ČITAČ HALO KARTICAes.elfak.ni.ac.rs/Papers/Miljan Ilic - Projekat - Citac...1. UVOD Smart kartica...

UNIVERZITET U NIŠU ELEKTRONSKI FAKULTET KATEDRA ZA ELEKTRONIKU

ČITAČ HALO KARTICA

Student:

Miljan Ilić 10811

SADRŽAJ 1.UVOD 3

1.1. Sigurnost na internetu 3 1.2. Šta je u čipu? 4 1.3. Sigurnost kod smart kartica 5

2. Mikrokontroleri 6 2.1. Mikroprocesori u odnosu na mikrokontrolere 6 2.2. Mikroprocesori 6 2.3. Mikrokontroleri 8 2.4. Razlike izmedju mikroprocesora i mikrokontrolera 9 2.5. Terminologija 9 2.6. Mikroracunar 10 2.7. Ostala kola za podrsku rada sistema 11 2.8. Mikrokontroler PIC16F877A 12 2.9. Osnovne karakteristike mikrokontrolera PIC16F877A 12 2.10. Kratak opis mikrokontrolera PIC16F877A 13 2.11. Raspored nozica 15 2.12. Generator takta (Oscilator) 16 2.13. Takt/instrukciski ciklus 18 2.14. Reset 19 2.15. Watchdog timer 24 2.16. Prekidi 25 2.17. U/I Portovi 26 2.18. A/D konverzija 34 2.19. Strujna,naponska i temperaturna ogranicenja 37 2.20. Organizacija memorije 37 2.21. Tajmeri 41 2.22. CCP moduli 41 2.23. Ostale periferne jedinice 42 2.24. Set instrukcija mikrokontrolera PIC16F877A 43 2.25. Deo za povezivanje LCD-a 65

3. MIKROC – KOMPAJLER ZA PIC MIKROKONTROLERE 69 3.1. Instalacija 70 3.2. Kreiranje koda 73

4. PROGRAMIRANJE MIKROKONTROLERA PIC18F4550 78 4.1. AllPic programator 78 4.2.Softvare Ic-Prog 79

5. HARDVERSKA REALIZACIJA 85 6. SOFTVER 89

6.1. Softver mikrokontrolera 89

1

7. PRILOZI 98 7.1. ALLPIC programator 98 7.2. Opis uredjaja 98 7.3. Listing koda u asmebleru 100

8. ZAKLJUCAK 147 9. LITERATURA 148 10. BIOGRAFIJA AUTORA 149

2

1. UVOD

Smart kartica je plastična kartica, koja po izgledu podseća na običnu kreditinu ili debitnu karticu stim da poseduje jedan detalj koji je odvaja od njih, a to je integrisano kolo ili čip, na kome se nalazi procesor i memorija. Na čipu se na siguran način mogu čuvati određeni podaci.

Najveća snaga Smart Card tehnologije jeste u raznovrsnosti mogućih primena. Zahvaljujući inteligenciji kartice, moguće je razviti raznovrsne sigurnosne aplikacije u oblastima kao što su: zaštita pristupa računaru ili mreži, identifikacija, mobilna telefonija, elektronski novac, vozačka dozvola, zdravstveni karton, zaštita podataka, digitalni potpis, kuponi, zaštita autorskih prava, elektronska trgovina itd. Trenutno su u opticaju desetine miliona smart kartica u raznim oblastima sa tendencijom daljeg razvitka.

slika1.

1.1. Sigurnost na internetu

Naglo širenje Interneta u poslednjoj deceniji i njegovo sve veće korišćenje u poslovne svrhe nametnuli su potrebu za promenama u funkcionisanju svetske mreže. Sve veći broj poverljivih podataka koji se prenose mrežom kao i porast trgovine preko Interneta stavili su u prvi plan problem sigurnosti komunikacije. Naročito je aktuelan problem sigurnosti u komunikaciji web servera i klijenata.

Standardni protokoli za komunikaciju među računarima ne nude rešenje za ove probleme ni TCP/IP ni protokoli višeg nivoa http, smtp, pop3, imap, ... Zato je razvijeno više protokola koji obezbeđuju sigurnu komunikaciju pre svega na Internetu. Neki od njih su na aplikativnom nivou poput secure HTTP-a (HTTPS-a), ili Secure Socket Layer (SSL) protokol koji je defakto standard za sigurnu komunikaciju na Internetu radi na transportnom sloju neposredno iznad TCP. To znači da ga mogu koristiti svi protokoli aplikativnog nivoa koji za transport imaju TCP, a to su na primer http, ftp, smtp, pop3, imap...

Problem tajnosti u računarskim komunikacijama rešava se kriptovanjem podataka na izvoru i dekriptovanjem na odredištu. Savremene metode kriptovanja zasnivaju se na javno dostupnim algoritmima, a tajnost podataka garantovana je tajnošću ključa. Za

3

kriptovanje se mogu koristiti različiti algoritmi koji se dele u dve velike grupe algoritme sa simetričnim ključem i algoritme sa javnim ključem (odnosno asimetričnim ključevima, od kojih je jedan javni a jedan tajni) . Svaka od ovih grupa ima svoje prednosti i mane.

Secure Socket Layer (SSL) protokol 2.0 i 3.0 kao i na njemu zasnovan TLS (Transport Layer Securiti) koristi prednosti i simetričnog i asimetričnog kriptovanja. Naime asimetrično kriptovanje javnim i dekriptovanje tajnim ključem, koristi se samo za razmenu simetričnih ključeva koji se generišu za svaku sesiju. Na taj način izbegnut je problem razmene simetričnih ključeva, na najmanju meru smanjena je opasnost od razbijanja simetričnog ključa, a zadržana je efikasnost tog algoritma

Centralno pitanje svakog postupka za šifrovanje je mogućnost njegovog razbijanja odnosno njegova snaga. Snaga postupka zavisi od primenjenog algoritma i od dužine ključa. Najjači trenutno dostupan algoritam koji se koristi u okviru SSL-a je triple DES sa dužinom ključa od 168 bita. Njegova snaga je izuzetna i najjači savremeni računari ne mogu razbiti taj algoritam ni za nekoliko milijardi godina neprekidnog rada. Drugi takođe vrlo snažan i zbog svoje brzine najviše rasprostranjen protokol je RC4-MD5 koji ima dužinu ključa od 128 bit-a. Oba ova postupka međutim zaštićena su američkim izvoznim zakonima. Ti propisi ne dozvoljavaju izvoz algoritama za kriptovanje čija je dužina ključa veća od 56* bita. Kako ovi algoritmi nisu dovoljni za zaštitu veoma poverljivih podataka. To su kompanije izvan Sjedinjenih država i Kanade naterane da koriste manje poznate načine kriptovanje npr. SSLeay protokol ili StrongHold server.

Najvažnije mesto svake strukture sa javnim ključem je ono na kome se čuvaju privatni ključevi. Bezbednost čitavog sistema ugrožena je činjenicom da su najosetljiviji podaci pohranjeni na hard diskovima radnih stanica i servera gde su izloženi mogućim zloupotrebama. Druga velika slabost je što proces kriptovanja i dekriptovanja obavlja operativni sistem ili aplikativni softver koji je podložan najrazličitijim bagovima i neotporan na iole snažnije napade.

Rešenje ovih ključnih problema pronađeno je u upotrebi specijalizovanih hardverskih komponenti koje na sebi imaju dovoljno memorije za pohranjivanje svih kriptografski bitnih informacija i dovoljno procesorske snage da obavljaju osnovne kriptografske operacije nezavisno od operativnog sistema i aplikacija. Takvo rešenje je smart kartica.

1.2. Šta je u čipu?

Smart kartica je ništa drugo nego PC u malom. To uključuje: procesor (CPU), pomoću koga se vrše izračunavanja; Read-Only Memory (ROM), memorija na kojoj se nalazi operativni sitem, Random Access Memory (RAM), memorija koja se koristi za privremeno skladištenje prilikom rada procesora i Electronically Erasable and Programmable Read-Only Memory (EEPROM), memorija u kojoj su smešteni podaci od interesa (broj tekućeg računa, sertifikati, ključevi i sl.). Zatim tu je Clock i ulazno izlazni sklop preko koga se komunicira ca okolinom (čitačem). Tipična smart kartica može imati

4

8-bit procesor koji radi na 5 MHz, 256 do 1024 B RAM-a, 6 do 24 KB ROM-a, 1 do 16 KB EEPROM-a.

Daleke 1986. godine Philips-ova smart kartica sadržala je DES algoritam na čipu, koristeći ne više od 700 bajtova za to. Malo bliže 1999. godine IBM-ova multifunkcionalna kartica na 16 KB EEPROM-a sadrži DES i triple-DES algoritam, omogućava RSA generisanje ključa (do 2048 bita), implementiran je SHA1 hash algoritam kao i mogućnost za DSA kao i RSA potpisivanje.

1.3. Sigurnost kod smart kartica

Najjači adut smart card tehnologije je upravo sigurnost. Vratimo se na čas unutrašnjoj strukturi smart kartice. Da bi se sprečilo kopiranje i zloupotreba, smart kartica se oslanja na kontrolu pristupa podacima koji se nalaze na EEPROM-u pomoću sopstvenog sigurnosnog operativnog sistema smeštenog na ROM-u.

Dobro dizajnirani sistemi koriste višestruke mere sigurnosti. Da bi se koristila kartica neophodno je znati odgovarajući kod za aktiviranje PIN (Personal Identification Number). Postojanje PIN–a eliminiše mogućnost zloupotrebe kartice u slučaju krađe ili gubitka. Identifikacija pomoću PIN koda višestruko je bezbednija od bilo kog drugog načina identifikovanja pre sveg iz sledećih razloga: PIN kod nikada ne putuje mrežom i otporan je na napade tipa brutforce ili dictonary; polise koje regulišu dužinu i učestanost promene PIN-a mogu biti manje restriktivne od onih za password, na taj način se izbegava ugrožavanje bezbednosti sistema od strane osoblja pisanjem identifikacionih kodova na papire ili u datoteke.

Umesto PIN-a, za identifikaciju vlasnika kartice moguće je u nekim slučajevima koristiti otisak prsta. Korišćenjem ove metode povećava se nivo sigurnosti i sam proces identifikacije je tehnički jednostavniji. Jedini problem je što je potrebno obezbediti čitač koji to podržava.

Podaci koji se nalaze na kartici nikada ne napuštaju njeno bezbedno okruženje, otporni su na sve napade na operativni sistem. Smart kartice su prenosne i zato su idealne za bezbednu distribuciju privatnih ključeva u slučaju njihovog centralizovanog generisanja.

Čitač kartice (“spoljni svet”) takođe može da proveri autentičnost smart kartice šaljući slučajno odabranu reč smart kartici. Od kartice se tada zahteva da potpiše poslatu reč svojim privatnim ključem, koji samo ona poseduje, vrati tako potpisanu reč “spoljnom svetu” gde se uz pomoć javnog ključa kartice, vrši verifikacija.

Kako će podaci na kartici biti zaštićeni zavisti dosta od procesorske snage i slobodnog memorijskog prostora. Što je veći procesor i što je više memorije mogućnosti su veće pa je samim tim i zaštita sigurnija.

5

Naravno, nijedna zaštita nije savršena. I obične novčanice se relativno lako falsifikuju i hiljadama puta su bile zloupotrebljene pa se ipak još uvek koriste. Stim u vezi možemo reći da smart card tehnologija povećava nivo sigurnosti na zavidan nivo.

2. Mikrokontroleri

2.1. Mikroprocesori u odnosu na mikrokontrolere

Da bi ukazali na to kakva razlika postoji izmedju mikroprocesora i mikrokontrolera

analiziracemo sliku 1.1 koja predstavlja jedan detaljan blok dijagram mikroracunarskog sistema. Dok je mikroprocesor (CPU) na jedinstvenom cipu sam, mikrokontroler, na jedinstvenom cipu, sadrzi CPU, RAM i ROM memoriju i ostale ulazno-izlazno orijentisane gradivne blokove (paralelni i serijski interfejsi ,tajmeri, logika za prihvatanje prekida, A/D i D/A konvertore i dr.).

Sl.1.1 Detaljni blok dijagram mikroracunarskog sistema

2.2. Mikroprocesori

Na slici 1.2 prikazan je blok dijagram mikroprocesora. CPU cine sledeci blokovi:

ALU, PC, SP, odredjeni broj radnih registara, kola za taktovanje i sinhronizaciju i kola koja se koriste za prihvatanje zahteva za prekid.

6

Sl.1.2 Blok dijagram mikroprocesora(CPU-a)

Da bi se kompletirao mikroracunarski sistem pored mikroprocesora potrebno je

dodati ROM, RAM memorijske dekodere, oscilator, odredjeni broj ulazno-izlaznih uredjaja, kakvi su paralelni i serijski portovi za podatke, A/D i D/A konvertori i drugo. Pored ulazno-izlaznih uredjaja specijalne namene, cesto se javlja i potreba da se ugrade i kontroleri prekida, DMA kontroleri, kao i brojaci/tajmeri ciji je zadatak da oslobode CPU od obavljanja U/I aktivnosti. Kada se u sistem instaliraju i uredjaji za masovno memorisanje (hard disk, CD drajver), kao i tastatura, mis i CRT displej tada se taj ''mali racunar'' moze koristiti za razlicite aplikacije opste namene. Osnovna namena CPU-a je da pribavlja podatke, obavlja izracunavanja nad podacima i memorise rezultate izracunavanja na disku kao i da za potrbe korisnika prikaze te rezultate na displeju (CRT, TFT, LED i dr.). Programi koje koristi mikroprocesor

7

memorisani su na disku odakle se citaju i smestaju u RAM. Deo programa, najcesce malog obima, se obicno smesta i u ROM-u.

2.3. Mikrokontroleri

Blok dijagram mikrokontrolera prikazan je na slici 1.3. Mikrokontroler je u sustini pravi ''mali racunar'' na cipu, koji sadrzi sve gradivne blokove CPU-a (ALU, PC, SP, registre i dr.), ali takodje i RAM, ROM, paralelne i seriske U/I portove, generatore takta i dr. Kao i mikroprocesor, i mikrokontroler je uredjaj opste namene, koji pribavlja podatke, obavlja ogranicenu obradu nad tim podacima, i upravlja svojim okruzenjem na osnovu rezultata izracunavanja. Mikrokontroler u toku svog rada koristi fiksni program koji je smesten u ROM-u i koji se ne menja u toku zivotnog veka sistema.

Sl.1.3 Blok dijagram mikrokontrolera

8

Mikrokontroler koristi ogranicen skup jedno- ili dvo-bajtnih instrukcija koje se

koriste za pribavljanje programa i podataka iz interne memorije. Veliki broj ulazno-izlaznih pinova mikrokontrolera se moze koristiti za vise namena sto se softverski definise. Mikrokontroler komunicira sa spoljnim svetom (pribavlja i predaje podatke) preko svojih pinova, pri cemu je arihitektura i skup instrukcija projektovan za manipulisanje podacima obima bajt ili bit.

2.4. Razlike izmedju mikroprocesora i mikrokontrolera

Razlike su brojne ali one koje su najvaznije su sledece: 1. Mikroprocesori su najcesce CISC tipa. Za kopiranje podataka iz spoljne

memorije u CPU koriste veci broj op-kôdova, dok mikrokontroleri jedan ili dva. 2. Za manipulisanje sa podacima tipa bit, mikroprocesori koriste jedan ili dva tipa

instrukcija, dok je kod mikrokontrolera taj broj veci. 3. Mikroprocesori su projektovani za brzi prenos podataka iz programa sa spoljno

adresiranih lokacija u cip, dok se kod mikrokontrolera brzi prenos bitova obavlja u okviru cipa.

4. Mikrokontroler moze da funkcionise kao racunar bez dodataka spoljnih gradivnih blokova (memorije i U/I uredjaja), dok operativnost mikroprocesora bez spoljne memorije i U/I podsistema nije moguca.

2.5. Terminologija

Kako bi opis mikrokontrolera bio jasni dacemo, pre svega, objasnjenja za neke osnovne termine koje cemo koristiti u daljem tekstu: U/I pin – spoljni pin prema spoljasnjem svetu koji se moze konfigurisati kao ulazni, odnosno izlazni. U/I je neophodan u vecini slucajeva da omoguci mikrokontroleru da komunicira, upravlja ili cita informacije. Softver – informacije koje su mokrokontroleru potrebne za rad. Ovaj softver kreira onaj koji odredjuje kako ce mikrokontroler raditi. Bez softvera mikrokontroler nije upotrebljiv. Softver se moze kreirati u raznim jezicima kao sto su: C, Paskal, Asembler, Basic. Programator – uredjaj koji omogucava da program bude upisan u memoriju mikrokontlolera. Postoje razni programatori za PIC mikrokontrolere. Nabrojimo samo neke koji se najcesce koriste: AllPIC programator, TAIT programator, PONY programator. Ovi programatori u stanju su da programiraju pored PIC mikrokontrolera i dosta drugih tipova kola slicnih funkcionalnosti (sto zavisi uglavnom od tipa programatora), kao sto su recimo Atmel mikrokontroleri ili serijski EEPROM. U nasem

9

projektu smo koristili TAIT programator i softver za njega Icprog. Nesto vise o ovom programatoru recicemo kasnije. Izvorna datoteka – program napisan u asemblerskom jeziku koji mi razumemo. Izvorna datoteka se mora prvo obraditi (iskompajlirati) kako bi je mikrokontroler razumeo. Asembler / kompajler – softverki paket koji prevodi izvornu datoteku u objektnu. Provera gresaka je vec ugradjena i ona je veoma korisna mogućst u trazenju gresaka u programu posto se greske markiraju za vreme procesa asembliranja. MPASM je najnovija verzija asemblera firme Microchip koji podrzava celu PIC familiju. Objektna datoteka – ovo je datoteka koju generise asembler / kompajler.. Ekstenzija ove datoteke je .OBJ ili .HEX zavisno od direktive u asembleru. Mi cemo u nasem projeku i za nas programator koristiti datoteke sa ekstenzijom .HEX. Bagovi – greske koje mi kreiramo nenemerno u toku pisaja programa. Ovde spadaju greske od jednostavnih u kucanju do pogresnog koriscenja sintakse jezika. Vecinu ovih gresaka ce pronaci kompajler.

2.6. Mikroracunar

Mikroracunar je sastavljen od tri osnovna dela: Procesor (CPU), U/I podsistem i memoriski podsistem. Svaki deo moze varirati u kompleksnosti, od osnovnog pa do jako slozenog. Ako je procesor realizovan na jedninstvenom cipu, tada se on naziva mikroprocesor. Kada na jedinstvenom cipu postoji mikroprocesor, i ograniceni iznos memorije i ulaza –izlaza tada se to integrisano kolo naziva mikrokontroler. Na slici 1.4 prikazan je jedan tipican mikroracunarski sistem.

10

Sl.1.4 Tipican mikroracunarski sistem

Ukazimo sada u kratkim crtama na strukturu i funkcije koje obavljaju osnovni gradivni blokovi mikroracunarskog sistema: Centralna procesorska jedinica (CPU) – srce sistema i moze biti realizovana kao 4, 8 ili16-bitna procesorska jedinica. Memorija – moze biti RAM, ROM, EPROM, EEPROM i FLASH tipa ili bilo koja njihova kombinacija. Memorija se koristiti za cuvanje programa i podataka. Ulaz/Izlaz (U/I) – cine ga blokovi koji mogu da obavljaju digitalne, analogne i specijalne funkcije. Preko ulazno-izlaznog podsistema mikrokontroler komunicira sa spoljnim svetom.

2.7. Ostala kola za podrsku rada sistema

Oscilator –je taktni generator mikroracunar. Njegova uloga je da sinhrono pobudjuje sva kola u okviru mikroracunarskog sistema. Oscilator moze biti napravljen od diskretnih elemenata ili kao gotov modul.

Sistem za napajanje- moze biti izveden kao ispravljacka jedinica, autonomna bateriska ili kombinacija. Jedinica za napajanje moze biti izvedena kao linearna (konvertor je tipa AC-DC), kao prekidacki regulator tipa DC-DC konvertor( konverzije tipa AC-DC-DC) ili neka kombinacija.

11

Pas-cuvar (watchdog timer)- koristi se kod sistema za rad u realnom vremenu da

obavesti procesor o tome da je istekao krajnji rok izvrsenja zadatka ili da aktivira procesor iz stanja HALT u slucaju ako se rad procesora zaustavi kada se procita neki pogresan op-kod ili dr.

2.8. Mikrokontroler PIC16F877A

Kao sto je u uvodu naglaseno centralna komponenta naseg sistema je mikrokontoler PIC16F877A firme Microchip. U ovom poglavlju cemo se truditi da detaljnije opisemo ovo integrisano kolo. Mikrokontroleri imaju integrisane sve gore pobrojane gradivne blokove: CPU, memoriju, oscilator, watch-dog timer i U/I, integrisni su unutar samog cipa. I pored prednosti koje se nude integracijom postoji jedan ozbiljan nedostatak koji se ogleda u malom iznosu implementirane memorije (reda kB) i relativno skromnim mogucnostima ulazno-izlaznog podsistema (dva do tri paralelna porta, do tri tajmera,jedan do dva UART-a, jedan ADC). PIC familija mikrokontrolera podrzava rad sa:

• velikim brojem U/I uredjaja(paralelni portovi,serijski portovi,LCD i dr.); • memorijama razlicitog tipa(EEPROM,FLASH,RAM,ROM)

2.9. Osnovne karakteristike mikrokontrolera PIC16F877A:

• Visoko performansni RISC CPU • 35 instrukcija obima jedne reci • Radna frekvencija ,fref = DC-20 MHz • Trajanje taktnog intervala tcpu = 200 ns, kada je fref = 20 MHz • Op-kôd obima14bita • Harverski magacin sa osam nivoa • Tri nacina adresiranja: -direktno

-indirektno -relativno

• Programska memorija kapaciteta 8 kx14-bitnih reci realizovane u FLASH tehnologiji

• Memorije za podatke tipa RAM kapaciteta 368x8 bita • Memorije za podatke EEPROM tipa kapaciteta 256x8 bita • Prekidi ( do 14 izvora prekida) • U/I portovi: A,B,C,D,E • Tri tajmera: -Timer0: 8-bitni tajmer/brojac dogadjaja -Timer1: 16-bit tajmer/brojac dogadjaja -Timer2: 8-bit tajmer/brojac dogadjaja • 10-to bitni 8-kanalni Analogno-Digitalni (A/D) konvertor • Seriska komunikacija: MSSP,USART

12

• Paralelna komunikacija: PSP • Power-on Reset- reset pri ukljucenju napajanja(POR) • Power-up timer-unosenje kasnjenja nakon ukljucenja napajanja (PWRT) • Oscillator Start-up Timer-unosenje kasnjenja nakon stabilizovanja radne

frekvencije oscilatora(OST) • Sleep -rezim rada za stednju energije • Watchdog timer sa sopstvenim integrisanim RC oscilatorom za nezavisni rad • Izbor tipa oscilatora • Mala potrosnja,velika brzina rada • Radni napon od 2V do 5.5V • Mala potrosnja energije:

1. <0.6 mA pri naponu od 3V i radnoj frekvenciji od 4 MHz 2. 20µA pri naponu od 3V i radnom taktu od 32kHz 3. <1µA u standby nacinu rada

2.10. Kratak opis mikrokontrolera PIC16F877A

Kao sto smo vec naglasili mikrokontroler PIC16F877A poseduje tipcnu RISC arhitekturu. Arhitektura poseduje odvojene magistrale za podatke i programski kôd. Obim podataka je 8-bitni, dok je programski kôd 14-bitni. Moguce je protocno izvrsenje (pipelining). Sve insrukcije su istog obima (osim instrukcija grananja) i izvsavaju se za cetiri taktna intervala. Dakle, ako koristimo oscilator npr. od 20 MHz dobijamo da ciklus instrukcuije traje 200 ns. Sa blok dijagrama (slika 1.5) mogu se uociti sledeci gradivni blokovi:

• Flash programska memorija – 8 kiloreci obima 14 bita • RAM (File Registers) – 368 bajtova • Aritmetičko-logička jedinica (ALU) • Akumulator (Working Register) • Hardverski magacin (Stack) organizivan u 8 nivoa • EEPROM memorija podataka obima 256 bajtova • Razne periferne jedinice (portovi, tajmeri, A/D konvertor, USART,...)

13

Sl.1.5 Blok dijagram mikrokontrolera PIC16F877A

14

2.11. Raspored nozica

Jezgro mikrokontrolera PIC16F887A pakuje se u 40-pinsko DIP pakovanje ili u 44-pinska kucista QFP i PLCC tipa. Na slici 1.6 prikazan je raspored nozica kod 40-to pinskog DIP pakovanja:

Sl.1.6 Raspored nozica mikrokontrolera PIC16F877A

• Napajanje od +5V se dovodi na pinove VDD (11 i 32) a masa na pinove VSS (12 i 31).

• Nozice OSC1 i OSC2 (pinovi 13 i 14) sluze za priklucivanje oscilatorskih komponeti (RC-kolo ili kvarc).

• Pin 1 (MCLR/VPP) ima dvostruku ulogu. Standardno se koristi kao Reset, a u procesu programiranja kao pin za dovodjenje visokog napona (13V).

• Ostalih 33 pina prestavljaju U/I linije. One su grupisane u pet portova (PORTA-PORTE) i svaki od njih mozemo konfigurisati kao ulazni ili izlazni. Osim opste namene vecina pinova ima i specificnu namenu koju dobija u slucaju koriscenja nekih specijalnih periferija mikrokontrolera (brojaca, ADC, serijske komunikacije).

15

2.12. Generator takta (Oscilator)

Moguce su cetri varijante u konfiguraciji oscilatora: LP Low Power Crystal XT Crystal / Resonator HS High Speed Crystal / Resonator RC Resistor/Capacitor Kontroler moze da radi i na 32 kHz i tada ima jako malu potrosnju. Najednostavnija varijanta je RC oscilator(slika 1.7).Ova varijanta oscilatora moze se koristiti u aplikacijama gde se precizna procena vremenskih intervala ne zahteva.

Sl.1.7 Nacin povezivanja RC oscilatora

Frekfencja oscilovanja zavisi od napona napajanja, vrednosti Rext i Cext ,kao i

radne temperature. Rext treba da je u granicama od 5k do 100k. Van ovog opsega rad oscilatora

postaje nestabilan i osetljiv na spoljne uticaje. Cext se moze i izostaviti, ali zbog stabilnosti se preporucuje 20pF. Na OSC2/CLKOUT generise se taktni impuls cija je perioda cetiri puta veca od

periode oscilatora.

Kod vremenski kriticnih aplikacija treba ugradjivati kvarcni oscilator ili keramicki rezonator. Vrednosti kondenzatora C1 i C2 (slika 1.8), treba da su jednaki.

Sl.1.8 Nacin povezivanja XT oscilatora

16

Preporuka proizvodjaca za vrednosti C1 i C2 kod nekih konfiguracija je: Tabela 1.1

LP 32 kHz 68-100pF - Kristal 200 kHz 15-33pF - Kristal

Tabela 1.2 XT

100 kHz 100-150pF - Kristal 455 kHz 47-100pF Rezonator - 2.0 MHz 15-33pF Rezonator Kristal 4.0 MHz 15-33 Rezonator Kristal

Tabela 1.3 HS

4.0 MHz 15-33pF - Kristal 8.0 MHz 15-33pF Rezonator Kristal 10.0MHz 15-33pF Rezonator Kristal

Moguce je i da se oscilacije dovode iz nekog spoljnjeg izvora kao sto je prikazano na slici 1.9:

Sl.1.9.Nacin

poveivanja

spoljnjeg oscilatora

z

Najcesce se koristi spoljni kristalni oscilator (XT) radne frekvencije 4MHz. Bice prikazano kako se spaja kristalni oscilator sa mikrokontrolerom (slika 1.10) i kako izgleda oblik signala generisan iz oscilatora u trenutku ukljucenja (slika 1.11). Oscilatoru treba neko vreme ΔT da se stabilizira na potrebnu frekvenciju i amplitudu

17

Sl.1.10 Spajanje kristalnog oscilatora Sl.1.11 Oblik signala pri ukljucenju oscilatora

2.13. Takt/instrukciski ciklus Takt koji se dovodi na nozice oscilatora OSC1 u mikrokontroleru se deli na cetiri vremenski nepreklapajuca taktna signala nazvana Q1,Q2,Q3 i Q4. Skup ovih signala cine jedan instrukciski ciklus(slika 1.12a). U zavisnosti od trenutka generisanja u okviru ciklusa instrukcija taktni signali Q1-Q4 se koriste za sledece namene:

• Q1-pribavljanje instrukcije iz programske memorije • Q2-dekodiranje naredbe iz prethodnog instrukciskog ciklusa • Q3-izvrsenje naredbe iz prethodna dva instrukciska ciklusa • Q4-prenos op-kôda naredbe pozvane u Q1 u instrukcijski registar.

Uzmimo za primer instrukciski ciklus TCY2 (slika 1.12a). U toku taktnog impulsa Q1 instrukcijskog ciklusa TYC2, stanje programskog brojaca (PC) se uvecava za 1 i pribavlja naredna instrukciju iz programske memorije. U toku intervala Q2 dekodira se instrukcija pribavljena u TCY1, a u toku Q3 se izvrsava instrukcija pribavljena u TCY0. U cetvrtom taktu Q4 instrukciskog ciklusa TCY2 se, instrukcija pribavljena u toku Q1, prebacuje se u instrukciski registar.

Sl.1.12 Vremenski dijagram i protocnost kod izvrsavanja instrukcije

a).Vremenski dijagram

18

Sl 1.12 b) Protocnost kod izvrsenja sekvence instrukcije

Na slici 1.12b prikazan je protocni nacin izvrsenja sekvence od 5 instrukcija. Kao sto se vidi sa slika 1.12b postoje dva stepena u protocnoj obradi. Prvi se odnosi na pribvljanje, a drugi na izvrsenje. Neka je protocni sistem inicijalno prazan. U toku TCY0 pribavlja se instrukcija sa labele 1 tipa MOVLW 55h. U toku TCY1 izvrsava se instrukcija sa labele 1 i pribavlja instrukcija sa labele 2 tipa MOVWF PORTB. U toku TCY2 pribavlja se instrukcija sa labele 3 koja je tipa CALL SUB_1 i pretstavlja poziv potprograma 1, i izvrsava se instrukcija sa labele 2. U toku TCY3 pribavlja se instrukcija sa labele 4 tipa BSF PORTA, BIT3 i izvrsava insrukcija sa labele 3. Napomenimo da je instrukcija sa labele 3 tipa bezuslovno grananje tako da, u principu, efekat izvrsenja instrukcije sa labele 4 ne treba da bude vidljiv,tj. ona treba da pretstavlja neku operaciju tipa NOP (da ne menja statusne markere procesora kao i stanja procesora). Nakon izvrsenja instrukcije CALL SUB_1 vrednost programskog brojaca se postavlja na adresu insrukcije koja se nalazi na labeli 5. U toku TCY4 pribavlja se instrukcija sa labele 5 tipa Instruction @ address SUB_1 (prva naredba potprograma), a izvrsava instrukcija na labeli 4 koja je sa stanovista procesora i programa operacija tipa NOP. U TCY5 pribavlja se druga naredba potprograma i izvrsava prava.

2.14. Reset

Reset sluzi da bi sve registre mikrokontrolera doveli u pocetni polozaj. Ako se mikrokontroler “zakoci” ,ili smo ga tek ukljucili, treba ga resetovati. Da bi sprecili slucajno dovodjenje “0” na MCLR nozicu, porebno ju je preko otpornika povezati na pol napajanja Vdd (slika 1.13)

19

Sl.1.13. Povezivanje kola za reset

Postoji vise vrste reseta kod PIC16F877A mikrokontrolera:

• Power-on reset (POR) • MCLR Reset pri normalnom radu • MCLR Reset prilikom SLEEP rezima rada • WDT Reset pri normalnom radu • WDT Wake-up (budjenje iz SLEEP rezima rada) • Brown-out Reset (BOR)

Power-on reset (POR) impuls se generise u samom kolu kada se detektuje porast napona napajanja (oko 1,2 – 1,7 V). Da bi se POR iskoristio dovoljno je MCLR nozicu prikljuciti na Vdd direktno ili preko otpornika (sl. 1.10). Ukoliko je porast napona napajnja spor neophodno je na MCLR postaviti spoljnje kolo za reset. Sema kola za POR reset je prikazana na slici 1.14.

20

Sl.1.14 Spoljasnje kolo za reset

Interno POR kolo nece generisati Reset signal kad napon napajanja padne ispod minimuma. Za situacije kada je moguca pojava BROWN-OUT-a (privremeni pad napona ispod Vmin) prebno je napraviti spoljnje Brown-out reset kolo,sto je prikazano na slici 1.15.

Sl.1.15.Kolo za BROWN-OUT reset Varijanta 1

Kolo ce generisati Reset impuls kada napon bude ispod (Vz + 0.7) V Vz – napon na Zener diodi.

21

Sl.1.16. Kolo za BROWN-OUT reset Varijanta 2 Uslov da tranzistor iskljuci je:

V7.0R1R2

R1Vdd <+

∗

Power-up Timer (PWRT) generise impuls fiksne sirine (nominalno 72 msec) od pojave impulsa POR-a. Za to vreme ce kontroler biti je u Reset stanju. Za ovaj vremenski period se obezbedjuje da napon napajanja dostigne nominalnu vrednost.Tajmeru PWRT se dozvoljava rad setovanjem PWRTE bita koji pripada konfiguracionoj reci u fazi programiranja cipa. PWRT se taktuje internim RC oscilator. Oscilator Start-up Timer (OST) obezbedjuje kasnjenje od 1024 taktnih intervala nakon isteka kvazistabilne periode PWRT-a (vidi tabelu 1.4). Ovo obezbedjuje da kristalni oscilator ili rezonator startuju stabilnom frekvencijom. OST se aktivira samo kod XT, LP i HS rezima rada i to pri:

• POR, i • budjenju iz SLEEP rezima rada.

Mikrokontroler PIC16F877A ima implementiran dvo-bitni statusni registar nazvan

PCON (Power Control Register). Prvi bit nazvan POR setuje se kada se aktivira Power-on-Reset a resetuje se kada je se aktivira neki drugi Reset. Drugi bit (BOR)kada je setovan ukazuje da je aktivan Brown-out stanja (nepropisana naponska stajna u napajanju mikrokontrolera), zbog kojeg se takodje može aktivirati Reset. Tabela 1.4

Power-up Konfiguracija

oscilatora PWRT omogucen PWRT

onemogucen Budjenje iz SLEEP

rezima rada XT, HS, LP 72 ms + 1024 Tosc 1024 Tosc 1024 Tosc

RC 72 ms - -

Stanja na kojima se postavljaju interni registri CPU-a nakon Reseta zavisi od vrste Reseta i rezima rada u kojima se nalazi procesor (Sleep i normalni).

Stanje nekih registara ostaje nedifinisano, neki zadrzavaju svoje stanje, a ostali se postavljaju u unapred definisana stanja (vidi Tabele 1.5 i 1.6). Tabela 1.5: Postavljanje registara nakon reseta

Program Counter STATUS reg. Power-on reset (POR) 000h 0001 1xxx

MCLR reset pri normalnom radu 000h 000u uuuu

22

MCLR reset prilikom SLEEP rezima rada 000h 0001 0uuu

WDT Reset pri normalnom radu 000h 0000 1uuu

WDT Wake-up (budjenje iz SLEEP rezima rada) PC+1 uuu0 0uuu

Interapt 004h uuu1 0uuu Tabela 1.6

Registar Power-on reset

MCLR reset pri: -normalnom radu

-SLEEP mod WDT reset pri normalnom radu

Budjenje iz SLEEP -interapt

-WDT time out

00h INDF ---- ---- ---- ---- ---- ---- 01h TMR0 xxxx xxxx uuuu uuuu uuuu uuuu 02h PCL 0000 0000 0000 0000 PC+1 03h STATUS 0001 1xxx 000q quuu uuuq quuu 04h FSR xxxx xxxx uuuu uuuu uuuu uuuu 05h PORTA ---x xxxx ---u uuuu ---u uuuu 06h PORTB xxxx xxxx uuuu uuuu uuuu uuuu 08h EEDATA xxxx xxxx uuuu uuuu uuuu uuuu 09h EEADR xxxx xxxx uuuu uuuu uuuu uuuu 0Ah PCLATH ---0 0000 ---0 0000 ---u uuuu 0Bh INTCON 0000 000x 0000 000u uuuu uuuu 80h INDF ---- ---- ---- ---- ---- ---- 81h OPTION 1111 1111 1111 1111 uuuu uuuu 82h PCL 0000 0000 0000 0000 PC+1 83h STATUS 0001 1xxx 000q quuu uuuq uuuu 84h FSR xxxx xxxx uuuu uuuu uuuu uuuu 85h TRISA ---1 1111 ---1 1111 ---u uuuu 86h TRISB 1111 1111 1111 1111 uuuu uuuu 88h EECON1 ---0 x000 ---0 q000 ---0 uuuu 89h EECON2 ---- ---- ---- ---- ---- ----

23

8Ah PCLATH ---0 0000 ---0 0000 ---u uuuu 8Bh INTCON 0000 000x 0000 000u uuuu uuuu Legenda: x – Nepoznato stanje u – Nepromenjeno stanje q – Stanje zavisi od uslova - - Ne postoji fizicki cita se kao 0 Struktura Reset logike za PIC 16F877A data je na slici 1.17:

Sl.1.17 Blok dijagram Reseta

2.15. Watchdog timer

Watchdog timer (WDT) taktuje se nezavisanim RC oscilatorom koji radi cak i kad je zaustavljen rad glavnog oscilatora, u SLEEP rezimu rada, povezan na OSC1/CLKIN i OSC2/CLKOUT pinove. Prekoracenje intervala brojanja WDT-a, prilikom normalnog rada, izaziva RESET kontrolera. Ako je kontroler bio u SLEEP rezimu rada prekoracenje tajmera ce probuditi kontroler i program ce nastaviti sa normalnim radom.

24

Iskljucivanje WDT-a se vrsi resetovanjem WDTE bita u konfiguracionoj reci.

Nominalno vreme WDT-a je 18 ms bez uptrebe preskalera. Ovo vreme moze da varira od kola do kola zbog temperature i slicno. Ukoliko je potrebno duze vreme moze se WDT-u pridruziti preskaler sa faktorom deljenja do 1:128, tako se vreme moze produziti do 2,3 s. Instrukcije CLRWDT i SLEEP resetuju WDT. TO’ bit u STATUS registru ce biti 0 nakon isteka WDT.

2.16. Prekidi

Mikrokontroler PIC16F877A podrzava tehniku rada sa prekidima (interrupts). Postoji ukupno 14 izvora pekida, neki su interni, a drugi su eksterni. Svaki prekid nema sopstveni vektor-broj.Kada se prihvati zahtev za prekid izvrsenje prekidnog programa pocinje od adrese 0x0004. Tada se programskim putem testira stanje markera koji se postavljaju kada se aktivira odgovarajuci prekid (interrupt flags polling).Kada se ustanovi koji je od uredjaja generisao zahtev za prekid prelazi se na izvrsenje odgovarajuce rutine za obradu tog prekida. Povratna adresa prekinutog programana cuva se automatski u hardverski magacin.Povratak iz prekidnog programa se vrsi instrukcijom RETFIE. Upravljacki registar INTCON se koristi za maskiranje prekida. Pregled sadrzaja marker bitova kojim se generise zahtev za prekid je definisan na slici 1.18. Znacenje pojedinih markera je sledece:

• T0IF (INTCON:2) setuje se na prekoracenje Timer0 • INTF (INTCON:1) setuje se u slucaju da nastupi spoljni prekid na pinu

RBO/INT • RBIF (INTCON:0) setuje se kada se dogodi promena stanja na nekom od pinova

RB4, RB5, RB6, RB7 • PSPIF (PIR1:7) PSP marker bit koji se koristi u opreciji citanja i upisa na

PORTD kada je on konfigurisan kao PSP • ADIF (PIR1:6) marker koji se koristi za vreme analogno-digitalne konverzije • RCIF (PIR1:5) marker koji oznacava da je prijemni bafer koji koji koristi

USART blok, pun • TXIF (PIR1:4) marker koji pokazuje da je bafer za slanje podataka koji koristi

USART prazan • SSPIF (PIR1:3) marker koji se koristi za rad sinhronog serijskog porta • CCP1IF (PIR1:2) marker koji koristi CCP1 blok • TMR2IF (PIR1:1) marker koji setije Timer2 kada dodje do prkoracenja • TMR1IF (PIR1:0) marker koji setije Timer2 kada dodje do prkoracenja • EEIF (PIR2:4) marker koji se setuje kada se zavrsi upis u interni EEPROM • BCLIF (PIR2:3) marker koji koji korist SSP blok kada je konfigurisan da radi u

I2C master rezimu rada • CCP2IF (PIR2:0) marker koji koristi CCP2 blok.

Pored bita za dozvolu rada svih prekida General Interrupt Enable (GIE) i bita za dozvolu rada prekida generisanih os strane periferija (PEIE), ovom registru pripadaju i markeri prekida (interrupt-flags) i bitovi koji dozvoljavaju prekid koji izaziva tajmer0, spoljasnji prekid na pinu RB0/INT i prekida porta B na promenu stanja. Osim ova tri osnovna

25

prekida postoji jos 11 periferijskih prekida. Bitovi za njihovo omogucenje nalaze se u registrima PIE1 i PIE2, a korespodentni flegovi,u registrima PIR1 i PIR2. Ovi se flegovi setuju cim se ispuni uslov interapta bez obzira na stanje njihovog bita omogucenja, a po izvrsenju servis rutine potrebno ih je sostverski resetovati. Na sledecoj slici (sl. 1.18) prikazana je logicka sema svih interrupt-a sa tabelom u kojoj su oni pobrojani:

Sl.1.18 Sema logike za prihvatanje zahteva za prekid i sadrzaj

2.17. U/I Portovi

Za vezu mikrokontrolera sa spoljnim svetom zaduzeni su ulazno/izlazni portovi.

Ima ih pet i oznaceni kao PORTA, PORTB, PORTC, PORTD i PORTE. Razlicitog su obima. PORTE cine tri pina, PORTA sest, a ostala tri porta su osmopinski. Odredjeni pinovi U/I portova u zavisnosti od rezima rada mogu da imaju fiksne ili promenljive funkcije. Konfiguracija smera prenosa na odgovarajucoj bit poziciji porta vrsi se upisom konfiguracione reci u pripadajuci TRIS registar pri cemu nula konfigurise pin kao izlazni, a jedinica kao ulazni. Svaki port poseduje odgovarajuci registar podataka (PORTX) preko kojeg se programski pristupa U/I pinovima. Upis u neki od tih registara inicirace upis u lec tog porta, a njegovo citanje rezultirace citanjem logickih stanja direktno sa pinova. Sve instrukcije upisivanja su tzv. read-modify-write instrukcije. To znaci da se pri upisu u port prvo ocitaju stanja pinova, izvrsi modifikacija, a potom ispravljena vrednost upise u lec porta. Nema velike razlike u elektricnoj konstrukciji navedenih pet portova. Port B se od ostalih razlikuje posebnom opcijom koju nude cetiri MSB. Ukoliko se setuje bit RBIE u registru INTCON, svaka promena stanja na ovim pinovima generisace prekid mikrokontrolera.

26

Port A

Port A je 6-to bitni bidirekcioni port i sadrzi pinove od RA0 do RA5. TRISA je direkcioni registar koji odredjuje smer pinova na portu. Ako postavimo TRIS na 1 pin je ulazni, u suprotnom pin je izlazni. Npr. ako je TRISA=0b111111 ceo port A je ulazni, a ako je TRISA=0b000000, ceo port A je izlazni. Moguce je podeliti port A, tako da, na primer, prva 2 bita budu ulazna,a ostala 4 izlazna (TRISA=0b110000). Na slikama 1.19 i 1.20 bice prikazan blok dijagram porta A:

Sl.1.19 Port A od RA0 do RA3 i RA5 Sl.1.20 Pin RA4 na portu A

Pin RA4 je izlaz sa otvorenim drejnom pa se zahteva od projektanta da veze otpornik odgovarajuce vrednosti za pozitivan napon. Pri tome mora se voditi racuna o strujnom ogranicenju pina o cemu ce biti kasnije reci. Ceo port A ima mogucnost analogno-digitalne konverzije i prvenstveno se korisi u te svrhe. A/D konvertor je 10-to bitni sa 8 ulaznih kanala, jer se u ove svrhe korite i svi pinovi na portu E (i pinovi porta A od RA0 do RA3 i pin RA5). Pin RA4 moze da se izkoristi za ulaznu frekvenciju timer0. Timer0 moze da se okida preko ovog pina na rastucu ili opadajucu ivicu ulaznog signala, sto se odradjuje selekcijom bita T0SE u registru OPTION. Na slici 1.21 dat je tabelarni prikaz funkcija pojedinih pinova porta A i registri koji se koriste za konfigurisanje porta:

27

Sl.1.21 tabelarni prikaz registara za konfigurisanje porta A

Port B

Port B je 8-mo bitni bidirekcioni port. Svi pinovi imaju odgovarajuce bitove u TRISB registru kojim moze da se pinovi konfigurisu kao izlazni ili kao ulazni. ‘1’ u nekom bitu u TRISB registru stavlja odgovarajuci pin u stanje visoke impedanse i on radi kao ulazni pin. ‘0’ u TRISB registru prosledjuje sadrzaj bita iz izlaznog (latch) registra na pin i on radi kao izlazni. Svi pinovi u PORTB imaju pull-up otpornike. Ovi otpornici se mogu ukljuciti jednim kontrolnim bitom. To se radi stavljanjem RBPU' bita na ‘0’. Pull-up otpornici se automatski iskljucuju kad se pin konfigurise kao izlazni. Otpornici su iskljuceni kod Power-on-reset-a. Cetri pina na PORTB (RB7-RB4) imaju mogucnost generisanja interapta. Samo pinovi definisani kao ulazni mogu prouzrokovati interapt. Vrednost na pinovima se poredi sa starom vrednoscu uhvacenoj kod zadnjeg citanja porta B. Nad ovim vrednostima se vrsi OR operacija da bi se generisao interapt na promenu stanaja na PORTB. Ovaj interapt moze probuditi kontroler iz SLEEP rezim rada. Korisnik moze u rutini za obradu prekida ponistiti prekid sledecim postupcima:

• Citanjem ili pisanjem u PORTB. Ovo ce ukloniti neslaganje na portu i uslov za interapt.

• Resetovanjem flag bita RBIF. Neslaganje na portu B ce nastaviti da setuje RBIF. Citanje PORTB-a ce prekinuti neslaganje i uslov za interapt i omoguciti resetovanje bita RBIF Kombinacija interapta na promennu stanja PORTB i pull up otpornika se moze iskoristiti za jednostavan interfejs za tastaturu. Da bi promena na U/I pinu bila prepoznata sirina impusa mora da bude majmanje koliko i jedan masinski ciklus (4 * Fosc). Na slikama 1.22 i 1.23 prikazana je struktura PORTB.

28

Sl.1.22 Struktura pinova od RB0 do RB3 Sl.1.23 Struktura pinova od RB4 do RB7

Na slici 1.24 su prikazane tabele sa funkcijama pojedinih pinova i registara koji se koriste za konfigurisanje porta B.

29

Sl.1.24 Tabela registara koji sluze za konfigurisanje PORTB.

Pin RB0 ima mogucnost da izazove prekid mikrokontrolera. Ako je ovaj interapt

omogucen (setovan bit 4 (INTE) u INTCON registru) i na RB0/INT pinu se pojavi odgovarajuca ivica (definisana INTEDG bitom OPTION registra) nastupice interapt. Na kraju interapt rutine potrebno je u programu resetovati INTF bit u INTCON registru, kako bi naredni interapt bio moguc. Port C

Port C je 8-mo bitni bidirekcioni port. Ovaj port je poseban sto na pinovima RC6 i RC7 ima ugradjen USART modul koji sluzi za serisku komunikaciju (npr. Sa racunarom). Prilikom koriscenja modula za serisku komunikaciju potrebno je softverski konfigurisati pinove RC6 i RC7 tako da budu u funkciji USART modula. Na slikama 1.25 i 1.26 su prikazane blok seme PORTC, a funkcionalna tabela registara koji se koriste za konfigurisanje samog porta data je na slici 1.27.

Sl.1.25. Struktura pinova od RC0 do RC2 i od RC5 do RC7

30

Sl.1.26.Struktura pinova od RC3 i RC4

Sl.1.27 Tabela registara koji sluze za konfigurisanje PORTC

31

Port D

Port D je 8-mo bitni bidirekcioni port. Ovaj port se moze konfigurisati kao 8-mo bitni paralelni mikroprocesorski port (parallel slave port-PSP), podesavanjem konfigurisuceg bita PSPMOTE (TRISC<4>). U tom rezimu rada ulazni bafer je TTL tipa. Na slikama 1.28 i 1.29 je prikazana blok sema PORTD i funkcionalna tabela registara koji se koriste za konfigurisanje samog porta.

Sl.1.28. Struktura porta D

Sl.1.29 Tabela registara koji sluze za konfigurisanje PORTD

32

Port E

Port E je sirine 3 bita.Ima mogucnost A/D konverzije.Svaki pin porta E moze da se konfigurise softverski kao ulazni ili izlazni. Ulazni bafer je Schmitt Trigger tipa. Pinovi se mogu konfigurisati kao digitalni ili analogni,kao i u slucaju porta A, sto je vec pomenuto. Na slikama 1.30 i 1.31 prikazana je strukturna blok sema PORTE i tabelarni prikaz registara koji sluze za konfigurisanje.

Sl.1.30 Struktura porta E

33

Sl.1.31 Tabela registara koji sluze za konfigurisanje porta

2.18. A/D konverzija

S obzirom na kontinualnost pojava u spoljasnjem svetu, tesko je upravljati bilo

kojim procesom bez digitalizacije analognih velicina. Kao sto smo vec napomenuli PORTA i PORTE imaju mogucnost A/D konverzije sto podrazumeva da se mogu konfigurisati kao analogni ili digitalni. Ako zelimo da koristimo A/D konverziju moramo ukljuciti modul za tu svrhu i podesiti ga na nacin koji nam najvise odgovara. Da bi to uradili potrbno je da pravilno podesimo registre ADCON0 i ADCON1. Zato u nastavku dajemo prikaz tih registara i prikaz tabele koji su potrebni za konfigurisanje. Na slici 1.32 je prikazan je registar ADCON0. Registar ADCON0 sluzi za podesavanje A/D konverzije: frekvencije semplovanja A/D konvertora, kanal koji se koristi za A/D konverziju, pocetak A/D konverzije i ukljucuje se modul za A/D konverziju. Registrom ADCON1 (na slici 1.33) odredjujemo ulogu pojedinih pinova (analogni ili digitalni). Modul za A/D konverziju se bazira na A/D konvertor sa sukcesivni aproksimacijama.

34

Sl.1.32 Registar za podesavanje A/D konverzije

35

Sl.1.33 Podesavanje tipa kanala (analogni/digitalni)

36

2.19. Strujna,naponska i temperaturna ogranicenja

U tabeli 1.7 dat je pregled strujnih, naponskih i temperaturnih ogranicenja mikrokontrolera i pojedinih portova. Tabela 1.7: Strujna,naponska i temperaturna ogranicenja mikrokontrolera

Radna temperatura ambijenta -55 do +125ºC Napon na pojedinim pinovima u odnosu na Vss (bez Vdd, MCLR i RA4)

-0.3V do(Vdd+0.3)

Temperatura cuvanja mikrokontrolera -65 do +150ºC Napon Vdd u odnosu na Vss -0.3V do +7.5V Napon na MCLR u odnosu na Vss 0 do +14V Napon na RA4 u odnosu na Vss 0 do +8.5 V Ukupna disipacija 1W Maksimalna izlazna struja na pinu Vss 300mA Maksimalna ulazna struja na pinu Vdd 250mA Ulazna struja kroz klamp diode IIK (VI < 0 ili VI > VDD) +/- 20mA Izlazna struja kroz klamp diode IOK (VO < 0 or VO > VDD) +/- 20mA Maksimalna struja koju moze da primi jedan pin 25mA Maksimalna struja koju moze da da svaki pin 25mA Maksimalna struja koju moze port da primi(port A,B,C,D i E)

200mA

Maksimalna struja koju moze port da da (port A,B,C,D i E) 200mA

2.20. Organizacija memorije

Strukturu memorije ovog mikrokontrolera cine tri odvojena bloka: 1. Programska memorija 2. Memorija podataka 3. EEPROM memorija podataka

Odvojeno od nabrojanoh memorijskih blokova egzistira zasebna struktura magacina

(Stack), koji se satoji od osam 13-bitnih registara. Stack pointer se ne moze citati, niti se u njega moze upisivati. Prilikom izvrsenja instrukcije CALL ili prilikom poziva prekida mikrokontrolera, adresa sledece instrukcije se stavlja na magacin. Magacin radi na principu ciklicnog bafera, sto znaci da se u njega mogu staviti osam razlicitih adresa, a da se upisom devete brise prva i tako redom. Programski se ne moze utvrditi da li je doslo do prepunjeja steka.

37

Organizcija programske memorije

PIC16F877A imaju 13-bitni programski brojac (PC) koji je u mogucnosti da adresira memorijski prostor od 8k programskih reci od 14 bita. Reset vektor je 0x0000 i od njega pocinje izvrsavanje programa. Interapt vektor je 0x0004. Mapa programske memorije i magacin prikazani su na slici 1.34.

Sl.1.34 Mapa programske memorije i stack

Organizacija memorije podataka

Memorija za podatke je izdeljena u vise celina–banki (banks), a sastoji se od registara opste namene (General Purpose Registers) i registara specijalne funkcije (Special Function Registers). U jednom od specijalnih registara, tzv. STATUS registru postoje dva bita RP1 i RP0 koji sluze za odabir zeljene banke podataka po principu prikazanom na slici 1.35.

38

Sl.1.35.Nacin kodovanja Bank

Svaka banka moze da sadrzi do 128 registara (0x7F). Nize lokacije u banci zauzimaju specijalni regisri, a ostatak prostora popunjavaju registri opste namene implementirani kao staticki RAM. Neki specijalni registri koji se cesto koriste mapirani su u sve banke da bi se omogućio brzi pristup i redukcija kôda. Mapa registara mikrokontrolera PIC16F877 prikazana je na slici 1.36. Nekoliko specijalnih registara su registri jezgra, usko povezani sa funkcionisanjem CPU. Ostali registri su vezani za periferne module i sluze njihovom upravljanju i kontroli statusa.

Programski brojač (PC) odredjuje adresu instrukcije u programskom flesu koja ce sledeca biti pribavljena. Rec je o 13-bitnom registru. Simbolicko ime nizeg bajta je PCL. To je registar koji se moze i upisivati i iscitavati. Težih pet bita programskog brojaca smesteni su u izolovani registar PCH kojem se pristupa samo preko leca PCLATH mapiranom u internom RAM-u na adresi 0x0A.

STATUS registar je veoma bitan i zato je predvidjeno da se moze adresirati iz bilo koje banke. On pokazuje status aritmeticko-logicke jedinice, reset status mikrokontrolera i sadrzi bite za selekciju banki internog RAM-a. Od navedenih flegova posebno treba izdvojiti Zero bit (Z) koji se postavlja kad je rezultat aritmeticke operacije jednak nuli i bit prenosa/pozajmice Carry (C).

Registar OPTION_REG se koristi za konfiguraciju preskalera za tajmer 0 ili Watchdog, za upravljanje tajmerom0, selekciju ivice okidanja eksternog interapta, i za omogucavanje Pull-up otpornika na portu B.

Kada je rec o registrima jezgra ne treba zaboraviti par FSR (File Select Register) i INDF (Indirect File), koji sluze za indirektno adresiranje memorije podataka. Bilo koja instrukcija koja se obraca INDF registru ustvari indirektno pristupa onoj lokaciji internog RAM-a cija je adresa trenutno u registru FSR.

39

Sl.1.36 Mapa registra PIC16F877

40

Interni EEPROM za podatke

Ako je potrebno neke podatke sacuvati i po ukidanju napajanja mikrokontrolera, treba ih prethodno zapisati u interni EEPROM. Ova memorija sadrzi 256 bajtova.

2.21. Tajmeri

Ove se periferije koriste za merenje vremena i brojanje eksternih dogadjaja. Ugradjena su tri tajmerska modula (TMR 0,1,2) i svaki ima svoje specificnosti. Tajmer0 je jednostavni 8-bitni brojač koji generise interapt pri prelasku sa 0xFF na 0x00 (overflow). Poseduju ga svi nizi PICmicro™ procesori i ovde je zadrzana kompatibilnost s njima. Izvor takta za tajmer0 moze biti bilo interni sistemski sat (Fosc/4), bilo spoljni generator takta spojen na pin RA4/T0CKI. Moguce je podesiti da se brojac inkrementira na rastucu ili opadajucu ivicu spoljnjeg signala. U kombinaciji sa modulom tajmera 0 moze se koristiti programabilni preskaler (delilac frekvencije) sa odnosima deljenja od 1:2 do 1:256. Ukoliko deljenje nije potrebno preskaler se dodeli watchdog tajmeru. Kada je preskaler u upotrebi maksimalna frekvencija eksternog izvora iznosi 50 MHz sto je vece od maksimalne frekvencije samog mikrokontrolera. Tajmer1 je 16-bitni i takodje je osposobljen da radi kao brojac ili merac vremena. Ima tri izvora takta: sistemski sat (Fosc/4), spoljasnji takt ili spoljasnji kristal. Brojac eksternih dogadjaja moze se sinhronizovati sa internim oscilatorom, a postoji i asinhroni nacin rada koji omogucuje da se brojac inkrementira i u sleep rezimu. Preskaliranje je upotrebljivo sa vrednostima deljenja 1:1, 1:2, 1:4 i 1:8. Tajmer2 je 8-bitni tajmer sa programabilnim preskalerom i postskalerom. Moze biti tajmer/brojac opste namene. Medjutim, potreban je CCP modulu prilikom generisanja PWM signala i modulu za sinhronu serijsku komunikaciju (SSP) kao Baud Rate generator. U kooperaciji sa tajmerom 2 koristi se registar PR2 (Period Register). Kada se vrednost brojaca izjednaci sa vrednoscu upisanom u registar PR2, generise se odgovarajuci interapt.

2.22. CCP moduli

CCP je skracenica za Compare/Capture/PWM. PIC16F877A poseduje dva ovakva modula koji mu pomazu da se lakse nosi sa raznim zahtevima real-time aplikacija. U rezimu rada Capture kada se desi dogadjaj na pinu RC2/CCP1 16-bitna vrednost tajmera 1 preslikava se u registre CCPR1H:CCPR1L. Istovremeno se setuje korespondentni interapt fleg u registru PIR1. Da bi ova operacija bila uspesna tajmer1 mora raditi u tajmerskom rezimu ili rezimu sinhronizovanog brojanja. U rezumu rada Compare 16-bitna vrednost registra CCPR1 se stalno poredi sa vrijednoscu para registara tajmera1. Kada dodje do izjednacenja moguce je da se pin RC2/CCP1 setuje, resetuje ili ostane nepromenjen, sto se ranije podesi odgovarajućim konfiguracionim bajtom upisanim u registar CCP1CON. I u ovom slucaju se setuje interapt fleg CCP1IF. U rezimu rada PWM (Pulse Width Modulation) pin RC2/CCP1 proizvodi sirinsko-impulsni modulisani signal rezolucije do 10 bita. Pojednostavljeni blok-dijagram PWM modula dat je na slici 1.37.

41

Sl.1.37 Pojednostavljeni blok-dijagram PWM modula

Period PWM signala odredjuje se upisom u PR2 registar po formuli: PWM_perid = [(PR2)+1]*4*Tosc*TMR2_preskajler Vreme ispune (Duty Cycle Time) menja se upisom u registar CCPR1L i dva bita registra CCP1CON (biti 5 i 4). Time je omogucena maksimalno 10-bitna rezolucija PWM izlaza. Formula za proracun je: PWM_Duty_Cycle = (CCPR1L:CCP1CON<5:4>)*Tosc*TMR2_preskajler

2.23. Ostale periferne jedinice

Mikrokontroler PIC16F877 poseduje jos nekoliko korisnih periferijskih modula koji ce u ovom odjeljku biti samo kratko spomenuti. Mikrokontroler obicno nije usamljen, nego je deo mreze uredjaja koji trebaju medjusobno komunicirati i razmenjivati podatke. U tu svrhu, on je opremljen sa tri hardverska komunikaciona modula. Prvi od njih je SSP modul (Synchronous Serial Port), koji sluzi za komunikaciju sa serijskim EEPROM-ima, pomerackim registrima, displej-drajverima, itd. Ovaj modul moze raditi u jednom od dva rezima: 1. Serial Peripheral Interface (SPI) 2. Inter-Integrated Circuit (I2C)

Drugi serijski komunikacioni modul je USART (Universal Synchronous Asynchronous Receiver Transmiter).On uglavnom sluzi za povezivanje sa personalnim

42

racunarom, ali to nije njegova jedina mogucnost primene. USART se moze konfigurisati u neki od sledecih modova rada: 1. Asinhroni rad (full duplex) 2. Sinhroni master rad (half duplex) 3. Sinhroni slave rad (half duplex) Osim serijskih, postoji i jedan paralelni komunikacioni modul. Rec je o modulu PSP (Parallel Slave Port). On sluzi da se PIC16F877 direktno poveze na 8-bitnu magistralu podataka drugog mikroprocesora. Eksterni procesor tada koristeci linije Read (RD) i Write (WR) moze citati i upisivati PORTD registar kao svaki drugi 8-bitni lec.

2.24. Set instrukcija mikrokontrolera PIC16F877A U tabelei 1.8 dat je prikaz instrukcija mikrokontrolera PIC16F877A. Tabela 1.8: Set instrukcija PIC16F877A

Instrukcija instr flegovi trajanje ADDWF f, d add W and f C,DC,Z 1 ANDWF f, d AND W with f Z 1 CLRF f Clear f Z 1 CLRW Clear W Z 1 COMF f, d Complement f Z 1 DECF f, d Decrement f Z 1

DECFSZ f, d Decrement f, Skip if 0 - 1

INCF f, d Increment f Z 1

INCFSZ f, d Increment f, Skip if 0 - 1

IORWF f, d Inclusive OR W with f Z 1

MOVF f, d Move f Z 1 MOVWF f Move W to f - 1 NOP Operation - 1

RLF f, d Rotate left f through carry C 1

RRF f, d Rotate right f through carry C 1

SUBWF f, d Subtract W from f C,DC,Z 1 SWAPF f, d Swap nibles in f - 1 XORWF f, d Exclusive OR W Z 1

43

with f BCF f, b Bit Clear f - 1 BSF f, b Bit Set f - 1

BTFSC f, b Bit Test f, Skip if Clear - 1/2

BTFSS f, b Bit Test f, Skip if Set - 1/2

ADDLW k Add literal and W C,DC,Z 1 ANDLW k AND literal with W Z 1 CALL k Call subrutine - 2

CLRWDT Clear Watchdog Timer TO’, PD’ 1

GOTO k Go to address - 2

IORLW k Inclusive OR literal with W Z 1

MOVLW k Move literal to W - 1

RETFIE Return from interrupt - 1

RETLW k Return with literal in W - 1

RETURN Return from subroutine - 1

SLEEP Go into stanby mode TO, PD 1

SUBLW k Subtract W from literal C,DC,Z 1

XORLW k Exclusive OR literal with W Z 1

1. ADDWF f,d Operandi: f (0 - 255) d (0 - 1) Operacija: (W) + (f) →(dest) Dodaje sadrzaj registra W sadrzaju registra 'f'. Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'. Primer: ADDWF FSR, 0

44

Pre instrukcije:

W= 0x17 FSR = 0xC2

Posle instrukcije

W= 0xD9 FSR = 0xC2

2. ANDWF f,d Operandi: f (0 - 127) d (0 - 1) Operacija: (W) .AND. (f) → (dest) Logicki AND sa sadrzajima reistra W i 'f' Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'. Primer 1: ANDWF FSR, 1 Pre instrukcije:

W= 0x17 FSR = 0xC2 Posle instrukcije: W = 0x17 FSR = 0x02 Primer 2: Primena ove instrukcije je zgodna ukoliko treba nekoliko bita u nekom registru postaviti da budu 0 a da pritom ostali zadrze svoje stanje. Recimo u PORTB treba ugasiti 2,3 i 6 bit, bez obzira na mjihovo renutno stanje. Ostali bitovi (0,1,4,5,7) treba da zadrze njihovo trenutno stanje.(Na izlazu nam treba x0xx00xxb)

45

MOWLW 10110011b ;u bitove koje gasimo ide 0 ANDWF POTRB, 1 Pre instrukcije: W = 10110011b PORTB = 01100110b Posle instrukcije: W = 10110011b PORTB = 00100010b

3. CLRF f Operandi: f (0 - 127) Operacija: 00h → (f) Brise sadrzaj registra 'f' i setuje Z flag. Primer: CLRF FLAG_REG Pre instrukcije:

FLAG_REG = 0x5A Posle instrukcije:

FLAG_REG = 0x00 Z = 1

4. CLRW Operandi: nema Operacija: 00h → (W) Brise sadrzaj registra W i setuje Z.flag Primer: CLRW Pre instrukcije:

W = 0x5A Posle instrukcije

W = 0x00 Z = 1

46

5. COMF f,d Operandi: f (0 - 127) d (0 - 1) Operacija: (f) → (dest) Pravi komplement sadrzaja registra 'f'. Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registat W. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'. Primer: COMF REG1,0 Pre instrukcije:

REG1 = 0x13 Posle instrukcije

REG1 = 0x13 W = 0xEC

odnosno

REG1 = 0b00010011 W = 0b11101100

6. DECF f, d Operandi: f (0 - 127) d (0 - 1) Operacija: (f) - 1 → (dest) Umanjuje zadrzaj registra 'f' Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registat W. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u registar 'f'. Primer: DECF CNT,1 Pre instrukcije:

47

CNT = 0x01 Z = 0

Posle instrukcije

CNT = 0x00 Z = 1

7. DECFSZ f,d Operandi: f (0 - 127) d (0 - 1) Operacija: (f) - 1 → (dest); preskoci ako je rezultat 0 Umanjuje sadrzaj registra 'f'. Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registat W. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'. Ako je rezultat 0, preskace se operacija koja neposredno sledi. Umesto nje se izvrsava NOP. Instrukcija traje 2 ciklusa. Operacija se koristi za uslovno granjane programa. Primer: OVDE DECFSZ CNT, 1 GOTO PETLJA DALJE ---

--- ---

Pre instrukcije:

PC = adresa OVDE Posle instrukcije

CNT = CNT - 1 Ako je CNT = 0

PC = adresa DALJE Ako je CNT <> 0

PC = adresa OVDE + 1

48

8. INCF f, d

Operandi: f (0 - 127) d (0 - 1) Operacija: (f) + 1 → (dest) Uvecava sadrzaj registra 'f' Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'. Primer: INCF CNT,1 Pre instrukcije:

CNT = 0xFF Z = 0

Posle instrukcije

CNT = 0x00 Z = 1

9. INCFSZ f,d Operandi: f (0 - 127) d (0 - 1) Operacija: (f) + 1 → (dest); preskoci ako je rezultat 0 Uvecava sadrzaj registra 'f'. Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'.Ako je rezultat 0, preskace se operacija koja neposredno sledi. Umesto nje se izvrsava NOP. Instrukcija traje 2 ciklusa. Operacija se korist za uslovno granjane programa. Primer: OVDE INCFSZ CNT, 1 GOTO PETLJA DALJE --- --- --- Pre instrukcije:

49

PC = adresa OVDE

Posle instrukcije:

CNT = CNT + 1 Ako je CNT = 0:

PC = adresa DALJE Ako je CNT <> 0:

PC = adresa OVDE + 1

10. IORWF f,d Operandi: f (0 - 127) d (0 - 1) Operacija: (W) .OR. (f) → (dest) Logicki OR sa sadrzajima reistra W i 'f' Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u registar 'f'. Primer:

IORWF RESULT,0 Pre instrukcije:

W = 0x91 RESULT = 0x13

Posle instrukcije:

W = 0x13 RESULT = 0x93

Primer 2: Primena ove instrukcije je zgodna ukoliko treba nekoliko bita u nekom registru postaviti da budu 1 a da pritom ostali zadrze svoje stanje. Recimo u PORTB treba ugasiti 2,3 i 6 bit, bez obzira na njihovo renutno stanje. Ostali bitovi (0,1,4,5,7) treba da zadrze svoje trenutno stanje. (Na izlazu nam treba x1xx11xxb) MOWLW 01001100b ;u bitove koje palimo ide 1 ANDWF POTRB,1 Pre instrukcije:

50

W = 01001100b PORTB = 01100110b Posle instrukcije: W = 01001100b PORTB = 01110110b

11. MOVF f,d Operandi: f (0 - 127) d (0 - 1) Operacija : (f) → (dest) Sadrzaj registra 'f' ce biti stavljen u odredisni registar. Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. Ako je 'd'= 1 rezultat ce biti smesten u taj isti registar 'f'. Ovo moze da se koristi kao test sadrzaja registra jer ce status Z biti normalno opsluzen. Primer: MOVF FSR,0 Posle instrukcije:

W ce imati vrednist FSR registra.

12. MOVWF f Operandi: f (0 - 127) Operacija: (W) → (f) Sadrzaj registra W ce biti stavljen u registar 'f'. Primer: MOVWF OPTION,0 Pre instrukcije:

OPTION = 0xFF W = 0x4F

Posle instrukcije:

OPTION = 0x4F W = 0x4F

51

13. NOP Operandi: Nema Operacija: Nema Kontroler jednostavno ne radi nista, osim sto trosi vreme, jer ova instrukcija traje jedan masinski ciklus. Primer: NOP

14. RLF f, d Operandi: f (0 - 127) d (0 - 1)

Operacija: Rotira sardrzaj registra u levo, i po potrebi setuje C bit u statusnom registru. Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'. Primer: RLF REG1,0 Pre instrukcije:

REG1 = 1110 0110 C = 0

Posle instrukcije

REG1 = 1110 0110 W = 1100 1100 C = 1

15. RRF f, d Operandi: f (0 - 127) d (0 - 1)

52

Operacija: Rotira sardrzaj registra u desno, i po potrebi setuje C bit u statusnom registru. Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u u registar 'f'. Primer: RRF REG1,0 Pre instrukcije:

REG1 = 1110 0110

C = 0 Posle instrukcije:

REG1 = 1110 0110 W = 0111 0011 C = 0

16. SUBWF f, d

Operandi: f (0 - 127) d (0 - 1) Operacija: (f) - (W) → (dest) Oduzima sadrzaj registra W od sadrzaja 'f' registra i zavisno od rezultata setuje C bit u statusnom registru.Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u registar 'f'. Primer 1: SUBWF REG1,1 Pre instrukcije:

REG1 = 3 W = 2 C = ?

Posle instrukcije:

REG1 = 1 W = 2 C = 1 ; rezultat je pozitivan

53

Primer 2: Pre instrukcije:

REG1 = 2 W = 2 C = ?

Posle instrukcije

REG1 = 0 W = 2 C = 1 ; rezultat je nula

Primer 3: Pre instrukcije:

REG1 = 1 W = 2 C = ?

Posle instrukcije

REG1 = FF W = 2 C = 0 ; rezultat je negativan

17. SWAPF f, d Operandi: f (0 - 127) d (0 - 1) Operacija: (f <3:0>) → (dest <7:4>), (f <7:4>) → (dest <3:0>) Visi i nizi nibl u registru 'f' ce zameniti mesta.Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u registar 'f'. Primer: SWAPF REG1,0 Pre instrukcije:

54

REG1 = A5 Posle instrukcije:

REG1 = A5 W = 5A

18. XORWF f, d Operandi: f (0 - 127) d (0 - 1) Operacija: (W) .XOR. (f) → (dest) Logicki ekskluzivni OR sa sadrzajima reistra W i 'f'Ako je 'd' = 0 rezultat se smesta u registar W. Ako je 'd'= 1 rezultat se smesta u registar 'f'. Primer: XORWF REG,1 Pre instrukcije:

W = B5 RESULT = AF

Posle instrukcije:

W = B5 RESULT = 1A

19. BCF f, b Operandi: f (0 - 127) b (0 - 7) Operacija: 0 → (f<b>) Resetuje bit 'b' u registru 'f'. Primer: BCF FLAG_REG, 7

55

Pre instrukcije:

FLAG_REG = C7 Posle instrukcije:

FLAG_REG = 47

20. BSF f, b Operandi: f (0 - 127) b (0 - 7) Operacija: 1 → (f<b>) Setuje bit 'b' u registru 'f'. Primer: BSF FLAG_REG, 7 Pre instrukcije:

FLAG_REG = 0A Posle instrukcije

FLAG_REG = 8A

21. BTFSC f, b Operandi: f (0 - 127) b (0 - 7) Operacija: Preskoci ako je (f<b>) = 0. Ako je bit 'b' u registru 'f' nula tada ce naredna instrukcija biti preskocena.Ako je bit 'b' nula, instrukcija koja neposredno sledi se ne izvrsava. Umesto nje se izvrsava NOP i u tom slucaju instrukcija traje dva ciklusa. Primer: OVDE BTFSC FLAG,1 NIJE GOTO RUTINA1 NASTAVI -- -- Pre instrukcije:

56

PC = adresa OVDE

Posle instrukcije Ako je FLAG<1> = 0

PC = adresa NASTAVI Ako je FLAG<1> = 1

PC = adresa NIJE

22. BTFSS f, b Operandi: f (0 - 127) b (0 - 7) Operacija: Preskoci ako je (f<b>) = 1. Ako je bit 'b' u registru 'f' setovan tada ce naredna instrukcija biti preskocena.Ako je bit 'b' setovan, instrukcija koja neposredno sledi se ne izvrsava. Umesto nje se izvrsava NOP i u tom slucaju instrukcija traje dva ciklusa. Primer: OVDE BTFSC FLAG,1 NIJE GOTO RUTINA1 NASTAVI -- -- Pre instrukcije:

PC = adresa OVDE Posle instrukcije: Ako je FLAG<1> = 0

PC = adresa NIJE Ako je FLAG<1> = 1

PC = adresa NASTAVI

23. ADDLW k Operandi: k (0 - 255)

57

Operacija: (W) + k → (W) Sadrzaju registra W bice dodata osmobitna vrednost literala 'k', i rezultat ce biti smesten u registar W. Primer:

ADDLW 15 Pre instrukcije:

W = 10 Posle instrukcije

W = 25

24. ANDLW k perandi: k (0 - 255) Operacija: (W) .AND. (k) → (W) Sa sadrzajem registra W i osmobitnom vrednosti literala 'k' bice izvrseno logicko .AND. i rezultat ce biti smesten u registar W. Primer:

ADDLW 5F Pre instrukcije:

W = A3 Posle instrukcije: W = 03 Primer 2: Primena ove instrukcije je zgodna ukoliko treba nekoliko bita u nekom registru postaviti da budu 0 a da pritom ostali zadrze svoje stanje. Recimo u PORTB treba ugasiti 1,4 i 5 bit, bez obzira na njihovo renutno stanje. Ostali bitovi (0,2,3,6,7) treba da zadrze svoje trenutno stanje. (Na izlazu nam treba x0xx00xxb) ANDLF 10110011b ; u bitove koje gasimo ide 0

58

Pre instrukcije: W = 11101001b Posle instrukcije: W = 10100001b

25. CALL k Operandi: k (0 - 2047) Operacija: (PC) + 1 → TOS k → (PC<10:0>), (PCLATH<4:3>) → (PC<12:11>) Poziv podprograma. Najpre se adresa povratka (PC+1) smesta na stek.Jedanaest bitova direktne adrese smestaju se u PC<10:0> a visi bitovi PC-a se ucitavaju iz PCLATH. Ova instrukcija traje dva ciklusa. Primer:

OVDE CALL TAMO Pre instrukcije:

PC = adresa OVDE Posle instrukcije

PC = adresa TAMO TOS = adresa OVDE

26. CLRWDT Operandi: nema Operacija: 00h → WDT

0 → WDT preskaler

1 →TO 1 → PD

Resetuje watchdog tajmer. Takodje resetuje preskaler za WDT isetuje bitove TO' i PD'.

Primer:

CLRWDT

59

Pre instrukcije:

WDT = ? Posle instrukcije

WDT = 0 WDT preskaler = 0 TO' = 1 PD' = 1

27. GOTO k Operandi: k (0 - 2047) Operacija: k → (PC<10:0>) (PCLATH<4:3>) → (PC<12:11>) Naredba bezuslovnog skoka (granjanja). Jedanaest bitova adrese neposredno iza instrukcije bice upisano u PC<10:0>, visi bitovi PC-a ce biti upisani iz PCLATCH<4:3>. Instrukcija traje dva ciklusa. Primer:

GOTO TAMO Posle instrukcije

PC = adresa TAMO

28. IORLW k Operandi: k (0 - 255) Operacija: (W) .OR. (k) → (W) Sa sadrzajem registra W i osmobitnom vrednosti literala 'k' bice izvrseno logicko .OR. i rezultat ce biti smesten u registar W. Primer:

IORLW 35 Pre instrukcije:

W = 9A

60

Posle instrukcije W = BF

Primer 2: Primena ove instrukcije je zgodna ukoliko treba nekoliko bita u nekom registru postaviti da budu 1 a da pritom ostali zadrze svoje stanje. Recimo u PORTB treba ugasiti 1,4 i 5 bit, bez obzira na njihovo renutno stanje. Ostali bitovi (0,2,3,6,7) treba da zadrze svoje trenutno stanje. (Na izlazu nam treba x1xx11xxb) IORLF 01001100b ; u bitove koje gasimo ide 1 Pre instrukcije: W = 00110110b Posle instrukcije: W = 01111110b

29. MOVLW k Operandi: k (0 - 255) Operacija: (k) → (W) Osmobitna vrednost 'k' bice smestena u registar W. Primer:

MOVLW 5A Posle instrukcije

W = 5A

30. RETFIE Operandi: nema Operacija: TOS → (PC) 1 → GIE Uzima se vrednost sa vrha steka (TOS) i stavlja u PC. Dalji interapt je omogucen automatskim setovanjem bita GIE (Global Interapt Enable). Instrukcija traje dva ciklusa. Primer:

RETFIE

61

Posle instrukcije PC = TOS GIE = 1

31. RETLW k Operandi: k (0 - 255) Operacija: k → W TOS → (PC) Registar W uzima osmobitnu vrednost literala 'k'. PC uzima vrednost sa vrha steka (adresa povratka) Instrukcija traje dva ciklusa. Primer:

CALL TABELa ;W sadrzi offset vrednost tabele -- ;W sada zahtevanu ima vrednost iz -- ;tabele

TABELA ADDWF PC ;W = offset RETLW k1 ;Pocetak tabele RETLW k2 RETLW k3 RETLW k4 Pre instrukcije

W = 04 Posle instrukcije

W = k4

32. RETURN Operandi: nema Operacija: TOS → (PC) Povratak iz podprograma. Uzima se vrednost sa vrha steka (TOS) i stavlja u PC. Instrukcija traje dva ciklusa. Primer:

RETURN

62

Posle instrukcije

PC = TOS

33. SLEEP Operandi: nema Operacija: 00h → WDT 0→WDT preskaler 1 → TO’ 0 → PD’ Power down bit (PD’) se resetuje. Setuje se bit Time-out (TO’). Watchdog Timer i njegov preskaler se resetuju i procesor ide u SLEEP mod sa zaustavljenim oscilatorom. Primer:

SLEEP

34. SUBLW k Operandi: k (0 - 255) d (0 - 7) Operacija: (W) - k → (W) Od sadrzaja registra W bice oduzeta osmobitna vrednost literala 'k',i rezultat ce biti smesten u registar W. Primer:

SUBLW 02 Pre instrukcije:

W = 1 C = ?

Posle instrukcije

W = 1 C = 1 ; rezultat je pozitivan

63

Pre instrukcije:

W = 2 C = ?

Posle instrukcije

W = 0 C = 1 ; rezultat je nula

Pre instrukcije:

W = 3 C = ?

Posle instrukcije

W = FF C = 0 ; rezultat je negativan

35. XORLW k Operandi: k (0 - 255) Operacija: (W) .XOR. (k) → (W) Sa sadrzajem registra W i osmobitnom vrednosti literala 'k' bice izvrseno logicko .XOR. i rezultat ce biti smesten u registar W. Primer:

XORLW AF Pre instrukcije:

W = B5 Posle instrukcije

W = 1A

64

2.25. Deo za povezivanje LCD-a

Siroku primenu u savremenim mikrokontrolerskim sistemima postigli su LCD displeji koji pored prikaza numerickih karaktera imaju u sebi implementiran ceo ASCII alfabet, kao i razne specijalne znake. Postoje razliciti tipovi alfanumerickih LCD displeja, ali najveci procenat se bazira na istom cip-setu tipa Hitachi HD44780. Iz tog razloga displeji koji su kompatibilni sa HD44780 mogu koristiti iste softverske rutine, bez obzira na tip ili proizvidjaca. U konkretnom resenju za povezivnje LCD-a koriscena su sledeca tri konektora:

1. konektor za prenos podtaka, LCD_DATA; 2. konektor kojim se predaju komande LCD-u, LCD_DATA1; 3. konekor za napajanje, LCD_NAP.

LCD displej je instaliran na gornjrm desnom uglu osnovne ploce. Regulacija osvetljaja LCD displeja ostvarena je preko potenciometra R24 nominalne vrednosti 10k. Nacin povezivanja LCD displeja na napajanje i interfejsa, za regulaciju osvetljaja prikazan je na slici na slici sl.1.38.:

Sl.1.38. Povezivanje LCD displeja na napajanje i interfejsa za regulaciju osvetljaja

LCD displej je formata 2x16 karaktera. Svaki karakter moze da prikaze maksimalno 7x9 osnovnih elemenata. Format prikaza karaktera je programabilan i definise se na pocetku prikaza informacije u redu. Pristup displeju radi upisa karaktera ostvaruje se preko 14-to pinskog konektora, paralelnim pristupom 8-mo bitnog podatkana nozicama od D7 do D14 (vidi sliku 1.39 i 1.40 ).

65

Sl.1.39. Fizicki izgled organizacije prikaza LCD-a i adresne organizacije memorije za prikaz

Funkcija i namena svakog od pina na konektoru LCD displeja je definisana na slici 1.40.

Sl.1.40. Raspored i funkcije pinova konektora LCD-a Ukazacemo sada na princip rada LCD displeja. Sa mikrokontrolerom LCD displej

komunicira preko sledece dve magistrale:

66

• dvosmerne magistrala za podatke, D0 do D7, preko ovih linija mikrokontroler moze da upisuje u ili cita podatke iz LCD displeja

• jednosmerne upravljacke magistrale – cine je linije RS, R\W i E. Signal E kada je aktivan (E=1) dozvoljava rad displeja. Signal R\W definise operaciju citanja ili upisa (R\W=1 obavlja se operacija citanja, u suprotnom je upis). Signalom RS definise se kom se registru vrsi pristup, kada je RS =1 registrima za podatke nazvanih DDRAM-a (Display Data Ram) i CGRAM-a (Character Generator Ram), a kada je RS=0 pristupa se komandnom registru.

Upisom u DDRAM podaci se prikazuju na ekranu LCD-a. CGRAM prikazuje

karaktere na displeju u matricno tackastoj formi. Sadrzaj CGRAM-a je moguce softverski menjati, tako da se mogu prikazati forme karaktera kreiranih po zelji korisnika. Internu memoriju LCD displeja koja se koristi za prikaz karaktera cine dva reda od po 40 lokacija(vidi sliku 2.14). U svakoj lokaciji se memorise po jedan karakter, a ukupno je vidljivo 16 karaktera, a nevidljivo 24. To znaci da je moguce ostvariti horizontalno pomeranje informacija u toku prikaza. Na slici 1.39. prikazane su adrese vidljivih lokacija na LCD displeju, pri cemu se pocetna adresa prikaza definise komandom za prikaz u fazi inicijalizacije.

Sl.1.41. Dvoredni smart LCD U cilju ustede broja pinova kojim se LCD displej povezuje na mikrokontroler projektanti cesto koriste cetvorobitni rezim rada komuniciranja. Naime, umesto da se vrsi istovremeni prenos svih osam bitova karaktera prenos se ostvaruje na nivou niblova, i to tako sto se prvo prenosi MS a nakon toga LS nibl. Treba pri ovome naglasiti da se cetvorobitni rezim komuniciranja definise odgovarajucom komandom u fazi inicijalizacije. Na ovaj nacin umesto da se povezivanje ostvari sa 11, realizuje se sa 7 linija. Ako se LCD koristi samo za prikaz poruka, pin RW se može povezati na masu i broj potrebnih pinova je tako smanjen na 6. Na slici 1.42. je pikazno povezivanje LCD-a sa PIC16F877A u 4-bitnom rezimu komuniciranja. U konkretnoj realizaciji koriscen je PORT D i to tako da su za prenos podataka iskorisceni pinovi od RD4 do RD7, a za upravljanje radom displeja pinovi RD2 i RD3.

67

Sl.1.42. Nacin povezivanja LCD-a i mikrokontrolera

LCD displej je programibilna periferija, pa kao takva podrzava odredjeni skup komandi. Spisak komandi i funkcije koje obavljaju te komande prikazan je na slici 1.43.

68

Sl.1.43. Tabela instrukcija LCD-a

3. MIKROC – KOMPAJLER ZA PIC MIKROKONTROLERE

MikroC prestavlja mocan softverski alat, koji je razvila beogradska

Mikroelektronika, i namenjen je pisanju koda za Microchip-ove PIC mikrokontrolere. Koristeci mikroC, programeru je omogucen jednostavan nacin da kontrolise proces programiranja i napravi kvalitetan firmware. Osnovne karakteristike programa mikroC su sledece:

Pisanje C koda koriscenjem kvalitetnog editora, sto se ogleda automatskom kontrolom i upozorenjima vezanim za sintaksu koda, koriscenih parametara, kao i automatskoj korekciji pojedinih gresaka

Preglednost strukture programa (koda), promenljivih i funkcija omogucava Code explorer

Jasan asemblerski kod i standardna kompatibilnost generisanih HEX datoteka toka progra-ma preko ugrađeg debagera (debugger)

Programer ima na raspolaganju veliki broj integrisanih biblioteka i rutina, koje znacajno ubrzavaju pisanje programa

Detaljan izvestaj i graficko predstavljanje RAM i ROM mape, statistike koda i slicno.

Moramo da napomenemo kako mikroC odstupa od ANSI standarda u nekoliko

segmenata. Neka odstupanja su nacinjena su u cilju da se olaksa programiranje, dok su druge rezultat hardverskih ograni-cenja PIC mikrokontrolera. Pomenucemo neke specificnosti:

Rekurzivne funkcije (function recursion) su podrzane sa izvesnim ogranicenjima, koja su posledica nesto slozenijeg pristupa magacinu (stack) i ogranicenja vezana za memoriju

Pokazivaci (pointers) promenljivih i pokazivaci konstanti nisu kompatibilni, tj. nije moguca međusobna dodela ili upoređivanje

mikroC tretira oznacavanje const kao “true constans” (kod C++), sto omogucava koris-cenje const objekta na mestima gde ANSIC ocekuje constant izraz .Ukoliko se tezi ka pre-nosivosti programa, treba koristiti tradicionalno pretprocesorsko definisanje konstanti

mikroC dozvoljava C++ stil jednolinijskih komentara, koristeci dve kose crte (//). Komentar moze da pocne bilo gde i traje do sledece nove linije programskog koda

Brojne standardne C biblioteke (ctype, math, stdlib, string ) implementirane su u mikroC, uz individualna odstupanja

Napominjemo da mikroC podrzava gotovo sve PIC mikrokontrolere serija 12, 16 i 18. Izuzetak su mikrokontroleri koji imaju staro hardversko jezgro kao na primer PIC12C508, PIC12F508, PIC12C509, PIC12F509 itd. Inace, ogranicena verzija (do 2KB programa) moze da s preuzme sa sajta Mikroelektronike (www.mikroe.com). U

69

http://www.mikroe.com/

slicaju ako se zeli potpuna verzija (neogranicen kapacitet programa), mora da se plati licenca od 250$.

3.1. Instalacija Ovde cemo preko Slika 1.44-1.56. ilustrovati proces instaliranja mikroC-a. Inace, instalacija traje 30 sekundi. Posle instalacije treba pokrenuti mikroC, a to se najjednostavnije ostvaruje klikom na ikonicu:

Sl. 1.44. Pocetak procesa instalacije se ostvaruje klikom na izvrsni fajl mikroC_..._.exe

70

Sl. 1.45 Sada treba kliknuti na komandno dugme NEXT

Sl. 1.46 Prihvatanje uslova licenciranja i zatim treba kliknuti na komandno dugme NEXT

71

Sl. 1.47 Izbor programatora (PicFlash), gotovih primera i zatim klik na komandno

dugme NEXT

72

Sl. 1.48 . Izbor foldera za smestanje programa i klik na komandno dugme NEXT

3.2. Kreiranje koda U narednim redovima bice ilustrovan postupak kreiranja koda u mikroC-u (Slike 32-39).

73

Sl. 1.49 Izgled editora po startovanju programa mikroC

Sl. 1.50 Kreiranje novog projekta preko opcije Project → New Project

74

Sl. 1.51 Podesavanje parametara novog projekta (naziv, tip mikrokontrolera, takt,

parametri kontrolera)

Sl. 1.52 U editor treba uneti program (kod) mikrokontrolera

75

Sl. 1.53 U editor je unet za primer Soft_UART program

Sl. 1.54 Sada treba izvrsiti prevođenje (compile) programa preko opcije Project →

Build

76

Sl. 1.55 Izgled prozora posle kompilacije sa izvestajem (Messages)

Sl. 1.56 Kao produkti prevođenja (kompilacije/kompajliranja) generise se nekoliko

fajlova: asemblerski kod (ASM), heksadecimalni kod (HEX), izvestaji itd

77

4. PROGRAMIRANJE MIKROKONTROLERA PIC18F4550

4.1.AllPic programator

Da bi se heksadecimalni kod dobijen iz kompilatora/kompajlera (compiler)

upisao u mikrokon-troler, neophodno je posedovati programator. Programator cine dve celine: bootstrap loader (hardver-ski deo) i softver (za programiranje firmware-a). Uloga bootstrap loader-a je da transformise naponske nivoe porta (DB9, DB25 ili USB) na nivoe standardne logike, dok je uloga softvera da upise heksadecimalni kod u programsku (najcesce: EPROM ili flash) memoriju mikrokontrolera. Za potrebe ovog rada korisceni su bootstrap loader ALLPIC i softver IC-Prog Elektricna sema bootstrap loader-a, ciji je autor Danijel Dabic, prikazana je na slici 1.57, a izgled plocice i gotov uređaj – na slikama 1.58 i 1.59, respektivno

Sl. 1.57 Elektricna sema ALLPIC bootstrap loader-a

Sl. 1.58 . Izgled stampane plocice ALLPIC-a

78

Sl. 1.59 Izgled ALLPIC-a

4.2.Softvare Ic-Prog

Za programiranje mikrokontrolera PIC18F4550 moze da se koristi softver IC-

Prog. Inace, ovaj softver je kompatibilan sa mnogim bootstrap loader-ima, kao sto su JDM Programmer, TAFE Programmer, TAIT Programmer, Conquest Programmer, ProPIC 2 Programmer itd. IC-Prog poseduje mogucnost citanja, upisa i verifikacije (Read, Write, Verify) sadrzaja mikrokontrolera. Narav-no, softver dozvoljava mogucnost podesavanja parametara (WDT, PWRT, BODEN, LVP, CPD, CO, Debugger), kao i izbor oscilatora (RC, LP, XT, HS). Program IC-Prog se ne instalira na racunaru, vec se pokrece direktno – tacnije, klikom na fajl ICPROG.EXE (Sl. 1.60).

Sl. 1.60 Pokretanje softvera IC-Prog

Ako programer ima racunar sa verzijom Windows-a «visom» od Windows-a

98, odmah po star-tovanju progra-ma IC-Prog na ekranu ce se pojaviti prozor sa upozorenjem, koji je prikazan na Sl. 1.61. Razlog je sto su kod svih Windows-a sa platformom NT zasticeni portovi. Zbog toga je neophodno da se instalira odgovarajuci drajver.

Sl. 1.61 Upozorenje prilikom pokretanja programa

79

Ulaskom u podmeni Misc, koji se nalazi u meniju Options, ostvaruje se instaliranje/ukljucivanje drajvera icprog.sys (Settings → Options → Misc: √ Enable 2000/NT/XP), sto je ilustrovano na Sl. 1.62. Na taj nacin omogucava se pristup serijskom portu racunara. Isto tako, neophodno je da se prioritet programiranja postavi ili na High ili na Realtime, a nikako na Normal. Ovo potonje je veoma bitno. Naime, program po startovanju automatski podesi normalan prioritet i ukoliko se ne promeni na High ili Realtime, racunar ne moze da pristupi PIC mikrokontrolerima preko serijskog porta.

Sl. 1.62 Ukljucivanje drajvera i prioriteta

Nakon sto je instaliran/ukljucen drajver, program ce se restartovati i ponudice

opciju podesavanja hardverskih parametara, koji treba da budu postavljeni kao na Sl. 1.63. IC-Prog ima slicnu konfigura-ciju kao JDM Programmer, signali su bez inverzije – dok se komunikacija obavlja preko, na primer, serijskog porta COM2. Ako racunar ima samo jedan serijski port, podrazumeva se da je to COM1.

80

Sl. 1.63 Podesavanje parametara programa

Najpre treba izabrati mikrokontroler PIC18F4550 (obelezeni padajuci meni u

gornjem desnom uglu osnovnog prozora programa), a potom ucitati heksadecimalni kod klikom na opciju Open File iz menija File - sto je ilustrovano na Slikama 1.64, 1.65 i 1.65. (Napomena: Heksadecimalni kod se dobija kompilacijom programa koji je napisan na nekom visem programskom jeziku (C, Pascal, Basic itd.) ili na asembleru. Visi programski jezici za mikrokontrolere imaju izvesne specificnosti u odnosu na stan-dardne programske jezike, ali ovde te specificnosti nece biti razmatrane.)

81

Sl. 1.64 Upisivanje/ucitavanje koda u bafer programa

Sl. 1.65 Upisivanje/ucitavanje fajla projekat.hex koji sadrzi kod

82

Ulaskom u meni Command i startovanjem opcije Program All (Sl. 49). Zapravo, proces pro-gramiranja podrazumeva da se sadrzaj bafera programa (Sl. 48) upise u flash memoriju naseg mikro-kontrolera. Naravno program ce postaviti pitanje, tj. mogucnost da se izabere da li da otpocne proces progra-miranja ili da se od njega odustane (Sl. 1.67). Ukoliko se izabere programiranje, program ce obrisati prethodni sadrzaj flash memorije mikrokontrolera i u nju “prepisati” sadrzaj bafera programa, ciji se je-dan deo vidi na Sl. 1.66 Napredak proces programiranja, a potom i verifikacije programiranja je ilustrovan na Sl. 1.68. Ukoliko je proces uspesno okoncan, na ekranu ce se pojaviti prozor kao na Sl. 1.69 – u suprotnom, izgled prozora ce biti kao na Sl. 1.70.

Sl. 1.66 Startovanje programiranja mikrokontrolera

Sl. 1.67 Mogucnost da se prekine proces programiranja

83

Sl. 1.68 Proces programiranja, a zatim i verifikacije

Sl. 1.69 Poruka nakon uspesnog programiranja

Sl. 1.70 Poruka nakon neuspesnog programiranja

84

5. Hardverska realzacija

Za hardversku realizaciju koriscen je programski paket Protel 99 Se. Sistem se sastoji od mikrokontrolera PIC16F877, kao centralnog elementa, koji ima ulogu da opslužuje komunikaciju sa karticom i kontrroliše LED koja signalizira čitanje kartice. Sistem koristi napajanje sa adaptera. Za ovakvo rešenje smo odlučili iz razloga što sistem nije veliki potrošač. Na slici 1.71 prikazana je elektična šema celokupnog sistema.

Na LCD displeju prikazujemo informacije koje se nalaze na kartici. Tu se misli na serijski broj kartice i kredit koji je preostao na kartici. Pored toga na njemu ispisujemo pratece poruke koje pomazu korisniku tokom rukovanja sa sistemom. Na ploci sistema postoji mikro taster koji sluzi za resetovanje celog sistema kada je to potrebno.

Tranzistor Q3 sluzi kao prekidac napona napajanja kartice. Napon na kartici je

prisutan samo za vreme iscitavanja. Prisustvo napona napajanja kartice signalizira dioda D4.

85

Dioda D5 signalizira napon napajanja celog sistema. Sistem radi sa oscilatorom od 8MHz, sto je sasvim dovoljno za brzo citanje

kartice. Brzina citanja karice moze i da se poveca, frekvencija isčitavanja kartica može da bude od 3,57 MHz pa sve do 12 MHz, ali mislimo da je ova brzina dovoljna za laboratorijske potrebe, jer neke kartice novije generacije ipak ne mogu izdržati na naponu od 5v veće frekvencije rada tako da na ovaj način se i kartice štite od pregorevanja.

Potenciometar R2 sluzi za regulaciju kontrasta LCD-a. Kontrast se povecava smanjivanjem napona na pinu VEE LCD-a a smanjuje povecavanjem napona na pinu VEE-LCD-a.

Na slici 1.72 prikazan je izgled stampane ploce sistema. Prilikom projektovanja stampane ploce vodjeno je racuna o bezbednosti prilikom koriscenja sistema, o malim gabaritima ploce kao i o funkcionalnosti sistema, tj. da bude jednostavan i praktican za rukovanje.

86

Sl. 1.72

87

Na slici 1.73 je prikazan raspored elemenata na gornoj strani plocice.

Sl 1.73

88

6. SOFTVER

6.1. Softver mikrokontrolera Kao sto je vec napomenuto ranije softver za mikrokontroler je radjen u MikroC-u. Algoritam programa prikazan je:

Na početku programa definišemo parametre odznačaja za izvršenje programa i definišemo promenjive koje kasnije koristimo.

89

Potprogram lcdkredit prikazuje tekući kredit na alfanumeričkom displeju. Algoritam potprograma je:

Potprogram vrši izdvajanje cifre iz decimalnog broja i prikazuje je na alfanumeričkom displeju.

90

Potprogram shift_in vrši konverziju binarnog broja u decimalni. Ovaj potprogram ima ulogu kod čitanja serijskog broja kartice. Potprogram shift_in_kredit broji broj jedinica u isčitanm bajtu podataka. Njegova uloga je na osnovu broja jedinica u bajtu sračuna preostali kredit na kartici. Potprogram cip_card_read vrsi čitanje kartice i prikaz preostalog kredita na alfanumeričkom displeju. Njegov algoritam je:

91

Njegov listing sa komentarina prikazan je: #define nap PORTC.F4 #define clk PORTD.F0 #define res PORTD.F1 #define out PORTD.F2 #define det PORTD.F3 unsigned char kartica, det_jednom,q,broj,privremeno; unsigned char eep_sifra_temp[4]={0x33,0x44,0x21,0x55}; char text[4], text1[7]; void interrupt() { if(INTCON.T0IF) //prvi put ubacena kartica { if(det==1) // kada ima kartice det=1 { kartica=1; } else { kartica=0; } INTCON.T0IF=0; } } void Lcd_kredit(unsigned int kred) { int temp; if(kred>10000) { temp=(kred/10000); Lcd_Chr(2,1,temp+48); kred=kred‐temp*10000; } else { Lcd_Chr(2,1,0+48); } if(kred>1000)

92

{ temp=(kred/1000); Lcd_Chr_Cp(temp+48); kred=kred‐temp*1000; } else { Lcd_Chr_Cp(0+48); } if(kred>100) { temp=(kred/100); Lcd_Chr_Cp(temp+48); kred=kred‐temp*100; } else { Lcd_Chr_Cp(0+48); } Lcd_Chr_Cp(46); if(kred>10) { temp=(kred/10); Lcd_Chr_Cp(temp+48); kred=kred‐temp*10; } else { Lcd_Chr_Cp(0+48); } Lcd_Chr_Cp(kred+48); Lcd_Chr_Cp(32); } unsigned char shift_in() { unsigned char n,k,dat; k=128; dat=0; for(n=1;n<=8;n++)

93

{ clk=1; if(!out) { dat=dat+k; } Delay_ms(2); clk=0; k=k>>1; } return(dat); } unsigned char shift_in_kredit() { unsigned char n,g; g=8; for(n=1;n<=8;n++) { clk=1; if(!out) { g‐‐; } Delay_ms(2); clk=0; } return(g); } void chipcard_read() { unsigned int kredit, temp_kredit, m; unsigned char i; if(kartica) { if(det_jednom) { Lcd_Cmd(Lcd_CLEAR); det_jednom=0;

94

nap=0; Delay_ms(100); Delay_ms(100); clk=0; res=0; Delay_ms(100); clk=1; res=1; Delay_ms(2); res=0; clk=0; Delay_ms(2); for(i=1;i<=32;i++) // preskacemo prva 4 bajta { clk=1; Delay_ms(1); clk=0; Delay_ms(1); } for(i=0;i<=3;i++) //citamo serijski broj { eep_sifra_temp[i]=shift_in(); } for(i=0;i<=3;i++) { ByteToStr(eep_sifra_temp[i],text); Lcd_Out(1,((i*4)+1),text); } kredit=0; m=4096; for(i=0;i<=4;i++) { kredit=kredit+m*shift_in_kredit(); m=m/8; } temp_kredit=(kredit*2); Lcd_kredit(temp_kredit); Lcd_Out_Cp("Dinara"); nap=1; broj=1; clk=0; res=0;

95

} } else { if((!det_jednom)&&(broj==1)) { Lcd_Cmd(Lcd_CLEAR); Lcd_Out(1,1,"Ubacite"); Lcd_Out(2,1,"Karticu"); broj=broj+1; if(broj>2) broj=2; } det_jednom=1; nap=1; } } void main(void) { INTCON.GIE=0; OPTION_REG=0x00; INTCON.T0IE=1; TRISA=0x00; PORTA=0X00; TRISB=0x00; PORTB=0x00; TRISC=0x00; PORTC=0x00; TRISD=0xFC; PORTD=0x00; det_jednom=1; Lcd_Config(&PORTB,2,3,1,7,6,5,4); //rs,en,wr,d7,d6,d5,d4 Lcd_Cmd(Lcd_CLEAR); Lcd_Cmd(Lcd_CURSOR_OFF); broj=1; clk=0; res=0; nap=1; //iskljucujemo napajanje Lcd_Out(1,1,"Dobrodosli"); Delay_ms(500); Delay_ms(500); Delay_ms(500); Lcd_Cmd(Lcd_CLEAR);

96

Lcd_Out(1,1,"PROJEKAT"); Lcd_Out(2,1,"MIPS"); Delay_ms(500); Delay_ms(500); Delay_ms(500); Lcd_Cmd(Lcd_CLEAR); Lcd_Out(1,1,"Ubacite"); Lcd_Out(2,1,"Karticu"); INTCON.GIE=1; while(1) { //test(); chipcard_read(); } }

97

7. PRILOZI

7.1. ALLPIC programator Univerzalni programator Microchip PIC mikrokontrolera

Programator je namenjen programiranju većine serijskih PICmikrokontrolera. Pomenućemo samo neke od najpoznatijih: PIC16F8x, PIC16F62x, PIC16F87x, PIC12C50x, PIC12F6xx itd. Hardver je zasnovan na već oprobanom i veoma popularnom serijskom programatoru Pony Prog.

7.2. OPIS UREĐAJA

Sa šeme veza (Slika 1) vidi se jednostavnost, kao i kompaktnost uređaja. Uređaj se povezuje sa PC računarom putem RS232 serijskog porta, koji standardno postoji na većini današnjih PC računara. Za rad programatora potreban je i slabiji izvor napona napajanja oko 15 V. Dioda Dl na ulazu za napajanje je predviđena kao zaštita od pogrešnog priključenja polariteta izvora za napajanje. Izvor može biti i naizmenični napon, ukoliko vam je takav pri ruci. Stabilizator napona 78L05 obezbeđuje 5 V napon potreban za napajanje mikrokontrolera, dok se Vppnapon (aprox. 13V) generiše pomoću zener diode D3. Ostatak kola čine tranzistori NPN i PNP, univerzal nog tipa, kao i propratne zener diode D5 i D6 i otpornici R4 i R5 koji obezbeđuju TTL logičke nivoe (5V) potrebne za programiranje mikrokontrolera. Razlika u odnosu na postojeće programatore koji se mogu sresti na internetu (Pony prog, JDM) je upravo u delu kola koga čine T3, T4 i JPl sa pratećim elementima. Kod starih modela programatora (Pony, JDM,...) javlja se problem ako je potrebno reprogramirati PIC koji je prethodno programiran sa uključenim ;INT/RC; i uključenim internim MCLR, u FUSES podešavanjima. U tom slučaju PONY programator ne može ni da obriše PIC jer nije ispoštovana procedura preporučena od strane proizvođača mikrokontrolera, koja se odnosi na to da se Vdd (+5 V) napon sme pojaviti tek nakon uspostavljanja MCLR (+13 V) programskog napona. Jedino je sa ovakvim sistemom moguće da PIC uđe u programski mod i da se ponovno reprogramira. Sve navedene osobine poseduje AllPIC. Međutim stari

98

modeli PIC mikrokontrolera koji nemaju interni oscilator zahtevaju obrnut proces od gore navedenog tj. prvo Vdd napon pa tek nakon toga MCLR napon i za takve PIC kontrolere je ubačena podrška u vidu džampera JPl kojim se bira mod rada ;Vdd mode select.

Indikator LED1 nas informiše o prisustvu napona napajanja programatora i on treba da bude u granicama 14-20V, s tim da treba računati da pri 20V napajanju grejanje stabilizatora može biti primetno. Indikator LED2 indicira prisutan napon napajanja (Vdd +5 V ) na čipu koji se programira. Kratkospajač JPl ima funkciju: Ukoliko je spojen, Vdd (+5 V) napon će stalno biti prisutan što će se i videti upaljenom LED2. Ovaj mod je za sve Microchip PIC mikrokontrolere koji nemaju interni oscilator (16F84, 16F87x,) kao i eeprome. Za sve nove mikrokontrolere potrebno je skinuti JPl i u tom modu Vdd (+5v) se pojavljuje tek po uspostavljanju Vpp (13 V) programskog napona na početku programiranja. Ovakav način rada je potreban za programiranje sledećih mikrokontrolera 16F627, 16F628, 12F629, 12F675...

99

Kratkospajač JP2 služi za izbor Write protect moda za eeprome 24CXX. Poseban konektor koji je označen na šemi veza kao CON1 koristi se za eksterni priključak za incircuit programiranje (ICSP). Napomena: Programator nije predviđen za 16C5x seriju i još neke specifične Microchip mikrokontrolere.

7.3. Listig koga u asembleru

; ASM code generated by mikroVirtualMachine for PIC ‐ V. 8.2.0.0 ; Date/Time: 22.6.2009 11:07:24 ; Info: http://www.mikroe.com ; ADDRESS OPCODE ASM ; ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ $0000 $29B6 GOTO _main $0004 $ _interrupt: $0004 $00FF MOVWF STACK_15 $0005 $0E03 SWAPF STATUS, 0 $0006 $0183 CLRF STATUS $0007 $00AE MOVWF ?saveSTATUS $0008 $0804 MOVF FSR, 0 $0009 $00AD MOVWF ?saveFSR $000A $080A MOVF PCLATH, 0 $000B $00AF MOVWF ?savePCLATH $000C $018A CLRF PCLATH $000D $0871 MOVF STACK_1, 0 $000E $00E3 MOVWF STSAVED_1 $000F $0870 MOVF STACK_0, 0 $0010 $00E2 MOVWF STSAVED_0 ;halo_card.c,11 :: void interrupt() ;halo_card.c,13 :: if(INTCON.T0IF) //prvi put ubacena kartica $0011 $1D0B BTFSS INTCON, 2 $0012 $2820 GOTO L_interrupt_0 ;halo_card.c,15 :: if(det==1) // kada ima kartice det=1 $0013 $3000 MOVLW 0 $0014 $1988 BTFSC PORTD, 3 $0015 $3001 MOVLW 1 $0016 $00F1 MOVWF STACK_1

100

$0017 $0871 MOVF STACK_1, 0 $0018 $3A01 XORLW 1 $0019 $1D03 BTFSS STATUS, Z $001A $281E GOTO L_interrupt_1 ;halo_card.c,17 :: kartica=1; $001B $3001 MOVLW 1 $001C $00A0 MOVWF _kartica ;halo_card.c,18 :: } $001D $281F GOTO L_interrupt_2 $001E $ L_interrupt_1: ;halo_card.c,21 :: kartica=0; $001E $01A0 CLRF _kartica, 1 ;halo_card.c,22 :: } $001F $ L_interrupt_2: ;halo_card.c,23 :: INTCON.T0IF=0; $001F $110B BCF INTCON, 2 ;halo_card.c,25 :: } $0020 $ L_interrupt_0: ;halo_card.c,26 :: } $0020 $ L_Interrupt_end: $0020 $0863 MOVF STSAVED_1, 0 $0021 $00F1 MOVWF STACK_1 $0022 $0862 MOVF STSAVED_0, 0 $0023 $00F0 MOVWF STACK_0 $0024 $082F MOVF ?savePCLATH, 0 $0025 $008A MOVWF PCLATH $0026 $082D MOVF ?saveFSR, 0 $0027 $0084 MOVWF FSR $0028 $0E2E SWAPF ?saveSTATUS, 0 $0029 $0083 MOVWF STATUS $002A $0EFF SWAPF STACK_15, 1 $002B $0E7F SWAPF STACK_15, 0 $002C $0009 RETFIE $06C7 $ _Delay_1us: $06C7 $0000 NOP $06C8 $0000 NOP $06C9 $0008 RETURN $0689 $ _Delay_5500us: $0689 $300F MOVLW 15 $068A $1303 BCF STATUS, RP1 $068B $1283 BCF STATUS, RP0 $068C $00FB MOVWF STACK_11 $068D $30FF MOVLW 255 $068E $00FA MOVWF STACK_10

101

$068F $0BFB DECFSZ STACK_11, F $0690 $2E92 GOTO $+2 $0691 $2E95 GOTO $+4 $0692 $0BFA DECFSZ STACK_10, F $0693 $2E92 GOTO $‐1 $0694 $2E8F GOTO $‐5 $0695 $303E MOVLW 62 $0696 $00FA MOVWF STACK_10 $0697 $0BFA DECFSZ STACK_10, F $0698 $2E97 GOTO $‐1 $0699 $0000 NOP $069A $0008 RETURN $06C0 $ _Delay_50us: $06C0 $3021 MOVLW 33 $06C1 $1303 BCF STATUS, RP1 $06C2 $1283 BCF STATUS, RP0 $06C3 $00FA MOVWF STACK_10 $06C4 $0BFA DECFSZ STACK_10, F $06C5 $2EC4 GOTO $‐1 $06C6 $0008 RETURN $05B3 $ _Div_16x16_S_L: $05B3 $1303 BCF STATUS, RP1 $05B4 $1283 BCF STATUS, RP0 $05B5 $0D71 RLF STACK_1, W $05B6 $0DF8 RLF STACK_8, F $05B7 $0DF9 RLF STACK_9, F $05B8 $0874 MOVF STACK_4, W $05B9 $02F8 SUBWF STACK_8, F $05BA $0875 MOVF STACK_5, W $05BB $1C03 BTFSS STATUS, C $05BC $0F75 INCFSZ STACK_5, W $05BD $02F9 SUBWF STACK_9, F $05BE $0DF0 RLF STACK_0, F $05BF $0DF1 RLF STACK_1, F $05C0 $300F MOVLW 15 $05C1 $00FC MOVWF STACK_12 $05C2 $0D71 RLF STACK_1, W $05C3 $0DF8 RLF STACK_8, F $05C4 $0DF9 RLF STACK_9, F $05C5 $0874 MOVF STACK_4, W $05C6 $1C70 BTFSS STACK_0, 0 $05C7 $2DCE GOTO $+7 $05C8 $02F8 SUBWF STACK_8, F $05C9 $0875 MOVF STACK_5, W

102

$05CA $1C03 BTFSS STATUS, C $05CB $0F75 INCFSZ STACK_5, W $05CC $02F9 SUBWF STACK_9, F $05CD $2DD3 GOTO $+6 $05CE $07F8 ADDWF STACK_8, F $05CF $0875 MOVF STACK_5, W $05D0 $1803 BTFSC STATUS, C $05D1 $0F75 INCFSZ STACK_5, W $05D2 $07F9 ADDWF STACK_9, F $05D3 $0DF0 RLF STACK_0, F $05D4 $0DF1 RLF STACK_1, F $05D5 $0BFC DECFSZ STACK_12, F $05D6 $2DC2 GOTO $‐20 $05D7 $1870 BTFSC STACK_0, 0 $05D8 $2DDF GOTO $+7 $05D9 $0874 MOVF STACK_4, W $05DA $07F8 ADDWF STACK_8, F $05DB $0875 MOVF STACK_5, W $05DC $1803 BTFSC STATUS, C $05DD $0F75 INCFSZ STACK_5, W $05DE $07F9 ADDWF STACK_9, F $05DF $0000 NOP $05E0 $0008 RETURN $0474 $ _Lcd_Cmd: $0474 $1303 BCF STATUS, RP1 $0475 $1283 BCF STATUS, RP0 $0476 $0821 MOVF LCD_port_address, 0 $0477 $0084 MOVWF FSR $0478 $0861 MOVF FARG_Lcd_Cmd+0, 0 $0479 $1903 BTFSC STATUS, Z $047A $2C7B GOTO L_Lcd_Cmd_0 $047B $ L_Lcd_Cmd_0: $047B $1180 BCF INDF, ___ENABLE $047C $1100 BCF INDF, ___RS $047D $1380 BCF INDF, ___DB7 $047E $1300 BCF INDF, ___DB6 $047F $1280 BCF INDF, ___DB5 $0480 $1200 BCF INDF, ___DB4 $0481 $1BE1 BTFSC FARG_Lcd_Cmd+0, 7 $0482 $1780 BSF INDF, ___DB7 $0483 $1B61 BTFSC FARG_Lcd_Cmd+0, 6 $0484 $1700 BSF INDF, ___DB6 $0485 $1AE1 BTFSC FARG_Lcd_Cmd+0, 5 $0486 $1680 BSF INDF, ___DB5

103

$0487 $1A61 BTFSC FARG_Lcd_Cmd+0, 4 $0488 $1600 BSF INDF, ___DB4 $0489 $0822 MOVF LCD_cmd_status, 0 $048A $1903 BTFSC STATUS, Z $048B $2C8E GOTO L_Lcd_Cmd_1 $048C $1100 BCF INDF, ___RS $048D $2C8F GOTO L_Lcd_Cmd_2 $048E $ L_Lcd_Cmd_1: $048E $1500 BSF INDF, ___RS $048F $ L_Lcd_Cmd_2: $048F $1580 BSF INDF, ___ENABLE $0490 $26C7 CALL _Delay_1us $0491 $0861 MOVF FARG_Lcd_Cmd+0, 0 $0492 $1903 BTFSC STATUS, Z $0493 $2C94 GOTO L_Lcd_Cmd_3 $0494 $ L_Lcd_Cmd_3: $0494 $1180 BCF INDF, ___ENABLE $0495 $1100 BCF INDF, ___RS $0496 $1380 BCF INDF, ___DB7 $0497 $1300 BCF INDF, ___DB6 $0498 $1280 BCF INDF, ___DB5 $0499 $1200 BCF INDF, ___DB4 $049A $19E1 BTFSC FARG_Lcd_Cmd+0, 3 $049B $1780 BSF INDF, ___DB7 $049C $1961 BTFSC FARG_Lcd_Cmd+0, 2 $049D $1700 BSF INDF, ___DB6 $049E $18E1 BTFSC FARG_Lcd_Cmd+0, 1 $049F $1680 BSF INDF, ___DB5 $04A0 $1861 BTFSC FARG_Lcd_Cmd+0, 0 $04A1 $1600 BSF INDF, ___DB4 $04A2 $0822 MOVF LCD_cmd_status, 0 $04A3 $1903 BTFSC STATUS, Z $04A4 $2CA7 GOTO L_Lcd_Cmd_4 $04A5 $1100 BCF INDF, ___RS $04A6 $2CA8 GOTO L_Lcd_Cmd_5 $04A7 $ L_Lcd_Cmd_4: $04A7 $1500 BSF INDF, ___RS $04A8 $ L_Lcd_Cmd_5: $04A8 $1580 BSF INDF, ___ENABLE $04A9 $26C7 CALL _Delay_1us $04AA $1180 BCF INDF, ___ENABLE $04AB $0822 MOVF LCD_cmd_status, 0 $04AC $1903 BTFSC STATUS, Z $04AD $2CB0 GOTO L_Lcd_Cmd_6

104

$04AE $2689 CALL _Delay_5500us $04AF $2CB1 GOTO L_Lcd_Cmd_7 $04B0 $ L_Lcd_Cmd_6: $04B0 $26C0 CALL _Delay_50us $04B1 $ L_Lcd_Cmd_7: $04B1 $0008 RETURN $069B $ _Div_8x8_U: $069B $1303 BCF STATUS, RP1 $069C $1283 BCF STATUS, RP0 $069D $01F8 CLRF STACK_8, F $069E $3008 MOVLW 8 $069F $00FC MOVWF STACK_12 $06A0 $0D70 RLF STACK_0, W $06A1 $0DF8 RLF STACK_8, F $06A2 $0874 MOVF STACK_4, W $06A3 $02F8 SUBWF STACK_8, F $06A4 $1803 BTFSC STATUS, C $06A5 $2EA8 GOTO $+3 $06A6 $07F8 ADDWF STACK_8, F $06A7 $1003 BCF STATUS, C $06A8 $0DF0 RLF STACK_0, F $06A9 $0BFC DECFSZ STACK_12, F $06AA $2EA0 GOTO $‐10 $06AB $0008 RETURN $041A $ _Div_16x16_S: $041A $1303 BCF STATUS, RP1 $041B $1283 BCF STATUS, RP0 $041C $01FD CLRF STACK_13 $041D $01F9 CLRF STACK_9 $041E $01F8 CLRF STACK_8 $041F $0871 MOVF STACK_1, W $0420 $0470 IORWF STACK_0, W $0421 $1903 BTFSC STATUS, Z $0422 $3400 RETLW 0 $0423 $0871 MOVF STACK_1, W $0424 $0675 XORWF STACK_5, W $0425 $00FA MOVWF STACK_10 $0426 $1BFA BTFSC STACK_10, 7 $0427 $09FD COMF STACK_13, F $0428 $01FB CLRF STACK_11 $0429 $1FF5 BTFSS STACK_5, 7 $042A $2C30 GOTO $+6 $042B $09F4 COMF STACK_4, F $042C $09F5 COMF STACK_5, F

105

$042D $0AF4 INCF STACK_4, F $042E $1903 BTFSC STATUS, Z $042F $0AF5 INCF STACK_5, F $0430 $1FF1 BTFSS STACK_1, 7 $0431 $2C37 GOTO $+6 $0432 $09F0 COMF STACK_0, F $0433 $09F1 COMF STACK_1, F $0434 $0AF0 INCF STACK_0, F $0435 $1903 BTFSC STATUS, Z $0436 $0AF1 INCF STACK_1, F $0437 $0871 MOVF STACK_1, W $0438 $0475 IORWF STACK_5, W $0439 $00FA MOVWF STACK_10 $043A $1BFA BTFSC STACK_10, 7 $043B $2C4C GOTO $+17 $043C $25B3 CALL _Div_16x16_S_L $043D $187B BTFSC STACK_11, 0 $043E $2C5F GOTO $+33 $043F $1FFD BTFSS STACK_13, 7 $0440 $3400 RETLW 0 $0441 $09F0 COMF STACK_0, F $0442 $09F1 COMF STACK_1, F $0443 $0AF0 INCF STACK_0, F $0444 $1903 BTFSC STATUS, Z $0445 $0AF1 INCF STACK_1, F $0446 $09F8 COMF STACK_8, F $0447 $09F9 COMF STACK_9, F $0448 $0AF8 INCF STACK_8, F $0449 $1903 BTFSC STATUS, Z $044A $0AF9 INCF STACK_9, F $044B $3400 RETLW 0 $044C $1FF5 BTFSS STACK_5, 7 $044D $2C5B GOTO $+14 $044E $1BF1 BTFSC STACK_1, 7 $044F $2C57 GOTO $+8 $0450 $0871 MOVF STACK_1, W $0451 $00F9 MOVWF STACK_9 $0452 $0870 MOVF STACK_0, W $0453 $00F8 MOVWF STACK_8 $0454 $01F1 CLRF STACK_1 $0455 $01F0 CLRF STACK_0 $0456 $2C3F GOTO $‐23 $0457 $01F1 CLRF STACK_1 $0458 $01F0 CLRF STACK_0

106

$0459 $0AF0 INCF STACK_0, F $045A $3400 RETLW 0 $045B $09F1 COMF STACK_1, F $045C $09F0 COMF STACK_0, F $045D $0AFB INCF STACK_11, F $045E $2C3C GOTO $‐34 $045F $0AF8 INCF STACK_8, F $0460 $1903 BTFSC STATUS, Z $0461 $0AF9 INCF STACK_9, F $0462 $0874 MOVF STACK_4, W $0463 $0278 SUBWF STACK_8, W $0464 $1D03 BTFSS STATUS, Z $0465 $2C3F GOTO $‐38 $0466 $0875 MOVF STACK_5, W $0467 $0279 SUBWF STACK_9, W $0468 $1D03 BTFSS STATUS, Z $0469 $2C3F GOTO $‐42 $046A $01F9 CLRF STACK_9 $046B $01F8 CLRF STACK_8 $046C $0AF0 INCF STACK_0, F $046D $1903 BTFSC STATUS, Z $046E $0AF1 INCF STACK_1, F $046F $1FF1 BTFSS STACK_1, 7 $0470 $2C3F GOTO $‐49 $0471 $0000 NOP $0472 $34FF RETLW 255 $0473 $0008 RETURN $06AC $ _Lcd_Chr_CP: $06AC $1303 BCF STATUS, RP1 $06AD $1283 BCF STATUS, RP0 $06AE $01A2 CLRF LCD_cmd_status, 1 $06AF $085E MOVF FARG_Lcd_Chr_CP+0, 0 $06B0 $00E1 MOVWF FARG_Lcd_Cmd+0 $06B1 $2474 CALL _Lcd_Cmd $06B2 $3001 MOVLW 1 $06B3 $00A2 MOVWF LCD_cmd_status $06B4 $0008 RETURN $057C $ _Lcd_Chr: $057C $2D8E GOTO L_Lcd_Chr_8 $057D $ L_Lcd_Chr_10: $057D $3080 MOVLW 128 $057E $1303 BCF STATUS, RP1 $057F $1283 BCF STATUS, RP0 $0580 $00DE MOVWF FARG_Lcd_Chr+0

107

$0581 $2DA1 GOTO L_Lcd_Chr_9 $0582 $ L_Lcd_Chr_11: $0582 $30C0 MOVLW 192 $0583 $00DE MOVWF FARG_Lcd_Chr+0 $0584 $2DA1 GOTO L_Lcd_Chr_9 $0585 $ L_Lcd_Chr_12: $0585 $3094 MOVLW 148 $0586 $00DE MOVWF FARG_Lcd_Chr+0 $0587 $2DA1 GOTO L_Lcd_Chr_9 $0588 $ L_Lcd_Chr_13: $0588 $30D4 MOVLW 212 $0589 $00DE MOVWF FARG_Lcd_Chr+0 $058A $2DA1 GOTO L_Lcd_Chr_9 $058B $ L_Lcd_Chr_14: $058B $3080 MOVLW 128 $058C $00DE MOVWF FARG_Lcd_Chr+0 $058D $2DA1 GOTO L_Lcd_Chr_9 $058E $ L_Lcd_Chr_8: $058E $1303 BCF STATUS, RP1 $058F $1283 BCF STATUS, RP0 $0590 $085E MOVF FARG_Lcd_Chr+0, 0 $0591 $3A01 XORLW 1 $0592 $1903 BTFSC STATUS, Z $0593 $2D7D GOTO L_Lcd_Chr_10 $0594 $085E MOVF FARG_Lcd_Chr+0, 0 $0595 $3A02 XORLW 2 $0596 $1903 BTFSC STATUS, Z $0597 $2D82 GOTO L_Lcd_Chr_11 $0598 $085E MOVF FARG_Lcd_Chr+0, 0 $0599 $3A03 XORLW 3 $059A $1903 BTFSC STATUS, Z $059B $2D85 GOTO L_Lcd_Chr_12 $059C $085E MOVF FARG_Lcd_Chr+0, 0 $059D $3A04 XORLW 4 $059E $1903 BTFSC STATUS, Z $059F $2D88 GOTO L_Lcd_Chr_13 $05A0 $2D8B GOTO L_Lcd_Chr_14 $05A1 $ L_Lcd_Chr_9: $05A1 $035F DECF FARG_Lcd_Chr+1, 0 $05A2 $00F0 MOVWF STACK_0 $05A3 $085E MOVF FARG_Lcd_Chr+0, 0 $05A4 $07F0 ADDWF STACK_0, 1 $05A5 $0870 MOVF STACK_0, 0 $05A6 $00DE MOVWF FARG_Lcd_Chr+0

108

$05A7 $3001 MOVLW 1 $05A8 $00A2 MOVWF LCD_cmd_status $05A9 $0870 MOVF STACK_0, 0 $05AA $00E1 MOVWF FARG_Lcd_Cmd+0 $05AB $2474 CALL _Lcd_Cmd $05AC $01A2 CLRF LCD_cmd_status, 1 $05AD $0860 MOVF FARG_Lcd_Chr+2, 0 $05AE $00E1 MOVWF FARG_Lcd_Cmd+0 $05AF $2474 CALL _Lcd_Cmd $05B0 $3001 MOVLW 1 $05B1 $00A2 MOVWF LCD_cmd_status $05B2 $0008 RETURN $0658 $ _Div_16x16_U: $0658 $1303 BCF STATUS, RP1 $0659 $1283 BCF STATUS, RP0 $065A $01F8 CLRF STACK_8 $065B $01F9 CLRF STACK_9 $065C $3010 MOVLW 16 $065D $00FC MOVWF STACK_12 $065E $0D71 RLF STACK_1, W $065F $0DF8 RLF STACK_8, F $0660 $0DF9 RLF STACK_9, F $0661 $0874 MOVF STACK_4, W $0662 $02F8 SUBWF STACK_8, F $0663 $0875 MOVF STACK_5, W $0664 $1C03 BTFSS STATUS, C $0665 $0F75 INCFSZ STACK_5, W $0666 $02F9 SUBWF STACK_9, F $0667 $1803 BTFSC STATUS, C $0668 $2E70 GOTO $+8 $0669 $0874 MOVF STACK_4, W $066A $07F8 ADDWF STACK_8, F $066B $0875 MOVF STACK_5, W $066C $1803 BTFSC STATUS, C $066D $0F75 INCFSZ STACK_5, W $066E $07F9 ADDWF STACK_9, F $066F $1003 BCF STATUS, C $0670 $0DF0 RLF STACK_0, F $0671 $0DF1 RLF STACK_1, F $0672 $0BFC DECFSZ STACK_12, F $0673 $2E5E GOTO $‐21 $0674 $0008 RETURN $04F5 $ _Mul_16x16_S: $04F5 $1303 BCF STATUS, RP1

109

$04F6 $1283 BCF STATUS, RP0 $04F7 $01FB CLRF STACK_11 $04F8 $01FA CLRF STACK_10 $04F9 $01F9 CLRF STACK_9 $04FA $3080 MOVLW 128 $04FB $00F8 MOVWF STACK_8 $04FC $01FD CLRF STACK_13 $04FD $1FF1 BTFSS STACK_1, 7 $04FE $2D05 GOTO $+7 $04FF $09F1 COMF STACK_1, F $0500 $09F0 COMF STACK_0, F $0501 $0AF0 INCF STACK_0, F $0502 $1903 BTFSC STATUS, Z $0503 $0AF1 INCF STACK_1, F $0504 $0AFD INCF STACK_13, F $0505 $1FF5 BTFSS STACK_5, 7 $0506 $2D0D GOTO $+7 $0507 $09F5 COMF STACK_5, F $0508 $09F4 COMF STACK_4, F $0509 $0AF4 INCF STACK_4, F $050A $1903 BTFSC STATUS, Z $050B $0AF5 INCF STACK_5, F $050C $0AFD INCF STACK_13, F $050D $0CF1 RRF STACK_1, F $050E $0CF0 RRF STACK_0, F $050F $1C03 BTFSS STATUS, C $0510 $2D1A GOTO $+10 $0511 $0874 MOVF STACK_4, W $0512 $07F9 ADDWF STACK_9, F $0513 $0875 MOVF STACK_5, W $0514 $1803 BTFSC STATUS, C $0515 $0F75 INCFSZ STACK_5, W $0516 $07FA ADDWF STACK_10, F $0517 $1803 BTFSC STATUS, C $0518 $0AFB INCF STACK_11, F $0519 $1003 BCF STATUS, C $051A $1FF0 BTFSS STACK_0, 7 $051B $2D22 GOTO $+7 $051C $0874 MOVF STACK_4, W $051D $07FA ADDWF STACK_10, F $051E $1803 BTFSC STATUS, C $051F $0AFB INCF STACK_11, F $0520 $0875 MOVF STACK_5, W $0521 $07FB ADDWF STACK_11, F

110

$0522 $0CFB RRF STACK_11, F $0523 $0CFA RRF STACK_10, F $0524 $0CF9 RRF STACK_9, F $0525 $0CF8 RRF STACK_8, F $0526 $1C03 BTFSS STATUS, C $0527 $2D0D GOTO $‐26 $0528 $1C7D BTFSS STACK_13, 0 $0529 $2D35 GOTO $+12 $052A $09FB COMF STACK_11, F $052B $09FA COMF STACK_10, F $052C $09F9 COMF STACK_9, F $052D $09F8 COMF STACK_8, F $052E $0AF8 INCF STACK_8, F $052F $1903 BTFSC STATUS, Z $0530 $0AF9 INCF STACK_9, F $0531 $1903 BTFSC STATUS, Z $0532 $0AFA INCF STACK_10, F $0533 $1903 BTFSC STATUS, Z $0534 $0AFB INCF STACK_11, F $0535 $087B MOVF STACK_11, W $0536 $00F3 MOVWF STACK_3 $0537 $087A MOVF STACK_10, W $0538 $00F2 MOVWF STACK_2 $0539 $0879 MOVF STACK_9, W $053A $00F1 MOVWF STACK_1 $053B $0878 MOVF STACK_8, W $053C $00F0 MOVWF STACK_0 $053D $0000 NOP $053E $0008 RETURN $060C $ _shift_in: ;halo_card.c,80 :: unsigned char shift_in() ;halo_card.c,83 :: k=128; $060C $3080 MOVLW 128 $060D $1303 BCF STATUS, RP1 $060E $1283 BCF STATUS, RP0 $060F $00DB MOVWF shift_in_k_L0 ;halo_card.c,84 :: dat=0; $0610 $01DC CLRF shift_in_dat_L0, 1 ;halo_card.c,85 :: for(n=1;n<=8;n++) $0611 $3001 MOVLW 1 $0612 $00DA MOVWF shift_in_n_L0 $0613 $ L_shift_in_11: $0613 $085A MOVF shift_in_n_L0, 0 $0614 $3C08 SUBLW 8

111

$0615 $1C03 BTFSS STATUS, C $0616 $2E31 GOTO L_shift_in_12 ;halo_card.c,87 :: clk=1; $0617 $1408 BSF PORTD, 0 ;halo_card.c,88 :: if(!out) $0618 $1908 BTFSC PORTD, 2 $0619 $2E1C GOTO L_shift_in_14 ;halo_card.c,90 :: dat=dat+k; $061A $085B MOVF shift_in_k_L0, 0 $061B $07DC ADDWF shift_in_dat_L0, 1 ;halo_card.c,91 :: } $061C $ L_shift_in_14: ;halo_card.c,92 :: Delay_ms(2); $061C $3006 MOVLW 6 $061D $00FB MOVWF STACK_11 $061E $30FF MOVLW 255 $061F $00FA MOVWF STACK_10 $0620 $0BFB DECFSZ STACK_11, F $0621 $2E23 GOTO $+2 $0622 $2E26 GOTO $+4 $0623 $0BFA DECFSZ STACK_10, F $0624 $2E23 GOTO $‐1 $0625 $2E20 GOTO $‐5 $0626 $302C MOVLW 44 $0627 $00FA MOVWF STACK_10 $0628 $0BFA DECFSZ STACK_10, F $0629 $2E28 GOTO $‐1 $062A $0000 NOP $062B $0000 NOP ;halo_card.c,93 :: clk=0; $062C $1008 BCF PORTD, 0 ;halo_card.c,95 :: k=k>>1; $062D $0CDB RRF shift_in_k_L0, 1 $062E $13DB BCF shift_in_k_L0, 7 ;halo_card.c,96 :: } $062F $ L_shift_in_13: ;halo_card.c,85 :: for(n=1;n<=8;n++) $062F $0ADA INCF shift_in_n_L0, 1 ;halo_card.c,96 :: } $0630 $2E13 GOTO L_shift_in_11 $0631 $ L_shift_in_12: ;halo_card.c,97 :: return(dat); $0631 $085C MOVF shift_in_dat_L0, 0 $0632 $00F0 MOVWF STACK_0

112

;halo_card.c,98 :: } $0633 $0008 RETURN $053F $ _ByteToStr: $053F $1303 BCF STATUS, RP1 $0540 $1283 BCF STATUS, RP0 $0541 $085B MOVF FARG_ByteToStr+1, 0 $0542 $0084 MOVWF FSR $0543 $3020 MOVLW 32 $0544 $0080 MOVWF INDF $0545 $3020 MOVLW 32 $0546 $0A84 INCF FSR, F $0547 $0080 MOVWF INDF $0548 $0A84 INCF FSR, F $0549 $0080 MOVWF INDF $054A $3001 MOVLW 1 $054B $00DC MOVWF ByteToStr_len_L0 $054C $085A MOVF FARG_ByteToStr+0, 0 $054D $3C09 SUBLW 9 $054E $1803 BTFSC STATUS, C $054F $2D51 GOTO L_ByteToStr_0 $0550 $0ADC INCF ByteToStr_len_L0, 1 $0551 $ L_ByteToStr_0: $0551 $085A MOVF FARG_ByteToStr+0, 0 $0552 $3C63 SUBLW 99 $0553 $1803 BTFSC STATUS, C $0554 $2D56 GOTO L_ByteToStr_1 $0555 $0ADC INCF ByteToStr_len_L0, 1 $0556 $ L_ByteToStr_1: $0556 $3003 MOVLW 3 $0557 $075B ADDWF FARG_ByteToStr+1, 0 $0558 $00F0 MOVWF STACK_0 $0559 $0870 MOVF STACK_0, 0 $055A $0084 MOVWF FSR $055B $0180 CLRF INDF, 1 $055C $0384 DECF FSR, 1 $055D $ L_ByteToStr_2: $055D $085C MOVF ByteToStr_len_L0, 0 $055E $3C00 SUBLW 0 $055F $1803 BTFSC STATUS, C $0560 $2D7B GOTO L_ByteToStr_3 $0561 $300A MOVLW 10 $0562 $00F4 MOVWF STACK_4 $0563 $085A MOVF FARG_ByteToStr+0, 0 $0564 $00F0 MOVWF STACK_0

113

$0565 $269B CALL _div_8x8_u $0566 $0878 MOVF STACK_8, 0 $0567 $00F0 MOVWF STACK_0 $0568 $0870 MOVF STACK_0, 0 $0569 $0080 MOVWF INDF $056A $0800 MOVF INDF, 0 $056B $025A SUBWF FARG_ByteToStr+0, 0 $056C $00F0 MOVWF STACK_0 $056D $01F1 CLRF STACK_0+1 $056E $1C03 BTFSS STATUS, C $056F $03F1 DECF STACK_0+1, 1 $0570 $300A MOVLW 10 $0571 $00F4 MOVWF STACK_4 $0572 $01F5 CLRF STACK_4+1 $0573 $241A CALL _div_16x16_s $0574 $0870 MOVF STACK_0, 0 $0575 $00DA MOVWF FARG_ByteToStr+0 $0576 $3030 MOVLW 48 $0577 $0780 ADDWF INDF, 1 $0578 $0384 DECF FSR, 1 $0579 $03DC DECF ByteToStr_len_L0, 1 $057A $2D5D GOTO L_ByteToStr_2 $057B $ L_ByteToStr_3: $057B $0008 RETURN $04B2 $ _LCD_Out: $04B2 $2CC4 GOTO L_LCD_Out_17 $04B3 $ L_LCD_Out_19: $04B3 $3080 MOVLW 128 $04B4 $1303 BCF STATUS, RP1 $04B5 $1283 BCF STATUS, RP0 $04B6 $00DA MOVWF FARG_LCD_Out+0 $04B7 $2CD7 GOTO L_LCD_Out_18 $04B8 $ L_LCD_Out_20: $04B8 $30C0 MOVLW 192 $04B9 $00DA MOVWF FARG_LCD_Out+0 $04BA $2CD7 GOTO L_LCD_Out_18 $04BB $ L_LCD_Out_21: $04BB $3094 MOVLW 148 $04BC $00DA MOVWF FARG_LCD_Out+0 $04BD $2CD7 GOTO L_LCD_Out_18 $04BE $ L_LCD_Out_22: $04BE $30D4 MOVLW 212 $04BF $00DA MOVWF FARG_LCD_Out+0 $04C0 $2CD7 GOTO L_LCD_Out_18

114

$04C1 $ L_LCD_Out_23: $04C1 $3080 MOVLW 128 $04C2 $00DA MOVWF FARG_LCD_Out+0 $04C3 $2CD7 GOTO L_LCD_Out_18 $04C4 $ L_LCD_Out_17: $04C4 $1303 BCF STATUS, RP1 $04C5 $1283 BCF STATUS, RP0 $04C6 $085A MOVF FARG_LCD_Out+0, 0 $04C7 $3A01 XORLW 1 $04C8 $1903 BTFSC STATUS, Z $04C9 $2CB3 GOTO L_LCD_Out_19 $04CA $085A MOVF FARG_LCD_Out+0, 0 $04CB $3A02 XORLW 2 $04CC $1903 BTFSC STATUS, Z $04CD $2CB8 GOTO L_LCD_Out_20 $04CE $085A MOVF FARG_LCD_Out+0, 0 $04CF $3A03 XORLW 3 $04D0 $1903 BTFSC STATUS, Z $04D1 $2CBB GOTO L_LCD_Out_21 $04D2 $085A MOVF FARG_LCD_Out+0, 0 $04D3 $3A04 XORLW 4 $04D4 $1903 BTFSC STATUS, Z $04D5 $2CBE GOTO L_LCD_Out_22 $04D6 $2CC1 GOTO L_LCD_Out_23 $04D7 $ L_LCD_Out_18: $04D7 $035B DECF FARG_LCD_Out+1, 0 $04D8 $00F0 MOVWF STACK_0 $04D9 $085A MOVF FARG_LCD_Out+0, 0 $04DA $07F0 ADDWF STACK_0, 1 $04DB $0870 MOVF STACK_0, 0 $04DC $00DA MOVWF FARG_LCD_Out+0 $04DD $0870 MOVF STACK_0, 0 $04DE $00E1 MOVWF FARG_Lcd_Cmd+0 $04DF $2474 CALL _Lcd_Cmd $04E0 $01A2 CLRF LCD_cmd_status, 1 $04E1 $01DD CLRF LCD_Out_i_L0, 1 $04E2 $ L_LCD_Out_24: $04E2 $085D MOVF LCD_Out_i_L0, 0 $04E3 $075C ADDWF FARG_LCD_Out+2, 0 $04E4 $0084 MOVWF FSR $04E5 $0800 MOVF INDF, 0 $04E6 $00F0 MOVWF STACK_0 $04E7 $0870 MOVF STACK_0, 0 $04E8 $1903 BTFSC STATUS, Z

115

$04E9 $2CF2 GOTO L_LCD_Out_25 $04EA $085D MOVF LCD_Out_i_L0, 0 $04EB $075C ADDWF FARG_LCD_Out+2, 0 $04EC $0084 MOVWF FSR $04ED $0800 MOVF INDF, 0 $04EE $00DE MOVWF FARG_Lcd_Chr_CP+0 $04EF $26AC CALL _Lcd_Chr_CP $04F0 $0ADD INCF LCD_Out_i_L0, 1 $04F1 $2CE2 GOTO L_LCD_Out_24 $04F2 $ L_LCD_Out_25: $04F2 $3001 MOVLW 1 $04F3 $00A2 MOVWF LCD_cmd_status $04F4 $0008 RETURN $0634 $ _shift_in_kredit: ;halo_card.c,102 :: unsigned char shift_in_kredit() ;halo_card.c,105 :: g=8; $0634 $3008 MOVLW 8 $0635 $1303 BCF STATUS, RP1 $0636 $1283 BCF STATUS, RP0 $0637 $00DB MOVWF shift_in_kredit_g_L0 ;halo_card.c,106 :: for(n=1;n<=8;n++) $0638 $3001 MOVLW 1 $0639 $00DA MOVWF shift_in_kredit_n_L0 $063A $ L_shift_in_kredit_15: $063A $085A MOVF shift_in_kredit_n_L0, 0 $063B $3C08 SUBLW 8 $063C $1C03 BTFSS STATUS, C $063D $2E55 GOTO L_shift_in_kredit_16 ;halo_card.c,108 :: clk=1; $063E $1408 BSF PORTD, 0 ;halo_card.c,109 :: if(!out) $063F $1908 BTFSC PORTD, 2 $0640 $2E42 GOTO L_shift_in_kredit_18 ;halo_card.c,111 :: g‐‐; $0641 $03DB DECF shift_in_kredit_g_L0, 1 ;halo_card.c,112 :: } $0642 $ L_shift_in_kredit_18: ;halo_card.c,113 :: Delay_ms(2); $0642 $3006 MOVLW 6 $0643 $00FB MOVWF STACK_11 $0644 $30FF MOVLW 255 $0645 $00FA MOVWF STACK_10 $0646 $0BFB DECFSZ STACK_11, F $0647 $2E49 GOTO $+2

116

$0648 $2E4C GOTO $+4 $0649 $0BFA DECFSZ STACK_10, F $064A $2E49 GOTO $‐1 $064B $2E46 GOTO $‐5 $064C $302C MOVLW 44 $064D $00FA MOVWF STACK_10 $064E $0BFA DECFSZ STACK_10, F $064F $2E4E GOTO $‐1 $0650 $0000 NOP $0651 $0000 NOP ;halo_card.c,114 :: clk=0; $0652 $1008 BCF PORTD, 0 ;halo_card.c,115 :: } $0653 $ L_shift_in_kredit_17: ;halo_card.c,106 :: for(n=1;n<=8;n++) $0653 $0ADA INCF shift_in_kredit_n_L0, 1 ;halo_card.c,115 :: } $0654 $2E3A GOTO L_shift_in_kredit_15 $0655 $ L_shift_in_kredit_16: ;halo_card.c,116 :: return(g); $0655 $085B MOVF shift_in_kredit_g_L0, 0 $0656 $00F0 MOVWF STACK_0 ;halo_card.c,117 :: } $0657 $0008 RETURN $0309 $ _Lcd_kredit: ;halo_card.c,27 :: void Lcd_kredit(unsigned int kred) ;halo_card.c,30 :: if(kred>10000) $0309 $1303 BCF STATUS, RP1 $030A $1283 BCF STATUS, RP0 $030B $085B MOVF FARG_Lcd_kredit+1, 0 $030C $3C27 SUBLW 39 $030D $1D03 BTFSS STATUS, Z $030E $2B11 GOTO L_Lcd_kredit_40 $030F $085A MOVF FARG_Lcd_kredit+0, 0 $0310 $3C10 SUBLW 16 $0311 $ L_Lcd_kredit_40: $0311 $1803 BTFSC STATUS, C $0312 $2B38 GOTO L_Lcd_kredit_3 ;halo_card.c,32 :: temp=(kred/10000); $0313 $3010 MOVLW 16 $0314 $00F4 MOVWF STACK_4 $0315 $3027 MOVLW 39 $0316 $00F5 MOVWF STACK_4+1 $0317 $085A MOVF FARG_Lcd_kredit+0, 0

117

$0318 $00F0 MOVWF STACK_0 $0319 $085B MOVF FARG_Lcd_kredit+1, 0 $031A $00F1 MOVWF STACK_0+1 $031B $2658 CALL _div_16x16_u $031C $0870 MOVF STACK_0, 0 $031D $00DC MOVWF Lcd_kredit_temp_L0 $031E $0871 MOVF STACK_0+1, 0 $031F $00DD MOVWF Lcd_kredit_temp_L0+1 ;halo_card.c,33 :: Lcd_Chr(2,1,temp+48); $0320 $3002 MOVLW 2 $0321 $00DE MOVWF FARG_Lcd_Chr+0 $0322 $3001 MOVLW 1 $0323 $00DF MOVWF FARG_Lcd_Chr+1 $0324 $3030 MOVLW 48 $0325 $0770 ADDWF STACK_0, 0 $0326 $00E0 MOVWF FARG_Lcd_Chr+2 $0327 $257C CALL _Lcd_Chr ;halo_card.c,34 :: kred=kred‐temp*10000; $0328 $085C MOVF Lcd_kredit_temp_L0, 0 $0329 $00F0 MOVWF STACK_0 $032A $085D MOVF Lcd_kredit_temp_L0+1, 0 $032B $00F1 MOVWF STACK_0+1 $032C $3010 MOVLW 16 $032D $00F4 MOVWF STACK_4 $032E $3027 MOVLW 39 $032F $00F5 MOVWF STACK_4+1 $0330 $24F5 CALL _mul_16x16_s $0331 $0870 MOVF STACK_0, 0 $0332 $02DA SUBWF FARG_Lcd_kredit+0, 1 $0333 $1C03 BTFSS STATUS, C $0334 $03DB DECF FARG_Lcd_kredit+1, 1 $0335 $0871 MOVF STACK_0+1, 0 $0336 $02DB SUBWF FARG_Lcd_kredit+1, 1 ;halo_card.c,35 :: } $0337 $2B3F GOTO L_Lcd_kredit_4 $0338 $ L_Lcd_kredit_3: ;halo_card.c,38 :: Lcd_Chr(2,1,0+48); $0338 $3002 MOVLW 2 $0339 $00DE MOVWF FARG_Lcd_Chr+0 $033A $3001 MOVLW 1 $033B $00DF MOVWF FARG_Lcd_Chr+1 $033C $3030 MOVLW 48 $033D $00E0 MOVWF FARG_Lcd_Chr+2 $033E $257C CALL _Lcd_Chr

118

;halo_card.c,39 :: } $033F $ L_Lcd_kredit_4: ;halo_card.c,41 :: if(kred>1000) $033F $085B MOVF FARG_Lcd_kredit+1, 0 $0340 $3C03 SUBLW 3 $0341 $1D03 BTFSS STATUS, Z $0342 $2B45 GOTO L_Lcd_kredit_41 $0343 $085A MOVF FARG_Lcd_kredit+0, 0 $0344 $3CE8 SUBLW 232 $0345 $ L_Lcd_kredit_41: $0345 $1803 BTFSC STATUS, C $0346 $2B68 GOTO L_Lcd_kredit_5 ;halo_card.c,43 :: temp=(kred/1000); $0347 $30E8 MOVLW 232 $0348 $00F4 MOVWF STACK_4 $0349 $3003 MOVLW 3 $034A $00F5 MOVWF STACK_4+1 $034B $085A MOVF FARG_Lcd_kredit+0, 0 $034C $00F0 MOVWF STACK_0 $034D $085B MOVF FARG_Lcd_kredit+1, 0 $034E $00F1 MOVWF STACK_0+1 $034F $2658 CALL _div_16x16_u $0350 $0870 MOVF STACK_0, 0 $0351 $00DC MOVWF Lcd_kredit_temp_L0 $0352 $0871 MOVF STACK_0+1, 0 $0353 $00DD MOVWF Lcd_kredit_temp_L0+1 ;halo_card.c,44 :: Lcd_Chr_Cp(temp+48); $0354 $3030 MOVLW 48 $0355 $0770 ADDWF STACK_0, 0 $0356 $00DE MOVWF FARG_Lcd_Chr_CP+0 $0357 $26AC CALL _Lcd_Chr_CP ;halo_card.c,45 :: kred=kred‐temp*1000; $0358 $085C MOVF Lcd_kredit_temp_L0, 0 $0359 $00F0 MOVWF STACK_0 $035A $085D MOVF Lcd_kredit_temp_L0+1, 0 $035B $00F1 MOVWF STACK_0+1 $035C $30E8 MOVLW 232 $035D $00F4 MOVWF STACK_4 $035E $3003 MOVLW 3 $035F $00F5 MOVWF STACK_4+1 $0360 $24F5 CALL _mul_16x16_s $0361 $0870 MOVF STACK_0, 0 $0362 $02DA SUBWF FARG_Lcd_kredit+0, 1 $0363 $1C03 BTFSS STATUS, C

119

$0364 $03DB DECF FARG_Lcd_kredit+1, 1 $0365 $0871 MOVF STACK_0+1, 0 $0366 $02DB SUBWF FARG_Lcd_kredit+1, 1 ;halo_card.c,46 :: } $0367 $2B6B GOTO L_Lcd_kredit_6 $0368 $ L_Lcd_kredit_5: ;halo_card.c,49 :: Lcd_Chr_Cp(0+48); $0368 $3030 MOVLW 48 $0369 $00DE MOVWF FARG_Lcd_Chr_CP+0 $036A $26AC CALL _Lcd_Chr_CP ;halo_card.c,50 :: } $036B $ L_Lcd_kredit_6: ;halo_card.c,52 :: if(kred>100) $036B $085B MOVF FARG_Lcd_kredit+1, 0 $036C $3C00 SUBLW 0 $036D $1D03 BTFSS STATUS, Z $036E $2B71 GOTO L_Lcd_kredit_42 $036F $085A MOVF FARG_Lcd_kredit+0, 0 $0370 $3C64 SUBLW 100 $0371 $ L_Lcd_kredit_42: $0371 $1803 BTFSC STATUS, C $0372 $2B94 GOTO L_Lcd_kredit_7 ;halo_card.c,54 :: temp=(kred/100); $0373 $3064 MOVLW 100 $0374 $00F4 MOVWF STACK_4 $0375 $3000 MOVLW 0 $0376 $00F5 MOVWF STACK_4+1 $0377 $085A MOVF FARG_Lcd_kredit+0, 0 $0378 $00F0 MOVWF STACK_0 $0379 $085B MOVF FARG_Lcd_kredit+1, 0 $037A $00F1 MOVWF STACK_0+1 $037B $2658 CALL _div_16x16_u $037C $0870 MOVF STACK_0, 0 $037D $00DC MOVWF Lcd_kredit_temp_L0 $037E $0871 MOVF STACK_0+1, 0 $037F $00DD MOVWF Lcd_kredit_temp_L0+1 ;halo_card.c,55 :: Lcd_Chr_Cp(temp+48); $0380 $3030 MOVLW 48 $0381 $0770 ADDWF STACK_0, 0 $0382 $00DE MOVWF FARG_Lcd_Chr_CP+0 $0383 $26AC CALL _Lcd_Chr_CP ;halo_card.c,56 :: kred=kred‐temp*100; $0384 $085C MOVF Lcd_kredit_temp_L0, 0 $0385 $00F0 MOVWF STACK_0

120

$0386 $085D MOVF Lcd_kredit_temp_L0+1, 0 $0387 $00F1 MOVWF STACK_0+1 $0388 $3064 MOVLW 100 $0389 $00F4 MOVWF STACK_4 $038A $3000 MOVLW 0 $038B $00F5 MOVWF STACK_4+1 $038C $24F5 CALL _mul_16x16_s $038D $0870 MOVF STACK_0, 0 $038E $02DA SUBWF FARG_Lcd_kredit+0, 1 $038F $1C03 BTFSS STATUS, C $0390 $03DB DECF FARG_Lcd_kredit+1, 1 $0391 $0871 MOVF STACK_0+1, 0 $0392 $02DB SUBWF FARG_Lcd_kredit+1, 1 ;halo_card.c,57 :: } $0393 $2B97 GOTO L_Lcd_kredit_8 $0394 $ L_Lcd_kredit_7: ;halo_card.c,60 :: Lcd_Chr_Cp(0+48); $0394 $3030 MOVLW 48 $0395 $00DE MOVWF FARG_Lcd_Chr_CP+0 $0396 $26AC CALL _Lcd_Chr_CP ;halo_card.c,61 :: } $0397 $ L_Lcd_kredit_8: ;halo_card.c,63 :: Lcd_Chr_Cp(46); $0397 $302E MOVLW 46 $0398 $00DE MOVWF FARG_Lcd_Chr_CP+0 $0399 $26AC CALL _Lcd_Chr_CP ;halo_card.c,65 :: if(kred>10) $039A $085B MOVF FARG_Lcd_kredit+1, 0 $039B $3C00 SUBLW 0 $039C $1D03 BTFSS STATUS, Z $039D $2BA0 GOTO L_Lcd_kredit_43 $039E $085A MOVF FARG_Lcd_kredit+0, 0 $039F $3C0A SUBLW 10 $03A0 $ L_Lcd_kredit_43: $03A0 $1803 BTFSC STATUS, C $03A1 $2BC3 GOTO L_Lcd_kredit_9 ;halo_card.c,67 :: temp=(kred/10); $03A2 $300A MOVLW 10 $03A3 $00F4 MOVWF STACK_4 $03A4 $3000 MOVLW 0 $03A5 $00F5 MOVWF STACK_4+1 $03A6 $085A MOVF FARG_Lcd_kredit+0, 0 $03A7 $00F0 MOVWF STACK_0 $03A8 $085B MOVF FARG_Lcd_kredit+1, 0

121

$03A9 $00F1 MOVWF STACK_0+1 $03AA $2658 CALL _div_16x16_u $03AB $0870 MOVF STACK_0, 0 $03AC $00DC MOVWF Lcd_kredit_temp_L0 $03AD $0871 MOVF STACK_0+1, 0 $03AE $00DD MOVWF Lcd_kredit_temp_L0+1 ;halo_card.c,68 :: Lcd_Chr_Cp(temp+48); $03AF $3030 MOVLW 48 $03B0 $0770 ADDWF STACK_0, 0 $03B1 $00DE MOVWF FARG_Lcd_Chr_CP+0 $03B2 $26AC CALL _Lcd_Chr_CP ;halo_card.c,69 :: kred=kred‐temp*10; $03B3 $085C MOVF Lcd_kredit_temp_L0, 0 $03B4 $00F0 MOVWF STACK_0 $03B5 $085D MOVF Lcd_kredit_temp_L0+1, 0 $03B6 $00F1 MOVWF STACK_0+1 $03B7 $300A MOVLW 10 $03B8 $00F4 MOVWF STACK_4 $03B9 $3000 MOVLW 0 $03BA $00F5 MOVWF STACK_4+1 $03BB $24F5 CALL _mul_16x16_s $03BC $0870 MOVF STACK_0, 0 $03BD $02DA SUBWF FARG_Lcd_kredit+0, 1 $03BE $1C03 BTFSS STATUS, C $03BF $03DB DECF FARG_Lcd_kredit+1, 1 $03C0 $0871 MOVF STACK_0+1, 0 $03C1 $02DB SUBWF FARG_Lcd_kredit+1, 1 ;halo_card.c,70 :: } $03C2 $2BC6 GOTO L_Lcd_kredit_10 $03C3 $ L_Lcd_kredit_9: ;halo_card.c,73 :: Lcd_Chr_Cp(0+48); $03C3 $3030 MOVLW 48 $03C4 $00DE MOVWF FARG_Lcd_Chr_CP+0 $03C5 $26AC CALL _Lcd_Chr_CP ;halo_card.c,74 :: } $03C6 $ L_Lcd_kredit_10: ;halo_card.c,76 :: Lcd_Chr_Cp(kred+48); $03C6 $3030 MOVLW 48 $03C7 $075A ADDWF FARG_Lcd_kredit+0, 0 $03C8 $00DE MOVWF FARG_Lcd_Chr_CP+0 $03C9 $26AC CALL _Lcd_Chr_CP ;halo_card.c,77 :: Lcd_Chr_Cp(32); $03CA $3020 MOVLW 32 $03CB $00DE MOVWF FARG_Lcd_Chr_CP+0

122

$03CC $26AC CALL _Lcd_Chr_CP ;halo_card.c,78 :: } $03CD $0008 RETURN $0675 $ _LCD_Out_CP: $0675 $1303 BCF STATUS, RP1 $0676 $1283 BCF STATUS, RP0 $0677 $01DB CLRF LCD_Out_CP_i_L0, 1 $0678 $ L_LCD_Out_CP_15: $0678 $085B MOVF LCD_Out_CP_i_L0, 0 $0679 $075A ADDWF FARG_LCD_Out_CP+0, 0 $067A $0084 MOVWF FSR $067B $0800 MOVF INDF, 0 $067C $00F0 MOVWF STACK_0 $067D $0870 MOVF STACK_0, 0 $067E $1903 BTFSC STATUS, Z $067F $2E88 GOTO L_LCD_Out_CP_16 $0680 $085B MOVF LCD_Out_CP_i_L0, 0 $0681 $075A ADDWF FARG_LCD_Out_CP+0, 0 $0682 $0084 MOVWF FSR $0683 $0800 MOVF INDF, 0 $0684 $00DE MOVWF FARG_Lcd_Chr_CP+0 $0685 $26AC CALL _Lcd_Chr_CP $0686 $0ADB INCF LCD_Out_CP_i_L0, 1 $0687 $2E78 GOTO L_LCD_Out_CP_15 $0688 $ L_LCD_Out_CP_16: $0688 $0008 RETURN $05E1 $ _Mul_16x16_U: $05E1 $1303 BCF STATUS, RP1 $05E2 $1283 BCF STATUS, RP0 $05E3 $01FB CLRF STACK_11 $05E4 $01FA CLRF STACK_10 $05E5 $01F9 CLRF STACK_9 $05E6 $3080 MOVLW 128 $05E7 $00F8 MOVWF STACK_8 $05E8 $0CF1 RRF STACK_1, F $05E9 $0CF0 RRF STACK_0, F $05EA $1C03 BTFSS STATUS, C $05EB $2DF5 GOTO $+10 $05EC $0874 MOVF STACK_4, W $05ED $07F9 ADDWF STACK_9, F $05EE $0875 MOVF STACK_5, W $05EF $1803 BTFSC STATUS, C $05F0 $0F75 INCFSZ STACK_5, W $05F1 $07FA ADDWF STACK_10, F

123

$05F2 $1803 BTFSC STATUS, C $05F3 $0AFB INCF STACK_11, F $05F4 $1003 BCF STATUS, C $05F5 $1FF0 BTFSS STACK_0, 7 $05F6 $2DFD GOTO $+7 $05F7 $0874 MOVF STACK_4, W $05F8 $07FA ADDWF STACK_10, F $05F9 $0875 MOVF STACK_5, W $05FA $1803 BTFSC STATUS, C $05FB $0F75 INCFSZ STACK_5, W $05FC $07FB ADDWF STACK_11, F $05FD $0CFB RRF STACK_11, F $05FE $0CFA RRF STACK_10, F $05FF $0CF9 RRF STACK_9, F $0600 $0CF8 RRF STACK_8, F $0601 $1C03 BTFSS STATUS, C $0602 $2DE8 GOTO $‐26 $0603 $087B MOVF STACK_11, W $0604 $00F3 MOVWF STACK_3 $0605 $087A MOVF STACK_10, W $0606 $00F2 MOVWF STACK_2 $0607 $0879 MOVF STACK_9, W $0608 $00F1 MOVWF STACK_1 $0609 $0878 MOVF STACK_8, W $060A $00F0 MOVWF STACK_0 $060B $0008 RETURN $002D $ _chipcard_read: $002D $3044 MOVLW 68 $002E $1303 BCF STATUS, RP1 $002F $1683 BSF STATUS, RP0 $0030 $00A0 MOVWF lstr1_halo_card+0 $0031 $3069 MOVLW 105 $0032 $00A1 MOVWF lstr1_halo_card+1 $0033 $306E MOVLW 110 $0034 $00A2 MOVWF lstr1_halo_card+2 $0035 $3061 MOVLW 97 $0036 $00A3 MOVWF lstr1_halo_card+3 $0037 $3072 MOVLW 114 $0038 $00A4 MOVWF lstr1_halo_card+4 $0039 $3061 MOVLW 97 $003A $00A5 MOVWF lstr1_halo_card+5 $003B $01A6 CLRF lstr1_halo_card+6 $003C $3055 MOVLW 85 $003D $00A7 MOVWF lstr2_halo_card+0

124

$003E $3062 MOVLW 98 $003F $00A8 MOVWF lstr2_halo_card+1 $0040 $3061 MOVLW 97 $0041 $00A9 MOVWF lstr2_halo_card+2 $0042 $3063 MOVLW 99 $0043 $00AA MOVWF lstr2_halo_card+3 $0044 $3069 MOVLW 105 $0045 $00AB MOVWF lstr2_halo_card+4 $0046 $3074 MOVLW 116 $0047 $00AC MOVWF lstr2_halo_card+5 $0048 $3065 MOVLW 101 $0049 $00AD MOVWF lstr2_halo_card+6 $004A $01AE CLRF lstr2_halo_card+7 $004B $304B MOVLW 75 $004C $00AF MOVWF lstr3_halo_card+0 $004D $3061 MOVLW 97 $004E $00B0 MOVWF lstr3_halo_card+1 $004F $3072 MOVLW 114 $0050 $00B1 MOVWF lstr3_halo_card+2 $0051 $3074 MOVLW 116 $0052 $00B2 MOVWF lstr3_halo_card+3 $0053 $3069 MOVLW 105 $0054 $00B3 MOVWF lstr3_halo_card+4 $0055 $3063 MOVLW 99 $0056 $00B4 MOVWF lstr3_halo_card+5 $0057 $3075 MOVLW 117 $0058 $00B5 MOVWF lstr3_halo_card+6 $0059 $01B6 CLRF lstr3_halo_card+7 ;halo_card.c,120 :: void chipcard_read() ;halo_card.c,124 :: if(kartica) $005A $1283 BCF STATUS, RP0 $005B $0820 MOVF _kartica, 0 $005C $1903 BTFSC STATUS, Z $005D $2990 GOTO L_chipcard_read_19 ;halo_card.c,126 :: if(det_jednom) $005E $0823 MOVF _det_jednom, 0 $005F $1903 BTFSC STATUS, Z $0060 $298F GOTO L_chipcard_read_20 ;halo_card.c,128 :: Lcd_Cmd(Lcd_CLEAR); $0061 $3001 MOVLW 1 $0062 $00E1 MOVWF FARG_Lcd_Cmd+0 $0063 $2474 CALL _Lcd_Cmd ;halo_card.c,129 :: det_jednom=0; $0064 $01A3 CLRF _det_jednom, 1

125

;halo_card.c,130 :: nap=0; $0065 $1207 BCF PORTC, 4 ;halo_card.c,131 :: Delay_ms(100); $0066 $3002 MOVLW 2 $0067 $00FC MOVWF STACK_12 $0068 $30FF MOVLW 255 $0069 $00FB MOVWF STACK_11 $006A $30FF MOVLW 255 $006B $00FA MOVWF STACK_10 $006C $0BFC DECFSZ STACK_12, F $006D $286F GOTO $+2 $006E $2876 GOTO $+8 $006F $0BFB DECFSZ STACK_11, F $0070 $2872 GOTO $+2 $0071 $2875 GOTO $+4 $0072 $0BFA DECFSZ STACK_10, F $0073 $2872 GOTO $‐1 $0074 $286F GOTO $‐5 $0075 $286C GOTO $‐9 $0076 $3006 MOVLW 6 $0077 $00FB MOVWF STACK_11 $0078 $30FF MOVLW 255 $0079 $00FA MOVWF STACK_10 $007A $0BFB DECFSZ STACK_11, F $007B $287D GOTO $+2 $007C $2880 GOTO $+4 $007D $0BFA DECFSZ STACK_10, F $007E $287D GOTO $‐1 $007F $287A GOTO $‐5 $0080 $300A MOVLW 10 $0081 $00FA MOVWF STACK_10 $0082 $0BFA DECFSZ STACK_10, F $0083 $2882 GOTO $‐1 ;halo_card.c,132 :: Delay_ms(100); $0084 $3002 MOVLW 2 $0085 $00FC MOVWF STACK_12 $0086 $30FF MOVLW 255 $0087 $00FB MOVWF STACK_11 $0088 $30FF MOVLW 255 $0089 $00FA MOVWF STACK_10 $008A $0BFC DECFSZ STACK_12, F $008B $288D GOTO $+2 $008C $2894 GOTO $+8 $008D $0BFB DECFSZ STACK_11, F

126

$008E $2890 GOTO $+2 $008F $2893 GOTO $+4 $0090 $0BFA DECFSZ STACK_10, F $0091 $2890 GOTO $‐1 $0092 $288D GOTO $‐5 $0093 $288A GOTO $‐9 $0094 $3006 MOVLW 6 $0095 $00FB MOVWF STACK_11 $0096 $30FF MOVLW 255 $0097 $00FA MOVWF STACK_10 $0098 $0BFB DECFSZ STACK_11, F $0099 $289B GOTO $+2 $009A $289E GOTO $+4 $009B $0BFA DECFSZ STACK_10, F $009C $289B GOTO $‐1 $009D $2898 GOTO $‐5 $009E $300A MOVLW 10 $009F $00FA MOVWF STACK_10 $00A0 $0BFA DECFSZ STACK_10, F $00A1 $28A0 GOTO $‐1 ;halo_card.c,133 :: clk=0; $00A2 $1008 BCF PORTD, 0 ;halo_card.c,134 :: res=0; $00A3 $1088 BCF PORTD, 1 ;halo_card.c,135 :: Delay_ms(100); $00A4 $3002 MOVLW 2 $00A5 $00FC MOVWF STACK_12 $00A6 $30FF MOVLW 255 $00A7 $00FB MOVWF STACK_11 $00A8 $30FF MOVLW 255 $00A9 $00FA MOVWF STACK_10 $00AA $0BFC DECFSZ STACK_12, F $00AB $28AD GOTO $+2 $00AC $28B4 GOTO $+8 $00AD $0BFB DECFSZ STACK_11, F $00AE $28B0 GOTO $+2 $00AF $28B3 GOTO $+4 $00B0 $0BFA DECFSZ STACK_10, F $00B1 $28B0 GOTO $‐1 $00B2 $28AD GOTO $‐5 $00B3 $28AA GOTO $‐9 $00B4 $3006 MOVLW 6 $00B5 $00FB MOVWF STACK_11 $00B6 $30FF MOVLW 255

127

$00B7 $00FA MOVWF STACK_10 $00B8 $0BFB DECFSZ STACK_11, F $00B9 $28BB GOTO $+2 $00BA $28BE GOTO $+4 $00BB $0BFA DECFSZ STACK_10, F $00BC $28BB GOTO $‐1 $00BD $28B8 GOTO $‐5 $00BE $300A MOVLW 10 $00BF $00FA MOVWF STACK_10 $00C0 $0BFA DECFSZ STACK_10, F $00C1 $28C0 GOTO $‐1 ;halo_card.c,136 :: clk=1; $00C2 $1408 BSF PORTD, 0 ;halo_card.c,137 :: res=1; $00C3 $1488 BSF PORTD, 1 ;halo_card.c,138 :: Delay_ms(2); $00C4 $3006 MOVLW 6 $00C5 $00FB MOVWF STACK_11 $00C6 $30FF MOVLW 255 $00C7 $00FA MOVWF STACK_10 $00C8 $0BFB DECFSZ STACK_11, F $00C9 $28CB GOTO $+2 $00CA $28CE GOTO $+4 $00CB $0BFA DECFSZ STACK_10, F $00CC $28CB GOTO $‐1 $00CD $28C8 GOTO $‐5 $00CE $302C MOVLW 44 $00CF $00FA MOVWF STACK_10 $00D0 $0BFA DECFSZ STACK_10, F $00D1 $28D0 GOTO $‐1 $00D2 $0000 NOP $00D3 $0000 NOP ;halo_card.c,139 :: res=0; $00D4 $1088 BCF PORTD, 1 ;halo_card.c,140 :: clk=0; $00D5 $1008 BCF PORTD, 0 ;halo_card.c,141 :: Delay_ms(2); $00D6 $3006 MOVLW 6 $00D7 $00FB MOVWF STACK_11 $00D8 $30FF MOVLW 255 $00D9 $00FA MOVWF STACK_10 $00DA $0BFB DECFSZ STACK_11, F $00DB $28DD GOTO $+2 $00DC $28E0 GOTO $+4

128

$00DD $0BFA DECFSZ STACK_10, F $00DE $28DD GOTO $‐1 $00DF $28DA GOTO $‐5 $00E0 $302C MOVLW 44 $00E1 $00FA MOVWF STACK_10 $00E2 $0BFA DECFSZ STACK_10, F $00E3 $28E2 GOTO $‐1 $00E4 $0000 NOP $00E5 $0000 NOP ;halo_card.c,142 :: for(i=1;i<=32;i++) // preskacemo prva 4 bajta $00E6 $3001 MOVLW 1 $00E7 $1683 BSF STATUS, RP0 $00E8 $00BB MOVWF chipcard_read_i_L0 $00E9 $ L_chipcard_read_21: $00E9 $083B MOVF chipcard_read_i_L0, 0 $00EA $3C20 SUBLW 32 $00EB $1C03 BTFSS STATUS, C $00EC $290F GOTO L_chipcard_read_22 ;halo_card.c,144 :: clk=1; $00ED $1283 BCF STATUS, RP0 $00EE $1408 BSF PORTD, 0 ;halo_card.c,145 :: Delay_ms(1); $00EF $3003 MOVLW 3 $00F0 $00FB MOVWF STACK_11 $00F1 $30FF MOVLW 255 $00F2 $00FA MOVWF STACK_10 $00F3 $0BFB DECFSZ STACK_11, F $00F4 $28F6 GOTO $+2 $00F5 $28F9 GOTO $+4 $00F6 $0BFA DECFSZ STACK_10, F $00F7 $28F6 GOTO $‐1 $00F8 $28F3 GOTO $‐5 $00F9 $3096 MOVLW 150 $00FA $00FA MOVWF STACK_10 $00FB $0BFA DECFSZ STACK_10, F $00FC $28FB GOTO $‐1 ;halo_card.c,146 :: clk=0; $00FD $1008 BCF PORTD, 0 ;halo_card.c,147 :: Delay_ms(1); $00FE $3003 MOVLW 3 $00FF $00FB MOVWF STACK_11 $0100 $30FF MOVLW 255 $0101 $00FA MOVWF STACK_10 $0102 $0BFB DECFSZ STACK_11, F

129

$0103 $2905 GOTO $+2 $0104 $2908 GOTO $+4 $0105 $0BFA DECFSZ STACK_10, F $0106 $2905 GOTO $‐1 $0107 $2902 GOTO $‐5 $0108 $3096 MOVLW 150 $0109 $00FA MOVWF STACK_10 $010A $0BFA DECFSZ STACK_10, F $010B $290A GOTO $‐1 ;halo_card.c,148 :: } $010C $ L_chipcard_read_23: ;halo_card.c,142 :: for(i=1;i<=32;i++) // preskacemo prva 4 bajta $010C $1683 BSF STATUS, RP0 $010D $0ABB INCF chipcard_read_i_L0, 1 ;halo_card.c,148 :: } $010E $28E9 GOTO L_chipcard_read_21 $010F $ L_chipcard_read_22: ;halo_card.c,149 :: for(i=0;i<=3;i++) //citamo serijski broj $010F $01BB CLRF chipcard_read_i_L0, 1 $0110 $ L_chipcard_read_24: $0110 $083B MOVF chipcard_read_i_L0, 0 $0111 $3C03 SUBLW 3 $0112 $1C03 BTFSS STATUS, C $0113 $291F GOTO L_chipcard_read_25 ;halo_card.c,151 :: eep_sifra_temp[i]=shift_in(); $0114 $083B MOVF chipcard_read_i_L0, 0 $0115 $3F24 ADDLW _eep_sifra_temp $0116 $00BC MOVWF FLOC_chipcard_read+28 $0117 $260C CALL _shift_in $0118 $1683 BSF STATUS, RP0 $0119 $083C MOVF FLOC_chipcard_read+28, 0 $011A $0084 MOVWF FSR $011B $0870 MOVF STACK_0, 0 $011C $0080 MOVWF INDF ;halo_card.c,152 :: } $011D $ L_chipcard_read_26: ;halo_card.c,149 :: for(i=0;i<=3;i++) //citamo serijski broj $011D $0ABB INCF chipcard_read_i_L0, 1 ;halo_card.c,152 :: } $011E $2910 GOTO L_chipcard_read_24 $011F $ L_chipcard_read_25: ;halo_card.c,153 :: for(i=0;i<=3;i++) $011F $01BB CLRF chipcard_read_i_L0, 1 $0120 $ L_chipcard_read_27:

130

$0120 $083B MOVF chipcard_read_i_L0, 0 $0121 $3C03 SUBLW 3 $0122 $1C03 BTFSS STATUS, C $0123 $2944 GOTO L_chipcard_read_28 ;halo_card.c,155 :: ByteToStr(eep_sifra_temp[i],text); $0124 $083B MOVF chipcard_read_i_L0, 0 $0125 $3F24 ADDLW _eep_sifra_temp $0126 $0084 MOVWF FSR $0127 $0800 MOVF INDF, 0 $0128 $1283 BCF STATUS, RP0 $0129 $00DA MOVWF FARG_ByteToStr+0 $012A $3028 MOVLW _text $012B $00DB MOVWF FARG_ByteToStr+1 $012C $253F CALL _ByteToStr ;halo_card.c,156 :: Lcd_Out(1,((i*4)+1),text); $012D $3001 MOVLW 1 $012E $00DA MOVWF FARG_LCD_Out+0 $012F $3002 MOVLW 2 $0130 $00F4 MOVWF STACK_4 $0131 $1683 BSF STATUS, RP0 $0132 $083B MOVF chipcard_read_i_L0, 0 $0133 $00F0 MOVWF STACK_0 $0134 $0874 MOVF STACK_4, 0 $0135 $ L_chipcard_read_44: $0135 $1903 BTFSC STATUS, Z $0136 $293B GOTO L_chipcard_read_45 $0137 $0DF0 RLF STACK_0, 1 $0138 $1070 BCF STACK_0, 0 $0139 $3FFF ADDLW 255 $013A $2935 GOTO L_chipcard_read_44 $013B $ L_chipcard_read_45: $013B $0A70 INCF STACK_0, 0 $013C $1283 BCF STATUS, RP0 $013D $00DB MOVWF FARG_LCD_Out+1 $013E $3028 MOVLW _text $013F $00DC MOVWF FARG_LCD_Out+2 $0140 $24B2 CALL _LCD_Out ;halo_card.c,157 :: } $0141 $ L_chipcard_read_29: ;halo_card.c,153 :: for(i=0;i<=3;i++) $0141 $1683 BSF STATUS, RP0 $0142 $0ABB INCF chipcard_read_i_L0, 1 ;halo_card.c,157 :: } $0143 $2920 GOTO L_chipcard_read_27

131

$0144 $ L_chipcard_read_28: ;halo_card.c,160 :: kredit=0; $0144 $01B7 CLRF chipcard_read_kredit_L0 $0145 $01B8 CLRF chipcard_read_kredit_L0+1 ;halo_card.c,161 :: m=4096; $0146 $3000 MOVLW 0 $0147 $00B9 MOVWF chipcard_read_m_L0 $0148 $3010 MOVLW 16 $0149 $00BA MOVWF chipcard_read_m_L0+1 ;halo_card.c,162 :: for(i=0;i<=4;i++) $014A $01BB CLRF chipcard_read_i_L0, 1 $014B $ L_chipcard_read_30: $014B $083B MOVF chipcard_read_i_L0, 0 $014C $3C04 SUBLW 4 $014D $1C03 BTFSS STATUS, C $014E $2973 GOTO L_chipcard_read_31 ;halo_card.c,164 :: kredit=kredit+m*shift_in_kredit(); $014F $2634 CALL _shift_in_kredit $0150 $3000 MOVLW 0 $0151 $00F1 MOVWF STACK_0+1 $0152 $1683 BSF STATUS, RP0 $0153 $0839 MOVF chipcard_read_m_L0, 0 $0154 $00F4 MOVWF STACK_4 $0155 $083A MOVF chipcard_read_m_L0+1, 0 $0156 $00F5 MOVWF STACK_4+1 $0157 $25E1 CALL _mul_16x16_u $0158 $0870 MOVF STACK_0, 0 $0159 $1683 BSF STATUS, RP0 $015A $07B7 ADDWF chipcard_read_kredit_L0, 1 $015B $0871 MOVF STACK_0+1, 0 $015C $1803 BTFSC STATUS, C $015D $3F01 ADDLW 1 $015E $07B8 ADDWF chipcard_read_kredit_L0+1, 1 ;halo_card.c,165 :: m=m/8; $015F $3003 MOVLW 3 $0160 $00F4 MOVWF STACK_4 $0161 $0839 MOVF chipcard_read_m_L0, 0 $0162 $00F0 MOVWF STACK_0 $0163 $083A MOVF chipcard_read_m_L0+1, 0 $0164 $00F1 MOVWF STACK_0+1 $0165 $0874 MOVF STACK_4, 0 $0166 $ L_chipcard_read_46: $0166 $1903 BTFSC STATUS, Z $0167 $296D GOTO L_chipcard_read_47

132

$0168 $0CF1 RRF STACK_0+1, 1 $0169 $0CF0 RRF STACK_0, 1 $016A $13F1 BCF STACK_0+1, 7 $016B $3FFF ADDLW 255 $016C $2966 GOTO L_chipcard_read_46 $016D $ L_chipcard_read_47: $016D $0870 MOVF STACK_0, 0 $016E $00B9 MOVWF chipcard_read_m_L0 $016F $0871 MOVF STACK_0+1, 0 $0170 $00BA MOVWF chipcard_read_m_L0+1 ;halo_card.c,166 :: } $0171 $ L_chipcard_read_32: ;halo_card.c,162 :: for(i=0;i<=4;i++) $0171 $0ABB INCF chipcard_read_i_L0, 1 ;halo_card.c,166 :: } $0172 $294B GOTO L_chipcard_read_30 $0173 $ L_chipcard_read_31: ;halo_card.c,167 :: temp_kredit=(kredit*2); $0173 $3001 MOVLW 1 $0174 $00F4 MOVWF STACK_4 $0175 $0837 MOVF chipcard_read_kredit_L0, 0 $0176 $00F0 MOVWF STACK_0 $0177 $0838 MOVF chipcard_read_kredit_L0+1, 0 $0178 $00F1 MOVWF STACK_0+1 $0179 $0874 MOVF STACK_4, 0 $017A $ L_chipcard_read_48: $017A $1903 BTFSC STATUS, Z $017B $2981 GOTO L_chipcard_read_49 $017C $0DF0 RLF STACK_0, 1 $017D $0DF1 RLF STACK_0+1, 1 $017E $1070 BCF STACK_0, 0 $017F $3FFF ADDLW 255 $0180 $297A GOTO L_chipcard_read_48 $0181 $ L_chipcard_read_49: ;halo_card.c,168 :: Lcd_kredit(temp_kredit); $0181 $0870 MOVF STACK_0, 0 $0182 $1283 BCF STATUS, RP0 $0183 $00DA MOVWF FARG_Lcd_kredit+0 $0184 $0871 MOVF STACK_0+1, 0 $0185 $00DB MOVWF FARG_Lcd_kredit+1 $0186 $2309 CALL _Lcd_kredit ;halo_card.c,169 :: Lcd_Out_Cp("Dinara"); $0187 $30A0 MOVLW lstr1_halo_card $0188 $00DA MOVWF FARG_LCD_Out_CP+0

133

$0189 $2675 CALL _LCD_Out_CP ;halo_card.c,170 :: nap=1; $018A $1607 BSF PORTC, 4 ;halo_card.c,171 :: broj=1; $018B $3001 MOVLW 1 $018C $00AC MOVWF _broj ;halo_card.c,172 :: clk=0; $018D $1008 BCF PORTD, 0 ;halo_card.c,173 :: res=0; $018E $1088 BCF PORTD, 1 ;halo_card.c,174 :: } $018F $ L_chipcard_read_20: ;halo_card.c,175 :: } $018F $29B5 GOTO L_chipcard_read_33 $0190 $ L_chipcard_read_19: ;halo_card.c,179 :: if((!det_jednom)&&(broj==1)) $0190 $0823 MOVF _det_jednom, 0 $0191 $1D03 BTFSS STATUS, Z $0192 $29B2 GOTO L_chipcard_read_36 $0193 $082C MOVF _broj, 0 $0194 $3A01 XORLW 1 $0195 $1D03 BTFSS STATUS, Z $0196 $29B2 GOTO L_chipcard_read_36 $0197 $ L401_ex_L_chipcard_read_36: ;halo_card.c,181 :: Lcd_Cmd(Lcd_CLEAR); $0197 $3001 MOVLW 1 $0198 $00E1 MOVWF FARG_Lcd_Cmd+0 $0199 $2474 CALL _Lcd_Cmd ;halo_card.c,182 :: Lcd_Out(1,1,"Ubacite"); $019A $3001 MOVLW 1 $019B $00DA MOVWF FARG_LCD_Out+0 $019C $3001 MOVLW 1 $019D $00DB MOVWF FARG_LCD_Out+1 $019E $30A7 MOVLW lstr2_halo_card $019F $00DC MOVWF FARG_LCD_Out+2 $01A0 $24B2 CALL _LCD_Out ;halo_card.c,183 :: Lcd_Out(2,1,"Karticu"); $01A1 $3002 MOVLW 2 $01A2 $00DA MOVWF FARG_LCD_Out+0 $01A3 $3001 MOVLW 1 $01A4 $00DB MOVWF FARG_LCD_Out+1 $01A5 $30AF MOVLW lstr3_halo_card $01A6 $00DC MOVWF FARG_LCD_Out+2 $01A7 $24B2 CALL _LCD_Out

134

;halo_card.c,184 :: broj=broj+1; $01A8 $0A2C INCF _broj, 0 $01A9 $00F2 MOVWF STACK_2 $01AA $0872 MOVF STACK_2, 0 $01AB $00AC MOVWF _broj ;halo_card.c,185 :: if(broj>2) broj=2; $01AC $0872 MOVF STACK_2, 0 $01AD $3C02 SUBLW 2 $01AE $1803 BTFSC STATUS, C $01AF $29B2 GOTO L_chipcard_read_37 $01B0 $3002 MOVLW 2 $01B1 $00AC MOVWF _broj $01B2 $ L_chipcard_read_37: ;halo_card.c,186 :: } $01B2 $ L_chipcard_read_36: ;halo_card.c,187 :: det_jednom=1; $01B2 $3001 MOVLW 1 $01B3 $00A3 MOVWF _det_jednom ;halo_card.c,188 :: nap=1; $01B4 $1607 BSF PORTC, 4 ;halo_card.c,189 :: } $01B5 $ L_chipcard_read_33: ;halo_card.c,190 :: } $01B5 $0008 RETURN $06B5 $ GlobalInihalo_card: $06B5 $3033 MOVLW 51 $06B6 $1303 BCF STATUS, RP1 $06B7 $1283 BCF STATUS, RP0 $06B8 $00A4 MOVWF _eep_sifra_temp+0 $06B9 $3044 MOVLW 68 $06BA $00A5 MOVWF _eep_sifra_temp+1 $06BB $3021 MOVLW 33 $06BC $00A6 MOVWF _eep_sifra_temp+2 $06BD $3055 MOVLW 85 $06BE $00A7 MOVWF _eep_sifra_temp+3 $06BF $0008 RETURN $03CE $ _Lcd_Init: $03CE $2689 CALL _Delay_5500us $03CF $2689 CALL _Delay_5500us $03D0 $2689 CALL _Delay_5500us $03D1 $0859 MOVF FARG_Lcd_Init+0, 0 $03D2 $00A1 MOVWF LCD_port_address $03D3 $0859 MOVF FARG_Lcd_Init+0, 0 $03D4 $0084 MOVWF FSR

135

$03D5 $1784 BSF FSR, 7 $03D6 $1180 BCF INDF, ___ENABLE $03D7 $1100 BCF INDF, ___RS $03D8 $1080 BCF INDF, ___RW $03D9 $1380 BCF INDF, ___DB7 $03DA $1300 BCF INDF, ___DB6 $03DB $1280 BCF INDF, ___DB5 $03DC $1200 BCF INDF, ___DB4 $03DD $1384 BCF FSR, 7 $03DE $1180 BCF INDF, ___ENABLE $03DF $1100 BCF INDF, ___RS $03E0 $1080 BCF INDF, ___RW $03E1 $1380 BCF INDF, ___DB7 $03E2 $1300 BCF INDF, ___DB6 $03E3 $1280 BCF INDF, ___DB5 $03E4 $1200 BCF INDF, ___DB4 $03E5 $1680 BSF INDF, ___DB5 $03E6 $1600 BSF INDF, ___DB4 $03E7 $1580 BSF INDF, ___ENABLE $03E8 $1180 BCF INDF, ___ENABLE $03E9 $2689 CALL _Delay_5500us $03EA $1580 BSF INDF, ___ENABLE $03EB $1180 BCF INDF, ___ENABLE $03EC $2689 CALL _Delay_5500us $03ED $1580 BSF INDF, ___ENABLE $03EE $1180 BCF INDF, ___ENABLE $03EF $2689 CALL _Delay_5500us $03F0 $1680 BSF INDF, ___DB5 $03F1 $1200 BCF INDF, ___DB4 $03F2 $1580 BSF INDF, ___ENABLE $03F3 $1180 BCF INDF, ___ENABLE $03F4 $2689 CALL _Delay_5500us $03F5 $0180 CLRF INDF $03F6 $1680 BSF INDF, ___DB5 $03F7 $1580 BSF INDF, ___ENABLE $03F8 $1180 BCF INDF, ___ENABLE $03F9 $0180 CLRF INDF $03FA $1780 BSF INDF, ___DB7 $03FB $1580 BSF INDF, ___ENABLE $03FC $1180 BCF INDF, ___ENABLE $03FD $2689 CALL _Delay_5500us $03FE $0180 CLRF INDF $03FF $1600 BSF INDF, ___DB4 $0400 $1580 BSF INDF, ___ENABLE

136

$0401 $1180 BCF INDF, ___ENABLE $0402 $0180 CLRF INDF $0403 $1580 BSF INDF, ___ENABLE $0404 $1180 BCF INDF, ___ENABLE $0405 $2689 CALL _Delay_5500us $0406 $0180 CLRF INDF $0407 $1580 BSF INDF, ___ENABLE $0408 $1180 BCF INDF, ___ENABLE $0409 $1600 BSF INDF, ___DB4 $040A $1580 BSF INDF, ___ENABLE $040B $1180 BCF INDF, ___ENABLE $040C $2689 CALL _Delay_5500us $040D $0180 CLRF INDF $040E $1580 BSF INDF, ___ENABLE $040F $1180 BCF INDF, ___ENABLE $0410 $1600 BSF INDF, ___DB4 $0411 $1680 BSF INDF, ___DB5 $0412 $1700 BSF INDF, ___DB6 $0413 $1780 BSF INDF, ___DB7 $0414 $1580 BSF INDF, ___ENABLE $0415 $1180 BCF INDF, ___ENABLE $0416 $2689 CALL _Delay_5500us $0417 $3001 MOVLW 1 $0418 $00A2 MOVWF LCD_cmd_status $0419 $0008 RETURN $01B6 $ _main: $01B6 $26B5 CALL GlobalInihalo_card $01B7 $3044 MOVLW 68 $01B8 $00B0 MOVWF lstr4_halo_card+0 $01B9 $306F MOVLW 111 $01BA $00B1 MOVWF lstr4_halo_card+1 $01BB $3062 MOVLW 98 $01BC $00B2 MOVWF lstr4_halo_card+2 $01BD $3072 MOVLW 114 $01BE $00B3 MOVWF lstr4_halo_card+3 $01BF $306F MOVLW 111 $01C0 $00B4 MOVWF lstr4_halo_card+4 $01C1 $3064 MOVLW 100 $01C2 $00B5 MOVWF lstr4_halo_card+5 $01C3 $306F MOVLW 111 $01C4 $00B6 MOVWF lstr4_halo_card+6 $01C5 $3073 MOVLW 115 $01C6 $00B7 MOVWF lstr4_halo_card+7 $01C7 $306C MOVLW 108

137

$01C8 $00B8 MOVWF lstr4_halo_card+8 $01C9 $3069 MOVLW 105 $01CA $00B9 MOVWF lstr4_halo_card+9 $01CB $01BA CLRF lstr4_halo_card+10 $01CC $3050 MOVLW 80 $01CD $00BB MOVWF lstr5_halo_card+0 $01CE $3052 MOVLW 82 $01CF $00BC MOVWF lstr5_halo_card+1 $01D0 $304F MOVLW 79 $01D1 $00BD MOVWF lstr5_halo_card+2 $01D2 $304A MOVLW 74 $01D3 $00BE MOVWF lstr5_halo_card+3 $01D4 $3045 MOVLW 69 $01D5 $00BF MOVWF lstr5_halo_card+4 $01D6 $304B MOVLW 75 $01D7 $00C0 MOVWF lstr5_halo_card+5 $01D8 $3041 MOVLW 65 $01D9 $00C1 MOVWF lstr5_halo_card+6 $01DA $3054 MOVLW 84 $01DB $00C2 MOVWF lstr5_halo_card+7 $01DC $01C3 CLRF lstr5_halo_card+8 $01DD $304D MOVLW 77 $01DE $00C4 MOVWF lstr6_halo_card+0 $01DF $3049 MOVLW 73 $01E0 $00C5 MOVWF lstr6_halo_card+1 $01E1 $3050 MOVLW 80 $01E2 $00C6 MOVWF lstr6_halo_card+2 $01E3 $3053 MOVLW 83 $01E4 $00C7 MOVWF lstr6_halo_card+3 $01E5 $01C8 CLRF lstr6_halo_card+4 $01E6 $3055 MOVLW 85 $01E7 $00C9 MOVWF lstr7_halo_card+0 $01E8 $3062 MOVLW 98 $01E9 $00CA MOVWF lstr7_halo_card+1 $01EA $3061 MOVLW 97 $01EB $00CB MOVWF lstr7_halo_card+2 $01EC $3063 MOVLW 99 $01ED $00CC MOVWF lstr7_halo_card+3 $01EE $3069 MOVLW 105 $01EF $00CD MOVWF lstr7_halo_card+4 $01F0 $3074 MOVLW 116 $01F1 $00CE MOVWF lstr7_halo_card+5 $01F2 $3065 MOVLW 101 $01F3 $00CF MOVWF lstr7_halo_card+6

138

$01F4 $01D0 CLRF lstr7_halo_card+7 $01F5 $304B MOVLW 75 $01F6 $00D1 MOVWF lstr8_halo_card+0 $01F7 $3061 MOVLW 97 $01F8 $00D2 MOVWF lstr8_halo_card+1 $01F9 $3072 MOVLW 114 $01FA $00D3 MOVWF lstr8_halo_card+2 $01FB $3074 MOVLW 116 $01FC $00D4 MOVWF lstr8_halo_card+3 $01FD $3069 MOVLW 105 $01FE $00D5 MOVWF lstr8_halo_card+4 $01FF $3063 MOVLW 99 $0200 $00D6 MOVWF lstr8_halo_card+5 $0201 $3075 MOVLW 117 $0202 $00D7 MOVWF lstr8_halo_card+6 $0203 $01D8 CLRF lstr8_halo_card+7 ;halo_card.c,192 :: void main(void) ;halo_card.c,194 :: INTCON.GIE=0; $0204 $138B BCF INTCON, 7 ;halo_card.c,195 :: OPTION_REG=0x00; $0205 $1683 BSF STATUS, RP0 $0206 $0181 CLRF OPTION_REG, 1 ;halo_card.c,196 :: INTCON.T0IE=1; $0207 $168B BSF INTCON, 5 ;halo_card.c,197 :: TRISA=0x00; $0208 $0185 CLRF TRISA, 1 ;halo_card.c,198 :: PORTA=0X00; $0209 $1283 BCF STATUS, RP0 $020A $0185 CLRF PORTA, 1 ;halo_card.c,199 :: TRISB=0x00; $020B $1683 BSF STATUS, RP0 $020C $0186 CLRF TRISB, 1 ;halo_card.c,200 :: PORTB=0x00; $020D $1283 BCF STATUS, RP0 $020E $0186 CLRF PORTB, 1 ;halo_card.c,201 :: TRISC=0x00; $020F $1683 BSF STATUS, RP0 $0210 $0187 CLRF TRISC, 1 ;halo_card.c,202 :: PORTC=0x00; $0211 $1283 BCF STATUS, RP0 $0212 $0187 CLRF PORTC, 1 ;halo_card.c,203 :: TRISD=0xFC; $0213 $30FC MOVLW 252 $0214 $1683 BSF STATUS, RP0

139

$0215 $0088 MOVWF TRISD ;halo_card.c,204 :: PORTD=0x00; $0216 $1283 BCF STATUS, RP0 $0217 $0188 CLRF PORTD, 1 ;halo_card.c,205 :: det_jednom=1; $0218 $3001 MOVLW 1 $0219 $00A3 MOVWF _det_jednom ;halo_card.c,206 :: Lcd_Config(&PORTB,2,3,1,7,6,5,4); //rs,en,wr,d7,d6,d5,d4 $021A $3006 MOVLW PORTB $021B $00D9 MOVWF FARG_Lcd_Init+0 $021C $23CE CALL _Lcd_Init ;halo_card.c,207 :: Lcd_Cmd(Lcd_CLEAR); $021D $3001 MOVLW 1 $021E $00E1 MOVWF FARG_Lcd_Cmd+0 $021F $2474 CALL _Lcd_Cmd ;halo_card.c,208 :: Lcd_Cmd(Lcd_CURSOR_OFF); $0220 $300C MOVLW 12 $0221 $00E1 MOVWF FARG_Lcd_Cmd+0 $0222 $2474 CALL _Lcd_Cmd ;halo_card.c,209 :: broj=1; $0223 $3001 MOVLW 1 $0224 $00AC MOVWF _broj ;halo_card.c,210 :: clk=0; $0225 $1008 BCF PORTD, 0 ;halo_card.c,211 :: res=0; $0226 $1088 BCF PORTD, 1 ;halo_card.c,212 :: nap=1; //iskljucujemo napajanje $0227 $1607 BSF PORTC, 4 ;halo_card.c,213 :: Lcd_Out(1,1,"Dobrodosli"); $0228 $3001 MOVLW 1 $0229 $00DA MOVWF FARG_LCD_Out+0 $022A $3001 MOVLW 1 $022B $00DB MOVWF FARG_LCD_Out+1 $022C $3030 MOVLW lstr4_halo_card $022D $00DC MOVWF FARG_LCD_Out+2 $022E $24B2 CALL _LCD_Out ;halo_card.c,214 :: Delay_ms(500); $022F $3006 MOVLW 6 $0230 $00FC MOVWF STACK_12 $0231 $30FF MOVLW 255 $0232 $00FB MOVWF STACK_11 $0233 $30FF MOVLW 255 $0234 $00FA MOVWF STACK_10

140

$0235 $0BFC DECFSZ STACK_12, F $0236 $2A38 GOTO $+2 $0237 $2A3F GOTO $+8 $0238 $0BFB DECFSZ STACK_11, F $0239 $2A3B GOTO $+2 $023A $2A3E GOTO $+4 $023B $0BFA DECFSZ STACK_10, F $023C $2A3B GOTO $‐1 $023D $2A38 GOTO $‐5 $023E $2A35 GOTO $‐9 $023F $301A MOVLW 26 $0240 $00FB MOVWF STACK_11 $0241 $30FF MOVLW 255 $0242 $00FA MOVWF STACK_10 $0243 $0BFB DECFSZ STACK_11, F $0244 $2A46 GOTO $+2 $0245 $2A49 GOTO $+4 $0246 $0BFA DECFSZ STACK_10, F $0247 $2A46 GOTO $‐1 $0248 $2A43 GOTO $‐5 $0249 $3042 MOVLW 66 $024A $00FA MOVWF STACK_10 $024B $0BFA DECFSZ STACK_10, F $024C $2A4B GOTO $‐1 ;halo_card.c,215 :: Delay_ms(500); $024D $3006 MOVLW 6 $024E $00FC MOVWF STACK_12 $024F $30FF MOVLW 255 $0250 $00FB MOVWF STACK_11 $0251 $30FF MOVLW 255 $0252 $00FA MOVWF STACK_10 $0253 $0BFC DECFSZ STACK_12, F $0254 $2A56 GOTO $+2 $0255 $2A5D GOTO $+8 $0256 $0BFB DECFSZ STACK_11, F $0257 $2A59 GOTO $+2 $0258 $2A5C GOTO $+4 $0259 $0BFA DECFSZ STACK_10, F $025A $2A59 GOTO $‐1 $025B $2A56 GOTO $‐5 $025C $2A53 GOTO $‐9 $025D $301A MOVLW 26 $025E $00FB MOVWF STACK_11 $025F $30FF MOVLW 255

141

$0260 $00FA MOVWF STACK_10 $0261 $0BFB DECFSZ STACK_11, F $0262 $2A64 GOTO $+2 $0263 $2A67 GOTO $+4 $0264 $0BFA DECFSZ STACK_10, F $0265 $2A64 GOTO $‐1 $0266 $2A61 GOTO $‐5 $0267 $3042 MOVLW 66 $0268 $00FA MOVWF STACK_10 $0269 $0BFA DECFSZ STACK_10, F $026A $2A69 GOTO $‐1 ;halo_card.c,216 :: Delay_ms(500); $026B $3006 MOVLW 6 $026C $00FC MOVWF STACK_12 $026D $30FF MOVLW 255 $026E $00FB MOVWF STACK_11 $026F $30FF MOVLW 255 $0270 $00FA MOVWF STACK_10 $0271 $0BFC DECFSZ STACK_12, F $0272 $2A74 GOTO $+2 $0273 $2A7B GOTO $+8 $0274 $0BFB DECFSZ STACK_11, F $0275 $2A77 GOTO $+2 $0276 $2A7A GOTO $+4 $0277 $0BFA DECFSZ STACK_10, F $0278 $2A77 GOTO $‐1 $0279 $2A74 GOTO $‐5 $027A $2A71 GOTO $‐9 $027B $301A MOVLW 26 $027C $00FB MOVWF STACK_11 $027D $30FF MOVLW 255 $027E $00FA MOVWF STACK_10 $027F $0BFB DECFSZ STACK_11, F $0280 $2A82 GOTO $+2 $0281 $2A85 GOTO $+4 $0282 $0BFA DECFSZ STACK_10, F $0283 $2A82 GOTO $‐1 $0284 $2A7F GOTO $‐5 $0285 $3042 MOVLW 66 $0286 $00FA MOVWF STACK_10 $0287 $0BFA DECFSZ STACK_10, F $0288 $2A87 GOTO $‐1 ;halo_card.c,217 :: Lcd_Cmd(Lcd_CLEAR); $0289 $3001 MOVLW 1

142

$028A $00E1 MOVWF FARG_Lcd_Cmd+0 $028B $2474 CALL _Lcd_Cmd ;halo_card.c,218 :: Lcd_Out(1,1,"PROJEKAT"); $028C $3001 MOVLW 1 $028D $00DA MOVWF FARG_LCD_Out+0 $028E $3001 MOVLW 1 $028F $00DB MOVWF FARG_LCD_Out+1 $0290 $303B MOVLW lstr5_halo_card $0291 $00DC MOVWF FARG_LCD_Out+2 $0292 $24B2 CALL _LCD_Out ;halo_card.c,219 :: Lcd_Out(2,1,"MIPS"); $0293 $3002 MOVLW 2 $0294 $00DA MOVWF FARG_LCD_Out+0 $0295 $3001 MOVLW 1 $0296 $00DB MOVWF FARG_LCD_Out+1 $0297 $3044 MOVLW lstr6_halo_card $0298 $00DC MOVWF FARG_LCD_Out+2 $0299 $24B2 CALL _LCD_Out ;halo_card.c,220 :: Delay_ms(500); $029A $3006 MOVLW 6 $029B $00FC MOVWF STACK_12 $029C $30FF MOVLW 255 $029D $00FB MOVWF STACK_11 $029E $30FF MOVLW 255 $029F $00FA MOVWF STACK_10 $02A0 $0BFC DECFSZ STACK_12, F $02A1 $2AA3 GOTO $+2 $02A2 $2AAA GOTO $+8 $02A3 $0BFB DECFSZ STACK_11, F $02A4 $2AA6 GOTO $+2 $02A5 $2AA9 GOTO $+4 $02A6 $0BFA DECFSZ STACK_10, F $02A7 $2AA6 GOTO $‐1 $02A8 $2AA3 GOTO $‐5 $02A9 $2AA0 GOTO $‐9 $02AA $301A MOVLW 26 $02AB $00FB MOVWF STACK_11 $02AC $30FF MOVLW 255 $02AD $00FA MOVWF STACK_10 $02AE $0BFB DECFSZ STACK_11, F $02AF $2AB1 GOTO $+2 $02B0 $2AB4 GOTO $+4 $02B1 $0BFA DECFSZ STACK_10, F $02B2 $2AB1 GOTO $‐1

143

$02B3 $2AAE GOTO $‐5 $02B4 $3042 MOVLW 66 $02B5 $00FA MOVWF STACK_10 $02B6 $0BFA DECFSZ STACK_10, F $02B7 $2AB6 GOTO $‐1 ;halo_card.c,221 :: Delay_ms(500); $02B8 $3006 MOVLW 6 $02B9 $00FC MOVWF STACK_12 $02BA $30FF MOVLW 255 $02BB $00FB MOVWF STACK_11 $02BC $30FF MOVLW 255 $02BD $00FA MOVWF STACK_10 $02BE $0BFC DECFSZ STACK_12, F $02BF $2AC1 GOTO $+2 $02C0 $2AC8 GOTO $+8 $02C1 $0BFB DECFSZ STACK_11, F $02C2 $2AC4 GOTO $+2 $02C3 $2AC7 GOTO $+4 $02C4 $0BFA DECFSZ STACK_10, F $02C5 $2AC4 GOTO $‐1 $02C6 $2AC1 GOTO $‐5 $02C7 $2ABE GOTO $‐9 $02C8 $301A MOVLW 26 $02C9 $00FB MOVWF STACK_11 $02CA $30FF MOVLW 255 $02CB $00FA MOVWF STACK_10 $02CC $0BFB DECFSZ STACK_11, F $02CD $2ACF GOTO $+2 $02CE $2AD2 GOTO $+4 $02CF $0BFA DECFSZ STACK_10, F $02D0 $2ACF GOTO $‐1 $02D1 $2ACC GOTO $‐5 $02D2 $3042 MOVLW 66 $02D3 $00FA MOVWF STACK_10 $02D4 $0BFA DECFSZ STACK_10, F $02D5 $2AD4 GOTO $‐1 ;halo_card.c,222 :: Delay_ms(500); $02D6 $3006 MOVLW 6 $02D7 $00FC MOVWF STACK_12 $02D8 $30FF MOVLW 255 $02D9 $00FB MOVWF STACK_11 $02DA $30FF MOVLW 255 $02DB $00FA MOVWF STACK_10 $02DC $0BFC DECFSZ STACK_12, F

144

$02DD $2ADF GOTO $+2 $02DE $2AE6 GOTO $+8 $02DF $0BFB DECFSZ STACK_11, F $02E0 $2AE2 GOTO $+2 $02E1 $2AE5 GOTO $+4 $02E2 $0BFA DECFSZ STACK_10, F $02E3 $2AE2 GOTO $‐1 $02E4 $2ADF GOTO $‐5 $02E5 $2ADC GOTO $‐9 $02E6 $301A MOVLW 26 $02E7 $00FB MOVWF STACK_11 $02E8 $30FF MOVLW 255 $02E9 $00FA MOVWF STACK_10 $02EA $0BFB DECFSZ STACK_11, F $02EB $2AED GOTO $+2 $02EC $2AF0 GOTO $+4 $02ED $0BFA DECFSZ STACK_10, F $02EE $2AED GOTO $‐1 $02EF $2AEA GOTO $‐5 $02F0 $3042 MOVLW 66 $02F1 $00FA MOVWF STACK_10 $02F2 $0BFA DECFSZ STACK_10, F $02F3 $2AF2 GOTO $‐1 ;halo_card.c,223 :: Lcd_Cmd(Lcd_CLEAR); $02F4 $3001 MOVLW 1 $02F5 $00E1 MOVWF FARG_Lcd_Cmd+0 $02F6 $2474 CALL _Lcd_Cmd ;halo_card.c,224 :: Lcd_Out(1,1,"Ubacite"); $02F7 $3001 MOVLW 1 $02F8 $00DA MOVWF FARG_LCD_Out+0 $02F9 $3001 MOVLW 1 $02FA $00DB MOVWF FARG_LCD_Out+1 $02FB $3049 MOVLW lstr7_halo_card $02FC $00DC MOVWF FARG_LCD_Out+2 $02FD $24B2 CALL _LCD_Out ;halo_card.c,225 :: Lcd_Out(2,1,"Karticu"); $02FE $3002 MOVLW 2 $02FF $00DA MOVWF FARG_LCD_Out+0 $0300 $3001 MOVLW 1 $0301 $00DB MOVWF FARG_LCD_Out+1 $0302 $3051 MOVLW lstr8_halo_card $0303 $00DC MOVWF FARG_LCD_Out+2 $0304 $24B2 CALL _LCD_Out ;halo_card.c,228 :: INTCON.GIE=1;

145

$0305 $178B BSF INTCON, 7 ;halo_card.c,231 :: while(1) $0306 $ L_main_38: ;halo_card.c,234 :: chipcard_read(); $0306 $202D CALL _chipcard_read ;halo_card.c,235 :: } $0307 $2B06 GOTO L_main_38 ;halo_card.c,237 :: } $0308 $2B08 GOTO $

146

8. ZAKLJUCAK

Prilikom realizacije sistema upoznali smo sa detaljima iščitavanja smart kartica, kao i sa prakticnim radom pri realizacije iste. Uvideli smo svu slozenost smart kartica, a pritom i prednosti i mogucnosti koja ona donosi. O ovome je bilo reci u predhodnom tekstu. Ovaj rad moze posluziti studentima da izuce smart kartice i da se na prakticnom primeru upoznaju sa njima. To je i ujedno i bio cilj ovog projekta. Zahvaljujem se Prof. Dr Miletu Stojcevu sto mi je izasao u susret i omogucio da radom na ovom projektu prosirim svoje znanje.

147

9. LITERATURA

PIC mikrokontroleri-Nebojsa Matic PC interfejsi–Vojo Milanovic Programiranje mikrokontrolera PicBASIC-om-Vojo Milanovic www.microchip.comwww.mikroelektronika.co.yu

148

http://www.microchip.com/

http://www.mikroelektronika.co.yu/

10. BIOGRAFIJA AUTORA

Ime i prezime: Miljan Ilic

Datum i mesto rođenja: 31.12.1982. Vranje

Adresa stanovanja: Vladičin han, s. Suva morava

Obrazovanje: Gimnazija - matematički smerVladičin Han

Godina upisa fakulteta: 2002.

Smer: Elektronika

Poznavanje jezika: Engleski

Poznavanje softvera i programskih jezika:

MSOffice, Photoshop

Interesovanja: Satelitski sistemi i televizija

149

ČITAČ HALO KARTICAes.elfak.ni.ac.rs/Papers/Miljan Ilic - Projekat - Citac...1. UVOD Smart kartica...

Documents

Transcript of ČITAČ HALO KARTICAes.elfak.ni.ac.rs/Papers/Miljan Ilic - Projekat - Citac...1. UVOD Smart kartica...