Povelja Despota Durda Brankovica o Davan

8/18/2019 Povelja Despota Durda Brankovica o Davan

1/24

Стари српски архив, књ. 11, стр. 151–174

Оригинални научни рад УДК 930.2:003.074(497.11)"1450"

091=163.41"1450"Александар Крстић* Историјски институт Београд

ПОВЕЉА ДЕСПОТА ЂУРЂА БРАНКОВИЋА О ДАВАЊУ У ЗАЛО ПОСЕДА У УАРСКО! !ОВАНУ "УЊАДИ!У**

Смедерево, 1450, мај 10.

Сажетак: По споразуму постигнутом уз посредовање угарских прелата и

барона, деспот Ђура са супругом !ерином и синовима "ргуром, Сте#аном и $азаром признаје губернатору !овану %уњадију и његовим синовима $ади-славу и &атији да и да'е по праву залога др(е деспотова добра у Угарској:град &ункач, варо)и *ивули Доминарум (+абања), Сатмар, +емети и Деб- ре,ин, те поседе Бесермењ и Даду, са припадају-им властелинствима, док им не исплати дуг од 155.000 дуката. Дуг -е бити намириван од годи)њих при-хода ових поседа, про,ењених на 6.700 дуката, као и од евентуалних других деспотових исплата %уњадију и синовима. Породи,а %уњади ду(на је да Бранкови-има врати наведена властелинства након исплате дуга.

Кључне

речи: Ђура Бранкови-, !ован %уњади, &ункач, Сатмар, +емети,+абања, Дебре,ин, Бесермењ, Дада, залог.

Деспот Ђура Бранкови- је значајан део својих угарских поседа 1444. године дао у залог !овану %уњадију, као надокнаду за помо- и ра-тне тро)кове током рата са .ур,има (1443–1444) и заслуге у обнови српске др(аве. После те)ког угарског пораза у сукобу са Османлијама на Косову по'у 1448. године, деспот Ђура је затворио %уњадија због кон#иска,ије његових поседа у Угарској и ратне )тете нанете у Србији.%уњади се обавезао да врати деспоту све поседе које му је одузео, осим оних које је др(ао сходно уговору о веридби свог старијег сина $адис-лава и Ђуреве унуке !елисавете /е'ске, и оних који су му уступ'ени

* 0л. по)та: [email protected]** *ад је настао као резултат истра(ивања на пројекту &инистарства просвете,

науке и техноло)ког развоја *епублике Србије: Средњовековне српске земље (XIII– XV век): политички , привредни , друштвени и правни процеси (ев. бр. 177029).


2/24

1лександар Крсти-

152

као накнада за помо- у рату 1443–1444. године. По)то се ослободио из затвора у Смедереву, %уњади је започео о)тар сукоб са деспотом око поседа у Угарској. Поку)ај споразума о окончању сукоба измеу деспо-

та Ђура и губернатора Угарске !ована %уњадија пре,изиран је двема пове'ама, које су предмет овог прилога, издатим у Смедереву од стране палатина $адислава "орјанског 9. маја и деспота Ђура са породи,ом 10. маја 1450. године. Овај договор је пропао, јер је папа ослободио %у-њадија обавеза преузетих према деспоту 1448. године, па је угарски са-бор у јуну 1450. године осудио деспота Ђура на кон#иска,ију свих по-седа. +аредне, 1451. године, склоп'ен је Смедеревски уговор који је ре-гулисао односе деспотове и %уњадијеве породи,е, према коме су деспо-това имања дата у залог остала у %уњадијевим рукама.

$итература: ИСН II, 263–267, 327–328 (&. Спреми-, С. 2иркови-);&. Спреми-, Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба, Београд 1994,

342–351; Ђ. Бубало, оседи српски! деспота у одбрамбеним плановима "раљевине #гарске 1458. и 1459. године, Пад Српске деспотовине 1459.године, зборник радова, ур. &. Спреми-, Београд 2011, 232–233; 1. Крс-ти-, Документи о угарским поседима деспота Ђурђа датим у залог $о-вану %уњади&у 1444. године, &е)овита граа 32 (2011) 125–156.

Опис исправе

Пове'е палатина $адислава "орјанског од 9. и деспота Ђура од 10. маја 1450. године нису сачуване у оригиналу ве- у преписима са почетка %VI века. 3их је на захтев Беатрисе 4ранкопан, удови,е %у-

њадијевог унука !ована Корвина, 16. новембра 1506. године у Будиму сачинила кан,еларија угарског дворског судије Петра од Сентура и Базина.1 Обе пове'е дворског судије, које потичу из породичног архи-ва %уњадија, чувају се у &аарском др(авном архиву у Будимпе)ти (Magyar Országos Levéltár), у серији Diplomatikai levéltár. Пове'а са деспотовом исправом у трансумпту похрањена је под сигнатуром DL37609 (стара сигнатура: Q 234/191), а она са преписом палатинове по-ве'е под сигнатуром DL 37608 (стара сигнатура: Q 234/192). Опис де-спотове пове'е дајемо на основу #отогра#ија начињених у &аарском др(авном архиву. Пове'а је правоугаоног облика, написана на перга-менту, ду(ине 345 мм (од чега је плика 72 мм), )ирине 612 мм, овере-

1 Околности настанка преписа дета'но су разматране у раду: 1. Крсти-, Доку-

менти, 125–156.


3/24

Пове'а деспота Ђура о давању у залог поседа !овану %уњадију

153

на висе-им печатом дворског судије Петра од Сенура и Базина. Де-лимично о)те-ени печат од ,рвеног воска у ча)и,и, пречника 89 мм,виси на врп,и упреденој од ,рвеног, зеленог и белог свиленог кон,а,

провученој кроз два прореза на пергаменту. +а печату се налази грб гро#а Петра од Сенура и Базина,2 око кога је о)те-ени натпис:[S(IGILLUM) COMITIS PETRI DE S(ANCTO)] GEORGIO R(=&?) DEBOZII(N) IUD(I)CIS C(U)RIE REGIE P(?).3 Пове'а је била пресавијена једном по ду(ини (не рачунају-и плику) и три пута по )ирини. +а ме-сту преклопа по )ирини и ду(ини, у средњем делу пове'е, постоји мање о)те-ење пергамента ромбоидног облика, ду(ине 22, а )ирине 17 мм, које захвата неколико речи у пет редова текста. О)те-ени део текста могу-е је у потпуности реконструисати пореењем са текстом преписа пове'е палатина "орјанског.4 .екст пове'е исписан је релати-вно читком хуманистиком са великим бројем скра-ени,а у 32 реда, ,р-ним мастилом које је делимично избледело. Постоје горња, десна и лева маргина, али је писар доследно по)товао само леву маргину. Први ред пове'е, са делом интитула,ије, исписан је великим укра)еним го-тичким словима. Прве речи трансумпта (Nos Georgius) и прве речи дис-пози,ије након трансумпта (Quibus exhibitis) исписане су ве-им словима у односу на остали текст. У десном доњем углу пове'е налази се запис:Lecta cum tenore per magistrum Werbeczy. +а полеини документа посто- ји савремена забеле)ка са кратким регестoм исправe, и печат &аарског др(авног архива са сада)њом сигнатуром. Испод печата налази се оло-вком, новијим рукописом забеле(ен датум: 17. nov. 1506.

5а разлику од палатинове пове'е, која је објав'ена [само тран-сумпт, без уводних и завр)них #ормула исправе дворског судије Петра од Сентура и Базина из 1506. године: L. Thallóczy – A. Áldásy,

Magyarország melléktartományainak oklevéltára II, A Magyarország ésSzerbia közti összeköttetések oklevéltára 1198–1526 (=Oklevéltár), Budapest1907, 159–162], деспотова пове'а до сада није публикована. По)то су деспотова и палатинова пове'а у најве-ем делу идентичне, у напомена-ма уз текст Ђуреве пове'е указује се на разлике у исправи "орјанског,проистекле из различитог поло(аја ауктора у односу на правну радњу.

2 5а опис грба видети: 1. Крсти-, Документи, 131, нап. 20, са одговарају-ом литературом.

3 Исти печат на DL 37608 је нео)те-ен.4 DL 37608. Ова исправа, димензија 376 х 575 мм, исписана у 39 редова, по

свом изгледу сасвим наликује оној са трансумптом деспотове пове'е, буду-и да је исти писар у исто време саставио оба акта.


4/24


154

Текст исправе

Nos, comes Petrus comes de Sancto Georgio et de Boziin, judex curieserenissimi |2| principis domini Wladislai Dei gratia regis Hungarie et Bo-hemie etc. ac waywoda Transsilvanus memorie commendamus, tenore pre-sencium, significantes quibus expedit universis, quod nobis in presentibusoctavis festi beati Michaelis archangeli, unacum nonnullis |3| dominis prela-tis, baronibus magistrisque prothonotariis et predicti regni nobilibus sedis,scilicet judiciarie, prefati domini nostri regis juratis coassessoribus, hic Bu-de penes prefatum dominum nostrum regem constitutis et existentis, Johan-nis de Bathor pro illustri domina Beatrice de |4| Frangapanibus, illustriscondam domini Johannis Corvini, Lipthovie ducis ac regnorum Dalmacie,Croacie et Sclavonie bani etc. relicta, cum procuratoriis literis nostris, iuxtacontinenciam literarum nostrarum citatoriarum, ipsam citacionem in festo

beati Martini, episcopi et confessoris, proxime preterito |5| hic Bude predictacoram nobis facie ad faciem factam in se denotancium contra nobilem Nico-laum de Kerezthwr proposuit eo modo, quomodo quedam litere illustriscondam domini Georgii dezpoti Raschie fassionalis in pignoraticie in par-gameno privilegialiter confecte, factum castri Mwnkach |6| vocati in comita-tu de Bereg, item opidorum Rivulidominarum, Zathmar et Nemethy in Zat-hmariensi, ac Debreczen nuncupatorum in Byhoriensi comitatibus exi-stentis, et habitatorum necnon pertinenciarum ipsorum tangentes et concer-nentes, ipsam dominam Beatricem ducissam in certa sui parte concernentesapud prefatum |7| Nicolaum Kerezthwry haberentur. Quas ipsa ab eodemNicolao Kerezthwry pro jurium suorum sustentacione in specie rehabere

vellet jure admittente. Quo audito prefatus Nicolaus Kerezthwry, in nostramexurgendo presenciam respondit ex adverso, quod hoc bene verum foret utprescripte |8| litere apud ipsum haberentur. Non tamen ipse easdem in specieeoque eedem litere per reverendissimum dominum Georgium episcopum[Ecclesie] Quinqueecclesiensis cancellarum regni etc. manibus suis ad con-servandum dare fuissent et assignate, sed bene paria earundem in trans-sumpto |9| literarum nostrarum eidem domine Beatrice dare promptus essetet paratus. Et mox ibidem his dictis idem Nicolaus Kerezt[hwry dictas] lite-ras nobis presentavit hunc tenorem continentes: Nos, Georgius, Dei graciadespotus Rascie et Albanie dominus, item Erina contoralis, necnon |10| Gre-gorius, Stephanus et Lazarus, similiter despotus Rascie, filii eiusdem domini

Georgii despoti, significamus tenore presencium quibus [expedi]t universis,quod cum magnificus dominus Johannes de Hwnyad, regni Hungarie guber-nator a certis retroactis temporibus usque in presentem diem |11| certas pos-


5/24


155

sessiones et bona nostra infrascripta, videlicet castrum Mwnkach vocatumin comitatu de Beregh habitum cum omnibus [sui]s pertinenciis, item opidaRivulidominarum, necnon Zathmar et Nemethy in Zathmariensi, ac Debrec-

zen nuncupata in Bihoriensi comitatibus situata, |12| simulcum urburis inpertinenciis dicti opidi Rivulidominarum existentibus necnon omnibus etsingulis ipsorum utilitatibus et pertinenciis quibuslibet, scilicet possessionesBezermen et Dada vocatas in comitatu de Zabowch habitas, similiter cumomnibus earum utilitatibus et pertinenciis |13| quovis nominis vocabulo vo-citatis, racione certorum debitorum per nos apud eundem contractorum acinscripcionum exinde factarum tenuerit, possederit et conservaverit, sicutitenet, possidet et conservat eciam de presenti, tandem exnunc certis domi-nis, prelatis et baronibus regni Hungarie inter partes |14| mediantes factautrimque omnimoda composicione et sufficienti posita racione, eidem do-mino Johanni gubernatori ultra et preter ea omnia, que de proventibus dicto-

rum castri, opidorum, possessionum, urburarum et aliorum bonorum nostro-rum serie eciam a nobis hactenus quomodolibet |15| percepit, adhuc in cen-tum milibus et quinquaginta quinque milibus florenis auri boni et justi pon-deris debitorie remansimus obligati. Unde nos volentes ipsum dominum Jo-hannem gubernatorem ac egregios Ladislaum et Mathiam filios eiusdem derehibicione prescriptorum centum |16| milium et quinquaginta quinque mili-um florenorum auri certos reddere et securos, prescriptum castrum nostrumMwnkach ac opida Rivulidominarum, Zathmar, Nemethy et Debreczen, ne-cnon possessiones Bezermen et Dada appellatas simulcum urburis predictis,necnon villis, prediis et |17| aliis bonis ad eadem et ipsas pertinencibus, itemproventibus, collectis, daciis, contribucionibus et censibus aliisque eorun-dem et ipsarum utilitatibus et pertinenciis quibuslibet quovis nominis voca-bulo vocitatis, annotatis domino Johanni gubernatori, Ladislaoque et Mathiefiliis suis pro prefatis |18| centum milibus et quinquaginta quinque milibusflorenis auri iuxta regni consuetudinem pignori duximus obliganda sew in-scribendas, ymmo obligamus et inscribimus talimodo, quod antefatus domi-nus Johannes gubernator et filii sui predicti, annotata bona infra tempus |19|redempcionis eorundem titulo huiusmodi pignoris conservando singulis an-nis de proventibus ipsorum pro quolibet anno sex milia et septingentos flo-renos in sortem sumpme pretacte centum milium et quinquaginta quinquemilium florenorum auri computare atque pro solutis assummere |20| et reci-

pere debebunt et tenebuntur. Si autem tempore inter medio quousque pretac-ta summa centum milium et quinquaginta quinque milium florenorum auride talismodi pecunia, quam singulis annis de memoratis bonis nostris per-cepturi sunt, compleretur ipsa bona nostra redimere voluerimus, |21| aut he-


6/24


156

redes nostri voluerint, extunc iidem dominus Johannes gubernator ac Ladis-laus et Mathias filii sui totallem illam summam pecunie, quam de bonis nos-tris predictis modo quo supra exegisse comperti fuerint pro solutis computa-

re et defalcare et supra hec recepta a nobis residuitate |22| huiusmodi pecu-nie usque perfectam complecionem prenotatorum centum milium etquinquaginta quinque milium florenorum auri memorata bona nostra simul-cum omnibus utilitatibus et pertinenciis ipsorum nobis, aut heredibus nos-tris, remittere debeant et teneantur. Volumus eciam ut dum ex |23| summaflorenorum superius specificata partem aliquam, videlicet quinque milia autdecem vel plura aut pauciora in sortem florenorum summe prefate dare pos-semus, extunc prescriptus dominus gubernator et filii sui prescripti sempertalem partem florenorum recipere et in racione ipsius summe |24| centummilium ac quinquaginta quinque milium florenorum auri computare,nobisque superinde semper literas suas quittanciales dare teneantur et fuit

obligatus, hoc eciam declarato, quod si interim donec prelibata summa cen-tum milium et quinquaginta quinque milium florenorum auri de memorata|25| summa florenorum auri de singulis annis ut prefertur de pretactis bonisexigi debebit realiter compleri potuit, ipsa bona nostra a manibus memorato-rum dominorum Johannis gubernatoris ac Ladislai et Mathie filiorum suo-rum redimere non possemus aut nollemus vel non curaremus, |26| extuncnichilominus dum et quandorumque idem dominus gubernator et filii suipredicti summam centum milium et quinquaginta quinque milium floreno-rum auri de memoratis bonis nostris modo quo supra, videlicet quolibet an-no sex milia et septingentos florenos auri exigendo et ad |27| racionem pre-dictam computando plene perceperint et exegerint, ipsa bona nostra absquealiqua ulteriori solucione nobis aut heredibus nostris remittere debeant etexistant obligati, assumpsimus autem et serie presencium assumimus nostroac heredum et successorum nostrorum nominibus prefatos |28| dominumJohannem gubernatorem ac Ladislaum et Mathiam filios suos eorumque he-redes in pacifico dominio dictorum bonorum infra tempus redempcionis eo-rundem sew complecionis summe principalis prenotate contra quosvis impe-titores, causidicos et actores tenere, conservare et |29| expedire propriis nos-tris ac eorundem heredum et successorum nostrorum laboribus et expensisharum nostrarum vigore et testimonio literarum mediante. Datum inZenderew, die domenico proximo post festum beati Johannis ante portam

latinam, anno Domini millesimo quadringentesimo quinquagesimo. |30|Quibus exhibitis et presentatis, quia eedem litere factum ut premittitur dicto-rum castri Mwnkach item opidorum Rivulidominarum, Zathmar et Nemethyin Zathmariensi, ac Debreczen necnon pertinenciarum ipsorum tangentes et


7/24


157

concernentes, prefatam dominam Beatricem in certa sui parte concernentes|31| agnoscebantur. Ideo nos tenores earundem literarum de verbo ad verbum,sine diminucione et augmento aliquali, transscribi et transsummi presentibus

que literis nostris privilegialibus inseri facientes, eidem domine Beatrici jurissui ad cautelam duximus concedentes communi justicia suadente. Datum |32|Bude, predicta sexto die festi beati Martini episcopi et confessoris, terminiscilicet prenotati. Anno Domini milesimo quinigentesimo sexto.

Lecta cum tenore per magistrum Werbeczy

На полеђини: Transsumptus ex iuditio super impignoratitiis Georgiidespoti etc. ad castrum Mwnkach et oppida Rivulidominarum, Zathmar,Nemethy ac Debreczen etc. pro domina Beatrice. Anno 1506. Registrata 22.

'ари&анте повеље палатина (адислава )ор&анског:

L 9/10 Nos Ladislaus de Gara, regni Hungarie palatinus et judex Cumanorum || L 10 post universis add quod illustris dominus Georgius, despotus Rascie et Albanie dominus,item domina Erina contoralis, necnon Gregorius, Stephanus et Lazarus, filii sui coram nobispersonaliter constituti oraculo vivevocis sue sponte confessi sunt in huncmodum || L 11possessiones ipsorum et bona infrascripta || L 13 nos : ipsos || post eundem add dominumJohannem gubernatorem || tenet, possidet et conservat : teneret, possideret et conservaret ||L 14 nostrorum : eorundem || a nobis : ab ipsis domino Georgio despoto, domina Erina acGregorio, Stephano et Lazaro || L 15 percepisset || remansissent || nos : ipsi dominus Geor-gius despotus, domina Erina ac Gregorius, Stephanus et Lazarus || L 16 nostrum : ipsorum ||L 18 duxissent || obligamus et inscribimus : obligarunt et inscripserunt coram nobis || L 19

post florenos add auri || L 20 deberent et tenerentur || nostris : dictorum domini Georgiidezpothy, domine Erine ac Gregorii, Stephani et Lazari || sunt : essent || L 20/21 redime-re...voluerint : compleretur iidem dominus Georgius despotus, domina Erina scilicet Grego-

rius, Stephanus et Lazarus vel eorum heredes vellent redimere || L 21 nostris om || a nobis :ab ipsis domino Georgio despoto, domina Erina, Gregorio, Stephano et Lazaro || L 22 nos-tra om || nobis...teneantur : eisdem domino Georgio despoto, domine Erine ac Gregorio,Stephano et Lazaro aut eorum heredibus remittere deberent et tenerentur || voluerint || L 23

post florenorum add auri || dare possemus : dicti dominus despotus ac domina Erina, nec-non Gregorius, Stephanus et Lazarus dare possent || prescriptus dominus : prefatus dominusJohannes || prescripti : pretacti || L 24 nobisque : sepefatisque domino Georgio despoto,domine Erine, Gregorio, Stephano et Lazaro || tenerentur et esset || L 25 de 1 : que || potuit :posset || nostra : prenarrati dominus Georgius despotus, domina Erina, Gregorius, Stepha-nus et Lazarus ipsa bona || non possent aut nollent vel non curarent || L 26 quandorumque :quamcumque || nostris om || L 27 predictam : pretacta(m) || perciperent et exigerent || nostraom || nobis aut heredibus nostris : pretitulatis domino Georgio despoto, domine Erine acGregorio, Stephano et Lazaro vel eorum heredibus || debeant et existant : deberent et essent

|| assumimus...nostrorum : obligati assumentes iidem Georgius despotus, domina Erina, acGregorius, Stephanus et Lazarus suo ac heredum et successorum suorum || L 28 quosvis :quoslibet || L 29 nostris : suis || nostrorum : suorum || harum...mediante : harum nostrarumliterarum, quibus sigillum nostrum appensum est, vigore et testimonio mediante || in castro


8/24


158

Zenderew vocato || sabbato proximo ante festum ascensionis Domini, anno eiusdem || atergo: Transsumptus ex iuditio super impignoratitiis Ladislai de Gara palatini etc. factumcastrum Mwnkach et oppidorum Rivulidominarum, Zathmar, Nemethy ac Debreczen con-cernentes. Pro domina Beatrice. Anno 1506. Registrata 24.

Превод*

&и, кнез Петар, кнез од Сентура и од Базина, дворски судија најузви)енијег владара господина 6ладислава, мило)-у Бо(ијом кра'а Угарске и 7е)ке итд., уз то и војвода .рансилваније, садр(ајем ове исправе дајемо на знање свима онима којих се то тиче, да се у са-да)њој осмини празника Светог арханела &ихаила, док смо наиме били у судни,и поменутог на)ег господина кра'а, заједно са неколи-,ином господе прелата, барона, магистара протонотара и судија пле-ми-а реченог кра'евства, постав'ени и одреени овде у Будиму код

реченог на)ег господина кра'а, !ован Батори у име пресветле госпое Беатрисе 4ранкопан, удови,е покојног пресветлог господина !ована Корвина, липтовског хер,ега и бана Кра'евства Далма,ије, %рватске и Славоније итд., са на)им позивним писмом, а у складу са садр(ајем на)ег позивног писма, одазвао позиву на про)ли празник Светог &артина, епископа и исповедника, овде у реченом Будиму. Он је пред нама лично поднео ту(бу против племи-а +иколе Керестурија да се нека исправа покојног славног господина Ђура, деспота *а)ке, о да-вању у залог, написана на пергаменту у облику пове'е, која се односи на твраву звану &ункач у Бере)кој (упанији, затим на варо)и *иву-ли Доминарум, Сатмар и +емети у Сатмарској, и ону названу Дебре-,ин која се налази у Бихарској (упанији, и на њихове становнике и припадају-а добра, а која се у извесном делу тиче саме госпое хер,е-гиње Беатрисе, налази код поменутог +иколе Керестурија. Она (ели да ову исправу од овог +иколе Керестурија добије за себе, ради за)ти-те својих права, )то је по закону допу)тено. Када је поменути +икола Керестури ово чуо, стojе-и пред нама, одговорио је да он заиста има наведену исправу. Он је ипак није дао у оригиналу, стога )то је нај-по)тованији господин Ђоре, епископ печујски, кан,елар кра'евства итд., исту исправу дао у његове руке и поверио му да је чува, али је спреман и во'ан да њену добру копију у на)ем препису дâ истој гос-пои Беатриси. И одмах по)то је ово речено, исти +икола Керестури је тамо поменуту исправу нама представио, која има овај садр(ај:

* *едак,ију превода извр)ила је Драгана Кунчер, на чему јој топло захва'ујем.


9/24


159

&и, Ђура, по милости Бо(јој деспот *а)ке и господар 1лбани- је, затим супруга !ерина, као и "ргур, Сте#ан и $азар, такое деспот *а)ке, синови истог господина деспота Ђура, садр(ајем ове исправе

објав'ујемо свима онима којих се то тиче, да је племенити господин !ован %уњади, губернатор Кра'евства Угарске, ве- неко време, све до дана)њег дана, др(ао, поседовао и чувао одреене на)е поседе и доб- ра доле наведена, наиме твраву звану &ункач која се налази у Бере)кој (упанији са свиме )то јој припада, такое варо)и *ивули Доминарум, као и Сатмар и +емети у Сатмарској, и Дебре,ин који се налази у Бихорској (упанији, заједно са урбурама које припадају реченој варо)и *ивули Доминарум, као и са свима и појединачним њиховим добрима и којим било припадностима, наиме поседима зва-ним Бесермењ и Дада који се налазе у Саболчкој (упанији, такое са свим њиховим добрима и припадностима, како год да се зову, због од- реених на)их дугова према њему, а према уговорима и записима који су на основу тога сачињени, и да их јо) увек др(и, поседује и чува.Онда је, напокон, посредством одреене господе прелата и барона Угарског кра'евства начињено за обе стране оп)те поравнање и ут-врен тачан рачун, да истом господину губернатору !овану, поврх свих прихода од речене твраве, речених варо)и, поседа, урбура и других на)их добара, које је досад од нас примио, остајемо ду(ни јо) стопе-десет и пет хи'ада златних #лорена добре и законите те(ине. Стога,(еле-и да уверимо господина губернатора !ована и његове ува(ене синове $адислава и &атију да -е поуздано и сигурно добити назад на-ведених стопедесет и пет хи'ада златних #лорена, сматрамо да треба,према обичају који влада у кра'евини, да се упи)е како дајемо у залог поменуту на)у твраву &ункач и варо)и *ивули Доминарум, Сатмар,+емети и Дебре,ин, као и поседе зване Бесермењ и Дада, заједно са реченим урбурама, као и селима, пустарама и другим добрима која њима припадају, затим приходима, приносима, да(бинама, дохо,има,и другим њиховим пла-ањима, добитима и припадностима како год да се зову, наведеном господину губернатору и његовим синовима $ади-славу и &атији за поменутих стопедесет и пет хи'ада златних #лоре-на, и то чинимо под условом да, док поменути господин губернатор !ован и његови горепоменути синови др(е наведена добра по праву

залоге до времена испла-ивања (дуга), сваке године урачунају годи)-ње приходе са тих имања – )ест хи'ада седамсто #лорена – као део поменуте суме од стопедесет и пет хи'ада златних #лорена, те да -е бити ду(ни и обавезни да их узму и приме као део исплате (дуга). 1ко,


10/24


160

меутим, у меувремену наведена сума од стопедесет и пет хи'ада златних #лорена буде испла-ена од таквог нов,а, који -е сваке године добијати са поменутих на)их имања, и ми будемо (елели да поврати-

мо та на)а добра, или то на)и наследни,и буду (елели, онда су они,господин губернатор !ован и његови синови $адислав и &атија ду(ни и обавезни да читаву ону суму нов,а коју су са на)их поменутих има-ња добили на претходно утврени начин урачунају у исплату дуга и да,када поврх тога од нас приме остатак таквог нов,а све до последњег од горе поменутих стопедесет и пет хи'ада златних #лорена, врате поме-нута на)а добра заједно са свим њиховим приходима и припадностима нама, или на)им наследни,има. 8елимо такое да наведени господин губернатор и његови наведени синови, ако смо ми у прили,и да од го- ре назначеног износа #лорена, пет хи'ада или десет хи'ада, било ви-)е било мање, дамо како би се вратила поменута сума, увек такав део #лорена приме и урачунају у износ оне суме од стопедесет и пет хи'а-да златних #лорена, и да су ду(ни, )то су се обавезали, да нам увек за то дају своје разре)ни,е. .акое се изјав'ује, да у меувремену, док се заиста не буде извр)ило ду(но пла-ање напред наведеног износа од стопедесет и пет хи'ада златних #лорена назначеном годи)њом су-мом златних #лорена (која се добија) са поменутих добара, као )то је горе изнето, она на)а добра из руку споменутог господина губернато- ра !ована и његових синова $адислава и &атије не мо(емо, не (елимо и не-емо настојати да повратимо. &еутим, чим поменути господин губернатор и његови речени синови наплате износ од стопедесет и пет хи'ада златних #лорена са поменутих на)их добара на горе наз-начени начин, то јест збрајају-и сваке године )ест хи'ада и седамсто златних #лорена до наведене своте, и то у ,елини добију и наплате,ду(ни су и обавезни да она на)а добра врате без било каквог да'ег пла-ања на)ег, или на)их наследника. &еутим, обавезали смо се, и обавезујемо се овом исправом, на)ом и на)их напред именованих по-томака и наследника, да господина губернатора !ована и његове синове $адислава и &атију и њихове потомке у мирном газдовању реченим поседима до времена њиховог откуп'ивања, односно сакуп'ања пр-вобитне наведене суме, сопственим трудом и о сопственом тро)ку,на)им личним и на)их потомака и наследника, подр(имо, чувамо и

бранимо од било којих нападача, заступника и ту(ила,а, снагом и по-средством овог на)ег писменог сведочанства. Дано у Смедереву, у не-де'у после празника Светог !ована пред $атинским вратима, лета "о-сподњег хи'аду четиристо педесетог.


11/24


161

+акон )то је прило(ена и показана, потврује се да се ова пове-'а, која се односи на напред речену твраву &ункач, као и на варо)и *ивули Доминарум, Сатмар и +емети у Сатмарској ((упанији), и Деб-

ре,ин, са њиховим припадностима, делом тиче и поменуте госпое Бе-атрисе. 5ато смо ми садр(ај ове исправе од речи до речи, без смањи-вања или пове-авања било каквог, преписали и пренели, нареују-и да се препи)е и унесе у на)у привилегију, и одлучили смо да је предамо истој госпои Беатриси, ради чувања њеног права и у складу са оп)-тим правом. Дано у Будиму, наведеног )естог дана од празника Светог &артина епископа и исповедника, у року наиме пре наведеном, лета "осподњег хи'аду петсто и )естог.

Прочитано у ,елини од магистра 6ербе,ија

На полеђини: Препис из пресуде о залагању деспота Ђура итд.твраве &ункач и варо)и *ивули Доминарум, Сатмар, +емети и Деб- ре,ин итд., за госпоу Беатрису. "одине 1506. *егистровано 22.

Дипломатичке особености

Пове'а кра'евог дворског судије од 16. новембра 1506. године спада у уобичајене угарске исправе ове врсте, настале у кан,еларијама различитих судских органа због захтева за издавањем веродостојних преписа докумената. После интитула,ије у којој су наведене племи-ка титула и две високе #унк,ије ауктора (дворски судија и ерде'ски вој-вода), и оп)те инскрип,ије, у експози,ији се изла(е о парни,и вое-

ној пред кра'евим судом 11. новембра 1506. године поводом захтева Беатрисе 4ранкопан да добије поменуту деспотову пове'у.5 +икола Керестури, код кога се налазила ова исправа, пристао је да је дâ на увид суду, због израде њеног преписа. 5атим следи препис тра(еног акта. У краткој диспози,ији се ка(е да је дворски судија одлучио да се начини поменути препис и преда Беатриси 4ранкопан, ради за)тите њених права. +а крају је датум састав'ања исправе, где су наведени место, затим празник који одреује месе, и дан, и година.

У интитула,ији деспотове пове'е наведени су као ауктори и ње-гова супруга !ерина и синови "ргур, Сте#ан и $азар. Ђурева титула (despotus Rascie et Albanie dominus) пре)ла је из угарске кан,еларије у

5 Пове'а је, као и други акти везани за наведене поседе, Корвиновој удови,и највероватније била потребна због доказивања права на &ункач и Дебре,ин: 1. Крс-ти-, Документи, 125–127.


12/24


162

латинске акте српских деспота упу-иване у Угарску.6 Поред Ђура, и његов најмлаи син $азар наслов'ен је као деспот, буду-и да је ову титулу добио 1446. године. $азар се у истовременој пове'и палатина

$адислава "орјанског помиње без икакве титуле.7

После оп)те инс-крип,ије, у експози,ији се набрајају деспотови угарски поседи који су ви)е година, заправо од 1444, због дуга били у залогу код губернатора !ована %уњадија: град &ункач, варо)и *ивули Доминарум (+абања),Сатмар, +емети и Дебре,ин, те поседи Бесермењ и Дада, са припадају--им властелинствима. +апомиње се да је до споразума и поравнања до)ло посредовањем угарских прелата и барона. У диспози,ији се на-води да -е речени деспотови угарски поседи остати у рукама губерна-тора и његових синова, док деспот са породи,ом не исплати дуг од 155.000 дуката. Пре,изиран је начин отплате дуга, од годи)њих при-хода ових властелинстава про,ењених на 6.700 дуката. Деспот и њего-ва породи,а могу и из других средстава отпла-ивати дуг, исплатама од 5.000 до 10.000 дуката, или ве-их, односно мањих сума. Деспот и ње-гови наследни,и не-е тра(ити да им се поседи врате док дуг на описа-ни начин не буде испла-ен у ,елини, али су %уњадији ду(ни да након исплате дуга врате поменута властелинства деспотској породи,и (до чега, иначе, није до)ло). Деспот и његови наследни,и обавезују се по-ве'ом да -е у меувремену, до исплате дуга, омогу-ити губернатору и његовим синовима мирно у(ивање зало(ених поседа. 5а разлику од пове'е палатина "орјанског, где се у коробора,ији ка(е да деспот и његови наследни,и преузимају наведене обавезе путем ове исправе,оверене палатиновим висе-им печатом, у деспотовој пове'и нема по-мена о печа-ењу. Пове'а не садр(и потпис, )то је у складу са угар-ском дипломатичком праксом. Датовање је такое извр)ено према угарској дипломатичкој #ормули: наведено је место издавања исправе (Смедерево), неде'ни дан после најбли(ег празника и година од роења %риста. Овакав датум био је уобичајен у латинским исправама деспотске кан,еларије проистеклим из политичких и правно-послов-них односа са Угарском.8

6 L. Thallóczy – A. Áldásy, Oklevéltár , 82, 95, 97, 142, 147, 149–151, 158, 159,164, 165, 171; 1. 6еселинови-, Др*ава српски! деспота, Београд 2006, 69–70; &.Спреми-, Деспот Ђурађ, 135, 141.

7 DL 37608; L. Thallóczy – A. Áldásy, Oklevéltár , 159–162.8 Уп. L. Thallóczy – A. Áldásy, Oklevéltár , 59, 61–64, 83, 96, 143, 159, 164–166,

206.


13/24


163

Просопографски подаци

$ичности деспота Ђ#р$а В#к%&ића (Бранк%&ића), његове суп- руге деспоти,е !ерине и сина р'#ра није потребно посебно комента- рисати. У претходним свескама Старог српског ар!ива ве- су обја)-њене личности: Сте(ан и Ла)ар Бранк%&ић, према регледу, СС1 10(2011) %%%V–LXVIII.

Petrus, comes de Sancto Georgio et de Boziin (Петар, 'р%( %д Сент$#р$а и Ба)ина), 1 ( ред у изворнику) – роен пре 1469. године,син Ђора, магистра пехарника, био је од 1499. године ерде'ски вој-вода и секе'ски (упан, а на поло(ају кра'евог дворског судије нала-зио се од 1504. до 1516. године. 5аједно са !ованом Корвином ратовао је против .урака 1502. године. Био је учесник сабора 1505. године, ко- ји је забранио долазак страна,а на угарски престо. Потом се налазио у

угарској делега,ији која је у Бечу 1506. године постигла споразум са ,арем &аксимилијаном о признавању права %абзбурга на угарску кру-ну у случају изумирања !агелонске династије. По)то је као дворски судија судио у многим парни,ама, сачуван је ве-и број његових испра-ва. Умро је 1517. године.

$итература: I. Nagy, Magyarország családai X, Budapest 1857, 621,s. v. Szent-Györgyi család (Bazíni gróf †); M. Wertner, Die Grafen von St.Georgen und Bösing, Jahrbuch der Heraldischen Gesellschaft „Adler”, NeueFolge 1 (Wien 1891) 245–247; P. Engel, Középkori magyar genealógia(=Genealógia), tab. Hontpázmány nem 9. Szentgyörgyi-ág 3. Szentgyörgyiés Bazini.

Wladislaus, rex Hungariae et Bohemiae (Владисла& II !а'ел%на*,кра+ У'арске и ,е-ке), 2 – син по'ског кра'а Казимира IV, на че)ки престо ступио је 1471. године, а за угарског кра'а изабран је након смрти кра'а &атије Корвина 1490. године. 3егова владавина обеле(ена је слаб'ењем ,ентралне власти, успоном магната, #инан-сијском кризом, опадањем војне мо-и и се'ачким устанком (1514).Умро је 1516. године, а наследио га је син $ајо) II (1516–1526).

$итература: P. Engel, The Realm of St Stephen. A History of Medie-val Hungary 895-1526, London–New York 2005, 345–347; П. *окаи, 5.Ђере, .. Пал, 1. Каса), Истори&а +ађара, Београд 2002 (= Истори&а +ађара), 175–178; ИСН II, 448–454, 458–461, 464 (С. 2иркови-).

Johannes de Bathor (!%&ан Бат%ри), 3 – није сигурно која је личност овде у питању. Породи,а Батори била је једна од најва(нијих аристократских породи,а у Угарској у позном средњем веку. !ован Ба-


14/24


164

тори, син магистра Сте#ана, који се у изворима помиње измеу 1445–1498. године, имао је из брака са Со#ијом Бан#и петоро де,е, од којих је настарији био син !ован. Он се помиње измеу 1489–1522, па би мо(-

да могао бити идентичан са овим изаслаником Беатрисе 4ранкопан.$итература: P. Engel, Genealógia, tab. Bátori (somlyói, folyt). Beatrica de Frangapanibus, ducissa (Беатриса .ранк%/ан, 0ер-

*е'и1а), 3, 4, 6, 9, 30, 31 – к-и $ујзе 1рагонске и кнеза Бернардина 4ранкопана, хрватског велика)а који је подр(авао !ована Корвина у настојању да се домогне угарског престола након смрти кра'а &атије.*оена око 1482. године, за !ована Корвина удала се 1496. године, а после његове (1504) и смрти њиховог сина Кристо#а (1505) преудала се 1509. године за маркгро#а Ђора Бранденбур)ког. Умрла је пре марта 1510. године.

$итература: V. Klai9, Poviest Hrvata IV, Zagreb 19803, 251, 255,

266, 277–280; Hrvatski biografski leksikon (=HBL) 4 (E–Gm), Zagreb 1998,399, s. v. Frankapan Beatrica (P. Str:i9); P. Engel, The Realm, 365; idem, Genealógia, tаb: Frangepán 2. Cetini és Modrusi ág; Hunyadi (Corvin).

Johannes Corvinus, Lipthovie dux ac Regnorum Dalmacie, Croa-cie et Sclavonie banus (!%&ан / И&ани- К%р&ин, ли/т%&ски 0ер*е' и 2ан Кра+е&ста&а Дал3а*и4е, "р&атске и Сла&%ни4е), 4 – 6анбрачни син кра'а &атије Корвина и унук !ована %уњадија, роен је 1473. го-дине. +азначен од свог о,а за наследника престола и обдарен бројним титулама и поседима, био је крајем XV века најве-и поседник у Угарској. "одине 1482. добио је титулу хер,ега $иптова. Иако је после очеве смрти 1490. године као незаконити син остао без круне, нови кра' 6ладислав II потврдио је његова огромна имања, и именовао га за хер,ега Славоније (1490–1493). Корвин је 1495. године постао бан %р-ватске, Славоније и Далма,ије, а 1498. године именован је за до(ивот-ног бана. +а том поло(ају био је заокуп'ен борбама са .ур,има. !ован Корвин је умро 12. октобра 1504. године.

$итература: G. Schönherr, Hunyadi Corvin János (1473–1504), Bu-dapest 1894; ИСН II, 447–449 (С. 2иркови-); P. Engel, The Realm, 317,333, 338, 345–346; Истори&а +ађара, 173–175; HBL 6 (I–Kel), Zagreb2005, 135–137, s. v. Ivaniš Korvin (B. Grgin).

Nicolau5 de Kerezthwr (Ник%ла %д Крст#ра / Керест#ри), 5, 7, 9 –

за сада непозната личност. У Угарској је у средњем веку и касније било ви)е породи,а са племи-ким предикатом „од Крстура“. Био је изгледа #амилијар кан,елара Ђора Сатмарија, који му је дао на чување ви)е %уњадијевих пове'а. +ије познато како су оне доспеле код кан,елара.


15/24


165

У борбама око престола након смрти кра'а &атије, палатин Сте#ан Батори и војсковоа Павле Кињи(и победили су 4. јула 1490. године код ;арвиза !ована Корвина и његове пристали,е. Корвин се осам го-

дина касније (алио како је том приликом потпуно оп'ачкан, и да су све његове пове'е до)ле у туе руке.

$итература: F. Šiši9, Rukovet spomenika o hercegu Ivanišu Korvinui o borbama Hrvata s Turcima (1473–1496) II, Starine JAZU 38 (1937)111; ИСН II , 449, нап. 12 (С. 2иркови-); I. Nagy, Magyarország családaiVI, 222–223; P. Engel, Magyarország világi archontológiája 1301–1457(= ,rchontológiа) II, Budapest 1996, 128; idem, Genealógia, tab. Keresztúri(Bács m.).

Georgius episcopus Quinqueecclesiensis, cancellarus (Ђ%р$е Са-т3ари, /е6#4ски 2иск#/ и кан*елар), 8 – роен 1457. године у граанској породи,и из Ко)и,а, прелат и др(авник, једна од најути-,ајнијих личности !агелонског периода. Кра'ев секретар (1494–1498),веспремски (1499–1501) и варадински бискуп (1501–1505), тајни кан-,елар од 1503, за печујског бискупа и кан,елара постав'ен је де,ем-бра 1505. године. +а тим #унк,ијама остао је скоро пуних 17 година.Острогонски надбискуп постао je 1522. године. Умро је 1524. године.

$итература: P. Tóth-Szabó, Szatmári György primás (1457–1524),Budapest 1906; P. Engel, The Realm, 353, 364–366.

Johannes de Hwnyad, regni Hungarie gubernator (!%&ан "#1а-ди, '#2ернат%р У'арск%' кра+е&ст&а), 10, 14, 15, 17, 18, 21, 25, 28 – роен око 1407. године у племи-кој породи,и вла)ког порекла, јо) као млад истакао се у борбама са .ур,има. 5бог тога му је поверена одбрана ју(не грани,е Угарске: био је северински бан (1439–1446),секе'ски и тами)ки (упан (1441–1456) и капетан Београда (1441–1446). !едан од главних заповедника угарске војске у „Дугој војни“(1443–1444), пре(ивео је катастро#ални пораз код 6арне (1444), и на-кон тога постао најути,ајнија личност у Угарској. 5а губернатора Кра-'евства %уњади је изабран 1446. године, због малолетства кра'а $а-дислава V (1444–1458). До(ивео је те(ак пораз од Османлија на Косо-ву по'у 1448. године. +а поло(ају губернатора %уњади је био до 1452, а следе-е године постао је генерални капетан. Умро је од куге у 5емуну после успе)не одбране Београда од .урака 1456. године.

$итература: P. Engel, ,rchontológiа II, 103; idem, The Realm,278–297; !. Кали--&ију)кови-, Београд у средњем веку, Београд 1967,115, passim; ИСН II, 254–257, passim (&. Спреми-, С. 2иркови-); &.Спреми-, Деспот Ђурађ, 208, passim; Истори&а +ађара, 154–158; HBL 5,


16/24


166

764–766, s. v. Hunyadi Ivan (S. Andri9); Extincta est lucerna orbis: John Hunyadi and his Time, ed. A. Dumitran, L. Mádly, A. Simon, Cluj–Napoca2009; Ђ. Бубало, оседи, 230–235; 1. Крсти-, Документи, 128–130.

Ladislaus de Hwnyad (Ладисла&, син !%&ана "#1ади4а), 15, 17,18, 21, 25, 28 – старији %уњадијев син, роен 1433. године, био је у ју-ну 1448. године верен за унуку деспота Ђура, !елисавету /е'ску. 5а-менио је о,а као тала, у Смедереву исте године, а веридба је у настав-ку сукоба раскинута – у овде објав'еној деспотовој пове'и она се не помиње ни на који начин, а новим мировном споразумом измеу две породи,е, склоп'еним 7. августа 1451. године у Смедереву, уговорена је веридба млаег %уњадијевог сина &атије са !елисаветом. +акон смрти о,а и убиства Урлиха /е'ског у Београду 1456. године, $адис-лав %уњади је кратко био најмо-нија личност у Угарској, али га је кра' $адислав V, ослободив)и се његове контроле, убрзо осудио на смрт и погубио 16. марта 1457. године. У осуди је учествовао и деспот $азар Бранкови-.

$итература: P. Engel, ,rchontológiа II, 104; idem, The Realm, 290,296–297; !. Кали--&ију)кови-, Београд, 173–179; ИСН II, 265, 304,328 (&. Спреми-, С. 2иркови-); &. Спреми-, Деспот Ђурађ, 336, pas-sim; П. *окаи, рилог биогра-и&и деспота (азара Бранковића, И7 56(2008) 183–190.

Mathias de Hwnyad (7ати4а К%р&ин, син !%&ана "#1ади4а), 15, 17, 18, 21, 25, 28 – млаи %уњадијев син, роен 1443. године, пото-њи кра' Угарске (1458–1490). Био је 1451. године верен за Ђуреву унуку !елисавету /е'ску. Девојчи,а је послата !овану %уњадију пре краја 1453. године, али је умрла ве- 1455. године. +акон доласка на престо преговарао је са наследни,ма деспота $азара о предаји Смеде- рева у замену за поседе у Угарској, ук'учују-и и оне које су %уњадији др(али од 1444. године (&ункач, Берегсас, +абања, Сатмар, +емети,Дебре,ин, Бесермењ, Дада), али је после пада Смедерева 1459. године одузео све поседе Бранкови-има.

$итература: V. Klai9, Povijest Hrvata III, Zagreb 1972, 313, pas-sim; !. Кали--&ију)кови-, Београд, 122, passim; ИСН II, 290, passim(&. Спреми-, С. 2иркови-); &. Спреми-, Деспот Ђурађ, 350, passim;A. Kubinyi, Matthias Corvinus, Herne 1999; P. Engel, The Realm, 292,

298–322; Истори&а +ађара, 159–175; Ђ. Бубало, оседи, 234–242.Magister Werbeczy (Сте(ан Вер2е*и, /р%т%н%тар), 33 – маарски правник и др(авник, припадник ни(ег племства из Угочке (упаније,изградио је успе)ну каријеру за владавине 6ладислава II. Протонотар


17/24


167

дворског судије од 1502. године, саставио је 1514. године збирку угар-ског обичајног права „.рипартит”, а 1516. године постао је персонал,судија најви)ег суда у Угарској. Идеолог ни(ег племства, био је пала-

тин 1525–1526. године, а потом кан,елар кра'а !ована 5апо'е (1526–1540). Османлије су га пред смрт, након уласка у Будим 1541. године,именовале за судију &аара.

$итература: К. Кадле,, Сте-ана 'ербеци&а .рипартитум, Бео-град 1909; L. Blazovich, Das Tripartitum und seine Quellen, 5борник ра-дова Правног #акултета у +овом Саду 44/2 (2010) 399–417; 1. Иви-, Истори&а Срба у 'о&водини од на&стари&и! времена до оснивања о-тиско –поморишке границе (1703), +ови Сад 1929, 59, 66, 113, 122; P.Engel, The Realm, 343, passim; Истори&а +ађара, 68, passim.

Топографски подаци

Lipthovia (Ли/т%&), 4 – (упанија у дана)њој Словачкој, у гор-њем току реке 6ах, измеу +иских и 6исоких .атри.

$итература: P. Engel, ,rchontológiа I, 150; idem, The Realm, 113,passim.

Mwnkach (7#нка6), 5, 11, 16, 30 – &укачево, град у западној Украјини. У поседу деспота Сте#ана $азареви-а од 1422/1423. године,након Сте#анове смрти 1427. године припао његовом сестри-у и нас-леднику Ђуру Бранкови-у. 5бог сукоба са новим угарском кра'ем 6ладиславом I !агелон,ем (1440–1445) град је привремено одузет дес-поту (1440–1441). Деспот Ђура је мункачко властелинство 1444. го-

дине дао у залог !овану %уњадију, и ви)е није успео да га поврати у своје руке. После смрти !ована %уњадија град и његово властелинство били су у поседу %уњадијеве удови,е !елисавете Силаи. +аследив)и своју бабу !елисавету Силаи, !ован Корвин је од 1484. године др(ао &ункач и Дебре,ин. Доказивање права на ове поседе навело је његову удови,у Беатрису да 1506. године тра(и препис деспотове пове'е %уњадију из 1450. године.

$итература: D. Csánki, Magyarország történelmi földrajza a Hunyadiak korában I, Budapest 1890, 411; G. Györffy, Az Árpád-kori Magyarország történeti földrajza (=Történeti földrajz) I, Budapest 1963,545; ИСН II, 250–251, 324–329 (&. Спреми-, С. 2иркови-); &. Спре-

ми-, Деспот Ђурађ, 235–236, 247–248; P. Engel, ,rchontológiа I, 369–370; Ђ. Бубало, оседи, 229–242; 1. Крсти-, Документи, 125–156.


18/24


168

Сomitatus de Bereg(h) (Бере-ка 8#/ани4а), 6, 11 – (упанија на североистоку Угарске, у 5акарпатју (дана)ња западна Украјина), на грани,и са По'ском.

$итература: D. Csánki, Magyarország I, 409–428; G. Györffy, Tör-téneti földrajz I, 519–527; P. Engel, ,rchontológiа I, 109.Rivulidominarum (На$2а1а), 6, 11, 12, 16, 30 – сада Баја &аре у

*умунији. $атински назив места („"оспоини пото,и”) превод је дру-гог маарског имена Asszonypataka. Ово значајно рударско место до-био је деспот Сте#ан $азареви- од кра'а 8игмунда 1411. године.+абања је касније делила исту судбину као &ункач и остали деспото-ви поседи који се помињу у овој пове'и. Приходи од урбуре овог руд-ника били су знатни, па су и посебно поменути у деспотовој пове'и.

$итература: D. Csánki, Magyarország I, 466–468; P. Engel, The Re-alm, 154–155, passim; ИСН II, 322–329 (С. 2иркови-); Ђ. Бубало, осе-

ди, 229–242; 1. Крсти-, Документи, 125–156.Zathmar (Сат3ар), 6, 11, 16, 30 – дана)њи Сату &аре у северној

*умунији, где су такое постојали рудни,и злата и сребра. У поседу деспота Сте#ана од 1411. године, потом је припадао деспоту Ђуру, а од 1444. године био је у рукама !ована %уњадија.

$итература: D. Csánki, Magyarország I, 469; ИСН II, 322–329 (С.2иркови-); P. Engel, The Realm, 103, passim; Ђ. Бубало, оседи, 229–242; 1. Крсти-, Документи, 125–156.

Nemethy (Не3ети / Не3*и), 6, 11, 16, 30 – варо) која се налазила одмах поред Сатмара, и која је од 1411. године такое била у поседу српских деспота.

$итература: D. Csánki, Magyarország I, 469; ИСН II, 322–329 (С.2иркови-); Ђ. Бубало, оседи, 229–242; 1. Крсти-, Документи, 125–156.

Zathmariensis comitatus (Сат3арска 8#/ани4а), 6, 11, 30 –(упанија у сливу реке Само), притоке .исе, ју(но од Бере)ке (упа-није, на територији која данас делом припада &аарској, а делом *у-мунији.

$итература: D. Csánki, Magyarország I, 463–466; Történelmi atlasz,Budapest 1961, 12–13.

Debreczen (Де2ре*ин), 6, 11, 16, 30 – град у источној &аарској.

Кра' 8игмунд, у чији посед је доспео 1405. године, дао је Дебре,ину статус слободног кра'евског града, али је ве- 1411. године град са припадају-им поседима поклонио деспоту Сте#ану $азареви-у. Кас-није је делио исту судбину као и &ункач: привремено одузет деспоту


19/24


169

Ђуру 1440–1141. године, дат у залог 1444. године, од када остаје у ру-кама породи,е %уњади. !ован Корвин је од своје бабе !елисавете Си-лаи 1484. године наследио и Дебре,ин. До 1507. године град и његово

властелинство су јо) увек били у поседу Корвинове удови,е Беатрисе 4ранкопан. Касније је био у поседу !ована 5апо'е.

$итература: D. Csánki, Magyarország I, 595, 597–598; G. Györffy,Történeti földrajz I, 609–613; Истори&а +ађара, 79; ИСН II, 322–329 (С.2иркови-); Ђ. Бубало, оседи, 229–242; 1. Крсти-, Документи, 125–156.

Byhoriensis comitatus (Би0%рска 8#/ани4а), 6, 11 – (упанија ко- ја се протезала од Дебре,ина до грани,а 0рде'а.

$итература: D. Csánki, Magyarország I, 591–594; G. Györffy, Tör-téneti földrajz I, 569–589.

Bezermen (Бесер3е1), 12, 16 – сада %ајдубесермењ, град северо-западно од Дебре,ина. Бесермењ је добио статус опидума (варо)и)

1410. године, а наредне године дарован је деспоту Сте#ану, заједно са Дебре,ином и 34 села. Као део дебре,инског властелинства, Бесермењ је потом мењао поседнике на ве- описани начин. Бесермењ се у актима о увоењу %уњадија у посед деспотових властелинстава добијених у залог из 1445. године наводи као oppidum. &еутим, у ви)е докумена-та насталих измеу 1446–1462. године, Бесермењ је, као и у овој деспо-товој пове'и из 1450. године, забеле(ен као possessio. Касније се по-ново у изворима наводи као варо).

$итература: D. Csánki, Magyarország I, 506–507; ИСН II, 322–329(С. 2иркови-); Ђ. Бубало, оседи, 229–242; 1. Крсти-, Документи,125–156.

Dada (Дада), 12, 16 – сада насе'е .иса-Дада ју(но од Серенча,источно од &и)кол,а.

$итература: D. Csánki, Magyarország I, 515; Ђ. Бубало, оседи,233, 236–237; 1. Крсти-, Документи, 136.

Сomitatus de Zabowch (Са2%л6ка 8#/ани4а), 12 – (упанија која се налазила западно од Бере)ке и Сатмарске, а северно од Бихарске (у-паније; њена северозападна меа углавном је и)ла горњим током .исе.

$итература: D. Csánki, Magyarország I, 503–506; Történelmi atlasz,12–13.

Важнији појмови и установе

У претходним свескама Старог српског ар!ива ве- су обја)њени појмови и установе: despotus (дес/%т), dux (0ер*е'), ducissa (0ер*е'%-&и*а), prelatus (/релат), banus (2ан), comes (кне), 8#/ан), magnificus


20/24


170

dominus (&ели6анст&ени '%с/%дин), сancellarus (кан*елар), еcclesia(*рк&а), сastrum (#т&р$ени 'рад), %ppidum (%/ид#3, &ар%-), villa(сел%), према регледу, СС1 10 (2011) %%%V–LXVIII.

Judex curie regis (ма. országbíró, кра+е& д&%рски с#ди4а), 1 –после палатина најви)и званичник у средњовековној Угарској. Имено-ван је од стране кра'а, у чије име је судио. 3егова јурисдик,ија проте-зала се на читаву територију Кра'евине. &еутим, буду-и да су на овај поло(ај бирани најмо-нији барони анга(овани у политичким и војним пословима, недово'но писмени и правнички компетентни,суења су најче)-е водили заменик дворског судије и протонотари.

$итература: P. Engel, The Realm, 92, passim; idem, ,rchontológiа I, 6.Waywoda Transsilvanus (ма. erdélyi vajda, &%4&%да Трансил-

&ани4е), 2 – кра'ев намесник у .рансилванији (0рде'у), који је имао управну, судску и војну власт у овој покрајини. Именовао га је кра', а од 1462. године ова #унк,ија најче)-е је удру(ена са поло(ајем „(у-пана Секе'а“.

$итература: P. Engel, The Realm, 91–92, passim; idem, ,rchontológiа I, 11.

Octavа (%с3ина), 2 – У раду најви)их судова у Угарској, којима су на челу стајали палатин, дворски судија и кан,елар, учествовали су као њихови помо-ни,и прелати, барони и племи-и – assessores јurati. Су-дови су започињали ви)енеде'на заседања осмог дана након нај-значајнијих празника. У овом случају, то је било у осмини празника Све-тог арханела &ихаила (29. септембра), дакле 6. октобра 1506. године.

$итература: P. Engel, The Realm, 191, 193; V. Mažurani9, Prinosi zahrvatsko pravno-povjestni rje/ nik II, Zagreb 1922, 849.Festum beati Michaelis archangeli (/ра)ник С&ет%' ар0ан$ела

7и0аила), 2 – Католичка ,рква слави 29. септембра, у спомен на по-свету /ркве Светог арханела &ихаила у *иму.

$итература: D. Kniewald, Rimski misal za privatnu upotrebu, Zagreb1942, 719.

Baro (2ар%н), 3, 13 – термин који се од почетка XIII века користи за носио,е двадесетак најви)их др(авних #унк,ија у Угарској. Од XVвека овај назив почиње да се употреб'ава и за велмо(е (магнате) који нису обав'али др(авне #унк,ије, тзв. „природне бароне“ (barones na-

turales), за разлику од „barones ex officio“.$итература: V. Mažurani9, Prinosi, 43–44; P. Engel, The Realm, 92,passim.


21/24


171

Magister prothonotarius (3а'истар /р%т%н%тар), 3, 33 – високи слу(беник у ,ентралним др(авним судовима у Угарској (палатина,дворског судије, магистра товарника и кан,елара). ;коловани прав-

ник, налазио се на челу судског персонала сачињеног углавном од но-тара, обав'ао је и судијску #унк,ију, некад заједно са носио,има ви-соких правосудних звања и њиховим замени,има, а некад и потпуно самостално.

$итература: V. Mažurani9, Prinosi, 1179–1182; P. Engel, The Re-alm, 189, 193, 221.

Sedes 4udiciaria (с#д, с#дни*а), 3 – Суд дворског судије је од 1260-тих година усталио место заседања у Будиму. Од времена $ајо)а I (1342–1382) ,ентрални др(авни судови заседали су на кра'евском двору, прво у 6и)еграду, а од 1406–1408. године, када је кра' 8иг-мунд пренео своју престони,у у Будим, у овом граду.

$итература: P. Engel, The Realm, 122, 180, 193, 221.(Co)assessor iuratus (с#ди4а, 6лан с#дск%' &ећа), 3 – судија ,ен-

тралних др(авних судова биран из редова племи-а. Од 1495. године асесори су у овим судовима добили ве-ину у односу на прелате и ба- роне.

$итература: P. Engel, The Realm, 355.Festum beati Martini, episcopi et confessoris (/ра)ник С&ет%'

7артина, е/иск%/а и ис/%&едника), 4, 32 – Католичка ,рква слави овај празник 11. новембра у част светог &артина, епископа .ура у "а-лији (умро око 400. године).

$итература: D. Kniewald, Rimski misal, 776.Comitatus (ма. vármegye, 8#/ани4а), 6, 11, 12 – управно-

територијална и политичка једини,а у средњовековној Угарској. Прво-битно подручје под управом једног утвреног града, на чијем челу се налазио кра'ев представник (упан (ма. ispán, лат. comes). Са слаб-'ењем кра'евске власти и јачањем племства у XIII веку стари систем кра'евских (упанија пропада, а (упаније постају у великој мери са-моуправне организа,ије локалног племства. +а територији Угарске су у позном средњем веку постојале 72 (упаније.

$итература: P. Engel, The Realm, 40, passim; Истори&а +ађара , 26–27.

Ecclesia Quinqueecclesiensis (Пе6#4ска 2иск#/и4а), 8 – основана у XI веку, у време кра'а Сте#ана I Светог (997–1038). Припадала је Острогонској надбискупији, а њена духовна јурисдик,ија обухватала је


22/24


172

подручје Барање и суседних делова западне &аарске, затим средњу и источну Славонију и западни део Срема.

$итература: A Pécsi Egyházmegye története I. A középkor évszázadai

(1009–1543), ed. T. Fedeles, G. Sarbak, J. Sümegi, Pécs 2009.Рignus ()ал%'), 5, 18, 19 – имовина, покретна и непокретна, коју ду(ник даје поверио,у за обезбеење потра(ивања. Поверила, треба да врати залог када ду(ник подмири дуг. У позном средњем веку су угарски кра'еви, нарочито 8игмунд и !агелон,и, такое залагали читава властелинства, не само кредиторима, ве- и својим о#и,ијалима које нису били у стању да исплате.

$итература: (СС', 211 (*. 2ук); V. Mažurani9, Prinosi, 1647–1649; P. Engel, The Realm, 227–228, 282, 333, 358.

Gubernator (ма. kormányzó, '#2ернат%р, на3есник), 10, 14, 15,17, 18, 21, 23, 25, 26, 28 – намесник кра'евске власти, регент, који за-мењује кра'а у његовом одсуству или услед спречености да обав'а владарску ду(ност. !ован %уњади је на др(авном сабору 6. јуна 1446.године изабран за губернатора, због малолетства кра'а $адислава V и његовог одсуства из Угарске (налазио се у Бечу). После повратка $а-дислава V у зем'у 1452. године, %уњади се морао одре-и овог поло-(аја. %уњадијев )урак &ихаило Силаи прогласио се 1458. године та-кое за губернатора, у име одсутног и малолетног новог кра'а, свог сестри-а &атије Корвина.

$итература: видети под Johannes de Hwnyad.Urbura (#р2#ра), 12, 14, 16 – владарево регално право, приход од

рудника. +а име ове да(бине рудари су давали део ископане руде, а потом и топионичари део добијеног�

Povelja Despota Durda Brankovica o Davan

Documents

Transcript of Povelja Despota Durda Brankovica o Davan