Naslov originala:Baltasar GracianOrdculo manual y arte de prudencia

IzdavaPAIDEIA, BeogradGeneralni direktorPETAR IVADINOVIGlavni i odgovorni urednikVESNA JANJI i, PAIDEIA, za ovo izdanje

BALTAZAR GRASIJAN

ORAKUL U SVAKOJPRILICI I UMEE OBAZRIVOSTI

Prevod sa panskog i beleke ALEKSANDAR GRUJII

PAIDEIA 2002.

Ovo delo prevedeno je uz pomo Glavne direkcije za knjigu i biblioteke pri panskom Ministarstvu kulture.

Prevodilac posebnu zahvalnost izraava Prevodilakom centru u Tarasoni i Regionalnoj vladi Aragona na pomoi oko prireivanja ovog prevoda.

-!%(Prafittf u ?wRoj prif iii ttte& oBa^ritfoli,

t$or dformtmtt? ra6oo' ^y '' 4 ^'^orenca Stavljana

iBjarno on ^in^n^ijo uan 6^ jSaefano^a,i jjooocfio ^rfome ^o^arit Hojflon on .ftui^tt Slen^e^t 6e Stnt.

>lam]jfto, u| 6o^ofu, ^ttn Wog$. ^tdltt. goMitc 16^7. 5

ITAOCU

Nit pravedan zakone potrebuje, nit mudar savete; a opet, niko se nije prepametan rodio. Valjalo bi da mi oprosti to sam Orakulom nazvao ovaj izbor ivotnih pouka, koji po ispravnosti i jezgrovitosti to i jeste, all i da mi zahvali, jer ti u isti mah nudim svih dvanaest Grasijana, sve jedan vredniji od drugog, o emu svedoi Znalac, koji u paniji samo stoje objavljen a ve su ga na francuskom dvoru preveli i tampati dali. Nek ova knjiica poslui pameti da tokom gozbi mudrijeh glava slast obazrivosti iz nje kua i po nahoenju se u drugim prilikama njome naslauje.

l

l Sve je ve vrhunac dostiglo, a vetina da se u ivotu uspe -ponajvie. Od mudroga se danas trai vie doli negda od sedmorice; i vie u ova vremena prema jednome nego prema itavom narodu.

a. Narav i pamet. Na njima se temelje vrline) jedno bez drugog, varljiva srea. Nije dovoljno pametno suditi, po eljna je i odgovarajua narav. Budali sve naopako ide: pogrei u izboru zvanja i slube i stanita i prijatelja.

*. U postupanju neizvestan biti. Novina die cenu uspehu i pobuuje uvaavanje. Igrati otvorenih karata nit se isplati nit prija. Ne otkrivaj namere jo na poetku, ve druge u iekivanju dri, najvema tamo gde je znaajem tvoj poloaj predmet opte pozornosti; budi tajnovit u svemu e da bi zagonetnou strahopotovanje izazivao. sve i kad eli da te shvate, ne objanjavaj previe; ne sme se iskazati sve to na srcu lei. Obazrivo utanje utoite je mudrosti. Za nameru unapred obznanjenu niko ne mari; lasno se kudi a ne mogne li se ostvariti, zlo i naopa-ko. Stoga ini kako Bog, koji nas u silnom iekivanju i neizvesnosti dri.

l Znanje i odvanost podjednako uzvisuju. Besmrtnim ine jer su kao osobine i same takve: vredi koliko zna, a koji zna, taj i moe. Neznanje ovekovo, tmina na zemlji. Promiljanje i sranost, oko i aka; bez odvanosti, jalovo je znanje.

S. Umeti drugog obavezati. Idola ne ini koji ga se boji, nego bogobojaljivi: pametnom je drae da ga potrebuju no da mu se zahvaljuju. Utivo poverenje pokradeno e biti osloni li se na prostaku blagodarnost, jer koliko je prvo dobrog pamenja, druga olako zaboravlja. Vea je korist od zavisnosti no od utivosti; koji je e utolio, vrelu lea oas okrene; zlatnu narandu kad iscedi, u smee pretvori: obaveza kad prestane, prestaje i lepa re, a s njom i potovanje. Iskustvo stoga prvi nauk ui: koji te potrebuje, nikad zadovoljen da nije. Neka te trai, sve i kad ti je nadreen; all to od preterivanja vajde nema: niti valja utanjem drugog na greku navoditi, niti ga iz sop-stvene koristi pustiti da sebi tetu uini.

6. Koji je na svome mestu. Niko se savren rodio nije: valja usavravati svoju linost i zanimanje, e da bi se izvrsnost postigla i vrline iskazale. Izvrsnost se prepoznaje po istananom ukusu i dubokoj promiljenosti, po zrelom prosuivanju i nepomuenoj odlunosti. Neki se nikad10pameti ne dozovu, uvek im neto fali; drugi pak prekasno stiu. ovek na svom mestu, mudrih reci i razboritih poteza, rado je vien i u odabrano drutvo pametnih glava priman.

7. Nikako se s gospodarem ne nadgornjavati. Svaka je pobeda mrska, a ona nad gospodarem je ili ludost ili propast. Nadmoi se svako odvajkada gnua, najvema nadmoni! S malo panje dadu se jednostavne prednosti prikriti, kako lepota nemarom. Jo e se i nai koji e nam prvenstvo u srei i naravi priznati, all po pameti, niko, poajmanje koji vlast dri! Pamet je vrlina nad vrlinama, i svaki napadaj na nju najtea je uvreda. Elem, vladari bi da vladaju i u najuzvienijem. Vole kneevi da im se pomogne, all ne i da ih se nadmai; stoga savet njima upuen nek izgleda vie kao podseanje na neto to su zaboravili no kao ukazivanje na prazninu u duhu im. Zvezde nam ovu istananost jasno pokazuju jerbo se nikad, kao podanice, po blistavosti sa Suncem ne odmeravaju.

8. Koji se strastima ne preputa, takav je duhom uzvien. Sama nadmo osloboena je jarma bezumnih i prostih utisaka. Nema veeg gospodarenja do nad samim sobom i vlastitim sklonostima; ono i vai kao konana pobeda slobodne volje. Ovladaju li tobom strasti, pred druge ih ne iznosi, jo manje ako vaan poloaj zauzima: tako e sebe vesto potedeti briga i preicom ugled stei.

11

9. Prikrivati mane svoga naroda. Voda biva kakvi su slojevi kroz koje tee, a ovek kakvo je podneblje u kojem se rodi. Jedni otadbini duguju vie nego drugi, jer im je nebo bilo naklonjenije. Nema toga naroda, ma koliko da je uljuen, bez kakve posebne mane; nju susedi neprestano osuuju, to iz predostronosti, to iz zavisti. Svaka ast onome koji ume ispraviti, ili makar prikriti, mane svoga naroda; tako na dobar glas izlazi, jer ga dre za izuzetnog meu svojima: to od koga manje oekuje, vie ga ceni. Postoje nedostaci i u familiji, postupcima, u zanimanju i dobu koji, pogode li se u istom oveku, i ne preduprede li se znalaki, stvore od njega nepojamno udovite.l

16. Srea i slava. Koliko je prva klimava, druga je postojana. Prva, za ivota; druga, posle njega. Prva protiv zavisti, druga protiv zaborava. Srea se saekuje i samo joj se kadikad moe potpomoi; slavu valja zasluiti; potreba za vaenjem iz vrline se raa. Odvajkada Fama1 za posestrimu dinova vai i uvek krajnostima tei, jer njoj je we ili udovino ili udesno, prezira ili tapanja vredno.

fi. Biraj drutvo od kojeg e nauiti. Prijateljsko druenje neka ti bude kola znanja, a razgovor izvor pouke; prijatelje uiteljima smatraj i korist uenja s prijatnim razgovorom spajaj. Druenje s ljudima od duha dvostruko je korisno: odobravaju to kae i pouavaju te onom to

1 Latinsko boanstvo koje personifikuje govor, glas, predanje, priu, pa time i ugled i slavu. Po Vergiliju, devojka koja nakon pobede Zemlje nad Titanima treba pred ljudima da raskrinka bogove.

12

uje. Obino nas drugome sopstvena korist odvede, all je ovde neto uzvienije u pitanju. Obazriv se priklanja onim odlinicima koji ne ive u dvorovima sujetnosti, ve na pozornicama duhovne veliine. Ima pojedinaca dokazane vrline koji ne samo da svojim ponaanjem i primerom bivaju vrelo izvrsnosti, ve i od svoje pratnje ine uglednu kolu nesebinog otroumlja.

H Priroda i umenost, materija i delanje. Niti ima lepote bez ulepavanja, niti savrenosti koja ne bi sirova bila bez umea da je oblikuje: ravo ispravlja, dobro usavrava. Priroda nas izneveri kad se najmanje nadamo,,stoga se u umenost pouzdajmo. I najbolja je priroda bez nje sirova, a vrline okrnjene kad im manjka znanja. Svaki je bez umenosti pomalo neotesan, savrenost u svemu uglaenost zahteva.

:&. Kad dela, u numerama budi as jasan, as nejasan.ovekov je ivot vojevanje protiv zala ovekovih, razboritost vazda ratuje protiv podvala zlonamernosti. Ova nikad ne ini to naizgled eli: cilja na jedno, all samo da zavara; spretno zamahne uprazno, e da bi udarila gde se niko ne nada, vema na obmanu pripravna. Varkom krene da zaokupi suparniku panju kako bi se na nju obruila i na prepad je porazila. No koja je pamet otrovida ume luavtinu budnou preduprediti i oprezom je doekati, jer razume uvek suprotno od onog to joj ova na znanje stavlja, varku netom nasluujui; propusti tako prvu smutnju, all zato odluno doekuje drugu ili pak treu. Pretva-

13

ranje se jo vie upne kad vidi da mu obmana nije prola, te bi da zavede samom istinom; menja igru da bi zamku promenilo, dovijanje kao neznalatvo prikazuje i visprenu domiljatost na tobonjoj prostodunosti zasniva. No tad na scenu stupa otroumlje, koje lukavtinu skroz prozire, razabirui mrak koji se u svetlosti skriva; odgoneta skrivenu nameru, tim tajanstveniju to je oiglednija. Na taj se nain strekasti Piton protiv strela Apolonovih bori.2

14. Sadraj i postupak. Nije dovoljno staje u emu najva nije, i nain se rauna. Ravo postupanje we pokvari, ak i to je pravedno i razumno. Dobro pak we na svoje postavi; odricanje pozlati, istinu ublai, ak i starost nalika. Nain je svemu najbolji deo, prijatnim postupanjem tua se naklonost lasno stie. Utivo ponaanje ivot ukraava i uspenom kraju we privodi.

li. Moi se na tuu pamet osloniti. Vladarima se posre ilo: oko sebe proverenu pamet okupljaju e da bi ih, u neznanju zateene, oas izbavila. Kad zagusti, ova mesto njih na megdan izlazi. Nadmo je neobina u slubi mudre imati, kudikamo vrednija od obesti Tigrana varvarina, koji je pobeene kraljeve u sluinad pretvarao.3 Nov je

2 Apolon je u Delfskom proroitu zatekao zmiju Pitona, koja je dotad progonila njegovu majku Letu, i ubio je strelama. Da ovekovei svoju pobedu, osnovao je pitijske igre i sebe prozvao Apolonom Pitijskim.'Tigran Veliki (140-55 p. n. e.), armenijski kralj, sa Mitridatom VI Eupatorom vodio ratove protiv Rimljana. S pobeenim kraljevima postupao je kao sa svojini robovima, o emu pie Tacit u XIV i XV knjizi svojih Anala.

14

oblik gospodarstva u vlasti drati one koji po osobinama svojim treba da vladaju. Uenju kraja nema, a ivot oas proe: koji ne zna, taj ne ivi. Otuda je posebna vetina lasno i puno uiti, i od znanja svaijega. Odlui li kasnije javno istupiti, iz tvojih e usta onoliko mudrih govoriti koliko si ih za uitelje imao, pa e tako tuim znojem ugled proroka stei. Oni grau najpre saberu i ispitaju, i sutinu ti u vidu znanja predaju. Ako ti se ne da mudrost u vlasti imati, makar blizinu njenu potrai.

16. Znanje i potena numera. Jemac su brojnim uspesima. udovino je i ogavno pravilno razmiljanje sa zlobom spajati. Pakost je otrov za vrline a potpomogne li je znanje, nevolju samo lukavije raznosi: teko darovitosti koja se u smutnje uputa! Znanje bez savesti, ludost je udvostru ena.

17. U postupanju ton menjati. Stalno razliito delati, da panju odvrati, naroito suparniku. Stvarnu nameru ne istii uvek, jer e tvoju prostodunost brzo razumeti, i preduzea ti naslutiti i osujetiti. Lasno je gaati pticu kad pravo leti, tee kad evrda. Niti valja svakad namere skrivati, jer se to lukavstvo ve u sledeoj prilici prozre. Zlo a stalno vreba; velika je vetina obmanuti je. Vest nikad ne povlai figuru koju protivnik oekuje, jo manje koju prieljkuje.

75

18. Zalaganje i visprenost. Bez njih od savrenstva nita, a kad se spoje, milina. Osrednji ustrajnou vie postigne od darovitog a nehajnog. Ugled se znojem stie; to malo kota, puno ne vredi. ak i na najviim poloajima zalaganje bude nedostatno: narav se ne da izmeniti. U osrednjem ne zablistati iz elje da osrednji u vrnome postane, opravdano je, jer veliini tei; all osrednjim se zadovoljiti u drugome, mogav pak zablistati u prvome, opravdanja nema. Trae se, dakle, prirodnost i znanje, i da ih ustrajnost zanavek spoji.

V1. Ne daj da drugi od tebe previe oekuje. Cesta je sramota hvaliti se unapred, a posle ne ostvariti to su drugi oekivali. Ne moe se stvarnost nositi s onim to ljudi umisle, mnogo je lake savrenstvo zamisliti no dosegnuti. Mata s pustim eljama druguje i uvek se preko mere propinje. Vrline, makar bezbrojne bile, stvorenu predstavu ispuniti nee: kako se ova preteranim oekivanjem^ naoruala, pre e je razoarati no zaseniti. Nadanje veliki krivotvoritelj istine; opreznost zato da je ispravlj all tako da zadovoljenje elju premauje. Pozove se poverenje da bi radoznalost zagolicao, all ne i svoj pre< met zaloio. Bolji je ishod kad stvarnost prvazie ste nu predstavu i nadanja. Od ovog pravila e to je ra^ odstupiti, jer mu preterivanje pomae; tapanje ga zat uruje, i podnoljivim prikazuje ono to nam se najpogill nijim inilo.

16

28. Koji je u svom dobu. Zasluni pojedinci od svoga vremena zavise. Nisu se svi zatekli u dobu koje su zasluili, niti su mnogi svoje iskoristiti umeli. Ima ih i koji su drugaiji vek zasluili, jer to je valjano ne pobeuje uvek; svemu svoje vreme, kojemu se ak i vrline prilagoditi moraju. Mudrost je ipak uvek u prednosti, jer je vena; ako ovo doba za nju nije, bie sledece.

21. Kako srean biti. Za sreu postoje pravila, mudrome ona ne pada s neba; vetina joj moe pripomoi. Jedni se prosto naee pred vratima sree i ekaju da im se otvore, no drugi bolje ine, jer ih obiju mudrom smelou, pa sreu, uz pomo vrline i odvanosti, osvoje neosetnom silom. No, kad se bolje razmisli, to najvie pomau vrlina i pozornost, jer ni srea ni nesrea nisu drugo do obazrivost i neobazrivost.

22. Kome tapu. Prijatno i utivo sveznanje oruje je pametnih: poseduju korisno znanje o svemu savremenom, kao mudri a ne prosti duhovi. Na raspolaganju imaju dosetke i poalice, i velikodunih su poteza, i we u pravi as, jer upozorenje do uha obino dopre kroz alu, a ne kao ozbiljan savet. Nekima je mudro ophoenje koristilo vie no svih sedam umetnosti skupa, ma koliko slobodne bile.4

4Re je o nekadanjih sedam slobodnih umetnosti, podeljenih u triium (gramatika, retorika i logika) i quadrivium (aritmetika, geometrija, astronomija i muzika). Grasijan odbacuje knjiko znanje, pa re liberal, slobodan", koristi i u znaenju velikoduan, dareljiv".

17

2S. Biti bez mane. Uslov je savrenstva. Nema toga ko bi bez mane bio, na dui ili telu, no mesto da ih bez po muke zalei, ima neko pa im se preda. Katkad s pravom alimo kad vidimo da beznaajna falinka narui vrsna pojedinca, kao to je i oblaak dovoljan da golemo Sunce pomrai. Tad zloba oas to obraz ukalja. Zato je najvie umee u vrline mane preobratiti. Kao to je Cezar umeo ovenati sramotu5 koju mu je priroda nametnula.

24. Matu zauzdavati. as je suzbija, as podbada, do sree u ivotu se i stie jedino kad se na zdravoj pameti zasniva. Ako li ne, stane kinjiti: ne okupira samo misli, nego se osili i ivotom zagospodari, po nahoenju ga prijatnim ili munim ini: sobom zadovoljni bivamo kad se njoj prohte. Nekima jedino jade donosi, kod budala se kao tlaitelj odomai. Treima predlae naslade i pustolovine s bezobzirnom oholou. We je to u stanju uiniti, ne obuzda li je najoprezniji zdrav razum.

2. Razumeti unapred. Negda pravilno rasuivanje bese vrlina nad vrlinama: sada vie nije dovoljno, mora videti ispred sebe, pogotovu ako su zablude u pitanju. Ne moe biti mudar koji nije kadar razumeti. Ima ljudi toliko vi-sprenih da otrim pogledom proniu kako u duu tako i u namere. Istine do kojih najvie drimo stigle su do nas tek nabaene; obazriv e znati smisao da im dokui: bude li povoljan, zauzdae lakovernost; bude li mrzak, oboe je.

5 Misli se na Cezarevu elavost, koju je ovaj na we naine nastojao da prikrije.

18

26. Svakome pronai slabu taku. Da tuom voljom ovladava, to vie dovitljivost no odlunost pomae: treba znati kako se kome pod kou uvui. Nit ima naravi bez kakve posebne sklonosti, niti dva istovetna ukusa. Svi se neemu klanjaju: jedan ugledu, drugi koristi, veina uitku. Umee je znati ko emu odoleti ne moe; pronikne li u ono to ga pokree, ima u ruci klju njegove volje. Gledaj drugome primum mobile6 da pronae, koji nije uvek uzvien, ve ee i te kako prizeman: na svetu ima vie smuenih no razumnih. Otud valja svakom najpre njegovu narav razumeti, zatim to kani rei, a onda ga napasti gde je najtanji, e da mu slobodnu volju bezuslovno matira .

27. irinu dubini pretpostaviti. Savrenstvo se ne sastoji u koliini, ve u kakvoi. to je dobro, to je i retko, i malo ga ima: obilje u nemilost vodi. Kad se meu ljudima na u, divovi se obino kao pravi patuljci pokau. Neki knjige cene po debljini, kao da ih piu za vebanje ruke a ne glave. Rasplinjavanje po sebi nikad iz osrednjosti ne mo e izvesti, i to lei muka sveznajuih glava: kako bi u we da zavire, nita do kraja ne spoznaju. Produbljivanje znanja vodi u savrenstvo, tim blistavije to je predmet uzvieniji.

28. Ni po emu obian. Pogotovo ne u ukusu. Velika li mudraca koga oajanje obuzme vidi li da nije svima po

6 Aristotelovski izraz za prvobitnog pokretaa, za najdublji uzrok. Grasijan ovome pridodaje i znaenje lina korist".

19

volji! Pametnoga usreiti nee to se svetina tapanja nasititi ne moe. Drugi su pak takvi kameleoni da im je zbog uvenja drai kuni zadah prostog sveta od povetarca Apolonovog.7 Ni u duhu: ne daj da te zablesne emu se prostak divi, na to se jedino budaline navuku; to sveopta glupost oboava, to istanano rasuivanje zabludom smatra.

29. Koji je pravian. Svakad je na strani razuma, i tako odluan da ga ni raspomamljena svetina ni tiranskog nasilje ne mogu primorati da od njega odstupi. Ali ko bij tako retka zverka mogao biti? Ona malo poklonika ima;] Mnogi je u nebo diu, all u kuu ne putaju; veina je| prati dok ne zagusti, da bi onda previ tljivci od nje glavttf skretali, a politiari je zabaurivali. Ne libi se pravinosti u kotac se uhvatiti ni sa prijateljstvom ni sa silom, pa ni sa sopstvenom koriu. Otuda i jeste teko od nje se odmetnuti. Domiljati se izgovaraju da ne ele viim, dravnim interesima tetiti; ovek od reci takvo pak pi tvaranje izdajom smatra; vie mu je stalo do nepokolebljivosti no do mudrosti; tamo je gde je istina, pa oti li se od koga, ne ini to zbog prevrtljivosti svoje, ve Z to je drugi od pravinosti odstupio.

36. Ne zastupaj ono to nije na dobrome glasu. Ponaji nje himere koje, mesto poverenja, jedino prezir pobudi Hirovitost vie lica ima, a mudar ih se svih kloniti moj Neki su skloni pukom isticanju, pa prigrle ono to mi

7 Nekad se verovalo da se kameleon hrani vazduhom.

20

preziru: kako im je samo do posebnosti stalo, takav ih glas i prati, all ne potovanjem, ve' podsmehom izazvan. ak i kad mudro zbori, oprezan se nee previe isticati, jo manje e zastupati ono to bi ga smenim inilo. Ovo ni imenovati ne treba, javno prezrenje ve ga je dovoljno igosalo.

U. Srenike upoznaj i njih se dri, nesrenike izbegavaj.Nesrea je obino kazna zbog gluposti, od nje zaraznije boljke nema. Nikad vrata ne otvaraj ni najmanjoj nevolji, jer za njom odmah druge i vee nastupaju, nestrpljive da na red dou. U igri je najvee dovijanje osloboditi se rae karte: bolje je imati najslabiju koja u ovoj partiji pobeuje, no najjau u prethodnoj. Kad se dvoumi, pametnije je stati uz mudre i obazrive, njima se srea kad-tad osmehne.

tt. Vaiti za usluna oveka. Za one koji su na vlasti, mnogo zavisi od toga da li su predusretljivi: nema vee vrline ni boljeg naina da svaiju blagonaklonost zadobiju. Jedina prednost vlasti i lei u tome: dobro initi vie od veine smrtnika. Prijatelji su jedino oni koji se uslugama svojim potvrde. Drugi, naprotiv, nikad nee za tueg da se pomue, ne zato to bi ih neto kotalo, ve iz zlobe, budui da su suta suprotnost Bojoj milosti.

88. Znati ukloniti se. Ako je u ivotu veliko umee znati dobiti, jo je vee znati odbiti, sebi, drugima i predu-

21

zeima. Ovih ima neprikladnih, u kojima se jedino traci dragoceno vreme; njima se baviti, gore je no nita ne raditi. Razborit ne samo to se u tue ne mesa, nego ne da" ni da ga drugi u nj uvuku. Ne sme se drugome toliko podati da sebi vie ne pripada. Niti valja prijatelje zloupotrebljavati istui vie no to su spremni dati. Svako preterivanje kodi, u druenju ponajvie. Blagonaklonost i potovanje najbolje uva mudra umerenost, jer se kod nje pristojnost ceni, i niko joj ne eli nauditi. Zato narav nek je slobodna, odabranim ponesena, i nikako protiv dobrog ukusa da ne ide.

M. Spoznaj po emu si poseban. Glavnu crtu svoje naravi usavravaj, ostalima tek potpomai. Koliki je mogao u emu prvak biti, da je znao za ta je nadaren. Proui svoje najvrednije svojstvo, na njega usredsredi panju: nekima, je to razum, drugima hrabrost. Najvie ih ima koji sile svoje odlike pa ni u em ne dosegnu izvrsnost: to se is-| prva strasti dodvorava, vremenom se kao varka pokae, j

l. Sagledavaj stvari. Pogotovu najvanije. Budale propadaju jer ne razmiljaju: dokonavi napola, tetu koristi razluiti ne mogu, pa ne znaju ni ega da se prihve te. Nekima je vano to je beznaajno, a beznaajno vano biva, jer prosuuju uvek naopako. Mnogi razum izgube jer ga i nemaju. Neke se stvari moraju krajnje ljivo sagledavati i u dubini due uvati. Mudar si promilja, all ume da razlikuje: gde vidi priliku, zadri

22

i udubi, mislei ak da nedovoljno sagledava, pa tako milju stigne dalje no nespokojem.

16. Kuaj svoju sreu. Da bi znao kako da postupa, i emu da se posveti. Vanije je ovo no svoju narav poznavati, jer ako je luda koji se u etrdesetoj Hipokratu radi zdravlja obraa, jo je lui koji bi od Seneke o ivotu da naui.8 Velika je vetina znati svojom sreom upravljati, bilo ekajui na nju, to vredi pokuati, bilo iskoristivije u pravi as, jer ona ima svoj red; s druge strane, put joj je toliko vijugav da se predvideti ne moe. Kome se osmehnula, nek smelo napred krene, ona strastveno na odvane gleda, i kaono lepa ena na mladie. Kome pak lea okrene, nek se povue, da ne bi sebi dvostruku bedu natovario. Za onoga je koji njome vlada.

S7. Umeti izokola rei. To je znak najvee uglaenosti u ophoenju s ljudima. Izokola se ispipa ud i na probu stavlja e da bi se do najdubljih tajni srca stiglo. Nekim je recima, poput strela, iljak zamoen u otrov strasti i zavisti, pa bi kao nevidljive munje da svrgnu metu s visina potovanja i blagonaklonosti. Mnogi su u nemilost pali na ubod najbezazlenije reci, a da ih prethodno ni govorkanja svetine ni ujdurme pojedinaca nisu mogli uzdrmati. Druge su pak reci blagotvorne, koje ugled uvrste i potvrde. Koliko ih vesto odapinje zloba, toliko ih paljivo oprez i strpljivost moraju doekivati, jer se uspenije brani kad

"Hipokrat (460-377 p. n. e.) bio je nenadmaan u pitanjima medicine, a Seneka (4 p. n. e.-65 n. e.) u pitanjima morala.

23

zna da te niane i lake streli izmakne ako si joj se nadao.

88. Znati na vreme povui se iz igre. Tako to rade znameniti igrai. Lepo povlaenje vredi koliko i smeo napadaj; kad su brojni i dovoljni, valja dobitke na sigurno pohraniti. Srea ako li predugo potraje, sumnjiavost pobu uje; sigurnija je kad je kolebljiva, zainjena gorkoslatom neizvesnou. Stanu li se zgodici jedan za drugim redati, lake e se meu sobom posaplitati i svi zajedno na bubanj otii. Kratkotrajnost sree esto se njenom silinom nadometa. Hitro se umori predugo li jednoga na leima nosi.

19. Znati kad je ta savrenstvo i zrelost dostiglo, i tad ga prisvojiti. I u prirodi we postie savrenstvo; donekle napreduje, odnekle nazaduje. U stvarima Umetnosti, pak, poboljanje je skoro uvek mogue. Vrhunac je istananog ukusa da zna kad je emu vreme: "to svi ne mogu, a koji bi i mogli, ne umeju. ak i za plodove uma postoji tre-l nutak sazrevanja; valja ga poznavati zarad uvaavanja i | izvlaenja koristi.

"M 58. Gledaj da te svi vole. Vano je opte uvaavanje zadolfbiti, a ljubav svaiju jo i vie; manjim delom to zaslugli srene zvezde biva, veim, umenosti; jer ova dovri tcil prva zapone. Vrline jesu neophodne, all nisu dovoljne| Bude li najpre povoljan utisak ostavio, lake e na|

24

klonost zadobiti. Da bi ti bili naklonjeni, ini dobroinstva, i to svakome; tedar budi na lepoj reci i na jo lepem postupku: voli i volee te. Veliki politiari oaraju Ijubaznou. Meutim, preko dela domaaj se i pera, jer naklonost pisaca veno traje.

fi. Nikad ne preteruj. Najvema je vano u hvalospevima ne zboriti, tako se nee ni o istinu ogreiti niti sopstvenu razboritost poniziti. Preterivanja su znak neopreznog uvaavanja i ogranienog znanja i ukusa. Laskanje i te kako podstie Ijubopitstvo i budi elju, no potom, ne odgovara li znaaj pohvali, kako obino biva, iekivanje se protiv prevare okrene i sveti se omalovaavanjem i hvaljenog i hvalioca. Stoga e razborit uvek uzdran biti, i radije e pogreiti turom no prejakom reju. to je vrsno, to je i retko, zato treba uvaavanje umeriti. Preterianje je ogranak lai, njime se izgubi poverenje u istan an ukus i, jo gore, u razboritost.

& O uroenom gospodstvu. Nadmo je to iz potaje. Valja da potie iz uroene veliine, a ne iz neprijatne usijenosti. Svaki se i nehotice gospodstvu potinjava, priznaju i tajnu mo uroenom autoritetu. Koji su s prirodnim gospodstvom kraljevi su po zasluzi, i lavovi po prirodnom prvenstvu. Ovladaju tuim srcem i razumom ulivajui potovanje. Ako ih i druge vrline krase, takvi su roeni da budu zamajci u svojoj dravi, jer vie postiu jednim svojim pokretom negoli drugi silnim upinjanjem.

25

U. Misli kako manjina, a govori kao to veina. Hteti istinu nametnuti ravno je plivanju uzvodno, oas se moe udaviti. Jedino je Sokratu tako neto za rukom polo. Suprotno se miljenje za uvredu smatra, jer je ravno osudi tuega suda. Nezadovoljnici se oas namnoe, l kako zbog onog koji je kuen, tako i zbog onog koji mu tape. Istinitost tek retkima pripada, all je zato zabluda esta i gruba. Ne moe se o mudracu suditi po onome to na trgu zbori, jer on tad ne govori sopstvenim, ve glasom sveopte gluposti, we i kad u dubini due misli suprotno. Razboriti jednako gleda niti da protivrei niti da mu pro-tivree: to bi vie da kudi, to se vie uzdrava. Miljenje je slobodno i nad njim se ne srne nasilje vriti; stoga se povlai u svetilite svoga cutanja, a ako i resi da se javi, ini to zaklonjen odabranom manjinom.

34. Naklonost znamenitih ljudi. Odlika je odvana oveka odvanih drutvo traiti, i ovo je udo prirode po plemenitosti i probitanosti. Postoji srodstvo po naravi i duhu i njegovo je dejstvo takovo da ga neznalaka svetina pripisuje arobnim napicima. Ovo se ne zasniva jedino na po tovanju, ve preko prihvatanja stie i do naklonosti: ubeuje bez reci i postie bez napora. Ima naklonosti uzdrane i otvorene; obe to vie pogoduju to su uzvieije. Velika je vetina poznavati ih, razlikovati i znati se njima okoristiti, jer nema toga truda koji bi bez te tajne sklonosti dovoljan bio.

26

i. Skrivenim se namerama sluzi, all ih ne zloupotrebljavaj. Ne valja se njima hvastati, jo manje ih razumljivima initi. Svako se dovijanje mora prikriti, jer je sumnjivo, ponajvie kad je o prikrivenim namerama re. Obmana je esta; zato budnost udvostrui, all da se ne vidi, jer nepoverenje izaziva; uvredljiva je i ppdstie na osvetoljubivost, probudi zlou na koju niko mislio nije, Oprez je velika prednost kod delanja: nema boljeg dokaza da ima pameti. Najvea se savrenost u preduzeima zasniva na sigurnosti s kojom se provode.

38. Svoju odbojnost prema drugome ispravljaj. esto bez razloga omrznemo, i ne pitajui se ima li tome ikakva razloga. Nekad se ta priroena i prostaka mrskost ostrvi ak i na najvrlije pojedince. Stoga je mudrost mora ispravljati, jer za ugled nema nieg pogubnijeg nego s mr njom gledati na boljeg od sebe: koliko je korisno naklonjen prema velikanu biti, toliko je sramotno prezirati ga.

47. Kloniti se tekih odluka. Jedna je od najvanijih odlika smotrenosti. Kod pametnih je uvek dug put do neopozive odluke, koji paljivo prelaze, idui utabanom stazom svoje mudrosti: odluuju se u poslednjem trenutku, jer je lake ukloniti se pred opasnostima, nego iz njih kao pobednik izii. Tekoe duh na kunju stavljaju, sigurnije je kloniti ih se no savlaivati ih. Za sobom jo vee povla e, neretko i u provaliju guraju. Ima pojedinaca i naroda po naravi kavgadijskih, sklonih da se nepromiljeno u nevolju uputaju, no koji koraa razumom osvetljen dugo

27

se premilja i obazrivo gleda gde i kako stupa; svoj raun vie u uzdravanju no u pobedi nalazi, pa pred deurnom budalom moli da mu oprosti to mu ne eli drugom biti.

tt. O oveku se po njegovoj dubini sudi. to u sebi nosi uvek treba dvostruko vrednije da bude od onog to pokazuje . Ima ljudi koji su kao proelje nedovrene kue, kao da im je grae ponestalo: ulaz kao u palati, a iznutra uderica. Takve nema za ta uhvatiti, ili si im, bolje rei, ve we odmah uhvatio: nakon prvog pozdrava, razgovor prestaje. Obrate ti se izvodei utive piruete poput sicilijanskih konja, a onda se najednom u utljivce preobrate: reci se oas iscrpe gde je razmiljanje jalovo. Takovi lako obmanu one kojima se pogled takoe na povr ini zadrava; no mudrost, koja u dubinu pronie, ume ispraznost da im prepozna i pametnima za sprdnju ponudi.

f&. Koji je razloan i otrouman. Takav sebi potinjava, i ne da se potiniti. Odmah sagledava sr stvari; savreno procenjuje ko je kakav iznutra. Dovoljno mu je da na osobu pogled baci pa da razume i proceni'njenu narav. Otrog pogleda, odgoneta to je u dui najskrovitije. Prieuje neumoljivo, pojmi istanano i zakljuuje razborito: nita mu ne izmie, we opaa, we shvata i razume.

28

S9. Uvek do sebe drati. Nehajan prema sebi ne budi, ni kad si sam. Vlastito potenje nek bude svakome merilo njegove ispravnosti; vie strahuj pred otrinom sopstvene savesti nego pred svim tuim propisima. to se ne pristoji, ne ini vie iz bojazni pred sopstvenim razumom nego pred tuim autoritetom, ma kako strog bio. Pribojavaj se sama sebe pa ti nee trebati Senekino uenje.

3. Koji prikladno izabira. Od toga u ivotu ponajvie zavisi. Pretpostavlja ovo istanan ukus i rasuivanje bez mane, jer uenost i razum to nisu dovoljni. Nema savr enstva bez pravog izbora; ovaj pak poiva na dve pretpostavke: znati izabrati, i najbolje. Ima ljudi plodnog i ivog duha, tane procene, ak znalaca i nauenjaka, koji kad im valja izabrati, izgube glavu; uvek se maaju za gore, kao da im je drae pogreki. Otud je sposobnost odabira jedan od najveih darova Neba.

81. Uvek sobom vladati. Ogledalo je mudrosti nikako se ne uzrujavati: time se dokazuje izvrsnost i kraljevsko srce; velianstvenost je teko uzdrmati. Strasti su udi duha, namnoe li se, od njih zdrav razum pati; izie li bolest na usta, ugled u opasnost dovodi. Zato valja sobom u toj meri ovladati da niko, ni u srei ni u nesrei, nau pometenost nazreti ne moe, ve se jedino uzvienosti naoj diviti.

29

18. Marljiv i pametan. Marljivost hitro izvodi to pamet natenane promisli. Brzopletost je svojstvo lude, koja se, ne videi prepreke, zalee kao bula u jagode. Mudrome je, naprotiv, mana otezanje, jer ko paljivo gleda, svata opaa. Odlaganje kadikad osujeti tanu procenu. Brzina je mati srenog ishoda. Najvie je uinio koji nita za sutra nije ostavio. Zna se carska: pouri polako.l

S4. Znati kad treba i zube pokazati. Naini se ovcom, vuci e te izjesti. Sa odvanou se nije aliti: popusti li prvome, morae i drugome, i tako we do zadnjega. Vie vredi odmah u poetku u kotac se uhvatiti, negoli istu muku kasnije muiti. Nepokolebljivost razuma nadmauje telesnu snagu: ona je kako ma u koricama mudrosti, spreman uvek i svagda. Slui i kao tit: duevna je slabost opasnija od telesne. Mnogi je silne vrline imao a hrabrost manjkavu, pa je skonao a da nije ni iveo, svojom neodlu nou pokopan; visprena priroda s razlogom je slast meda s ljutom pelinjom aokom spojila. Telo ima i meso i kosti: da ne bude duh saw u mlakosti.

SS. Koji se ume strpeti. Dokaz je velikog srca ko otrpeti ume. Nikad ne brzati, ni u vatru padati. Ovlada li sobom, ovladace i drugima. Do povoljne prilike stie se duga kim hodnicima. Obazrivo promiljanje zaini uspehe i doradi skrivene namere. taka vremena korisnija je od gvozdena Herkulova malja. Ni Bog ne kanjava batinom, nego prilikom. Pametno je reeno: Vreme i ja, s dvoji-

30

com da se nosimo"9. Sama srea krunie strpljivost veliinom nagrade.

S6. Vazda biti duhom prisutan. Prisustvo duha srena je brzina uma. Za duh ne postoje ni opasnosti ni nepredvi ene prepreke, jer je vispren i neumoran. Neki se vazdan premiljaju da bi potom pogreili, dok drugi u svemu uspevaju ne promiljajui prethodno. Protivrene naravi najbolje deluju ba u stisci; one su kao uda kojima we nehotice za rukom polazi, dok bi ih razmiljanje samo na pogrean put navelo; to im smesta na um ne padne, nikad se vie ne pojavi, niti ga mogu prizvati. Tape se uvek toj hitrim, jer pretpostavlja zaudnu sposobnost: istananost misli i mudro delovanje.

7. Promiljeni su na sigurnom. Hitro je to je dobro. A brzopleto to se ini, odmah se i raini; jer koje treba ve-no da traje, venost i za nastajanje potrebuje. Panju tek na savreno svraamo, i jedino uspeh opstaje. Produbljeno razumevanje dostie venost. to mnogo vredi, skupo je, kao to se i najdragocenija kovina najtee lije.

'JVeruje se daje ovo rekao Felipe II (1527-1598), mislei da se mnogo postii moe ako se ima dovoljno vremena. Tokom svog kraljevanja Felipe II je ratovao protiv Francuske i Engleske i Turske, i uz pomo Inkvizicije iskorenio panski protestantizam. Svojini despotskim fanatizmom doveo je paniju, uprkos prilivu junoameikog zlata, do finansijske katastrofe i opteg slabljenja.

31

i8. Znati se prilagoditi. Prema svecu i tropar, i jedro prema vetru: ne troi vie snage no to je neophodno i izbegavaj preterivanja, i u znanju i u moi. Ne podie vest sokolar vie ptica no to mu je da ulovi pticu potrebno. Ne valja we na videlo iznositi, koliko sutra nee te vie ni gledati. Uvek neim novim zaseni, svakog dana poneto otkrij, tako podstie iekivanje a da se pri tom vrlinama tvojim kraj ne vidi.

89. Konac delo krasi. Koji u kuu sree na vrata radosti ulazi, na vrata plaa izlazi, i obrnuto. Stoga valja misliti vie na srean izlazak no na tapanje pri ulasku. Nesrea je talinih to povoljan poetak imaju, i odve alostan svretak. Nije srea zagluiti od neznalakog tapanja pri ulasku, jer to svako moe postii, ve kad izlazak izazove opte uzbuenje; retki su oni za ijim se odlaskom ali. Samo kadikad srea do praga isprati: koliko je utiva spram onih koji dolaze, nehajna je s onima to odlaze.

60. Razumne odluke. Neki se rode pametni: mudrost doseu uz pomo uroenog zdravog razuma, otuda im je put uspeha ve dopola utrt. S godinama i iskustvom razboritost im sazri, a prosuivanje se sasvim izotri. Ne podnose hirovitost ni u kom vidu, jer je za iskuenje mudrosti dre, pogotovu u dravnim poslovima, koji zbog velikog znaaja nepomuenu sigurnost trae. Takvi zasluuju da budu na dravnom kormilu, bilo njime da upravljaju, bilo da savetuju.

32

61. Izvrsnost u najboljem. Meu raznovrsnim savrenstvima, posebnost se istie. Nema znamenitog oveka bez kakve nadmone osobine; osrednjost na tapanje ne podstie. Biti izvrstan u emu uzvienom izvlai iz tame obinosti i uvrtava meu izuzetne. Biti pak vanredan u emu neznatnom ravno je bivanju velikim u malome; to je neto ugodnije, to je manje uzvieno. Izvrsnost u najvi em nosi u sebi neto neprikosnoveno: podstie na oboavanje i budi blagonaklonost.

. Sluiti se dobrim saradnicima. Pojedinci bi da nadmo svoga uma dokau pred skromnou svojih podreenih: takvo je zadovoljenje opasno, i neumoljivu kaznu zaslu uje. Nikad veliinu vladara nije umanjila sposobnost njegova ministra; naprotiv, sva slava uspeha uvek prvom zamajcu u deo pada, kao to se obrnuto desi kad je togod beasno u pitanju. uvenje ide samo prvima po inu. Nikad se ne veli: Taj je imao dobre ili rave ministre", ve: Bese dobar ili rav vladalac". Otuda ih valja smoreno birati, i ispitati, jer im se u ruke polae neprolazna slava.

61. Prednost je u emu prvi biti. Dvostruka, ako joj se i izvrsnost pridrui. Dobiva koji karte deli, ako li je partija izjednaena. Mnogi bi u svom pozivu feniks bio, da ga drugi nije prestigao. Prvima pripada pravo starine, da se mlai oko zrnaca gloe; koliko god se ovi upinjali, ne mogu se otresti zamerke da su tek oponaatelji prvih. Samo dosetljivost otroumnih moe smisliti nov put ka

33

uspehu, pod uslovom da joj mudrost kao voa slui. Novinom svoga preduzea pametni su sebe meu velikane ubrojali. A opet, neki vie vole prvi u drugom, nego drugi u prvom redu biti.l

64. Umeti izbei neprijatnosti. Velika je mudrost potedeti sebe neprilika. Obazrivost ih mnoge izbegne: ona je srei Lucina,10 pa tako i zadovoljstvu. Rave vesti ne slati, nekmoli primati: vrata pred njima zatvoriti, osim ako porno ne donose. Neki ui ule jedino da uju hvalospeve; drugi pak zlobivo ogovaranje; a neki prosto ne umeju iveti bez svakodnevne muke, kako Mitridat bez otrova." Nit valja sebi tekoe natovariti za itav ivot e da bi se drugom na milo uinilo, pa makar i najblii bio. Nikad se ne treba o sopstveno blagostanje ogreiti kako bi se ugodilo onom koji se, pun saveta, nieg ne prihvata; u svakoj prilici, kad god se mora izmeu tueg zadovoljstva i sopstvene tete birati, pravilo kae da je bolje drugoga razoarati odmah negoli sebe kasnije, i bez leka.

. Istanan ukus. Ukus se izgrauje, kao i pamet. Pravilno razmiljanje podstie elju, a onda i zadovoljstvo u

"'Lucina, ili Luna, Zevsova i Herina ki, smatrala se i zatitnicom babica. Nekada se verovalo da su poroaji laki za vreme punog meseca."Po predanju, opkoljeni Mitridat VI Eupator (132-63 p. n. e.) najpre je otrovao svoje ene, nalonice i keri, da bi se potom i sam pokuao otrovom ubiti, all bez uspeha, jer je prethodnim uzimanjem manjih koliina otrova uinio sebe imunim kako bi se sauvao da ga ne otruju.

34

posedovanju. Veliki se duh prepoznaje po uzvienosti svoga ukusa. Predmet koji ispunjava veliki duh i sam velik mora biti; uzviene stvari su za uzviene umove to i gurmanima ukusni zalogaji. Plae ga se i dokazane vrednosti, to je savreno pred njim zadrhti; malo ta bez mane biva, otud retke da su pohvale. Ukusi se izgrauju u optenju s drugima i prenose stalnim dodirom: srea je naroita optiti s ljudima pravoga ukusa. S druge strane, ne valja razglaavati svoje nezadovoljstvo svime i sva im, jer to je budalasto preterivanje, mrskije tim pre kad ne potie iz nesklonosti, ve iz pretvaranja. Neki bi eleli da Bog drukiji svet stvori, i drukija savrenstva, samo da bi zadovoljio njihova silna uobraenja.

6. Imati na umu povoljan ishod. Nekima je vie stalo do pravilnog postupanja nego do ostvarene namere. Meutim, zbog neuspeha rav glas uvek nadjaa briljivo birana sredstva. Pobednik nikome ne polae rauna. Veina i ne primeuje znaaj okolnosti, jedino dobar ili rav ishod; stoga ugled koji postizava svrhu nikad gubitnik ne biva. Srean ishod we uznese, ak i kad mu se nedozvoljenim sredstvima poslui. Zapravo je umee protivu pravila umea ii, kad se drukije ne da ostvariti povoljan ishod.

67. Izaberi zvanje kojem tapu. Veina stvari od tue naklonosti zavisi. Potovanje je vrlinama to i povetarac cveu: dah i ivot. Ima uloga koje na sveopte odobravanje nailaze, i onih koje, iako vanije, neopaene

35

prolaze: prve, zato to se izvode svima naoigled, izazivaju sveoptu blagonaklonost; a potonje, premda rede i vrednije, ostaju u senci: potuju ih, all im ne tapu. Meu vladarima, pobednici su najznamenitiji, otuda su aragonski kraljevi tako uveni, jer bejahu ratnici i osvaja i, silni i velianstveni.12 Zato koji znade prednost daje ulogama koje proslavljaju, koje svi vide i za njih se zanimaju, ako mu je stalo da u seanju po uvenju ostane.l

8. Sluiti se razumom. Vanije je sluiti se njime nego pamenjem, jer pretee. Jednom valja upamtiti, drugi put spoznati. Neki ne dovre to je zrelo bilo, jer na njega prestanu misliti; tad ih valja prijateljski opomenuti da bi mu znaaj razumeli. Jedna je od najvanijih vrlina razuma da oveku na bitno ukae. Kad u tome zakae, mnogi uspeh otkae. Na onome koji razume je da svetlost pronosi, a na onom kome objanjenje treba da ga trai; prvi polako, drugi smerno. Tako prvi podstie drugog. Ova je tananost i te kako vana, jer koristi i onome koji druge obrazuje. Poeljno je pokazati ukus i, zatreba li, u naukovanju dalje ii; kad se ve ima jedno ne, valja za njim vesto i da zadobiti, a to se esto ne postie jer se ne pokuava.

9. Ne preputati se udljivosti. Velik je onaj koji se luKaa ne predaje hirovitim utiscima. Najvea je mudrost oba2Grasijanaludira na aragonske kraljeve Haimea I Osvajaa (1208276), Pedra III Velikog (1239-1285) i Alfonsa V Velianstvenog (1396-1458).

36

zrivog to sebe posmatrati ume, svoju narav spoznati i bri od nje biti, ak i u suprotnu krajnost otii e da bi izmeu prirodnog i nauenog zdrav razum ravnoteu uspostavio. Naelo: to kod sebe ne poznaje, popraviti ne moe;13 raspoloenja su bezobrazna, vazda se me-njaju, prema njima se i naklonosti povode; kako su veno pod vlau otrcane cudljivosti, suprotnome tee. Takva slabost ne samo da potkopava volju, nego se i na razum ostrvljuje, brkajui htenje s razumevanjem.

10. Umeti odbiti. Ne sme se we dopustiti, ni svima. Znati odbiti vano je koliko i znati dopustiti, i to je onima koji vladaju glavna nauka. Od naina najvie zavisi: ne jednoga uvaavaju vie no da kojeg drugoga, jer vesto sroeno ne zadovolji vie negoli osorno da. Mnogima je ne uvek prva re, ime we upropaste. Isprva stalno sa ne odgovaraju, pa we i kad u nastavku pristanu, na zahvalnost ne nailaze, a zbog prvobitnog odbijanja. Ne valja odseno odbijati, ve razoaranje malo-pomalo uvoditi; niti valja we odricati, time se obeshrabruju koji od nas zavise. Naprotiv, nek uvek ostane traak nade, da ublai gorinu odbijanja. Utivost takoe treba prazninu neuinjene usluge da ispuni, a lepa re dela da nadomesti. Da i ne brzo se izgovore, all ih valja dugo promiljati.

ti. U postupanju ne biti nedosledan. Ni zbog naravi, ni zbog prinuenosti. Razuman je isti u svemu to je savrNosceteipsum, upoznaj samog sebe" je, uz ne quld nimis, nieg previe", najpoznatiji savet Delfskog proroita, kako pie Plutarh.

37

eno, to mu je zaloga razboritosti. Menja se pak shodno uzrocima ili prilikama. Kad je u pitanju razum, raznovrsnost ne prilii. Mnogi se svakog dana menjaju; ak im ni razmiljanje nije jednako, volja jo i manje, a srena zvezda nikako. to im je koliko jue bilo jasno da, danas im je neodluno ne. Time uvek na utrb vlastitog ugleda delaju, i drugima zbrku unose.

TE. Koji je odluan. Neodlunost je tetnija od ravog sprovoenja. Gnoj je opasniji kad miruje no kad istie. Neki su toliko neodluni da nita ne ine dok ih drugi ne podstakne; ponekad tome nije uzrok zbrkano rasuivanje njihovo, jer su neretko vispreni i promuurni, ve besposlenost. Uvideti tekoe odlika je otroumlja, all jo i vie iz njih izlaz pronai. Drugi se pak ni u ta ne zapetljavaju, jer lako razumevaju i odluno prosuuju; takvi su se rodili za najvie poloaje, jer im bistrina shvatanja olakava uspeh i sklapanje poslova. We to im u ruke dospe, sreena je stvar. Obavivi poslove u jednom, takav ima vremena i za drugi svet;14 ako li im i srea bude naklonjena, svega se s jo veom sigurnou prihvataju.

H. Umeti sa sebe panju odvratiti. Tako se pametan iz nevolje izvue. Ljupkom poalicom put iz najzamrenijeg lavirinta obino nalazi. S osmehom na licu gospodstveno xxxx

14Re je o Fernandu Katolikom (1452-1516), koji je sa svojom enom, Izabelom I od Kastilje, ujedinio aragonsku i kastiljansku dinastiju. Grasijan misli na njegov uticaj u osvajanju Amerike.

38

se iz najgore kavge izbavlja: na tome i najvee vojskovo e svoju odvanost grade. Utiva je dosetka da kad odbija, temu skrene; a vrhunska obazrivost, napraviti se da ne razume.

ti. Ne budi odbojan. Gde je tusta i trna ljudi, to su i najlju e zveri. Odbojnost je porok onog koji sebe ne poznaje, i kojem raspoloenje od zvanja zavisi. Poverenje nee stei omrznu li te ve na poetku. Takva nepristupana udovita vredi videti, jer su uvek pripravna svoju jogunastu divljanost iskazati. Koji, na nesreu, od njih zavise, prilaze im kao da e tigrove krotiti, oprezno koliko i bojaljivo. Dok se ne domognu poloaja, med i mleko, a potom se svete sa svima se kavei. Umesto da po zvanju svakome na usluzi budu, od silne nadmenosti i zajedljivosti ne budu to nikome. Primerena kazna im je iz drutva ih iskljuiti, i time im priliku da se u ophoenju poprave uskratiti.

1. Sebi dostojanstven uzor izabrati. Vie da bi ga prevaziao, nego oponaao. Ima uzornih veliina koje su otvorene knjige asti i potenja. Nek svaki sebi najvieg u svom zvanju odabere, all ne da bi ga sledio, ve prestigao. Aleksandar nije zaplakao zbog sahranjenog Ahila, ve zbog sebe, ne budui jo dostigao njegovu slavu.15 Nita

l5Ovde pisac mesa dva dogaaja: a) pred statuom Aleksandra Velikog zaplakao je Julije Cezar, shvativi da je u njegovim godinama Makedonac ve bio osvojio svet, b) Aleksandar je odao poast Ahilovim motima, all nije nad njima plakao, kako svedoi Plutarh.

39

ne podstie astoljublje koliko trube tueg uvenja: to priguuje zavist nadahnjuje velikodunost.

16. Ne terati vazda egu. Smotrenost se prepoznaje po ozbiljnosti, zbog ega uiva vei ugled od aljiva duha. Koji se neprestano egae, zaozbiljno se ne uzimaju. Lacima ih smatraju, i ne veruju im, bilo stoga to ih sumnjie da lau, bilo zbog bojazni od njihovog ismeanja. Nikad se ne zna kad razborito kazuju, to je isto kao da razum i nemaju. Nita otunije od neprestanog egaenja. Koji se proslave kao vickasti, poverenje kod razboritih prokockaju. Doe as kad se valja aliti; u ostalim prilikama, ozbiljan ton treba zadrati.

77. Umeti sa svima. Mudar je Protej:16 uen s uenim, svetac sa svecem. Velika je vetina zadobiti svako srce, jer slinost pobuuje blagonaklonost. Promatrati naravi, svakoj se prilagoditi; ozbiljnome i veseljaku ii uz dlaku, lukavom promenom: ovo je preko potrebno umee onima koji od drugih zavise. To vano ivotno znanje zahteva mnogo darovitosti; lake e biti onome koji je svestranog znanja i istananog ukusa.

16 U grkoj mitologiji, Posejdonov sin Protej bio je uven po sposobnosti predskazivanja. Onaj koji je od njega eleo da sazna svoju budunost morao ga je zatei na popodnevnom spavanju i okovati, a potom izdrati strana, udovina oblija koja bi ovaj poprimao pre; no to bi pristao da ita prozbori (videti Ovidije, Metamorfoze, VIII).;

40

18. Vetina tane procene. Glupost uvek bubne u nevre-me, jer su budale drzovite. Nisci duhom, slepi pred teko ama, nehajni su pred porugama neuspeha. Mudrost se pak oprezno u delanje uputa. Njoj put promiljanje i smotrenost izviaju, na opasnosti joj unapred ukazujui. Svaku drzovitost zdrav razum na propast osuuje, we i kad joj se srea osmehuje. Smotreno stupaj gde ceni da je duboko: pronicavost nek ispipava, a budnost neka nared koraa. Mnogi su bezdani u optenju s ljudima: stoga njihovu dubinu uvek olovom meri.

79. Vesela narav. Ako li je u tom umerena, vie vrlina nego mana doe. Mrvica dobrog raspoloenja svemu je dobar zain. I najvei znaju na alu udariti, ime optu naklonost zadobijaju; all paze da razboritost ne povrede ni da se o utivost ne ogree. Drugi se pak alom iz nebranog groa izvlae, jer ima stvari koje se ne smeju zaozbiljno uzimati; neto se kroz alu valja prihvatiti, kadikad ba ono to se zaozbiljno uzimalo. To je znak pomirbenosti, koja je za srce prijemiva.

8D. 5 oprezom vesti primati. Vreme nam u sluanju novosti prolazi. Umesto da bolje gledamo, o tuoj veri ivimo. Uvo nam je sporedni ulaz za istinu, a glavni za la. Istina se pak obino da videti, all se tek retko uje; neizvitoerena tek ponekad do nas dopre, a dolazi li izdaleka, nikad; uvek stigne donekle izvrnuta neiskrenou kroz koju prolazi; strast svim bojama boji ega god se dotakne, as je neprijateljska as naklonjena. Uvek bi utisak da

41

izazove: otud, oprez s onim koji hvali, a jo vei s onim koji kudi. Potrebna je velika panja da se prozre namera posrednika, i unapred sazna na koju kartu igra. Domi ljanjem manjkavu ili lanu vest ispravi.

81. Obnavljaj svoj dobar glas. To je preimustvo Feniksa. Izvrsnost je podlona starenju, a s njome i ugled. Blizina rabi divljenje, pa neretko osrednja novina potisne ono najodlinije, ako li je zastarelo. Zato valja od vremena na vreme preporoditi i odvanost, i duh, i srenu zvezdu, i we ostalo: uputati se valja u sjajne novine, osvanjivati esto poput sunca, i nastupe menjati za svoje dienje, e da bi nas eleli gde nismo, i divili nam se gde smo novaci.

8. Ni u dobru ni u zlu ne ii do kraja. Umerenost u svemu, na tome je jedan mudrac izgradio itavo svoje uenje.17 Preterana pravda u nepravdu se izokrene; pa i naranda, cedi li se previe, gorak sok na kraju ispusti. ak i u uivanju, nikad u krajnost ne odlaziti. I razumi otupi ako se preko mere napree: od preterane mue, meH sto mleka krv pocuri.

81. Dopusti sebi kakav manji greh. Jer kakva sitna pc greka biva neretko vrlinama najbolja preporuka. Zavist izoptavanje gura, naopako i zloinako. Optuice savrenj stvo zato to mu nedostaci nedostaju pa e ga, kako je mane, zbog svega i svaega osuditi. U Argusa se or

17 Misli se na Aristotela.

42

pretvori,18 e da bi izvrsnosti falinku pronala i sebe, moe biti, uteila. Huljenje kao grom pogaa upravo najuzvienije tvorevine. Nek znade stoga Homer zadremati od vremena do vremena i klonulost u duhu i srcu odglumiti, a nikad u razumu, e da bi zlobivost razoruao, da ne pukne od jeda: kao kad se na zavist, kao na bika, plat prebaci, da se ugled spase.

84. Umeti od neprijatelja korist izvui. Nita ne treba hvatati za otricu, jer posee, nego za balak, jer titi; ponajmanje suparnitvo. Mudrome je katkad neprijatelj korisniji no budali prijatelj. Neprijateljstvo esto svlada planine s kojima prijateljstvo nije moglo na kraj izii. Mnogi svoju veliinu duguje neprijateljima svojim. Opasnije je podilaenje od mrnje, jer ova uspeno ispravlja nedostatke koje prvo prikriva. Mudar ume od zlobe ogledalo nainiti, koje mu je vernije od ogledala prijateljstva, i preko njega umanjiti ili ispraviti svoje nedostatke, jer mu valja oprez sauvati meu suparnitvom i zlobom.

85. Ne rasipaj se na we strane. Nesrea je svega izvrsnoga to mu se esta upotreba u zloupotrebu pretvori. Za im svi pomamno ude, na kraju onemili. Ne valjati ni u emu, belaj, hteti valjati u svemu, jo vei. Takvi uvek

'" Argus, ili Svevidei, mnogooki uvar koga je Hera poslala da motri na Zevsovu ljubavnicu Iju. Dok bi polovina njegovih oiju spavala, druga polovina bi budno motrila. Ubio ga je Hermes po Zevsovoj zapovesti, a Hera je u seanje na svog vernog slugu premestila Argusove oi na paunovo perje.

43

izgube od silne dobiti, posle ih omrznu od prevelike ljubavi. Izuzetan pojedinac tako se rabi; prestanemo li ga smatrati retkim, prezreemo ga kao da je svagdanji. Jedini lek kod takvih preterivanja jeste i u sjaju na meru paziti: nadmo mora jedino na savrenosti poivati, a razmetanje umereno biti. to jae baklja gori, bre saie i krae traje. Smernost u isticanju za nagradu stalno potovanje stie.

86. Preduprediti zle jezike. Svetina ima mnogo glava, to e rei mnogo oiju za zlobu i mnoge jezike za opadanje. Dogodi se tako da ogovaranje ukalja obraz i najuglednijem; priije li mu uz to i kakav podrugljiv nadimak, nek se oprosti od dobra glasa. Povod najee prui kakva uoljiva nevolja, ili smean nedostatak, koji su zlim jezicima plodno the, kao skriveno ogovaranje niskoj pakosti. Na zao glas lako se izlazi, jer se u ravo oas poverue, i teko se ispravlja. Razuman se stoga kloni ovakvih neprilika, i pred bezonom svetinom etvore oi otvara, jer je lake preduprediti nego naknadno ispravljati.

87. Znanje i dranje. ovek se kao divljak raa, a od ivoinjstva ga obrazovanje iskupljuje. U drutvu ga ini znaajnim, i stoje vee to znaajnijim. Zahvaljujui obrazovanju, mogla je Grka s pravom ostatak sveta varvar-skim nazvati. Neznanje je prostako; nita ne uljuuje; koliko znanje. No i znanje ume prostako biti, ne prati &j ga utivost. Utivo mora biti ne samo razmiljanje, nego| i volja, a govor ponajvie. Neko je prirodno uglaen, skla-\

44

dan iznutra i spolja, u misli i u reci, pa i u dranju, koje je poput kore na drvetu, kao to se duhovna nadarenost s vokom uporeuje. Drugi su opet tako neotesani da se kod,-njih we, ak i vrline, u nepodnoljivo i prostako pirlitanje izvre.

88. Veliini tei, u odnosima uzvienost postii. Velikan ne sme u postupcima sitniav biti. Ni oko ega se previe ne zadravaj, ponajmanje oko neprijatnog, jer ako je i prednost we opaati nehajno, sasvim je drukije we hteti namerno istraiti. Valja najvema viteki i utivo postupati, to je odlika velikodunosti. Umee rukovoenja u velikoj se meri u prikrivanju sastoji; tota valja preutati, kako u porodici, tako i meu prijateljima, ponajvie meu neprijateljima. Sitniavost brzo dosadi, i takva narav ne da se izdrati. Stalno se na istu muku navraati vrsta je ludila; svako se najvema ponaa kako mu srce i razum nalau.

89. Spoznati sama sebe. U naravi, u razumu, u razmiljanju i u sklonostima. Niko sobom ovladati ne moe ako prethodno sebe ne razume. Za lice ogledalo postoji, za duh ne: mesto njega, o sebi dumaj. ak i kad na svoj spoljanji lik zaboravimo, onaj unutarnji ne gubimo iz vida, e da bismo ga ispravljali, i usavravali. Upoznaj dokle ti pamet i otroumlje seu pre no ita preduzme; isprobaj reenost svoju pre no to se obaveze prihvati. U svemu se duboko preispituj i vlastite sposobnosti pre-meravaj.

45

95. Kako dugovenost postii. Blagostanjem. Dve stvari ivot skrauju: glupost i zlobivost. Jedni su ivot izgubili jer ga nisu znali sauvati, drugi pak volje ne imahu. Kao to je vrlina sama sebi nagrada, porok je samom sebi kazna. Koji ivi brzo i u poroku, ivot mu se i ugled jo bre zavre; u vrlini koji brzo ivi, ne umire nikako. Besprekorna dua na telo se prenosi, otud dobar ivot nije samo u hotenju dug, ve i u stvarnosti.

91. Deluj samo kad obazrivost ne okolii. Bojazan od neuspeha kod onog koji dela, znak je oigledan za onoga koji gleda, jo i vie za suparnika. Ako se u vatri strasti pamet premilja, sebi e docnije, kad se ohladi, na oiglednoj gluposti zameriti. U ta god obazrivost da posumnja, opasno je: najsigurnije je u to se ne uputati. Mudrost se ne prihvata onog to tek moe biti: njoj put razboritost osvetljava. Kako da uspe preduzee koje, tek zapoeto, odmah biva osueno sumnjom? Ako se katkad i odluke koje smo u sebi nemine discrepante^ promislili nesreno zavravaju, ta oekivati od one koja je u razumu klecavo prohodala i u rasuivanju kao neuspeh] navetena?

92. Uzvien duh. Da se razumemo: u svemu. Ovo je prvoj i najvanije pravilo u delovanju i govoru, tim nunije tc je poloaj vii. Vie vredi mrva razboritosti nego tov* dosetljivosti. Takav je put siguran, makar mu i ne tap

19 Latinski izraz kojim se na antikim univerzitetima htelo rei da. ispit poloen saglasnou svih ispitivaa.

46

silno, jer ugled mudroga slavu donosi: dovoljno je pametne zadovoljiti, jer njihov je sud probni kamen za uspeh u delanju.

n. Koji je svestran. U sebi spaja we savrenosti, i vredi za mnoge. ivot ini vie no srenim, jer svojim blinjima to zadovoljstvo prenosi. Raznovrsnost i savrenost, razonoda u ivotu. Veliko je umee znati to je dobro prisvojiti; i kako je priroda stvorila oveka kao saetak svega u sebi izvrsnog, neka ga znanje jedinstvenim uini i ogledalom ukusa i razuma.

94. Svoje sposobnosti prikrivati. Oprezan zna da izmakne ispitivanju, bilo da je znanje ili hrabost u pitanju, jer eli da ga i dalje potuju. Korakne napred kad hoe da ga upoznaju, nazad ako bi da ga razumeju. Da niko ne sagleda emu nije dorastao, kako ne bi razoarao. Nikad ne doputa da u njega sasvim proniknu: zapitanost i sumnja dokle njegova darovitost see vee tovanje pobuuju negoli spoznaja, ma koliko mu na ruku ila.

95. Znati tue oekivanje odravati. Uvek ga podstii. Mnogo nek obeava jo vie, i uzvieno jo uzvienije nek najavljuje. Ne treba we na prvu kartu stavljati; velika je umenost znati snage i znanje rasporediti, e da bi se uspeh postigao.

47

9. Mo poimanja. Prestol je razuma i temelj obazrivosti; njome se we lake postie. Dar nebeski, za kojim se najvie udi, jer mu nema ravna: oklopa je najvaniji deo, i od svega vredniji; koji to mo poseduje, druga mu i ne treba. We to u ivotu ini od nje zavisi, i njome se potvruje, jer we razborito valja initi. Prirodno tei svemu to se razumu saobraava, i priklanja se onom to je najispravnije.

97. Ugled stei i zadrati* On je dobro koje se slavom stie. Dobar glas teko se zadobija, jer iz vrlina proishodi, a owe su retke onoliko koliko su osrednja svojstva esta. Kad se postigne, lako se uva. Koristi mnogo, jo vie radi za nas. Ugled se u veliajnost preobraa kad u oboavanje pree, zbog uzroka i dometa svoga; no samo je onaj ugled neprolazan koji je i osnovan.

98. Prikriti ta se eli. Strasti su kako pukotine na dui| Najkorisnije umee, umee prikrivanja; koji igra otvore nih karata, lake izgubi. Oprezan da se krinkom suprot stavi onom koji bi da ga raskrinka: pred risovim okom^ gusto sipino mastilo nek rasipa. Prikrij svoje naklonosti^ da ih ne bi mogli osujetiti, bilo protivnom reju, bi laskanjem.

99. Privid i stvarnost. Stvari ne vae za ono to su, ve ono kakvima se ine. Retki su koji vide iznutra, broji

48

koji se za prividima povode. Nije dovoljno da si u pravu, ako ti se na licu krivda ita.

1. Koji ne ivi u zabludi. Mudar je hrianin uglaeni mislilac. Ali ne treba se kao takav epuriti, jo manje takvog izigravati. Promiljanje je danas u nemilost palo, iako je mudrima najvanije zanimanje. Nauka promuurnih na potovanje vie ne nailazi. Seneka ju je u Rim uveo,20 gde je neko vreme u milosti bila: danas se za drskost smatra. No ne iveti u zabludi oduvek je mudrosti neophodna hrana i estitosti slast.

161 Jedna se polovina oveanstva drugoj smeje, a budale svi odreda. Jednima se we dobro ini, drugima we loe; to jednog zadobije, to drugog odbije. Budala je da mu nema ravne koji bi po svom nahoenju svet da preuredi. Savrenstvo ne vai ako se tek jednom svidi: koliko ljudi, toliko i udi. Nema mane koju neki ne brane; i kad se svima ne dopadne, ne gubi u sebe poverenje, nai e ve nekoga kome e po volji biti; all ne valja ni sebi da laska ako ti kogod zatape, jer e doi i drugi da te kude. Zadovoljstvo se pravo u odobravanju uglednih nalazi, i od onih to svoje znanje znaju. Ne ivi od jednog miljenja, ni od jedne prilike, ni samo za danas.

20 Bio je to, zapravo, Ciceron (106-43 p. n. e.). Grasijan ovako odaje poast svom uitelju Seneki, koji je, usput budi reeno, roen u Kordovi.

49

Ite. Umeti svariti velike zalogaje sudbine. U telu obazriosti veliki je stomak i te kako vaan, sposobna oveka veliki delovi ine. Blagostanje nije dovoljno onom koji je i veeg dostojan; to je jednom nesvarljivo, drugom nije ni za zub. Mnogi ni jedan jedini ilaviji zalogaj ne otrpi jer, klimavih sposobnosti, nit je roen nit naviknut za uzvi ena dela; stoga zajedljivog ponaanja postaje, a ukus nezasluene asti udari mu u glavu. Takvima na istaknutim mestima opasnost preti; gorde se da puknu jer srea u njih ne staje. Razborit stoga neka uvek mogunost za jo vee poasti ostavi i nek se s najveom panjom kloni svega to bi na malodunost njegovu ukazati moglo.

10S. Svaki neka je prvi u onome to ini. Ako ti postupci nisu ba kraljevski, barem neka te dostojni budu; svako svoj domen dobro da razume, i u njemu poput kralja neka deluje: postupci e mu velianstveni a misli uzviene biti. U svemu se kao kralj pokai, po zasluzi, ako ve ne po poreklu, jer se istinska neprikosnovenost i sastoji jedino U potenom delanju; koji kao njen primer posluiti moe^ velikanu zavideti nee. Nuno je pre svega da oni kojil oko prestola krue nauk od istinske nadmoi izvuku, da slede veliajnim osobinama pre nego sujetnim svetkovif; nama, i mesto praznoj nadmenosti, uzvienom sutastvujj da tee.

164. Dobro znati proceniti zanimanja. Ima ih svakojakih* dobro ih oceniti veliko je umee, i pozornost iziskuje! jedno odvanost, drugo istananost trai. Laka su koji

SO

zahtevaju estitost, tea gde je dovijanje neophodno. Za prve je dovoljna dobra narav, za druge ni sva panja i oprez. Poteko je drugima upravljati, jo tee ako li se kao luaci ili budale pokau: dvostruka pamet treba s onim koji je uopte nema. Nije lako izdrati zvanje koje celoga oveka trai, silno vreme i veliko umee; mnogo su bolja ona kod kojih se raznovrsnost s ozbiljnou mesa, jer promena osveava duh. Najvei ugled uivaju zvanja gde od drugoga zavisi tek malo, ili izdaleka; najpogubnija su koja znoj na ovom i jo veu muku na onom svetu zahtevaju.

M. Nikad ne dodijavaj. Brzo dodija koji uvek jedno te isto govori ili ini. Saetost u ophoenju laska i probita na je; utivost nadoknadi to opirnost izgubi. Dobro, kratko li, dvostruko je dobro; a ravo, ako li malo, manje zlo. Korisnije su kvintesencije od praznoslovlja; zna se da opirne tek retko razumeju, ne toliko zbog teine, ve zbog oblika onog to bi da iskau. Neki su vie breme no ukras na ovome svetu, kao pokustvo koje niko nee. Promiljen se uva da ne dosadi, ponajmanje velikanima, kojima je ivot ionako prenatrpan, jer manje je zlo smetati celome svetu no jednom jedinom meu njima. Dobro se rekne to se brzo rekne.

166. Ne razmei se svojim blagostanjem. Vie vrea epuenje zvanjem nego osobinama. Kooperenje je mrsko, dovoljno je kad zavist pobuuje. Vee je potovanje stekao koji ga nije traio, jer ovo od tueg miljenja zavisi,

57

pa se nikako ne zasluuje silom, ve zaslugom i strpljivo u. Vana zvanja zahtevaju primerenu uzdrljivost, bez koje se ne mogu dostojanstveno izvravati. Uzdrljivost nek je dovoljna za veinu tvojih obaveza, i ne iscrpljuj je, ve joj se nai. Koji se svojim zvanjem dii, pokazuje da ga nije dostojan, i zbog toga mu dostojanstvo trpi. Ako ve eli da te potuju, nek to bude zbog odlika tvojih pre no zbog poloaja; ak i kralj uvaavanje treba da zaslui svojom linou, a ne naslednom neprikosnovenou.

107. Ne pokazuj da si sebeljubac. Koji nezadovoljan ivi, malodunost zrai, a zadovoljan, glupost. Zadovoljstvo kod veine iz neznanja se raa i u glupavu se sreu obre, koja, ma koliko prijatna, ugledu ne doprinosi. Koji nije kadar nedostine vrline u drugih videti, taj sebi estita na vlastitima, ma koliko osrednje ili priproste bile. Podozreje je uvek na korist mudrima, bilo kao mera povoljnog ishoda, bilo kao uteha poe li togod naopako; jer, koji je zlo predvideo manje je ucveljen kad ga doista snae. I Homeru se desi da zadrema, i Aleksandru da se, razoaran, s visina spusti. Od brojnih okolnosti ishod zavisi; to ] je preteglo na jednom mestu i u jednoj prilici, u drugoj ne! proe; budali, meutim, leka nema, jer se kod njega rasvetalo puko samozadovoljstvo, iji polen na we strane iri.

168. Najkrai put do uspeha: umeti sebi drutvo izabratOphoenje to ima najveeg znaaja. Obiaji se i ukus tako prenose. I narav tua, ak i pamet, tako se neosetnc

52

usvajaju. Stoga nagao valja s krotkim da se udrui, i svaki s oprenjakom svojim; na taj nain umerenost se postie: velika je umenost znati se drugome prilagoditi. Protivnosti kad se smenjuju, svet krase i podupiru ga, sklad u prirodi i jo vie u udoreu stvaraju. Tim dovijanjem valjalo bi obazrivost da se slui u odabiru prijatelja i pot-injenih; jedino se spajanjem krajnosti do zlatne sredine dospeva.

109. Ne optuivati we i svakoga. Ima ih koji su tako preke naravi da u svemu zloin vide, a da ih u tome ne goni strast, ve narav; osuuju ceo svet, jedne zbog uinjenog, druge zbog onog to e tek poiniti. Beleg je to na dui surovoj, i jo gore, niskoj. Nabeuju s takvim preterivajem da od slamke prave gredu, e da bi njome oi iskopali; takvima je jedino korba u ruci, i od Jeliseja bi robijanicu nainili;21 umea li se i strast, u krajnost zabaaju. Naprotiv, milostivost svemu opravdanje nalazi, ako ne u dobronamernosti, a ono bar u nepanji.

116. Ne ekaj na sopstveni sumrak. Naelo je mudrih da se sveta okanu pre no to ovaj njih ostavi. Znaj u pobedu kraj svoj pretvoriti, jer i samo Sunce, dok jo blista, za oblak se nekad povue e da bi svoj nestanak zabaurilo, pa se ne zna je li uopte zalo. Ukloni se pre sumraka, da ti ne bi crvenilo od uvreda glave dolo; ne ekaj da ti lea okrenu bojei se da e te iva bez samilosti i mrtvoga bez

21 Jelisejska polja, u grkoj i latinskoj mitologiji zemlja blaenih, ili ponekad boravite junaka i estitih u podzemnom svetu.

53

poasti pokopati. Pametan konja na vreme suspree, i ne eka da mu se smeju kad usred trke posrne; lepotica nek mudro i na vreme ogledalo razbije, a ne kad je kasno, kad ogorena vidi gde su joj ari opale.

ffl. Nai sebi prijatelje. Prijatelji su drugo ja. Prijatelj je svaki prijatelju dobar i mudar; meu njima we kako valja tee. Vredi koliko to drugi hoe; a da bi hteli, mora im naklonost preko srca zasluiti. Nema vee ari do uinjene usluge, prijatelji se tako zadobijaju. Najvie i najbolje to imamo, od drugih zavisi. iveti se mora, s prijateljima ili s neprijateljima; svakog dana po jednog stekni, ako ne bliskog a ono tebi naklonjenog, jer e u neke posle, dobrim izborom, poverenja moi imati.

IH Blagonaklonost gledaj da zadobijes. ak i Svevinji u najvanijim poslovima na nju rauna i njome raspolae. Do potovanja se stie preko oseanja. Ima ih koji se toliko uzdaju u svoj znaaj da potcenjuju briljivost. Ali mudar zna da vrline idu zaokolnim putem, ne pomogne li im naklonost. We olaka i nadoknadi dobra volja, jer ne pretpostavlja ve vaspostavlja vrline kao to su odva nost, potenje, uenost, pa i mudrost ak. Mane ne vidi*: jer ih ne eli videti. Naklonost nastaje iz oigledne sagla*nosti u naravi, u narodnosti, rodbinskoj vezi, u otadbini*! i u zanatu. Uzvienija je koja se raa iz vrlina, obavezaj ugleda i zasluga. Teko je zadobiti je, posle se lasno uva| Moe se postii, i potom korisno upotrebiti.

54

fl. U blagostanju se za crne dane pripremaj. Mudro je, i lake, leti zalihe za zimu sabirali. U blagostanju, prijatelja tusta i trna, usluga odasvuda. Pogoduje sauvati togod za crne dane, jer oskudica se u nevolji javi. Neka zahvalnih i prijatelja u zalihi bude, jednom e zatrebati ba ono nn ta se sad ne obaziremo. Prostaija prijatelja nikad nema: u blagostanju za njih ni da uje nee, pa zato ni ovi nju i ne poznaju kad se u nebranom grou obre.

U4. Nikad se ne nadmei za istim. Koja god tenja na otpor naie, ugledu kodi. Koji za istim tei, odmah gleda da te pokudi i ocrni. Samo redak poteno vojuje, suparni ke iskazane mane s utivou zaboravi. Mnogi su po tovanje uivali dok suparnike nisu dobili. U aru preganjanja, oive upokojena rugla, izbije na videlo ko zna kadanja pogan. Suparnitvo poinje s nasrtajima na ast i slui se svime, i dozvoljenim i nedozvoljenim; pa iako od uvrede koristi nema, ipak gnusno zadovoljstvo odmazde postaje, i ast tako ustro prodrma da s prezira otrese prainu zaborava. Blagonaklonost je uvek pomirljiva, i uvek dobronameran dobar glas.

US. Raunati s rdavom naravi oko sebe, kao da je o ruobnom licu re, preka je potreba gde se zavisnost izbei ne moe. Ima ih da se prepadne, niti moe s njima, nit mimo njih. Otuda je umenost navii se na njih kao na grdobnost, e da nam kakvu silnu neprijatnost ne prirede. Isprva na strah teraju, no malo-pomalo nestane prvobitni uas a oprez predupredi nevolje, ili ih podnoljivima uini.

55

Hl Uvek sa zahvalnima posla imati. Takvi se lako obavezuju i obaveznim smatraju. Smisao za pravednost najbolje je jemstvo njihovih postupaka, ak i kad do nesporazuma doe, jer deluju onako kakvi su, a bolje je ratovati s potenima nego pobeivati nepotene. S naopaima se ne moe, jer za potenje ne mare; otuda meu njima i nema istinskog prijateljstva, a utivost im je uvek rave kakvoe, jer ne potuju estitost. Kloni se onoga koji je nema, jer ne ceni vrlinu koji ne ceni estitost, koja je na tronu potenja.

BI. Nikad o sebi ne govoriti. Jer bilo da se ovek hvali iz sujete, ili sebe kudi iz kukaviluka, slualac to prima kao nerazboritost govornika, saaljenja vrednu. Ako u poznatom okruenju treba to izbegavati, onda jo i vie na vanom poloaju, gde se svaka re uje a najmanji znak gluposti za dokazano ludilo smatra. Jednako je nesmotreno o prisutnima govoriti, jer se na dve vrste sprudova moe nasukati: na hvalospeve ili na pokude.

H8. Glasi za utiva oveka. Ve se time potovanje izaziJ va. Utivost je najvaniji deo vetine ivljenja; re je p| drai koja zadobija svaiju naklonost; ba kao to neutil vost jedino na prezir i odvratnost nailazi. Ako li se ov| poslednja iz oholosti raa, gnusna je, ako li iz prostatvi zasluuje prezir. Bolje je previe no nedovoljno utiv bit all ne prema svima jednako, jer tako nepravedni postaj mo: spram neprijatelja je obaveza, odvanost se time kazuje. Malo kota a pomnogo vredi: koji potuje i sam;

56

potovan. Utivost i ljubaznost nad drugim vrlinama prednost imaju, jer se vraaju onima koji ih poseduju.

fl. Ne navlaiti mrnju na sebe. Ne treba odbojnost pobuivati, ona ionako sama doe. Mnogi bez razloga mrze, ne znajui ni zato ni kako. Zlobivost kod njih uvekVzahvalnost nadvlada. Zelja za osvetom im je snanija i bra od brige za sopstvenu korist. Drugi se pak epure da su u zavadi s celim svetom, zbog naravi ljute ili naljuene. Ako li ih kojim sluajem mrnja spopadne, ne mogu se osloboditi ni nje ni misli zlobivih. Razuman se takvog pribojava, ogovaraa prezire, nadmenog se gnua, pod-smeljivac mu je nesnosan, a osobenjaka i ne poseuje. Potovanje stoga valja pokazati, e da bi te potovali; koji bi da uspe, nek ovo na umu imade.

1S&. Umeti ii uporedo s vremenom. ak i znanje mora svoje doba slediti, a bude li u nemilosti, valja da se neznalicom napravi. Govor se i ukus s vremenom menjaju: ne valja po starinski govoriti, dopasti se mora kako vreme nalae. Ukus veine u svemu je presudan. Stoga za primer izvrsnosti smatran mora biti. Razuman neka se sada njem trenutku saobrazi, makar mu se proli boljim inio, krasotan za telo koliko i za duu. Jedino za dobrotu ovo ivotno pravilo ne vai, vrlina se uvek mora upranjavati. Vie niko ne zna, i starovremskim se smatra, istinu zboriti i re ne pogaziti; dobri se iz kakvog drugog doba ine, pa ih vole. Meutim, ako ih i ima, niko njihov primer ne sledi. Jadnog li veka koji za vrlinu ne znade, na zlobu

57

priviknut! Nek razuman ivi kako zna i ume, kad ve' ne moe kako bi eleo. Neka vie ceni to mu je sudbina dala no uskratila.

121. Ne uplii se u ono to za uplitanje nije. Kao to neki we olako primaju, drugima je we prevano, i we vesma znaajno, za ozbiljno razmatranje, zagonetno i raspravevdostojno. Sto neprijatnost donosi samo retko valja svojevoljno prihvatiti, inae zalud glavu razbijamo. Greka je na grudi primati ono to preko ramena treba odbaciti. Toliko je obeanog, a iz nemara neuinjenog; ono pak isprva nitavno, zauzimanjem vano postaje. U poetku to je lako prekinuti, docnije nije. esto bolest od samog leka potie, stoga nije zgoreg slediti pravilo: prepusti da vreme kae svoje.

133,. Samosvojnost u recima i delima. Svuda mesto pronalazi i unapred potovanje zavreuje. U svemu se oituje, u razgovoru, u besedi, pa i u dranju; ak i u pogledu i volji. Velika je pobeda osvojiti tue srce. Ne raa se iz glupave drskosti ni neljubaznog postupanja, ve iz utivog autoriteta koji iz prirodne nadmoi nastaje, potpomognuta zaslugama.

121. Koji se ne kooperi. to je vie darovitosti, manje je prenemaganja, jer se njime vrline samo izvru ruglu. Mrsko je drugima koliko je muno onome koji mu se predao, jer ivi kao muenik napetosti, i preterane ta5

nosti u svemu. Prenemaganjem gube u znaaju i najodinija svojstva, jer ih smatraju vie ishodom kakvog pretvaralakog nasilja no slobodne prirode; a prirodno je uvek milije od patvorenog. Za onog koji glumi kakve vrline, smatra se da ih nema; to bolje ini koju stvar, uloen trud ti vecma valja prikriti e da bi kao plod prirode izgledalo. Ali nije dobro ni beei od pretvaranja u drugu krajnost zapadati. Mudar nikad nee pokazati da svoje zasluge poznaje; njegova nehajnost kod drugih upravo zato znatielju pobuuje. Dvaput je vrstan koji u sebi we savrenosti nosi a ne pokazuje da se njima dii; tako obrnutom stazom do tapanja dolazi.

121 ini tako da te drugi poele. Samo su retki takvu naklonost doiveli, a stigne li od pametnih, prava je srea. Obino mlakost vlada prema onima koji odlaze. Postoje naini da se milost zaslui: izvrsnost u delanju i vrline siguran su put; dopadanje, probitaan. Vrline svoje istii tako da se ini kako tvoj poloaj tebe potrebuje a ne ti njega: jedni tuju poloaj, drugi su zbog njega tovani. Nije zasluga kad se dobrim uini ravog naslediv, jer to ne znai da te ele zbog tebe samog, ve da onog ne podnose.

12. Ne budi poput knjige tuih grehova. Ko o tuoj sramoti brigu vodu, sam nije na dobrome glasu. Neki bi hteli svoje mrlje tuim oprati, ili makar prikriti; ili da se bar tuima glupavo utee. Iz usta im uvek bazdi, bivaju kao slivnici varoke pogani. Ko po takvom smetljitu

59

dara, sam se opogani. Redak se rodio bez ikakve mane, pa bila s lica ili s nalija. Nedostake ne znaju onima koje ne poznaju. Oprezan nek pazi da se u knjigu tuih beda ne pretvori, niti da mu javno prokazivanje navikom ne postane, jer e-ga za ivota bezdunikom smatrati.

16. Nije budala koji je budalatinu poinio, ve koji je ne znade prikriti. Treba skrivati svoje sklonosti, nesavrenosti jo i vie. Ljudski je greiti, no pametan dok uinjeno ne priznaje, budala najavljuje greku koju e tek poiniti. Poverenje se sastoji vie u prikrivanju no u delanju; ako ve estit nisi, bar se estitim prikazuj. Nepanje velikih oiglednije su, kao pomraenja najveih zvezda. Iznimka u pravilu: ak ni prijatelju svoje mane ne poveravaj; uzmogne li, ak ni samom sebi. Meutim, to moe porno i i drugo ivotno pravilo, ono o vetini zaboravljanja.

17. Neusiljenost u svemu. Daje ivost vrlinama, dah govoru, duu delanju, ukras je nad ukrasima. Druga su savrenstva ukras prirode, all je neusiljenost kianka samih savrenstava: ak se kod razmiljanja pozdravlja. Dar je prirodan a ne nauen, i disciplinu nadmauje; kree se lako, pretie utivo; podrazumeva slobodan duh, pridodaje njegovom savrenstvu. Bez nje lepoti nema ivota, a svaka dra nesrea biva. Vrednija je od odvanosti, uglaenosti, smotrenosti, ak i od veliajnosti. Otroumna je preica pri odluivanjima, umean izlaz iz svake neprilike.

60

128. Uzvienost duha. Jedan je od najvanijih uslova za ojstvena oveka, jer we oblike veliine jo vie istie. Istanava ukus, ojaava sranost, izotrava misao, oplemenjuje narav i gradi dostojanstvo. Gde god se zatekla, istakne se, we i kad joj sudbina zavidi i smeta, nad tuom pozornou vlasna. Kad bi da je apnu ogranienja, u volji se ustaljuje. Veliajnost, velikodunost i we ojstvene vrline za svoje izvorite je priznaju.

W. Nikad se nemoj jadati. Jadikovke samo nepoverenje pobuuju. Vie slue da drskost u tuoj strasti podstaknu, nego milosru kao uteha. Onoga koji slua na isto injenje podstie, a svest o prvoj drugu uvredu opravdava. albama se na nekadanje uvrede jedino pripreme one budue, a mesto leka i utehe kojima tee, tek zluradost, ili prezir izazovu. Mnogo je pametnije hvaliti uinjena ti dobroinstva, e da bi se drugi na njih ugledali; pominjati usluge odsutnih znai traiti ih od onih koji te sluaju, to jest poverenje jednih na druge preneti. Oprezan tako nikad ne obznanjuje ni tekoe ni nedostatke, ve jedino usluge i poasti; to mu slui da sauva potovanje prijatelja, i da neprijatelje podalje od sebe dri.

H0. Gledaj da tvoja preduzea i drugi vide. Nita ne vai za ono to jeste, ve za ono kakvim se ini. Vredeti i znatiVto pokazati, dvostruko vredi. Sto se ne vidi, kao da ga nema. Ni pravda uvaavanje ne budi ako se takvom ne pokae. Vie ima obmanutih no smotrenih; obmana je preovladala, jer we se po izgledu procenjuje. Mnogo je

61

tota sasvim drukije no to se ini. Prijatna spoljanjost najbolja je preporuka unutarnjeg savrenstva.

IM. Otmenost naravi. Dua poseduje svoju uglaenost a duh utivost, preko njih se otmena narav iskazuje. To se savrenstvo ne sree kod svakoga, jer podrazumeva veli-ajnost. Prva joj je briga da pohvalno p neprijatelju zbori, i da mu to vie na usluzi bude. Zablista kad kucne as za osvetu: ne samo da ga ne proputa, nego ga i uvelia kad svoju pobedu u neoekivanu velikodunost pretvara. To je i vetina, i ukras dravnih pitanja. Nikad se ne kooperi svojim pobedama, a i kad poasti prima, prikrivaj ih prostodunou.

112. Dvaput promiljaj. Promiljanje sigurnost donosi, ponajvie tamo gde je ishod neizvestan; natenane postupaj, kako kad pristaje, tako i kad ispravlja: na taj nain druge ti misli dou, da potvrde i uvrste odluku. Kad je u pitanju darovanje, vredniji je dar koji nakon iekivanja doe no onaj na brzu ruku dani, jer najvema cenimo za im smo najdue eznuli. Kad je o odbijanju re, vreme donese pravi nain da sazri tvoje ne i da ne bude odve' gorko; najee se, kad se stia elja za im i ohladi glava, otrica odbijanja i ne oseti. Koji bi na brzu ruku da dobije, njemu sa zadrkom davaj, kako bi mu panju odvratio.

US. Bolje lud sa svima, nego pametan a sam: tako zborej lukavci. Ako li su svi ludi, nema se ta izgubiti; ostane li

62

razboritost sama, za ludost se smatra: otuda mora niz struju ii. Nekad je najvee znanje neznanje, kad se neznalicom gradi. Ne moe se mimo ljude, a nisci su uvek u veini. Za ivot u samotinji mora mnogo na Boga da slii, ili u zver da se izmetne. Ja bih pak ovaj aforizam ovako prekrojio: bolje mudar sa svima nego lud sam sa sobom. A neki ak ljubomorno do posebnosti svoje ludosti dre.

11 Uvek imaj dva izlaza. Dvostruko e due iveti. Niti sme od jednog jedinog poteza zavisiti, niti jednu jedinu stvar prigrliti, we i da joj nema ravne: we mora dvostruko imati, pogotovu prihode, usluge i zadovoljstva. Mesec koji stalno menja lik slika je i prilika nepostojanosti, a jo su udljivije stvari koje zavise od krhke volje ovekove. Otud pred nestalnou oprez, i nek vano ivotno pravilo bude dvostruke izvore imati tokom blagostanja i ugodnosti: kao to nam je priroda glavne udove u paru dala, umee jednako nek uini s onim od ega zavisimo.

31. Ne protivrei povazdan, jer e time tuu glupost i ljutnju na sebe navui; tome, dakle, otroumlje da se odupre. Moe se neslaganje u svemu i visprenim uiniti, no zadrt gluposti izmai ne moe. Takvi kao hajduci upadaju u prijatan razgovor i vei su neprijatelji svojim prijateljima nego onima koje uopte ne sreu. U ukusnom zalogaju i najmanja se koica oseti, a protivreenje doe kao trn na najlepem cvetu razgovora; takvi su kodljive budale, a prie i zveri ljute.

63

38. Da se moe na noge doekati. to pre preduzeima svojim bilo opipati. Mnogi se izgubi u iblju nepotrebnog nagvadanja, ili meu cveem zamornog obilja reci, nikad se nieg ne prihvatajui; stanu da okolie, zamaraju i sebe i druge, all sutinu ne doseu. Ishod je to zbrkanog razmiljanja, koje se ne da razmrsiti. Trae vreme i strpljivost oko ega bi se okaniti morali, pa im posle manjka za ono ega su,se uistinu prihvatili.

?7. Mudar je samom sebi dovoljan. Mudar je negda bivao sebi we i sva na svetu, i we imanje sobom je nosio.22 Ako stoji da je jedan vrstan prijatelj dovoljan pa da ovek zadovoljan bude kao da poseduje Rim i saw ostali svet, onda budi prijatelj sebi samom, pa e moi za svoj raun iveti. Ko bi ti mogao zatrebati, kad nema ni veeg uma ni boljeg ukusa od tvoga? Od sebe sama zavisim budi, jer najvee je zadovoljstvo Svevinjem nalikovati. Koji moe sam samcat opstajati, taj nije sirak, ve mudar i po mnogo emu Bog.

H8. Kad treba, ti saekaj da bura proe. Naroito kad se ustalasa javni ili porodini ivot. Zaotre se katkad odnosi s drugima, prokljuaju oseanja; tad je mudro u mirnu se luku zakloniti. esto se ba lekom bolest pogora. Stoga je vano pustiti da se istutnji, kako priroda, tako i narav; vest e lekar jednako znati da lek prepie koliko i da ga

"Diogen (413-327 p. n. e.), grki filozof koji je prezirao poasti i zemaljska zadovoljstva, protivnik drutvenih konvencija, prema predanju iveo je u buretu.

64

odbije, jer umenost se esto u ovome drugome sastoji. Jedan od naina da se ukroti svakidanje besnilo jeste dii od ega ruke i saekati da se primiri; ustukne li na vreme sada, pobedie kasnije. Izvor se oas zamuti, i nee se razbistriti ako ga dira, ve ako ga na miru ostavi. U zbrke je najbolje ne dirati, jer se brzo same od sebe raiste.

H9. Prepozna/ crni dan. Jer nekad nita za rukom ne polazi; okreni-obrni, usud nee ispraviti. Probaj u dva navrata, pa ako ne ide, povuci se, nije tvoj dan. ak i razmiljanju nastupi as, niko nije pametan bez prestanka. Umee je razmiljati pravilno, kao i pismo valjano sroiti. Svako savrenstvo svoj trenutak ima, nije ni lepoti uvek vreme; i mudrost otkae, pa popusti ili pretera. ta god da je, da bi uspelo, svoje vreme mora doekati. Kako nekome we naopako krene, tako drugome we glatko, bez po muke. Ovaj na gotovo dolazi, duhom je pripravan, otvorene naravi, i we mu se posrei. Tad valja za srenu se zvezdu uhvatiti i ni mrvu sree ne ispustiti. No razuman nikad nee bez ostatka presuditi da je togod ravo ili, naprotiv, dobro, jer je prvo tek puka nedaa a drugo samo sluajna srea moglo biti.

119. U svemu odmah pronai najbolje. Odlika je istanana ukusa. Pela smesta ka slatkoi stremi, da ima ime med praviti; zmija ka gorini, za otrov. Tako je i s naklonostima: jedne se za dobro, druge za ravo hvataju. Nema nieg to ne bi i dobro sadravalo, ponaosob knjiga, jer je

65

plod razmiljanja. Nekima je narav do te mere izopaena, da meu hiljadama savrenstava na jednu jedinu manu naii moraju, e da bi je kudili i po sto puta pominjali: kao skupljai pogani tue volje i razuma, optuuju druge za beae i nedostatke, i time vie kanjavaju sopstveno ravo razmiljanje nego to istananost pokazuju. Zato se pate u ivotu, jer se gorinom poje a nesavrenost im za ispau slui. Sreniji su oni iji ukus meu hiljadu mana na jedino savrenstvo odmah naie, makar se ovo tek pukim sluajem zateklo.

BI. Ne sluati sama sebe. Malo vredi sebe zadovoljiti ne zadovolji li druge, a opti prezir neretko samozadovoljstvo kazniti ume. Koji je sebi dovoljan, drugima od sebe zakida. Vajde nema da zbori kako bi uo vlastiti glas. Ako je bezumno sa sobom govoriti, jo je bezumnije pred drugima sebe sluati. Slabost je velike gospode potapati se onim ,,ta ono rekoh?", ili onim zar ne?", jer to muka za prisutne biva. Na svaku svoju re oslukuju ne bi li odobravanje ili laskanje uli, razumnost u zapeak stavljaju. Naduti govore odjek oekujui, i kako im govor nezasluenoj uzvienosti tei, na svaku re bi da im budala potpomae svojim pravo veli!"

132. Nikad se iz inata goreg reenja ne prihvataj, samo zato to te je protivnik umeo pretei i bolje izabrati. Tako si poraen ve na poetku, pa e na kraju morati sramotno popustiti. Bolji se ravim orujem ne pobeuje. Kako se protivnik vesto boljeg domogao, htedne li mu se

66

docnije loijim suprotstaviti znak je gluposti tvoje. Uporni na delu uputaju se smelije od upornih na recima, jer vea je opasnost delati nego zboriti. Tvrdoglavi pro-statvo pokazuje kad protivrei uprkos istini, i kad se kavi na sopstvenu tetu. Mudar je uvek na strani razuma a ne strasti, jer je predupreuje ili, zatreba li, ispravlja; ako li je protivnik glup, on e ba zbog toga sa svoga na nepovoljnije stajalite prei. Bolju e mu stranu mudar oduzeti jedino ako loiju sam prigrli, jer e ovaj, glupou zaslepljen, svoju napustiti i zadrtost svoju skupo platiti.

13. Nemoj zastranjivati e da bi otrcanost izbegao. Obekrajnosti jednako ugledu tete. Svaki pokuaj koji se od ozbiljnosti udalji gluposti je srodan. Zastranjivanje je u poetku obmana kojoj tapu, jer iznenadi novinom i dosetljivou; kad iznenaenje proe, na hridinama razuma brodolom ga eka. Vrsta je opsene koja, kod dravnih poslova, i do propasti dovodi. Koji do velikih dela nisu kadri putem vrline doi, u zastranjivanje se upuste: glupa i im se dive, ah' prezir pametnih utvruju. To je oznaka smetenog prosuivanja, pa zato i obazrivosti potpuno suprotna; ako se kojim sluajem i ne zasniva na lai, zasniva se na nepouzdanom, na veliku opasnost po dostojanstvo.

IM. Prepusti prvu da bi imao zadnju re. Tim se lukavstvom eljeno postizava; ak i kad su Nebesa u pitanju, hrianski uitelji ovu svetu dosetku ue. Znaajno je to pretvaranje, jer zamiljena prednost drugog slui kao mamac da mu volju okuje: uini mu se da e svoje isterati, a

67

samo tuoj nameri put otvori. Nikad se ni u ta lakomisleno ne uputaj, ponajmanje tamo gde opasnost nazire. Pred onima koji svakad najpre ne izgovaraju, naum valja prikriti, e da ne bi uvideli tetu koju bi od svog pristanka mogli imati, ponajpre oseti li kod njih odbojnost. Ovaj savet vezuje se za one o prikrivenim namerama, koje su sr instananosti.

135. Ne razotkrivaj svoju slabu taku. Jer e inae svak u nju da darne hteti. Ne otkrivaj je jadikovanjem, jer zloa voli da dirne gde najvie boli. Bude li se acao, samo e je oraspoloiti. Zlobna se namera unja i slabosti vreba: baca strelice da vidi gde boli, i po hiljadu e puta gaati e da bi na otvorenu ranu naila. Mudar ume da prikrije kad ga ubodu, i bol da sakrije, bio njegov ili nasleen, jer ak se i sudbina katkad naslauje povreujui gde najvie boli. Uvek pogaa ivu ranu; stoga ne pokazuj ni kad pee -ni kad godi; prvo, da se okona, drugo, da traje.

156. Sagledavaj iznutra. Stvari su obino sasvim drukije no to se ine; neznanje koje tek do kore dopre, u razoarenje prelazi im dublje zae. La u svemu prethodi, povlai za sobom budale otrcanou kojoj kraja nema. Istina pak uvek stigne poslednja, hramajui polako; priroda je uho u paru nam dala, all mudri jedno stalno ulje. La je sva na povrini, na nju smesta nabasaju koji su i sami takvi. Istinito ivi u se povueno, da bi ga mudri i razumni jo vie cenili.

68

147. Ne budi nepristupaan. Niko nije tako savren da ga katkad ne treba opomenuti. Lud je da mu nema leka koji nikad nikog ne slua. I najvrsniji na prijateljsko upozorenje panju da obrati, ak i vlastodrac posluavanje svoje iskljuiti ne sme. Ima ljudi neizleivih, jer su nepristupa ni; njih niko pred ponorom zadrati ne moe. Pametan e prijatelju ostaviti otvorena vrata; kroz njih e mu porno stii; ovaj mora slobodom raspolagati da govori, pa i da ukori. Ta mu se vlasnost mora dati, i uvaavati njegova vernost i obazrivost. No ne valja svima potovanje ukazivati, niti poverenje; stoga valja u kakvom kutku tajnog poverenika imati, da se u njegovom vernom ogledalu uvidi sopstvena zabluda.

158. Umeti razgovor voditi. Time pokazuje koliko vredi. Nema tog ovekovog delanja koje veu budnost zahteva, ba zato to je tako uobiajeno. To se ili izgubi ili uzdigne. Ako panje treba da se sroi pismeno, kao oblik promiljenog razgovora na papiru, koliko se tek zahteva u obinom razgovoru, gde se razboritost nepripravna na probu stavlja! Iskusni napipavaju bilo due preko jezika, otuda je Mudrac i rekao: Govori, ako eli da te upoznam 271. Neki smatraju da je vetina u razgovoru nastupiti bez nje, te da bude po meri i komotan koliko i odea, ako li se meu prijateljima vodi; kod ozbiljnih, valja sadrinom drugog zaseniti. Da u razgovoru uspe, mora se naravi i razumu svoga sagovornika prilagoditi. Pazi da o tuim recima ne sudi, smatrae te za gramatiara; jo

23 Sokratove reci upuene jednom utljivom ueniku. Pominje ih i Erazmo.

69

vie da misli drugog ne ispravlja, jer e te se svi kloniti i u optenju te onemoguiti. Suzdranost u govoru vanija je od reitosti.

14. to ne valja, na drugoga prebaci. Koji zaklon od mrnje imadu, uspeno vladaju. To nije dokaz nesposobnosti, kako zloba sebi predstavlja, ve nenadmane vetie, imati koga da se na njega svali krivica zbog neuspeha i otrica zlih jezika. Ne moe vuk sit biti i we ovce na broju. Zato treba uza se rtvenog jarca drati, da bude meta nezadovoljstvu, ime svoje slavoljublje iskupljuje.

186. Umeti svoju robu prodati. Nije dovoljna samo kakvo a, jer ne trae svi sutinu, niti gledaju iznutra. Veina ide gde je jagma, videi da to i drugi ine. Velika je vetina znati svoje istai: as hvalom, jer hvala elju podbada, as krasnoreivou, jer se tako roba uznosi, ne zapadajui u preterivanje. Bude li isticao da je pametnoj manjini namenjena, dobru e udicu baciti, jer svi veruju da joj pripadaju, a budu li suprotnog miljenja, elju e im podbosti. Nikada u svojemu lakou ni obinost ne istii, jer mu tako ne olakava, ve ga otrcava; svi se upecaju na neobino, jer vie privlai i ukus i razum.

JEf. Misli unapred: danas za sutra, i sutra za prekosutra i jo dalje u budunost. Najbolje je provienje znati kad valja predviati; koji je na oprezu ne zna za uzbunu, jer je na opasnost pripravan. Kasno je da gleda hoe li

70

zaplivati kad ti voda do grla doe, to se ui unapred; predviaj zrelim razmiljanjem kad je emu vreme. Uzglavlje je utljiva Sibila,24 pa je korisnije zaspati mislei na ono to se ima uraditi nego izgubiti san zbog poinjene gluposti. Neki prvo uine, pa tek onda glavom lupaju: to vredi koliko i traiti opravdanje mesto uzroka. Drugi, niV.. .'pre ni kasnije. itav ivot mora se promisliti e da se ne bi zabasalo na pogrean put: estim promiljanjem i predvianjem mo stiemo da unapred ivimo.

. Ne budi uz one koji te mogu u zasenak baciti, ma ukom pogledu. to pretie u savrenstvu, pretie u uvaavanju. Prvi e uvek imati glavnu, a ti sporednu ulogu; ako li ti kakvo potovanje i zapadne, nee biti doli mrvica onog prvog. Stoluje Mesec jer je jedan, meu tolikim zvezdama; poim sunce grane, il prestane il nestane. Ne pribliuj se onome koji e te pomraiti, ve kraj kojeg e se istaknuti. Jedino je tako dovitljivoj Fabuli2S polo za rukom pred Marcijalom se umiliti, jer se meu svojim rugobnim i zaputenim slukinjama lepotom isticala. Niti valja u ravom drutvu opasnosti se izlagati, kao ni drugome poast izricati na utrb vlastitog ugleda. Za uspeh, dri se odlinika, kasnije, okrui se osrednjima.

"Personifikacija prorotva, Apolonova svetenica.25 U epigramu 79. svoje VIII knjige, Marcijal (40-104) govori da seFabula okruivala runim i starim enama kako bi svoju lepotu uporeenju s njima istakla.

71

ISi. Izbegavaj da silne praznine popunjava. A bude li morao, gledaj da prazninu sigurno nadmai. Dvostruko valja vredeti da bi prethodniku ravan bio. I koliko vesto ini kad sebi nastavljaa nae tako da za tobom poale, jo je vetije izbei da te prethodnik