstvenog posla, sopstvene inicijative, rizika i uspeha. Poreska politika bila je usmerena na pod-sticanje privatne inicijative. Npr. novoosnovani subjekti bili su prvih godina svog poslovanja potpuno oslobođeni poreza na dobit. Poreska praksa, kaznena politika i ins-pekcijski nadzor bili su, mereno današnjim merilima, više nego blagi.



ZA POČETNIKE

ANALIZA IZVODLJIVOSTI POSLOVNIH IDEJA

Koliko vrediposlovna idejaZa većinu potencijalnih preduzetnika generisanje ideja predstavlja lakši deo posla. Teži, mukotrpniji deo posla predstavljaju istraživanja i analize svih relevantnih faktora koji se moraju uzeti u obzir pri proceni vrednosti ideje.

Autor: Radmila Zlatanović

Radnik na mašini ima ideju kako da unapredi mašinu ili proizvodni

proces, računovođa ima ideju kako da napravi softver koji brže i pouzdanije obavlja knjiženje, vaspitačica ima ideju o novoj metodi rada sa decom, itd. Koliko vrede njihove ideje u tom trenutku? Apsolutno ništa. Potvrda u praksi ideju čini vrednom.

Ideja je samo početak. Ideja predstavlja sam početak rada na proizvodu ili usluzi, ali sve dok ne krenete u detaljnu analizu i razradu vaše ideje, ona nema vrednost. Sledeći korak na vašem putu ka sopstvenom biznisu predstavlja procena vrednosti ideje.

Za većinu ljudi, bili oni preduzetnici ili ne, generisanje poslovnih ideja nije problem. Ljudima se često „upali lampica u glavi”, ali se u većini slučajeva ta lampica ugasi brže nego što se upalila. Setite se samo izjava iz vašeg okruženja, kao što su: „Imam ideju, ali to nema šanse da uspe.”, „Smislio sam proizvod, ali ko bi to kupio?”, „Da je moja ideja isplativa, neko drugi bi već to uradio!”, „Rizično je.”, itd.

Realnost je da ljudi najčešće odbacuju svoje ideje bez stvarne

analize njihovog kvaliteta! Zato je veoma važno imati otvoren um i dopustiti da se ideje, nezavisno od izvora iz kojeg su potekle i od vaše prve reakcije, podvrgnu inicijalnoj analizi izvodljivosti kako bi se biznis metodologijom, a ne samo metodologijom „čini mi se“, ocenila njihova prava izvodljivost.

VERUJTE U SVOJE IDEJE, ALI ODLUKU DONESITE GLAVOM, A NE SRCEM Za većinu potencijalnih preduzetnika generisanje ideja predstavlja lakši deo posla. Teži, mukotrpniji deo posla predstavljaju istraživanja i analize svih relevantnih faktora koji se moraju uzeti u obzir pri proceni vrednosti ideje. Svaka ideja do koje dođemo mora biti analizirana, kako bi se za dalju razradu odredio uži izbor ideja sa najvećim potencijalom i najmanjim rizikom.

Ljudi ponekad mogu da postanu toliko strastveni u vezi sa svojom idejom da žele da je realizuju što pre, bez njenog

prethodnog detaljnog istraživanja i objektivne analize. Najčešće se takvi poduhvati završavaju propalim biznisom i velikom svotom izgubljenog novca.

Veoma je važno da prvo dobro razumete šta je

vaš budući proizvod/usluga i koje su koristi za kupca. Razmišljajte o svom proizvodu u smislu njegove praktičnosti, karakteristika, sposobnosti da zadovolji kupca i ključna stvar – koristi koje donosi kupcu; šta misle o koristima u odnosu na koristi koje nude proizvodi konkurencije. Ovo je prva faza u razradi vaše ideje kada treba da razumete šta ćete sutra prodavati, da biste kasnije utvrdili da li to nekome treba i zašto. Npr. vaša ideja je da otvorite školu stranih jezika. To je ono čime se bavite. Postavlja se pitanje šta prodajete: lično zadovoljstvo i satisfakciju polaznika, užitak, nadu da će vaš polaznik sa sledećeg putovanja doći srećniji, jer je mogao dobro da se sporazume sa strancima, ili osećaj prestiža zato što u vašoj školi rade strani predavači po najnovijoj metodologiji i sl.

Sledeći korak u analizi ideje predstavlja istraživanje tržišta na kojem bi vaš proizvod ili usluga

Radmila ZlatanovićGeneralni direktor preduzeća BUDI SVOJ ČOVEK D.O.O. Partner i Savetnik za preduzetništvo i MSP u preduzeću KOMON SENS.

22 PreduzetnikOnline - Jan/Feb 2010 23PreduzetnikOnline - Jan/Feb 2010


bili prisutni. Istraživanje tržišta predstavlja nezaobilazan korak, pre svega u određivanju potencijala koji vaša ideja ima, a takođe i u razvoju proizvoda ili usluge. Kada ste razumeli šta prodajete i šta su vaši proizvodi i usluge u prvoj fazi, u sledećoj treba ustanoviti da li za takvom vrstom proizvoda/usluge ima potražnje – da li postoji tržište. Na osnovu informacija sa tržišta treba da odlučite da li da nastavite sa razvojem ideje, da li da je podesite i modifikujete na osnovu novih saznanja ili da je u potpunosti odbacite i započnete rad na drugoj ideji. Vaš cilj je da steknete detaljno znanje o tržištu na kojem ćete nastupati. Takođe, želite da steknete znanje o vašem potencijalnom kupcu. Da biste došli do potrebnih informacija kreirajte listu pitanja na koja želite da dobijete odgovore: npr. ko čini vaše tržište, tj. ko kupuje proizvode kao što je vaš (da li su to preduzeća, domaćice, građevinske firme, kafići, itd.); procenite veličinu ukupnog tržišta na kojem planirate da nastupite da vidite da li tu ima dovoljno prostora, a samim tim i posla; u kojem pravcu se razvija vaše tržište (npr. smanjuje se, povećava, u fazi je otvaranja, itd.); vaše mišljenje – da li je tržište otvoreno za nove učesnike, tj. proizvode i potencijalne barijere; na osnovu kojih parametara: cena, kvalitet, dostupnost i sl. se kupci opredeljuju za kupovinu te vrste proizvoda/usluge; i dr.

Kada ste bolje upoznali tržište vreme je da definišete profil vašeg ciljnog kupca. Zašto? Jako je važno da znate tačno po svim parametrima da opišete osobu ili firmu kojoj je namenjen vaš proizvod. Sa tim saznanjem oblikovaćete proizvod na način kakvim, po kojoj ceni, gde, kada i sl. ga vaš kupac želi. Proizvod koji nema svog ciljnog kupca i namenjen je svima, nema kupca.

Mogući parametri za fizička lica su: starost, porodični status, lokacija, obrazovanje, prihodi, društveni status i zanimanja i sl., a za pravna lica: privredna grana, veličina, lokacija, kvalitet, tehnologija, način plaćanja i sl.

Pretpostavljamo da ste tokom istraživanja tržišta delimično identifikovali vašu konkurenciju. Sada je vreme da detaljno saznate ko su i šta nude. Vaš cilj je da imate uvid u to šta nudi vaša konkurencija, kako biste vi mogli da ponudite kvalitetnije ili jeftinije. Možda je njihova usluga

loša. Možda njihov proizvod ima mana – nešto što ćete shvatiti tek kad probate njihov proizvod. Nađite aspekt koji vi možete da uradite bolje, pametnije, jeftinije. To će biti ključ prodaje vašeg proizvoda, nešto što će vas odvojiti od ostatka konkurencije. Preporučujemo vam da postanete mušterija konkurencije ili da se pretvarate da ste zainteresovani za njihove proizvode i usluge, kako biste dobili potrebne informacije. Najvažnije je da razumete šta želi vaš kupac, a ne dobija od konkurencije i da ustanovite da li vi to možete da mu ponudite – da zadovoljite potrebu.

RAZVIJAJTE STRATEGIJU ZAPOČINJANJA POSLOVANJA Analizom vašeg proizvoda/usluge, tržišta, ciljnog kupca i konkurencije došli ste do prelomne tačke gde su moguće tri opcije:

Uvideli ste da imate ideju koja ima svoje mesto na tržištu.

Uvideli ste da vaša ideja zahteva dodatne korekcije kako bi našla svoje mesto na tržištu.

Odustali ste od ideje i radićete na novoj ideji.

Ako ste uvideli da vaš proizvod ili usluga ima svoje mesto i kupca na tržištu, sledeći korak je

da razvijete strategiju koja će vam pomoći da imate jasniju sliku o načinu na koji ćete započeti biznis. Pre nego što nastavimo dalje, daćemo kratko objašnjenje. Analiza sa kojom nastavljamo i dalje je analiza izvodljivosti vaše ideje i treba da pokaže da li sa tom idejom idete dalje u planiranje budućeg poslovanja. Da biste to znali, nije dovoljno samo da znate šta radite (proizvod/usluga) i za koga (tržište), već i KAKO, što je u fazi razvoja poslovanja strategija samog započinjanja.

Koliko i odakle ćete raditi u početku: nekoliko sati nedeljno kao dodatak sadašnjem poslu, puno radno

vreme, 80 sati nedeljno, od kuće ili iznajmljujete prostor; kako ćete rešiti pitanje prostora; koje su oblasti u kojima niste stručni i da li ćete zaposliti radnike u tu svrhu ili ćete angažovati spoljnu agenciju; da li ćete tražiti partnera koji će da učestvuje sa vama u razvijanju poslovanja i ako ćete tražiti partnera, na koji način želite da vaš partner doprinese razvoju vašeg poslovanja, na primer, finansijska podrška, prodaja, mašine, itd.; na koji način planirate da nagradite svoje partnere, na primer, učešćem u vlasništvu, fiksnim iznosom nadoknade, deljenjem profita, itd.; da li ćete kupiti neophodnu opremu

•

•

•

Setite se priče o nastanku HAUZMAJSTORA iz prethodnog broja. Iako je firma osnova-na u prvoj polovini 2004. godine, bila je prva firma na našem tržištu sa tim načinom poslovanja (postojeći proizvod na no-vom tržištu). Zar je moguće da se, uz svu frustraciju koju angažovanje majstora za kućne popravke predstavlja (a skoro svako od nas je imao loše iskustvo), niko u Srbiji nije toga ranije setio?!

- Sigurni smo da jeste, i to mnogo puta!

Zašto je HAUZMAJSTOR prvi na tržištu?

- Zato što niko pre Srđana nije uradio bilo šta po pitanju realizacije te ideje!


ili ćete uzeti opremu na lizing; sve su to pitanja na koja morate imati odgovore pre donošenja konačne odluke.

Finalni aspekt vašeg istraživanja mogućnosti razvoja ideje predstavlja analiza potrebnih finansija. U tu svrhu, neophodno je da u ovom delu odgovorite na nekoliko pitanja. Detaljnija finansijska analiza i finansijske projekcije obaviće se prilikom pravljenja biznis plana. Pri davanju odgovora izbegavajte optimistične scenarije i koristite konzervativne, tj. pesimistične scenarije. Npr. ako mislite da prodaja u prvoj godini može da dostigne 50.000 evra, a da će u najgorem slučaju biti 15.000 evra, koristite 15.000 evra u vašoj analizi. Važno je da uradite mini finansijki plan na osnovu informacija do kojih ste došli tokom analize

i predvidite: potreban kapital za start i finansiranje poslovanja do trenutka dok vaš proizvod/usluga ne počnu da zarađuju dovoljno da pokrivaju sve troškove poslovanja, koja je očekivana vrednost prodaje i troškova u prvih godinu dana i koliko zarade bi vama ostalo.

TRENUTAK KADA STE NAJBLIŽI KONAČNOJ ODLUCI Priprema plana akcije – zadaci, koji će pokriti prvu godinu poslovanja ukazuje na trenutak kada ste najbliži konačnoj odluci. Plan akcije mora da pokaže kritične grupe zadataka koje treba uraditi i podzadatke, da imenuje osobe odgovorne za njihovo izvršenje, da postavi rokove izvršenja i da da potrebne napomene. Veoma je važno da celokupna analiza ništa ne vredi ukoliko nakon toga nismo

razumeli operativu i zadatke koji su vaša zaduženja od trenutka kada donesete odluku. Evo male pomoći u definisanju grupe zadataka: poslovni prostor, ljudi, oprema, izvori finansiranja, registracija, proizvodnja, nabavka materijala za rad i sl., a onda svaku grupu treba podeliti na svoje podzadatke. Tek sada možemo reći da ste pokrili sve aspekte neophodne za kvalitetnu analizu vaše ideje. ČESTITAMO!

Nemojte žuriti u prvu ostvarljivu ideju, a da pri tom ne dozvolite da sazri u vašoj glavi. Veoma često se srećemo u našem poslovanju sa primerima preduzetnika koji su, usled rasplamsale strasti za ostvarenjem ideje, doneli brzoplete odluke. Još jednom podsećamo DONOSITE ODLUKE GLAVOM, A NE SRCEM!

ZA POČETNIKE

http://www.budisvojcovek.com


Dva pitanja za ProBiznis lidere

Šta je potrebno za uspeh u biznisu?

Treba verovati u ono što radite, da budete sigurni da je to što ra-dite ono pravo i ne smete skrenuti sa svog puta. Uspeh ne dolazi preko noći, on se postiže dugotrajnim radom i veoma je važno da imate nekog pored sebe ko će vas pratiti i podržavati. - Predrag Gvozdenović, Premil d. o. o. Smederevo

Vizija, na prvom mestu, a zatim ideja. Međutim, nije dovoljno da se ostane samo na ideji, ona se mora realizovati. Potrebno je dosta informacija i kontakata sa ljudima. - Dalibor Zloh, Inberg d. o. o. Beograd

Upornost i istrajnost. - Ivan Ostojić, Metalac s. z. r. Obrenovac

Savet onima koji planiraju da započnu privatan biznis u 2010. godini

Privatan biznis sam započeo 1995. godine kada su bile sankcije i kada smo bili izolovani. Moj kum, koji je inače pravnik po struci, čudio se mojoj odluci i savetovao me je da novac ne ulažem u biz-nis. Uvek je pravo vreme za započinjanje biznisa. Ko može da nam garantuje da za 10 godina neće biti lošije? Ko želi da radi, ko je spreman na mnoga odricanja, ko je siguran u sebe i svoju ideju, ne treba ničega da se plaši. Najjači ste kada ste sigurni u sebe i znate da je to što radite ono pravo. - Predrag Gvozdenović, Premil d. o. o. Smederevo

Analizirajte delatnost kojom želite da se bavite – da li je ona u opadanju, stagnaciji ili ima tendenciju rasta. Ako je delatnost u opadanju, ne preporučujem započinjanje biznisa. Treba prikupiti što više informacija, sagledati sve aspekte na osnovu kojih se potom vrši procena i donosi odluka. - Dalibor Zloh, Inberg d. o. o. Beograd

Ako bismo razmišljali koliko ćemo se puta u toku života izuti, nikada se ne bismo ponovo obuli. Ako unapred razmišljate o propasti, bolje nemojte ni započinjati, jer nikada ništa nećete postići. - Ivan Ostojić, Metalac s. z. r. Obrenovac

Iz ugla banke, šta je ključno za uspeh preduzeća, koji su istovre-meno Vaši klijenti ili potencijalni klijenti?Uspeh su ostvarivali oni koji su konstantno tragali za načinima povećanja efikasnosti poslovanja, zaposlenosti, kvaliteta proiz-voda i usluga, koji su usavršavali svoja znanja i razvijali sposobnosti i koji se nisu preterano zaduživali. Oni su uvek u potrazi za načinima kako da stvari urade na bolji način, prate promene i globalnu konkuren-ciju, ulažu u svoje poslovanje i u sebe same. U uslovima ekonomske krize pokaza-lo se da uspevaju oni koji su odgovorni pre-ma zaposlenima, kupcima, dobavljačima i društvu u celini. To je dugoročna orijent-acija. - Dejan Janjatović, član Izvršnog odbora ProCredit banke

Slike: ww

w.procreditbank.rs



www.procreditbank.rs

BIZNIS ZA

PERFEKCIONISTE

BIZNIS ZA

PERFEKCIONISTENajbolji način da uđete u ovaj biznis je da počnete sa

spremanjem stanova, kuća i poslovnih prostorija vaših prijatelja i rodbine, komšija, te bivših kolega. Budite što

temeljniji, nemojte žuriti sa spremanjem, jer doći će vreme kada ćete detaljno čistiti za mnogo manje vremena.

>>>

Slika:kaiton (Flickr)

Autor: Goran SečujskiKontakt: [email protected]



POSLOVNE IDEJE

Pokretanje biznisa koji ne zahteva ve-lika početna ulaganja

– finansijska, materijalna i kadrovska, privlači pažnju onih koji sebe vide kao vlas-nike sopstvenog biznisa, ali raspolažu sa ograničenim resursima ili nisu spremni da previše rizikuju, pa i onih koji žele da se bave do-punskim poslom, ne bi li uvećali pri-hodnu stranu svog kućnog budžeta. Mnogo je poslova koji su nam praktično „pred nosom“, ali ih iz određenih razloga ne prepoznajemo (ili ne želimo da ih prepoznamo) kao pri-like, odnosno ideje za pokretanje sopstvenog biznisa.

Pored toga što zahteva relativno mala početna ulaganja, a ona zavise od vaših ambicija i izbora ciljnog tržišta, takođe i promene u sta-rosnoj strukturi građana Srbije, sve manje raspoloživog slobodnog vremena zaposlenih, te porast broja privrednih subjekata (preduzeća i preduzetničkih rad-nji) čine čišćenje ob-jekata potencijalno profitabilnim biznisom. Naveden-im mogućnostima treba dodati i činjenicu da iskustvo u navedenom biznisu nema presudnu ulogu u nje-govom otpočinjanju, iako je za po-jedine poslove koji se svrstavaju u čišćenje iskustvo ipak poželjno (npr. kod pranja tepiha, itisona, tapisona, pranja i peglanja zavesa, hemijskog čišćenja i slično).

Ne treba se, međutim, za-varavati mišlju da je čišćenje ob-jekata jeftin, jednostavan i lagan posao. Setite se samo koliko puta vam je bilo teško da spremite sop-stveni stan. Premda vam, možda, fizičko zamaranje tokom spremanja ne predstavlja poseban problem, štaviše, imate dobru kondiciju,

ali za bavljenje biznisom čišćenja objekata, kao uslužnim biznisom, pogotovo ako se radi o čišćenju po-slovnih objekata, potrebno je više od fizičke snage. Vlasnici biznisa čišćenja objekata u Srbiji sa kojima sam imao prilike da razgovaram fi-nansijski su puno uložili u svoj biz-

nis, što govori da pojedini segmenti ovog biznisa ipak zahtevaju velika finansijska ulaganja.

Može se reći da je ovo posao za perfekcioniste, pa ukoliko niste dovoljno motivisani da budete be-sprekorni, malo je verovatno da će takva filozofija postati deo vaše or-ganizacione kulture. Klijenti traže kvalitet koji zahteva posvećenost temeljnom čišćenju, kao i odlučnost i volju da se udovolji njihovim zahtevima. Buduće angažovanje vašeg preduzeća zavisiće od rezul-tata vašeg rada, a ti rezultati su u ovom biznisu odmah vidljivi.

TRŽIŠTE PRAVNIH LICA Generalno posmatrano, kod čišćenja

objekata, postoje dva primarna tržišta: tržište pravnih lica i tržište fizičkih lica. Savet koji se često daje onima koji razmišljaju da se bave biznisom čišćenja objekata, ali i onima koji

su već u ovom biznisu, jeste da se fokusiraju na jedno tržište. Preduzeća Brasco d.o.o. iz Beograda i Fit Group iz Novog Sada, sa čijim sam predstavnicima razgovarao, za svoja primarna ciljna tržišta izabrali su pravna lica. „Ciljno tržište su nam pre svega pravna lica i to veliki

poslovni sistemi koje možemo da opslužimo na teritoriji cele Srbije, ali i van nje. Naše preduzeće se bavi profesionalnim održavanjem higijene poslovnih prostora, ali se pored ove osnovne delatnosti bavimo i pranjem i zaštitom podova, staklenih fasada, pripremom objekata za otvaranje, isporukom potrošnog materijala, kao i prodajom osnovnih sredstava za obavljanje delatnosti“, objasnio je Željko Dulić, direktor

Fit Group-a iz Novog Sada.Iz objašnjenja delatnosti

navedenog preduzeća može se zaključiti da pored generalne podele na dva primarna tržišta, kao polazne osnove, postoje velike mogućnosti za dalju specijalizaciju u okviru oba tržišta. Kada je reč o tržištu fizičkih lica, možemo govoriti o spremanju kuća i stanova, pranju tepiha, hemijskom čišćenju nameštaja, pranju prozora, uređenju i održavanju bašta, itd. S druge strane, kada je reč o tržištu pravnih lica (organizacija, institucija), možemo govoriti o spremanju kancelarija, održavanju proizvodnih hala, pranju teretnih i dostavnih vozila, čišćenju restorana, bolnica, privatnih

Goran SečujskiDirektor preduzeća BUSINESS MEDIA.Glavni i odgovorni urednik onlajn časopisa PreduzetnikOnline.

Slik

a: n

otfr

anco

is (

Flic

kr)


POSLOVNE IDEJE

ambulanti, škola, itd. O tome čime se bavi preduzeće Brasco d.o.o. za PreduzetnikOnline priča Tijana Vasić: „Mi pružamo sve vrste usluga iz domena čišćenja objekata, u koje spada kako tekuće održavanje, tako i generalno povremeno spremanje objekata. Konkretno, pored osnovne delatnosti unutrašnjeg čišćenja poslovnih prostora obavljamo i usluge mašinskog pranja, zaštite i glancanja tvrdih podova, pranja tepiha, itisona, tapisona, pranja i zaštite PVC podova, uklanjanja grafita i antigrafitne zaštite, pranja i peglanja svih vrsta zavesa i trakastih zavesa, itd.“

Ukoliko se odlučite za tržište pravnih lica, kao primarno tržište za vaš biznis čišćenja objekata, računajte na to da su početna ulaganja veća nego kada biste se fokusirali na tržište fizičkih lica. Iako čišćenje objekata nije visokotehnološka delatnost, primena savremene tehnologije (npr. industrijski usisivači, dizalice i različite platforme, itd.) je veoma važan faktor u osvajanju tržišta. Poslovni objekti vašeg klijenta su površinski mnogo veći od pojedinačnih stambenih jedinica, odnosno objekata, što znači da zahtevaju jaču opremu, više potrošnog materijala, veći broj zaposlenih angažovanih na čišćenju i više vremena koje je potrebno za čišćenje. I pored toga, fokus na ovo tržište pruža mnogo veće mogućnosti kada je u pitanju specijalizacija, naročito kada se prepoznaju nezadovoljene potrebe privrednih subjekata, što stvara mogućnosti za ostvarenje većeg profita. U praksi su stvari, ipak, malo drugačije.

Većina preduzeća iz Srbije koja su bila u fokusu istraživanja

za potrebe ovog teksta pored osnovne delatnosti čišćenja objekata pružaju niz drugih manje ili više povezanih usluga. Potrebe jednog preduzeća kada je u pitanju održavanje poslovnih prostora mogu biti različite, pa ih nepostojanje standarda koji bi značili bar približan kvalitet rada različitih ponuđača usluga čišćenja objekata primorava da traže jedno preduzeće koje će ponuditi sve ili bar većinu potrebnih usluga. O neregulisanosti delatnosti čišćenja objekata kao najvećem problemu sa kojim se suočava

preduzeće Fit Group Željko Dulić ukratko kaže: „Najveći problem sa kojim se suočavamo, a specifičan je za delatnost kojom se bavimo, jeste borba sa nelojalnom konkurencijom i nepostojanje određenih propisa i standarda na osnovu kojih bi se vršila klasifikacija preduzeća ili radnji koja bi želela da učestvuju na tenderima. Dešava se veoma često da na tenderima poslove dobijaju nepoznata preduzeća, koji nisu u stanju da ispoštuju sve obaveze prema klijentu.“ Da konkurencija zadaje probleme i preduzeću Brasco d.o.o. saznao sam od Tijane Vasić: „Klijenti žele visok nivo usluge za malu cenu. Zbog velike konkurencije cene naših usluga se konstatno

smanjuju, a troškovi uvećavaju, te je zarada sve manja.“

Za razliku od domaćeg tržišta za koje je očigledno karakteristična diverzifikacija delatnosti (neka preduzeća koja se bave čišćenjem poslovnih objekata pružaju dodatne usluge, kao npr. pranje fasada, čišćenje spuštenih plafona i sl.), istražujući tržište SAD, uočio sam blagu prednost u korist specijalizacije, odnosno fokus na jedno tržište i pružanje jedne ili dve usluge.

O prednostima specijalizacije ne treba previše govoriti. Navešću samo da se kao jedan od ključnih faktora opstanka preduzeća u uslovima ekonomske krize navodi upravo s p e c i j a l i z a c i j a , odnosno fokus na osnovnu delatnost. U vezi s ekonomskom krizom, čišćenje objekata se smatra jednim od stabilnijih biznisa, jer je tražnja za ovom vrstom usluge relativno stabilna.

Č i š ć e n j e poslovnih objekata obično se obavlja posle

radnog vremena, kada zaposleni iz preduzeća klijenta odu svojim kućama. Produktivnost u slučaju čišćenja tokom radnog vremena klijenta se smanjuje, jer se odvija sporo, zbog pažnje da se zaposleni u preduzeću-klijentu ne remete u obavljanju svakodnevnih poslova. S druge strane, posao čišćenja stambenih objekata (stanova, kuća) možete obavljati u toku i/ili posle radnog vremena.

TRŽIŠTE FIZIČKIH LICA Čisti stanovi i kuće sigurno su u vrhu liste prioriteta većine porodica (domaćinstava) u Srbiji. Međutim, zbog težine posla, usled fizičkog napora (naročito kada se radi o


Slika:tom.arthur (Flickr)



POSLOVNE IDEJE

starijim osobama), te stalnog osećaja nedostatka slobodnog vremena, spremanje po kući postaje najmanje željeni posao koji treba da obavimo. Zato su promene u starosnoj strukturi građana Srbije i sve manje raspoloživog slobodnog vremena zaposlenih, zapravo, mogućnosti koje ne smete zanemariti ako razmišljate o biznisu čišćenja objekata.

Stanovništvo u Srbiji je jedno od najstarijih u Evropi i, nažalost, mi i dalje starimo. To iz ugla biznisa koji je u fokusu ovog teksta znači da potencijalno tržište korisnika ovih usluga raste, jer starije osobe mnoge fizičke poslove oko održavanja stanova i kuća ne mogu sami da obavljaju.

A k o vam navedeno p o t e n c i j a l n o tržište nije i n t e r e s a n t n o , pre svega zbog male platežne s p o s o b n o s t i , u z r o k o v a n e niskim penzijama, pažnju možete posvetiti porodicama, koje čine prezaposleni roditelji sa decom, kao veliko potencijalno tržište za vaše usluge. Naime, svi mi koji smo zaposleni i imamo decu, želimo da imamo čiste stanove i kuće, ali ne želimo da trošimo ionako malo slobodnog vremena na njihovo spremanje. Želimo da se posvetimo našoj deci, da se odmorimo od napornih i stresnih poslova, da unapredimo svoje znanje, itd. Dakle, nalazimo se pred dilemom – želimo stanove bez prašine i paučine, a nešto nam se baš i ne provodi vreme spremajući ih. Ovde nastupate vi koji čišćenje objekata vidite kao svoj potencijalni biznis.

Pod pretpostavkom da imate stalan posao, čišćenje stanova i

kuća možete započeti kao dopunski posao, tako što ćete ga obavljati posle radnog vremena, vikendom ili nekom drugom prilikom koja ne remeti vaš stalan posao. Predviđa se da će 2010. godina biti godina bez mnogo novih radnih mesta, ali i godina kada će oni koji već imaju posao, obično slabo plaćen, biti u potrazi za dodatnim poslovima, kako bi nešto mogli i uštedeti.

Bez obzira da li se radi o dopunskom ili osnovnom biznisu, početna ulaganja u biznis čišćenja stambenih objekata nisu velika, poredeći ih sa ulaganjem u biznis

čišćenja poslovnih objekata. Sa najosnovnijom opremom, npr. plastičnom kantom, džogerom, metlom, pajalicom, te potrošnim materijalom – raznim hemijskim sredstvima, gumenim rukavicama, krpama i sunđerima različitih dimenzija i materijala, u kombinaciji sa vašom fizičkom kondicijom i temeljnom posvećenošću, možete obaviti odličan posao, koji će vam doneti novi, zapravo sledeći posao.

UPRAVLJANJE TROŠKOVIMA I IZBOR ZAPOSLENIH Pored analize i kasnije izbora primarnog ciljnog tržišta, od podjednake važnosti za vaš biznis je i definisanje tržišta s geografskog aspekta, odnosno definisanje geografskog područja koje ćete

opsluživati. Čišćenje se obavlja u stambenom, odnosno poslovnom objektu klijenta, a lokacija (sedište) vašeg biznisa može biti vaša adresa stanovanja ili adresa vlastitog, odnosno zakupljenog poslovnog prostora. Vodite računa da, u slučaju da poslove čišćenja obavljate na više lokacija u toku jednog dana, vremenski možete sve da postignete i da u ugovoreno vreme stignete od tačke A do tačke B. Ovo je već pitanje usklađivanja vaših mogućnosti sa definisanim ciljevima, što često može biti uzrok frustracija, kako vaših, tako i vaših

klijenata. „Bilo je situacija da zbog povećanog broja zahteva klijenata i potencijalnih klijenata nismo bili u mogućnosti da odgovorimo na sve zahteve. Cilj nam je da uvek izađemo u susret klijentu, pa ako je neophodno, a n g a ž u j e m o nekog od spoljnih saradnika kako bi se posao obavio,

a klijent bio zadovoljan“, objašnjava Željko Dulić kako se u preduzeću Fit Group snalaze u slučajevima kada su želje i ciljevi veći od trenutnih mogućnosti.

Za obavljanje posla čišćenja objekata potrebno vam je prevozno sredstvo – sopstveni putnički automobil, lako dostavno ili manje teretno vozilo, u zavisnosti od količine opreme i potrošnog materijala koje nosite sa sobom, odnosno u zavisnosti od toga koje ste primarno tržište odlučili da opslužujete. Upravljanje troškovima, koliko god vam iz sadašnje perspektive to izgledalo daleko ili potpuno nepoznato, postaće vaša svakodnevna obaveza. Na primer, ukoliko se vaši klijenti nalaze u gusto naseljenom mestu, pretpostavka je da ćete imati velik

Na pitanje kako se formiraju cene usluga čišćenja u preduzeću Fit Group, Željko Dulić je odgovorio: „Cene se formiraju isključivo po m² i od zahteva klijenata šta i u kojem obimu se želi nešto uraditi.” Tijana Vasić iz preduzeća Brasco d.o.o. je na isto pitanje ovako odgovorila: „Cene se formiraju po satu, m² ili paušalno, u zavisnosti od vrste usluge, količine posla, učestalosti i sl.”

Preporučuje se da se cene formiraju po objektu (npr. za stan do 70 m² usluga čišćenja može biti 20 EUR), jer ukoliko klijent unapred zna kolika je cena, neće mu biti važno da li će spremanje trajati 2 ili 5 sati. Isto tako, znajući koliko će ga koštati spremanje stana, ne mora da brine o mogućim dodatnim troškovima. Preporučuje se takođe pravljenje liste poslova koji će se obaviti, kako ne bi došlo do eventualnog nesporazuma tipa „rekla-kazala”.


POSLOVNE IDEJE

broj klijenata. Da biste stigli od jednog do drugog klijenta, biće vam potrebno relativno malo vremena, potrošnja goriva po klijentu biće manja, ali će pri tome utrošak potrošnog materijala biti veći, itd.

Moto vašeg biznisa čišćenja objekata mogao bi biti – zašto da izgubite ceo dan ili još gore ceo vikend, ako za vas to mogu učiniti profesionalci za samo nekoliko sati. Šta može da poremeti realizaciju navedenog? Cena. Njena visina zavisi od mnogobrojnih faktora – zarada zaposlenih, potrošnog materijala, indirektnih troškova. Kod definisanja cene vaših usluga, treba uzeti u obzir cene istih i sličnih usluga konkurencije, veličinu tržišta, odnosno s e g m e n a t a koje želite da o p s l u ž u j e t e , kupovnu moć s t a n o v n i š t v a , v r e d n o s t dodatnih usluga ukoliko osnovnu uslugu želite da proširite, stopu inflacije, cenu kredita, itd. Dakle, na cenu utiče velik broj faktora, čiji je uticaj različit od slučaja do slučaja; na primer, ne postoje dva identična stana, odnosno kuće, kao ni dva istovetna poslovna objekta. Konsultanti koji dobro poznaju ovu oblast slažu se da je cenu potrebno definisati po objektu, a ne po utrošku vremena, što mnogi u Srbiji rade. Zbog toga što je za ovakav način formiranja cena potrebno nešto više iskustva, početnicima u ovom biznisu savetuje se da u početku zaračunavaju nešto niže cene, kako bi bili konkurentni, bar dok ne osvoje nove klijente i tako formiraju odgovarajuću bazu stalnih klijenata. Nešto nižim cenama može doprineti i rad od kuće, tj. kada je sedište biznisa, umesto iznajmljenih poslovnih prostora, stan ili kuća preduzetnika.

Ipak, cena ne sme biti ni preniska, ni previsoka. Ako definišete nižu cenu vaše usluge, klijenti i potencijalni klijenti mogu da posumnjaju da je vaša usluga ispod određenih nepisanih standarda ili da nemate mnogo iskustva u poslu čije izvršenje naplaćujete. Takođe, moguće je da potcenite vaše mogućnosti i nivo kvaliteta koji nudite, tako da vaši troškovi budu iznad prihoda, a svako eventualno naknadno i nepromišljeno povećanje cena može da dovede do gubitka klijenata. S druge strane, definisanje previsokih cena može navesti klijenta da zaključi da mu je isplativije da posao čišćenja ipak sam uradi, odnosno da posao poveri

vašoj konkurenciji.Kada je u pitanju vaša zarada

(na koju direktno utiče visina cene vaših usluga), odnosno naplata izvršenih usluga, ona je gotovo momentalna kada opslužujete tržište fizičkih lica. U slučaju da opslužujete tržište pravnih lica, računajte da će naplata, najverovatnije, biti na mesečnom nivou, mada su mogući i drugačiji scenariji, kada ćete sigurno deliti sudbinu većine privrednih subjekata u Srbiji – čekaćete na naplatu po dva, tri i više meseci.

Ukoliko ste se opredelili za čišćenje poslovnih objekata (ali i stambenih objekata, ako ne radite sami), mnogi stručnjaci se slažu da će vam glavobolje najviše zadavati vaši zaposleni. Relativno niske zarade, fizički napor i čest noćni rad, samo su neki od uzroka da ovu delatnost

karakterišu velike fluktuacije zaposlenih. Da biste izbegli ovaj problem, pored definisanja zarada koje su nešto više od proseka za tu delatnost, preporučuje se i zapošljavanje osoblja sa pola radnog vremena ili zapošljavanje studenata, što, s druge strane, otvara pitanje opravdanosti ulaganja u njihovu socijalizaciju, odnosno prihvatanje organizacione kulture.

Prema pričama onih koji su dugo u ovom biznisu, čini se da je veoma teško pronaći adekvatne zaposlene koji će besprekorno i temeljno obaviti posao čišćenja. „Izbor izvršilaca posla bitan je za uspeh u ovom biznisu. Ako izvršioci i oprema nisu na najvišem nivou,

nemoguće je da se ostvare zadovoljavajući rezultati“, smatra Željko Dulić iz Fit Group-a. Selekciji i izboru z a p o s l e n i h , dakle, morate posvetiti veliku pažnju, jer će oni direktno

reprezentovati vas i vaš biznis. Pokažite im šta treba da rade i kako se posao obavlja, da bi znali šta očekujete od njih.

MOGUĆNOSTI POSTOJE, POTREBNO JE STRPLJENJEU skladu sa poznatom izrekom, da je svaki početak težak, u biznisu čišćenja objekata početnicima je najteže stvaranje baze klijenata. Većina vlasnika stanova i preduzeća, odnosno radnji, želeće da znaju koliko se dugo bavite ovim biznisom i koje su vam preporuke. Budite iskreni i recite da ste novajlija, ali da dobro znate šta radite i da ste sposobni da obavite posao u skladu sa njihovim zahtevima. Budite samouvereni i dajte sve od sebe kako bi klijent stekao poverenje u vas. Jer, kao i u drugim delatnostima, poverenje je osnov svakog uspešnog

Ako niste sigurni u vaše sposobnosti potrebne za započinjanje samo-stalnog biznisa čišćenja objekata „od nule“ i vođenje istog, alternativu predstavlja kupovina franšize. Na primer, u SAD delatnost čišćenja ob-jekata je veoma popularna među davaocima franšize, što otvara mnoge mogućnosti za kupovinu postojećeg brenda i njegovo dalje razvijanje na lokalnim tržištima.

Primeri franšiza u okviru delatnosti čišćenja objekata: Jan-Pro, Jani-King, Chem-Dry Cleaning, Oxi Fresh Carpet Cleaning, CertaPro Painters i mnogi drugi (izvor: Entrepreneur Franchise 500)

http://www.entrepreneur.com/franchises/franchise500/index.html


POSLOVNE IDEJE

i dugotrajnog poslovnog odnosa, s tim što u slučaju čišćenja objekata ono dobija mnogo više na značaju. Mnogi vaši klijenti ostaviće vas i vaše zaposlene same u svojim stanovima i poslovnim prostorima i najmanje što očekuju su neprofesionalno obavljen posao, oštećen nameštaj ili ukradeni predmeti. Oni moraju biti sigurni da je njihova imovina u sigurnim rukama.

Najbolji način da uđete u ovaj biznis je da počnete sa spremanjem stanova, kuća i poslovnih prostorija vaših prijatelja i rodbine, komšija, te bivših kolega. Budite što temeljniji, nemojte žuriti sa spremanjem, jer doći će vreme kada ćete detaljno čistiti za mnogo manje vremena. Po završetku čišćenja, isproveravajte sve prostorije da niste slučajno nešto propustili. Zadivite prve klijente i zamolite ih da vas preporuče.

Takođe, pitajte ih da li ih možete navesti u vašoj listi referenci.

Stvaranje i održavanje imidža je ključno i u ovom biznisu. Na samom početku morate biti sigurni kako želite da budete pozicionirani na tržištu. Na prvom mestu na imidž vašeg preduzeća, odnosno radnje, utiču rezultati vašeg rada, a zatim vaš i izgled vaših zaposlenih, održavanje opreme, promotivni materijal i dr.

Nezahvalno je pisati o poslovnim idejama samo na nekoliko stranica, a da se svaki put ne osećate kao da ste nešto propustili da napišete. Tako je i prostor koji zauzima ovaj tekst o biznisu čišćenja objekata veoma mali da bi u njega stalo sve ono što bi moglo biti interesantno za započinjanje ovog biznisa. Koliko god nam ovaj biznis na prvi pogled izgledao

jednostavan, verujte da uvek ostaju otvorena pitanja koja zahtevaju još detaljnija istraživanja.

Ukoliko istražujete mogućnosti za započinjanje, a kasnije rast i razvoj vašeg biznisa čišćenja objekata, budite sigurni da ste istražili sve njegove ključne aspekte, te moguće izvore prihoda i rashoda i potrudite se da uvek zadržite fokus na osnovnoj delatnosti, koja je vaš primarni izvor prihoda.

I pored očigledno brojne konkurencije u ovoj delatnosti, moja sagornica Tijana Vasić kaže: „Svaka roba ima svog kupca.“ Shvatićemo njenu poruku kao znak da postoji prostor i za početnike u ovom biznisu, koji „moraju da se naoružaju strpljenjem da dobro nauče posao“, kako je to je savetovao moj drugi sagovornik, Željko Dulić.

74700 Čišćenje objekataOva delatnost obuhvata:

unutrašnje čišćenje zgrada svih vrsta, uključujući i kancelarije, fabrike, radnje, ustanove i druge poslovne i profesionalne prostorije, kao i stambene zgrade s više stanova

čišćenje prozoračišćenje dimnjaka, kamina, peći, šporeta, peći za spaljivanje otpada, kotlova, ventilacionih i izdu-

vnih uređaja i dr.Ova delatnost obuhvata i:

dezinfekciju i zaštitu od štetočina u zgradama, na brodovima, u vozovima i dr.Ova delatnost ne obuhvata:

čišćenje parom i peskom i slične aktivnosti u vezi sa spoljnim čišćenjem zgrada, koje se svrstavaju u podgrupu 45450

čišćenje novih zgrada posle izgradnje, koje se svrstava u podgrupu 45450čišćenje tepiha i drugih prekrivača za pod, draperija i zavesa, koje se svrstava u podgrupu 93010rad kućne posluge, koji se svrstava u podgrupu 95000zaštitu od štetočina u poljoprivredi, koja se svrstava u podgrupu 01413.

93010 Pranje i hemijsko čišćenje tekstilnih i krznenih predmetaOva delatnost obuhvata:

pranje i hemijsko čišćenje, peglanje i dr., svih vrsta odeće i tekstila (uključujući i krzno), mehaničkim uređajima, ručnim ili samouslužnim automatima, za građanstvo i druge korisnike

prikupljanje i isporuka rubljačišćenje tepiha i prekrivača i pranje zavesa i draperija.

Ova delatnost obuhvata i:krpljenje i manje prepravke odeće i drugih tekstilnih predmeta koje se vrše u okviru pranja.

Ova delatnost ne obuhvata:krpljenje i prepravku odeće kao samostalne delatnosti, koje se svrstavaju u podgrupu 52740iznajmljivanje odeće i tekstilnih predmeta za domaćinstvo čak i ako je čišćenje ovih predmeta sas-

tavni deo aktivnosti, koje se svrstava u podgrupu 71400.

•

••

•

•

••••

•

••

•

••


INTERVJU

SPOJ KULTURE I BIZNISA

Lepota privatnog biznisaPozorište, hrana i vino, nekoliko stotina VIP pozivnica, prigušena svetla, Vivaldi, Betoven i Mocart u pozadini. Pokazalo se da je takva organizacija, odnosno atmosfera, pun poslovni pogodak.

Razgovor vodila: Emina KomazecKontakt: [email protected]

Jesenji međunarodni sa-jam vina – Winexpo je B2B i kulturni dogadaj.

Prvi je održan 2008. godine, upravo u takvoj, poslovnoj atmosferi kakvu pruža Mas-ter centar Novosadskog sajma. Prošle godine, osmišljen je dosta drugačije: pozorište, hrana, vino, nekoliko stotina VIP pozivnica, prigušena svetla, Vivaldi, Betoven i Mocart u pozadini. Pokazalo se da je takva organizacija, odnosno atmos-fera, pun poslovni pogodak. Upravo taj pogodak ostvarila je Mirjana Milić, student ekonomije, ali u isto vreme i vrlo perspektivna vlasnica marketinške agencije M&M Famous iz Novog Sada, koja je i organiza-tor, ovog, vrlo bitnog susreta vina-ra, distributera, hotelijera i ostalih privrednika. Vino, pogotovo vrhun-ska vina, vezuju se za ekskluzivnost, visoku klasu, kvalitet, prefinjen-ost, ali i za preduzetništvo. Win-expo, na čelu sa gospođicom Milić, to je i ostvario. Pokazao je sliku preduzetništva u pravom smislu te reči, a što podrazumeva inicijativu, ideju, kreativnost i akciju.

KADA IDEJA PREĐE U DELO „Godinama Novi Sad je sedište

mnogobrojnih kulturnih dešavanja. Samim tim, razlikuje se od ostalih gradova u regionu, jer pruža svojim građanima mogućnost da osete dodir kulture i hedonizma ukoliko posete ovakve događaje. Prepoznajući potencijal koji on ima kao takav, ideja je bila da se pokloni ne samo gradu, već i svim pravim ljubiteljima vina, ekskluzivni festival ovog božanskog pića. Sa željom da festival razvijemo i ostvarimo kao brend Novog Sada i Srbije, ideja prelazi iz apstrakcije u delo tokom 2008. godine i raste svakog dana sve više i više“, kaže ova mlada preduzetnica i dodaje da je ovakav tip poslovanja mač sa dve oštrice. „Rizici su veoma veliki, jer se na kraju sve svodi na pojedinca kao glavnog i odgovornog, ali ako se zaista voli to čime se neko bavi, kao što je to u mom slučaju, lepota i draž celog rada su od neprocenjive vrednosti. Pri tom, moram pomenuti i konkurenciju. Ona je neophodna za zdravo tržište i dobro poslovanje.

Konkurencija je ne samo u Srbiji, već i šire, veoma jaka. U pitanju su odlični organizatori, fantastične ideje i želja za napretkom, koja sve nas praktično ’tera’ da budemo svaki put sve

bolji i bolji. Konkurencija je upravo ta koja dovodi do obaranja svih granica i realizacije mnogobrojnih zamisli, koje se, možda, na prvi pogled čine sasvim neostvarivim. Smatram da, ukoliko čovek zaista želi da bude među najboljima, ništa bolje od konkurencije ne može uticati na njegov preduzetnički duh.“

Gospođica Milić smatra da se vinska kulura u Srbiji kreće uzlaznom putanjom: „Osećaj kada mogu ljudima da pružim mogućnost da probaju ekskluzivna vina, ne samo najpoznatijih vinara iz Srbije, već i nadaleko čuvenih vinskih regija, za mene je kao da sam skinula par zvezda sa neba i poklonila ih nekome.“ Za takav poduhvat potrebno je i puno inovativnosti. Moja sagovornica smatra da je inovativnost jedna od najvećih ljudskih vrlina. Ako je takva osoba još i uporna, predana radu, kreativna, odlučna i istrajna, svojim delanjem nesumnjivo čini svet oko

Emina KomazecSociolog i diplomirani menadžer u medijima. Marketing menadžer i novi-nar u magazinu Caffe Vojvodina.

3� PreduzetnikOnline - Jan/Feb 2010 35PreduzetnikOnline - Jan/Feb 2010

INTERVJU

sebe boljim, ali ne samo u svoju korist, već i radi dobrobiti ostalih.

Iako je i sama pionir u svom poslu, nije na odmet pročitati njen savet, odnosno poruku čitaocima časopisa PreduzetnikOnline koji žele da započnu privatan biznis: „Pokretanje takve vrste biznisa jeste lična stvar čoveka. Zaista je bitno koliko ste spremni na jedan tako veliki poduhvat. Tokom protekle dve godine, otkako i sama imam svoju marketinšku agenciju, mogu slobodno reći da je vreme koje zahteva ozbiljan rad neograničeno. U privatnom poslu ne postoji radno vreme. U pitanju je konstantno poboljšavanje, borba za nešto svoje, lično, što je i sam karakter ovog vida poslovanja. Kada se borite sami za sebe, za svoje ideje, kada gradite ovakav posao, gradite i svoje ime. To je jedan veoma dug i naporan put ka cilju koji svake godine postaje sve veći i teže dostižan. Ipak, ako je u pitanju ljubav prema poslu kojim se privatnik bavi, mnogobrojni sati provedeni u radu, dugi razgovori preko telefona, sastanci, papirologija, padaju u drugi plan i ostaje bitan samo efekat poslovanja kojem se teži. Naravno, on mora biti najpozitivniji mogući. Lepota privatnog biznisa je u tome što nijedan radni dan ne mora biti isti. Smatram da me to najviše ispunjava i apsolutno odgovara mojim svakodnevnim obavezama. Svaki radni dan je različit i priča je

za sebe, a najviše uključuje rad sa ljudima sa kojima se stvara nešto veliko. U suštini, započinjanje privatnog biznisa zavisi od spleta raznih okolnosti. Zaista, kao što ni za mnoge stvari u životu ne postoje pravila, tako ne verujem da postoji

ni tačan odgovor na pitanje kada je pravo vreme za pokretanje sopstvenog biznisa. U pitanju su inicijativa, volja, ideje i okolnosti koje će omogućiti da neko postane preduzetnik. Kako vreme prolazi, samo će postati jasno da li je odluka

Mirjana Milić


INTERVJU

o započinjanju privatnog biznisa bila dobra ili ne.“

U svom poslu, koji se „svodi“ na organizovanje Jesenjeg medjunarodnog festivala vina, a koji se održava prve nedelje novembra u Novom Sadu, ono što Milićeva voli i što čini krunu njenog celogodišnjeg rada, jesu uravo festivalski dani. „Osećaj koji čovek ima kada uspe u nečemu toliko velikih razmera je nezamisliv. Pošto se skoro sve svodi na svet vinara, koji je fantastičan, nikada nije teško raditi ovaj posao. Mnogobrojni kontakti i neverovatni ljudi sa kojima se susrećem su od neprocenjive vrednosti“, kaže ona, ali otkriva i šta ne voli u svom radu. „S obzirom na to da sam svakodnevno u kontaktu sa ljudima, upravo u toj komunikaciji može doći do problema. Ljudi umeju da budu veoma neodgovorni i to je nešto što mi zasmeta u manjoj ili većoj meri. No, dobar organizator od problema može da napravi prednost za sebe. Kada se organizuje festival, svaki minut je bitan, pritisak je ogroman i zato kada nastane problem, za mene je pravi izazov da ga rešim. U trenutku se mora doći do ispravnog rešenja i tada je veoma bitno da ,glavni i odgovorni’ bude veoma jaka ličnost i da ima ljude oko sebe, ljude koji ne rade za njega, već sa njim. Kada postoji takav tim, može daleko lakše da se posluje. Podela rada i odgovornosti u dobrom timu mogu da imaju samo pozitivne efekte na posao.“

Po završetku svakog festivala, reakcije i kritike posetilaca i izlagača su nešto što je prirodan sled, ali i nešto od velike koristi za jednu marketinšku agenciju, odnosno organizatora festivala, u ovom slučaju za moju sagovornicu. O tome ona kaže sledeće: „Reakcije

nakon drugog festivala bile su izuzetno pozitivne i meni kao glavnom organizatoru, to je bilo pravo priznanje za sav rad i vreme koje sam uložila. Vlasnicima vinarija je najvažnije da se približe kupcima. Kada odete u neku prodavnicu ili vinoteku, ukoliko nemate stručnu pomoć, naći ćete se pred ogromnim brojem etiketa od kojih će veoma teško biti izabrati

nekoliko, a da znate da su zaista iza njih dobre vinarije, odnosno vina. Stoga, svim posetiocima je ponuđeno da probaju, vide i sami nauče šta je to što zaista vredi i što njima odgovara. Vinarijama je takav pristup preko potreban zbog sve veće konkurencije na tržištu. Veoma mi je drago što je veliki broj ljudi prihvatio organizovanje jednog ovakvog festivala, zaista najbolje


INTERVJU INTERVJU

koliko je moguće i što su mnogi bili spremni da dodatno pomognu. Verujem da će se narednih godina pokazati koliko je velika moja odlučnost da ovaj festival uspe te da će još veći broj veoma poznatih vinarija iz inostranstva i zemlje to uvideti, odobriti i usvojiti kao nešto što ne bi trebalo ili što se ne sme propustiti.“

BOLJE VREME ZA SRBIJU DOLAZI S obzirom na to da iza sebe ima već dva međunarodna festivala vina i skromno iskustvo sa vinarima, ne propustih, a da je ne upitam koje mesto naša zemlja ima na vinskoj mapi Evrope, odnosno sveta, i postoji li potencijal za veći izvoz nego što je to bilo do sada. „Srbija je kao vinski region poznat još od vremena

Rimljana. U XIX veku imala je razvijene vinske regione i preporučene sorte za određene vinograde. Ipak, ukupna potrošnja vina kod nas danas je nedopustivo mala. U velikoj meri zastupljena je prodaja inostranih vina, ali očigledni su napori vinara iz Srbije da proizvedu izvanredna vina. Stoga naša vina ne zaostaju, štaviše, i nadmašuju mnoga vina iz sveta. To se upravo može primetiti na promocijama vina, kao što je Winexpo. Sa druge strane, degustacija vina iz Francuske, Italije, Španije, Čilea, Australije je nešto što pravi ljubitelj vina i treba da radi, te zato i ne možemo osporiti značaj njihove prisutnosti na tržištu,“ tvrdi naša sagovornica.

Cilj organizovanja Winexpo festivala jeste spajanje vlasnika vinarija i distributera vina sa velikim brojem pravnih, ali i fizičkih lica, ljubitelja vina, koji možda i ne bi nigde drugde mogli da probaju ono što im se nudi na ovom festivalu. „U današnje vreme krize, teško je svima, i organizatorima i vinarima i potrošačima. Svojim radom pokušavam da razbijem taj začarani krug i sve nas zajedno povežem tokom ta dva dana u godini“, ističe Milićeva, koja želi da veruje da Srbija ide ka boljim vremenima, te da će se kroz nekoliko godina daleko više ceniti veštine i sposobnosti

svakog pojedinca. Nada se da će naša država biti bolje uređena, te da će poslovanje svih ljudi koji žive na ovoj teritoriji biti lakše, ugodnije i srećnije.

„Preduzetnici, sami sebi birajte put i hrabro koračajte onim koji ste izabrali“, poručuje Mirjana Milić, vlasnica marketinške agencije M&M Famous.

Mirjana Milić,M&M Famous, Novi Sad

INTERVJU

INSPIRACIJA JE U DEČIJOJ SREĆI

Deca su izvor nove energijeZa Nadu Lazić Priselac deca su inspirativna, ali istovremeno i zahtevna. Vreme koje provodi sa njima daje joj novu energiju, a njihovi osmesi i zadovoljstvo motiv su da nastavi dalje.

Razgovor vodio: Goran SečujskiKontakt: [email protected]

Za mnoge od nas koji smo rođeni 70-tih godina prošlog veka ime Baltazar budi sećanja na

dane kada smo bili deca, bezbrižni i slobodni. Barem smo se tako osećali. Da li danas naziv igraonice i rođendaonice „Baltazar“ u Novom Sadu ima veze sa crtanim likom Balt-azar iz istoimenog crtanog filma, koji smo pored Tomija i Džerija, Duška Dugouška, Gustava, Stripija, Sport Bilija i mnogih drugih obožavali da gledamo, za časopis Pre-duzetnikOnline odgovara vlasnica ove rođendaonice Nada Lazić Prise-lac: „Upravo tako. Crtani film Baltazar je nešto što simbolizuje magiju za decu, ime uz koje se vezuju lepe i pozitivne priče.“

Može se reći da je život ove rođendaonice započet u obliku ideje još pre 15 godina, kada je između gospođe Lazić Priselac, moje sa-govornice, i njene kume pokrenu-ta priča o otvaranju vrtića. Posle nekoliko organizacionih promena, priča o vrtiću dobija novu dimenziju 2003. godine osnivanjem ustanove

za dnevni boravak dece, kod mnogih Novosađana poznatije pod nazivom vrtić „Baltazar“.

Krajem prošle godine prisust-vovao sam otvaranju kluba za decu i roditelje zanimljivog naziva „Dečije Ćoše“, zapravo novog „Baltazara“. Gospođa Lazić Priselac objasnila mi je o čemu je reč: „U decembru 2009. godine promenila sam delatnost radnje, tako da posle dugog niza go-

dina vođenja ustanove za dnevni bo-ravak dece, ili kako se to češće zove vrtića, rešila sam da se oprobam u novom poslu, u klubu za decu i roditelje. Kako sam godinama radila sa decom, uvek se javljala želja da nekako povežem decu sa roditeljima u nečemu potpuno drugačijem, u njihovom zajedničkom klubu, koji je dobio naziv ,Dečije Ćoše’.“ Od sada, u „Baltazaru“, odnosno „Dečijem Ćošetu“, zajedno, ali na neki način

odvojeno, mogu da uživaju i deca i njihovi roditelji. „Radnja je regis-trovana kao ugostiteljski objekat i kao igraonica i rođendaonica. Dok se deca igraju, roditeljima je na raspolaganju kafe klub iz kojeg u opuštenoj atmosferi mogu da pos-matraju svoju decu ili da se uz tople i hladne napitke opuste čitajući novine, časopise, gledajući TV, bez bojazni za svoju decu, jer ih zabav-

ljaju i animiraju za to zadužene devojke sa iskustvom u radu sa decom“, rekla je moja sagovor-nica.

Odluka da samostalno krene u biznis i prome-na delatnosti bila

su dva najveća izazova sa kojim se suočila kao preduzetnica. Ona kaže da je njena odluka o promeni de-latnosti povezana sa nerazumevan-jem lokalnih vlasti i zbog otpora naše sredine prema sistemu koji u razvijenim društvima funkcioniše – malim porodičnim vrtićima. „Biti preduzetnik u Srbiji može se pos-matrati i kao svojevrsna avantura. Treba imati dovoljno volje i znanja da se suočiš sa mnogim preprekama,


Radnja za zabavne aktivnosti i ugostiteljstvo, igraonica i rođendaonica „Baltazar“, Nada Lazić Priselac PR nalazi se u Novom Sadu u ulici Lasla Gala 23 i nosi nadimak „Dečije Ćoše“. „,Baltazar’ promoviše ,Dečije Ćoše’, mesto gde se deca zabavljaju, igraju, a ponešto i nauče. ,Dečije Ćoše’ je mesto za rođendane, za druženje, za pozorištance koje se orga-nizuje svake druge nedelje uz gostovanje dečijih pozorišnih trupa. Ćoše za mame i tate je prilika da se roditelji relaksiraju dok su deca zauzeta u igraonici“, kaže o svojoj radnji gospođa Lazić Priselac.

�0 PreduzetnikOnline - Jan/Feb 2010

INTERVJU

a neibežan, možda i presudan, fak-tor je sreća. Ono što me svakodnev-no brine, to je velika neizvesnost koju preduzetništvo u Srbiji nosi, a najviše me pogađa nedostatak punog razumevanja države za potrebe preduzetnika“, naglasila je gospođa Lazić Priselac, ne krijući svoje zadovoljstvo i zahvalnost na

prilici da posredstvom časopisa Pre-duzetnikOnline kaže nešto iz ugla preduzetnice.

INOVACIJE SA MEROM I UKUSOM Za moju sagovornicu deca su veoma inspirativna, ali isto tako i zahtevna, a vreme koje provodi sa njima daje joj novu energiju, pa joj ni rad sa odraslima nije toliko

naporan. Od dece je mnogo toga naučila i nastavlja: „Verujem da osnovni dečiji stavovi o iskrenosti i poverenju mogu da budu okosnica svakog posla, naravno, uz neophodno znanje i iskustvo.“

Rad sa decom iziskuje veliku pažnju, a pošto su u „Baltazaru“ sa decom zajedno i roditelji, veoma je

važno pronaći zajednički jezik kako sa decom, tako i sa roditeljima. „To je ključno za bavljenje ovim biznisom“, kaže gospođa Lazić Priselac. „Novi Sad se ne razlikuje od ostalih gradova u Srbiji, i ovde postoje drugi vrtići i igraonice koji su slično organizovani, koji se otvaraju i nestaju. Vidim ,Baltazara’ potpuno drugačijeg od onoga što se nudi na tržištu, a za to je potrebno

stalno unapređenje poslovanja i uvođenje novina. Upravo je sve veće uključivanje tehnoloških inovacija trend koji se trudim da pratim, ali sve treba uvoditi sa merom i ukusom.“

Klub odiše domaćinskom atmosferom i uvek je pun dečijeg smeha, a razumevanja za njihove

nestašluke ima na pretek. U ponudi kluba je mnogo različitih programa o kojima saznajemo putem SMS-a ili preko Facebook-a, zatim tu je i oprema za malu diskoteku, te veliki ekran za gledanje crtanih filmova i karaoke žurke. Ovde je naveden samo deo ponude „Dečijeg Ćošeta“, koje moja sagovornica naziva „tehničkim detaljima“ neophodnim za ovakav prostor.

�1PreduzetnikOnline - Jan/Feb 2010

INTERVJU

„Uvođenje novih i unapređenje postojećih usluga predstavlja suštinu inovativnosti“, kaže gospođa Lazić Priselac, za koju je preduzetnik osoba koja svoje ideje, energiju i znanje unosi u posao, inicijativa koju sprovodi u delo i koja predstavlja najlepši i najteži deo njegovog života. „U

poslu i životu preduzetnika najlepši je osećaj da imate mogućnost individualnog izražavanja i ono što je zaista posebno – sami ste sebi gazda“, smatra ona. Opisujući svoj radni dan u nekoliko reči ona kaže: „Većinom i sanjam svoj posao. Kako je to rekao moj uja Pera, sada mogu da radim i danju i noću, vikendom i praznikom. Naravno, sa zadovoljstvom.“

POGLED U BUDUĆNOST „Za pokretanje biznisa potreban je novac, ideja, kontakti i mnogo toga drugog, ali je neverovatno kako se sa dostupnim resursima može postići jako puno, stvaranjem sve veće vrednosti. Upravo je u tome lepota i suština preduzetništva“, kaže gospođa Lazić Priselac i

dodaje kako joj podrška porodice i prijatelja najviše znači sada kad ima sopstveni biznis. „Šta mi je najviše pomoglo pri započinjanju i sada tokom vođenja biznisa? Teško je nešto posebno izdvojiti. Svakako su tu važne moje karakterne osobine, zatim splet različitih okolnosti, koje mogu nazvati prilikama, ali kao što sam već rekla, možda je i sreća presudan faktor. Šta god to bilo,

bez ljubavi prema deci i podrške porodice i prijatelja kada sam sve ovo počinjala i koja mi danas još više znači, možda od svega ovoga ne bi bilo ništa.“

Njen moto je da u biznisu svima mora biti dobro, jer kako kaže: „Posla sutra možda neće biti.“ Dečiji osmesi i zadovoljstvo koje

pokazuju u igri i radu u „Baltazaru“ motiv su mojoj sagovornici da nastavi dalje i da se konstantno usavršava. „Lako je biti general posle bitke. Da mogu, sigurno bih ispravila nešto iz svog prethodnog iskustva, uradila bih drugačije, ali u preduzetništvu nema vraćanja na staro, učinili bismo najveću grešku ako ne bismo gledali u budućnost“, zaključila je gospođa Lazić Priselac.

Baltazar Novi Sad


MENADŽMENT MENADŽMENT

ASERTIVNA KOMUNIKACIJA

Prednost otvorene komunikacijeKvalitetna komunikacija predstavlja jedan od najvažnijih činilaca profesionalnog uspeha. Znati tehnike komunikacije, vladati sobom i situacijom, znati na adekvatan način izraziti svoje zadovoljstvo i nezadovoljstvo u poslovnom okruženju predstavlja značajnu prednost.

Autor: Sanja Perković-GogaKontakt: [email protected]

U poslednje vreme često se čuju izrazi kao što su asertivnost, aser-

tivno ponašanje i asertivna komunikacija. Međutim, često nije jasno šta se iza ovih izraza krije, odnosno, koje su specifičnosti aser-tivne komunikacije i po čemu se ona razlikuje od drugih komunikacijskih stilova.

Pre svega, reč asertivnost iz-vedena je iz engleske reči assertive-ness koja označava samopouzdano, samouvereno i samopotvrđujuće ponašanje. Budući da se u našem jeziku ne može prevesti jednom rečju zadržan je izvorni oblik tako da koristimo izraz asertivnost.

Ukratko, asertivnost se može definisati kao izražavanje svo-jih misli, ideja, želja i osećanja na iskren, direktan i prihvatljiv način uz uvažavanje prava drugih ljudi. Upravo ova odrednica „uz uvažavanje prava drugih ljudi“ os-novna je specifičnost po kojoj se asertivnost razlikuje od agresivnosti i agresivnog ponašanja. Asertivnost podrazumeva uvažavanje svojih,

jednako kao i tuđih prava, uvažavanje druge osobe i njenog mišljenja. Isto tako, podrazumeva i zauzimanje za sebe na adekvatan način, izražavanje svojih želja i svoje ličnosti, odbranu svog mišljenja i svojih prava.

Asertivno ponašanje ima bro-jne prednosti. Ljudi koji se ponašaju asertivno imaju više samopouzdanja i samopoštovanja, razvijaju iskrene i otvorene odnose sa drugim ljudima, poštuju svoje vreme i svoje odluke, lakše se nose sa stresnim situacija-ma. Oni su otvoreni za nova rešenja, održavaju visok stepen poštovanja i samopoštovanja čak i u konfliktnim situacijama, spremni su da zasluge i


Sanja Perković-GogaDiplomirani psiholog, vlasnik STRENUM-CENTRA, za komunikaciju i savetovanje.

Asertivnost se može definisati kao izražavanje svojih misli, ideja, želja i osećanja na iskren, direktan i prihvatljiv način

uz uvažavanje prava drugih ljudi. Asertivnost podrazumeva uvažavanje svojih, jednako kao i tuđih prava, uvažavanje druge osobe i njenog mišljenja, podrazumeva i zauzimanje za sebe na

adekvatan način.

mailto: [email protected]


pobedu podele sa drugima. Takođe, imaju više poverenja u sebe i u druge u odnosu na ljude koji se ne ponašaju asertivno.

Osim asertivno, ljudi se mogu ponašati i pasivno i agresivno.

Osoba koja se ponaša pasivno zanemaruje svoje potrebe, stavlja tuđe potrebe ispred svojih, zane-maruje svoja prava, nastoji da se dopadne drugima. Često se oseća i ponaša inferiorno procenjujući druge kao više vredne, a sebe kao manje vrednu osobu. Cilj pasivne osobe je da zadovolji drugu osobu i da po svaku cenu izbegne konflikt i eventualno odbacivanje.

Nasuprot tome, osoba koja se ponaša agresivno poštuje svoja pra-va, ali zanemaruje prava i potrebe drugih ljudi. U komunikaciji se ponaša drsko i nametljivo, nastoji da kontroliše druge, da dominira nad drugima i da po svaku cenu iskaže svoju nadmoć. Oseća se superiorno u odnosu na druge, nameće svoje

stavove i sebe vidi kao superiorniju od drugih.

Asertivno ponašanje u ne-kim (retkim) slučajevima uključuje dozu agresivnosti, posebno u situ-aciji kada je važno da osoba koja se ponaša asertivno brani sopstvena prava i stavove. Međutim, ključna razlika je u tome što čak i tada oso-ba koja se ponaša asertivno uvažava drugu osobu i poštuje njena prava.

Postoji nekoliko ključnih karakteristika po kojima se može prepoznati osoba koja se ponaša asertivno:

kontakt očima je posto-jan, direktan i otvoren;

položaj tela je u skladu sa onim što osoba govori i naglašava važnost same poruke;

primerenim gestovima osoba naglašava važne detalje;

ton kojim osoba govori je odmeren, jasan i glasan, ali nije preteći;

osoba sama bira vreme i

•

•

•

•

•

način na koji će govoriti i kada će se uključiti u razgovor.

Prema nekim istraživanjima čak oko 90% prekida radnog odnosa dešava se zbog loše komunikacije na radnom mestu, a daleko manji deo predstavljaju drugi razlozi. Kvalitet-na komunikacija predstavlja jedan od najvažnijih činilaca profesional-nog uspeha. Znati tehnike komuni-kacije, vladati sobom i situacijom, znati na adekvatan način izraziti svoje zadovoljstvo i nezadovoljstvo u poslovnom okruženju predstavlja značajnu prednost.

Asertivno ponašanje nije oso-bina koja je nepromenjiva i sa kojom se neko rodi ili ne rodi. Naprotiv, asertivnost predstavlja ponašanje koje se može naučiti i uključuje veštine kojima svako ko to želi može ovladati. Kurs poznat kao asertivni trening je posebno namenjen raz-voju veština asertivnosti i može se pohađati individualno ili u grupi.


Slika: backpackphotography (Flickr)


�� PreduzetnikOnline - Jan/Feb 2010


PROCENA ISPLATIVNOSTI TRENINGA ZAPOSLENIH

Trening – izmišljena ili stvarna potrebaObuke su relativno skupa investicija, ali treba imati u vidu da su investicija, a ne trošak. U vremenu kada se preduzeća bore za opstanak, svakako se mora uložiti u ljude, ali treba voditi računa i o ekonomičnosti i odnosu između uloženog i dobijenog.

Autor: Jelena ŠljivarKontakt: [email protected]

Poslednjih decenija kao posledica vrto-glavog napretka in-

dustrije dolazi do brojnih velikih promena u tehničko-tehnološkim sredstvima rada. Kao prirodna posledi-ca javljaju se i mnogobro-jne inovacije u poslovnoj sredini. Nameće se pitanje kako je moguće da zaposleni prate sve te promene, kako njihova znanja ne bi zastareva-la, a veštine bile i dalje primenljive na tržištu rada. Poslednjih godina sve više se govori o „organizaciji koja uči” kao dobrom modelu koji može da izdrži konkurenciju i op-stane. Koncept učeće organizacije je, zapravo, koncept zaposlenih koji su stalno u procesu učenja.

Svako radno mesto može u određenom trenutku zahtevati obu-ku. Preduzeća kojima je potreban kadar obično traže „gotov proiz-vod“, što svakodnevno možemo vi-deti u brojnim oglasima za posao. U praksi će se retko naći osoba koja ispunjava sve formalne uslove konkursa. Poslodavci će zato često morati da zaposle osobu koja ne od-govara njihovim potrebama u pot-punosti, pa da potom ulože vreme

i sredstva u obuku ovog zaposlenog. Trening ili obuka mogu pomoći sti-canju određenih znanja i veština, ali to nikako nije odgovor na sva pi-tanja i rešenje za sve probleme. Oni mogu pomoći do određene mere, a ostalo zavisi od samog zaposlenog, ali i od preduzeća.

Preduzeća najčešće imaju potrebe za treningom osoblja kako bi ih osposobili za nove zadatke ili ih pripremili za prelazak u više hi-jerarhijske strukture. Menadžment će unapred analizirati potrebe za obukom kako bi ona bila uspešno dizajnirana (ili će za ove potrebe angažovati agenciju), a kasnije izvršiti evaluaciju postignutih rezul-tata, s obzirom na to da obuka ima cilj da nauči osobu izvesnoj veštini koja će kasnije biti primenjena u obavljanju svakodnevnih zadataka.

Motivacija zaposlenih da prisustvuju obuci može biti usvaja-nje novih znanja, dobijanje internih

sertifikata sa ograničenim rokom trajanja koji će im pomoću u lakšem obavljan-ju posla ili napredovanju, ili nešto treće. Ponekad zapo-sleni nisu zainteresovani za obuku u preduzeću, sa čime se preduzeća bore tako

što treninge organizuju ili izvode u toku radnog vremena, ili ih prosto zaposlenima nametnu kao obavezu. Jednako sporno može biti i opiranje zaposlenih iz straha da neće uspeti da savladaju obuku i usvoje nova znanja, ali i zato što veruju da nji-hov otpor može presuditi da se nas-tavi rad „po starom“.

TIPOVI OBUKEModel obuke ili treninga pomaže bržem usvajanju konkretnijih, uskostručnih znanja ili veština potrebnih da se neki konkretan zadatak savlada. Stalna obuka (npr. učenje stranog jezika u preduzećima) svakako se okreće ka učenju jedne veće oblasti, gde će znanje stečeno na takvoj obuci biti stalno primenjivano u širem dijapazonu poslovnih zaduženja. Kada govorimo npr. o obuci za telefonske operatere, govorimo o


Jelena ŠljivarMagistar tehničkih nauka za oblast upravljanja ljudskim resursima. Bavi se poslovima selekcije, treninga i planiranja razvoja zaposlenih.



određenom broju sati u kojima treba savladati izvesnu materiju i rešiti uži krug problema zbog kojih se klijenti najčešće javljaju. Jasno je da trening može pružiti uskostručna znanja, kao i određene veštine koje će učesnici dalje u radu sami razvijati.

Gordana Milosavljević, autorka knjige Projektovanje obuke, prema sadržaju, kao kriterijumu podele, govori o četiri tipa obuke: osnovno obrazovanje, tehnički trening, trening u međuljudskim odnosima i trening u rešavanju međuljudskih problema, na koje je većina treninga usmerena.

Osnovno obrazovanje se često opisuje kao nepotrebno, jer većina zaposlenih to obrazovanje već poseduje – ono se podrazumeva (čitanje, pisanje, shvatanje smisla p r o č i t a n o g , osnovne računske operacije, itd.). Potreba za ovakvim tipom obuke javlja se, uglavnom, u zemljama trećeg sveta.

Tr e n i n g za razvoj tehničkih ili radnih veština može biti usmeren na najraznorodnije poslove. Govorimo o rasponu treninga koji se kreće od obuke za rad na jednostavnim mašinama ili aparatima do razvoja liderskih veština neophodnih za uspešno upravljanje preduzećem, tj. ljudskim resursima. Podrazumeva se i da je razvojni put ovog tipa treninga najduži, s obzirom da se u jednom ili drugom obliku javlja vremenski

najudaljenije. Oduvek je postojala obuka za rad, iako nije morala biti organizovana. Supervizor ili neko drugo lice bi „uvelo“ u posao radnika i objasnilo mu kako funkcioniše određena mašina ili šta se od njega očekuje i kako je najbolje upravljati njegovom radnom jedinicom.

Često se navodi da je motivacija za rad i shodno tome učinak na radnom mestu, usko povezan sa klimom u organizaciji, organizacionom kulturom i

međuljudskim odnosima. Zato ne treba da nas čudi to što trening u međuljudskim odnosima poslednjih godina zauzima sve značajnije mesto. Prosta kontrola radnih sati ne daje dobre rezultate u upravljanju ljudima, već se nameće značaj međuljudskih odnosa, kako između nadređenih i podređenih, tako i između kolega među sobom. Otuda se javlja i izraz „timski igrač“, jer je veoma važno da zaposleni budu u

dobrim odnosima sa ostatkom kolektiva. Neki ljudi se prirodno uklapaju u radnu sredinu i nije im potrebna dodatna obuka,

ali postoje i oni kojima je neophodan trening da bi unapredili svoje odnose u radnoj sredini. Ova vrsta obuke usmerena je ka razvoju tolerancije, slušanju sagovornika, uzimanju u obzir tuđih osećanja, stavova i mišljenja, a potom i uzimanju u obzir različitosti u kolektivu.

Postoje dva veoma popularna pravca u kojima se kreće dizajniranje treninga u međuljudskim odnosima, a to su povećanje svesti i izgradnja veština. Ovi poslednji su posebno

važni za multinacionalne k o m p a n i j e koje moraju obučiti svoje zaposlene koji rade u drugim z e m l j a m a . Potrebno je upoznati ih ne samo sa tržištem na kojem će p o s l o v a t i , već i izgraditi one veštine u odnosima koja određena z a j e d n i c a neguje.

Tr e n i n g za rešavanje

međuljudskih problema predstavlja još jedan tip obuke. Međuljudski problemi se javljaju u određenom periodu i neophodno ih je rešiti kako bi se neometano obavljao radni proces. Odgovornost za rešavanje ovih problema najčešće je na menadžmentu preduzeća, koji treba da razvija kreativnost i samostalnost svojih zaposlenih. Svaki zaposleni je jedinstven, ali je važno da on dobro funcioniše kao deo tima. Konflikti


Preduzeća kojima je potreban kadar obično traže „gotov proizvod“, što možemo svakodnevno videti u brojnim oglasima za posao. U praksi će se retko naći osoba koja ispunjava sve formalne uslove konkursa. Zato će često poslodavci morati da zaposle osobu koja ne odgovara njihovim potrebama u potpunosti, pa da potom ulože vreme i sredstva u obuku ovog zaposlenog.

Slika: Rainer Klute (Flickr)



MENADŽMENT

su neizbežni, ali treba unapred biti spreman da se na njih odgovori.

Podvrsta ovih treninga je i etički trening koji treba da usadi izvesne norme zaposlenima i grupi, ali se postavlja pitanje koliko su opravdane ove vrste treninga. Pitanje je podstaknuto filozofskim pitanjem da li postoji jedinstvena etika ili je ona individualna stvar svakog zaposlenog. Kod usvajanja etičkih normi može se govoriti i o mogućnosti ili nemogućnosti njihovog usvajanja u određenom vremenskom periodu, pa i o mogućnosti „učenja“ nekoga etičkim normama.

Postoje veštine koje se mogu steći čitanjem i učenjem, a ima i onih koji iziskuju određenu praksu, tj. učenje na radnom mestu.

Obuka na radnom mestu se često navodi kao jednostavnija i ekonomičnija. Ponekad se nameće pitanje i da li ona ometa radno vreme, ili je radnici odbijaju ukoliko se organizuje van radnog mesta, ali

je neosporno da se izvesne veštine moraju usvojiti upravo na taj način. Neke od vrsta ovih obuka su:

rotacija na radnom mestu (zaposleni se menjaju sa svojim kolega, čime se uče novim veštinama, ali i uviđaju međuzavisnost poslova, pa sebe lakše vide kao deo celine),

treniranje ili koučing (mentor savetuje zaposlenog; obuka ovog tipa može biti formalna i neformalna, a najčešće se organizuje za jednu radnu jedinicu),

šegrtovanje (obuka jedan

•

•

•

na jedan, osobi koja je mentor ili učitelj se dodeljuje jedan učenik, ređe dva. Najčešće se primenjuje kod zanata i izučavanja tehničkih veština),

m o d e l o v a n j e (zaposlenima se demonstrira ponašanje ili obavljanje određenog posla, a oni treba da ga usvoje i samostalno primene).

Obuka van radnog mesta je posebno važna za menadžere i odnosi se najčešće na obučavanje u međuljudskim odnosima i treninge za rešavanje problema. Često se zaposleni šalju na fakultet, u određenu insituciju ili specijalizovano privatno preduzeće u kome će biti podvrgnuti treningu.

U svetu se u tom cilju danas otvara veliki broj kompanijskih univerziteta, ali moramo uzeti u obzir i visoke troškove takvih institucija, pa je jasno da samo određen broj velikih organizacija sebi može da ih priušti. Mala preduzeća sa do deset zaposlenih češće će svoje radnike morati da pošalju u specijalizovane organizacije na obuku.

OBUKE SU RELATIVNO SKUPA INVESTICIJAStrategija u upravljanju ljudskim resursima i trening su dva veoma bliska pojma i zapravo su teško odvojiva jedan od drugog. Obuka svoj najviši uspeh može ostvariti upravo kroz adekvatnog radnika, a za pronalaženje prave osobe za određeno mesto neophodan je dobar proces selekcije budućih zaposlenih.

Znanja i veštine čak i najboljih radnika vremenom zastarevaju, zbog čega je potrebno da se ona unapređuju povremenom ili kontinuiranom obukom. Pošto zaposleni nisu uvek svesni toga, trening menadžer ili odeljenje treba da implementira potrebu za stalnim obrazovanjem u organizacionu kulturu. Pri tome, akcenat treba staviti na samosvest zaposlenih koji moraju znati da su sami odgovorni za

•

svoje obrazovanje i sticanje veština. Ličnim primerom svaki menadžer treba da pokaže da je obuka značajan deo radnog procesa i da je radno mesto osigurano samo onima koji mogu adekvatno da obavljaju radne zadatke, što će reći, koji se prilagođavaju kako promenama u okruženju, tako i u preduzeću.

A opet, ne možemo poreći i da je tržište bukvalno prepravljeno ponudama za obuku. Velik broj organizacija nudi najraznovrsnije trening programe. Čini se, ako je suditi prema ponudi, da su najpopularniji oni koji su vezani za veštine komunikacije i tehnike prodaje. Da li postoji realna potreba za tolikom ponudom i koliki benefit preduzeće ima od toga, ne može se sa tačnošću utvrditi i to bi ipak trebalo prepustiti pojedincima da ocene.

Obuke su relativno skupa investicija, ali treba imati u vidu da su investicija, a ne trošak. U vremenu kada se preduzeća bore za opstanak, svakako se mora ulagati u znanja i veštine zaposlenih, ali treba voditi računa i o ekonomičnosti i odnosu između uloženog i dobijenog. Treba i dobro razmisliti koje su obuke najpotrebnije, da li one usmerene ka rešavanju problema, tehničke, ili neke druge.

Ukoliko procenite da će korist od obuke biti manja od uloženog za vaše preduzeće, razmislite o preusmeravanju finansija u druge investicije. Ukoliko, pak, postoji isplativost i jasan odnos između uloženog i dobijenog, treba organizovati trening.

Procena navedenog odnosa posebno dolazi do izražaja u slučaju eksternih obuka, mada se preduzeća u svakom trenutku mogu odlučiti i da samostalno organizuju obuke, što opet zavisi od brojnih determinanti.

U narednim brojevima časopisa biće više reči o dizajnu i uštedama kod organizovanja internih obuka.

Znanja i veštine čak i najboljih radnika vremenom zastarevaju, zbog čega je potrebno da se ona unapređuju povremenom ili kontinuiranom obukom. Pošto zaposleni nisu uvek svesni toga, trening menadžer ili odeljenje treba da implementira potrebu za stalnim obrazovanjem u orga-nizacionu kulturu.


MENADŽMENT

http://www.primepr.rs


MARKETING

ODNOSI S MEDIJIMA –DUGOROČNO ULAGANJE U KREIRANJE POZITIVNE SLIKE O PREDUZEĆU

Poverenje je ključ uspehaU svim oblicima saradnje sa medijima važna je jasna, koncizna, kompletna, a pre svega ISTINITA poruka, jer se medijima može lagati samo tri puta – prvi, poslednji i nikada više!

Autor: Marija Blaževski

U prethodnim bro-jevima časopisa Pre-duzetnikOnline, od-

nose s javnosću definisali smo kao aktivnosti usmerene na uspostavljanje i razvijanje razumevanja sa određenim ciljnim grupama i stvaranju povoljne slike o preduzeću. Kako bi se takva slika stvorila, neophodno je najpre stvoriti, a zatim i negovati dobre odnose sa medijima, imajući u vidu činjenicu da njihova moć ponekad ima ključnu ulogu u pred-stavljanju preduzeća.

Ako bismo se trudili da definišemo odnose sa predstavnicima medija, svakako bismo ih predstav-lili kao planiranu, redovnu i obostranu komunikaciju koju obavlja stručnjak za odnose sa javnošću.

Ono što je važno napomenuti jeste da se odnosi sa sedmom si-lom nikako ne baziraju na trenutnoj inspiraciji, već se kvalitetna komu-nikacija zasniva na do-brim interpersonalnim odnosima između savet-nika za odnose s javnošću

preduzeća, s jedne, i novinara ili urednika, s druge strane. Zapravo, ključ uspeha leži u izgradnji odnosa međusobnog poverenja između te dve strane.

Po svom obliku, odnosi s

medijima mogu biti di-rektni, posredni, reaktivni ili, pak, oni koji se odnose na eventualnu kriznu situ-aciju, što predstavlja jed-nu sasvim zasebnu oblast. Kada govorimo o direktnim

odnosima sa medijima, onda se oni odnose na pozivanje i prijem no-vinara, organizaciju konferencija za novinare, brifinga, radnih doručaka i intervjua. Reaktivni odnosi predst-valjaju komunikaciju u vidu odgov-

ora na tražena pitanja, davanje izjava povodom određenog događaja ili komentarisanje određene situacije.

Međutim, u svim navedenim oblicima odnosa i saradnje sa medijima važna je poruka i informacija koja se pla-sira. Dobra poruka mora da bude jasna, koncizna, kompletna, kreativna, a pre svega TAČNA i ISTI-NITA. Stručnjaci kažu da se medijima može lagati samo tri puta – prvi, po-slednji i nikada više!

Takođe, nije poželjno da poruka sadrži

��PreduzetnikOnline - Jan/Feb 2010

Marija BlaževskiDirektor agencije za odnose s javnošću PRIME PUBLIC RELATIONS.Višegodišnje iskustvo u novinarstvu.

Kvalitetna komunikacija zasniva se na dobrim interpersonalnim odnosima između savetnika za odnose s javnošću preduzeća,

s jedne, i novinara ili urednika, s druge strane. Zapravo, ključ uspeha leži u izgradnji odnosa

međusobnog poverenja između te dve strane.

MARKETING MARKETING

previše podataka koji bi otperetili ili zamorili medije, što uglavnom nije lako izvesti, jer se preduzeća uglavnom trude da kažu što je više moguće u datom trenutku.

Pokušaćemo u ovom broju časopisa PreduzetnikOnline da u kratkim crtama objasnimo važne stvari u komunikaciji s medijima pri-likom organizovanja konferencija za novinare i pisanja saopštenja, kao i stvari koje se nikada ne smeju ko-ristiti u saradnji sa predstavnicima sedme sile.

KONFERENCIJE ZA NOVINAREKonferencije za novinare se organizuju samo onda kada za to postoji dobar povod. U pozivu za novinare neophodno je da stoje osnovne informacije o događaju: tema, vreme i mesto. Poziv

za novinare ne treba da bude opterećen dodatnim informacijama koje će inače biti saopštene novinarima na samoj konferenciji. Uobičajena je praksa da se poziv šalje najpre elektronskim putem ili faksom, a da se zatim novinari kontaktiraju i telefonom. Pored poziva, neophodno je pripremiti i materijal za novinare, koji će im se podeliti na događaju, a treba da sadrži saopštenje, fotografije, kao i informaciju o preduzeću.

Kada govorimo o satnici održavanja konferencije, moramo imati u vidu radno vreme redakcija, odnosno vreme odlaska novina u štampu. Stoga je najprikladnije konferencije organizovati pre podne, uglavnom oko 11 ili 12 sati.

Naravno, i posle završetka konferencije, savetnik za odnose s javnošću mora biti na raspolaganju

predstavnicima sedme sile za sve eventualne dodatne informacije.

SAOPŠTENJA ZA MEDIJESaopštenja za medije su najčešći i najefikasniji način za slanje određenih poruka preduzeća. Ono što je najvažnije za pisanje kvalitetnog saopštenja je da ono ne bude predugačko, da bude zasnovano na novostima u preduzeću i da bude aktuelno.

Kada govorimo o tome šta nikako ne treba raditi u odnosima s medijima, počećemo od dobrog vaspitanja – ne kasniti na zakazan sastanak ili intervju, ne lagati, ne biti neuredan… Ali zato je preporučljivo biti dobro informisan o temi ili preduzeću koje se predstavlja, prijatan i pre svega prijateljski nastrojen prema svom sagovorniku.

��PreduzetnikOnline - Jan/Feb 2010

Slika: christopherharte (Flickr)



SLOBODNA TEMA

REALNOST PRIČE O RAZVOJU PREDUZETNIŠTVA

Steeplechase preduzetništva u SrbijiMoglo bi se slobodno reći da Srbija priču o preduzetništvu nije sprovela do kraja. Mnogo je ključnih faktora važnih za opstanak malih i srednjih preduzeća, a koji još uvek nisu pokrenuti i pokriveni

Autor: Zvjezdana VunjakKontakt: [email protected]

U poslednje vreme sve je veća popu-larizacija modela

„Radom do radnog mes-ta“. Priča je začeta još na početku novog milenijuma kada je Vlada Republike Srbije analizirajući tadašnje stanje u ekonomskom sektoru naišla na zabrinjavajuću situaciju – premalo učešće malih i srednjih preduzeća u privredi Republike Srbije. Tada je bilo evidentirano svega 58.000 ma-lih i srednjih preduzeća, a upravo su ona sinonim za privatni sektor i preduzetništvo.

JEDNA STRANA PRIČEOsnovna karakteristika malih i srednjih preduzeća je u tome što su fleksibilna, mogu brzo da se adaptiraju na promene i da zadovolje zahteve tržišta. S obzirom na to da je razvoj preduzetništva karakteristika evropskih zemalja i čitavog sveta i Srbija nastoji da radi na svom privrednom i ekonomskom razvoju. Zbog toga je u poslednjih godinu-dve dana sva pažnja javnosti usmerena na jačanje institucionalne podrške malim i srednjim preduzećima i na uvažavanje njihovih interesa. U tu svrhu formirane su državne

službe, agencije i fondovi za pomoć privredi: Nacionalna služba za zapošljavanje, Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova, Fond za razvoj Republike Srbije, Fond za

razvoj AP Vojvodine, Garancijski fond AP Vojvodine, Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede, PRISMA – Centar za prekvalifikaciju pri Ministarstvu odbrane RS i druge.

Jačanjem privatnog sektora i stvaranjem adekvatnog zakonodavnog i institucionalnog okvira za njegov razvoj, stvaraju

se uslovi da taj sektor zaposli nove radnike i time reši najvažniji problem u Srbiji – nezaposlenost. Još od avgusta 2008. godine u Srbiji sprovodi se projekat mentoringa, a pokrenula

ga je Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća u Srbiji u saradnji sa japanskom vladom.

Ubrzano se radi i na reformi zakonodavnih propisa kako bi se mala i srednja preduzeća lakše osnivala i kako bi lakše poslovala. Uvode se značajne poreske olakšice. Danas u Srbiji porez na dobit iznosi 10 % – što je najmanji porez u odnosu na druge evropske zemlje. Od aprila 2010. godine Fond za razvoj Republike Srbije i Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća najavljuju i nove konkurse za dobijanje kredita za preduzetnike poput start-up kredita, kredita za inovacije, novca za podršku klasterima (udruženim preduzećima sličnih ili komplementarnih procesa poslovanja koja su suočena sa zajedničkim šansama i pretnjama iz okruženja i koja dele tržište rada i usluga) i sl.

U poslednje vreme koncept klastera kao centralne ideje

Zvjezdana VunjakMagistar ekonomskih nauka. Zaposle-na u Vekic Chocolate na spoljnotrgov-inskim poslovima i poslovima međunarodnog platnog prometa.

Steeplechase - Atletska trkačka disciplina na 3000 m sa prepona-ma.


SLOBODNA TEMA


konkurentnosti i ekonomskog razvoja postao je veoma popularan. Osnovni razlozi za stvaranje klastera su rast produktivnosti, inovativnosti kao i jačanje efikasnosti preduzeća, odnosno njihovo osposobljavanje da proizvode robe i usluge višeg stepena prerade kojima će stvarati bogatstvo na domaćem i međunarodnom tržištu. U Srbiji klasteri su naročito

značajni u sektoru brodogradnje što je veoma uticalo na unapređenje domaćeg, pa i međunarodnog turizma.

Kada je u pitanju domaći i međunarodni turizam, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije veliki akcenat stavlja i na biodiverzitet, odnosno racionalno korišćenje prirodnih dobara, kako

bi se zadovoljile potrebe i težnja kako sadašnjih tako i budućih generacija. Ne treba izostaviti ni to da navedeno Ministarstvo podržava preduzeća koja rade na organskoj (biološkoj) poljoprivredi, odnosno poljoprivrednoj proizvodnji bez primene agrohemije (veštački sintetizovanih materija i pesticida). Organska poljoprivreda je reakcija

na povećanu ekološku degradaciju, sve lošiji kvalitet hrane i sve ugroženije zdravlje ljudi. Proizvodi dobijeni organskom proizvodnjom zdraviji su i imaju više nutritivne vrednosti od onih iz konvencionalne proizvodnje.

DRUGA STRANA PRIČESa teorijskog stanovišta, priča o malim i srednjim preduzećima je

besprekorna i jasna i zbog toga veoma primamljiva. Međutim, postavlja se pitanje realnosti i njene dalje praktične primenljivosti.

Mnogi su pokušali, ali i mnogi odustali od preduzetničke ideje. Zašto? Mnogo potencijalnih preduzetnika se neformalno edukovalo o preduzetništvu i pokrenulo sopstvene poslove uz

start-up kreditne linije. Mnogi su čak ostvarili uspeh u pokušaju da pokrenu svoju proizvodnju i stvore u pravom smislu te reči – zdrav, kvalitetan proizvod (krajnji cilj za dobro preduzetništvo). Ipak, kada je krajnji proizvod trebalo plasirati, odnosno kada ga je trebalo prodati na tržištu, mnogi preduzetnici naišli su na prepreke koje su dovele u pitanje njihov dalji rad, pa čak i

Slika: auburnxc (Flickr)



SLOBODNA TEMA

egzistenciju. U moru konkurentskih

preduzeća kako stranih, tako i domaćih nije lako opstati. Svaki preduzetnik posle izvesnog vremena provedenog na domaćem tržištu zaključi da bez ulaska u velike trgovačke lance, supermarkete i megamarkete ne može da opstane, jer nema kome da proda svoj proizvod, odnosno robu. Sve češće smo svedoci smanjenog obima rada, pa i zatvaranja pijaca i malih radnji, jer su njihovu ulogu danas preuzeli veliki trgovački lanci sa non-stop radnim vremenom, bogatim i velikim asortimanom kako stranih, tako i domaćih proizvoda. Uspešnost rada trgovačkih lanaca bazirana je i na čestim akcijskim prodajama robe. Ko snosi teret tih akcija? Snose ih veliki trgovački lanci, ali većim delom snose ih i sami preduzetnici koji se u tom slučaju odriču svojih marži, odnosno zarade na sniženim cenama proizvoda, a veoma često su i u situaciji da zbog konkurentnosti moraju da idu i ispod cene koštanja svog proizvoda.

Preduzetnici skupo plaćaju ulazak njihovih proizvoda u velike trgovačke lance. Npr. za ulazak na listu dobavljača velikih trgovačkih lanaca preduzetnik treba da izdvoji u proseku od 500 do 2.000 evra, a za ulistavanje samo jednog artikla (tj. bar koda) treba izdvojiti u proseku 150–500 evra. S druge strane, trgovački lanci diktiraju uslove i način poslovanja, ugovori između trgovačkih lanaca i preduzetnika tipskog su karaktera i isključivo kreirani od strane trgovačkih lanaca s komercijalnim uslovima koji, uglavnom, idu na štetu preduzetnika (npr. dugi rokovi plaćanja – koji se kreću i do 120 dana, kratki termini za isporuku robe, rigorozne mere u slučaju isporuke oštećene robe i sl.).

Postavlja se pitanje – koliko dugo preduzetnik koji je tek pokrenuo svoju proizvodnju može uredno da izmiruje svoje poreske

obaveze prema državi, redovno da vraća start-up kredit dobijen za pokretanje posla, redovno da isplaćuje zarade zaposlenima, da povećava asortiman svojih proizvoda, plaća ulistavanje proizvoda u trgovačke lance, odriče se svojih marži i ide ispod cene koštanja svog proizvoda, a da uz to i dalje proizvodi kvalitetan proizvod (od kvalitetnih prirodnih sirovina)?

Sledeća pitanja koja se nameću su: Ostvaruje li preduzetnik zaradu tj. profit ili svesno ide u gubitak?! Gde je izlaz iz tog začaranog kruga? Da li je rešenje prekid poslovanja, otpuštanje radne snage ili neminovnost narušavanja

kvaliteta proizvoda? Šta se u tom slučaju dešava sa kodeksima koji nameću državne institucije – proizvoditi zdravu hranu, zaposliti što više ljudi sa tržišta rada, povećati konkurentnost na domaćem i međunarodnom planu?

ZANIMLJIVA IDEJA ZA PODRŠKU PREDUZETNIŠTVUNe nailaze samo preduzetnici na probleme u poslovanju. Probleme u poslovanju imaju i male seoske

zanatlijske kuće koje, uprkos tome što proizvode zdravu hranu (med, mleko, jaja i dr.), takođe, sve teže pronalaze prave puteve do kupaca. Danas na tom problemu radi veoma mali broj organizacija, pretežno nevladinih, koje vođene entuzijazmom pokušavaju da pomognu domaćim proizvođačima u cilju pronalaženja tržišta za njihov proizvod.

Jedan takav pokušaj je i projekat „Ruralni prsten”, koji je osmišljen i pokrenut od strane nevladine organizacije Epicentar iz Novog Sada. Osnovni cilj projekta je da sela i male ruralne sredine, kao proizvođači zdrave hrane, odeće od prirodnih materijala i ponuđači turističkih usluga (odmorišta, salaša i sl.), postanu profitni centri. Suština projekta je da se izbegnu veliki trgovački lanci i da se roba plasira direktno kupcima iz grada. To je pokušaj da se u prodaji hrane, odeće i seoskog turizma primene i najsavremniji oblici plasiranja robe na tržište – poput mrežnog (multi level) marketinga, odnosno direktne prodaje po uzoru na neke strane proizvođače (Califonia Fitness i dr.). Početni koraci zamišljeni su na lokalnom (domaćem) nivou, ali svaki sledeći trebalo bi da ide dalje ka globalnom (međunarodnom) nivou.

Moglo bi se navesti još nekoliko ovakvih primera dobrih ideja i dobre volje da se pomogne da preduzetništvo u Srbiji postane ključni motor ekonomskog i privrednog razvoja. Međutim, to su još uvek samo pionirski poduhvati i moglo bi se slobodno reći da Srbija priču (poželjan model) o preduzetništvu nije sprovela do kraja. Mnogo je ključnih faktora važnih za opstanak malih i srednjih preduzeća koji još uvek nisu pokrenuti i pokriveni, na primer pojačana kontrola ponašanja učesnika na tržištu, promena svesti potrošača, implementacija politike – kupujmo domaće, strategija uvoza i izvoza i sl.

Projekat mentoringa podrazume-va institucionalizaciju mentorin-ga kao usluge u sistemu podrške malim i srednjim preduzećima. Predviđeno je da projekat traje do polovine 2011. godine, a do sada je sprovođen sukcesivno i selektivno. Rezultat projekta mentoringa je znatan porast bro-ja malih i srednjih preduzeća u Srbiji, tako da broj registrovanih preduzeća danas u Srbiji iznosi oko 340.000. Da postoji nasto-janje da se taj broj još poveća, govori i činjenica da je Vlada Republike Srbije za 2010. godinu izdvojila 1,5 miliona evra upravo za razvoj sektora malih i srednjih preduzeća.


SLOBODNA TEMA SLOBODNA TEMA

UGOVOR SA EVROPSKOM UNIJOM

Dugo putovanje u EvropuDeblokadom Prelaznog trgovinskog sporazuma faktor nesigurnosti eliminisan je i Srbija prvi put ulazi u fazu ugovornog odnosa sa EU, što je za njenu privredu i poslovni svet faktor predvidivosti.

Autor: Miodrag Popović

Od početka prošle godine, tačnije od 30. januara 2009.

godine, Srbija jednostrano primenjuje Prelazni trgovinski sporazum (Sporazum) sa Evropskom unijom (EU), a istog dana u Srbiji su stupile na snagu i izmene Zakona o carinskoj tarifi.

Druga strana, EU, navedeni sporazum počinje da primenjuje od decembra prošle godine. Naime, 7. decembra 2009. godine šefovi diplomatija EU donose odluku o stavljanju na snagu Sporazuma sa Srbijom, nakon što se sa tim saglasila i Holandija, posle pozitivnog izveštaja glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca.

Ovim sporazumom predviđa se smanjivanje carinskih stopa u naredne tri, pet ili šest godina, u zavisnosti od grupa proizvoda, koji su inače svrstani u tri kategorije.

U prvoj kategoriji proizvoda, koju čine najosetljiviji proizvodi – traktori manje snage, biciklovi, električne mašine i oprema, multikultivatori, oružje, municija, nameštaj i obuća, ali i hartija i karton, keramički proizvodi, staklo, gvožđe, čelik, bakar, aluminjum i proizvodi od tih metala – carina bi

se u prvoj godini smanjila na 85%, u drugoj na 70%, naredne na 55%, a zatim na 40%, pa na 20%, da bi šeste godine bila ukinuta.

Za sledeću kategoriju, tj. za veoma osetljive proizvode – sapuni i razni proizvodi hemijske industrije, plastične mase, prirodna i veštačka krzna, kaučuk i drvo i proizvodi od njih, zatim proizvodi od kamena, gipsa, cementa, betona i azbesta, alati, železnički i tramvajski vagoni i igračke – carina bi se postepeno smanjivala tokom četiri godine, i

to prvo na 80%, zatim na 60%, na 40% i na 20%, a pete godine bi bila ukinuta.

Za treću kategoriju, osetljive proizvode, ukidanje carina predviđeno je u roku od tri godine, a

prvo bi se smanjila na 70%, a zatim na 40% sadašnje carinske stope. U toj grupi su so, mineralna goriva i ulja, šeširi i kape, vozila za sneg, kao i merni, kontrolni, precizni, medicinski i hirurški instrumenti i aparati.

Carine će biti ukinute na proizvode koji u svom sastavu imaju 50% domaćih sirovina, s tim što će se domaćim zvati i proizvodne sirovine iz regiona. Na ovaj način će se u znatnoj meri smanjiti troškovi izvoza, jer će se npr. garderoba proizvedena od turskog pamuka moći prodavati u EU kao domaća roba bez plaćanja visokih carina.

Deblokadom Prelaznog trgovinskog sporazuma eliminisan je faktor nesigurnosti i Srbija prvi put ulazi u fazu ugovornog odnosa sa EU, što je za njenu privredu i poslovni svet faktor predvidljivosti, ali i znak jasne poruke da se poslovni ambijent u Srbiji mora uobličavati u skladu sa elementima koji su pravno definisani u Prelaznom sporazumu.

Miodrag PopovićOsnivač preduzeća MPK-INŽENJERING. Konsultant za knjigovodstvene po-slove.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i Prelazni trgovinski sporazum potpisani su 29. aprila 2008. u Briselu, a rati-fikovani su u Skupštini Srbije 9. sepetembra prošle godine. SSP ne može da stupi na snagu dok ga ne potvrdi Savet ministara EU i Evropski parlament i dok ne bude ratifikovan u svim državama pot-pisnicama, članicama EU.



SEM STERN – TINEJDŽER PREDUZETNIK

Ono si što jedešMisija Sema Sterna je da motiviše i pokrene mlade ljude da pripremaju jela. Prvo sebi, a zatim i članovima porodice, prijateljima i svima ostalima koji dođu u njihov dom.

Autor: Emina KomazecKontakt: [email protected]

Devetnaestogodišnji Sem Stern (Sam Stern) jedan je od najpoznatijih kuvara u Velikoj

Britaniji, ali i na planeti. Ovaj na prvi pogled sasvim običan dečak koji voli fudbal, teretanu, muziku, ima kornjaču za kućnog ljubimca, mašta o tome da poseti Severni pol i Kinu (pošto je lud za njihovom hranom), ali i da jednog dana otvori restoran u Londonu u kojem će biti šef. Za sada je na dobrom putu! Već je napisao četiri knjige recepata namenjenih vršnjacima. Peti priručnik za kuvanje je u pripremi i na proleće izlazi iz štampe. Njegov stariji kolega Džejmi Oliver misli da je on odličan u svom poslu i podržava ga u tome što radi!

Sam potiče iz mnogočlane jorkširske porodice gde je kuvanje poseban izazov, a evo i zašto: jedna od njegovih sestara je vegetarijanac, druga je bivši vegetarijanac i ne jede crveno meso, brat je lud za mesom,

otac ne sme da jede čokoladu i sir, a njegova majka ne jede ništa što je tvrdo za zube. On jede sve osim banana i brokolija. Kaže da hraniti familiju znači svakoga dana izručiti svašta na sto. Upavo tu svakodnevnu hranu Sem je naučio da sprema. Isprva gledajući kako to radi njegova majka, a kasnije, kada mu je ulaz u kuhinju odobren, počeo je da eksperimentiše i kombinuje namirnice, njihove boje, mirise i ukuse.

Prvu knjigu od preko 120 zdravih, jednostavnih i ukusnih recepata, Tinejdžerski super kuvar, napisao je sa četrnaest godina uz pomoć svoje majke Suzan Stern. Njegov kuvar postao je internacionalni bestseler i do sada je preveden na desetak jezika. Zahvaljujući izdavačkoj kući Dereta iz Beograda, Tinejdžerski super kuvar – vodič za preživljavanje,

objavljen je i na srpskom jeziku. U ovom priručniku nalazi se hrana za svačiji ukus. „Ono što ti treba kada se mnogo baviš sportom, specijaliteti koji ti bude moždane ćelije, smiruju nerve pred ispite, hrana koju možeš da jedeš ako si sklon da se ispružiš na sofi a da ipak ne postaneš sofa, hrana za žurke, simpatije ili ortake“, kaže Sem i dodaje da mu je zbog kuvanja čak i kupovina namirnica postala ok. Kupujući sa majkom otkrio je mnoge tajne, a neke je odlučio i da otkrije svojim čitaocima. Dakle, kako proceniti svežinu ribe? „Gledajte je pravo u oči. Ako su bistre, riba je sveža, a ako su mutne, e, to nije dobro“, poručuje ovaj kuvar tinejdžer. Sem voli da zna odakle dolazi hrana koju jede. Njegov deda uzgajao je sve što je jeo i zahvaljujući tome bio je aktivan do duboke starosti. Imao je običaj da kaže: „Ono si, što jedeš!“ Vođen


Jedinstvena knjiga momka koji je zaljubljen u kuvanje i ide mu od ruke. Džejmi Oli-ver misli za njega da je odličan i da može da mu se veruje. Knjiga je puna recepata za jednostavna i ukusna jela - ona koju Sam Stern i njegovi drugari vole da jedu.

Proverite šta treba jesti za kul i brz doručak i ručak, kako se oporaviti od škole, a kako hranom zadiviti devojke, kako večernje kuliranje učiniti ukusnijim, obradovati ortake, šta poslužiti na žurci, preživeti kontrolne i pismene, a šta kuvati najdražima za vikend.

Izdavač: Dereta

http://www.dereta.rs/

SLOBODNA TEMA


dedinim razmišljanjima, Sem smatra da ima pravo da zna što je moguće više o onome što jede i ovo dedino „pravilo“ prenosi na druge. Mladi kuvar ponajviše voli pečeno pile s limunom, čokoladni mus i špagete bolonjeze.

Vratimo se naslovu bestselera. Super kuvar, to je jasno. Ali, zašto vodič za preživljavanje? Ko preživljava i zbog čega? Sem je prvenstveno mislio na svoje vršnjake i onu još mlađu decu koja su prepuštena pekarama, brzoj hrani i kaloričnim grickalicama, jer

njihovi roditelji ne vole da kuvaju, ne znaju ili nemaju vremena za to. Zato bi deca trebalo da uzmu stvar u svoje ruke, te da počnu da kuvaju, a onda stečenu naviku da prenesu i na svoje ukućane. Svi njegovi kuvari su veoma dobra kulinarska literatura za početnike.

Misija Sema Sterna je da motiviše i pokrene mlade ljude da spremaju jela prvo sebi, a zatim i članovima porodice, prijateljima i svima ostalima koji dođu u njihov dom. Trenutno, ovaj mlad i uspešan Britanac piše

nedeljni blog na svom sajtu gde predlaže raznorazne kuvarancije i deli savete, u listu ima svoju kolumnu, a u pauzama između pripremanja ukusnih obroka, radi na svojoj novoj knjizi koju će većim delom posvetiti vegetarijancima.

UštipciSastojci: 225g brašna, kesica praška za pecivo, malo soli, 1 supena kašika šećera u prahu, 2 jajeta, 300ml mleka, 25–50g istopljenog putera.Način pripreme:

Sipaj u činiju brašno s praškom za pecivo, so i šećer. Napravi duboku rupu. Dodaj jaja i malo mleka.Drvenom varjačom ulupaj jaja i mleko, postepeno dodajući brašno kao za palačinke. Mešaj dok se sve

mleko ne potroši, da dobiješ glatko gušće testo.Četkicom za testo premaži veliki tiganj istopljenim puterom. Zagrej tiganj na srednjoj vatri.Sipaj na vruć tiganj supenu kašiku testa. To ponovi i pazi da ostaviš razmak među uštipcima.Peci nekoliko minuta, dok se na površini ne pojave mehurići, a donji deo ne porumeni.Okreni ravnom drvenom varjačom.Poređaj uštipke na kuhinjsku krpu i pokrij ih da ostanu topli.

Čokoladne mandarineSastojci: 250g dobre mlečne čokolade, 4–6 mandarinaNačin pripreme:

Izlomi čokoladu u vatrostalnu činiju. Stavi je u šerpu s kipućom vodom. Dno činije treba da je iznad vode. Promešaj jednom ili dvaput dok se čokolada topi.

Obloži pleh masnim papirom. Oljušti mandarine. Očisti ih od belih žilica što više možeš, ali nemoj da poludiš.

Umoči svaku mandarinu u čokoladu. Obrni je da se obloži čokoladom. Dobro će ti doći velika kašika. Izvuci svaku voćku i stavi je na poslužavnik. Sipaj između njih topljenu čokoladu. Ostavi negde da se ohladi.

Piletina s belim lukomSastojci: 4 pileća bela mesa bez kože, 75–100g omekšalog putera, 2 veća čena belog luka, dobra šaka seckanih svežih trava, sok od limuna, so, crni biber, limun.Način pripreme:

Zagrej pećnicu na 190 stepeni. Blago premaži vatrostalni sudUmuti omekšali puter drvenom varjačom. Iseckaj ili izgnječi beli luk u puter. Dodaj trave, dosta limu-

novog soka i malo soli. Dobro izmešaj.Svaki komad mesa dijagonalno zaseci oštrim nožem na tri mesta i ispuni ta zasečena mesta puterom s

belim lukom. Poređaj u vatrostalni sud.Peci 20 minuta, dok ne bude gotovo. Piletina treba da ostane bela. Posluži sa kriškama limuna.

1.2.

3.4.5.6.7.

1.

2.

3.

1.2.

3.

4.

http://www.dereta.rs



ANALIZA PRAZNIČNIH KUPOVINA

Volim kupovinu (i rado je se sećam)Kupovina novogodišnjih poklona nije pogubna samo po novčanik, već i po zdravlje. Nisu retki oni koji svoje emotivne praznine popunjavaju šopingom.

Autor: Emina KomazecKontakt: [email protected]

Mene uvek trese novogodišnja euforija mesec dana ranije. Ja sam rob kupovine...

Već sad imam skoro sve poklone upakovane, ali i 0,00 dinara na računu i ogromnu nadu da će mi decembarska plata stići pre Nove godine.

Mi smo uglavnom poklone kupili. Najstarijem sinu smo uzeli Partizanov dres, srednjem smo kupili traktor na pedale, a bebi smo uzeli plastični biciklić koji može da se odguruje nogama. Mami i svekrvi sam kupila parfem, odnosno košulju. Ja ne znam šta ću da dobijem! Kuću smo okitili i jelku takođe. Jedva čekam da Deda-Mraz dođe da vidim ushićenje na licima dece.

Jaoj, ja mnogo volim novogodišnje poklone. Volim da poklanjam, a i da dobijam, naravno. Oduševi me kad mi brat kupi paketić pun slatkiša, iako nisam mala. Polako počinjem da kupujem poklončiće za meni drage osobe.

Svake Nove godine najbliže drugarice obradujem nekom sitnicom, uglavnom je to kozmetika ili nešto od veša. Mnogo pažnje

obraćam na pakovanje. Obožavam kada je sve upakovano u teget papir i ukrašeno srebrnom mašnom.

Ovo su samo neki od mnogobrojnih komentara ostavljeni na raznim forumima, a tiču se novogodišnje kupovine. Pisale su ih žene, koje ni jednom rečju nisu pomenule da im je kupvina zamor,

dosada ili opterećenje. Naprotiv: euforija, obožavam da kupujem ili ja sam rob kupovine, bile su glavne reči. Da li se za njih može reći da su kupoholičarke?

Svi mi imamo različite želje i interesovanja. Postoje stvari koje volimo da kupujemo, a ima i onih

čija nas kupovina zamara. Biti kupoholičar, ne znači opsednutost svim vrstama kupovine, mada, ekstremi uvek postoje. Uglavnom, to je jedna ili manji broj naših (ponekada i tajnih) strasti koje nam pričinjavaju ogromno zadovoljstvo. Neko je opsednut kupovinom garderobe: majčice, pantalone,

marame, jakne... Neko naprosto „ludi“ za obućom, torbama, parfemima i/ili kozmetikom. Oni, željni znanja, kupuju knjige. Muškarci najčešće imaju fetiš prema tehnici ili automobilima.

Dakle, muškarci ne praktikuju šoping na isti način kao žene. Oni ne vode mnogo računa o detaljima, te zato manje vremena provode u kupovini. Kada su, na primer, u tržnom centru, ponašaju se različito. Žene uživaju u besciljnom

lutanju između vešalica sa odećom, rafova sa parfemima i polica sa cipelama. Usput se testiraju uzorci nove kreme protiv celulita, pudera i/ili karmina. Za muški rod, kupovina je misija. Lociraju proizvod, kupe ga i najkraćim mogućim putem krenu prema izlazu. Zašto je to tako?


Slik

a:

Elsi

e es

q (F

lickr

)


SLOBODNA TEMA


Odgovor je jednostavan: muškarci se generacijama oslanjaju na žene koje kupuju za svoje muževe, sinove, očeve... Njihov interes za šoping je naprosto atrofirao.

Po potrošnji, Srbija ide u korak sa svetom, pa su trgovci i pored svetske krize, zadovoljni prometom, iako je on manji nego ranije. Pred kraj svake godine najviše posla imaju aranžeri izloga. Trgovci to znaju, pa se u decembru utrkuju ko će privući više kupaca. Ne žale novac, samo da im izlog bude što primamljiviji. Informacije koje on šalje su veoma bitne za potrošače. Cene izloženih artikala, pogotovo, jer one presude da li će se kupac odlučiti za ulazak u prodavnicu ili neće. Pomenuta sniženja (pa i do 71%, kako je letos pisalo na staklu jednog trendy butika), noćne kupovine, totalne rasprodaje (i pre no što se radnja otvori) bude veliku strast. Pa, još kad se plaća na odloženo, pazari se i neplanirano. Tada nema druge filozofije nego: „Il’ kupiti, il’ umreti!“ Prosečan Amerikanac za božićne praznike potroši oko 600 dolara. Kod nas takva evidencija ne postoji. Samo se zna da je količina novca u opticaju krajem godine povećana bar za četvrtinu. „Vrtelo“ bi se i više para, da, i pored sniženja, u odnosu na zemlje u okruženju, ne pazarimo robu po najvišim cenama.

Kupovina novogodišnjih poklona nije pogubna samo po novčanik, već i po zdravlje. Nisu retki oni koji svoje emotivne praznine popunjavaju šopingom. U prilog ovome ide podatak da žene tvrde da češće odlaze u kupovinu kada su depresivne, a i mnoga istraživanja pokazuju da je svaka žena bar jednom u životu kupila ono što joj nije bilo neophodno. Oni koji prekomerno kupuju žele da razbiju životnu monotoniju. Zašto? Zato što

su vaspitavani da troše. Najlakše novac troše oni koji ga nisu zaradili. U tranzicijom iscrpljenoj Srbiji nije širok sloj koji su tako vaspitani. To je kategorija koja pripada zapadnim, potrošačkim društvima.

Ipak, kada je zdravlje u pitanju, neki psiholozi u izvesnim slučajevima smatraju da je moguće izjednačiti nekontrolisani šoping i bolesti zavisnosti. O njoj se može govoriti ukoliko osoba stvari kupuje impulsivno, čak i one koje joj se ne dopadaju – shop till you drop („Kupuješ dok ne padneš“) sindrom. Tokom takve kupovine, može da se javi karakteristična nervoza. Osobi je jednostavno važno da što više kupuje. Ona često ne vodi računa o svojoj platežnoj moći, a nakon kupovine oseća krivicu i tugu. Kada čovek prestane da oseća radost u šopingu, kada oseća velik pritisak i nelagodu ili kada kupovina predstavlja veće zadovoljstvo i potiskuje neke druge, važne životne aspekte, može biti da je njegovo mentalno zdravlje narušeno, odnosno da je „zaražen“ virusom kupoholizma! Uzroci nekontrolisane kupovine mogu biti različiti: kompenzacija usamljenosti, želja da se prebrodi stres ili frustracije na poslu. Stručnjaci koji smatraju da zavisnost od kupovine postoji, tvrde da se ona najpre ogleda u tome što kupoholičari ne vole toliko kupljene stvari koliko samu kupovinu. Oni često i ne isprazne kese kad dođu kući. Kao i kod alkoholizma,

razvija se zavisnost, koja postepeno raste i jača.

Da li je svako trošenje koje prevazilazi naše osnovne potrebe kupoholizam? Iako novogodišnja sniženja cena i kupovina za koji je u ovo doba godine lako naći razlog, izazivaju potrošačku groznicu koja traje nekoliko sedmica, ne možemo govoriti o kupoholiji. Decembarski šoping je kao uslovni

refleks – skoro svi kupuju. Takvi su praznici. A, šta je sa ljudima koji tokom čitave godine kupuju kao da su praznici? Da li se mi kao pojedinci možemo „pravdati“ boljom ili lošijom finansijskom situacijom? Pitam se, da li bi svi bili kupoholičari da nam mogućnosti to dozvoljavaju?

Kupoholizam je naprosto produkt savremenog doba. Dolaskom novih brendova te razvojem bankarskog sistema koji nudi „fantastične“ mogućnosti, ova pojava je post-ala deo naše svakodnevnice. Ono što zabrinjava jeste činjenica da trenutni užitak u kupovanju neke stvarčice može, usled nedostatka samokontrole ili preterane zane-senosti, prerasti u ozbiljnu bolest, čiji je stručni naziv oniomanija, odnosno, strast prekomernog ku-povanja potrebnih i nepotrebnih stvari. Postoje podaci koji govore da 50 miliona Amerikanaca pati od ovog poremećaja. Istraživanja sprovedena u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Kanadi i SAD-u, po-kazuju da dvoje od desetoro stanovnika pokazuju simptome oniomanije. Zavisnost od kupo-vine nije ništa bezopasnija od zavisnosti od droga ili alkohola, smatraju pojedini stručnjaci. Doduše, ne može izazvati or-ganske probleme, ali psihičke i društvene može, i te kako. Depre-siju, pre svega.

Slika: ajalil (Flickr)



STATISTIKA

Jednostavnost... 2010. 2009. Promena

Započinjanja biznisa 73 108 +35

Dobijanja građevinskih dozvola 174 172 -2

Zapošljavanja 94 87 -7

Registracije imovine 105 99 -6

Dobijanja kredita 4 12 +8

Zaštite investitora 73 70 -3

Plaćanja poreza 136 126 -10

Prekogranične razmene 69 67 -2

Sprovođenja ugovora 97 95 -2

Zatvaranja preduzeća 102 102 0

JEDNOSTAVNOST POSLOVANJA 88/183 90/181 +2

Doing businessin Serbia*

*Izveštaj Svetske banke o jednostavnosti poslovanja u Srbiji za 2010. godinu

Slik

a: d

ungo

dung

(Fl

ickr

)

88.mesto u 2010.

od 183 zemlje sveta

90.mesto u 2009.

od 181 zemlje sveta


STATISTIKA


Preduzetnik.comPrilike su svuda oko nas, ne smemo ih propustiti

www.preduzetnik.com


Preduzetnik Br 5

Documents

Transcript of Preduzetnik Br 5