SEMINARSKI RADPredmet: Preduzetnitvo Tema: Preduzetnike strategije

Sadraj

Uvod Preduzetnitvo Preduzetnika strategija Zakljuak Literatura

1 2 8 11 13

Uvod

1

Svuda u svetu, sve vei broj ljudi uspeva da ostvari svoje snove kroz sopstveni biznis. Mada je nivo preduzetnike aktivnosti, posle pucanja Internet balona (kada su Internet kompanije doivele strahovit rast i njihove cene na berzi dostigle enormne razmere, posle i kraha jednog broja kompanija, dolo je dostabilizacije na berzi i pada u nivou preduzetnicke aktivnosti), neto opao, razvoj preduzetnitva i dalje predstavlja jedan od najznaajnijih trendova u svetu. Svake godine, samo u SAD npr., se stvori od 3 do 4,5 miliona novih malih i srednjih preduzea, odnosno, novo preduzee nastaje na svakih 12 sekundi. Nivo zainteresovanosti za preduzetnitvo je veoma visok u svim starosnim grupama. Od ljudi koji zapoinju biznis, 84% to rade po prvi put u svom ivotu. Ovakav rast preduzetnikog duha je jedan od najznacajnijih ekonomskih dogaaja u novijoj ekonomskoj istoriji. Svuda u svetu, ovi novi ekonomski heroji, menjaju biznis sredinu i igraju veoma znacajnu ulogu u ekonomijama svojih zemalja. Mnogo bolje od velikih kompanija, ovi mali dinovi inoviraju proizvode i usluge, pomeraju tehnoloke granice, otvaraju nova radna mjesta... Mala i srednja preduzea (MSP) predstavljaju vodeu snagu u ekonomskom razvoju zemlje. Ona jaaju ekonomiju na vie razliitih naina: stimuliu promene u biznis okruenju kroz proces kreativne destrukcije, predstavljaju najvei izvor inovacija, najvei su generator novih radnih mesta i zahvaljujui razvoju Interneta I telekomunikacija, sve vie doprinose daljoj globalizaciji biznisa. Upravljanje preduzecima u savremenim uslovima poslovanja podrazumeva determinisanje adekvatnog sistema mera performansi. Sistem mera performansi povezuje strategiju preduzeca sa tekucim poslovanjem, prua relevantne informacije o ostvarivanju ciljeva u okviru konkurentskih strategija i ukazuje na podruja gde su neophodna poboljanja. Ja u Vam u ovom radu pokuati izneti neke osnovne starategije razvoja preduzea i preduzetnitva.

Preduzetnitvo

2

Postoji mnogo potreba, a resursi, posebno malih drava, su ogranieni, tako da je neophodno postaviti prioritete. U postavljanju prioriteta jasno je da treba odrediti koji prioritet treba da stoje u redosledu izvravanja. Prvo, efektivne promene se ne mogu uvesti spolja. Takvi pokuaji nisu uspeni zbog nemogunosti da se prinudom promeni nain razmiljanja. Ljudi se mogu naterati da preduzmu odreene akcije, ali se ne mogu primorati da promene duu i um, ili osnovne stavove i verovanja. Glavni elemenat uspene strategije razvoja je vlasnitvo i participacija. Ta vizija treba da ukljui transformaciju institucija, kreiranje novog durtvenog kapitala i novih mehanizama regulacije i motivacije. U nekim sluajevima, potrebno je da nove kompanije zamene tradicionalne, a u drugim, nove kompanije e se razvijati sa elementima starog, ali e biti potrebno da evoluiraju i da se adaptiraju. Dosadanja ekonomska misao teorije rasta privrednog razvoja i preduzetnitva uopte bazirala se na konceptu komparativnih prednosti. Odnosno to je isticanje znaaja resursa za ekonomski razvoj: ekonomski razvoj zavisi od kvalitetnih resursa i sposobnosti drave da se izvri to vea specijalizacija proizvodnje i usluga u tim delatnostima. Na praktinom nivou to znai zalaganje za tzv. granske prioritete razvoja. Drava proglaava grane-prioritete preduzetnitva i merama ekonomske politike podstice njihov razvoj, a na tetu ostalih grana (od ostalih se uzima da bi se uloilo u prioritetne grane). Medutim, u otvorenoj i globalnoj ekonomiji produktivnost ne zavisi od toga koje su grane prioriteti i da li su preduzeca iz tih grana, vec prije svega od toga kako konkuriu. Ovo znaci, produktivnost zavisi od toga kako radi svako preduzece pojedinacno, od toga kako posluje, kakve ljude i strategije ima. Naglasak je na preduzeima (mikroekonomiji) ne na granama ili makroekonomiji. Ako firma ulae u sebe, u modernu tehnologiju, u organizaciju, onda ona moe biti produktivna u bilo kojoj grani. Moderne tehnologije otvaraju velike mogunosti za unapreenje u tako razliitim oblastima kao to su poljoprivreda, usluge slanja malih paketa i pote; ili proizvodnje poluprovodnika. Slino, postoji prostor u svim proizvodnim granama za primenu usavravanja strategija, kao to su segmentacija potronje, diferenciranje proizvoda i usluga i stvaranje prilagodljivih vrednosnih lanaca kroz sloene mree u kojima se povezuju proizvoai, snabdevai i krajnji kupci. Iz ovoga proizilazi da je koncept voenja politike granskih prioriteta, sa aspekta paradigme produktivnosti, pogrean. Nije bitno u kojoj je grani preduzece. Bitno je da posluje produktivno i uspeno. Drava treba da omogui ne povlastice firmama (preko prioritetnog tretmana) vec opte uslove koji firmama pomau da lake dodu 3

od informacija, do nove tehnologije, do strucnih ljudi. Vlada treba da stvori ambijent koji pogoduje i podstie razvoj paradigme produktivnosti. Nije vano na kojim granama neka zemlja zasniva svoju privredu, vec prije svega da li je u njoj razvijena produktivnosti preduzetnitva. Viziju razvoja strategije preduzea i preduzetnitva moemo definisati na sledei nain: "Maksima upravljanje znai gledanje unapred daje ideju znaaja koja se pridaje viziji i planiranju u poslovnom svetu i istie je da, ako sagledavanje nije celokupno upravljanje, u najmanju ruku je esencijalni deo. Da se sagleda u ovom kontekstu znai da se predvidi budunost i izvri priprema za nju; prema tome sagledavanje je akcija po sebi." Vizija preuzima na sebe obezbeenje, rasporeivanje pojedinanih radnih sadraja (aktivnosti, operacija i sl.) na nosioce organizacione celine (sektore, slube, pogone, odeljenja sve do radnih mesta), sa odreenjem u vremenu (rokovi poetka i zavretka) za svaki radni sadraj odgovarajueg nosioca, uz adekvatnu alokaciju potrebnih (planiranih) resursa (po vrstama i koliinama). Na taj nain konstituie se plansko uobliavanje celokupnog poslovanja ili uopte sveukupne aktivnosti bilo koje celine kroz planirano definisanje radnih sadraja, prostorno odreenih sa odgovarajuim nosiocima odgovornosti, vremenskim rokovima za svaki radni sadraj i odgovarajui prostorni zahvat, odnosno nosioca odgovornosti, uz odgovarajuu kvantifikaciju pojedinih vrsta resursa. Proces planiranja razvoja Kada posmatramo ukupan proces upravljanja razvojem, onda Vizija razvoja predstavlja primarnu fazu ovog procesa. Ako bi smo upravljanje razvojem posmatrali kao kontinuiran proces usmeravanja i realizacije razvoja, u tom sluaju Vizija razvoja staregije predstavljalo bi deo koji prethodi realizaciji i odnosi se na usmeravanje razvoja. Ako poemo od injenice da se od preduzea oekuje da bude ne samo otvoreno prema stremljenjima i potrebama okruenja, onda ono mora da preuzme deo odgovornosti za ostvarivanje privrednog razvoja. Vizijom preduzee nastoji da usmeri svoje budue kretanje na izbegavanje nekorektnih akcija i smanjivanje mogunosti neuspeha iz okruenja, kao i dezorganizovano stihijsko ponaanje unutar samog preduzea. Oigledno, ako bi smo se oslonili na pretpostavku da e prirodni tok dogaaja dovesti sam po sebi do eljenih ciljeva razvoja, onda ne bi bilo potrebe za vizijom. Vizija ne ukljuuje donoenje buduih odluka, nego se odnosi na donoenje tekuih odluka o realizaciji svojih buduih ciljeva, odnosno svog razvoja. Vizija razvoja predstavlja sagledavanje moguih buduih stanja u kojima se preduzee moe nai, kao i preduzimanje aktivnosti koje e imati za cilj da preduzeu u budunosti obezbedi najbolje stanje. Osnovni problem planiranja nije ta bi preduzee trebalo da uradi u budunosti, nego ta treba danas da preduzme da bi obezbedilo 4

da se eljeni razvoj realizuje u uslovima neizvesne budunosti. Vizija ukljuuje pesimistiku i optimistiku komponentu. Pesimizam lei u verovanju da ukoliko se neto ne preduzme, nije verovatno da e se eljeno budue stanje desiti, dok optimizam izraava shvatanje da se neto moe uraditi da bi se poveale anse da se eljene stvari dogode u budunosti. Vizija razvoja predstavlja kontinuelan proces, bez koga se ne moe ostvariti efikasno budue funkcionisanje. Kada kaemo da vizija razvoja mora imati svoj vremenski kontinuitet, onda smo time naglasili da je to proces koji nema svoj prirodni kraj, ve se odvija neprekidno. Pri izradi plana trebalo bi poi od injenice da je on fleksibilan, da je podloan promenama koje diktira okruenje i koje moraju biti ugraene u njega, da bi se ostvarilo budue oekivano stanje. Unoenjem promena u plan posebno smo izrazili neprekidnost u planiranju razvoja iji kontinuitet predstavlja uslov za kontinuitet razvoja. Polazei od injenice da plan predstavlja samo instrument planiranja t da on izraava jedno budue stanje, ne bi trebalo uprostiti proces planirala razvoja i svesti ga na formalni in izrade plana za odgovarajui period kao i na kasniju realizaciju usvojenog plana. Izrada plana predstavlja kompleksan proces koji se ne zavrava definisanjem plana razvoja za odreeni period, ve se posao nastavlja stalnim unoenjem svih promena koje su od znatnog uticaja na funkcionisanje i razvoj preduzea. Ako je potrebno treba ga podvri preispitivanju postavljenih ciljeva pravaca razvoja i izvriti reviziju u skladu sa uoenim promenama. Mora se posebno istai injenica da pored kontinuarnosti postoji i integralnost planiranja razvoja. Pod integralnou planiranja razvoja podrazumevamo posmatranje preduzea kao sistema sa svim podsistemima i elementima, vezama i odnosima koji ga ine. Samo primenjujui integralno Vizija, obezbeuje se razvoj kako posledica u celini, tako i pojedinih njegovih delova. Kao to je reeno, Vizija razvoja odvija se kontinuiranom izradom, donoenjem, analizom, a kada je to neophodno i korigovanjem odgovarajuih planova razvoja. Da bi se ostvario zadovoljavajui kvalitet planova, i ujedno omoguila efikasnija realizacija planova razvoja, izrada plana trebalo bi da tee prema utvrenoj metodologiji. Postupak izrade plana odvija se kroz nekoliko faza: Analiza dosadanjeg razvoja. Ocene postojeeg stanja i sagledavanje razvojnih mogunosti. Definisanje opte strategije razvoja preduzea. Definisanje moguih ciljeva razvoja kojim se realizuju eljena budua stanja. Utvrivanje potrebnih sredstava za realizaciju planiranog razvoja. Navedene faze su opte prihvaene u teoriji i praksi planiranja razvoja pa ih zbog toga neemo posebno razmatrati. 5

Iz svega predhodnog to smo naveli sledi da ciljevi preduzea treba da obezbede: 16. Uspostavljanje i stvaranje okruenja, koje e podsticajno delovati na osnivanje novih i razvoj ve postojeih MSP. Podsticajne mere osmiljene su Strategijom razvoja malih i srednjih preduzea i preduzetnitva u Republici Srbiji 2003-2009. godine. Njihovom realizacijom mogue je u narednom periodu otvoriti znaajan broj radnih mesta u okviru sektora MSP, koji e omoguiti novo zapoljavanje, ali i zapoljavanje dela radnika koji usled restrukturiranja velikih drutvenih preduzea i smanjenja broja zaposlenih u javnim preduzeima, ostanu bez zaposlenja. Stvaranje poeljnog okruenja znai, da Regionalni centar za razvoj MSP mora da bude aktivni uesnik u pronalaenju realnog i dugoronog potencijala za privredu i razvoj, uspostavljajui interaktivni odnos sa kljunim lokalnim stejkholderima. 17. Podsticanje osnivanja, poslovanja i razvoja mikro, malih i srednjih preduzea, pruanjem pomoi, saveta i informacija, obuka i konsalting usluga. Dosadanja ponuda ovakvih vrsta usluga je na veoma niskom nivou, a i cene su visoke za pojedince i nove poduzetnike. Takoe, mali je broj agencija koje se bave obukom i savetovanjem buduih i postojeih preduzetnika. Dakle postojee "trite usluga" za MSP je nedovoljnog kapaciteta i nepoznatog kvaliteta. Zato, Regionalni centar treba da zauzme vodeu ulogu u razvoju trita usluga za MSP, da pridobije poverenje klijenata kvalitetom usluga sa namerom da naui preduzetnike da te usluge, koje se ine nevidljivim i neopipljivim, mogu biti od velike vanosti za poslovni uspeh. 18. Razvoj kapaciteta za dugoroan i odriv razvoj sektora MSP, kroz kreiranje i ostvarenje projekata koji mogu pomoi rastu efikasnosti malih i srednjih preduzea, konkurenciji na domaem i stranom tritu, kvalitetu, internacionalizaciji i implementaciji IT (priprema za digitalno doba), kao i podizanju svesti, promociji i iniciranju razliitih sredstava za poslovnu saradnju i povezivanje MSP sektora sa slinim, u drugim regionima Srbije, sa velikim kompanijama i stranim partnerima. Regionalni centar zarazvoj preduzetnitva treba svoje aktivnosti usmeriti na proirenje trita usluga, razviti visoko kvalitetnu ponudu i kompleksno obuhvatiti sve ciljne grupe (nezaposlene, vikove zaposlenih, studente, srednjokolce, izbeglice i raseljena lica, enepreduzetnike, start-up preduzetnike, postojea MSP i dr). Da rezimiramo po pitanju ciljeva razvoja preduzea, odnosno preduzetnitva drava je obavezna da prui neposrednu podrku malim i srednjim preduzeaima i preduzetnicima. Svojim misijom podstie njihov razvoj, doprinosi rastu drutvenog proizvoda i otvaranju 6

novih radnih mesta. Iz predhodnog proistiu i sami ciljevi preduzetnitva: - promocija i podsticanje razvoja preduzetnitva i preduzetnikog duha, - otvaranje novih preduzea i rast i razvoj postojeih, - razvoj trita konsultantskih usluga i - razvoj preduzetnike infrastrukture. to se tie samih usluga u potpori razvoja preduzetnitva potrebno je razviti irok spektar usluga koje pomau malim i srednjim preduzeima i preduzetnicima da unaprede svoje poslovanje, a koje se mogu svrstati u tri kategorije: konsultantske usluge, obuke i poslovne informacije. Konsultantske usluge-svesni smo injenice da esto, da bi postigli uspeh u poslovanju, nismo u mogunosti da sami reimo probleme i izazove pred kojima smo se nali. Zbog toga nam je potrebna struna pomo u razliitim oblastima poslovanja: marketing, poslovno planiranje, pravna regulativa, upravljanje ljudskim resursima, upravljanje finansijama, spoljnotrgovinsko poslovanje. Obuka-ako smo razvili biznis, ali elimo vie, jasno Vam je da bez dodatnog naeg osposobljavanja i naih saradnika, bez ulaganja truda i novca, nema napretka. Poslovne informacije nam nude informacije o novim potencijalnim tritima, potencijalnim proizvodima/uslugama, mogunostima nabavke opreme, potencijalnim stratekim partnerima, vladinim programima podrke MSP sektoru, donatorskim programima podrke MSP sektoru, transferu tehnologije, izvorima finansiranja MSP, EU regulative, Sajmovima i svim vanijim manifestacijama u zemlji i inostranstvu. Iskustva u upravljanju razvojem preduzetnitva, njihov broj, pozitivan uticaj na rast drutvenog proizvoda i nacionalnog dohotka, visoko relativno uee zaposlenih preduzetnitva u ukupnom broju zaposlenih u visokorazvijenim zemljama, na jednoj strani, i nedostatak finansijskih sredstava i vremena kao najvanijih resursa u naoj zemlji, na drugoj strani, ukazuju da strateki cilj Srbije treba da bude upravljanje razvojem preduzetnitva. Drava direktnim i indirektnim merama podrke utie pozitivno na okruenje preduzetnitva kako bi se obezbedilo ispunjenje napred definisanog stratekog cilja. Okruenje za preduzetnitva predstavlja: drava-vlada, lokalna uprava, privredne komore, univerziteti, instituti, razne asocijacije i firme koje se bave konsaltigom, edukacijom i pruanjem drugih vidova pomoi. Preduzetnitva se udruuju u asocijacije i formiraju svoje klubove. Rad se posveuje snimanju odnosa okruenja prema upravljanju razvoja preduzetnitva i anticipiranju nekih predloga za razvoj optimalnog interakcijskog odnosa preduzetnitva i okruenja. 7

Zakljuci, koji su izvedeni, dobijeni su generalizacijom, deduktivnom metodom analize pisanog materijala, intervjuom i komparativnom, benchmarking analizom. Ukoliko se zvanino prihvati da je strateki cilj drave, a to je ve uinjeno, razvoj malih i srednjih preduzea i ako se prihvati da vizija razvoja preduzetnitva bude: dostizanje razvijenosti u visoko razvijenim zemljama, i postizanje optimalnog interakcijskog odnosa preduzetnitva sa svim zainteresovanim stranama i institucijama koje su u direktnoj ili indirektnoj vezi sa preduzetnitva kao u vosokorazvijenim zemljama, jasno i nedvosmisleno se ukazuje na sledee: koliko smo udaljeni od visokorazvijenih zemalja u interakcijskom odnosu i ko, kako, za koje vreme, pomou kojih resursa moe da realizuje navedenu viziju. U radu je ukazano da se po hitnom postupku moraju menjati zakoni koji direktno utiu na upravljanje razvojem preduzetnitva. Oekivalo se da zakoni koji se u ovom momentu usvajaju povoljno utiu na razvoj preduzetnitva. Takoe se oekivalo da Zakon o lokalnoj upravi da vie ekonomske samostalnosti lokalnoj upravi. Lokalne uprave imaju koncepciju razvoja preduzetnitva, ali nemaju finansijska sredstva. Dosadanja politika predhodnih je da Vlada nema nameru da donese dobre programe za razvoj proizvodnje i preduzetnitva, ve da vrstom i tvrdom fiskalnom politikom kupi nepostojea sredstva od osiromaene privrede. Brojne privredne delegacije visokorazvijenih zemalja sveta, koje svakodnevno dolaze u nau zemlju, pokazuju da su one zainteresovane za saradnju i vezu sa naim privrednicima. Ukoliko bi drava usvojila model za upravljanje razvojem preduzetnitva neke visoko razvijene zemlje i izvrila harmonizaciju i sinhronizaciju zakonske regulative, potujui specifinosti nae privrede, sve institucije, koje su povezane sa razvojem preduzetnitva, imale bi interes da usklade svoje koncepcije, tj. reguliu pozitivan odnos prema preduzetnitva. Ovako su preduzea u Srbiji preputena sama sebi i pitanje je koliko imaju snage i anse da se izbore protiv postojeih krutih i uglavnom destimulitivnih zakona i propisa.

Preduzetnika strategija

8

Pod preduzetnickom strategijom se podrazumeva nacin na koji se ostvaruju preduzetnicki ciljevi. Postoje cetiri preduzetnicke strategije: biti prvi a istovremeno i najbolji pogodite ih tamo gde ne ocekuju ekoloske nise i promene ekonomskih karakteristika proizvoda, trzista ili privredne grane. Ove statregije se medjusobno ne iskljucuju, nego kombinuju u razlicitim situacijama. Jer svaka od njih ima svoje prednosti i nedostatke. Biti prvi a istovtremeno i najbolji Preduzetnicka strategija biti prvi a istovremeno i najbolji podrazumeva odredjivanje ambicioznog cilja koje treba ostvariti. U nju su ugradjene dve krajnosti: potpuni uspeh ili potpuni neuspeh. Kada pocne primena ove strategije ona se vise ne moze korigovati. Nema ispravke u hodu. Zato se ona pre pocetka primene mora dobro osmisliti i pripremiti. A onda kada ova strategija uspe, pocne da daje prve rezultate, tek tada pocinje prava i najzesca aktivnost. Osvojenu vodecu poziciju treba ucvrstiti i zadrzati. Sledeci zahtev koji ova strategija postavlja pred nosioce ove strategija inoviranja su cene. One se moraju snizavati i relativno i apsolutno. Prema tome, ukoliko se bilo koja od navedenih aktivnosti ptreskoci, ne ostvari ili ne ostvari maksimalno ili uradi sa zakasnjenjem sledi potpuni neuspeh. Zbog toga ova strategija sa sansom za veliki uspeh, ali i rizikom za veliki promasaj, pogodna je samo za velike veoma znacajne inovacije. Pogodite ih tamo gde ne ocekuju U okviru ove strategije afirmisana su dva pristupa: kreativna imitacija i preduzetnicki dzudo zahvat. Kreativna imitacija - Kad se odredjeni preduzetnik opredeli za ovu strategiju on radi ono sto je neko vec uradio, ali je u tome nasao nesto sto bi moglo da se doradi, da upotpuni tu inovaciju. Cilj koriscenja ove strategije je osvajanje vodece dominantne grane na trzistu. Za razliku od prethodne strategije, ova strategija u sebi nosi manji rizik. Ona ne preuzima celo trziste, vec samo onaj deo koji je ostao ne pokriven. Strategija kreativne imitacije je sva okrenuta trzistu. Dakle ona polazi od trzista a ne od proizvoda, od potrosaca a ne od proizvodjaca. Iako ovde ne postoji rizik, a u slucaju prethodne strategije ne bi moglo da se

9

kaze da rizika uoppste nema. On se javlja u slucajevima kad neko zeli mnogo da mudruje, da se gubi u nizu detalja i raznovrsnih dopuna imitacije, ili kada pogresno protumaci buduce trendove traznje, pa doradjuje inovaciju sa nekim dodacima koje trziste nece prihvatiti. Smatra se da je najzahvalnije podrucje za primenu ove strategije oblast visokih tehnologija. Preduzetnicki dzudo predstavlja strategiju ciji je cilj stvaranje platforme za napad na deo etabliranih lidera na trzistu koji nije branjen ili je neadekvatno, nedovoljno branjen. Najcesce okolnosti za primenu ove strategije su: kad se velike mocne kompanije ponasaju samouvereno, opusteno. Kao primer za to se navodi japanski "SONY", koji je iskoristio tranzistor proizveden u SAD (1947.) i za nekoliko godina osvojio svetsko trziste sa radio aparatima. Kada se velike kompanije opijene svojom slavom i zanete svojom visokom reputacijom pocnu ponasati monopolski. Ne osluskuju zahteve trzista i umesto da poboljsavaju kvalitet, podesavaju cene i sl., oni smatraju da samim tim sto su veoma poznati imaju i najbolji kvalitet i najprihvatljivije cene. Kada privredni subjekti ne reaguju pravovremeno i adekvatno na krupne uspehe ili neuspehe koji mogu nastati zbog odredjenih strukturnih promena u proizvodnji ili na trzistu. Koncepcija primene ove strategije je takva da se prvo napada najranjiviji odnosno najmanje branjen segment. Kada se on osvoji onda se napadaju ostali segmenti, pa delovi trzista, pa trziste u celini. Strategija preduzetnickog dzudoa mora da se zasniva na stvarnoj inovaciji, koja ce imati neke prednosti u odnosu na postojece stanje (kvalitet, cena, funkcionalnost, estetski izgled, ekoloska bezbednost itd.). Takodje ta inovacija mora da bude usmerena na deo trzista gde lideri nisu etablirani. Treba izbeci direktnu konfrotaciju sa liderima. Od 1989. godine, u zemljama centralno-evropskog regiona se odvija proces transformacije njihovih politikih, ekonomskih i socijalnih sistema. U blioj istoriji ne postoji primer za ovakav obim ekonomskih reformi i politikih promena. Posmatrajui proteklu deceniju, mogu se primetiti znaajne promene u itavom regionu. Sutinski element politike i ekonomske transformacije u bilo kojoj zemlji je stvaranje privatnog sektora, razvoj preduzetnitva i stvaranje malih i srednjih preduzea (MSP). Ovo treba da postane vodea snaga u ekonomskom razvoju. MSP stimuliu privatno vlasnitvo i preduzetnike sposobnosti. Ona su fleksibilna i mogu se brzo prilagoditi na promenu ponude i tranje na tritu. Ona stvaraju zaposlenost, promoviu diverzifikaciju ekonomskih aktivnosti, podravaju odrivi rast i daju znaajan doprinos izvozu i trgovini. 10

Razvoj strategije preduzetnitva se ogleda u sledeem: Prepoznajui potencijalni doprinos malih i srednjih preduzea ekonomskom rastu, otvaranju novih radnih mjesta, inovacijama, transferu tehnologije i dostignuima u socijalnom i ekonomskom usklaivanju; Polazei od postojeih ogranienja za razvoj malih i srednjih preduzea, niskog nivoa biznis znanja, regulativne i administrativne barijere, ogranienog pristupa raspoloivim izvorima finansijskih sredstava na srednji i dui rok, neadekvatnog pristupa izvorima poslovnih i trinih informacija i ograniene raspoloivosti specijalizovanih poslovnih usluga; Uzimajui u obzir najbolja meunarodna iskustva iz oblasti razvoja malih i srednjih preduzea i propise iz Deklaracije UN-a o Saradnji u Razvoju malih i srednjih preduzea u oblasti Severo-istone Evrope. Ciljevi strateije razvoja preduzetnitva su: 4. 5. Poveanje broja malih i srednjih preduzea registrovanih u privatnom sektoru, Postizanje vee raznolikosti i integrisanosti ekonomske aktivnosti, koja zvanino posluju. poveavajui uee malih i srednjih preduzea koja se baziraju na proizvodnji i netrgovakim uslugama. 3. Znaajno poveati uee malih i srednjih preduzea u odnosu na mikro-preduzea u ukupnoj strukturi preduzea. 4. Poveati konkurentne aktivnosti malih i srednjih preduzea u ekonomskim sektorima u kojima odreena drava zavisi od uvoznih dobara i usluga; i poveati uee malih i srednjih preduzea u prihodima od izvoza. 5. Poveati uee domaih malih i srednjih preduzea u inostranim stratekim savezima i aranmanima zajednikih ulaganja (joint ventures). 6. Poveati uee malih i srednjih preduzea u Bruto drutvenom proizvodu. 7. Poveati udeo malih i srednjih preduzea u ukupnoj zaposlenosti. Uspena realizacija ove strategije pojedine drave nisu u mogunosti same da realizuju, ve zahtevaju zajednike, koordinirane napore niza subjekata, ukljuujui Vladu, meunarodne kreditne institucije, inostrane donatore, nevladine organizacije, poslovnozastupnike organizacije, poslovni konsalting i savetodavne usluge, kao i mala i srednja preduzea. U isto vreme, Vlada takoe uvia da se njena uloga u postizanju ovih stratekih ciljeva i njeni odnosi sa partnerima moraju dalje razvijati u toku ove primene, fokusirajui se u poetku na mere promovisanja preduzetnitva i uspostavljanja odgovarajueg okvira za razvoj malih i srednjih preduzea. Kada ove mere ponu delovati, uee Vlade e se znatno 11

smanjiti i svesti na pruanje osnovnog poslovnog obrazovanja i informacija koje ne obezbijedjuje trite. Nivo preduzetnikih aktivnosti u veini drava je trenutno na veoma niskom nivou po meunarodnim standardima.. Da bi omoguili dravi da postane konkurentna u meunarodnoj trinoj ekonomiji, neophodno je da se preduzmu svi koraci u cilju podrke razvoja preduzetnitva. Osim preduzimanja mera koje bi graanima olakale osnivanje i voenje poslovanja, zahteva se i uska saradnja sa medijima i ostalim "kreatorima miljenja"kako bi se naglasile korisne strane preduzetnitva i privatne inicijative, kao alternative zaposlenosti u dravnim firmama i u Vladi, i kako bi se kreirao pozitivan "uzor-model" za preduzetnike. najee se predlau u praksi da se: Istrae mehanizmi za promociju preduzetnitva putem partnerstva izmeu Vlade, predstavnika preduzea, edukatora, medija i predstavnika slobodne tampe, obezbeujui razliite oblike komunikacije (okrugli stolovi,promotivni seminari, posebne emisije o malom i srednjem biznisu, biznis klubove itd.) U saradnji sa obrazovnim institucijama i komercijalno-bankarskim sektorom, organizovati kontinuirane promotivne projekte (projekat "mladi u biznisu"). Pokrenuti poseban specijalizovani magazin, koji bi posebno imao za cilj promociju razvoj malih i srednjih preduzea i objavljivao "primere uspeha" iz ovog sektora. Koordinacija primene ovakvih strategija za razvoj preduzetnitva, prvenstveno malih i srednjih preduzea kao i nadgledanje njenog razvoja su primarne odgovornosti Vladinih Agencija za Razvoj malih i srednjih preduzea,

Zakljuak

Meunarodno poslovno angaovanje je sve vie preduslov opstanka, a sve manje jedna od opcija koju imaju preduzea u savremenom ekonomskom okruenju. Da bi na najbolji nain iskoristili sve prednosti meunarodnog biznisa, kompanije, pre svega, moraju da razumeju koji modeli meunarodnih trinih ulazaka postoje i prema tome da formiraju svoju sopstvenu startegiju razvoja preduzetnitva Nakon identifikacije ovih modela, neophodno ih je meusobno uporediti, kako bi se identifikovao model koji, u zavisnosti od faze u meunarodnom angamanu, najbolje odgovara konkretnom preduzeu

12

Strategija razvoja preduzetnitva treba da ima glavni cilj transformaciju preduzetnitva. Pre svega, ona je iroka vizija buducnosti preduzea: gde preduzee treba da bude za 10 godina. Ta vizija treba da obuhvati izvesne kvantitativne ciljeve. Ona treba da ukljui transformaciju preduzetnitva i kreiranje novih institucija. U sutini, to je mapakretanja preduzea do definsanog cilja. Savremeni razvojni proces je kompleksan i teak, te proces kreiranje strategije esto zahteva vie znanja i informacija nego to je raspoloivo sada. Zato je strategija razvoja ivi dokumenat. Potrebno je postaviti nain kako da se kreira, revidira, i primeni. Naravno, nema uspene strategije razvoja bez uenja o preduzetnitvu. Dakle, glavni cilj strategije razvoja preduzetnitva je transformacija preduzetnitva. Strategija razvoja preduzetnitva polazi od toga da je integralni deo uspenog razvoja poveanje drutvenog proizvoda per capita. Ali, to je smao jedan od ciljeva, a on se ak nece ostvariti dok se ne primeni iri i vie drutveno orjentisan prilaz razvoju. Tako, pored poveanja drutvenog bruto proizovda, nova razvojna strategija preduzetnitva postavlja za ciljeve podizanje nivoa ivotnog standarda, poboljane zdravstvenih usluga, poveanje pismenosti, smanjenje kriminala, smanjenje siromatva itd. Prema nedavnom istraivanju, koje je obavila kompanija Ernst i Jang (Ernst & Young), 78% uticajnih ljudi iz biznis sveta smatra da je preduzetnitvo i njegov razvoj biti najznaajniji trend 21. vijeka. Mala i srednja preduzea ve zauzimaju jedno od najznaajnijih mesta u svetskoj ekonomiji motor su ekonomskog rasta, stvaraju najvie radnih mesta, najvie inovacija... Iz tih razloga, podrka razvoja preduzetnitva i malih i srednjih preduzea se namee kao obaveza, a ne samo kao poeljan cilj. Tradicionalne mere ekonomske politike za pospeivanje preduzetnitva su potreban, ali ne i dovoljan uslov za razvoj ovog sektora. Zbog toga je neophodno pristupiti implementaciji specifinih modela za razvoj preduzetnitva i malih i srednjih preduzeca, kao to su nauni parkovi ili klasteri, koji su se pokazali veoma uspenim. Implementacija ovakvih mera poveava konkurentnost malih i srednjih preduzea i omoguava im da se takmie na irem tritu, to istovremeno ima veoma pozitivan uticaj na rast i razvoj itave ekonomije.

13

Literatura

4 Dr Vlajko Petkovi, Preduzetnitvo, aak, 2006 5 Dr Vojislav Boi Ekonomika biznisa, drugo dopunjeno izdanje, Beograd 6 Dosti, M. (1996). Preduzetnitvo i menadment u malom biznisu. Sarajevo: autor 7 Ili, M. (2001). Ekonomika industrije. Kragujevac: Ekonomski fakultet - Institut za ekonomska istraivanja 8 Ili, M. (2001). Ocena stepena koncentracije i monopolske moi u industriji. U Strategija razvoja i strukturne promene u uslovima tranzicije. Kragujevac: Ekonomski fakultet, Ni: Ekonomski fakultet 9 Ill the, W. (2001). Camera di commercio, Industria, Arttigianate e Agricaltura di Reggio Emilia, Italy 10 Petrovi, P. (2001). Poslovna politika - mala preduzea-osnov adaptibilne strategije izvoza, Poslovna politika, str. 8 Internet adrese: www.anu.edu.au www.eto.org.uk www.wikipedia.com www.internet.fon.bg.ac.yu

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

14