predavanje-17-beton-i

5/14/2018 predavanje-17-beton-i - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/predavanje-17-beton-i-55a8248f09e3c 1/11

MATERIJALI U GRA ðEVINARSTVU II

PREDAVANJE br. 17

V. Radonjanin & M. Malešev1

B E T O N

Beton je veštački kameni materijal koji nastaje očvršćavanjem mešavine nekogvezivnog materijala i agregata (granulata).

Za spravljanje betona mogu se koristiti razne vrste vezivnih materijala:• neorganskog porekla (grañevinski kreč, grañevinski gips, portland

cement i cementi na bazi portland cementa, aluminatni cement,magnezitna veziva, vodeno staklo) i

• organskog porekla (asfalt, polimeri, epoksidne smole).

Betoni se bliže definišu prema vrsti veziva koja je upotrebljena za njihovospravljanje, tako da se razlikuju: kreč - betoni, gips - betoni, cement - betoni, asfalt -betoni, epoksi - betoni, itd.

Kao agregati za spravljanje betona mogu se koristiti materijali prirodnog i veštačkog,mineralnog i organskog porekla ( prirodne nevezane stene, drobljeni i lomljeni

kamen, razne vrste zgura, ekspandirana glina, strugotine od drveta itd.).

Primenom navedenih vrsta veziva i agregata mogu se spravljati različite vrstebetona. Zbog najšire primene u grañevinarstvu, najveći deo predavanja bićeposvećen betonima spravljenim od cementa kao veziva i prorodnog nevezanog ilidrobljenog kamena kao agregata. To su betoni čiji je formalni naziv cement - beton,ali se u praksi prva reč "cement" izgubila, tako da se ova vrsta materijala zove"beton."

Najvažnije svojstvo očvrslog betona je njegova velika čvrstoća pri pritisku, dok su muostale mehaničke karakteristike daleko manje (čvrstoća na zatezanje, na savijanje idr.)

Radi poboljšanja nosivosti na zatezanje betonu se dodaje armatura u zategnutojzoni preseka, čime se dobija novi materijal - armirani beton.

Pronalaskom portland cementa otpočela je primena betona u grañevinarstvu (oko1850g.), u početku u skromnom obimu a kasnije sve više zahvaljujući primeniarmiranog betona. Pronalazak armiranog betona se vezuje za Lambo-a (pravio jesaksije i izložio je čamac na svetskoj izložbi u Parizu 1855), a prema drugimautorima armirani beton se vezuje za Monier-a, koji je prvi patentirao proizvodnjusaksija, cevi i ploča od betona i čeličnih mreža - 1867.

Beton, armirani beton i u novije vreme prethodnonapregnuti beton su grañevinskimaterijali od kojih se danas izvodi najveći deo konstrukcija u visokogradnji iinženjerski objekti.

Prema zapreminskoj masi očvrsli beton se deli na: lake betone, sa zapreminskom masom do 1900 kg/m3, obične betone, sa zapreminskom masom od 1900 do 2500 kg/m3 i teške betone, sa zapreminskom masom iznad 2500 kg/m3.




PREDAVANJE br. 17


OSNOVNE KOMPONENTE BETONA

Osnovne (strukturne) komponente betona su: agregat, cement, i voda.

Betonu se u toku proizvodnje ili neposredno pre ugrañivanja mogu dodati različitimaterijali neorganskog ili organskog porekla, u cilju poboljšanja svojstava svežeg i/iliočvrslog betona. Ovi materijali nisu strukturne komponente, ali mogu uticati naformiranje strukture betona. Dele se na:

mineralni dodaci i hemijski dodaci.

AGREGAT

Agregat učestvuje sa 70-80% u ukupnoj masi betona i utiče u velikoj meri nasvojstva svežeg i očvrslog betona (konzistencija, ugradljivost, čvrstoće, deformacije,trajnost). Za izradu betona koristi se mešavina sitnog (< 4mm) i krupnog (> 4mm)agregata. Najčešće korišćeni agregati su:

prirodni pesak i šljunak drobljeni kamen

Obe vrste agregata se ravnopravno koriste u praksi i imaju svojih prednosti i mana: rečni pesak i šljunak (jeftiniji materijal, zaobljena zrna, nehomogen sastav) drobljeni kamen (skuplji materijal, oštroivična zrna, homogen sastav).

Agregat za izradu betona je podeljen na sledeće frakcije (intervale krupnoće zrna):0-4mm, 4-8mm, 8-16mm, 16-32mm, 32-63mm.

Prema važećem PBAB/87 betonska mešavina se mora spravljati od najmanje dvefrakcije agregata (jedna sitna i jedna krupna) da bi se održao ujednačen kvalitet, dokse upotreba prirodne mešavine agregata (rečnog ili drobljenog) ne dozvoljava.

Da bi se mogao koristiti za izradu betona agregat mora zadovoljiti odreñene uslovekvaliteta koji su definisani standardom JUS B.B2 010:

• sadržaj sitnih čestica• sadržaj grudvi gline• obavijenst površine zrna

agregata skramom od gline• sadržaj trošnih zrna• sadržaj hemijski škodljivih

materija•

sadržaj liskuna

• sadržaj uglja• sadržaj organskih materija• sadržaj amorfne silicije• oblik zrna agregata• veličina maksimalnog zrna

agregata• granulometrijski sastav




PREDAVANJE br. 17


Prema važećem PBAB, beton se može spravljati samo od agregata koji posedujeatest prema Naredbi o obaveznom atestiranju agregata.CEMENT

U ukupnoj masi betona cement je zastupljen sa 10 - 20%, ali bez obzira na relativno

malo učešće, cement ima velikog uticaja na osobine betona.

Prilikom izbora komponentnih materijala za beton od koga će se izgraditi nekiobjekat, vrlo je važno pravilno odabrati cement. Izbor cementa vrši se na osnovu trikriterijuma:

čvrstoće (klase) cementa i promene čvrstoće tokom vremena, toplote hidratacije, i hemijske otpornosti.

Za objekte koji se najčešće grade obično se ne zahteva posebno niska toplota

hidratacije niti značajna hemijska otpornost, pa se zato koriste cementi koji se mogunaći na tržištu (portland cement sa dodacima). Klasa cementa se bira na osnovuzahtevane čvrstoće betona. Za betone viših čvrstoća koriste se cementi viših klasa(42.5 i 52.5) a za betone nižih čvrstoća cementi klase 32.5. U slučajevima kada seod betona zahtevaju visoke rane čvrstoće treba koristiti cemente viših klasa i sabržim prirastom čvrstoće (42.5R i 52.5).

Kod gradnje masivnih betonskih objekata (brane, potporni zidovi) treba koristiticemente niske toplote hidratacije zbog akumuliranja velike količine hidratacionetoplote u unutrašnjosti konstrukcije. Razlika temperatura u unutrašnjosti i na površini

konstrukcije dovodi do pojave termičkog naprezanja betona u po

četnom perioduočvršćavanja, što dovodi do pojave pukotina u masi betona. Pošto se od ovakvih

konstrukcija ne zahtevaju visoke mehaničke karakteristike, mogu se koristiti cementinižih klasa (32.5) ili cementi NPC (preovlañuje mineral BELIT ).

Za gradnju betonskih konstrukcija u agresivnim sredinama koriste se cementiotporni na konkretnu vrstu hemijske agresije. U zavisnosti od agresivnosti sredinemogu se koristiti portland cementi sa dodacima zgure i/ili pucolana, pucolanski imetalurški cement (kada agresija nije jako izražena) i specijalne vrste cemenata(sulfatno otporni, supersulfatni, aluminatni, kiselo otporni cement i dr.) pri jačeizraženoj agresiji. Vrsta cementa bira se u svakom konkretnom slučaju na bazi

prikupljenih podataka o uslovima eksploatacije, prethodnih eksperimentalnihistraživanja i na bazi iskustvenih podataka. Pored pravilnog izbora vrste cementa uovakvim situacijama posebno je važno ostvariti kompaktan beton sa što manje pora.

Količina cementa u 1m3 betona zavisi od: zahtevanih fizičko-mehaničkih karakteristika betona uslova eksploatacije veličine najkrupnijeg zrna granulometrijskog sastava mešavine agregata temperature sredine pri ugrañivanju i u periodu nege




PREDAVANJE br. 17


Uobičajene količine cementa su 250 - 450 kg/m3 betona.

VODA

Voda predstavlja neophodnu komponentu svake betonske mešavine. Ona imadvostruku ulogu u betonu:

omogućava hidrataciju cementa, tj. vezivanje i očvršćavanje betona, i obezbeñuje potrebnu ugradljivost i obradljivost betonske mešavine.

Količina vode koja je potrebna za hidrataciju cementa se kreće od 0.38 - 042 uodnosu na masu cementa. Ova količina je uglavnom nedovoljna za postizanjeugradljivosti i obradljivosti betonske mešavine, pa se zato u praksi koristi većakoličina vode. Razlika izmeñu stvarne i teorijski potrebne količine vode treba dabude što manja, zato što utiče na povećanje kapilarne poroznosti što se negativno

odražava na mehaničke karakteristike i trajnost očvrslog betona.

Osnovno pravilo tehnologije betona je: upotrebiti minimalno potrebnu količinu vode aobezbediti dobru ugradljivost i obradljivost betonske mešavine.

Voda za spravljanje betona ne sme sadržati sastojke koji sprečavaju hidratacijucementa i izazivaju koroziju armature. Podobnost vode za spravljanje betonaodreñuje se hemijskom analizom i komparativnim ispitivanjima (JUS.U.M1.058).Smatra se da se voda može koristiti za izradu betona ako su ispunjeni uslovi dati utabeli 1.

Tabela 1 - Uslovi kvaliteta vode za spravljanje betona(maksimalno dozvoljene količine u mg/l)

Karakteristika Vrednosti propisane za

vode nearmirani

beton

armirani

beton

prednapregn

uti

beton

pH vrednost 4.5 - 9.5 4.5 - 9.5 4.5 - 9.5sadržaj hlora (Cl ) - 300 100sadržaj sulfata (SO4) 2700 2700 1000

sadržaj sulfida (S ) - - 100sadržaj nitrata (NO3) 500 500 500sadržaj fosfata (P2O5) 100 100 100sadržaj NaHCO3 1000 1000 1000potrošnja KMnO4 200 200 200sadržaj rastvorljivih materija, kaoostatak isparenja bistre iliproceñene vode

5000 5000 2000

sadržaj rastvorljivih materija, kao

razlika ostatka isparenjaneproceñene i proceñene vode 2000 2000 2000




PREDAVANJE br. 17


Pored ovih ograničenja voda ne sme da sadrži ulja, masti i naftu.

Osim hemijske analize vode mora se proveriti i njen uticaj na brzinu vezivanjacementa pomoću komparativne metode ispitivanja.Uporeñenje vremena vezivanja

se vrši na cementnim pastama standardne konzistencije koje se spravljaju savodom koja se ispituje i sa destilovanom vodom. Razlika početka vremena vezivanjamora biti manja od 30 minuta.

Voda iz gradskog vodovoda se može koristiti za spravljanje običnog betona iarmiranog betona, dok se za prednapregnuti beton preporučuje provera sadržajahlora. U svim ostalim slučajevima mora se ispitati kvalitet vode za spravljanjebetona.

Mineralna voda se ne sme koristiti za spravljanje betona zbog velikog procentarastvorenog CO

2.

Podobnost vode za spravljanje betona može se orijentaciono oceniti na osnovuzamućenosti, mirisa i boje (ove pojave su karakteristične za ustajale vode - bare imočvare ili reke i kanale u koje se ulivaju otpadne vode iz industrije).

Morska voda se može koristiti za nearmirani beton spravljen sa svim vrstamacemenata na bazi portland cementa (aluminatni se ne sme koristiti). Pri ovome semora voditi računa o činjenici da se na takvim konstrukcijama tokom vremena mogupojaviti bele mrlje - naslage soli. Morska voda se ne sme koristiti za spravljanjearmiranog i prednapregnutog betona.

MINERALNI I HEMIJSKI DODACI ZA BETON

Mineralni i hemijski dodaci za beton su materijali neorganskog ili ogranskogporekla koji se u malim količinama dodaju betonskoj mešavini ili malteru. Nisustrukturne komponente ali mogu bitno da utiču na formiranje strukture betona. Moguu betonu imati vrlo različite efekte, a klasifikuju prema najizraženijem - osnovnomefektu. Ostali efekti se nazivaju sekundarni. Oni ponekad mogu biti i nepovoljni, pase o njima voditi računa.

Ovi materijali se koriste fakultativno (nisu obavezna komponenta betona) i zbog togase kvalitetan beton mora dobiti i bez dodataka i aditiva, a njihovom primenom sesamo poboljašava neka ili nekoliko osobina očvrslog betona.

Mineralni dodaci su fino usitnjeni neorganski materijali koji se mogu dodati betonuu cilju poboljšanja svojstava svežeg i/ili očvrslog betona. Dodaci se u praksinajčešće koriste kao plastifikatori betonskih mešavina. To su hidrofilni materijali kojisprečavaju izdvajanje vode i poboljšavaju homogenost i stabilnost betonskemešavine, odnosno povećavaju kohezivnost i smanjuju segregaciju betonskemešavine. Sastoje se od vrlo sitnih čestica (manjih od 10 x10-6m) koje

granulometrijski dopunjavaju cement čije su čestice uglavnom krupnije. Dodaci sedele na:




PREDAVANJE br. 17


inertne dodatke (bentonit, tj. koloidna glina sa s=100.000cm 2 /g; gašenikreč, tj. Ca(OH)2 sa s=10.000 cm2 /g; kameno brašno) i

latentno hidraulične dodatke (prirodni pucolan - vulkanski tuf, opalska breča;veštački pucolani - elektrofilterski pepeo).

Dodaci se doziraju u u odnosu na masu cementa, a njihova količina zavisi od: finoće mliva cementa (veće "s" manje dodatka) od količine cementa (veće mc manje dodatka) finoće mliva dodatka (veće "s" manja količina)

Dodaci - plastifikatori se primenjuju u sledećim slučajevima: za tankozidne gusto-armirane betonske elemente za masivne betonske konstrukcije (hidrotehnički beton) za "natur" betone - betone sa vidljivim površinama za podvodne betone (povećana kohezija i smanjeno ispiranje cementa) za maltere za injektiranje.

U našoj grañevinskoj praksi ovi materijali se retko primenjuju.

Hemijski dodaci su proizvodi koji se dodaju betonu u malim količinama u odnosuna masu cementa, pre ili za vreme spravljanja, ili neposredno pre ugrañivanja, u ciljupoboljšanja svojstava svežeg i/ili očvrslog betona. Aditivi se mogu podeliti na:

• plastifikatori -reduktori vode• aeranti• akceleratori

• retarderi• zaptivači• zadrživači vode

Hemijski dodaci plastifikatori (reduktori vode) dodaju se betonskoj mešavini radipoboljšanja ugradljivosti i obradljivosti (tečljivosti) betonske mešavine. Njihovomprimenom može se značajno povećati tečljivost betonske mešavine prinepromenjenoj količni vode za spravljanje ili se može smanjiti količina vode zaspravljanje pri istoj tečljivosti betonske mešavine. To su površinski aktivnesupstance koje u svežem betonu deluju kao "maziva". Plastifikatori ovog tipaobavijaju zrna cementa stvarajući oko njih tanke opne usled čega se smanjuje trenjeu masi i smanjuje količina vode koja se fizički vezuje za čvrstu fazu u početnomperiodu. Na taj način veći deo vode ostaje slobodan i povećava se tečljivost -fluidnost betonske mešavine.

Primenom plastifikatora, odnosno smanjenjem potrebne količine vode, značajno sepoboljšavaju fizičko-mehaničke karakateristike (čvrstoća pri pritisku se povećava,smanjuje se skupljanje i tečenje, povećava trajnost) očvrslog betona.

Ova vrsta hemijskih dodataka proizvodi se od masnih kiselina, naftnih kiselina,lignosulfonata, melamin-formaldehida i dr. Najčešće se doziraju u količini od 0.2 -5% u odnosu na masu cementa, a njihovom primenom može se redukovati količinavode za spravljanje betona od 10-15%. U novije vreme koriste se i "super

plastifikatori" (fluidifikatori sa mnogo snažnijim efektima) kojima se može smanjitikoličina vode i preko 30%.




PREDAVANJE br. 17


Upotrebljavaju se za: betone visokih mehaničkih karakteristika, pumpani beton,

betoniranje tankozidnih, gustoarmiranih elemenata, malter za injektiranje, vodonepropusne betone itd.

Pored svog osnovnog dejstva pastifikatori imaju i skundarno dejstvo koje seispoljava u produžavanju vremena vezivanja usled smanjene adsorbcije vode začvrstu fazu. Suprotno njima sekundarno dejstvo superplastifikatora se manifestuje uskraćenju vremena ugradljivosti i obradljivosti, pa treba voditi računa o brziniugrañivanja betonske mešavine.

Aeranti su hemijski dodaci koji veštački uvlače vazduh u betonsku mešavinu. Na tajnačin se u strukturi betona formiraju mehurići vazduha veličine 0.01 - 0.3mm. Ovimehurići su ravnomerno rasporeñeni u masi cementnog kamena na meñusobnomrastojanju od 0.1 do 0.2mm. Aeranti menjaju strukturu betona obrazovanjemizolovanih vazdušnih pora koje presecaju mrežu kapilara, usled čega dolazi dosmanjenja kapilarne absorpcije. Osim toga ovi mehurići vazduha stvaraju rezervnuvazdušnu zapreminu koja je u slučaju izlaganja betona dejstvu mraza, za oko 20%veća od zapremine zamrznute vode, tako da ne dolazi do unutrašnjeg naprezanjakoji dovodi do destrukcije materijala.

Prema tome osnovno dejstvo aeranata se ispoljava u povećanju otpornosti betona

na dejstvo mraza i soli za defrostaciju i smanjenju vodopropustljivosti betona.

Sekundarno dejstvo aeranata se manifestuje u izvesnom povećanju ugradljivosti iobradljivosti betonske mešavine. Naime, mehurići vazduha deluju i kao izvesnipomazivači tako da zamenjuju jedan deo vode za spravljanje beton i deo sitnihčestica agregata.

Promena strukture očvrslog betona se bitnije ne odražava na smanjenje mehaničkihkarakteristika jer se veličina ukupne poroznosti značajnije ne menja. Menja se samoodnos otvorene i zatvorene poroznosti - zatvorenih pora ima više (mehurići vazduha,posledica primarnog dejstva aeranata), a otvorenih pora manje (kapilarne pore,

posledica primarnog sekundarnog dejstva aeranata).

Hemijski dodaci aeranti pripadaju grupi površinski aktivnih materija i doziraju se od0.5 - 1% u odnosu na masu cementa. Optimalna količina uvučenog vazduha je ufunkciji maksimalnog zrna granulata i opada sa povećanjem Dmax . Pravilnik BAB87propisuje količinu uvučenog vazduha (merenu kao sadržaj pora) za aerirane betone.Vrednosti su prikazane u tabeli 2.

Tabela 2.: Količina uvu

čenog vazduhaNajveća frakcija mešavine Količina uvučenog vazduha -




PREDAVANJE br. 17


agregata, mm sadržaj pora, %32/63 2 - 316/32 3 - 58/46 5 - 7

4/8 7 - 10

Efekat aeranata je znatno slabiji u betonskim mešavinama bogatim sitnimčesticama (cement sa dodatkom pucolana, sitan granulat koji sadrži puno kamenogbrašna u sebi).

Aerant se proizvodi od vinsol smole, životinjskih i biljnih masti i ulja (masnihkiselina) itd. Koriste se za dobijanje betona otpornih na dejstvo mraza i nakombinovano delovanje mraza i soli za defrostaciju (betonski kolovozi, aerodromskepiste, betonske brane i ostale konsrukcije izložene oštrim klimatskim uslovima).

Akceleratori (ubrzivači) su hemijski dodaci koji ubrzavaju ili proces vezivanja ili/iproces očvršćavanja betona. Najčešće primenjivani hemijski dodatak ovog tipa jeCaCl2 a zatim NaCl, NaNO3, soda Na2CO3, potaša K2CO3 i drugi.

CaCl2 u količini od 0.2% u odnosu na masu cementa, omogućava brzi prirastčvrstoće u prvih sedam dana, a u količini od 2% ponekad omogućava da se posle 7dana dobiju čvrstoće koje odgovaraju 28-dnevnim vrednostima. Meñutim, joni hloraizazivaju korziju armature, tako da se mora voditi računa o maksimalnoj količini jonahlora u armiranom betonu. Ova količina je ograničena na 0.4% i predstavlja zbir hlor-

jona iz aditiva, cementa i vode.

Bezhlorni hemijski dodaci ne izazivaju koroziju armature, ali su daleko pasivniji, takoda se moraju dozirati u većim količinama (2 - 5%). Meñutim, ako u sitnom agregatuima amorfne silicije ne preporučuje se primena aditiva na bazi alkalija.

Akceleratori se mogu upotrebljavati u slučaju: betoniranja na niskim temperaturama izrade betonskih prefabrikata radi brzog oslobañanja oplate (kalupa) potrebe za visokim ranim čvrstoćama,

zaptivanja procurivanja vode u rovovima i tunelima (sanacije) itd.

Retarderi (usporivači) su dodaci koji hemijski deluju na cement obrazujući koloidneproizvode u vidu skrame na površini zrna cementa i na taj način privremenousporavaju proces hidratacije cementa. To su materije organskog porekla (glikoza,saharoza, celuloza, glicerin) ili neorganskog porekla (sadra, oksidi cinka, olova itd.)koje se doziraju i količini oko 0.1% u odnosu na masu cementa. Prilikom primeneaditiva ovog tipa treba voditi računa o njihovoj dozaži, jer se kod nekih vrsta retarderadogaña da se do izvesne doze ponašaju kao usporivači, a preko te doze kaoubrzivači.Njihova primena je opravdana tek na temperaturama iznad 200C. Primenjuju se za:

betoniranja na visokim temperaturama,




PREDAVANJE br. 17


betoniranje bez radnih spojnica (neprekidno), transportovani beton u letnjim mesecima, površinsku obradu betona (napr. kulier) itd.

Primenom retardera može se očuvati ugradljivost i obradljivost betonske mešavine utoku 24, 48 pa i više sati.

Zaptivači su hemijski dodaci koji u reakciji sa klinkernim mineralima obrazuju jedinjenja koja zaptivaju kapilarne pore u cementnom kamenu. Na taj način sepovećava stepen vodonepropustljivosti očvrslog betona. Zaptivači su emulzije ilismolaste bitumenozne mase koje se dobijaju na bazi masnih kiselina (stearinska,oleinska).

Zadrživači vode su hemijski dodaci koji smanjuju gubitak vode, odnosno smanjujuizdvajanje vode na površini betona.

SVOJSTVA BETONA

Sva svojstva betona mogu se svrstati u dve velike grupe:1. svojstva svežeg betona (betonske mešavine) i2. svojstva očvrslog betona.

SVOJSTVA SVEŽEG BETONA

U svojstva svežeg betona ubrajaju se:

reološka svojstva, tehnološka svojstva, i ostala svojstva svežeg betona.

Tehnološka svojstva betona su:− konzistencija,− stabilnost, i− homogenost betonske mešavine.

Najvažnije tehnološko svojstvo betona je konzistencija. Pod konzistencijom sepodrazumeva skup svojstava svežeg betona koji utiču na ugradljivost i obradljivostbetonske mešavine. Konzistencija istovremeno obuhvata pokretljivost, krutost ipovezanost betonske mešavine. Prema BAB 87 postoje četiri osnovne vrstekonzistencije betona:

kruta slabo plastična, plastična i tečna.

Za odreñivanje vrste konzistencije postoje četiri standardne metode: metoda sleganja




PREDAVANJE br. 17


metoda rasprostiranja VEBE metoda i metoda zbijanja

U praksi se najčešće koristi metoda sleganja.

Tabela 3 - Kvantitativni pokazatelji konzistencije betona

u zavisnosti od metode ispitivanja

Stabilnost predstavlja sposobnost betonske mešavine da se odupre izdvajanjuvode, cementnog mleka i raslojavanju (segregaciji) za vreme transporta, priubacivanju u oplatu i pri ugrañivanju.

Homogenost je ujednačenost sastava betonske mešavine u masi.

U ostala svojstva svežeg betona ubrajaju se: zapreminska masa, procenat uvučenog vazduha, vreme vezivanja, pritisci na oplatu, i temperatura betonske mešavine.

Zapreminska masa svežeg betona predstavlja masu jedinice zapremine ugrañenog(zbijenog) betona.

Procenat uvučenog vazduha predstavlja količinu vazduha koji je ostao u betonskojmešavini posle zbijanja i posledica je ili nedovoljnog kompaktiranja ili primeneaditiva aeranata.

Razlikuju se početak i kraj vremena vezivanja betona, a služe za ocenu"otvorenog" vremena za rad (transport, ugrañivanje, zbijanje), početka negovanjabetona itd.

SVOJSTVA OČVRSLOG BETONA




PREDAVANJE br. 17


Svojstva očvrslog betona su: čvrstoća pri pritisku,

čvrstoća pri zatezanju,

čvrstoća pri čistom smicanju,

čvrstoća pri složenim naponskim stanjima, čvrstoća betona pri dinamičkom opterećenju, radni dijagram, modul elastičnosti, poasonov koeficijent, vodonepropustljivost,

otpornost prema dejstvu mraza,

otpornost prema dejsvu mraza i soli, i

otpornost na habanje.

Čvrstoća betona pri pritisku definiše se kao prosečan napon u uzorku izloženomaksijalnom pritisku pri sili loma za odreñenu starost betona.

Marka betona je normirana (nominalna) čvrstoća betona pri pritisku dobijenaispitivanjem betonskih kocki ivice 20cm pri starosti od 28 dana, a koja se zasniva nakarakterističnoj čvrstoći koja odgovara fraktilu 10%.

predavanje-17-beton-i

Documents

Transcript of predavanje-17-beton-i