Visoka škola strukovnih studija za menadžment u saobraćaju

Predmet: Poslovna komunikacija

Tema: Odnosi s javnošću

Profesor: Student:dr Andon Kostadinović Aleksandar Marković 15p/08

Niš, maj, 2010SADRŽAJ:

ODNOSI S JAVNOŠĆU KAO KOMUNIKOLOŠKA DISCIPLINA................................3KORPORATIVNI IDENTITET..........................................................................................5

Ime...................................................................................................................................5Gledanje i viđenje............................................................................................................6Znakovi i značenja...........................................................................................................6Boja..................................................................................................................................6Zaštitni znak.....................................................................................................................6Logotip.............................................................................................................................6Slogan..............................................................................................................................7Maskota............................................................................................................................7Logošit.............................................................................................................................7Piktogram.........................................................................................................................7Ex Libris..........................................................................................................................7

ODNOSI SA MEDIJIMA....................................................................................................8VRSTE MEDIJA.................................................................................................................8

Novine..............................................................................................................................8Agencije...........................................................................................................................8Radio................................................................................................................................9Televizija.........................................................................................................................9Internet.............................................................................................................................9

Orjentacije..........................................................................................................................10Žanrovi...............................................................................................................................10

(vest[najlošije ili najlepše ide u prvi plan, po važnosti, sadrži emocionalni deo] i izveštaj[sa lica mesta javnost se obaveštava o događaju, što ste bliži to je bolje, piše se u vreme neposrednog trajanja dogadjaja, po dužini sličan proširenoj vesti, postoji opisan, napredan i manipulativno preoblikovan]).........................................................10Istraživački.....................................................................................................................10(članak[ovim se obrađuje određena tema sa informacijama, osvrtom, uzrokom, odgovornošću pojedinaca i analitičkim vrednovanjem, svrha članka je poruka, podsticaj javnog mnjenja na razmišljanje],...................................................................10Reportaža.......................................................................................................................12

INTERPRETATIVNI OBLICI..........................................................................................12ILUSTRATIVNI OBLICI.................................................................................................12ETIKA U ODNOSIMA S JAVNOŠĆU............................................................................13

2

ODNOSI S JAVNOŠĆU KAO KOMUNIKOLOŠKA DISCIPLINA

Ljudska komunikacija sa drugim ljudima, socijalnim i kulturnim grupacijama, izumrelim narodima i kulturama, državama i narodimaNo man is an island- nijedan čovek nije ostrvoPrema broju ljudi uključenih u komunikaciju deli se na:

1. Intrapersonalnu - komunikacija sa samim sobom - razmišljanje, molitva2. Interpersonalna3. Grupna- razmena informacija između jedne osobe i većeg broja ljudi4. Masovna- komunikacija sa velikim brojem ljudi preko mas medija5. Komunikacija izvan ove galaksije - svemirska komunikacija - 1972 godine počela

komunikacija sa dalekim planetama - Velika Britanija, Japan. Šalje se slika a ne ton

Javno je ono što nije tajno, ono što je otvoreno, neskriveno, u središtu javnosti su građani, publika.

Javno mnjenje je preovlađujući stav o problemu ili pojavi. Postoje brojni instrumenti, metode, agencije (ankete) i ostali načini da se izmeri javno mnjenje. Kod merenja je bitna rasprostranjenost uzorka, slojevi(generacijski, socijalni), da pitanje ne bude sugestivno, da postoji reprezentativna širina uzorka, treba se uzeti u obzir da ljudi nekada ne govore iskreno, da je javno mnjenje fluidna, promenjiva stvar. Na primer u Sarajevu i Skoplju nema jedinstvenog javnog mnjenja zbog više etničkih grupa i njihovih poprečnih stavova. Merenje javnog mnjenja u emisijama nije pouzdano(12 dinara je poruka a nemaju svi taj novac), u Utisku nedelje izabran je utisak godine sa četri glasa, nepouzdano je i presretanje ljudi na terazijama jer ne postoji širina uzorka. Često teme koje nisu bitne idu na naslovnu stranu čime se skreće pažnja javnosti i vrši se reketiranje putem medija.

STRATEGIJA I VIDOVI ORGANIZOVANJA ODNOSA S JAVNOŠĆU

Odnosi s javnošću - P.R. menadžeri i odnosi sa medijama nisu iste stvari. U P.R.-u se komunicira sa brojnim vidovima javnosti medju koje spadaju mediji. Poreklo termina je iz Amerike- public relations 1807 godine Tomas Dzeferson (Američki predsednik), naučna disciplina, na Francuskom RP(relacion public), ovi odnosi postoje svuda a ne samo gde postoji služba za odnose sa javnošću, negde loši, negde bolji, negde postoji svest da treba da budu bolji, mogu da budu dobri i kod ljudi koji ne znaju šta je to P.R.

Dobra ne prodaju same sebe!Okruženi smo komunikološkom supom velike gustine. Komunikacija je plivanje kroz

komunikacionu supu, uči se, trenira se, radi se na sebi.

3

Projekat koji treba da ima P.R. ne mora da ima naglašenu ekonomsku (komercijanu) dimenziju kao što su na primer policija, crkva, vojska, crveni krst, humanitarne organizacije, političke stranke.

Segmenti javnosti:1. odnosi sa zaposlenima- komunikaciona, korporativna kultura2. odnosi sa potrošačima3. odnosi sa užom ili lokalnom zajednicom4. odnosi sa medijima5. odnosi sa finansijskom javnošću (banke, osiguravajuća društva, berze, fondovi,

akcionari, savetnici za investicije)6. lobiranje (stvaranje interesne grupe koja se ubedjivanjem zalaže za neke interese,

veza izmedju posla i državnog aparata)7. sponzorstvo (ili pravno ekonomski odnosi koji podrazumevaju davanje novca ili

nekih drugih dobara, postoji: donatorstvo gde nema protiv-usluge, mecenatstvo gde mecena finansira umetnika, npr. Slukara, to je sponzorstvo nad poduhvatima u kulturi, davalac dobara ne sme da zadire u umetničke slobode i ktitorstvo koje podrazumeva kulturne zadužbine)

8. odnosi sa konkurencijom (sastanci, kvalitetna saradnja, npr. Sporazum da na konkurentskim fakultetima ispiti nisu istog dana ili ako farmaceutske kompanije lobiraju da cene lekova budu veće)

9. odnosi sa ljudima od uticaja10. odnosi sa političkim subjektima i biračima (važi za stranke)11. odnosi sa budućim zaposlenima

PR i srodne delatnosti:PR se meša sa oglašavanjem i marketingom a ima jasnih razlika izmedju disciplina

Fonetska transkripcija:

Gde staviti zarez bitno menja sadržaj poruke- Ispit položio nisam pare dobio

Neki naslovi ne znače ništa jer su u nominativu- Partizan pobedio Zemun, Kuče ujelo dete

Promena odlučuje o pitanjima života i smrti, primer je zahtev za pomilovanje upućen Staljinu- U Sibir, ne, na streljanje – od zareza zavisi značenje Modeli organizovanja odnosa sa javnošću:

1. PR na nivou top menadzmenta (ako glavni menadzer pored ostalih zaduženja ima funkciju menadzera)

2. Interni podsistem (sektor) za PR (Loše je što vodja sektora nije deo top menadzementa i nema sve informacije ali ovo se smatra kao u praksi najbolji sistem)

4

3. Spoljni konsultant za PR (Zna struku a ne zna detalje iz poslovanja firme i nije stalno pri ruci)

Pod-disciplina – psihologija odnosa sa javnošću i psihologija marketinga

PR u kriznim okolnostima

Stanje u kome su upadljivo zaoštrene protivurečnosti zbog sukoba interesa ili nepredvidjenog incidenta. Kariza narušava osećaj kontinuiteta i zbog toga se važne odluke moraju donositi pod stresom i u vremenskom tesnacu. U pozitivne posledice krize se može svrstati i činjenica da ona osuđuje stagnaciju i podstiče radoznalost, a nekad može dovesti i do preko potrebnih personalnih promena. Vanredne krizne okolnosti mogu da dovedu u pitanje funkcionisanje pa i opstanak preduzeća. Primer za neophodnost kriznog PR-a je nepredviđena nesreća s ljudskim žrtvama i velikim materijalnim razaranjima. U takvim uslovima PR ima za ulogu da spreči uticaj nepovoljnih događaja na ugled i poslovanje firme. Ozbiljne firme imaju krizni plan, izvode krizne vežbe, kao i formiran krizni štab u kome je top menadzment preduzeća. Brzina reagovanja kao i komunikacijski potencijal firme (ljudski i tehnički) predstavljaju osnovne uslove za kvalitetan PR u datim okolnostima. Ako je dogadjaj privukao dosta predstavnika medija potrebno je za njih obezbediti posebnu prostoriju sa osveženjem i adekvatnim uslovima za rad koji podrazumevaju odredjenu komunikacijsku opremu. Na prvoj konferenciji za štampu dobro je da direktor firme ili neko drugo lice sa kredibilitetom bude predstavljeno kao prvi govornik. Uvek treba imati na umu neophodnost otvorenosti kanala komunikacije. Primeri za dobar PR su reagovanje ministra odbrane Borisa Tadića na nesreću u kasarni, ostavka japanskog ministra saobraćaja posle sudara vozova u kome je poginulo nekoliko ljudi. Postoje i mnogi primeri nelojalne konkurencije koji su stvorili kriznu situaciju kao što je primer navodnog trovanja Karneks paštetama ali i ubacivanjem cijanida u Tilenol kompanije Dzonson&Dzonson kada je kompanija brzim, tačnim informacijama, redizajnom pakovanja, testiranjem i zamenom leka ali i hvatanjem pravih krivaca terorista koji su ubacili otrov uspela da povrati poverenje javnosti. Sa druge strane loš primer za PR predstavlja nuklearna katastrofa u Černobilu gde bi se uz mnogo više tačnih informacija mogao izbeći visoki bilans žrtava u zemlji i inostranstvu.

KORPORATIVNI IDENTITET

Ukupnost svih atributa koje pojedinac prepoznaje kad se suoči sa imenom, znakom ili proizvodom neke firme, odnosno, skup svih osobenosti koje jednu organizaciju odvajaju od drugih na tržištu, tvori njen korporativni identitet.

ImeOličava status kompanije i identifikuje kvalitet proizvoda u odnosu na

konkurenciju; preko imena se odslikavaju preduzetna filozofija i korporativna kultura; širi se poverenje i i ubrzava prohodnost proizvoda kroz robne tokove. Izjava direktora Koka-Kole: Možete mi uzeti sve- i fabrike, i mašine, i radnike, i vozni park; samo mi ostavite ime kompanije!

5

Gledanje i viđenje

Vizuelna kultura je sastavljena od činilaca prepoznavanja stvarnosti vizuelnim opažanjem; vizuelno mišljenje kao saznajni proces koji operiše vizuelnim predstavama i njihovim transformacijama, oblicima, značenjima i relacionim sistemima. Postoje različite vizuelne kompozicije i vizuelne pesme Optičke iluzije nastaju kada je usled igre oblicima stvoren subjektivni utisak koji je posledica pogrešnog ili izobličenog opažaja izvesnih objekata ili pojava.

Znakovi i značenja

U središtu znakova je komunikacija. Znakovi pripadaju zajednici. Jednostavniji znakovi su sredstvo raspoznavanja i legitimacije. Znak je taj koji gradi mostove. Pojam simbol izveden je od grčke reči za znak čime se objašnjava srodnost i povremeno poklapanje ova dva pojma. Simbol je takodje znak raspoznavanja koji se koristi u političke propagandističke svrhe.

Boja

Boja je moćno sredstvo za reklamiranje i to se može videti na primeru Koka Kola ali takodje i komunističke partije koja je koristila crvenu boju. Boja značajno utiče na čovekovu psihu a njena rekognicija predstavlja složen vizuelni doživljaj koji nastaje dejstvom po dužini, snazi i čistoti različitih elektromagnetnih talasa na vidne receptore u oku.

Zaštitni znak

Ako je jednostavan, grafički čist, pamtljiv i konstruktivno savršen zaštitni znak će stalnošću i ponavljanjem postati prepoznatljiva slika na različitim stranama sveta. Postoje dobri (Mercedes, Micubiši i Crveni krst) i loši (Elektroprivreda Srbije, Elektrodistribucija Beograd i Nacionalna štedionica) domaći i strani znakovi.

Logotip

Logotip je specifično likovno grafičko oblikovanje imena preduzeća, ustanove, glasila, proizvoda ili ideje. Posebnost se postiže originalnim oblikom slova, definisanim odnosom medju slovnim znacima, bojom i eventualnim dodacima koji doprinose da tekst što lakše preraste u vizuelni znak. Postoje različiti načini da se ostvari dobar efekat a neki

6

medju njima su: smena slovnih zmakova na principu pozitiv – negativ, primeri efektne veze izmedju znaka i logotipa,

Slogan

Slogan je homogena, sadržajno zbijena i misaono bogata verbalna jedinica koja donosi neku individualnu ili opštevažeću istinu, dosetku, mudrost ili iskustvo.

Maskota

Predstavlja sažetak ukupnih vrednosti firme izraženih likovnim sredstvima u vidu stilizovane figure čoveka ili posebno odabrane životinje.

Logošit

Logošit je mladji od maskote i svodi se na pokret i izraz, npr. Lav koji riče u špici kompanije Metro Goldvin Majer

Piktogram

Je grafički pojednostavljen znak kojim se različite radnje, predmeti, profesije, ideje i proizvodi dovode u jasnu i razumljivu vezu sa celinom. U osnovi piktogramskog sporazumevanja je crtež ali se ponegde sreću fotografije, horoskopski znaci i stripovi.

Ex Libris

Su likovne minijature koje su u poslovnoj i vizuelnoj kulturi predstavljaju skoru intimnu vizuelnu predstavu tj. lični znak koji se razvio iz monograma koji su kao lična oznaka, stavljani na pribor za jelo, maramice, papuče, kape, šalove i druge upotrebne predmete. Funkcija mu je sem što uspostavlja vlasnički odnos da iskaže nešto od estetskog i filozofskog stava: ukus, obrazovanje, preferencije i uverenja.

7

ODNOSI SA MEDIJIMA

VRSTE MEDIJA

NovineNajstariji medij, nastao početkom 17. veka, neuporedivo najviše iskustava, kako

to da opstaje i pored postojanja ostalih medija, vremenski zaostaje, najskuplji a opstaje i čitanost raste (4.8% veći tiraž u 2004. godini u odnosu na 2003.). Mogu da se čitaju u svakom vremenu i na svakom mestu. Analitički tekstovi- dragoceni za javnost. Potrebna sklonost ka pisanju i osećaj za temu.Vrste novina po dinamici izlaženja (dnevne: aktuelna zbivanja sa tematskim nedeljnim izdanjima, analitika, posebni timovi za specijalna izdanja, podeljeni na rublike(sportska, privredna, politička) koje uredjuje urednik, naslovna strana je ranije obilovala tekstom a danas fotografijama. periodične: tema broja i analitika dok lokalni nisu takvi)Vrste novina po sadržaju (informativno-politički, sportske, privreda, kultura)Podela po uticajnosti i težini (pitanje je šta je uticajno i koja je vrsta uticajnosti u pitanju, tabloidi utiču na mase(kvalitetan je bild iz nemačke sa tiražem od 6 miliona ali postoje i klasični tabloidi), nisko-tiražne uticajne novine (deluju na elitu, Washington post, Time, u analima kao prekretnica ulazi objavljivanje slike kompijutera po prvi put na naslovnici Time-a kada, Francuski Mond ))

AgencijeAgencije se bave se prikupljanjem najraznovrsnijih informacija iz svih delova

sveta, to je servis za medije, u zavisnosti od toga koliko su razvijeni prodaju vesti širom sveta.Prvo obeležje je brzina rada, novinar treba da bude prvi na licu mesta, rejting je odredjen njenom brzinom, svi koji preuzmu vest obavezni su da navedu izvor. Etičko i normativno pravo polaže prvi koji objavi informaciju.Drugo obeležje pouzdanost, da li su informacije istinite ili nisu.Treće obeležje je tačnost ili verodostojnost- celovito obuhvatanje svih delova sveta i svih problema, postoje informativni i ostali servisi(u zavisnosti od razvijenosti), ekonomski, sportski, analitički servis. Razudjena mreža dopisnika, rad složen i naporan. Nastanak novinskih agencija (knjiga) Avas-Pariz.Odgovor Nemačkog ambasadora na pitanje srpskog kolege da li se plaši da novinari otkriju kontraverzan plan:“Gospodine naši novinari su patriote koje poštuju svoje institucije“

8

RadioNajmanje predmet kritičkih rasprava, izuzetno važan mediji, nijedna igračka ne

može da mu umanji značaj, najbrži je jer postoji mogućnost da se vest saopšti preko mobilnog telefona, najjeftiniji je i to su bitne prednosti koje održavaju radio. Značajan u vanrednim ali i u redovnim situacijama, bitan sa sociološko-psihološkog stanovišta jer ljudi u begu od frustracija pronalaze utočište slušajući muziku na radio talasima, radio mogu da slušaju i nepismeni.Stav Milutina Milenkovića“Svakim svojim delom radio je latentni masovni šok” Kako ćete sročiti vest za radio je bitno: naglasak, dikcija, akcentovanje, kultura govora, najznačajnije moderno pitanje je maltretiranje slušalaca sa mnogo primitivizma i neukusa.Istorijat:1825. godina prva novinska agencijarazvoj radio telegrafije sa kraja 19. veka1988. godina prenos sa Ajfelove kule u ParizuPrenos Metropoliten opere u Nju Jorku1924. godina prva radio stanica u Srbiji1929. godina Radio Beograd- otpočinje zvanično emitovanje programa

Novinski prodajni sistem u Evropi odredjuje tiraž, na zapadu mali troškovi štampanja (10-15% otpadne na štampu, trafike uzimaju 55% marže)

TelevizijaMedij koji je obeležio drugu polovinu 20. veka, okupirao ljudski um i sve što čini

život čoveka, uz televizor se dobro spava, čita, uči, uživa se u novogodišnjem programu koji se potom uz uživanje prepričava, ima svoje prednosti i mane, veoma je moćan, služi za obrazovanje i vaspitanje a sredstvo je i za manipulaciju i indoktrinaciju ljudi, televizija je nešto što dominira u životu ljudi. Postoji utisak da je internet smanjio gledanje televizije ali pored kompijutera u skoro svakom cyber room-u se nalazi televizor. Može li neko da zamisli ukidanje televizije na nedelju dana? Beg od svih nedaća su na primer Španske sapunice. 2,5. milijardi ljudi provodi čitavo slobodno vreme pored televizora. Sve je manje bitno šta se kaže već kako, ko i slika.

InternetDanas najrasprostranjeniji, najcelovitiji, najveći izvor podataka, otežan je problem

verifikacije i verodostojnosti podataka, stecište sadržaja mnogih medija koji izlaze u svetu, on-line novinarstvo, novine na internetu, osvežavanje i update se vrši stalno, značajna prednost, internet mediji mogu da izlažu sve bez ograničenja, jedini je tehnički uslov i da imaju novca.

9

OrjentacijeInformativno-faktografsko (najstarija, trajna, prikupljanje činjenica, fakata, opisuje, koriste čula da bi došli do priloga, nijedna orjentacija ne može da izostavi činjenice )

Istraživačko-interpretativno (dodatno istraživanje novinara o temi, uzroci pojava i posledice, ispod površine pojavnog, analitički analizira, tumači, vrednuje, složenija orjentacija.)Jačanje ove orjentacije zbog:

Velikih društvenih kriza (ekonomske, fašizam, revolucije Ekspanzija posle I svetskog rata, upornost novinara da dodju do Engleskog parlamenta)

Pojave novih medija (radio, televizija i usled toga novine ugrožene, dešava se preorjentacija, formiraju se timovi za značajnije teme i niču nedeljnici)

Post industrijskog društva (ekspanzija demokratije i ljudskih prava, društvo izobilja, bolja raspodela dobara i oporezivanja, primer moći novinarstva i traganja za istinom je Watergate afera)

Dirigovano-Manipulativno (spoljni uticaji političkih i ekonomskih centara moći, sprovođenje interesa koji ne daju dobrobit društvu jer postoji dvojstvo izmedju države i društva, novinari trebaju da budu Vox Populi)

PRIMER: Obrada jednog problema u tri orjentacije. Radnici štrajkuju u preduzeću. Napraviti izveštaj za medije. U tom slučaju informativno faktografski stil bi obilovao činjenicama i opisom bez dubljeg ulaska u suštinu dok bi interpretativno istraživački tip novinarstva obuhvatao posao dolaženja do dodatnih podataka, mišljenja obeju strana, stavu stručnjaka, moguće posledice, epilog, analiza, svoje vidjenje potkrepljeno podacima i argumentima. Treći vid orjentacione obrade podataka bi se odnosio na slučaj ukoliko smo u državnom ili diktatorskom mediju, manipulativan dirigovan izveštaj bi dakle bio mlak sa vidnim podcenjivanjem ozbiljnosti problema i zahteva radnika.

Žanrovi

Informativni

Vest (najlošije ili najlepše ide u prvi plan, po važnosti, sadrži emocionalni deo) i izveštaj (sa lica mesta javnost se obaveštava o događaju, što ste bliži to je bolje, piše se u vreme neposrednog trajanja događaja, po dužini sličan proširenoj vesti, postoji opisan, napredan i manipulativno preoblikovan)

Istraživački

Članak (ovim se obrađuje određena tema sa informacijama, osvrtom, uzrokom, odgovornošću pojedinaca i analitičkim vrednovanjem, svrha članka je poruka, podsticaj javnog mnjenja na razmišljanje),

10

Intervju (unapred pripremljeni razgovor o aktuelnom događaju i temi. Drugačije je praviti intervju kada je nešto aktuelno u svesti javnog mnjenja i kada nije. METOD

DOLAsKA DO PODATAKA: Intervjui se koriste u pravosuđu, psihologiji, za konkurisanje za posao, za pravljenje priloga ili članka. KAO OBLIK NOVINARSKOG IZRAŽAVANJA: Da sagovornik javnosti saopšti njegovo gledište (vredsnosni stav), najmoćnije sredstvo da se otkriju činjenice, Nastanak intervjua (Gordon Benet ispitivao domaćicu Njujorškog kluba o ubistvu, Ratni izveštač Grimi sa komandantom u ratu Sever Jug, dijalozi platona sa sokratom), faze: tema i sagovornik (prvo se bira tema a onda sagovornik, pitanje šte želim ostvariti tim intervjuom), kontakt i dogovor (podcenjena faza, da li ima interesa da učestvuje u tome ili ne, da li je vaš mediji ono što može da mu koristi, da li ima ugled, profesionalnost, imidz, način kontaktiranja, ako ne poznajete sagovornika pošaljite pismo sa obrazloženjem, halo efekat-prvi utisak bitan, budite uporni ako se nećka, ubedjujte licem u lice, dogovarate obim intervjua, da li želi pitanja unapred i autorizaciju ako su nesigurni i sa lošim iskustvom), priprema (veoma značajno, ne pravite intervju ako nije vaša oblast, ako ste ekspert znanje će koristiti, znati šta je sagovornik govorio ili pisao, upoznati stavove, sastaviti koncept i redosled pitanja koji zavisi od cilja i sagovornika, šok pitanja), tok razgovora, pisanje intervjua, autorizacija)

Ljudima više nisu potrebni samo hleb i igre već i afere i strah. Zar nije bolje živeti u strahu od ptičijeg gripa nego od besposlice.

Vodjenje intervjua-tok razgovora je složeno a u okviru toga ćemo primeniti različite mogućnosti koje zavise od cilja i sagovornika.

1. Cilj može biti iskrena namera da saznamo mišljenje. Da bi to postigli bilo kakva šema ne pije vodu već normalan razgovor

2. Prihvata razgovor ali nema dobru nameru, hoće da se opravda ili zamaskira suštinu. Možda naš cilj nije iskren. Igra gluvih telefona. Pitate, on odgovara sasvim deseto, treba biti uporan, saterati ga u ćoše i u tom slučaju iako ne prizna biće jasno.

Ponašanje i odnos prema sagovorniku-Sagovorniku se mora persirati. Da poštujemo ličnost sagovornika i njegovo mišljenje. Da li treba da mu oponiramo i iskažemo svoje neslaganje? stvarna uloga novinara i voditelja-da mu omogućimo da prenese svoje stanovište ili da vodimo dijalog sa njim kao ravnopravan partner zašta je potrebna kvalifikovanost i poznavanje problematike.Priprema priloga Ako nije uživo, odloženo, ne zna se nekad koliko vremena i prostora ćemo dobiti i često mora da se vrši selekcija u montaži. Odgovore seckati, prigodno prekidati sagovornika polu-pitanjima i reći mu koliki je vremenski okvir. Koncipirati pitanja a ako ne ide neka možemo ubacivati, izbacivati i menjati redosled postavljanja pitanja. – pisanje intervjua- Skraćivanje u odnosu na predvidjeni tekst ako sagovornik nije mogao i umeo da odgovara. Proširivanje ako smo zadovoljni. Može da se stilski dotera i skrati ali ne sme da se izgubi smisao i da se dodaju reči.Autorizacija. Treba naknadno pokazati sagovorniku intervju i dozvoliti mu da ga promeni i doradi ali ne na štetu celine. Ponuditi autorizaciju. Kada se sve to završi novinar po pravilu lepog ponašanja treba da se javi i zahvali sagovorniku.

11

Reportaža Analitički oblik: slična književnosti i beletristici (Dzon Rid i Hemingvej). I novinari mogu da pišu književne reportaže (plod mašte autora). Popularan i rado čitan žanr. Priroda savremenog novinarstva ne trpi reportažu. Popularni su mediji koji su u funkciji fabrikovanja industrije svesti- tabloidi- zabava.Pitak, čitljivi, lagan, lepršavi stil, talentovan pismen i dobar narator suptilan, da nas nagoni da razmišljamo o tome.Stari oblik novinarskog izražavanja koji je bio aktuelan tokom prvog i drugog svetskog rata- sa ratišta.Mogu da se pojavljuju na televiziji: npr. putopisi.

FičerNedefinisan, ovde nije prisutan, u zapadnom novinarstvu- kompleksan: ima

analitike, istraživačkog, reportažnog, interpretacije i ostalih oblika novinarstva.Neobične sudbine ljudi, zanimanja, poslovi.

INTERPRETATIVNI OBLICI

Komentar

Temelji se na stavu, gledištu autora, potreban je povod i aktuelnost –dobar je ako sadrži umešnost, teze i jasnu poruku. Ne mora da bude eksplicitan stav, ne mora da se izjašnjava, dobro je da navede jake činjenice da javno mnjenje samo dodje do odredjenih zaključaka, DA NAVEDE PUBLIKU. Kolumna je podvrsta i odnosi se na ustaljenu, redovnu, posebnu, rubliku pisanu od jednog autora.

Uvodnik

Vrsta komentara- stav redakcije prema odredjenom problemu, imamo potpisan urednikov i nepotpisan uvodnik.

ILUSTRATIVNI OBLICI

Fotografija

Centralno mesto pogotovu u tabloidnoj štampi, danas mnogo više nego pre. Primena je bila samo da ilustruje tekst a veličina fotografije zavisila je od karaktera teksta.nije se moglo zamisliti da se u fotografiju ureže tekst – sada su svi listovi sa krupnim fotografijama u boji.fotografi nekada nisu mogli da budu članovi udruženja novinara – sada ravnopravan i dominantan novinarski žanr.

12

Fotografije se skidaju sa interneta. Prvi fotografi sredinom pedesetih godina. Pre- tekstovi ponjave- dugi tekstovi bez ilustracija.

Karikatura

U različitim periodima ima značaj. Ilustracija teksta ili najčešće prilog za sebe. Kritičko odnošenje prema stvarnosti. Centri moći predmet kritike. Karakituristi su bili poznati slikari tog doba. U istoriji srpskog novinarstva bili značajnih karikaturista- Pjer (Nagrada Večernjih novosti za karikaturu).

Ilustracije

Tvorevine slične karikaturi kojima se oplemenjuje tekst. Stripovi. Žuta štampa je naziv nastao od stripa u pulicerovom nedeljniku –dečko koji je nosio žuti plašt – nije imalo loše značenje kao sada.

Televizijska slika

-osnov moći i uticaja televizije –ogromna gledanost-čovek najviše veruje svojim očima-poseban oblik – žanr – složen posao-obeležila drugu polovinu 20. veka -okupirala ljudsko vremeEdukacija, zabava, socijalizacija,manipulacija, kontrola, usmeravanje.

ETIKA U ODNOSIMA S JAVNOŠĆU

Etika. Plasiranje i širenje netačnih informacija je negacija novinarstva. Postoje odredjeni periodi (ratno stanje) kada je novinarska etika potrebnija društvu. Globalno ovo pitaje poprima više značaja. Etika je filozofska disciplina. Reč je Grčkog porekla etos (navika, narav, duševna svojstva), moral je Latinskog porekla (običaj, narav). Etika je oblik praktičnog odnošenja prema svetu(globalnim fenomenima. eutanazija, teroristički napadi, poligamija), ljudima oko sebe i samom sebi. To je sistem pravila i vrednosti koje su bitne svakom čoveku. Kako će se pojedinac odnositi prema ružnim i lepim stvarima. Nešto što je u jednom delu sveta prihvaćeno u drugom nije, isto važi za vreme. Osnovni oblici ispoljavanja su: norme, savest, principi i sudjenje. Primer: Institucionalizovan brak. Moralna ubedjenja: objektivna (društveni sistem vrednosti, osnova za utvrdjivanje moralnih normi, postoji etički kodeks novinara koji je značajan ali nije zakon), subjektivna (lični moral, uverenja, jednu normu ćemo prihvatiti doslednije nego drugu, griža savesti ima veliku ulogu, neke norme imaju manju težnu nego pre(ne laži, ne kradi). Sve ono što se radi po meri pritisaka je nemoralno. Etičko novinarstvo je potpuno slobodno novinarstvo. Cilj je informativno, istraživačko, kritičko obaveštavanje javnosti a ne neobjektivno, manipulativno, pod uticajem centara moći tj. anti novinarstvo. Mediji može da deluje ka opštem dobru tj. interesima društva i gradjana ili ka centrima moći koji mogu da budu predstavljeni u državnom aparatu ili u finansijskim krugovima.

13

Dva nivoa su normativna (etički kodeksi sadrže norme o tgome kako bi trebalo da se ponašaju u novinarstvu) i meta etika (kritički razmatra nivo ostvarivanja etičkih normi).

14