Pešta, 1838–1849. Bqdimpešta, 18. avgqst 2005. Nova serija ... · PDF...

Pešta, 1838–1849. Bqdimpešta, 18. avgqst 2005. Nova serija, g. XV, br. 33

Za izdavaya: Andrija Rockov Glavni qrednik: Milan Stepanov Home page: www.comp-press.hu/cnn2000

hronika Hronika hronika hronika hronika hronika hronika hronika hronika

2 SRPSKE NARODNE NOVINE

SANDQYEPOàTANSKOSednica rqkovodstva Segedinske srpske zajednice i Samoqprave Srba q Segedinq

Dogovor o predstojexim programima

Bqdqxi da kraj leta i poyetakjeseni obilqje raznim kqltqr-nim i verskim programima,

Samoqprava Srba q Segedinq i qp-rava Segedinske srpske zajedniceodlqyile sq da q okvirq zajedniy-kog zasedaŠa razmotre najvawnijeobaveze, zadatke.

Na sednici, koja je 5. avgqstaodrwana q segedinskom Srpskomklqbq, predsedavao je TomislavRockov, predsednik SamoqpraveSrba q Segedinq a q prvoj taycidnevnog reda Segedinci sq pawŠqposvetili prvim reagovaŠima napeticijq kojq sq formqlisali Se-gedinska srpska zajednica i Si-riško grañansko qdrqweŠe „Yq-desni jelen”. Q Šoj se, radi podse-xaŠa, dve organizacije obraxajqrqkovodiocima vojvoñanskih na-seÑa – gde wive i Srbi i Mañari –da sliyno Segedinq, i q vojvoñan-skim selima i gradovima, poredpolicije, formirajq Slqwbq gra-ñanske odbrane q kojoj xe se q pod-jednakom brojq naxi i Srbi i Ma-ñari! Slqwba bi imala znayajnqqlogq q predqhitreŠq konflik-tnih sitqacija, odnosno, oyqvaŠqjavne bezbednosti!

Pošto sq q Vojvodini reagova-

Ša na peticijq bila qzdrwana,štaviše, pomalo negativna, Bo-rivoj Rqs, predsednik Segedinskesrpske zajednice najavio je da Se-gedinska srpska zajednica sa svojestrane smatra završenim pitaŠecele inicijative! Razlog tome jeda Segedinci ne wele stvaratiqtisak da se mešajq q qnqtrašŠestvari stanovništva q aqtonom-noj pokrajini – dobra namera jepostojala, svako ima pravo hoxeli prihvatiti korisne predlogeili ne!

Q drqgoj tayci govorilo se opredstojexim pokloniykim pqto-vaŠima. Segedinci q rokq od me-sec dana planirajq ostvariti dvapohoñeŠa: 28. avgqsta manastirqBezdin, q Rqmqniji, dok poyetkomseptembra se predviña pokloniy-ko pqtovaŠe po manastirima qSrbiji i Crnoj Gori koje bi traja-lo 7-8 dana i to preko „Dobroyin-stva”, Tqristiyke agencije Srpskepravoslavne crkve.

Inaye, poseta manastirq Bezdi-nq je davnašŠa weÑa mnogih qPomorišjq pa sq Segedinci naj-zad odlqyili da izañq q sqsretmolbama Srba q gradq na Tisi iokolini: svi koji sq zainteresova-

ni za pokloniyko pqtovaŠe na ma-nastirskq slavq na dan VelikeGospojine mogq se obratiti gospo-ñi Nadi Nedqyin-Dobozi. PoštoQspeŠe Presvete Bogorodice, kaozaštitnika svetoga hrama, togadana slave i srpski pravoslavnivernici q Novom Sentivanq, mno-gi xe biti q dilemi kqda da otiñqna proslavq patrona svetiŠe. Ka-ko je reyeno na sednici, bixe jošprilika za odlazak q Rqmqnijq ka-ko bi se posetile i srpske pravos-lavne crkve q Temišvarq i okoli-ni – na taj nayin svi koji se ovomprilikom opredele za Novi Sen-tivan, sledexi pqt moxixe da ot-pqtqjq q Rqmqnijq.

Q nastavkq forqma na tapet sqdospeli zadaci koji se nadovezqjqna poyetak školske godine: pred-stavnici Samoqprave Srba q Se-gedinq i mesne srpske zajedniceobixixe sve qstanove gde se odvijanastava srpskog jezika, od zaba-višta pa do qniverziteta, kako bivex na samom startq 2005/2006.školske godine obezbedili svqpomox koja je neophodna pri nes-metanom, qspešnom radq!

Svojevrstan peyat kqltqrnoj de-latnosti segedinskih Srba daje

Sve yešxi nastqpi Orkestra Bobana Markovixa q BaraŠi

Popqlarnost majstora trqbe

Majstor trqbe Boban Marko-vix i q BaraŠi je sve popq-larniji. Da je tako potvrñq-

jq i sve yešxi nastqpi ovog mqzi-yara koji q posledŠe vreme sa svo-jim orkestrom maltene sve viken-de provodi na jqgq Mañarske, q Pe-yqjq i okolini.

Prvq sqbotq q avgqstq qmetnikje ispratio q àiklošq, na slo-bodnoj pozornici postavÑenoj nadvorištq stare tvrñave. Q okvirq„Tenkeškog festivala”, nastqpOrkestra Bobana Markovixa na-javÑen je kao qdarni dogañaj, šlagna tortq vex pomenqte kqltqrno-zabavne manifestacije a na Šoj seokqpilo preko hiÑadq zaÑqbÑe-nika dobre trqbayke mqzike, bal-kanskog melosa q kojem je mestodobila i klasiyna mqzika.

Boban Markovix je 6. avgqstanastqpao sa deset ylanova sastavameñq kojima, ovom prilikom, nijebilo Šegovog sina Marka. Razlogje, kako nam je to otkrio ponositotac, snimaŠe filma „âqbavnisabor q Gqyi” q kojem je glavnaqloga poverena Markq Markovixq.Radi se, inaye, o domaxoj mqziykojverziji àekspirove tragedije „Ro-meo i Jqlija” sa srexnim krajem –xerka iz bele trqbayke porodicezaÑqbÑqje se q Gqyi q deyaka izromske trqbayke porodice, štoobe porodice ne dozvoÑavajq. Nas-tavak, naravno, slqtite a ono štoje vawno istaxi jeste da je ovimfilmom otvorena nova stranica qsrpskoj kinematografiji jer se onsnima evropskim bqçetima!

àto se tiye šikloškog koncer-ta Orkestra Bobana Markovixa, onje trajao sat i po a majstor i Šegovisvirci, qz ovacijq i frenetiyne ap-laqze, više pqta sq prozivani nabinq. Q redovima pqblike otkrilismo i g. Zoltana BqŠika, vojvoñan-skog pokrajinskog sekretara za ob-razovaŠe i kqltqrq koji je boraviv-ši na godišŠem odmorq q Harka-Šq, iskoristio prilikq da doñe na

nastqp trqbaya iz Srbije: „Orkes-tar Bobana Markovixa je zaista je-dan brend q Srbiji, jedna tradicijapomešana sa savremenim mqziykimizrazom. Slqšao sam ih nedavno iq Rqmqniji a došao sam i ovde jermislim da sq neponovÑivi. Nijeim samo qspeh q filmovima EmireKqstqrice trajan, vex sq oni spo-sobni da izvedq i sami izqzetnodobre koncerte. Yini mi se da or-

kestar nije popqlaran samo q Ma-ñarskoj, nego je i po Evropi prepoz-natÑiv sa mešavinom tradicio-nalne ciganske mqzike i trqbayketradicije Srbije sa modernim iz-razom. To je jedan od onih orketarakoje Srbija q bilo kojem momentqmowe da proda q Evropi.

Da je Orkestar Bobana Marko-vixa veoma trawen q BaraŠi,potvrñqje yiŠenica da xe, najvero-vatnije, 19. avgqsta gostovati naFestivalq Roma q Peyqjq a 20. av-gqsta, q okvirq „Dana sela”, sa po-yetkom q 14 sati 30 minqta nastq-pixe q Lipovi.

Predrag Mandix

Orkestar Bobana Markovixa sa nayelnikom àikloša Ivanom Marenixem

„Dan srpske kqltqre q Segedinq”,tradicionalna menifestacija ko-ja se obiyno odrwava poyetkom ok-tobra. Zbog previše programa qdesetom mesecq, meñqtim, na sed-nici je doneta odlqka da se ovogo-dišŠe praznovaŠe srpske kqltqreq gradq na Tisi pomeri za poyetaknovembra! Pošto tema proslave,zbog više solqcija, na zasedaŠqnije definisana, prisqtni sq seslowili da se o Šoj podrobnijegovori na sledexoj sednici. Sadrqge strane, postignqt je dogovorda se prilikom „Dana srpske kql-tqre” najzad odrwi Segedinskibal pošto q posledŠe vreme q Se-gedinq nije bilo balskog veseÑa,drqweŠa.

Na krajq zasedaŠa, q „Raznom”,nakon još jednog podsexaŠa navawnost qspešne nastave srpskogjezika q segedinskim obrazovniminstitqcijama, istaknqt je prob-lem segedinskog srpskog pravos-lavnog grobÑa. Pošto se ono na-lazi q zapqštenom staŠq, prisqt-ni sq bili saglasni da vaÑa qyi-niti sve kako bi se veyno prebiva-lište Srba q ovom gradq dotera-lo, qlepšalo a to xe biti jedan odprioritetnih zadataka dvejq orga-nizacija koje sq sledexe zajedniy-ko zasedaŠe zakazale za poyetakseptembra.

Predrag Mandix

hronika hronika hronika hronika hronika hronika hronika Hronika hronika

Bqdimpešta, 18. avgqst 2005. 3

45. Dragayevski sabor

Dragayevo, zemÑa trqbeGqya, najvexa svetska psihijatrijska klinika

Rezqltati takmiyeŠa trqbay-kih orkestara na 45-om po re-dq Dragayevskom saborq odr-

wanom 1-7. avgqsta q maloj srpskojvarošici Gqyi, domaxoj i svet-skoj javnosti odavno sq vex pozna-ti. Zna se da je za najboÑeg trqbayaSabora proglašen Dejan Lazare-vix iz Powege, najboÑi orkestarbio je orkestar Nenada Mladeno-vixa iz VraŠa, memorijalna nag-rada „Profesor Miodrag Vasi-Ñevix”-Zlatna jabqka, za najiz-vornije mqziciraŠe pripala jeorkestrq Bowidara Lqkovixa izKotrawe, a prva trqba pqblike(zlatna trqba) dodeÑena je DejanqPetrovixq iz Qwica. Sedmodnev-nq manifestacijq prema zvaniynojproceni pratilo je oko 600 000 sa-boraša iz Srbije i inostranstva,a o medijskoj propraxenosti ovogmqziykog dogañaja dovoÑno govo-ri podatak da je q Gqyi za vremeSabora zvaniyno akreditovano430 novinara, od yega više od po-lovine inostranih iz Evrope,Amerike i Aqstralije.

Na zahtev posetilaca Sabor jeprodqwen za još tri dana, a od ovegodine qšao je q red manifestaci-ja yiji je pokroviteÑ Vlada Repqb-like Srbije. Posle predtakmiye-Ša q BoÑevcq, na Zlatiborq, qKotrawi, Sqrdqlici i Koštqni-xima, q Gqyi na finalnom takmi-yeŠq nadmetalo se 19 orkestara(trqbayi Srñana Azirovixa izBojnika zbog saobraxajne nesrexenisq nastqpili). Odmeravao se or-kestar sa orkestrom, trqbay satrqbayima, basista sa basistima,bqbŠar sa bqbŠarima.

Programski sadrwaji, qz izves-na inoviraŠa, zadrwali sq „pot-kq” prvog Sabora: takmiyeŠe or-kestara i trqbaya, momayka nadme-taŠa, dragayevska svadba iz XIXveka, izlowbe, nastqpi pevaykih iigraykih grqpa iz zemÑe i inos-transtva, prikaz kŠiga o Dragaye-vq i Saborq, izbor najlepše na-rodne nošŠe. Od 1997. godine svo-je takmiyeŠe na Saborq imajq imladi trqbayki orkestri – bqdqxenade Srbije. Po prvi pqt ove godi-ne takmiyili sq se i pionirski or-kestri, a od pet prijavÑenih najbo-

Ñi je bio orkestar „Danijela” izAriÑa. Za najboÑeg trqbaya pio-nira proglašen je Vladimir Iva-novix. Izmeñq 11 mladih orkesta-ra wiri na yelq sa etnomqzikolo-gom, mr Mirjanom Zakix, odlqyioje da prvo mesto dodeli orkestrqWeÑka Jokovixa iz MršeÑa, a danajboÑi trqbay bqde Dragan Ame-tovix iz Bojnika.

Priya je q stvari zapoyela da-lekog 14. oktobra 1961. godine, ka-da je q porti crkve svetih arhanñe-la Mihajla i Gavrila na dan Pok-rova presvete Bogorodice q Gqyiodrwan prvi Sabor. Qyestvovalasq na Šemq samo yetiri orkestra,sva yetiri dragayevska: iz Gora-yice, GrabÑa, DÑina i Rti. „Tre-balo je tada promarširati qli-cama q anterijama i opancima, sašajkayom na glavi, q prisqstvqvlasti i q pratŠi trqbaya”, rekaonam je, prisexajqxi se tog vremenajedini, danas wivi organizator,profesor kŠiwevnosti, pisac iskqlptor, Nikola-Nika Stojix:

– Q naš kraj prve trqbe došle

sq preko islqwenih vojnika, trq-baya q drqgoj polovini XIX veka, oyemq svedoye nadgrobni spomeni-ci, krajpqtaši. Trqba od tada vi-še ne svira jqriše, marševe i ko-mande, koje je imala q vojsci, vexsvira narodna kola i pesme. S vre-menom, broj trqbaya po selima sepovexava i oni dolaze na idejq danaprave samostalne orkestre. Tosq na poyetkq skromni orkestri,koji sq najyešxe imali po pet trq-baya i jednog bqbŠara. Qbrzo sq tedrqwine postale toliko popqlar-ne da sq mnogi drqgi mqziyki sas-tavi poyeli da se gase. Trqba je,što je veoma interesantno, posta-la tqmay svih narodnih osexaŠa.Izmeñq dva rata ovde je bilo yak15 trqbaykih orkestara. Pamtimsabor q mom selq, DoŠoj Kravari-ci, gde je sviralo deset trqbaykih

orkestara i pod ogromnim hrasto-vima blizq škole q isto vreme ig-ralo je deset kola. Takoñe pamtimda je, iako tada nije bilo takmiye-Ša, najboÑi trqbay bio neki Doj-yilo üqkix. Kad on zasvira, tadsabor poyiŠe. Kad Dojyilo pres-tane da svira, tad se sve završava.

Mi, grqpa mladih Ñqdi koja je qovq varošicq došla sa školova-Ša, setili smo ga se 1961. godine inekako smo qspeli da pronañemo

yetiri orkestra. Pred-sednik wirija bio je našdragi profesor, yqvenietnomqzikog, MiodragVasiÑevix. Došli smoonda na idejq da qyesnicinešto svirajq po sopstve-nom izborq, a nešto dabqde obavezno i tako se, qstvari, formirao prviprogram. Odlqyili smoda obavezna pesma bqde„Sa Ovyara i Kablara”,koja se odrwala do danasi postala himna Draga-yevskog sabora. To je ina-ye pesma iz XIX veka, kojqsq pevali oni koji sq qSrbijq dolazili kao dob-rovoÑci da se bore pro-tiv Tqraka. Reyi pesmebile sq sledexe: „Sa Ov-yara i Kablara yobanicaprogovara, srpski kneweprimi naske q redovesrbijanske.” Kasnije tqlepq pesmq, koja ima him-niyka svojstva, snagq i

dostojanstvo, poyiŠq da koristemnogi vladari, koji kao q nekakavram q tq pesmq qlaze, pa ih ondavreme posle iz Šega izbaci. Drqgaobavezna melodija bila je narodnapesma, „Bledi mesec zagrlio zvez-dq Danicq” i po weÑi kolo i jedanmarš. Pošto je, q meñqvremenqleto odmaklo, setili smo secrkvenog sabora, koji je q Gqyiodrwavan 14. oktobra na Pokrovpresvete Bogorodice. Tome smododali momayka nadmetaŠa, skokq daÑ, q vis, bacaŠe kamena s ra-mena, rvaŠe q kosti, gañaŠe jabq-ke, zatim neke izlowbe, izbor naj-lepše narodne nošŠe, igraya,itd.

Taj 14. oktobar bio je jako prija-tan, sqnyan dan. Skqpilo se oko1500 Ñqdi da slqšajq i vide štase to dogaña. Na malq pozornicq

popele sq se yetiri grqpe i poyeloje takmiyeŠe. Narod je slqšao savelikom pawŠom, a q jednom tre-nqtkq q oyima našeg profesoraprimetili smo sqze. Za najboÑegtrqbaya proglašen je DesimirPerišix iz sela Gorayixa, kojegje narod sa ovacijama skinqo sabine, popeo ga na ramena i qz klik-taŠe nosio kroz varoš. Onda smoi mi okrilatili i više se nismonikoga plašili. ProfesorMiodrag VasiÑevix tada nam jerekao:”Vi ne znate šta ste qradi-li. Vratili ste trqbaštvq wivot,a ovo je zayetak renesanse narod-nog trqbaštva q Srbiji i ja vasmolim da ovaj posao nastavite da-Ñe.”

Posle nekoliko godina crkvenaporta postala je mala i sabor pre-lazi na sportski stadion, a vex natrexem q Gqyq je došlo 10 000 Ñq-di. S vremenom sq poyela da se or-ganizqjq predtakmiyeŠa da bi da-nas na Dragayevski sabor imaloweÑq da doñe stotinq orkestara.Takmiyi se Ših dvadeset, iz pros-tog razloga što q isto vreme wi-ri više od tog broja nije q staŠqda oceni. Onaj ko q Gqyi pobedi,otvorena sq mq vrata sveta. Ovdedanas dolaze Ñqdi sa raznih stra-na, yqjq se razni jezici. Drqwe se igrle kao najroñeniji, a ne znajq nikako se zove onaj drqgi. Ovaj svetje jedna velika lqdnica. Svi mipreko godine dowivÑavamo ko znakoliko traqma. Svet dolazi i todonosi q Gqyq. Ovde, qz našq trq-bq, qz saborski kqpqs, narodno ve-seÑe poyiŠe jedna velika relaksa-cija.

Sabor polako prerasta q mowdanajvexq svetskq psihijatrijskqbolnicq. Ovde se sve ono negativ-no što se donese, isprazni. Saborqlije neke nove energije i radostii to slqwi do idqxe godine. Kodnas q šali kawq, za vreme saborane radi apoteka. Glavni lek je trq-ba i kqpqs. Nikom ništa ne fali,ko nikad nije pevao, zapevaxe, konije igrao, zaigraxe, a onaj ko nijeznao ni najroñenijeg da zagrli,zagrlixe ovde nekoga. Ovde sq svisamo saboraši. Od samog poyetkana tom planq nije dolazilo ni dokakvih problema. Q Gqyi pobeñqjesamo mqzika.

(nastavixe se)S. M.

GqyaIme Gqya nastalo je otqda

što se narod, sklaŠajqxi se odTqraka, gqyio i prikrivao. Prvipomen Gqye q istorijskim izvo-rima nalazi se 1476. godine, aproces nastajaŠa „yaršije” za-poyeo je 1831. godine, izgradŠomcrkve. Gqya danas broji oko 2000stanovnika, a od 1961. godine do-wivÑava pravi preporod. Varo-šica q dqbokoj srpskoj provinci-ji, proyqla se po trqbi. MalenaGqya postala je poznata širomplanete, do dalekog Japana i Ka-nade, Qrala i àvedske, Gryke iAfrike.

reportawa Reportawa reportawa reportawa reportawa reportawa reportawa


OGLEDALOKRIVO

SMEHQGAO ZA

NOMIJAEKOGde sq ona lepa stara vremenaiz 80-ih godina 18. veka kadasq gradix q BaraŠi, àikloš,

krasile takve qgledne porodicekao što sq Pandqrovix, Stanko-vix, Dobrovix, Demetrovix, Pe-jix, Vojnovix, Petrovix, Gojko-vix, QgÑešix, Nikolix i drqge?Gde sq potomci onih šikloškihSrba koji sq 1806.godine dali sa-zidati trexq po redq srpskq pra-voslavnq crkvq (prethodna, drqga,stradala je q powarq q kojem jeqništen i zidni wivopis Hristo-fora Wefarovixa) posvexenq Sv.Dimitrijq? Srbi starosedeoci sqpolagano nestali a danas svedo-yanstvo nekadašŠeg srpskog bi-tisaŠa predstavÑajq srpski pra-voslavni hram i malobrojni Srbiiz Hrvatske i Bosne koji sq za vre-me rata na teritoriji bivše Jq-goslavije spas i qtoyište našliqpravo q ovom baraŠskom naseÑq.Oni sq redovito prisqstvovalisvetim litqrgijama kojih od sre-dine maja nema, naime, otpoyela jerekonstrqkcija mesne srpske pra-voslavne crkve koja je sazidana1806. godine.

Svake godine, povodom crkve-nog praznika Makaveja, q avgqstqse daje i pomen nekadašŠem kape-tanq, braniocq àikloša despotqStevanq àtiÑanovixq koji je1515. godine sahraŠen na üqntirqi gde se Srbi iz BaraŠe vekovimaokqpÑajq sa ciÑem da odajq poyastsvecq poreklom iz Paštrovixakoji se sa svojim narodom našao qovim krajevima i borio protivistih Tqraka ispred kojih je bioprimoran da se iseli iz svog kra-ja. Poyast Sv. Stevanq àtiÑano-vixq qkazana je i 14.avgqsta tekqxegodine: na qzvišenom mestq, op-koÑenom vinogradima, kod grobasveca na üqntirq, q prisqstvqskromnog broja vernika iz àik-loša, ViÑana, Peyqja i Bqdim-pešte veyerŠe sa poyetkom q 16yasova slqwio je jerej PredragHajdqkovix, administrator šik-loške parohije, koji je tom prili-kom odrwao i kratkq besedq rekav-ši izmeñq ostalog sledexe: „ Da-nas pomalo skromno q odnosq naprošle godine slavimo slavq qàiklošq na svete velikomqyeni-ke Makaveje ali, ipak, radosni jerdowivÑavamo, ovih dana, materi-jalnq obnovq hrama. Slava TebiBowe što si nas qdostojio da mibqdemo ti sinovi, ti naslednicisv. Stevana àtiÑanovixa koji do-wivÑavajq materijalnq obnovq.Iako je ona veoma bitna, ipak jemaŠe bitna od one dqhovne obno-ve!”

Pri toj dqhovnoj obnovi poseb-no je istakao primer mladog kqmaBaneta Despotovixa koji je za sve-yanq prilikq pripremio slavskikolay i koÑivo! „Q toj dqhovnojobnovi mladi Bane qyestvqje nataj nayin što je pohañao veronaq-kq sa svojim bratom” – rekao je je-rej Hajdqkovix koji je još jedanpqtnaglasio svoje zadovoÑstvo što jedošlo do okqpÑaŠa Srba na üqn-tirq i dodao: „Boga molim i sv.Stevana àtiÑanovixa te sv. veli-komqyenika Dimitrija za Šihovezastqpniyke molitve da na godinqq obnovÑenom hramq i mi dqhovnoobnovÑeni, makar onoliko koli-ko danas, proslavimo mnogo dos-

tojanstvenije na godinq i q mnogovexem brojq a ako Bog da posetixenas i naš arhijerej, äegovoPreosveštenstvo episkop Lqki-jan pa i drqgi sveštenici naše i

da dâ Bog i bratske Temišvarskeeparhije!”

Inaye, obnova šikloške srpskepravoslavne crkve teye qbrzano arazlog spoÑašŠe i qnqtrašŠe

rekonstrqkcije svetiŠe – koja jejedna od prioritetnih projekataBqdimske eparhije – jeste prosla-va 200. godišŠice svetoga hramakoja se predviña 2006. godine! Izq-zetno velika, warka weÑa preosve-xenog vladike Lqkijana je da seprilikom centralne sveyanosti,jqbileja, q drevnoj šikloškoj sve-tiŠi izlowe mošti sv. StevanaàtiÑanovixa koje sq onovremenonesvakidašŠim pqtem dospele qBeograd. „Witije ovog srpskogsveca kazqje da sq Tqrci jedne no-xi, neposredno posle osvajaŠaàikloša, još dok se vojska odma-rala, zapazili neobiynq svetlostna jednom qzvišenom mestq vangrada, zvanom üqntir. Pomisliv-ši da se tq yqva blago, raskopajqto mesto i nañq, qmesto blaga, ce-lo neraspadnqto telo qgodnog mi-risa q vlastelinskoj odori. Meš-tani, meñq kojima mnogi Mañari,rekoše Tqrcima da je to telo„rackog vlastelina Stefana”.Vest o tome brzo je stigla dofrqškogorskih manastira. ài-šatovayki monasi otišli sq sadarovima q àikloš i od gradskogzapovednika Amira, potqryenogSrbina, dobili Stefanove moš-ti i preneli ih q svoj manastir.”Zbog nemilih istorijskih vihora,kasnije, mošti ovog sveca odnese-ne sq yak do Bqdima, pa vraxene qàišatovac da bi na krajq veynoprebivalište našle q beograd-skoj Sabornoj crkvi.

Hoxe li se one 2006. godine naxiq šikloškoj srpskoj pravoslavnojcrkvi posvexenoj sv. velikomqye-nikq Dimitrijq – ostaje da se vi-di. Svakako vaÑa istaxi da jekrovna konstrqkcija q celosti ob-novÑena a trenqtno je q tokq drqgafaza radova. Ona se sastoji odmalterisaŠa spoÑašŠeg delahrama i kreyeŠa a delimiyno xe seizvršiti i popravka qnqtrašŠegdela svetiŠe, taynije, kod oltaragde je zid ranije obijen (te poslovepre godinq, godinq i po dana oba-vio je tadašŠi administrator je-rej Radovan Savix, paroh mohay-ki). Q planq je još i izgradŠa jed-nog maŠeg parkinga a rok okonya-Ša drqge faze je kraj septembra!

Obnovi ograde, qnqtrašŠeg de-la porte i ikonostasa pritexixese sledexe godine!

Sve q svemq, q àiklošq se vršeogromni napori i qlawq sredstvakako bi 2006. godine mesni srpskipravoslavni hram – povodom jqbi-larne proslave 200. godišŠicepostojaŠa – dobio svoj konayni iz-gled. Obnova bi, inaye, bila neop-hodna i na üqntirq jer se zqbi vre-mena jasno vide i na grobq sv. Ste-vana àtiÑanovixa. Q to sq se qve-rili i malobrojni Srbi koji sq 14.avgqsta prisqstvovali slavi, tay-nije veyerŠq. A kada smo vex do-takli skroman broj vernika, vaÑanapomenqti da je masovnije prisqs-tvo veyerŠq na üqntirq zabelewe-no, posledŠi pqt, 1990.godine kadasq stigla dva aqtobqsa sa vernici-ma iz Belog Manastira, Darde,Popovca i drqgih mesta. Bilo bizaista lepo kada bi se dogodine po-javio vexi broj srpskih pravoslav-nih vernika, kako bi se masovnijeizašlo q sqsret pri odavaŠq poš-te sv. Stevanq àtiÑanovixq!

Predrag Mandix

Obnova šikloškog hrama

Skromno prisexaŠena sv. Stevana àtiÑanovixa

Grob sv. Stevana àtiÑanovixa

Malobrojni vernici na üqntirq

intervjq intervjq intervjq intervjq intervjq intervjq Intervjq intervjq


TRAKATEKQXANA DLANQMATICA

POàTASRPSKA

Eva Ras, dobitnica nagrade za wivotno delona Meñqnarodnom filmskom festivalq na Palixq

Nagrada sa „tragiynom notom”N

a nedavno odrwanom 12. me-ñqnarodnom filmskom fes-tivalq na Palixq, poznata

glqmica Eva Ras dobila je nagradq„Aleksandar Lifka” kojq festi-val dodeÑqje domaxim i stranimfilmskim qmetnicima za dopri-nos evropskoj kinematografiji. Qnekq rqkq to je priznaŠe za Šen ce-lokqpni rad ili kako se to obiynokawe, wivotno delo. VaÑda je izbog toga, zahvaÑqjqxi na ovompriznaŠq, Eva Ras sa dozom sete igoryine primetila da se takvenagrade dobijajq q Šenim godina-ma, a bilo bi boÑe da sq stizaleranije.

Ova filmska, pozorišna i te-levizijska glqmica roñena je qSqbotici. Glqmq je apsolviralana Akademiji za pozorište,film, radio i televizijq q Beog-radq. Godinq dana je bila ylani-ca Srpskog narodnog pozorištaq Novom Sadq, a zatim je više go-dina glqmila q letŠem Teatrqnacionalne drame q Kapetan Mi-šinom zdaŠq q Beogradq koji jevodio Šen sqprqg Radomir Ste-vix – Ras.

PawŠq šire javnosti privqklaje qlogom q filmq „âqbavni slq-yaj ili tragedija slqwbenicePTT” (1967) Dqšana Makavejeva,a prethodno je sa istim redite-Ñem snimila film „Yovek nijetica” (1965). Kod Aleksandra Sa-še Petrovixa igrala je q filmo-vima „Bixe skoro propast sveta”(1968), „Majstor i Margarita”(1972) i „Grqpni portret s da-mom” (1977). Kada sq q pitaŠq ta-dašŠi rediteÑi mlañe generaci-je sa qspehom je sarañivala saWivkom Nikolixem q filmovima„Beštije” (1977), „Lepota poro-ka” (1986), „IskqšavaŠe ñavola”(1989), zatim KaroÑem Viyekom q„Trofejq” (1979) i „Zalaskq sqn-ca” (1982) i Emirom Kqstqricomq filmq „Otac na slqwbenom pq-tq”. Q Mañarskoj je igrala q fil-movima Geze BesermeŠija, Livijeüarmati, Janoša Rowe, FerencaKardoša…

Eva Ras je svojevremeno ponelai epitet „prve dame crnog tala-

sa”. Vawila je za vrlo impqlsiv-nq i naglašeno samoqverenq glq-micq. Svojq energijq i talenteqlowila je i q likovnq qmetnost,a napisla je i nekoliko kŠiga, odkojih sq dve posledŠe, „Roñenimrtvi” i „Petla na paŠ”, preve-dene na engleski. Roman „Roñenimrtvi” bio je q konkqrenciji zainternacionalnq Bqkerovq nag-radq.

Qmesto konvencionalnog pita-Ša šta vam ova nagrada znayi,pitaxemo vas šta je ona ispro-vocirala q vama, na šta vas jepodsetila? Nešto od toga stevex nagosvestili primajqxi jena sceni palixke LetŠe pozor-nice.– Nagrada q stvari podsexa na

jednq epohq crveno obojenq kojanije znala prastaro pravilo da sekqltqra ne sme bojiti ideologi-jom. Sada kada je prošlo vex 40,30, 25 godina, ne znam koliko vexod mojih filmova, sada se vidi tastrašna štetnost komqnizma ko-ji je tako olako yitavq jednq gene-racijq pogrdno nazvao „crnim ta-lasom”. Mi tada nismo dobijalinagrade niti smo za Ših konkqri-sali. Fakat je da ja nemam nikakvapriznaŠa iz tog vremena. Yetrde-set godina posle, da ova kinama-tografija nema te filmove, neznam yime bi se diyila. Zato jeova nagrada kasno stigla. To sve-mq daje tragiynq notq. Ovq nagra-dq nisam dobila samo ja vex svisqwŠi crnog talasa koji tada ni-sq bili rewimski Ñqdi. Mnogi sqotišli i na onaj svet a da nisq do-wiveli rehabilitacijq, nisq ima-li prilikq da yqjq da sq napravi-li remek dela. Slobodan Aligrq-dix nije dobijao nagrade, Mio-drag Andrix takoñe, Makavejevasq bili prognali… Bio je i tozloyin komqnizma. Tako nikadanexemo saznati kakvi bi bilifilmovi koje je trebalo da snimi-mo, a nismo. Moj kŠiwevni opqspokazqje da sada kada sam 30 godi-na starija, mogq da objavim parromana godišŠe, a tada nisammogla za deset godina ni dva daobjavim.

Da li ste q to vreme bili svesnida radite nešto vredeno što xenadwiveti pqno toga, qprkosneodobravaŠq?– Nijedan yovek koji se bavi

stvaralaštvom, a tq podrazqme-vam i sve zanate, nikada ne znašta xe prewiveti od toga štostvara. Recimo, pekar pravi kif-le i svaki dan nam prodqwava wi-vot, a mislimo da to i nije takovawno, ali bez tih kifli ne bi bi-lo ni „âqbavnog slqyaja”. Mis-lim da meñq onima koji se bavefilmom, literatqrom, pozoriš-tem ne postoji niko ko ne verqje dato što radi nije grandiozno.Idem i daÑe od toga i kawem dasve što radimo jeste veliko i zna-yajno. Za mene problem planeteZemÑe nije q tome da je ona zakrye-na zlodelima i lošim stvarima.

Naprotiv. Problem ZemÑe je dana Šoj preovlañqje dobro, ali sveto ne mowe da bqde dovoÑno glo-rifikovano. Planeta je prepqnadivnih romana, divnih filmova,divno odigranih qloga, divnihkifli, divnih sqkaŠa, divno sa-šivenih gaxa… Meñqtim wivot jekratak i vi ne mowete sve to daobqjmite. Zato sam i pobowna iverqjem da to jedino Bog mowe daobqjmi i da on zna zašto tolikodobroga treba da postoji. Tako jei sa biÑkama, toliko prosipaŠesemena, a tek od po koje semenkenastane novi hrast. Gde sve to se-me nestane ne znam, ali Bog zna.

Meñq mnogim rediteÑima sakojima ste radili, ko je stekaovaše najvexe poštovaŠe i sim-patije?– Kqstqrica je rediteÑ o kak-

vom sam qvek maštala i oyajnasam što sam igrala samo q jednomŠegovom filmq – „Otac na slqw-benom pqtq”. On je stvaralac takojake imaginacije. Prvi i jedinipqt q wivotq sam snimajqxi saKqstqricom dowivela nešto je-dinstveno. Od Šega sam naqyilada je jednostavnost krajŠi ciÑ.To je sada rqwno što priyam, jerje Saša Petrovix na onom svetq,ali raditi sa Kqstqricom je bilonešto izqzetno. Mojq qlogq nisamodglqmila nego sam je odwivela,jednostavno sam bila deo te priye.Kqstqrica je q glavi imao gotovfilm. Q tom filmq je glavnq qlo-gq igralo dete i po tome kako jekroz film vodio tog deyaka vide-la sam da je to yovek koji q svojojglavi drwi ceo film gotov. Vole-la bih da, ako još powivim, qñemq još neki Šegov film, da potvr-dim svoj qtisak i da ponovo ose-tim tq radost. Kqstqrica je paw-Ñivo birao svoje glqmce i od Šihnije trawio da nešto glqme, samoje trebalo da bqdq to što jesq.Ako ste disali kako vam je srce kq-calo to je Šega odqševÑavalo.

Na osnovq vašeg iskqstva, aopet q skladq sa današŠim dq-hom vremana koji tako pomnooslqškqjete i o Šemq razmiš-Ñate, šta biste porqyili mla-ñim generacijama stvaralacana filmq i q pozorištq?– Morajq da bqdq nametÑivi.

Instinktivno sam i sama to radi-la. JavÑala sam se rediteÑima,nqdila sam im se. Tako sam i qlo-gq q „âqbavnom slqyajq” dobila.Sa Makavejevim sam snimala ifilm „Yovek nije tica”, i ne samoda sam onako štreberski radilasvojq qlogq nego sam sa Šim i pri-yala. Ne mowete yekati, sedeti naklqpi za rezervne igraye i ništane yiniti. Za sebe morate qraditisve, ali za razlikq od mnogih fo-sila kao što sam ja, moj savet nijeda ne odqstanete. Naprotiv. Akovam ne ide, odqstanite i probajteda radite nešto drqgo, pronañitešta vam ide. Na prijemnom na li-kovnoj akademiji sam pala i nika-da više nisam ni konkqrisala.

Sve što radimoje grandiozno

– Nijedan yovek koji se bavistvaralaštvom, a tq podrazqme-vam i sve zanate, nikada ne znašta xe prewiveti od toga štostvara. Recimo, pekar pravikifle i svaki dan nam prodqwa-va wivot, a mislimo da to i nijetako vawno, ali bez tih kifli nebi bilo ni „âqbavnog slqyaja”.Mislim da meñq onima koji sebave filmom, literatqrom, po-zorištem ne postoji niko ko neverqje da to što radi nije gran-diozno. Idem i daÑe od toga ikawem da sve što radimo jesteveliko i znayajno.

Jednostavno sa osamnaest godinanisam htela da provodim svoj wi-vot od jqna do jqna i yekam noviprijemni, jer, šta ako ova ista ko-misija opet bqde na prijemnom idogodine. Ova planeta je velika iima mnogo raznih delatnosti paako vam nešto i ne ide, ne trabaoyajavati. Mowe se biti srexan isa malim.

Za Ñqde na planeti je najvawnijeda ne gqbe vreme. Naši dani sq od-brojani i zato, da se ponovo vra-tim na komqnizam. Pokazalo se daje taj sistem na yoveyanstvo nep-rimeŠiv. Jeo nam je vreme, kako jePekix napisao „vreme koje sq poje-li skakavci”. To propqšteno ni-ko vam ne mowe vratiti. Svaki yo-vek, mlad ili star, dqwan je da qsvakom minqtq sebi qyini wivotlepim, jer q sledexem yasq mowdaviše nexe biti na ovoj planeti.

Nedavno ste q „AteÑeq 212”odrwali javno yitaŠe vašeg ro-mana „Kqxa na prodajq”. Zamnoge je to bilo vrlo neobiyno.– Pošla sam od toga da kada to

mowe da yini jedan Al Paxino naBrodvejq, Ivan Darvaš q Bqdim-pešti, Bebel q Parizq, zašto nebih i ja q Beogradq. Bilo je to zamene fascinantno i priznajemteško, ali sam qspela i zbog togami je veoma drago. Qvek sam mis-lila da sam glqmica koja piše ikoja pri tome zaboravÑa da glq-mi. Na ovom javnom yitaŠq pqb-lici se najviše dopalo što jekŠiga pisana q dijalektq i štosam je baš tako i yitala.

Jeste li rob qspomena?– Za mene sq qspomene znayajne,

ali ne kao materijalizovane, vexpothraŠene q najsitnijim yesti-cama mog mozga. Nikada nisam bi-la rob da na primer sakqpÑam ya-še, flaše, salvete i sliyno, ali ite kako qmem da im se divim, jer sqprodqkt neyeg što je stvorilaÑqdska rqka. Sve ono što je zna-yajno za mene q ovom yasq nalazise q mom kompjqterq i yesto qmemda kawem da je moj dom, zapravomoj kompjqter.

Kada bih mogla, Boga bih izmo-lila da Ñqdima da besmrtnost.Znam da je to nemogqxe, ali bihbar pokqšala da prodqwim Ñqd-ski vek. Mnogo me boli što okomene qmire veoma mnogo Ñqdi, aposebno mlad svet. To me yiniveoma tqwnom i kada bih mogla,sve bih qyinila da se to više nedešava.

D. J.

Eva Ras

kqltqra Kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra


MATERäIJEZIK NAà IZVESNOJPISMA

TAYKA…IMATICEKQLTQRA

Srpske crkvene opštine na gor-Šem Dqnavq imale sq tanke ve-ze sa svojim balkanskim ver-

skim centrima. Veze sq ipak odr-wavane pqtovaŠima igqmana i drq-gih kalqñera. Radosav Grqjix ih na-ziva „aqtonomne srpske opštine,po rasejanim srpskim kolonijama qzapadnim i severnim qgarskim gra-dovima”.

Trexi talas srpskih doseÑenikapovodom Velike seobe, krajem1690. godine dolazi q üqr. Velikatqrska pobeda na Kayanikq zaqsta-vila je hrišxanskq – do tada qs-pešnq – balkanskq oslobodilaykqakcijq. Kada je postalo jasno daAqstrijanci ni osloboñeni Beog-rad nexe moxi zadrwati, masqSrba – koji sq se odazvali aqstrij-skom pozivq i qstali protiv Tqra-ka – sa patrijarhom ArsenijemYarnojevixem na yelq, prima aqs-trijski car i mañarski kraÑ Leo-pold I i privremeno ih smešta q„zbegove”. Srbi izbeglice još is-te godine stiwq q bqdimski Taban,gde je bila i smotra srpske mili-cije. Nekoliko hiÑada izbeglicase tq i zadrwalo. Ostali sq bilipodeÑeni po selima i gradovima,od üqra do Jegre i od Komorana doBaraŠe – po nalogq i spisq IgnacaKqrca, bqdimskog carskog admi-nistratora, izdatom 19. novembra1690. godine – vexinom q krajevi-ma i mestima q kojima je vex bilosrpskog wivÑa iz preñašŠih vre-mena.

Sa vojnicima i ostalim izbeg-licama i q üqr sq stigli kalqñe-ri, proigqman IgŠatije KoviÑaci Teofan Hopovac, koji se q jednomzapisq wale na rñavo ponašaŠeñqrskog srpskog sveštenika. Naviše mesta je bilo sliynih nape-tosti meñq „starosedeocima” inovodošlima. Q ovo vreme, pozna-tije porodice sq bile Davidovi-xi, Xirkovixi, Lqkovixi, Kosti-xi, Damjanovixi, Raci i Varšan-lixi.

Iz popisa stanovništva ñqrskeNove Varoši izvršenog 9. jqla1703. godine, koji se nalazi q grad-skoj arhivi (Gyõri Újvárosnak Con-scriptioja In Anno 1703. Die 9. Jully)

mnogo interesantnih podataka saz-najemo iz ovih i kasnijih vremena.Doznajemo da sq kqxe q Novoj Varo-ši skromne i male a oko Ših sq bi-le bašte. SpomiŠq se neki speci-jalni svodovi ispred qlaza, što jekarakteristiyno bilo q üqrq iokolini kao tamošŠi narodni ar-hitektqrni elemenat. Q Rackojqlici sq kqxe vexinom plotom og-rañene, i od naboja sq zidane, aliima i vexih, od cigala ili kamenazidanih, bogatijih kqxa, znayi,srpsko stanovništvo nije bilo to-liko bogato kao q Komoranq. Topotvrñqjq i razni testamenti.

Po mañarskom istoriyarq Ma-xašq Belq poyetkom XVIII veka qNovoj Varoši bilo je yetiri veli-ke qlice i na krajq tih qlica sq bi-la grobÑa. Tri bogomoÑe sq bile,dve protestantske i pravoslavna.Nova Varoš je mostom preko rekeRabe bila spojena sa centrom üqra.

Kao što je poznato, q XVIII vekq,srpski trgovci i imqxnije porodi-ce svoje sinove sq rado qpisivali q„latinske škole”, ili ih smešta-li, kao vojnike, za neko vreme, q ne-mayke pqkove da qye latinski, ne-mayki i mañarski jezik. Naroyitosq omiÑene bile protestantskeškole q današŠoj Slovaykoj. I qüqrq je bila takva evangeliyka-lq-teranska škola kojq sq mnogi Srbiiz raznih krajeva monarhije poha-ñali. Q toj školi (kako piše „Qlqtorana”, znayi q lqteranskoj) jeqyio i sin nekog haçi Jovana Dam-janovixa iz Bqdima 1733. godine.

Godine 1730. obnovÑena je ili jeiznova sagrañena ñqrska pravos-lavna crkva. Sredinom veka q Šojje slqwio Gavril Stefanovix Ven-clovix (1680 – 1749. svoje ime jesastavio od oyevog imena Stefana,što na grykom znayi venac, otqdVenclovix). Tq je sastavio svoje yq-vene kŠige: Razglagolnik istini-tog wivota, Presañenicq, May dq-

hovni, Razliyna slova poqyitelna,Velikopostnik i drqge.

Venclovix je roñen q Sremq, a1690. godine došao je q Sentandre-jq, gde je pohañao ikonopisaykq ikŠiwevnq školq kalqñera Kipri-jana Rayanina. Kada je Venclovix1717. godine završio školq, wiveoje kao pqtqjqxi crkveni besednik,što je q ono doba bilo jedno od za-nimaŠa i prqwalo je izvesnq egzis-tencijq. On je qveo q srpskq azbqkqslova „x”, „ñ”, i „ç”. PopravÑao jesrpski pravopis, dobrih stotinqgodina pre Vqka Karaçixa, znayi,preteya je bio i Dositeja Obrado-vixa i Vqka. Ostavio je za sobom 20hiÑada rqkopisnih stranica, odkojih je 7 hiÑada na slaveno-serb-skom, a 9 hiÑada na narodnomsrpskom jezikq pisano. Vex spome-nqta zbirka propovedi „May dq-hovni”, koja se sastajala od trikŠige – do danas sq dve sayqvane –pisana je na narodnom jezikq, onomkoji sq šajkaši govorili. To jevawno bilo ne samo zbog popqlari-zacije evanñelske naqke s predikao-nice – kao što 1732. godine kawe:„pisao srbsko prostim jezikom naslqwbq seÑakom nekŠiwevnom” (toje parafraza apostola Pavla) – vexje bilo vawno i zbog šireŠa rqs-kih štampanih izdaŠa i zbog bor-be pravoslavnih Srba protiv qni-jaxeŠa, koje se pqtem qnijatskih, narqsko-slovenskom štampanih kŠi-ga odvijalo.

Meñq Šegovim propovedima in-teresantni sq i oni koji sq na na-rodnom jezikq slobodno prepriya-ni dogañaji iz Svetog pisma, kaošto sq: Priya o Davidovom grehq,David i Saql, Priya o prekrasnomJosifq, Milosrdni Samarjanin,Kxi Irodijadina, Besovi Hristqgovore, Kladenac JakovÑev i drq-gi. StrqyŠaci tvrde da se q Ven-clovixevom obimnom delq nalazijedan slobodan, ali vanredno pes-niyki prevod gotovo cele Biblije,i kada bi se ti odlomci skqpili isistematizovali, imali bismo je-dan klasiyan prevod Svetog pismastotinq i više godina pre Vqka,Atanasija Stojkovixa i Daniyixa.Verovatno je q üqrq pisao Venclo-vix 1743. godine i prvq srpskq dra-mq „QdvoreŠe arhangela Gavriladevojci Mariji”.

Po odlqci carice Marije Tere-zije 1741. godine qkinqte sq dqnav-ske šajkaške stanice q üqrq, Ko-moranq i Ostrogonq. Tada sq šaj-kaši dobili teritorijq q jqwnojBaykoj, kqda sq se mogli preselitii koja se od toga doba àajkaškomnaziva. Ta carska odlqka je teškopogodila srpski wivaÑ q ovim gor-Šedqnavskim krajevima.

Poyetkom XVIII veka i q üqr sqse poyele doseÑavati cincarskeporodice, šta više, i preovladalesq q parohiji. Krajem XVIII veka bo-gati Srbi i Cincari sq odlqyilida zidajq novq crkvq. A pošto sqCincari preovladali, ikone na no-vom ikonostasq imajq gryke natpi-se.

O toj novoj crkvi D. Davidov qkŠizi „SPOMENICI BQDIM-SKE EPARHIJE” ovako piše: „Toje jednobrodna grañevina, polq-

krqwne apside i prizidanog zvoni-ka na zapadnoj strani, koji je najve-rovatnije podignqt kojq godinqposle crkvenog broda. Prema nei-marskom planq, grañena je q manirqbaroka, s elementima neoklasiciz-ma, koji sq ispoÑeni na yeonom zi-dq zapadne fasade, na kojoj se nala-zi dekorativni, ali i fqnkcional-ni klasiyni timpanon. Fasadq kra-si skladan odnos izrazito velikihprozora sa lqynim završecima idvostrqkih pilastara. Tq sq i jed-nostavni potpornici, po tri sasvake strane crkvenog broda.” Ašto se qnqtrašŠosti tiye: „Dqbo-rezbarija ikonostasa najbliwa jedekorativnim rešeŠima neokla-sicizma, izqzev qkrasa q lineti,koji predstavÑa odjek rokokoa.”

üqrski pravoslavni trgovci,pored trgovine stokom i hranom,bavili sq se i kqpoprodajom tek-stilne robe. Naroyito sq plodnebile veze sa yqvenom tekstilnommanqfaktqrom q Lincq. Od te ma-nqfaktqre sq ñqrski srpski i grykitrgovci kqpovali sqkno i prekosvojih tokajskih i miškolcskih sq-narodnika trgovaca prodavali qPoÑskoj.

Pravoslavno stanovništvo üq-ra postepeno se gqbilo. Tokom kra-ja XVIII veka, a naroyito q XIX vekqpolako nestaje i srpski i gryki je-zik, porodice vex meñqsobno govo-re mañarski, tako da po statistiy-kim podacima sredinom XIX vekabilo je 70, a krajem stolexa samo 21pravoslavnih. Po crkvenom popisqiz 1929. godine q üqrq je bilo samo17 pravoslavnih, meñq kojima jejedno dete pohañalo osnovnq školqa jedno je išlo q sredŠq. üqrskacrkvena opština je postala fili-jala komoranske c. opštine. Izme-ñq dva rata godišŠe je yetiri pqtaopslqwivao i veronaqkq odrwavaopeštanski prota a posle drqgog ra-ta, kalaški prota.

1973. godine jedan deo ñqrskihikona – q okvirq mañarsko-jqgoslo-venske kqltqrne saradŠe – sa mno-gim drqgim ikonama iz crkava Bq-dimske eparhije, odnete sq na res-taqracijq q Novi Sad q GalerijqMatice srpske. Konsolidacijadrveta je izvršena q Pokrajinskomzavodq za zaštitq spomenika kql-tqre Vojvodine. Sedamdesetih go-dina XX veka zbog lošeg staŠacrkvene zgrade – kada je gradski sa-vet više pqta intervenisao i pre-tio globom, a eparhija za opravkqnije imala sredstava – qstqpÑena jecela crkvena porta sa crkvom isvešteniykim stanom gradskom sa-vetq. Ikonostas je rasklopÑen iprenet q Sentandrejq, a sa Šim ikŠige, arhivalije i crkvene sasqdi.Tada je gradski savet izvršio nekeneophodne opravke, i obexao je daxe crkvenq zgradq qpotrebÑavatisamo za kqltqrne svrhe.

Posle pada komqnizma, q okvirqvraxaŠa crkvene imovine, našaeparhija dobija natrag ñqrskqcrkvq sa portom i stanom. 1997.godine sa pismenom izjavom epar-hije stvorena je saradŠa izmeñqBqdimske eparhije, üqrske sa-moqprave i mesne Grko-katoliykecrkvene opštine, po kojoj i pra-voslavni i grko-katolici mogqvršiti svoja bogoslqweŠa qcrkvi. Pomoxq sredstava samoqp-rave i grko-katoliyke opštine,krajem devedesetih godina izvrše-na je temeÑita obnova, i tako jeñqrskom srpskom pravoslavnomhramq vraxen stari sjaj.

Milan NedeÑkov

Srbi q üqrq(Nastavak iz prethodnog broja)

kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra kqltqra Kqltqra kqltqra


MATERäIMATERäIJEZIK NAàJEZIK NAàRqbrikq vodi: Predrag Stepanovix

Ima, dragi moji yitaoci, qstaÑenih izraza, fraza, izreka i q vezi sostalim delovima yoveyjeg tela, ne samo s glavom i što je na Šoj, pa daonda vidimo neke od Ših. Neka sad to bqdq rame i rqka.

Kad nekome hoxq da stavim do znaŠa da pored mene wivog nexe qyi-niti ono što je naqmio, mogq mq rexi i ovako: dok je meni na ramenqglava dotle ti to nexeš qyiniti. A dati glavq s ramena znayi bitispreman wrtvovati wivot, poginqti za nekoga ili za nešto.

âqdi sq skloni da ponekad bqdq površni, da olako donesq sqd, ne is-trawqjqxi, ne razmišÑajqxi mnogo, ili da isto tako odgovore nekomena pitaŠe. Onda to yine od ramena. „Zar se tako od ramena odseca kaz-na?”, glasi jedna reyenica Janka Veselinovixa.

Drqgo je kad nekome nešto kawete ili ga pogledate preko ramena jerste mq onda to rekli ili ga pogledali s prezreŠem, s omalovawava-Šem.

Yovek ponekad mora da se pomiri s nekom sitqacijom jer ne mowe daje izmeni, ili je samo neraspolowen da qlowi vexi napor da to postig-ne vex qmesto toga samo slegne ili slewe ramenima. A kad je nemoxan daotkloni nekq vexq opasnost, kad se pokqŠi, recimo, q oyekivaŠq qdar-ca, napada, on onda qvqye glavq q ramena.

Yiniti nešto rame qz rame znayi zajedno, jedan qz drqgoga, zajedniy-ki. Ovaj izraz se najyešxe koristi kad je q pitaŠq borba pa se kawe dasq se ovi i oni borili rame qz rame.

Mowe se i stati nekome qz rame ili stajati rame qz rame, što znayibiti ili postati ravan nekome, izjednayiti se s Šim. Radoje Domano-vix je još pre sto godina bio mišÑeŠa da „Srbi mogq stati rame qzrame sa ostalim civilizovanim narodima”, a mnogi to ni danas nexeda priznajq.

Nema mnogo izraza q vezi s ramenom, ali sam zato nekoliko još na-šao. Na primer baciti se koŠq na ramena znayi qzjahati, pojahati ko-Ša.

Nekada je bilo omiÑeno nadmetaŠe koje se zvalo bacati se kamena sramena. Sexam se da sam q romanq BakoŠa fra Brne Sime MatavqÑa yi-tao kako sq se momci takmiyili q bacaŠq kamena s ramena, ali ni ondanisam mogao tayno predstaviti sebi kako se to yinilo, pa ni danas neznam.

I tek da zaokrqwimo i ovq lekcijq, navešxq još jedan izraz: sišlabi mq glava s ramena kawe se q smislq „poginqo bi”.

Pobrkani lonyixi

Kafa, alkohol i cigarete nisq jedino što se teško ostavÑa kad qzmemaha. I mnogo toga naqyenog, što potom wivot sam prevaziñe, os-taje da wivi i da se spomiŠe qprkos saznaŠq da je vex poodavno za-

meŠeno nekom, više ili maŠe qspelom novotarijom.Primer prvi. Zañi po srpskim naseÑima q Mañarskoj i pitaj da li sq

dobili naše novine. Mlañi xe mowda rexi drqgayije ali xe te stariji isredoveyni q glas qpitati: „Narodne novine?”. Znajq oni vrlo dobro da seovaj list vex decenijq i po više ne zove tako, ali eto… Jednom narodne,zaqvek narodne.

Primer drqgi. I sadašŠem nazivq naše TV emisije je ništa maŠe le-ta nego imenq ovog lista, ali je i sa Šom ista priya. Jednom „Naš ekran”– qvek naš. Ono „srpski” teško prevaÑqjemo preko qsta, izgleda.

Ali dobro, niti sq ove novine, niti je spomenqta TV emisija od sqdbin-ske vawnosti za širq javnost, pa se ovakvim omaškama mowe progledatikroz prste. Kada, meñqtim, voñeni starim navikama pomešamo meridija-ne i drwave, stvar vex postaje ozbiÑnija.

Znajqxi odakle sam, jedna komšinica (ne ona prošlonedeÑna, iz parki-xa) pre neki dan poye da evocira svoje qspomene na nekadašŠa letovaŠa:

– Jao, što nam je nekada bilo lepo kad smo pqtovali po vašoj Srbiji…Nema mesta na obali koje nismo obišli.

Odmah videh da tq nešto ne štima.– Kako mislite „na obali”?– Na morskoj obali. Svqda smo bili, od àibenika, preko Splita i Dqb-

rovnika, sve do Bqdve i bilo nam je mnogo lepo.Onda je podsetih da gradovi koje je nabrojala sada pripadajq dvema po-

sebnim drwavama i da nijedna od Ših nije Srbija.– Jao, da, Jqgoslavija! Ma svejedno, ko xe znati kad se tq stalno nešto

meŠa. A Srbija sada nema more?– Nema. Nije ga ni imala.– Ma nije mogqxe! A ja sam bila qbeñena da smo mi nekada bili q nekim

mestima q Srbiji na morq. Ne znam zašto. Ali, sada više nije ni vawno.Vi ostali bez mora, meni mladost vex prošla, tako da više sigqrno niko-me nismo zanimÑivi – nasmeja se i, kao da se miri sa sqdbinom, ode, ne ye-kajqxi odgovor.

Tvoj Dragan

IZVESNOJIZVESNOJPISMAPISMA

„Stefan Prvovenyani”Savi Rakoyevixq

OvogodišŠi dobitnik prestiwne nagrade„Stefan Prvovenyani”, koja se na Raškim dq-hovnim sveyanostima dodeÑqje izqzetnimstvaraocima, qmetnicima i naqynicima, kojisq svojom delatnošxq afirmisali srpskq kql-tqrq i naqkq i stvorili delo od nacionalnogznayaja, je Sava Rakoyevix, srpski slikar kojiwivi q Yikagq. PriznaŠe, koje se sastoji odpoveÑe, medaÑe (rad KoÑe Milqnovixa) inovyanog iznosa, dobitnikq xe qrqyiti EmirKqstqrica, prošlogodišŠi dobitnik, 19. av-gqsta, na PreobraweŠe, q Raški.

Sve kompozicije Save Rakoyevixa sq, kawese q obrazloweŠq Vexa priznaŠa, koje je odlq-kq donelo jednoglasno, q pokretq, ali je Šiho-vo pismo prapoyetno. Rakoyevixevo slikar-stvo, prema reyima Oto BihaÑi Merina imasvetski znayaj.

Nepoznati radoviSlobodana Jovanovixa

Izdavayka kqxa „Filip VišŠix” iz Beog-rada objavila je nedavno kŠigq pod naslovom„Nepoznati radovi 1892-1902” velikanasrpske politiyke, kŠiwevno-istorijske i kri-tiyke misli Slobodana Jovanovixa, q novo-pokrenqtoj ediciji „Talas”.

„Nepoznate radove” Slobodana Jovanovixapriredio je Staniša Vojinovix, a izdavay ovqkŠigq reklamira neobiyno: „Iako ste kqpiliSabrana dela Slobodana Jovanovixa, ovq Še-govq kŠigq ipak nemate!” Naime, kako q pogovo-

rq piše Vojinovix, rey je o kŠiwevnim i pozo-rišnim kritikama koje je Jovanovix pisao qprvoj fazi svoga stvaralaštva a koje je potpi-sivao pseqdonimima Yorik i Bob. Za Ših jeIvo TartaÑa dokazao da pripadajq Jovanovixq,ali q Sabrana dela (1990-1991) qvršxene sq sa-mo one kritike koje sq potpisane ili pqnimimenom i inicijalima, ili pseqdonimomP ck, jer je redakcija Sabranih dela (RadovanSamarçix i Wivorad Stojkovix) smatrala dai daÑe postoje rezerve ili bar nedoqmice popitaŠq aqtorstva. Q kŠizi se nalazi blizqyetrdesetak radova Slobodana Jovanovixa, zakoje i Dqšan Ivanix (aqtor drqgog pogovora)smatra da apsolqtno pripadajq Jovanovixq.

Maketa DrvengradaEmira Kqstqrice

Vest da je Emir Kqstqrica dobio evropskqnagradq za idejni arhitektonski projekatDrvengrada (davalac je Fondacija za arhitek-tqrq iz Brisela) poklopila se sa rañeŠemdvojnika Kqstqriyinog grada. Toliko sq sliy-ni kao da je rey o jednojajyanim blizancima,samo je ovaj drqgi 50 pqta maŠi. Na qlazq qMexavnik, pod velikom nastrešnicom, Dra-gan Pavlovix qpravo dovršava postavÑaŠemakete Drvengrada.

„Q svoj Drvengrad qgradio sam 24 hiÑadedašyica q krovove tridesetak zgrada, 960brvana, 30 vrata, trista prozora i sa 16 hiÑa-da kocki poployao staze. Svaki od 41 hiÑademinijatqrnih elemenata sq prošli kroz moješake, obrañeni testerom, rendetom, dletom inowem, a onda meñqsobno spojeni wlebovima,klamficama i lepkom. Trajalo je to, iz dana qdan, pqnih sedam meseci”, izjavio je Pavlovixza beogradski list „Politika”.

Pavlovix je ovaj posao odradio po narqçbi-ni Emira Kqstqrice, koji je – po reyima aqto-ra – bio veoma zadovoÑan rezqltatom.

TAYKATAYKA…I…IPesnik M. na polovini wivota. Pesnik M.

je te noxi saŠao da je ponovo mlad i da gacapo blatŠavom šqmskom pqteÑkq, jer po sva-kq cenq weli da stigne aqtobqs kojim pqtqjeŠegova draga, kiša lije kao iz kabla, on seod Še štiti torbom pqnom pesama kojq jestavio na glavq, a pored Šega koraya Šegovamajka koja mq strpÑivo ali qporno objašŠa-va da mq se qvek ovo isto dešava kada jqri zatom devojkom, i da je ova kiša tesno poveza-na s Šegovom namerom da stigne pomenqtiaqtobqs, a pored Ših je neka ograda od bod-Ñikave wice, krivqda q nedogled kroz šqmq,i pesnik M. se q znojq bqdi q sred jedne blat-Šave krivine, shvatajqxi da više nikada ne-xe biti mlad, a – što je još gore – ni q mla-dosti nikada nije bio dovoÑno brz i hrabarda stigne taj aqtobqs kojim sq pqtovali toli-ki Šegovi drqgovi.

�

KorŠaya. Oklop çinovske korŠaye izlo-wen q Gradskom mqzejq B, dqg yetiri a širokskoro tri metra, odqvek je bio ponos qprave iglavna meta posetilaca, a pesnik M. je pokq-šao da zamisli koliko li je bilo to pitomoyqdovište koje se skrivalo q tom prirodnomqtvrñeŠq, i šta li je ovolikoj korŠayi qop-šte trebalo da se teškim kvrgavim štitombrani od wivota, koliki li je bio Šen nemirpotisnqt ispod okoštalog poklopca, strahkoji jq je naterao da yitavog wivota tegliovaj sqvišni teret, qmesto da wivi s lako-xom, slobodna, pa makar samo nekoliko le-pih, sqnyanih dana.

Milan Stepanov

MATICEMATICEKQLTQRAKQLTQRA

politika Politika politika politika politika politika politika politika


Srbi odbili albanski planKosovski Srbi sq odbili takozvani „plan B”

za decentralizacijq, koji je vlada Kosmeta qsvo-jila prošle nedeÑe. Predsednik Koordinacio-nog centra za KiM Nebojša Yovix je izjavio daje novi albanski plan „q odreñenim slqyajevimanepovoÑniji” od prvobitnog („plana A”). Takoje, na primer, q pilot-opštini Grayanica, poprvom planq predviñeno da bqde 95 odsto Srba,dok je taj procenat sada sveden na svega 48 odstosrpskog, a 50 odsto albanskog stanovništva!Sliyno je i q drqgim opštinama.

Crnogorska poslaQ Hrvatskoj xe qskoro biti osnovana Crno-

gorska pravoslavna crkva, odnosno Šene paro-hije, objavio je na CetiŠq yelnik te, q pravos-lavnom svetq nepriznate crkve, Miraš De-deix. Parohije xe se q Hrvatskoj „osnivati qsvim mestima gde wive Crnogorci”. Kolikoxe toga zaista biti za sada je teško rexi, jer,prema posledŠem popisq stanovništva iz2001. godine q Hrvatskoj wivi 4.926 grañanakoji sq se izjasnili kao Crnogorci, od kojih jesvega Ših 44 izjavilo da pripada tzv. Crno-gorskoj pravoslavnoj crkvi.

Prema „makedonskom receptq”Beogradska štampa piše kako je Ranko Kri-

vokapix, predsednik crnogorskog parlamenta,na jednom neformalnom sastankq crnogorskogrqkovodstva predlowio da mitropolit crno-gorsko-primorski Amfilohije Radovix bqdeqhapšen zato što ne poštqje zakone. Crnogor-ski premijer Milo üqkanovix, kao ni predsed-nik Filip Vqjanovix, meñqtim, nisq bili odq-ševÑeni predlogom koji je, navodno, podrwaoministar q saveznoj vladi Vqkašin Maraš.

Iransko orqwje q Irakq?Irak istrawqje tvrdŠe ameriykog sekretara

odbrane da je orqwje iz Irana prokrijqmyarenoq ovq zemÑq, izjavio je prošle nedeÑe portpa-rol irayke vlade. Lait Kqba izjavio je da jesprovedena „veoma iscrpna istraga”, ali sedistancirao od nedavnih kritika ameriykogsekretara odbrane Donalda Ramsfelda da je iz-vesno naorqwaŠe iz Irana dospelo q Irak.

Zabrinqtost zbog iranskogatomskog programa

Diplomate q Meñqnarodnoj agenciji zaatomskq energijq (IAEA) raspravÑali sqprošle nedeÑe o nacrtq rezolqcije q kojoj seizrawava „ozbiÑna zabrinqtost” zbog odlqkeIrana da nastavi sa konverzijom qranijqma,ali se ostavÑa mogqxnost za nastavak pregovo-ra sa Teheranom.

Britanci deportovali KatadqBritanske vlasti qhapsile sq prošle nede-

Ñe i planirajq da deportqjq 10 osqmŠiyenihstranaca zbog opasnosti po nacionalnq bez-bednost. Jedan od Ših je Abq Katada, pales-tinski sveštenik koga britanski zvaniyniciopisqjq kao Ladenovog „dqhovnog ambasadoraq Evropi”, saopštili sq zvaniynici.

Pakistan testira raketqPakistan je prošle nedeÑe testirao svojq

prvq krstarexq raketq koja mowe da ponesenqklearne i konvencionalne bojeve glave, alio tome nije obavestio sqsednq Indijq, sa kojomima sporazqm o raketnim probama. Raketa„babqr” ima domet 500 kilometara i testira-na je sa nepoznate lokacije. Krstarexe raketesq mahom navoñeni projektili koji lete na ma-lim visinama i koriste mlazni pogon zaodrwavaŠe stabilnog leta.

TRAKATRAKATEKQXATEKQXA

Nova afera Miloševix

Slobodaza „malog Slobq”

Slqyaj Marka Miloševixa, sina Slobo-dana Miloševixa i Mire Markovix, ko-jem je Okrqwno javno tqwilaštvo q Powa-revcq qkinqlo optqwnicq i tako ga, prak-tiyno, proglasilo slobodnim yovekom, oz-biÑno je qzdrmao Srbijq i zapretio daqgrozi vladq Vojislava Koštqnice.

Optqwnicq protiv „malog” Miloševi-xa podigao je powarevayki opštinski jav-ni tqwilac još 2001. godine na osnovq is-kaza „otporaša” Zorana Milovanovixakoji je tada pred više policijskih i pravo-sqdnih institqcija tvrdio da sq ga 7. mar-ta 2000. godine Markovi prijateÑi oteli ina silq odveli q diskotekq „Madona”.

Tamo sq ga mqyili i poniwavali, a „ma-li Marko” mq je pretio motornom teste-rom.

Tako je Milovanovix priyao tada. Meñq-tim, nedavno je neoyekivano promenio is-kaz, negirajqxi sve optqwbe na rayqn Mar-ka Miloševixa!? Na osnovq nove izjave, za-menik okrqwnog tqwioca Dimitar Krstevodlqyio je da povqye optqwnicq protiv„predsednikovog” sina. VaÑa podsetiti daje Marko Miloševix jednom vex bio osq-ñen (q odsqstvq) na šest meseci zatvorazbog slqyaja „motorna testera”, ali je drq-gostepeni sqd to qkinqo i vratio predmetna poyetak.

Q javnosti sq odmah krenqle spekqlacijeo tome ko je qticao na Tqwilaštvo ili nabivšeg „otporaša” Zorana Milovanovi-xa, sada ylana Nove Srbije (!), i poyela na-

gañaŠa ko je s kim pravio „dilove” i komeovo najviše odgovara. Pošto sq najboÑeprošli Miloševixi i (još qvek Šihov)SPS, yijoj podršci q parlamentq Koštq-nica dqgqje svojq vladavinq, na krajq je i sa-ma vlada stavÑena „na tapet”.

Koalicioni partneri q vlasti razliyi-to sq reagovali povodom odlqke Tqwilaš-tva. Tako je Mlañan Dinkix, ministar fi-nansija i potpredsednik G17 plqs, izjavioda se stidi i da predstoji ozbiÑan razgo-vor sa premijerom Koštqnicom o tome dali je bilo koja stranka iz vlade pravila„politiyki dil” sa socijalistima q vezisa slqyajem Marka Miloševixa. Oglasiose i predstavnik drqge stranke na vlastiVlajko Senix, potpredsednik Srpskog pok-reta obnove, koji je naveo da Šegova stran-ka nema poqzdane informacije o tome da lipovlayeŠe optqwnice protiv Miloševixai povlayeŠe poternice Interpola za Mir-janom Markovix, ima veze s podrškomSPS-a vladi.

Kako je, meñqtim, mogqxe da tqwilac ko-ji je oslobodio „malog Slobq” bqde bašDimitar Krstev, yovek koji je još od 1990.godine ylan Socijalistiyke partije Srbi-je, poznat i po tome što je svojevremenopredlagao da se profesorka Mira Marko-vix proglasi za poyasnq grañankq Powa-revca?

Eventqalni povratak Marka Miloševi-xa je ovih dana tema broj jedan q Powarev-cq. Vexina Ñqdi smatra da se Marko Milo-ševix nikada nexe vratiti, jer ga ovdemnogi „weÑno” išyekqjq. Bez obzira naovakve procene, ostaje gorak osexaj zbogsaznaŠa da jedan nasilnik koji je godinamasejao strah q svom rodnom gradq, šepqriosa telohraniteÑima, vozio q blindiranimaqtomobilima, qdarao šamare direktori-ma i policajcima, sada ostaje van dometapravde i zakona.

NA DLANQNA DLANQMATICAMATICA

Akcije Nove literatqrena prodajq

Ima Srba koji se podsmehqjq i tobowe yq-de prodaji vexinskog dela q paketq akcija Ak-cionarskog drqštva Nolit, pa bih o tomerijey-dvije. Zašto je q ekonomskom smislqzanimÑiva yqvena srpska izdavayka kqxa?Zbog qreñivayke politike? Qspeha na sajmq qFrankfqrtq? Zbog pisaca koje je vezala dob-rim qgovorima? Ne, vex zbog ponqñaya.

Do sada sq namere za kqpovinq 51 odsto ak-cija q dnevnim novinama saopštile yetirifirme. Problem je, navodno, to što se nijedna dosad nije bavila onim što je osnovnadelatnost ove stare i qgledne izdavayke kq-xe.

Ponqde za preqzimaŠe podneli sq: Predq-zexe za proizvodŠq i promet Indqstrija me-sa „Matijevix” – Novi Sad, beogradskotrgovinsko predqzexe „Amfora”, zatim Pre-dqzexe za trgovinq, posredovaŠe, qslqge S CP d.o.o. – Beograd i na krajq nedavno priva-tizovani „Veterinarski zavod” a.d. – Zemqn.

Najbizarniji sq, ipak, Predqzexe za proiz-vodŠq stoyne hrane, veterinarskih lekova ivakcina „Veterinarski zavod” a.d. – Zemqn iPredqzexe za proizvodŠq i promet Indqs-trija mesa „Matijevix” d.o.o. q Novom Sadq,koje je akcionarima ponqdilo po 4.100 dina-ra q gotovom novcq po jednoj akciji (qkqpanbroj akcija 12.468). I ova firma weli da kq-pi najmaŠe 51 odsto od qkqpnog kapitala ko-ji se nqdi. Kao svrhq kqpovine „Matijevix”

navodi modernizacijq i osavremeŠavaŠepostojexih kapaciteta Nolita kroz predsto-jexa qlagaŠa kao i reorganizacijq i proši-reŠe kŠiwarske mrewe.

„Welimo da zajedno sa zaposlenima radi-mo na poboÑšaŠq qslqga, osavremeŠavaŠqpostojexih i razvojq novih kapaciteta, qve-demo savremenq organizacijq poslovaŠa, saciÑem da povexamo profit i zarade zaposle-nih. Obavezqjemo se da nexe biti likvidacijepredqzexa i da xemo poštovati sva zakonskaprava zaposlenih. Qkratko, ciÑ nam je daNolitq povratimo stari sjaj” kawe vlasniknovosadskog predqzexa Petar Matijevix.

„Ne vidim šta je to yqdno ako jedna kom-panija štampa kŠige i prodaje kobasice. Pa,to nexe raditi isti Ñqdi, vex xe svaka firmaq sastavq kompanije imati osposobÑen me-naçment za svojq delatnost. Ne mislite vaÑ-da da neko za lektora postavi kasapina i obr-nqto?”

Matijevix qkazqje da je Šegova kompanijado sada kqpila i da q svom sastavq ima dese-tak zavisnih predqzexa, od kojih polovinanije q neposrednoj vezi sa proizvodŠom i pre-radom mesa i mesnih proizvoda. Kao primer,navodi hotel „Vojvodinq” q ZreŠaninq, tq-ristiyki kompleks na Ribarskom ostrvq kodNovog Sada, Trgovinsko predqzexe „Tekstil-promet” q ZreŠaninq, Ribarsko gazdinstvo qNovom Knewevcq, još jednq trgovinskq fir-mq – „Qzor” q Novom Sadq, potom poÑopriv-redna predqzexa q Bezdanq, Bajmokq, Zlati-ci, Galodq…

Ja ne znam šta je razlog, danas sq drqgidani, qglavnom spram mog Mate, ovi sq svecverglani. (Cverglan, cvergalikqm, vrstakŠige od kobasice, prim. kqr.).

A. B. VeÑix

POàTAPOàTASRPSKASRPSKA

mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik mozaik Mozaik mozaik


Opomena MMF-a Srbiji

Dva mesecaza ispqŠeŠe obaveza

Meñqnarodni monetarni fond je proteklenedeÑe q neqobiyajeno oštrom tonq podsetioVladq Srbije na Šene neispqŠene obaveze. IzMMF-a je na adresq srpskog premijera Vojis-lava Koštqnice qpqxeno jasno qpozoreŠe:qkoliko vlada Srbije q naredna dva meseca neispqni qslove koje je prihvatila, MMF xeodqstati od aranwmana sa Srbijom.

Dva najspornija qslova, na kojima MMFqporno insistira dok se zvaniynici q Srbijio Ših oglqšqjq, jesq poyetak reforme penzio-nog sistema, qsvajaŠem odgovarajqxeg zakona,odnosno proces privatizacije NIS-a, raspi-sivaŠem tendera za privatizacionog savetni-ka. OkonyaŠe ovih poslova MMF od Srbijezahteva q najskorijem rokq, vex do oktobra ovegodine. To stoji q izjavi Haralda Hiršhofe-ra, prvog yoveka MMF-ove kancelarije q Beog-radq.

Hiršhofer je, osim gore navedenih qslova,potvrdio i zabrinqtost MMF-a zbog, najbla-we reyeno, nepostojaŠa odlqynosti srpske vla-de da sprovede dogovorenq reformq Naftneindqstrije Srbije, na kojq se obavezala q jqnqove godine i koja je bila kritiyna tayka i priodlqyivaŠq Odbora direktora MMF o tra-wenom prodqwetkq aranwmana do kraja godi-ne. Q meñqvremenq, rok za raspisivaŠe tende-ra je qveliko istekao.

Poslanici srpskog parlamenta qšli sq qwqynq polemikq o Zakonq, a izjašŠavaŠe ovladinom predlogq odlowili za kraj avgqsta.Da stavr bqde još gora, polemici oko NIS-aprethodilo je i povlayeŠe iz skqpštinskeprocedqre (na insistiraŠe sindikata), zakonakoji bi praktiyno znayio zeleno svetlo za po-yetak trawene i dogovorene reforme penzio-nog sistema. Kad se sve sabere, MMF ni q naj-novijem pismq premijerq Koštqnici ništanovo nije trawio niti qslovÑavao, osim spro-voñeŠa preqzetih obaveza.

Da stvari baš ne idq kako je dogovoreno,bilo je jasno i po tonq kojim se, ne baš blagog-lagoÑiva Pirita Sorsa, šef MMF-ove Mi-sije za SCG, obratila vlastima q našoj ma-tiynoj zemÑi, nakon svog posledŠeg boravka qBeogradq, sredinom jqla. Izrawavajqxi zabri-nqtost za sve reformske tokove q Srbiji osimza monetarnq politikq, qpozoravajqxi da jeSrbija i daÑe pod rizikom od inflatornogpritiska, Sorsa je srpskoj vladi jasno stavilado znaŠa da programske obaveze i mere sektor-skih politika, koje sq preqzete q majq i jqnq ikoje je odobrio MMF-ov odbor, morajq bitiprimeŠene. To je neophodan predqslov da biqopšte poyeli pregovori i da ne bi bila dove-dena q pitaŠe pozitivna ocena naredne šesterevizije.

„Mi nismo tq”, istakla je Sorsa, „da pono-vo pregovaramo, nego da vidimo kako se preq-zete obaveze sprovode i qtvrdimo eventqalnerizike”. Ona je, nadaÑe, konstatovala da jeneizvesnost najvexa kad je rey o dogovorenojreformi q oblasti penzionog sistema i priva-tizaciji NIS-a. àef MMF-ove Misije zaSCG potvrdila je i mogqxe negativne posledi-ce neispqŠeŠa ovih obaveza na konaynq ocenqsprovoñeŠa aranwmana.

Misija je, kako je tada saopšteno, savetova-la vladq da NIS ne qlazi q bilo kakve velikekreditne obaveze i investicije, pošto bi tomoglo da qmaŠi izglede za qspešnq privati-zacijq.

Qoyi polaska na godišŠi odmor, na brzinqsazvanom brifingq za novinare vodexih beog-radskih medija, srpski ministar finansijaMlañan Dinkix potvrdio je ozbiÑnost qpozo-

reŠa: „Ako parlament ne qsvoji zakon o re-formi penzijskog sistema nexemo moxi da za-vršimo aranwman sa MMF-om. Taj zakon jed-nostavno moramo doneti, jer je drqštvena ce-na Šegovog neqsvajaŠa, i sada i q bqdqxnosti,sqviše velika. Ako ne bismo okonyali qgovorsa MMF-om to bi odlowilo i pregovore našezemÑe sa EQ, otewalo odnose sa Svetskom ban-kom i došli bismo q neodrwivq sitqacijq”,rekao je Dinkix, obexavajqxi da xe svoj aqto-ritet qlowiti da se ovaj zakon qsvoji i krene qreformq penzionog sistema.

„Nema spora da je reforma neophodna. Mo-wemo da se još pet godina zavaravamo i da ne-ka sledexa vlada ima problema ili da sadapostavimo sistem i da ih q bqdqxnosti reši-mo. Ako se to ne qradi sistem xe se potpqnoqrqšiti”, qpozorio je Dinkix. Ni po pitaŠqprivatizacije NIS-a srpski ministar finan-sija nije imao dileme: „Polemici nema mesta.Organizaciona strqktqra NIS-a je neodgova-rajqxa i ovo javno predqzexe mora da se pode-li, kako je to i vlada zakonom predlowila.Tender za izbor privatizacionog savetnikamora se što pre raspisati i q privatizacijqkrenqti poyetkom sledexe godine, što je ipreqzeta obaveza q aranwmanq sa MMF-om”,rekao je tada Dinkix.

Polemika koja je otvorena, po mišÑeŠqDinkixa, ne vodi se oko pitaŠa da li trebaprivatizovati rafinerije, vex da li NIS qdelq proizvodŠe i prometa nafte treba da bq-de drwavni ili privatni. Sve ostalo je dimnazavesa, oblande i lobiraŠe, bio je jasan Din-kix, optqwqjqxi birokratijq qnqtar NIS-a zaodlagaŠe ovog procesa, radi oyqvaŠa privi-legija. Qz jasan stav svog ministarstva daNIS svakako treba privatizovati, na novi-narsko interesovaŠe, da li ima neslagaŠa qvladi na ovq temq, Dinkix je rekao da mq se yi-ni da je i vexina ylanova vlade za to.

Da li xe vexina ovoga pqta qspeti da qbedimaŠinq i spase aranwman, od koga mnogošta q našoj matiynoj zemÑi zavisi, bixejasno vrlo brzo – nakon završetka sezone go-dišŠih odmora. A odqstajaŠe – ili preciz-nije nezavršetak aranwmana – i laicima jejasno, bilo bi preskqpo za Srbijq. Osim lo-šeg signala drqgim meñqnarodnim institq-cijama i investitorima koji svoje odlqkedonose pogleda qprtog q MMF-ove izvešta-je, Srbija bi ostala bez oko 900 miliona do-lara, bez posledŠe kreditne tranše, ali ibez otpisa ostataka dqga (oko 700 milionadolara) Pariskom klqbq, koji je qslovÑenpozitivnom MMF-ovom ocenom posledŠešeste revizije.

âqdski je oprostiti. Zamolio sam ZoranaMilovanovixa da razmisli, oprosti i preñe pre-ko stvari za koje verqjem da preko Ših treba pre-xi. Velimir Ilix,

ministar za kapitalne investicijei lider Nove Srbije

Saradnici Marka Miloševixa sq me tqklipesnicama, drškama pištoÑa i policijskompalicom. Kada se Marko pojavio, rekao je svojimsaradnicima da me ne dirajq jer hoxe nešto samnom da razgovara. Pitao me je ko finansira„Otpor” i kakva je to organizacija. Marko menije maltretirao, niti na nešto prinqñivao.Zbog protoka vremena i psihiykog staŠa q komsam se kritiynom prilikom nalazio, a i danas,ne mogq da se setim da li mi je Marko pretio qk-Ñqyenom motornom testerom jer me je, kako samnaveo, štitio, videvši kako izgledam.

Zoran Milovanovix,bivši ylan „Otpora”, sada q Novoj Srbiji

Q normalnim drwavama ovakav skandal bizahtevao hitnq ostavkq ministra pravde i kaw-ŠavaŠe neposrednih qyesnika ove sqdske farse.Na walost, to je q Srbiji nemogqxe oyekivatijer Koštqniyina vlada se odrwava na vlastipodrškom Socijalistiyke partije Srbije, od-nosno porodice Miloševix.

Socijaldemokratska qnija

QkidaŠem optqwnice i poternice za MarkomMiloševixem i qkidaŠem meñqnarodne poter-nice za Mirom Markovix, vraxajq se osnovnagrañanska prava ylanovima porodice Miloše-vix. Jqgoslovenska levica

OGLEDALOOGLEDALOKRIVOKRIVO

SMEHSMEHQGAO ZAQGAO ZA

NOMIJANOMIJAEKOEKO QpozoreŠeMiroÑqba Labqsa

Vlada Repqblike Srbije prihvatila jedogovor sa Meñqnarodnim monetarnimfondom i ako se on ne sprovede Srbija xe iz-gqbiti na kredibilitetq, kawe se q prošlo-nedeÑnom saopšteŠq iz kabineta potpred-sednika vlade MiroÑqba Labqsa. Neqspeš-na realizacija sporazqma bi q znayajnoj me-ri qticala na povexaŠe rizika poslovaŠa,kamatnih stopa i rasta nezaposlenosti qzistovremeno smaŠeŠe interesa stranih in-vestitora da qlawq q Srbijq.

Na walost, grañani bi se dodatno optere-tili reaktiviraŠem dela dqga kod Paris-kog klqba q iznosq od oko 750 miliona dola-ra, koji q tom slqyajq ne bi bio otpisan. Iz-nenañqjqxe je da se, pred poyetak pregovora ostabilizaciji i pridrqwivaŠq Evropskojqniji, zvaniyno dajq naznake popqštaŠapred interesima pojedinaca i grqpa iz sek-tora energetike. PosmatraŠe javnih predq-zexa kao partijskih, predstavÑa veliki ri-zik za bqdqxnost Srbije, zakÑqyqje se q ovojizjavi.

Aleksandar BaÑak

Qbedili sq boga q meniPrvo sq stekli tqñe povereŠe, a potom i sve

ostalo.

�

Hvala vam za sve što niste qyinili za mene.

�

Minqt je do dvanaest. Qskoro xe mnogi mis-liti na vas.

�

Na pravom smo pqtq, a neki se vex i vraxajq.

�

Narod se posebno istakao q svojim jqnaykimpesmama.

�

Qlica ga je pokvarila. Bila je jednosmerna.

�

Koliko smo vam još dqwni za pawŠq kojqxete nam pokloniti?

�

Yqli smo da nam je sve boÑe i boÑe. Od nasviše ništa ne mowe da se sakrije.

�

Qwivaj, ako boga znaš.

�

Nije ni yqdo što mq je govor beskrvan, to-liko je pqta pao za slobodq.

�

Imate jednq olakšavajqxq okolnost, mogliste da bqdete i gori.

�

Kameleon koji wivi na visokoj nozi po za-nimaŠq je semafor.

�

Sve same raskrsnice, a pqtevi nedostajq.

�

àqpÑa glava prosipa pamet.

neven Neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven neven


Povodom 190. godišŠiceDrqgog srpskog qstanka

Nastanakmoderne srpske drwave

Drqgi srpski qstanak poyeo jeq nedeÑq 23. aprila 1815. go-dine, na narodnom saborq

kod crkve q Takovq. Tada je done-ta odlqka o podizaŠq novog qs-tanka, a za voñq izabran je Mi-loš Obrenovix. Oba srpska qs-tanka poyela sq q àqmadiji.

Miloš Obrenovix na praznikCveti doñe q Takovo gde ga izab-raše za voñq bqne koja xe konaynozavršiti qspehom. Tom prili-kom Srbi sq se ponovo digli pro-tiv Tqraka, ovoga pqta to qyini-še sa zastavom koja se razlikova-la od qstaniykih barjaka Kara-ñorña. Ova zastava beše bele bojesa crvenim krstom q sredini.Miloš Obrenovix je prihvatiovoÑq skqpštine i rekao sledexeyqvene reyi: „Evo mene, eto vamrat s Tqrcima!”

Q Drqgi qstanak išlo se od-lqyno i nepokolebÑivo. Milo-ševi qstanici sq od poyetka ra-tovali protiv legalne tqrskevlasti. Saznavši za qstanakPorta je q Carigradq izdala ka-tilferman (krvniykq naredbq)kojim je qstanike lišila svihprava: „Pomenqti bqntovnici dase qnište i istrebe, Šihov ime-tak i Šihove stvari da se poplenetako da im više nikad ne padnena pamet da se ponovo diwq i di-wq bqne; pomenqti izdajnici s po-moxq Alaha neka se iz korena is-trebe i neka se naterajq na pokor-nost.”

Dve tqrske vojske sa podrqyjaOtomanskog carstva i jedna izBeogradskog pašalqka, predvoñe-ne yetvoricom vezira, imale sqda izvrše sqltanovq zapovest.Miloševi qstanici ratovali sq,ipak, samo sa vojskom beograd-skog vezira i naneli joj nekolikoporaza kod Yayka, âqbixa, Pale-wa (Obrenovca), Powarevca iDqbÑa. Bitke sq bile krvave ibespoštedne iako sq voñene samoprve godine qstanka.

Najvexa bitka Drqgog srpskogqstanka vodila se na âqbixq, ka-da je osloboñen Yayak. Qbrzo za-tim qstanici sq oslobodili yi-tav istoyni deo Beogradskog pa-šalqka, kao i gradove Poware-vac, Batoyinq, Ranovac, Xqprijqi Porey. Q ovim borbama istaklesq se vojvode Pavle Cqkix, PetarMoler, Stevan DobrŠac, MarkoAbdqla Todorovix i naravno samknez Miloš Obrenovix. Q nared-na tri meseca qstanici sq oslo-bodili ceo Pašalqk osim veli-kih gradova (Beograd, àabac, So-ko, Qwice i Smederevo).

Srpski qspesi odjeknqli sq ivan granice Srbije. Mnogisrpski emigranti iz Prvog qstan-ka vratili sq se q tek osloboñenqSrbijq i pridrqwili novoj bor-bi. I sam Karañorñe je pawÑivopratio qspehe srpskih qstanika.Mobilizacija rqske dqnavske ar-

mije q jqlq 1815. godine bio jeznak Tqrcima da sa Srbima mora-jq naxi mirno rešeŠe. I knezMiloš je znao da sq qspesi na boj-nom poÑq tek privremeno rešeŠei ne mogq trajno da reše pitaŠesrpske drwave. Qporno je tvrdioda je qstanak qperen protiv zqlq-ma Sqlejman-paše SkopÑaka, a neprotiv sqltana. Time je ostavÑaomogqxnost za sporazqm. äegovalqkava priroda nikada nije oda-vala prave misli i osexaŠa. Mi-loševo, naizgled pomirÑivo, po-nekad yak qdvoriyko ponašaŠeprema Tqrcima dali sq sasvimdrqgi karakter Drqgom srpskomqstankq.

Sporazqmom izmeñq MilošaObrenovixa i Marašli Ali-pa-še Srbija je dobila nekq vrstqpolqaqtonomije. Vowd KarañorñePetrovix je q Srbijq stigao po-yetkom jqla 1815. godine. Saznav-ši za Šegov dolazak, knez MilošObrenovix se zabrinqo da xe Tqr-ci poništiti sve dotadašŠe do-govore. Miloš je o dolaskq svogakqma Karañorña liyno izvestioMarašli Ali-pašq. Pismenaodlqka knewevske Skqpštine iz-rekla je da vowd Prvog srpskogqstanka mora da se qbije. Tako jeKarañorñe qbijen, na prevarq, 13.jqla 1815. godine. äegova glava jejoš istoga dana poslata q Cari-grad.

Tek dobijena polqaqtonomijaSrbe nije zadovoÑavala. PravorešeŠe se našlo tek posle rqs-ko-tqrskog rata (1828-29.), kadaje Rqsija energiyno preqzela nasebe obavezq da se osma tayka Bq-kqreštanskog qgovora, koja seodnosi na Srbijq, q potpqnostiispoštqje. Tek hatišerifima1830. i 1833. godine Srbija jestekla qslove da postane aqto-nomna Knewevina Srbija, a knezMiloš je postavÑen za nasled-nog vladara. Time je tqrskavlast postala formalna, a Srbi-janci sq stekli nacionalnq iekonomskq slobodq. Na SreteŠe1835. na Knewevoj livadi q Kra-gqjevcq se qsvojio prvi srpski qs-tav. Ceo tekst zakona osmislioje i do detaÑa napisao Dimitri-je Davidovix, tadašŠi knewevsekretar, koji je kao svestanSrbin, roñen q Habzbqrškoj mo-narhiji, pohitao da pomogne tekosloboñenoj Srbiji.

KrajŠi qspeh Miloša Obreno-vixa qrodio je plodom tek 6. ap-rila 1867. godine, kada je knezMihailo Obrenovix qšao q beog-radskq tvrñavq gde mq je ŠenekÑqyeve predao tqrski koman-dant Ali Riza-paša. Na najvišojkqli Kalemegdana toga dana sezavijorila srpska crveno-plavo-bela trobojka.

Potpqni sqverenitet Srbija jestekla 1878. godine.

Priredio: D. Dqjmov

„Veseli Santovyani”na Crnogorskom primorjq

Folklorni tabor q Qtjehi

Ylanovi Kqltqrnog qdrqweŠa„Veseli Santovyani” pred-voñeni qmetniykim rqkovo-

diocem Evicom Yatix-Kozix svojpeti, jqbilarni boravak q Qtjehina Crnogorskom primorjq izmeñq1. i 8. avgqsta ovekoveyili sq jed-nonedeÑnim folklornim tabo-rom q yijem radq sq im se pridrq-wili i igrayi Kqltqrno-qmetniy-kog drqštva „Vodenica” iz Baxi-na.

Tokom sedmodnevnog boravka,igrayima je strqyno qsavršavaŠeodrwao âqbomir Vqjyin, vrsnikoreograf iz Vrbasa, stari prija-teÑ Srba q Mañarkoj koji je sakamperima qvewbao igre iz oko-line PyiŠa a narodne pesme iztog kraja polaznicima taboraprenela je Ester FraŠo-Vqjyin,sqprqga sjajnog koreografa.

Rad se odvijao q prepodnevnimsatima, zatim je qsledilo osvewe-Še q plavom Jadranq, a nisq izos-tale ni veyerŠe plesaynice pri-likom kojih sq igrayi vewbalione igre koje nisq bile qvrštene qprepodnevna zanimaŠa. Yetvrtogdana kampovaŠa, folkloraši izMañarske sq na pismenq molbq rq-kovodstva naseÑa qyestvovali ina „Danq Qtjehe” na kojoj kqltqr-no-zabavnoj priredbi sq odeveni qoriginalne nošŠe izveli igre iz

Bosilegrada! Nastqp Santovyana,koji je pozdravÑen bqrnim aplaq-zima i ovacijama, protekao je qzwivq mqziykq pratŠq harmonika-ša Predraga Aleksixa iz Vrbasai âqbomira Mileta Vqjyina kojije qdarao tarabqkq.

Qspehq „Veselih Santovyana” qmnogome je doprinela i EsterFraŠo-Vqjyin koja je mnogobroj-noj pqblici predstavila i lepotemañarskih narodnih pesama.

Sve q svemq, jednonedeÑni fol-klorni tabor brzo je prohqjao pasq i Santovyani morali da krenqsvojim kqxama.Pqni dowivÑaja inaqyene folklorne grañe, q svojeSantovo stigli sq 9. avgqsta.

Na pitaŠe hoxe li i dogodinebiti folklornog tabora naCrnogorskom primorjq yije orga-nizovaŠe je materijalno potpo-magala i Samoqprava Srba q Ma-ñarskoj, Evica Yatix-Kozix,qmetniyki rqkovodilac drqštvaje negirala prireñivaŠe kampabqdqxi da xe Kqltqrno-qdrqweŠe„Veseli Santovyani” 2006. godi-ne praznovati 20. godišŠicqsvog postojaŠa. Za tq prilikq va-Ña pripremiti jedan lep jqbilar-ni program koji xe biti podreñensvim drqgim aktivnostima ovogansambla.

Predrag Mandix

info info info info info info info info info info info info Info info


SANDQYESANDQYEPOàTANSKOPOàTANSKO

NedeÑni list Srba q Mañarskoj.Adresa: Srpske narodne novine, 1065Budapest, Nagymezî u. 49. Telefon:475-0654. Glavni qrednik: MilanStepanov, sekretar redakcije:Milica Vqkajlovix. Osnivay i

izdavay: Srpski demokratski savez. Za izdavaya: Andrija Rockov.Finansira se na osnovq maŠinskog zakona iz drwavnog bqçeta posredstvomDrwavne zadqwbine za maŠine. Sqfinansirijer: Ministarstvo kqltqre imedija Repqblike Srbije. List distribqira Mañarska pošta, a pretplaxqjese kod izdavaya. Ime i adresq poslati na adresq Szerb Demokratikus Szövetség,1065 Budapest, Nagymezî u. 49 a qplatiti poštanskom qplatnicom ili nawiro-rayqn broj platnog prometa 11705008-20417439. Pretplata na list je4000 ft. za celq godinq. Za inostranstvo godišŠe 40 EUR, (10.000 Ft) –àtampa: KOMP-pres Kft. Odgovorniposlovoña: Ferenc Iboš. – Tehniykirqkovodilac: KaroÑ Sabo. � Srpske narodne novine na Internetq: Homepage: www.comp-press.hu/cnn2000 E-mail: [email protected]

HU ISSN 1215–072 x

XIII Likovna kolonijaSentandreja 2005

Srpska samoqprava q Zqgloq – Bqdimpešta XIV kvarti Galerija „Pero” – Beograd, q saradŠi sa Samoqpravom grada

Sentandreje, Srpskom mesnom samoqpravom q Sentandrejii Sentandresjkim srpskim klqbom srdayno vas pozivajq

na OTVARAäE ZAVRàNE IZLOWBE koje xe se odrwati

27. avgqsta 2005. (sqbota) q 19.00 satiq Gradskoj kqxi q Sentandreji

(Sentandreja, trg Gradske kqxe 3)Izlowbq otvarajq: Gorica Mojovix, sekretar za kqltqrq, GradaBeograda • Gabor Mijakix, gradonayelnik Sentandreje • Tijana

PalkovÑevix, pomoxnik direktora Galerije Matice srpske.Nastqpa çez-grqpa Jasna & Balkaneska.

Posle otvaraŠa izlowbe drqweŠe q Srpskom klqbq.RoštiÑ i pixe obezbeñqje sentandrejski restoran „Korner”.

Qyesnici XIII srpske likovne kolonije q Sentandreji –iz Srbije: Danica Basta, Dqšan MikoŠix, Jelena Minix,

âqbica Nikolix, Milan Paradinovix, âiÑana Stojanovix;iz Italije: Klaqdija Kijanqyi; iz Mañarske: Magda Vago,

Andraš Veg, Agneš S. Varga, Edit Finta; iz srpske zajednice:Milan üqrix, Goran Dimix.

OstvareŠe kolonije sq pomogli:• Drwavna fondacija za maŠine q Mañarskoj • Drwavni fond

za kqltqrq Mañarske • Peštanska wqpanija • Samoqprava gradaSentandreje • Grad Beograd • srpske mesne samoqprave

Sentandreje, III, IX i XIX kvarta Bqdimpešte • Srpska samoqpravaq Bqdimpešti.

Pokloniyko pqtovaŠe po SrbijiQ organizaciji Srpsko-pravoslavno verskog i kqltqrnog qdrqweŠa q

Santovq i mesne srpske samoqprave, od 3. do 5. avgqsta qpriliyeno je pok-loniyko pqtovaŠe po Srbiji.

Prvog dana, q Beogradq, bili smo gosti gqvernera Narodne banke Srbi-je gospodina Radovana Jelašixa, inaye našeg zemÑaka, koji nas je primioq svojoj kancelariji q Narodnoj banci.

Q Patrijaršiji SPC, qpravnik mqzeja i sekretar Sv. Arhijerejskogsinoda dr Slobodan Mileqsnix predstavio nam je bogatq riznicq našeCrkve kao i pridvornq kapelq Patrijaršije. Q nizq poseta sledio je Mq-zej Narodne banke, Saborna crkva i Hram sv. Save na Vrayarq.

Veyera je qpriliyena q vili gqvernera banke gde nas je yak i mqzika za-bavÑala.

Drqgi dan pqtovaŠa bio je posvexen Prvom srpskom qstankq, vowdq Ka-rañorñq i kraÑevskoj dinastiji Karañorñevixa. Posetili smo Orašac,Mqzej Prvog srpskog qstanka, Mariyevixevq jarqgq gde je izbio qstanak,Topolq, Memorijani centar „Vowd Karañorñe” sa Šegovim konakom icrkvom. Sledio je Oplenac, Hram sv. üorña, porodiyna grobnica dinasti-je Karañorñevixa da bi nakon toga posetili manastir, pokajnicq crkvqposvexenq sv. Ocq Nikolajq.

Nox smo proveli q manastirq Ravanici gde nas je prelepo primila iqgostila igqmanija manastira, mati Marija. Sledexeg jqtra prisqstvo-vali smo jqtreŠq a potom pogledali manastir Sisojevac i drevni manas-tir Manasijq. PqtovaŠe smo okonyali posetom äegovom Preosvešten-stvq episkopq braniyevskom Gospodinq IgŠatijq koji nas q Powarevcqprimio q episkopskom dvorq i qgostio nas rqykom. Veliko mq hvala!

Pqni lepih dowivÑaja, q kasnim veyerŠim satima smo stigli našimdomovima q Santovq. Nadamo se da xemo i sledexe godine moxi da poseti-mo neke krajeve matiyne nam zemÑe – voleli bismo dqwe vreme provesti qSrbiji. Ovom prilikom bilo nam je naporno ali prelepo!

Radovan M. Filakovix

Pozivamo Vas na

Sqsret srpskih samoqpravai porodiyni sportski dan 2005.

Ged, 1. oktobar 2005. (sqbota)koji organizqjq Samoqprava Srba q Mañarskoj i Srpska samoqp-

rava q Gedq.Q okvirq navedene manifestacije predviñeni sq sledexi progra-

mi:– razni programi za decq: likovna zanimaŠa, rqkotvorine, je-

ziyka takmiyeŠa, takmiyeŠa q spretnosti,– specijaliteti srpske kqhiŠe,– fqdbalski tqrnir. Pismene prijave takmiyarskih ekipa slati

na adresq Samoqprave Srba q Mañarskoj (1055 Bqdimpešta, qlicaM.Falka br.3.) tel/faks 06 1 / 331-5345; 269-0638. Po prijemq pri-jave šaÑemo vam na Vašq adresq qplatnicq i rayqn. Za qyešxe seplaxa 20.000.-Ft po ekipi. Rok za prijavq ekipa je 15.septembar2005.

Oyekqjemo sve zainteresovane, stare i mlade; opravdajmo nazivporodiyni sportski dan!

ObavešteŠeParastos za Cvetka Nedqyixa odrwaxe se 21-og avgqsta,

q nedeÑq posle sv. Litqrgije q bqdimpeštanskojSrpskoj pravoslavnoj crkvi.

Koncerti Ansambla Vqjiyixq avgqstq mesecq

21. 08. q 21 sati – Bqdimpešta, Bqdimska tvrñava23. 08. q 19 sati – Bqdimpešta, Dvorana Petefi – letŠa pozor-

nica24. 08. q 20 sati – Stoni Beograd, – q okvirq priredbe „Dani

qmetnosti”27. 08. q 11 sati – SombatheÑ, „Karneval pozornica”28. 08. q 19 sati – Kalaz – koncert

Q organizaciji Srpskog pozorišta q Mañarskoj

Veye operetne mqzike q Lovriodrwaxe se 10-og septembra 2005.

sa poyetkom q 20 satina LetŠoj pozornici q Lovri

Q programq qyestvqjq glqmci bqdimpeštanskog Operetnog pozo-rišta Wqwana Yonka – primadona, Jowef Jankoviy – bonvivan,Monika Vašar – sqbret i Atila Bardoci – komiyar. Mqzika: Le-hara, Kalmana i àtraqsa. Cena karte: 1.000,- Ft. Karte se mogqnabaviti q Samoqpravi Lovre i na licq mesta na dan predstave.

Likovni okrqgli stoQ okvirq XIII sentandrejske letŠe srpske likovne kolonije

prireñqje se Okrqgli sto – razgovor povodom 100. godišŠiceprve srpske likovne kolonije q Sixevq, o mogqxnostima regio-nalne meñqnarodne saradŠe na poÑq likovnih qmetnosti, kao io prošlosti i aktqelnom trenqtkq srpsko-mañarskih likovnihveza.

Qvodna izlagaŠa xe odrwati: Imre Sakay (ak. slikar, pot-predsednik Evropskog saveza likovnih kolonija – Sentandreja),Tijana PalkovÑevix (istoriyar qmetnosti, pomnoxnik direk-tora Galerije Matice srpske – Novi Sad), àandor AraŠi (ak.slikar, šef katedre za grafikq Visoke škole üqla Jqhas q Sege-dinq).

Mesto: Srpski klqb q Sentandreji (ql. Paprikabiro 12)Vreme: 25. avgqst 2005. (yetvrtak), 17.30 sati

pravoslavÑe PravoslavÑe pravoslavÑe pravoslavÑe pravoslavÑe pravoslavÑe

Mihailo Krqnix je roñen 27.avgqsta 1920. godine q Beyq.Srpskq pravoslavnq verois-

povednq školq pohañao je q Sentan-dreji i Bqdimpešti. Spadao je meñqone malobrojne Srbe q Mañarskojkoji sq na osnovq liynog iskqstva idowivÑaja q sexaŠq nosili wivotsrpskog Tabana i Tekelijanqma. Bo-goslovijq je završio q SremskimKarlovcima da bi kasnije q okqpi-ranom Novom Sadq polowio sveš-teniyki ispit. Iako je imenovan zaadministratora parohije q Poyi, qBaraŠq nije stigao, naime, za sveš-tenika je, nakon venyaŠa sa AnicomBabqškov, rqkopolowen 1946. godi-ne. Iste godine postavÑen je za pa-roha q Novom Sentivanq q kojem jedo svoje smrti 59 godina verno iodano slqwio svome narodq, svojimvernicima. Izmeñq 1948. i 1983.kao sveštenik opslqwivao je i Des-kq a kraxe vreme i Segedin. Kao ad-ministrator, svešteniyke dqwnos-ti revnosno je obavÑao i q BataŠi,Yanadq, VašarheÑq, Santovq i Bq-dimpešti.Od 1990. godine bio je ak-tivan qyesnik javnog wivota Srba qMañarskoj. Bio je ylan Predsed-ništva i Skqpštine kako Srpskogdemokratskog saveza tako i Sa-moqprave Srba q Mañarskoj. Smat-ra se dqgogodišŠim organizatoromcrkvenih, kqltqrnih i prosvetnihaktivnosti kojima je q mnogome dop-rineo oyqvaŠq srpskog identitetana ovim prostorima. SkqpštinaSamoqprave Srba q Mañarskoj1999. godine nagradila ga je pove-Ñom Sv. Save a 2000. postao je po-yasni grañanin Novog Sentivana.Qwivotnom pqtq protojereja-stavro-fora, krstonosca Mihaila Krqnixaogleda se istorija Srba q Mañar-skoj 20. veka. Sa visokim stepenomosexaŠa odgovornosti prema svompozivq i velikom odanošxq je vršiosvojq svešteniykq dqwnost i q naj-tewim godinama jednopartijskediktatqre Rakošija, q jekq najteweantijqgoslovenske kampaŠe i progo-na srpskog wivÑa. Za vreme više odpolqvekovnog slqwbovaŠa, o. Krq-nix je qvek ostao veran svom pozivq,svojoj pastvi, svom narodq. Protoje-rej-stavrofor Mihailo Krqnix yi-nio je sve da se ne zatre trag bogateprošlosti pomoriških Srba. Bioje qyiteÑ, opslqwivao mnoge srpskehramove, pribavÑao sredstva za Ši-hovq obnovq i organizovao izvoñay-ke radove.Oronqlog zdravÑa i pos-ledŠih godina nastojao je da se po-javi na svetim litqrgijama q svojojomiÑenoj svetiŠi. Vezan za kolica,2003. godine bio je ganqt što je mo-gao da prisqstvqje i odrwi propovedna proslavi 150. godišŠice posto-jaŠa novosentivanske srpske pra-voslavne crkve. I tada, kao i ranijeqvek, pa i kasnije izašao je q sqsretsvojoj pastvi i svima koji sq od äe-ga trawili savet, mišÑeŠe. Qpo-kojio se 8. avgqsta 2005. godine q 85.godini svoga wivota. SahraŠen jena novosentivanskom srpskom pra-voslavnom grobÑq 12. avgqsta. Bioje posledŠi predstavnik onih sveš-tenika starije generacije q Bqdim-skoj eparhiji koji sq otelotvorilipovezanost i jedinstvo naše Crkvei našeg naroda.

Odlazak odanog Bowjeg slqge, posledŠegpredstavnika jedne velike svešteniyke generacije

„Naš wivot je nepoznat i na-ša smrt je nepoznata. Bogje jedina svetlost oba. Na-

še telo je lomÑivo, naša dqša jelomÑiva – Bog je jedina snaga oba.Naš rad je prašina, naše nade sqprašina – Bog samo yini oba traj-nim. Bog nas okrqwqje sa tri strane:ostaje iza nas q prošlosti, sa namaje q sadašŠosti i oyekqje nas q bq-dqxnosti!

Protojerej-stavrofor MihailoKrqnix 8. avgqsta zaqvek je qsnqo.Zaspao je. Za sobom je ostavio proš-lost i nakon zemaÑske sadašŠostinašao se q bqdqxnosti. Pronašaoje spaseŠe koje se ne ostvarqje naje-danpqt, prekonox, nego q stalnomqzrastaŠq, qzdizaŠq od zemÑe doneba. „Vera q Hrista je vera q stvar-nost našeg spaseŠa. Najvawnije jesvagda da shvatimo da je Sin BowjiIstina, pqt i wivot; da je On svet-lost, i ko za Šim ide nexe hodati qtami nego xe imati svetlost wivo-ta.” – reyi sq äegove svetosti pat-rijarha srpskog Gospodina Pavla.

A protojerej-stavrofor MihailoKrqnix, kao krstonosac, tayno jeznao i propovedao da je jedini is-pravni pqt, pqt Sina Bowjeg! Pqtkoji vodi q Veyni Wivot! Prona-šao ga je. Kao sledbenik Boga, Isq-sa Hrista koji je za wivota qyiniomnoga dobra: prvenstveno, bio jeodan Bogq, Srpskoj pravoslavnojcrkvi, neqmorno je radio na dqhov-nom qzdizaŠq srpskog naroda i biobqdan yqvar naših drevnih sveti-Ša. Sjajan poznavalac crkvenog,kqltqrnog istorijata srpskog naro-da. Svojim likom, dobrotom, radi-nošxq qzdizao se.

Sada, kada se qpokojio, qzdigao sedo nebesa, našao spaseŠe i svet-lost. Svetlost wivota.

Svetlost wivota o kojem nam jetoliko priyao, propovedao.

äegove reyi i dan danas odjekqjq.A 12. avgqsta tekqxe godine novo-

sentivanski srpski pravoslavnihram bio je ispqŠen jednim drqgim,bolnim odjekom: odjekivale sq mo-litve, tqwni qzdasi, ponavÑaŠa:„Vjeynaja pamjat”. Sveštenici nayelq sa protojerejom VojislavomGalixem, parohom iz Sentandreje,arhijerejskim zamenikom slqwilisq svetq litqrgijq. Q pomen premi-nqlog protojereja-stavrofora Mi-haila Krqnixa yiji odar je bio pos-tavÑen na sredini svetiŠe q kojoj je

slqwio sve do oktobra 2001. godine.Pedeset pet godina! Da nije bilonesrexnog pada koji je proqzrokovaoslom bqtne kosti, slqwio bi i daÑe.Jer crkva mq je bila sve. Crkva, po-rodica, narod. Jednom mi je rekao:„Kontakt sa narodom i Ñqdima jeneizbewan, neophodno ga je imati.Sveštenik ne sme da bewi od naro-da – sveštenik treba da je sa naro-dom. Bqdi kao narod. Nemoj nikakvenovotarije qvesti q obiyaje, tek akonisq ateistiyki. Toga pak nema q na-šem narodq. A narod, kako se to vexkawe, sve xe pozlatiti!”

Takav je bio. Narodski. Odan svo-me rodq, narodq. Pa i drqgima jertqñe je poštovao a svojim se diyio.Baš zato, mnogi sq došli da se op-roste od o.Mihaila. Srbi, Mañari,Nemci. Pravoslavci, rimokatoli-ci, reformati, evangelici. Svi, ko-ji sq ga voleli i poštovali. OdMohaya do Kalaza, Pomaza i Sen-tandreje, od BataŠe do Medine!

Meñq poštovaocima koji sq doš-li da odajq poyast o. Mihailq Krq-nixq bio je i nayelnik sela NovogSentivana Janoš Talpai koji je po-vodom qpokojeŠa prote za naš listpodvqkao: „Mogq slobodno rexi danam je zaqvek otišla jedna istorij-ska liynost. Prota Krqnix je liynoza mene znayio više od jednogcrkvenog dostojnika – On je za menebio javni wivot! On je bio Voña kojije qmeo da postqpa sa vernicima pai inovernima, svagdašŠim yove-kom, naime, kada je wivot hteo, zah-tevao, sa äim kao referentom zarad pri zadrqzi, zajedno smo otiš-li na polagaŠe zakletve vojnika.Pri seoskim priredbama, inicija-tivama bilo kada mogao sam da ra-yqnam na äegovq pomox. Imao je og-romno wivotno iskqstvo. Bilo kadamogao sam se osloniti na äega pa iq teškim vremenima kada je treba-lo qsaglasiti srpske interese, ob-noviti srpske obiyaje! Ponosim sešto sam sa äim mogao da radim. Zaceo Novi Sentivan odlazak o.Mi-haila je nenadoknadÑiv gqbitak!Zaqvek xemo sayqvati äegov spo-men!”

Kratkq besedq, prilikom svetelitqrgije, odrwao je protojerej Vo-jislav Galix koji je govorivši oznayajq Svete Litqrgije i SpaseŠqrekao sledexe: „PoklaŠamo sesveštenikq koji je svakq litqrgijqovde slqwio na ovome mestq i yijemošti mi sada odavde sa ovoga mes-ta ispraxamo. Prota Krqnix slq-wio je revnosno, svagda. Svi mi,draga Braxo i Sestre, opraštajqxise od äega, treba da se tešimo Ñq-bavÑq GospodŠom i da i mi pokazq-jemo bliwŠima svojim Ñqbav i dase setimo Ñqbavi prote Mihailakojom je On voleo i svojq porodicq.I bliwŠe oko sebe i sve one sa koji-ma se sretao i sa kojima je ostvariobilo kakav, pa yak i najmaŠi kon-takt.”

OkonyaŠem svete litqrgije, qsle-

dilo je yitaŠe JevanñeÑa a popodneq 15 yasova i opelo koje je qz saslq-weŠe sveštenstva iz Bqdimske iTemišvarske eparhije slqwio äe-govo Preosveštenstvo episkop bq-dimski Gospodin Lqkijan. I On seoprostio od blawenopoyivšeg pro-te Mihaila: „On je q najtewim vre-menima izabrao qzanq, strmq, trno-vitq stazq da bqde slqga Bowji isvoga roda. Postao je sveštenik. Qvreme kada je Crkva i Vera bila nakrstq. Kada je pravoslavÑe našebilo razapeto. Kada sq Ñqdi na qli-cama okretali glave kako ne bi sre-li pogled sveštenika pa ni Šegoveporodice! Onda kad je bilo najpopq-larnije pÑqvati po Svetoj Crkvi. Qto vreme je Mihailo odlqyio da bq-de sveštenik! I zaista, dowiveo jemnoge teške dane i yase q svojoj ka-rijeri, dqgogodišŠoj i bogatoj.Bio je dqgogodišŠi namesnik i do-yekao je da vidi tqgq i walost oveeparhije gde se prodalo i porqšilo30 naših crkava. Nigde q Srpstvqse to nije dogodilo, ovde što se do-godilo. On je bolovao za svakom po-rqšenom crkvom kao da je neko detestradalo. SvetiŠa je to: q äegovomnamesništvq ni jedna crkva nijeprodata nit je porqšena. Sve je sa-yqvao: kako je primio, tako je i os-tavio iza sebe. Dragi moj proto,ono što si propovedao i qyio, to isada yiniš lewexi pred nama naovome odrq i ovoj svetiŠi gde si to-like slqwbe i molitve qzneo Bogqsa ovoga oltara a to je: Braxo i Ses-tre, da yqvamo svojq pravoslavnq ve-rq, slogq i Ñqbav, jedinstvo srpskoi da se nikada ni po kojq cenq ne od-reknemo ni jednoga ni dqgoga. Potome xemo se poznati da smo qyeni-ci prote Mihaila! Po tome xemo sepoznati da smo qyenici Hristoviako bqdemo imali Ñqbavi i sloge!”

Nakon oproštajne besede preos-vexenog vladike Lqkijana, svešte-nici sq skinqli kovyeg sa odra i op-hodili crkvq sa zaqvek qsnqlimprotom Mihailom. Tqwna povorkakrenqla je na srpsko pravoslavnogrobÑe gde je posle kratke molitve,o. Mihailo Krqnix, verni slqgabowji sahraŠen odmah do velikogyasnog krsta. Otišao je i posledŠipredstavnik jedne velike svešte-niyke generacije koji je otelotvo-rio povezanost i jedinstvo našeCrkve i našeg naroda. PrikÑqyiose velikoj nebeskoj plejadi svešte-nika, svojim kolegama, Braxi qHristq: proti Stepanovq, Jakšixq,Minyovixq i drqgima.

Protojerej-stavrofor MihailoKrqnix sada vex slqwi nebeskq li-tqrgijq. I moli se za svoje malenobowje stado q Novom Sentivanq kojeje qvek slqšalo i poštovalo glassvoga pastira. Koje je ostalo vernosvetosavskom zavetq i svojoj prade-dovskoj veri.

I sve to zahvaÑqjqxi proti Krq-nixq!

Srpski pravoslavni vernici qMañarskoj nexe ga zaboraviti. Os-taxe nam q veyitom pamxeŠq. äego-va dobrota, odanost Hristovoj ve-ri, svetosavskom srpskom pravos-lavÑq, dqhovnost, mqdrost, blagiosmesi, šale, plemeniti pqtokazi!Oye Mihailo, hvala Vam na svemq.Neka Vam je laka crna zemÑa i vjey-naja pamjat!

Predrag Mandix

In memoriam

Mihailo Krqnix (1920-2005)

Pešta, 1838–1849. Bqdimpešta, 18. avgqst 2005. Nova serija ... · PDF...

Documents

Transcript of Pešta, 1838–1849. Bqdimpešta, 18. avgqst 2005. Nova serija ... · PDF...