predavanje_17_2015_1451476980436

7/25/2019 predavanje_17_2015_1451476980436

1/17

GREJANJE I

PROVETRAVANJE HALA

Sastavni deo svakog objekta, zgrade, su i mainskeinstalacije, ili preciznije, termotehnike instalacije.

Svrha termotehnikih instalacija je da se obezbedi

odreena mikroklima u objektu u celini ili pojedinanopo prostorijama u zavisnosti od spoljnih, unutranjih,tehnolokih, konfornih i drugih uticaja i zahteva.

Pod mikroklimom u prostorijama se podrazumevatemperatura ambijenta, relativna vlanost, koliinasveeg i opticajnog vazduha, nivo istoe vazduha(mehanike i hemijsko- bakterioloke), brzina strujanja,nivo buke, spreavanje termikih okova, potovanjetehnolokih zahteva (ako su oni prioritetni), itd.

GREJANJE I PROVETRAVANJE HALA

7/25/2019 predavanje_17_2015_1451476980436

2/17

Da bi se odrali zadati parametri mikroklime potrebno jepredvideti sledee termotehnike instalacije:

- instalacija grejanja: odravanje temperature u zimskomperiodu

- instalacija hlaenja: odravanje temperature u letnjemperiodu

- instalacija odvlaivanja ili vlaenja: odravanjerelativne vlanosti

- instalacija ventilacije: odravanje istoe vazduha ipotrebne koliine sveeg vazduha koji je bogatkiseonikom (izbacuje se deo vazduha koji je zasienugljen-dioksidom ili nekim drugim zagaivaima).

Ako su zastupljene sve ove instalacije, kae se da jeprimenjena potpuna klimatizacija koja omoguavagrejanje i hlaenje prema potrebama objekta u svakomtrenutku, nezavisno od spoljnih uticaja i godinjeg doba.


Termotehnike instalacije, u principu, se sastoje izsledeih funkcionalnih celina:

- energetskog bloka,

- mainske sale,

- distributivnih delova i

- distributivnih delova po pojedinim prostorijama.Pod energetskim blokom misli se na skup ureaja i

opreme gde se proizvodi toplotna ili rashladnaenergija.To je najee poseban objekat koji se gradiprema propisima.

Mainske sale su prostorije gde su smeteni ureaji zaobradu vazduha, vode, pare ili drugog radnog fluida nazadate parametre.

Distributivni deo povezuje energetski blok, mainskusale i periferne ureaje u prostorijama. Sastoje se izcevovoda (za transport tenosti, pare,..) ili kanalskograzvoda (za transport vazduha).


7/25/2019 predavanje_17_2015_1451476980436

3/17

Zadatak perifernih ureajaje da se izvri pravilnaraspodela toplotne i rashladne energije, obraenogvazduha u prostoriji.

U zavisnosti od primenjenog sistema periferni ureajimogu biti:

- radijatori,

- ventilator-konvektori,

- razni elementi za distribuciji vazduha (reetke,anemostati i slino),

- unutranje split jednice,

- cevne zmije u podu i zidu (podno i zidno grejanje) idrugi.

Bitna odrednica za graevinske inenjere je dakotlarnice sa mainskim salama zauzimaju cca 5 do7% ukupnog prostora.


Grejanje i provetravanje hala usko je povezano sanamenom hale, ali i sanjenom veliinom i klimatskimuslovima. Zbog toga kod veine proizvodnih i radionikihhala pored dobrog provetravanja treba predvideti izadovoljavajutu mogunost grejanja, time se pored

osobenosti proizvodnog procesa pre svega uvaavajuradni uslovi.

Zarazliku od proizvodnih, skladine hale se veoma retkogreju, ali se moraju zadovoljavajue provetravati.

Provetravanje (ubacivanje i izbacivanje vazduha) ulivnicama mora hiti studiozno isplanirano jer velikekolitine toplote moraju na siguran nain da budu

odvedene, a da se ne izazove njeno izraivanje u pravcuradnih mesta.


7/25/2019 predavanje_17_2015_1451476980436

4/17

Kao i svako drugo grejanje tako i ono u halama se deli:

- prema poloaju Ioita na:

lokalno,

centralno i

daljinsko grejanje;

- prema gorivu moe biti na: ugalj, gas, mazut, elektritnu struju;

- prema nosau toplote:

sa toplom vodom (do 90 C),

vrelom vodom, (preko 90 C),

parom,

uljem i vazduhom.

Ova podela je za projektanta hale bez veeg znaaja, alirazliite mogunosti grejnih sisterna su ve mnogo

interesantnije za njega. Generalno postoje tri grejna sistema:- vazduno grejanje,

- grejanje zraenjem i

- konvekciono grejanje.


Kod vazdunog grejanja, u zavisnosti od pokretake sile strujanjavazduha, razlikuju se:

- jaka vazduna grejanja (uzgon) i

- ventilatorska vazduna grejanja (mehanika).

Na osnovu vrste vazduha grejanje moe biti stalnim sveim imeanim vazduhom.

Kod stalnog vazduha, vazduh u hali se samo preokree, pa semora predvideti poseban sistem za provetravanje.

Grejanje sveim vazduhom uzima vazduh izvan objekta, pa jepostupak zbog visokog utroka energije neekonomian pogotovuu sluaju kada se moraju dovesti izuzetno velike koliine sveegvazduha.

Kao sredina izmedju ova dva postupka u veini sluajeva jenajbolje i najekonominije reenje grejanje meanim vazduhom,time seujedno reava problem provetravanja, naroito kada setako koncipira da npr. leti nekoliko agregata ubacuje u halu svevazduh.


7/25/2019 predavanje_17_2015_1451476980436

5/17

Grejanje gasnim zraenjem (infracrveni ili ultracrveni grejai) seveoma esto koriste za zagrevanje hala, pri temu se upotrebljavajuplafonski grejai.

Ovaj tip grejanja, za razliku od grejanja meovitim vazduhom, ima

manu da se

mora obezbediti poseban dotok sveeg vazduha, a dapri tome treba voditi rauna da otpadni gasovi slobodno struje uprostor hale. Ovakvi grejai se uspeno primenjuju zadirektnozagrevanje radnih mesta u velikim, dobro provetrenim, inae hladnimhalama.

Za konvekciono grejanje koriste se grejna tela razliite konstrukcijekao to su:

- radijatori,

- grejne ploe,

- orebljene cevi i

- savijene cevi. Ovakav nain grejanja, pod nepovoljnim okolnostima veoma

optereuje konstrukciju hale, pre svega u sluajevima hala velikihraspona, kada se ona moraju smetati uz krovnu konstrukciju.



Radijatori - panelni Radijatori - lankasti

7/25/2019 predavanje_17_2015_1451476980436

6/17


Mini konvertori - parapetni Mini konvertori - podni


Ventilator konvertori podplafonski

Ventilator konvertori parapetni

7/25/2019 predavanje_17_2015_1451476980436

7/17


Sistemi podnog grejanja

Podno grejanje se sastoji od grejnih zmija u betonu,

estrihu ili u upljim prostorima poda.

Prednosti ovakvog sistema su niskotemperaturski rad

sistema, ravnomernost razvoenja toplote i to u odnosu nasobna grejna tela ne zauzimanju prostor. Nedostatak

sistema je inertnost sistema.


Plafonski toplovodni sistemi

Plafonski toplovodni sistemi predstavljaju postavljene

u tavanici. Stariji nain postavljanja je postavljanje cevi u

betonskoj tavanici. Kod drugih konstrukcija, npr. tavanica sa

upljom opekom postavlja se posebna visea betonska

tavanica, u kojoj lee grejne cevi.

Danas se retko koristi ovakav sistem grejanja.

7/25/2019 predavanje_17_2015_1451476980436

8/17


Grejanje grejnim ploama grejnim panelima


Grejanje grejnim ploama grejnim panelima

7/25/2019 predavanje_17_2015_1451476980436

9/17

Provetravanje slui regulisanju toplote i vlanosti vazduha,uklanjanju dima, praine, gasa, pare i sl., kao i dopremanjusveeg vazduha u halu.

U veini sluajeva dovoljno je prirodno provetravanjeprozorima, ventilacionim otvorima u zidovima i ventilacionimkonstrukcijama u krovnoj ravni (slika) ukoliko se pri samommeovitom grejanju, na ranije opisan nain (obinomehaniki), ne ubacuje sve vazduh u halu.


Prirodno provetravanje jednokrilne hale


Principijelna ema ventilacije

Primer ventilacionog sistema

7/25/2019 predavanje_17_2015_1451476980436

10/17

Ukoliko prirodna sredstva za provetravanje nisu dovoljnatada semora postii poboljanje vetatkim provetravanjemventilatorima ili aspiratorima (slika).

Ako se koriste ventilatorionda se njima ubacuje sve

vazduh u halu, a na drugom mestu se

mora obezbediti izlazvazduha.

Primenom aspiratoraiskorieni vazduh seisisava, ali se iu tom sluaju moraju ugraditi otvori zapriticanje sveegvazduha.


Vetako provetravanje viekrilne hale

Ventilatorisu ureaji koji se u tehnici koriste za potiskivanjevazduha. Prema nainu rada moemo ih podeliti na:

- radijalne,

- aksijalne i

- tangencijalne.

Za odsisavanje vazduha iz prostora ventilatore koji se koristemoemo podeliti prema mestu ugradnje na:


Krovni Zidni Kanalski

7/25/2019 predavanje_17_2015_1451476980436

11/17

Kod primene centralnih sistema za provetravanjejavljase ogroman sistem cevi (kanala) o ijem smetanju trebavoditi rauna pri projektovanju, tj. moraju se predvidetiotvori u rebrima nosaa. U posebnim sluajevima moe se

delimino utedeti na vazdunim kanalima u sluaju dauplji delovi konstrukcije preuzmu njihovu funkciju.


Ako se dovedeni sve vazduh ne samo prethodno zagrevave po potrebi i hladi, isti odpraine i ako mu je vlanostodrana u odreenim granicama, tada je neophodnougraivanjejednog klima ureaja. U takvim sluajevima semora usko saraivati sa strunjacima za klimatizaciju kakobi se obezbedio smetaj svih potrebnih ureaja.

Prema vrsti objekata sisteme moemo podeliti na sledeinain:

- Ureaji za male prostore split sistemi. Omoguavajuhlaenje i grejanje bez sveeg vazduha.

- Ureaji za male prostore kanalski split sistemi.Omoguavaju hlaenje i grejanje sa ubacivanem sveegvazduha.

- Sistemi za velike prostore. Omoguavaju hlaenje i

grejanje sa sveim vazduhom, a osim odravanjatemperature mogu odravati i vlanost vazduha u prostoru.


7/25/2019 predavanje_17_2015_1451476980436

12/17


Split sistemi

Zidni split sistemi


Split sistemi

Zidni split sistemi

7/25/2019 predavanje_17_2015_1451476980436

13/17


Split sistemi

Plafonski split sistemi


Kanalski split

sistemi

7/25/2019 predavanje_17_2015_1451476980436

14/17


Sistemi za velike prostore

U pogonima sa"toplim" procesima proizvodnje termikiuzgon je i leti veliki tako da skoro uvek uspeva da sepomou odgovarajue velikih otvora u zidovima (F1) ikrovnih otvora za izlaz vazduha (F2) obezbedi prirodnovetrenje bez ventilatora (sllika).Pri ovome bi (F1) trebaloda bude najmanje jednako (F2), a pomogustvu je

poeljno da bude i vee.


Nain prirodnog provetravanja hala

7/25/2019 predavanje_17_2015_1451476980436

15/17

Princip prirodnog provetravanja preko otvora u zidovima i na krovunaziva se aeracija. Princip aeracije zasnovan je na razlicispecifine teine toplog i hladnog vazduha. Ovo je ilustrovano naprimeru jednobrodne hale prikazane na slicisa unutranjimizvorom toplote Q.

Na osnovu toga to je unutranja temperatura via od spoljanje,specifina teina spoljanjeg vazduha je vea od unutranjeg, padolazi do dobre izmene vazduha. Sve hladan vazduh dovodi sekroz otvore na zidovima, a topao seodvodi kroz otvore nalanternama. Visinska razlika izmedju otvora u zidovima i nalanterni treba da je to vea time se poboljava provetravanje.


Vetako provetravanje

viekrilne hale

Dok otvori odvoda vazduha (F2) u krovu i otvori dotoka vazduha(F1)u zidovima kod jednobrodnih hala mogu skoro uvek da seizvedu bez problema, to kod viebrodnih hala nije sluaj.

Dovoenje sveeg vazduha kod viebrodnih hala moe seizvestipomou ventilacionih kanala postavljenih ispod poda ili uz pomoventilatora kanalima sa krova.

Takoe je mogue umesto mnogobrojnih paralelnih brodova haleposle npr. svakog treeg broda ostaviti uski slobodni prostor kojije dovoljan za dotok vazduha u halu. Slobodan prostor moe seeventualno iskoristiti kao otvoreno skladite.


Vetako provetravanje

viekrilne hale

7/25/2019 predavanje_17_2015_1451476980436

16/17

Otvori za dovod vazduha (F1) postavljaju se u donjem deluzidova i to potpuno otvoreni, ukoliko u blizini nema radnika koji bibili izloeni promaji. Da bi seovo elininisalo, kao i upadanje kieu objekat uglavnom se predvidjaju aluzine (slika). Radismanjenja pojave promaje esto je dovoljno da seotvori sa

aluzinama postave na oko 3.0 m iznad poda, a osim togamogue je izvesti i pokretne aluzine ime se omogutava njihovozatvaranje.


Otvori u zidovim sa

aluzinama

Elementi za distribuciju vazduha su:


Anemostati

Zidne i kanalske reetke

7/25/2019 predavanje_17_2015_1451476980436

17/17

Zareavanje oblikovanja otvora za izbacivanje vazduha (F2)postoje mnogobrojne mogunosti.

Jedna od najeih je ugraivanje ureaja za provetravanjeu lanterni krovne konstrukcije. U takvom sluaju lanterna sa

ureajem za provetravanje praktino pripada elinojkonstrukciji hale i isporuuje se

od strane izvoaa elinekonstrukcije. Pri ovakvom reenju mogua je ugradnja bilonepokretnog bilo pokretnog ureaja za provetravanje (slika).


Ureaji za provetravanje u

lanterni krovne konstrukcije

Veoma je vano postaviti bone usmerivae koji spreavajuprodor vetra u halu (slikaa). Kod jakih strujanja vetra, prinepostojanju bonih usmerivaa, moglo bi doi i doformiranja vazdunog vrtloga iznad krovnog otvora, koji bipotpuno spreio izlaz vazduha izhale. Takoe je mogueugraivanje pokretnih klapni za zatvaranje (slika b).


Ureaji za provetravanje u

lanterni krovne konstrukcije

predavanje_17_2015_1451476980436

Documents

Transcript of predavanje_17_2015_1451476980436