MESEČNI BILTEN ZA SRBIJU

JUL 2019. godine

Beograd, 5. avgust 2019. godine

Odelјenje za monitoring klime i klimatske prognoze Sektor Nacionalnog centra za klimatske promene, razvoj klimatskih modela i ocenu rizika

elementarnih nepogoda web: http://www.hidmet.gov.rs

mail: office@hidmet.gov.rs

Republički hidrometeorološki zavod Srbije Kneza Višeslava 66

11000 Beograd Republika Srbija

Prosečno topao i prosečno kišan jul u većem delu Srbije

Temperatura vazduha

Srednja mesečna temperatura vazduha

Srednja temperatura vazduha tokom jula je bila u intervalu od 20,2ºC u Požegi do 24,3ºC u

Negotinu, dok je u planinskim predelima od 13,4ºC na Kopaoniku do 17,9ºC na Zlatiboru

(Slika 1). U Beogradu je srednja mesečna temperatura vazduha iznosila 24,3ºC.

Odstupanje srednje mesečne temperature vazduha od normale1 za referentni period 1981–

2010. bilo je od -0,4ºC u Zaječaru do 1,4ºC u Novom Sadu (Slika 2).

Srednja temperatura vazduha je, prema metodi percentila2, tokom jula bila u kategoriji

normalno u većem delu zemlјe, dok je toplo bilo u Novom Sadu, Loznici, Valјevu, Beogradu,

Negotinu, na Kopaoniku, u Ćupriji, Leskovcu i Dimitrovgradu (Slika 3).

Slika 1. Prostorna raspodela srednje mesečne

temperature u (ºC) tokom jula 2019. godine

Slika 2. Prostorna raspodela odstupanja srednje

mesečne temperature u (ºC) tokom jula 2019. godine

1 Pod pojmom normala podrazumeva se klimatološka standardna normala, tj. srednja vrednost klimatskog

elementa izračunata za period od 1. januara 1981. do 31. decembra 2010. 2 n-ti percentil neke veličine je ona vrednost posmatrane veličine ispod koje se nalazi n procenata podataka

prethodno poređanih u rastući niz

Slika 3. Prostorna raspodela srednje mesečne temperature

određene metodom percentila u toku jula 2019. godine

Jul 2019. godine je bio devetnaesti najtopliji u periodu od 1951. do 2019. godine (Slika 4).

Slika 4. Redosled najtoplijeg i najhladnijeg jula u Srbiji za period 1951-2019. godina

Srednja dnevna temperatura vazduha u Beogradu je, prema metodi percentila, tokom većeg

dela meseca bila u kategoriji normalno. Početkom meseca je srednja dnevna temperatura

vazduha bila u kategijama od toplog do ekstremno toplog, zatim je krajem prve i do sredine

druge dekade bila u kategorijama hladno i veoma hladno, a početkom poslednje dekade jula je

bila u kategorijama toplo i veoma toplo (Slika 5).

Slika 5. Dnevni hod srednje dnevne temperature vazduha i pripadajući percentili u Beogradu u toku jula 2019.

godine

Maksimalna temperatura vazduha

Srednja maksimalna temperatura vazduha tokom jula je bila u intervalu od 28,2ºC u Požegi do

30,7ºC u Nišu, a u Beogradu je iznosila 29,4ºC. U planinskim krajevima je srednja

maksimalna julska temperatura vazduha bila od 17,9ºC na Kopaoniku do 24,2ºC na Zlatiboru.

Prema metodi percentila srednja mesečna maksimalna temperatura vazduha je u većem delu

zemlјe bila u kategoriji normalno, dok je u kategoriji toplo bila u delu južne, jugozapadne i

istočne Srbije.

Najviša maksimalna dnevna temperatura vazduha za jul u Srbiji zabeležena je u Nišu 2. jula i

iznosila je 37,4ºC, dok je u Beogradu najviša maksimalna dnevna temperatura vazduha za jul

iznosila 34,6ºC, a izmerena je 1. jula.

Letnji dani3 su zabeleženi u celoj zemlјi, od 23 u Požegi do 30 u Negotinu, dok ih je na

planinama bilo od 1 na Kopaoniku do 15 na Zlatiboru. Zabeleženi broj letnjih dana je u većini

mesta za 4 dana veći od proseka za jul.

Tropski dani4 su, osim na Kopaoniku registrovani u celoj zemlјi. U nižim predelima bilo je od

11 tropskih dana u Kragujevcu i Požegi do 19 u Novom Sadu, Velikom Gradištu i Nišu. Na

jugu je zabeleženi broj tropskih dana za 3 do 6 dana veći od julskog proseka, dok je u Novom

Sadu veći za 8 dana.

3 Letnji dan je po definiciji dan sa maksimalnom dnevnom temperaturom vazduha od 25°C i višom

4 Tropski dan je po definiciji dan sa maksimalnom dnevnom temperaturom vazduha od 30°C i višom

Dnevni hod maksimalne dnevne temperature vazduha i pripadajući percentili u Beogradu,

Nišu, Novom Sadu i na Kopaoniku, tokom jula 2019. godine, prikazan je na slikama 6, 7, 8 i

9.

Slika 6. Dnevni hod maksimalne dnevne temperature vazduha i pripadajući percentili u Beogradu u toku jula

2019. godine

Slika 7. Dnevni hod maksimalne dnevne temperature vazduha i pripadajući percentili u Nišu u toku jula 2019.

godine

Slika 8. Dnevni hod maksimalne dnevne temperature vazduha i pripadajući percentili u Novom Sadu u toku jula

2019. godine

Slika 9. Dnevni hod maksimalne dnevne temperature vazduha i pripadajući percentili na Kopaoniku u toku jula

2019. godine

Minimalna temperatura vazduha

Srednja minimalna temperatura vazduha je tokom jula bila u intervalu od 13,4ºC u

Dimitrovgradu do 18,9ºC u Beogradu. Na planinama je srednja minimalna temperatura

vazduha bila u intervalu od 9,2ºC na Kopaoniku do 14,3ºC na Crnom Vrhu.

Prema metodi percentila srednja mesečna minimalna temperatura vazduha je bila u kategoriji

normalno u većem delu zemlјe, u kategoriji toplo je bila u Novom Sadu, Loznici, Beogradu,

na Crnom Vrhu, u Negotinu, na Kopaoniku i u Ćupriji, dok je veoma toplo bilo u Valјevu.

Najniža minimalna dnevna temperatura vazduha od 2,8ºC zabeležena je 11. jula na

Kopaoniku. U Beogradu je tokom jula najniža dnevna temperatura vazduha izmerena takođe

11. jula i iznosila je 13,3ºC.

U većem delu zemlјe zabeležene su tropske noći5. U većini mesta je registrovana jedna do dve

tropske noći, tri su zabeležene na Paliću, četiri u Valјevu i Negotinu, pet u Loznici, dok ih je

najviše bilo u Beogradu, 13 tropskih noći.

Dnevni hod minimalne dnevne temperature vazduha i pripadajući percentili u Beogradu,

Loznici i na Kopaoniku tokom jula 2019. godine, prikazan je na slikama 10, 11 i 12.

Slika 10. Dnevni hod minimalne dnevne temperature vazduha i pripadajući percentili u Beogradu u toku jula

2019. godine

5 Tropska noć je po definiciji dan sa minimalnom dnevnom temperaturom vazduha od 20°C i višom

Slika 11. Dnevni hod minimalne dnevne temperature vazduha i pripadajući percentili u Loznici u toku jula 2019.

godine

Slika 12. Dnevni hod minimalne dnevne temperature vazduha i pripadajući percentili na Kopaoniku u toku jula

2019. godine

Na slici 13 prikazana je ocena srednje minimalne i srednje maksimalne temperature vazduha u

Srbiji za jul prema raspodeli tercila u odnosu na referentni period 1981-2010. Može se uočiti

da je srednja maksimalna temperatura vazduha malo iznad granice gornjeg tercila, dok je

srednja minimalna temperatura vazduha na granici gornjeg tercila.

Slika 13. Srednja mesečna minimalna i maksimalna temperatura vazduha i njihovi pripadajući tercili za jul u

Srbiji u odnosu na referentni period 1981-2010

PADAVINE

Tokom jula zabeležena količina padavina je bila u intervalu od 18,0 mm u Zrenjaninu do

107,2 mm u Zaječaru, a u Beogradu je registrovano 43,0 mm (Slika 14).

Ukupna količina padavina je u odnosu na normalu za referentni period 1981-2010. bila od

30% u Zrenjaninu do 188% u Zaječaru (Slika 15).

Prema metodi percentila količina padavina je u većem delu zemlјe bila u kategoriji normalno,

u delu istočne i jugoistočne Srbije je bilo kišno, dok je sušno bilo u Kikindi i Kralјevu, a

veoma sušno u Novom Sadu i Zrenjaninu (Slika 16).

Slika 14. Prostorna raspodela mesečne količine

padavina u milimetrima na osnovu podataka sa 28

Glavnih, 21 klimatoloških i 69 padavinskih

meteoroloških stanica

Slika 15. Prostorna raspodela mesečne količine

padavina u procentima od normale za referentni period

1981–2010.

Slika 16. Mesečna količina padavina određena metodom

percentila

Najveća dnevna količina padavina tokom jula registrovana je u Kragujevcu 14. jula i iznosila

je 61,3 mm. U Beogradu je maksimalna dnevna količina padavina izmerena 8. jula i iznosila

je 11,5 mm.

Broj dana sa padavinama je tokom jula bio u intervalu od 5 dana u Negotinu do 14 dana u

Valјevu, Sjenici, Požegi i na Kopaoniku (Slika 17).

U većem delu zemlјe zabeleženo je od jednog do dva dana sa padavinama 20 mm i više, dok

ih je u Banatskom Karlovcu bilo tri (Slika 18).

Slika 17. Prostorna raspodela broja dana sa

padavinama

Slika 18. Prostorna raspodela broja dana sa

padavinama od 20 mm i većim

Na slici 19 prikazana je ocena temperature vazduha i količine padavina u Srbiji za jul prema

raspodeli tercila u odnosu na referentni period 1981-2010. Može se uočiti da je jul 2019.

godine sa temperaturom vazduha malo iznad granice gornjeg tercila i količinom padavina u

granicama prosečnih vrednosti.

Slika 19. Srednja mesečna temperatura vazduha i količina padavina i njihovi pripadajući tercili u Srbiji u odnosu

na referentni period 1981-2010

Dnevne i kumulativne količine padavina sa uravnatim normalama 1981-2010. za jul u

Beogradu, Valјevu i na Kopaoniku prikazane su na slikama 20, 21 i 22.

Slika 20. Dnevne i kumulativne količine padavina u Beogradu

Slika 21. Dnevne i kumulativne količine padavina u Valјevu

Slika 22. Dnevne i kumulativne količine padavina na Kopaoniku

Oblačnost, vedri i tmurni dani

Srednja julska oblačnost u Srbiji je bila u intervalu od 4/10 do 6/10, što je u granicama

prosečnih vrednosti. Prosečna dnevna oblačnost tokom jula u Beogradu, Požegi i Negotinu

predstavlјena je na slikama 23, 24 i 25.

Slika 23. Prosečna dnevna oblačnost u Beogradu

Slika 24. Prosečna dnevna oblačnost u Požegi

Slika 25. Prosečna dnevna oblačnost u Negotinu

Vedri dani6 su, osim u Požegi, zabeleženi u celoj zemlјi. Najmanje vedrih dana bilo je u

Kikindi tri vedra dana, a najviše 12 dana u Negotinu i Nišu. Osmotreni broj vedrih dana je u

većem delu zemlјe za tri do šest dana manji od proseka.

Tmurni dani7 tokom jula nisu zabeleženi u Vranju, dok su u ostalom delu zemlјe bili u

intervalu od jednog u Kikindi i Dimitrovgradu do pet u Smederevskoj Palanci, Požegi i na

Kopaoniku. Registrovani broj tmurnih dana je u granicama proseka za jul.

6 Vedar dan je po definiciji dan sa oblačnošću manjom od 2/10 7 Tmuran dan je po definiciji dan sa oblačnošću većom od 8/10

TRAJANјE SIJANјA SUNCA (OSUNČAVANјE)

Osunčavanje je tokom jula bilo u intervalu od 228,0 časova u Sjenici do 330,2 časova u

Negotinu (Slika 26).

Trajanje sijanja sunca tokom jula je bilo od 86% u Sjenici do 112% u Kruševcu u odnosu na

normalu za referentni period 1981-2010. (Slika 27).

Slika 26. Osunčavanje u časovima u toku jula 2019.

godine

Slika 27. Osunčavanje u procentima od normale tokom

jula 2019. godine

*Napomena: Klimatska analiza meteoroloških elemenata urađena je na osnovu preliminarnih

podataka sa 28 Glavnih meteoroloških stanica.

PRILOG

Pregled sinoptičke situacije*

Česti talasni poremećaji, periodi toplog i hladnog vremena, lokalno jaki

plјuskovi; visinska ciklonalna cirkulacija preko Evrope i uticaj polarne

mlazne struje, neuobičajen period hladnog i padavinskog vremena

Početkom jula nastavio se uticaj tople vazdušne mase i grebena i toplo i suvo vreme. Zatim,

trećeg dana meseca sa severozapada prolazak hladnog fronta, a potom i plitkog talasnog

poremećaja i lokalno, pretežno na severu i zapadu, plјuskovite padavine i grmlјavine.

Krajem prve dekade uspostavilo se jako zonalno stujanje i mlazna struja. Zatim, serije talasa

hladnog vazduha u zapad-severozapadnoj visinskoj struji i zatvaranje visinske ciklonalne

cirulacije preko najpre centralnih, a zatim i istočnih predela kontinenta. Do kraja druge

dekade preko naših predela česti plitki poremećaji u sklopu prostrane visinske ciklonalne

cirkulacije koja je dominirala preko istoka i severoistoka u oblasti Ukrajine, Polјske i

Baltičkih zemalјa. Tako se i u Srbiji održavalo netipično hladno, oblačno i kišovito vreme

krajem prve i tokom druge dekade jula.

Zatim, uspostavlјanje grebena i advekcija veoma toplog vazduha preko zapadne Evrope i

zapada Sredozemlјa i manja, ali ne manje značajna preko Balkanskog poluostrva i dela juga

Evrope. U toku treće dekade u većem delu zemlјe vreme je bilo stabilnije i značajno toplije.

Plјuskovite padavine i nestabilnost u vidu grmlјavina i sevanja bili su najizrazitiji na zapadu i

u planinskim krajevima.

Istovremeno iznad istočnog Atlantika razvijao se ciklon koji je postepeno narušavao termički

greben iznad kontinenta, tako da je krajem meseca u zapadnom Sredozemlјu došlo do dalјeg

razvoja ciklona izraženog kroz troposferu, a zatim i njegovog premeštanja preko severnog

Jadrana i Balkanskog poluostrva ka Crnom moru. Pomenuti ciklon, frontalni sistemi u

njegovom sklopu i mlazna struja doneli su plјuskovite padavine i vetar, uz manji pad

temperature vazduha, u većini krajeva.

Krajem meseca uspostvalјanje grebena, advekcija toplijeg vazduha i toplo i pretežno suvo i

sunčano.

* Nacionalni centar za hidrometeorološki sistem rane najave i upozorenja