ord Orvel

1984.

ord Orvel – 1984.

2/151

PRVI DEO

1.Bio je vedar i hladan aprilski dan. Na asovnicima je izbijalo trinaest.

Vinston Smit, brade zabijene u nedra da izbegne ljuti vetar, hitro zama e ustaklenu kapiju stambene zgrade Pobede, no nedovoljno hitro da bi spre io jednuspiralu o tre pra ine da u e zajedno s njim.

Hodnik je zaudarao na kuvani kupus i stare otira e. Na jednom kraju bio jeprika en plakat u boji, preveliki za zatvoreni prostor. On je predstavljao samojedno ogromno lice, vi e od metra u irini: lice oveka od svojih etrdeset petgodina, sa gustim crnim brkovima i crtama lepim na neki surov na in. Vinston kreteka stepenicama. Poku ati liftom nije vredelo. On je i u najboljim prilikama radioretko, a trenutno je struja bila ukinuta preko dana. To je bio deo akcije tednje upripremama za Nedelju mr nje. Stan je bio na sedmom spratu, i Vinston, koji jeimao trideset devet godina i pro irenu venu iznad desnog lanka, peo se sporo,odmoriv i se usput u nekoliko navrata. Na svakom odmori tu, prekoputa vrata zalift, sa zida je gledalo ogromno lice na plakatu. Slika je bila jedna od onih koje sutako ude ene da o i na njoj prate posmatra a iz svakog ugla. Ispod lica stajao jenatpis VELIKI BRAT TE POSMATRA.

U stanu je uo milozvu an glas kako ita listu cifara koje su se odnosile naproizvodnju sirovog gvo a. Glas je dolazio iz pravougaone metalne plo e nalik nazamu eno ogledalo koje je sa injavala deo povr ine zida na desnoj strani. Vinstonokrete prekida i glas se malo uti a, mada su se re i mogle i dalje razabrati.Instrument (zvao se telekran) se mogao uti ati, ali nikada potpuno isklju iti. Onpri e prozoru: omalena, slaba ka figura, iju je mr avost plavi kombinezon -partijska uniforma - samo isticao. Kosa mu je bila veoma plava, lice po prirodicrveno, a ko a ogrubela od o trog sapuna, tupih brija a i hladno e zime koja seupravo bila zavr ila.

Svet je napolju ak i kroz zatvoren prozor izgledao hladno. Na ulici suvrtlo i vetra uvrtali pra inu i pocepanu hartiju u spirale; sunce je sijalo a nebobilo o tro plavo, no i pored toga se sve inilo bezbojno sem plakata koji su biliizlepljeni svuda. Sa svakog dominantnog ugla posmatralo je crnobrko lice. Jedno senalazilo na fasadi pravo prekoputa.

VELIKI BRAT TE POSMATRA, pisalo je na plakatu, dok su tamne o i gledalepravo u Vinstonove. Ni e, u visini ulice, drugi plakat, otkinut na jednom uglu,lepr ao je sa svakim udarom vetra i naizmeni no pokrivao i otkrivao jednu jedinure : ENGLSOC. U daljini se jedan helikopter obru io me u krovove, zalebde zatrenutak kao muva zunzara, i ponovo odlete krivuljom. To je bila policijska patrolakoja je pijunirala ljude kroz prozor. No patrole nisu bile stra ne. Stra na je bilasamo Policija misli.

Iza Vinstonovih le a onaj glas sa telekrana je i dalje blebetao o sirovomgvo u i prema ivanju devetog trogodi njeg plana. Telekran je istovremeno primaoi emitovao. Mogao je uhvatiti svaki zvuk - ja i od vrlo tihog apata - koji bi Vinstonproizveo; tavi e, Vinston se, sve dok je ostajao u vidnom polju kojim je dominiraometalni pravougaonik, mogao ne smao uti nego i videti. Naravno, niko nije mogaoznati da li ga u ovom ili onom trenutku nadziru ili ne. Koliko se esto, ili po komsistemu, Policija misli uklju ivala na pojedina ne kanale moglo se samo naga ati.

ak je bilo mogu e i to da ona neprekidno nadzire svakoga. No u svakom slu aju,mogla se uklju ivati na sva iji kanal kad god za eli. Moralo se iveti - i ivelo se,po navici koja je prerasla u instinkt - pretpostavljaju i da se svaki zvuk uo i, semu mraku, svaki pokret video.

ord Orvel – 1984.

3/151

Vinston je stajao okrenut telekranu le ima. Tako je bilo bezbednije; iako ile a, kao to je dobro znao, mogu da otkriju dosta. Na kilometar odatle,Ministarstvo istine, ustanova u kojoj je radio, uzdizalo se ogromno i belo nadprljavim predelom. Ovo, pomisli on sa neodre enim ga enjem - ovo je London,glavni grad Piste jedan, tre i po stanovni tvu provincije Okeanije. On poku a daiscedi kakvu uspomenu iz detinjstva koja bi mu rekla da li je London uvek biotakav. Da li su uvek postojale ove vedute tro nih ku a iz devetnaestog veka, ije sufasade bile poduprte gredama, prozori zakrpljeni kartonom, krovovi talasastimlimom, a ba tenski zidovi ispucali i nagnuti na sve strane? I ru evine odbombardovanja gde se pra ina od maltera kovitlala po vetru a vrbovica vukla prekogomila uta; i mesta gde su bombe ra istile malo vi e zemlji ta pa na njemuiznikle prljave i ru ne kolonije drvenih baraka nalik na koko injce? Ali ni ta nijevredelo, nije se mogao setiti; od detinjstva mu nije bilo ostalo ni ta sem niza ivoosvetljenih slika koje su se javljale bez ikakve pozadine i naj e bilenerazumljive.

Ministarstvo istine - u Novogovoru (Novogovor je bio zvani ni jezik Okeanije.Za obja njenje njegove strukture i etimologije vidi prilog). Ministin - se o trorazlkovao od svih ostalih predmeta na vidiku. To je bila ogromna piramidalnagra evina od svetlucavo belog betona koja se uzdizala, terasa za terasom, tristotine metara u nebo. Sa mesta na kome je Vinston stajao mogle su se tekrazabrati, ispisane elegantnim slovima na belom zidu, tri parole Partije:

RAT JE MIR

SLOBODA JE ROPSTVO

NEZNANJE JE MO

Ministarstvo istine imalo je, kako se govorilo, tri hiljade prostorija nadzemljom i odgovaraju i broj ogranaka pod zemljom. U Londonu su se nalazile josamo tri zgrade sli nog izgleda i veli ine. One su toliko nadvi avale okolnuarhitekturu da su se sa krova stambene zgrade Pobeda mogle u isto vreme videtisve etiri. To su bile zgrade etiri ministarstva koja su sa injavala celokupni aparatdr avne vlasti. Ministarstvo istine, koje se bavilo informacijama, zabavom,prosvetom i kulturom: Ministarstvo mira, koje se bavilo ratom; Ministarstvo ljubavi,koje je odr avalo zakon i javni poredak; i Ministarstvo obilja, koje je biloodgovorno za privredne poslove. Imena su im bila, u Novogovoru: Ministin, Minimir,Miniljub i Miniob.

Ministarstvo ljubavi je bilo jedino koje je zaista ulivalo strah. Na njemuuop te nije bilo prozora. Vinston nikad nije bio u njemu, niti mu pri ao bli e odpola kilometra. Tamo se moglo u i samo poslom, pa i tada tek po to se prodre krozlavirint bodljikave ice, eli nih kapija i skrivenih mitraljeskih gnezda. ak su iulice kojima se i lo do njega vrvele od uvara sa licima kao u gorila, u crnimuniformama i naoru anim pendrecima na zglob.

Vinston se naglo okrete. Be e navukao na lice izraz smirenog optimizma kojije bilo po eljno imati pred telekranom. Zatim pre e preko sobe i u e u maju nukuhinju. Izi av i iz Ministarstva u to doba dana, rtvovao je svoj ru ak u kantini, aznao je da u kuhinji nije bilo nikakve hrane sem komada crnog hleba koji je trebalosa uvati za sutra nji doru ak. On uze sa police bocu bezbojne te nosti sa obi nombelom etiketom na kojoj je pisalo D in 'Pobeda'. D in je irio otu an uljast miris,kao kineski alkohol od pirin a. Vinston nasu do vrha punu olju za aj, pribra se daizdr i ok, i proguta je kao lek.

ord Orvel – 1984.

4/151

Tog trenutka lice mu dobi skerletnu boju a iz o iju po e suze. Pi e je bilonalik na azotnu kiselinu; osim toga, dok ga je ovek gutao, ose ao se kao da jeudaren gumenom palicom u potiljak. U idu em trenutku, me utim, izgoreli eludacse smiri i svet dobi vedriji izgled. On izvadi jednu cigaretu iz zgu vane kutije nakojoj je pisalo Cigarete 'Pobeda' i nepa ljivo je okrete uspravno, pri emu se duvanistrese na pod. Sa slede om je bio bolje sre e. Zatim se vrati u dnevnu sobu i sedeza mali sto sme ten levo od telekrana. Iz fioke izvadi dr alju, bo icu mastila idebelu praznu svesku kvarto-formata sa crvenom pole inom i koricama u dezenukoji je podse ao na are u mramoru.

Telekran u dnevnoj sobi je zbog ne eg bio u neobi nom polo aju. Umestoda bude sme ten, kako je bilo normalno, na zid u dnu, odakle je mogao dominiraticelom sobom, on se nalazio na du em zidu, naspram prozora. S jedne stranetelekrana nalazio se plitak alkov u kome je Vinston tog trenutka sedeo i koji je, kadsu se stanovi zidali, verovatno bio namenjen za policu s knjigama. Sede i u alkovu,dobro uvu en, Vinston je bio van dohvata telekrana utoliko to se nije mogaovideti. Razume se, mogao se uti, ali dokle god bi ostao u istom polo aju zatelekran je bio nevidljiv. Upravo ga je ova neobi na geografija sobe delimi nopodstakla na ono to je tog trenutka smerao.

No na to ga je bila podstakla i sveska koju je upravo izvadio iz fioke. Bila jeneobi no lepa. Njen gladak beli papir, ne to po uteo od vremena, bio je od onevrste koja se nije proizvodila najmanje etrdeset godina. Me utim, nije mu bilote ko pogoditi da je sveska jo starija. Bio ju je spazio u izlogu zapu tene malestarinarnice u jednoj od siroma nih etvrti grada (nije se ta no se ao kojoj) ismesta ga je zahvatila neodoljiva elja da je poseduje. lanovi partije nisu smelida ulaze u obi ne radnje (to se zvalo 'pazarenje na slobodnom tr tu'), ali tajpropis se nije sprovodio strogo, po to se do raznih stvari kao to su pertle ili iletinije nikako druk ije moglo do i. Tada se hitro osvrnu po ulici, uleteo u radnju ikupio svesku za dva i po dolara. U tom trenutku nije bio svestan da je eli za nekuodre enu svrhu. Ku i ju je odneo u ta ni, sa ose anjem krivice. ak i praznu,svesku je bilo opasno imati uza se.

Sede i za stolom, on se spremao da po ne pisati dnevnik. To nije biloprotivzakonito (ni ta nije bilo protivzakonito, jer zakona vi e nije bilo), ali ako biga uhvatili, mogao je prili no sigurno da o ekuje smrtnu kaznu, ili u najmanju rukudvadeset pet godina u logoru za prisilni rad. Vinston uglavi pero u dr alju i liznu gada skine masno u. Pero je bilo arhai an instrument, retko kori en i zapotpisivanje; on ga je nabavio, kri om i sa dosta te ko a, samo zato to je ose aoda lep gladak papir zaslu uje da se po njemu pi e pravim perom, a ne grebehemijskom olovkom. On u stvari nije bio ni navikao da pi e rukom. Obi aj je bio dase sve, sem vrlo kratkih bele aka, diktira u diktograf, to je, razume se, za ovupriliku bilo isklju eno. On umo i pero u mastilo i zastade samo trenutak. Utrobommu be e pro ao drhtaj. Obele iti papir predstavljalo je odlu uju i in. Sitnim,nezgrapnim slovima, on ispisa:

4. april 1984.

Potom se zavali u stolicu. Be e ga ubuhvatilo ose anje potpunebespomo nosti. Pre svega, nije ni bio siguran da je godina zaista 1984. Morala jebiti tu negde, po to je bio prili no siguran da ima trideset devet godina, a verovaoje da se rodio 1944. ili 1945; ali precizirati datum u okviru jedne ili dveju godinabilo je nemogu e.

Za koga, odjednom mu do e pitanje, za koga on to pi e ovaj dnevnik? Zabudu nost, za nero ene. Misao mu se za trenutak zadr a nad sumnjivim datumom

ord Orvel – 1984.

5/151

na stranici, a zatim nalete na novogovorsku re dvosmisao. Prvi put postadesvestan veli ine onog to je preduzeo. Kako se mo e saobra ati sa budu no u? Toje po prirodi nemogu e. Budu nost e ili li iti na sada njost, i u tom slu aju gane e ni slu ati, ili se razlikovati od nje, i tada bi njegova muka ostala neshva ena.

Neko vreme je sedeo i tupo gledao u papir. Sa telekrana se ula tre tavavojna muzika. Bilo je udno to je ne samo izgubio mo da se izrazi, nego ak izaboravio ta je prvobitno eleo da ka e. Za ovaj doga aj se bio pripremaonedeljama, i ni u jednom trenutku mu nije padalo na pamet da bi mu bilo potrebno

ta sem hrabrosti. Pisati je bilo lako, kako mu se inilo. Trebalo je samo daprenese na papir onaj neprekidni i nesmireni monolog koji mu se doslovnogodinama odvijao u glavi. Me utim, u tom trenutku je ak i monolog bio prestao.Sem toga, pro irena vena ga po e nepodno ljivo svrbeti. Nije se usu ivao da sepo e, da se ne bi zapalila. Sekunde su prolazile. On nije prime ivao ni ta dobelinu stranice pred sobom, svrab u ko i iznad lanaka, tre tanje muzike i blaguopijenost od d ina.

Odjednom po e pisati u pani nom strahu, samo delimi no shvataju i tapi e. Sitan ali de je nezgrapan rukopis mu je glavinjao po stranici, ispu taju i prvovelika slova, a najzad ak i ta ke.

4. april 1984. Sino bioskop. Sve ratni filmovi. Jedan vrlo dobar o brodupunom izbeglica bombardovanom negde u Sredozemnom moru. Publiku veomazabavljali kadrovi u kojima neki krupni debeljko poku ava da otpliva od broda ahelikopter ga prati, prvo se videlo kako se valja u vodi kao morska kornja a, ondakroz ni an mitraljeza na helikopteru, onda sav izbu en a more oko njega ru asto inajzad, kako tone tako naglo kao da je kroz te rupe prodrla voda. Publika urlala odsmeha kada je potonuo. Onda se video amac za spasavanje pun dece i helikopterkako lebdi nad njima. U amcu ena srednjih godina mo da jevrejka sedela napramcu sa mu kar em oko tri godine u naru ju, dete vri talo od straha i kriloglavu me u njene dojke kao da ho e da se uvu e u nju a ona ga grlila i umirivalamada je i sama bila sva modra od straha, pokrivala ga to je vi e mogla kao da jemislila da e joj se meci odbiti od ruku. onda helikopter izbacio bombu od 20 kilausred njih stra an bljesak i amac sav u komade. onda divan kadar jedne de jeruke kako leti uvis uvis uvis sve vi e u vazduh mora da je u kljunu helikoptera bilakamera i pratila tu se uo jak pljesak odakle su sedeli lanovi partije ali jedna enaiz onog dela sale odre enog za prole odjednom digla dreku vikala nisu trebali to daprikazuju pred decu to je pokvareno take stvari pred decu sve dok je policija nijeizbacila neverujem dasu joj ne to uradili niko se ne sekira ta proli govore tipi naprolska reakcija oni nikad...

Vinston prestade da pi e, delom zato to ga be e uhvatio gr . Nije znao taga je to nagnalo da istrese ovaj niz besmislica. No udno je bilo to to mu se, dokje pisao, u glavi osvetlila jedna sasvim razli ita uspomena, i to do te mere da seosetio sposobnim da je prenese na papir. Upravo je zbog tog doga aja, shvati on utom trenutku, i bio najednom re io da ode ku i i po ne pisati dnevnik.

To se desilo tog jutra u Ministarstvu, ako se za ne to do te mere nebuloznomo e re i da se zaista dogodilo.

Bilo je skoro jedanaest nula-nula, i slu benici arhive, gde je Vinston radio,ve su dovla ili stolice iz svojih sobi aka i sme tali ih u sredinu sale, naspramvelikog telekrana, pripremaju i se za Dva minuta mr nje. Vinston je upravo sedaona stolicu u jednom od srednjih redova kad jedan ovek i jedna devojka, koje jepoznavao iz vi enja ali s kojima nije nikad razgovarao, neo ekivano u e u salu.

ord Orvel – 1984.

6/151

Devojku je esto sretao po hodnicima. Nije joj znao ime, ali je znao da je radila uodeljenju proze. Verovatno - po to ju je ponekad vi ao s rukama prljavim od ulja ifrancuskim klju em u ruci - verovatno se bavila kakvim mehani arskim poslom najednoj od ma ina za pisanje romana. To je bila devojka crne kose, pegavog lica ibrzih sportskih pokreta. Struk joj je nekoliko puta obavijala tanka skerletna e arpa,amblem Omladinske Lige protiv seksa, pritegnuta taman toliko da istakne divanoblik bokova. Vinston ju je zamrzeo od prvog vi enja. Znao je za to. Mrzeo ju jezbog atmosfere terena za hokej, hladnih tu eva i op te moralne istote koju jeuspevala da iri oko sebe. Mrzeo je skoro sve ene, osobito mlade i lepe. Uvek suupravo ene, i to najpre one mlade, bile najbigotnije pristalice Partije, guta iceparola, pijunke-amateri i razobli iteljke neortodoksnih shvatanja. No ova mu sedevojka inila opasnija od ve ine drugih. Jednom mu je, kad su se mimoi li uhodniku, dobacila kos pogled koji kao da je prodro u njega i za trenutak ispuniocrnim u asom. ak mu je palo na pamet da je ona mo da agent Policije misli. Toje, dodu e, bilo malo verovatno. No on je i dalje uvek ose ao udnu nelagodnost, ukojoj je bilo i straha i neprijateljstva, kad god bi se ona na la u njegovoj blizini.

ovek se zvao O'Brajen. Bio je lan U e partije i zauzimao neki polo ajtoliko va an i udaljen da je Vinston imao samo bledu predstavu o njegovoj prirodi.Gomila, se videv i kako se pribli ava crni kombinezon lana U e partije, be euti ala za trenutak. O'Brajen je bio visok i krupan, debelog vrata i grubog,raspolo enog, brutalnog lica. I pored zastra uju eg izgleda, imao je izvesnog armau pona anju. Umeo je da podi e nao are pokretom koji je na neki udan na inobezoru avao - na neki udan na in, neodre eno, odavao kulturu. To je bio pokretkojim bi, da je iko mislio tim pravcem, podse ao na plemi a iz osamnaestog vekakako nudi sagovornika svojom burmuticom. Vinston je O'Brajena bio video desetakputa za skoro isto toliko godina. Ose ao je da ga ovaj duboko privla i, i to ne samosuprotno u izme u svojih kulturnih manira i bokserske gra e. Posredi je dalekovi e bilo Vinstonovo potajno uverenje - ili ak ne ni uverenje no prosto nada - daO'Brajanova politi ka ispravnost nije savr ena. Ne to na njegovom licu neodoljivoje navodilo na tu misao. S druge strane, mo da mu na licu nije bila ispisananeispravnost, nego prosto inteligencija. Bilo kako bilo, odavao je oveka s kojim bise moglo lepo razgovarati ako bi se na lo na ina da se telekranu podvali i s njimostane nasamo. Vinston nije nikad u inio ni najmanji napor, da proveri svojenaga anje; uostalom, nije imao ni na ina da to uradi. Uto O'Brajen baci pogled nasvoj ru ni sat, vide da je skoro jedanaest nula-nula, i o igledno re i da za Dvaminuta mr nje ostane u arhivi. On se smesti u istom redu u kome je sedeo Vinston,na dva-tri mesta od njega. Izme u njih je sedela neka sitna enica pepeljaste kosekoja je radila u kancelariji do Vinstonove. Crnokosa devojka je sedela odmah izanje.

Slede eg trenutka sa velikog telekrana u dnu sale grunu odvratan kripavzvuk, kao od kakve ogromne nepodmazane ma ine. Od tog zvuka su trnuli zubi ikostre ile se dlake na potiljku. Mr nja be e po ela.

Kao i obi no, na ekranu se be e pojavilo lice Narodnog neprijatelja,Emanuela Gold tajna. U publici se ovde-onde za e zvi duci. enica pepeljavekose oglasi se cikom straha pome anog sa ga enjem. Gold tajn je bio renegat iizdajnik koji je nekad davno (niko se ta no nije se ao kada) bio jedan od najvi ihpartijskih rukovodilaca, skoro jednak Velikom Bratu, a onda se po eo bavitikontrarevolucionarnim aktivnostima, bio osu en na smrt i misteriozno pobegao inestao. Programi Dva minuta mr nje menjali su se iz dana u dan, ali nije bilo nijednoga u kome glavna li nost nije bio Gold tajn. On je bio prvi izdajica, prvi kojije ukaljao istotu Partije. Svi kasniji zlo ini protiv Partije, sve izdaje, sabota e,jeresi, skretanja, poticala su neposredno iz njegovog u enja. On je jo bio iv,neznano gde, i jo uvek kovao svoje planove: negde s one strane mora, pod

ord Orvel – 1984.

7/151

za titom svojih stranih gospodara,a mo da ak - kako su se ponekad pronosileglasine - skriven i u samoj Okeaniji.

Vinstonova dijafragma se be e zgr ila. Kad god bi video Gold tajnovo liceskolila bi ga me avina bolnih ose anja. To je bilo usko jevrejsko lice, s ogromnimupavim oreolom sede kose i bradicom ispod donje usne - lice bistro, a ipak nekako

samo po sebi odvratno, sa nekom senilnom nedotupavno u u dugom tankom nosupri ijem su vrhu ale nao ari. Bilo je nalik na ov ju glavu; ne eg ov jeg je biloak i u glasu. Gold tajn je na ekranu upravo vr io svoj otrovni napad na doktrinu

Partije - napad toliko preteran i pokvaren da bi ga i dete moglo prozreti, a ipaktaman toliko prihvatljiv da oveka ispuni bojazni da bi se neko manje pametanmogao jo i prevariti njime. On je vre ao Velikog Brata, napadao diktaturu Partije,zahtevao da se sa Evroazijom smesta zaklju i mir, zastupao slobodu govora,slobodu tampe, slobodu zbora i dogovora, slobodu misli, histeri no uzvikivao da surevoluciju izdali - i sve to u brzom govoru punom vi eslo nih re i koji je biosvojevrsna parodija na uobi ajeni stil partijskih govornika i ak sadr aonovogovorske re i - ak i vi e novogovorskih re i no to je bilo koji lan Partijenormalno upotrebljavao u stvarnosti. A celo vreme, da ne bi ko makar za trenutakposumnjao u stvarnost koju su Gold tajnove fraze sakrivale, iza njegove glave se naekranu videla beskrajna kolona evroazijske vojske u mar u - stroj za strojemsna nih ljudi sa bezizraznim azijatskim licima koji su se pribli avali sve do samepovr ine telekrana, a zatim nestajali da na njihovo mesto do u drugi, potpunosli ni njima. Tupi ritam vojni kih cokula sa injavao je pozadinu za Gold tajnovblejavi glas.

Nije pro lo ni trideset sekundi Mr nje, a od polovine gledalaca se po eotimati nekontrolisani povici gneva. Samozadovoljno ov je lice na ekranu istrahobna snaga evroazijske vojske iza njega bili su nepodno ljivi; sem toga, prizorGold tajnovog lica, pa ak i sama pomisao na njega, automatski su proizvodili strahi bes. Kao predmet mr nje, on je bio stalniji nego bilo Evroazija bilo Istazija, po toje Okeanija, kada je bila u ratu sa jednom od ovih sila, obi no bila u miru sadrugom. No udno je bilo to to, iako su Gold tajna svi mrzeli i prezirali, iako susvakog dana i hiljadu puta dnevno na govornicama, na telekranima, u novinama, uknjigama, njegove teorije bile pobijane, razbijane, ismevane, pokazivane o imajavnosti da se vidi kakva su bedna blebetanja bile - to uprkos svemu tome njegovuticaj kao da nije uop te opadao. Uvek je bilo novih upljoglavih rtava koje susamo ekale da ih on zavede na pogre an put. Nije prolazio ni jedan dan a daPolicija misli ne raskrinka nekog od pijuna i sabotera koji su radili po njegovimuputstvima. On je bio komandant ogromne tajanstvene vojske, podzemne mre ezaverenika koji su se zarekli da obore dr avni poredak. Ona se navodno zvalaBratstvo. Tako e su se apatom pronosile glasine o nekoj stra noj knjizi, zbornikusvih jeresi, iji je autor bio Gold tajn i koja je ilegalno kru ila ovde-onde. Nijeimala naslova. Kad se pri alo - ukoliko se uop te i pri alo - o njoj, govorilo sejednostavno ona knjiga. No za tako ta se saznavalo samo preko neodre enihglasina. Ni Bratstvo ni ona knjiga nisu bili tema o kojoj bi bilo koji lan Partije radorazgovarao.

U drugom minutu Mr nja naraste do pomame. Svi su poskakivali nastolicama i vikali iz sveg glasa ne bi li kako nadja ali odvratni blejavi glas koji seuo sa ekrana. Ona enica pepeljaste kose bila je sva porumenela, a usta su joj se

otvarala i zatvarala kao u ribe na suvu. ak i O'Brajenovo grubo lice bilo podlivenokrvlju. On je sedeo veoma uspravno dok su mu se sna ne grudi nadimale ipodrhtavale, kao da se odupire napadu talasa. Crnokosa devojka iza Vinstona be epo ela da uzvikuje na sav glas: "Svinjo! Svinjo! Svinjo!"; ona najednom dohvatite ak re nik Novogovora i baci ga na ekran. Re nik udari Gold tajna po nosu iodbaci se: glas je i dalje neumoljivo terao svoje. U jednom lucidnom trenutku

ord Orvel – 1984.

8/151

Vinston se zate e kako i sam vi e zajedno s ostalim i estoko udara petom upre agu svoje stolice. Kod Dva minuta mr nje stravi no je bilo to to ovek nije bioprimoravan da se pretvara; naprotiv, bilo je nemogu e ne u estvovati. U roku odtrideset sekundi vi e se nije bilo potrebno pretvarati. Odvratna ekstaza straha iosvetoljublja, elja za ubijanjem, za mu enjem, za razbijanjem tu ih licamaljevima, po ela bi da struji kroz celu grupu kao elektricitet, pretvaraju i ovekai protiv njegove volje u ludaka koji se kezi i vri ti. Pa ipak je taj bes bioapstraktan, neusmerena emocija koja se mogla skrenuti s jednog predmeta nadrugi kao plamen acetilenske lampe. Tako je u jednom trenutku Vinstonova mr njaupravljana ne na Gold tajna nego, naprotiv, na Velikog Brata, Partiju i Policijumisli, u takvim trenucima on je bio svim srcem uz usamljenog, ismejavanogjeretika na ekranu, jedinog zato enika istine i logike u svetu la i. No ipak bi odmahslede eg trenutka bio ujedinjen sa ljudima oko sebe i tada bi mu se inilo da je sveto se ka e za Gold tajna istina. U tim trenucima se njegova potajna mr nja prema

Velikom Bratu pretvarala u obo avanje, i Veliki Brat se uzdizao, nepobedivi,neustra ivi za titnik, koji se kao stena odupire azijskim hordama; Gold tajn jetada, i pored svoje usamljenosti, svoje bespomo nosti, postajao mra ni baja ,sposoban da golom snagom svoga glasa razori svu konstrukciju civilizacije.

Bilo je ak mogu e, u nekim trenucima, svesno usmeravati svoju mr nju.Odjednom, sa estokim naporom s kojim spava u ko maru otr e glavu od jastuka,Vinston uspe da svoju mr nju prenese sa lica na ekranu na crnokosu devojku kojaje sedela iza njega. ive, divne halucinacije prohuja e mu kroz glavu. Prebi e jenasmrt gumenim pendrekom. Priveza e je golu za stub i na kati je strelama kaosvetog Sebastijana. Silova e je i prese i joj grkljan u trenutku orgazma. Sad jebolje nego ikad shvatao za to je mrzi. Mrzeo ju je jer je bila mlada, lepa ibespolna, jer je eleo da spava s njom a ne e mo i nikad, jer je oko sla anoggipkog struka, koji kao da je zvao oveka da ga obgrli, bila samo ona odvratkaskerletna e arpa, agresivni simbol kreposti.

Mr nja poraste do vrhunca. Gold tajnov glas se be e pretvorio u istinskoov je blejanje; za trenutak mu se i lice pretvorilo u ov ju glavu. Potom se ov jaglava pretopi u figuru evroazijskog vojnika koji se pribli avao, ogroman i grozan, spu komitraljezom koji je neprekidno tektao, sve dok se nije u inilo kao da silazisa povr ine ekrana u salu, tako da se neki iz prvog reda odista trgo e i pribi e uznaslone svojih stolica. No upravo u tom trenutku, izmamiv i dubok uzdah olak anjaod svih prisutnih, neprijateljska figura se pretopi u lice Velikog Brata, crne kose,crnih brkova, puno snage i tajanstvenog mira, i tako veliko da je skoro ispunjavaloceo ekran. Niko ne u ta Veliki Brat govori. Bilo je to samo nekoliko re iohrabrenja onakvih kakve se izgovaraju u buci bitke, koje se pojedina no ne dajurazabrati, ali koje vra aju sigurnost samim tim to su izgovorene. Zatim liceVelikog Brata ponovo izblede, a na njegovo mesto do e tri patrole Partijeispisane masnim velikim slovima.

RAT JE MIR

SLOBODA JE ROPSTVO

NEZNANJE JE MO

No lice Velikog Brata se jo nekoliko sekundi zadr a na ekranu, kao da jedejstvo koje je proizveo na o ne jabu ice svih prisutnih bilo previ e sna no da bismesta pro lo. enica pepeljaste kose be e se presamitila preko naslona stolicepred sobom. Sa drhtavim mrmorom koji je zvu ao kao 'Spasio e moj!', onda pru i

ord Orvel – 1984.

9/151

ruke ka ekranu. Zatim zagnjuri lice u ake. Bilo je o igledno da je izgovaralanekakvu molitvu.

Tog trenutka cela grupa ljudi po e skandirati, duboko, lagano i ritmi ki: "V-B!... V-B!... V-B!" bez prestanka vrlo lagano, sa dugom pauzom izme u V i B -te ak, mrmorav zvuk, nekako udno divlja an, za koji se inilo da mu pozadinusa injavaju toptanje bosih nogu i pulsiranje tam-tam. To potraja skoro celihtrideset sekundi. Taj refren se esto mogao uti u trenucima nesavladljiveemocije. On je bio delom neka vrsta himne mudrosti i veli anstvu Velikog Brata,ali, pre svega, in samohipnoze, namerno gu enje svesti putem ritmi kih zvukova.Vinstonova utroba se sledi. U seansama Dva minuta mr nje nije mogao a da ne

estvuje u op tem delirijumu, ali ovo ivotinjsko "V-B!... V-B!" ga je uvekispunjavalo u asom. Razume se, skandirao je zajedno s ostalima: druk ije se nijemoglo. Kamuflirati ose anja, kontrolisati lice, initi to i svi ostali, bila jeinstinktivna reakcija. No za vreme od dve-tri sekunde izraz koji je imao u o imamogao je lako da ga oda. I upravo se u tom trenutku ono zna ajno desilo - ako seuop te i desilo.

Za trenutak je uhvatio O'Brajenov pogled. O'Brajen be e ustao, skinuonao are i ponovo ih name tao svojim karakteristi nim pokretom. No o i im se ujednom deli u sekunde sreto e, i dok se to de avalo Vinston je znao - da, znao je! -da O'Brajen misli isto to i on. Be e prenesena poruka o ijem sadr aju nije bilosumnje. Bilo je kao da su se njihove svesti otvorile i misli to ile iz jedne u drugukroz o i. 'Ja sam uz tebe', kao da mu je rekao O'Brajen. 'Znam ta no ta ose . Aline brini, na tvojoj sam strani!' A onda bljeska inteligencije nestade i O'Brajenovolice postade zatvoreno kao i u svih ostalih.

To je bilo sve; Vinston ve nije bio siguran da li se to uop te i desilo. Takvidoga aji su uvek bili bez nastavka. inili su mu jedino to to su ga podr avali uverovanju, ili nadi, da ima i drugih koji su neprijatelji Partije. Mo da su glasine oogromnoj podzemnoj zaveri ipak istinite - mo da Bratstvo zaista postoji! Nije semoglo biti siguran, uprkos beskrajnim hap enjima, priznanjima i pogubljenjima, daBratstvo nije prosto mit. Ponekad je verovao da ono postoji, a ponekad ne. Dokazanije bilo; jedino stvari vi ene u magnovanju, koje su mogle zna iti sva ta i ni ta:odlomci razgovora uhva enih u prolazu, bledi natpisi na zidovima klozeta - jednom,ak, kada su se dva neznanca srela, mali pokret dlanom koji je izgledao, mo da,

kao znak raspoznavanja. Sve su to bila naga anja: lako je bilo mogu e da mu se sveovo bilo samo pri inilo. On se tada vratio u kancelariju ne pogledav i vi eO'Brajena. Jedva da mu je i palo na pamet da nastavi njihov trenutni kontakt. Takota bi bilo nepojmljivo opasno ak i da je znao kako bi. Za sekund, dva sekunda,

njih dvojica behu razmenili dvosmislen pogled i tu je pri i bio kraj. No ak je i tobio vredan doga aj u samo i i zatvorenosti u kojoj se moralo iveti.

Vinston se tr e i uspravi u stolici. Zatim podrignu. Iz eluca mu se dizaopopijeni d in.

i mu se ponovo usredsredi e na papir. On otkri da je, dok je sedeozadubljen u bespomo ne misli, bio ne to napisao, kao automat. I to ne vi e onimranijim krutim i nespretnim rukopisom. Pero mu je bilo sa u ivanjem klizilo poglatkom papiru i ostavljalo za sobom, krupnim i urednim velikim slovima:

DOLE VELIKI BRAT

DOLE VELIKI BRAT

DOLE VELIKI BRAT

DOLE VELIKI BRAT

ord Orvel – 1984.

10/151

DOLE VELIKI BRAT

sve jedno za drugim, i tako ispunilo pola strane.

Nije mogao a da ne oseti ubod panike. To je bilo besmisleno, jer ispisati tere i nije bilo ni ta opasnije nego to to je po eo da pi e dnevnik; no za trenutakoseti isku enje da istrgne upropa ene strane i napusti ceo poduhvat.

Me utim, on to ne uradi; znao je da nije vredelo truda. Nikakve razlike nijebilo u tome je li napisao DOLE VELIKI BRAT ili se uzdr ao od toga. Nikakve razlikenema u tome vodi li on dnevnik i dalje ili ne. Policija misli e ga uhvatiti, bilo kakobilo. Po inio je - po inio bi i da nije uop te stavio pero na papir - onaj su tinskizlo in koji je u sebi sadr ao sve ostale. To se zvalo zlomisao. Zlomisao se nijemogla sakriti zauvek. ovek je neko vreme, ponekad ak i godinama mogaouspe no izmicati, ali pre ili posle su ga uvek hvatali.

I to uvek no u - hap enja su se bez izuzetka vr ila no u. Iznenadni trzaj kojiupa iz sna, gruba ruka koja oveka drma za rame, svetlo koje bije u o i, krug

tvrdih lica oko kreveta. U ogromnoj ve ini slu ajeva nije bilo su enja, nije biloizve taja o hap enju. Ljudi su prosto nestajali, i to uvek no u. Ime bi se brisalo izsvake evidencije, svaki pisani trag bilo ega to je ovek u inio bio je uklanjan, injegovo nekada nje postojanje poreknuto a potom zaboravljeno. ovek bi bioukinut, uni ten; uobi ajena re za to bila je isparen.

Za trenutak ga zahvati neka histerija. Po e pisati urnim neurednimrukopisom:

strelja eme ba me briga strelja eme u potiljak ba me briga doleveliki bratuvek streljaju upotiljak ba me briga doleveliki brat

Zavali se u stolici, malo posti en, i spusti pero. Trenutak zatim estoko setr e. Neko je kucao na vrata.

Ve ! Sedeo je mirno kao mi , u uzaludnoj nadi da e taj neko koji je kucaooti i posle prvog poku aja. Ali ne, kucanje se ponovi. Odlagati bi bilo najgore odsvega. Srce mu je lupalo kao dobo , ali mu je lice, po dugoj navici, verovatno bilobezizrazno. On ustade i te kim korakom po e vratima.

2.Stavljaju i ruku na kvaku, Vinston vide da je ostavio dnevnik otvoren na

stolu. Po njemu je pisalo DOLE VELIKI BRAT, slovima koja su se skoro moglapro itati sa drugog kraja sobe. Nezamisliva glupost! No on shvati da ak ni u onompani nom strahu nije hteo da umrlja lepi glatki papir zatvoriv i svesku dok jemastilo jo bilo mokro.

Udahnu duboko i otvori vrata. Smesta ga obli topao talas olak anja. Predvratima je stajala bezbojna ena zgnje enog izgleda, ra upane kose i naboranalica.

"Ovaj, dru e", po e ona be ivotnim cviljavim glasom " ula sam vas kakoulazite. Da l' biste po li do nas da vidite ta nam je sa lavaboom u kuhinji. Ne to sezapu ilo, pa..."

To je bila gospo a Parsons, ena Vinstonovog suseda sa istog sprata (Regospo a Partija nije sasvim odobravala - svakoga je trebalo zvati dru e ili drugarice- ali za neke ene ovek ju je upotrebljavao instinktivno.) Imala je oko trideset

ord Orvel – 1984.

11/151

godina, ali je izgledala mnogo starija. Dobijao se utisak da u borama na njenomlicu ima pra ine. Vinston po e za njom kroz hodnik. Te amaterske opravke bile suskoro svakodnevna glavobolja. Stambena zgrada Pobeda bila je stara, sagra enanegde oko 1930. godine, i sva se raspadala. Sa tavanica i zidova ve ito se kruniomalter, cevi su pucale po svakom ja em mrazu, krov je proki njavao kad god jebilo snega, centralno grejanje je radilo samo sa pola snage kad nije bilo potpunoisklju eno radi tednje. Opravke, sem onoga to je ovek mogao da uradi sam,trebalo je da odobre neki daleki odbori koji su bili u stanju da jedno obi noname tanje stakla na prozor re avaju po dve godine.

"Naravno, ja samo zato to Tom nije kod ku e", nevezano re e gospo aParsons.

Stan Parsonsovih bio je ve i od Vinstonovog i zapu ten na drugi na in. Sve unjemu se inilo stu eno, izga eno, kao da je u stanu nedavno boravila kakva velikai ratoborna ivotinja. Delovi opreme za razne igre - tapovi za hokej, sportskihga ica izvrnutih naopako - le ali su razbacani na podu, a na stolu su u neredustajali prljavi sudovi i sveske za doma e zadatke sa magare im u ima. Na zidovimasu visile skerletne zastavice Omladine i pijuna, i ogroman plakat sa likom VelikogBrata. Ose ao se uobi ajeni miris kuvanog kupusa, zajedni ki celoj zgradi, no kroznjega se probijao o triji zadah znoja, i to - ose ao se iz prve, mada bi te ko biloobjasniti kako - znoja nekog ko je trenutno odsutan. U drugoj sobi neko jepoku avao da na lju i toalet-papiru prati vojnu muziku koja je i dalje izvirala iztelekrana.

"Deca", re e gospo a Parsons baciv i poluboja ljiv pogled na vrata. "Danassu ceo dan bila unutra. I naravno..."

Imala je naviku da svoje re enice prekida na polovini. Kuhinjski lavabo jebio skoro do vrha pun prljave zelenkaste vode koja je gore nego ikada smrdela nakupus. Vinston kle e i ispita koleno odvodne cevi. Nije voleo da radi rukama; nijevoleo ni da se saginje, po to je time uvek reskirao napade ka lja. Gospo a Parsonsje stajala i bespomo no posmatrala.

"Naravno, da je Tom kod ku e, popravio bi ga za as", re e ona. "On to voli.Ve t je on u tim poslovima."

Parsons je bio Vinstonov kolega u Ministarstvu istine, debelju an alienergi an ovek, glup do te mere da je to paralisalo, gomila imbecilnihodu evljenja - jedan od onih potpuno predanih, odanih tegle ih konja na kojima je,daleko vi e nego na Policiji misli, po ivala stabilnost Partije. ovek od trideset petgodina, on je upravo bio napustio, preko volje, Omladinu, a pre nego to je pre aou Omladinu, bio je uspeo da u pijunima ostane godinu dana preko gornje granice.U Ministarstvu je radio na nekom podre enom polo aju za koji se nije tra ilainteligencija, ali, s druge strane, bio je vode a li nost u Sportskoj sekciji i svimostalim sekcijama koje su se bavile organizovanjem kolektivnih izleta, spontanihdemonstracija, kampanja tednje, i dobrovoljnih aktivnosti uop te. Imao je obi ajda s tihim ponosom objavi, izme u dva dima na luli, da se u Domu kulture i odmorapojavljivao svako ve e za poslednje etiri godine. Zagu ljiv zadah znoja, svojevrsnonehoti no svedo anstvo o ivotu ispunjenom fizi kim naporima, pratio ga je svuda,i zadr avao se ak i po to bi on oti ao.

"Imate li francuski klju ?" re e Vinston, kaju i oko zavrtnja na kolenucevi.

"Francuski klju ", re e gospo a Parsons, smesta se pretvoriv i ubeski menjaka. "Ne znam, pravo da vam ka em. Mo da deca..."

Za u se topot dubokih cipela i jo jedan pisak na lju, i u sobu lupi edeca. Gospo a Parsons donese francuski klju . Vinston ispusti vodu i sa ga enjem

ord Orvel – 1984.

12/151

izvu e gomilu uvaljanih dlaka iz kose koja je bila zapu ila cev. Opra prste, koliko jemogao, hladnom vodom iz slavine i vrati se u drugu sobu.

"Ruke uvis!" uzviknu divlja an glas.

Iza stola be e iskrnuo lepu kast devetogodi nji de , mrka lica i pretiomu igra kom-automatskim pi toljem, dok je njegova sestrica, oko dve godinemla a, ponavljala isti pokret dr i u ruci komad drveta. Oboje su imali na sebikratke plave pantalone, sive ko ulje i crvene marame: uniformu pijuna. Vinstondi e ruke iznad glave, ali sa nelagodnim ose anjem - toliko je de akovo dr anjebilo zlo - da u pitanju nije samo de ja igra.

"Ti si izdajnik!" dreknu de ko. "Ti si zlomislitelj! Ti si evroazijski pijun!Ubi u te, ispari u te, baci u te u rudnik soli!"

Odjednom se oboje zaskaka e oko njega, uzvikuju i "Izdajni e!" i"Zlomislitelju!" pri emu je devoj ica podra avala svaki bratovljev pokret. To jepomalo i zastra ivalo; bilo je nalik na igru tigri a koji e uskoro porasti i postatitigrovi ljudo deri. U de akovim o ima videla se neka prora unata krvo ednost,neka sasvim o igledna elja da udari ili utne Vinstona, i svest da je maltenedovoljno odrastao da to i uradi. Dobro je to pi tolj nije pravi, pomisli Vinston.

i gospo e Parsons su nervozno skakale od Vinstona na decu i natrag. Uja oj svetlosti dnevne sobe, on s radoznalo u vide da joj u borama lica zaista imapra ine.

"Toliko su nemirni", re e ona. "Krivo im je to nisu i li da vide ve anje, etota je. Ja nisam mogla da ih povedem, imala sam posla, a Tom se ne e vratiti na

vreme iz kancelarije."

"A za to ne mo emo da gledamo ve anje?" gromoglasno zaurla de ak.

"'O u da vidim ve anje! 'O u da vidim ve anje!" po e da ponavlja devoj ica,skaku i i dalje.

Vinston se seti da je te ve eri u Hajd parku trebalo da bude ve anje nekihevroazijskih zarobljenika progla enih krivim za ratne zlo ine. To se de avalootprilike jednom mese no, i predstavljalo omiljeni spektakl. Deca su uvek tra ilaod roditelja da ih tamo vode. On se oprosti od gospo e Parsons i po e vratima. Nonije pre ao ni est koraka niz hodnik kada ga sa zaslepljuju im bolom, ne to udariu potiljak. U ini mu se da mu je neko zario u meso crveno usijanu icu. On seokrete, taman na vreme da vidi gospo u Parsons kako vu e sina u ku u, dok jede ak stavljao pra ku u d ep.

"Gold tajne!" razdra se ovaj dok su se vrata zatvarala pred njim. NoVinstona najdublje pogodi izraz bespomo nog straha na sivkastom licu de akovemajke.

Vrativ i se u stan, on hitro pro e pored telekrana i ponovo sede za sto, idalje trljaju i vrat. Muzika iz telekrana be e prestala. Umesto nje je odse an,vojni ki glas itao, sa nekim brutalnim u ivanjem, opis naoru anja na novojPlove oj tvr avi koja je upravo bila usidrena izme u Islanda i Farskih ostrva.

S ovakvom decom, pomisli on, ta jadna ena mora biti da ivi u ve itomstrahu. Jo godinu-dve, i oni e je posmatrati dan i no ne bi li nai li na kakav tragideolo ke neispravnosti. Skoro sva deca su bila isto tako nemogu a. Najgore je odsvega bilo to to su ih organizacije kao to su pijuni sistematski pretvarale unepokorne divlja e, a ipak nisu u njima proizvodili nikakvu sklonost da se pobuneprotiv partijske discipline. Naprotiv, ona su obo avala Partiju i sve to je bilo snjom u vezi. Pesme, procesije, zastavice, izleti, ve be sa drvenim pu kama,izvikivanje parola, obo avanje Velikog Brata - sve je to za njih bila veli anstvena

ord Orvel – 1984.

13/151

igra. Sva njihova mr nja i estina bili su okrenuti upolje, protiv neprijatelja dr ave,protiv stranaca, izdajnika, sabotera, zlomislitelja. Bilo je skoro normalno da seljudi iznad tridesete godine pla e svoje sopstvene dece. I to s dobrim razlogom, jerretko bi pro la nedelja dana a da Tajms ne donese noticu o tome kako je nekopodlo malo nju kalo - obi no se upotrebljavao izraz dete-heroj - prislu kivalo i ulokakvu kompromituju u primedbu i prijavilo roditelje Policiji misli.

Bol od zrna iz pra ke be e pro ao. On preko volje uze pero, pitaju i se da limo e smisliti jo ne to to bi mogao uneti u dnevnik. Odjednom se ponovo setioO'Brajena.

Pre nekoliko godina - koliko? sigurno sedam - sanjao je da prolazi kroz sobuu potpunom mraku. Tada mu je neko ko je sedeo postrani rekao dok je Vinstonprolazio pored njega: "Sre emo se tamo gde nema mraka." To je bilo re eno vrlotiho, skoro uzgred - kao konstatacija, ne kao nare enje. On je produ io nezaustavljaju i se. udno je bilo to to u tom trenutku, u snu, te re i nisu na njegaostavile neki osobit utisak. Po ele su da dobijaju zna enje tek kasnije, ipostepeno. Sad se nije mogao setiti da li je pre ili posle tog sna prvi put videoO'Brajena; nije se mogao ni setiti kad je prvi put prepoznao glas kao O'Brajenov. Nobilo kako bilo, prepoznao ga jeste. O'Brajen je bio taj koji mu se obratio iz mraka.

Vinston nikad nije mogao da sa sigurno u zaklju i - biti siguran bilo jenemogu e ak i posle jutro njeg miga - da li mu je O'Brajen prijatelj ili neprijatelj.Izme u njih je postojala veza razumevanja, va nija nego simpatija ili ose anjepripadnosti istoj stranci. 'Sre emo se tamo gde nema mraka', be e rekao O'Brajen.Vinston nije znao ta to zna i; znao je samo da e se to na ovaj ili onaj na inostvariti.

Glas sa telekrana zastade za trenutak. Trubni znak, lep i jasan, proploviustajalim vazduhom. Hrapav glas, nastavi:

"Pa nja, pa nja! Ovog trenutka smo dobil fle vest sa malbarskog fronta.Na e snage u Ju noj Indiji postigle su veli anstvenu pobedu. Ovla en sam daobjavim da e ova pobeda, o kojoj sledi izve taj, verovatno privesti rat kraju. Evoizve taja..."

Lo e vesti, pomisli Vinston. I naravno, posle brutalnog opisa pobede nadevroazijskom vojskom, sa stravi no visokim brojem ubijenih i zarobljenih, nai eobave tenje da e od slede e nedelje sledovanje okolade biti smanjeno natrideset grama na dvadeset.

Vinston ponovo podrignu. D in je isparavao, ostavljaju i za sobom ose anjepraznine i bezvoljnosti. Sa telekrana - mo da da proslavi pobedu, mo da danadja a pomisao na izgubljenu okoladu - grunu himna. Na to se moralo statimirno. Ali, on je u svom trenutnom polo aju bio nevidljiv.

Himna se povu e pred lak om muzikom. Vinston ode do prozora, okrenutle ima telekranu. Dan je i dalje bio vedar i hladan. Negde u daljini eksplodiraraketna bomba s tupim treskom koji se odbijao od zidova. U to vreme ih je naLondon padalo dvadeset do trideset nedeljno.

Dole, na ulici, vetar je mahao zacepljenim plakatom gore-dole, te se reENGLSOC na mahove pojavljivala i nestajala. Englsoc. Sveti princip Englsoca.Novogovor, dvosmisao, menjanje pro losti. On se ose ao kao da luta po umama namorskom dnu, izgubljen u udovi nom svetu u kome je on sam bio udovi te. Bio jesam. Pro lost je bila mrtva, budu nost nezamisliva. S kakvom je sigurno u mogaore i da je i jedno trenutno ivo ljudsko bi e na njegovoj strani? I na koji na in znatida vladavina Partije ne e potrajati zauvek? Kao odgovor, vrati e mu se tri parolena beloj fasadi Ministarstva istine:

ord Orvel – 1984.

14/151

RAT JE MIR

SLOBODA JE ROPSTVO

NEZNANJE JE MO

On izvadi iz d epa nov od dvadeset pet centi. Tu su, tako e, sitnimslovima, bile ispisane te iste parole; s druge strane je bila glava Velikog Brata.Njegove o i su, ak i sa nov a, pratile oveka. Na novcu, na markama, nakoricama knjiga, na zastavicama, na plakatima i na kutijama za cigarete - svuda.Uvek te o i koje posmatraju i glas koji obavija. Bio ovek budan ili spavao, radio ilijeo, u ku i ili van ku e, u kupatilu ili u krevetu - izbe i se nije moglo. Niko nijeimao ni ta svoje do onih nekoliko kubnih centimetara u lobanji.

Sunce be e odmaklo svojim putem, i hiljade prozora na Ministarstvu istine,sad kad svetlost nije bila u njih, izgledali su mrko i odbojno, kao pu karnice natvr avi. Pred ogromnim piramidalnim oblikom Vinstonu zadrhta srce. Zgrada je bilaprevi e jaka, nije se mogla zauzeti na juri . Ne bi je sru ilo ni hiljadu raketnihbombi. On se ponovo upita za koga pi e dnevnik. Za budu nost, za pro lost - zaneko zami ljeno doba. A pred njim nije stajala smrt nego uni tenje. Dnevnik e bitipretvoren u prah i pepeo, a on sam u paru. Jedino e Policija misli pro itati ta jenapisao, pre nego to zbri u dnevnik iz postojanja i iz se anja. Kako se obratitibudu nosti kad ni trag oveka, ak ni bezimena re na vrljana na komadu papirane e mo i da fizi ki pre ivi?

Sa telekrana izbi etrnaest. Morao je da ode za deset minuta. Morao sevratiti na posao u etrnaest i trideset.

Izbijanje sata mu za udo dade snage. Vi e nije bio samotna utvara toizgovara istinu koju niko nikad ne e uti. No dokle god ju je izgovarao, trajnost jena neki nejasan na in bila obezbe ena. Nasle e ovekovo se ne prenosisaop tavanjem svojih misli nego uvanjem duhovnog zdravlja. On se vrati do stola,umo i pero u mastilo i napisa:

Budu nosti ili pro losti, vremenu u kome je misao slobodna, u kome se ljudirazlikuju me u sobom i ne ive usamljeni - vremenu u kome postoji istina i u komese ono to je u injeno ne mo e povu i:

Iz doba jednoobraznosti, iz doba samo e, iz doba Velikog Brata, iz dobadvomisli - pozdravi!

Ja sam ve mrtav, pomisli on. U ini mu se da je tek sada, sad kad jepo injao bivati sposoban da uobli i svoje misli, tek sad preduzeo odlu uju i korak.Posledice svakog ina sadr ane su u samom inu. On napisa:

Zlomisao ne povla i sobom smrt: zlomisao JESTE smrt.

Sad kad je shvatio sebe kao mrtvaca, postalo je va no odr ati se to du e uivotu. Dva prsta desne ruke bila su mu umrljana mastilom. Upravo takve sitnice

izdaju. Neko nadobudno nju kalo u Ministarstvu (verovatno kakva ena: ona sapepeljastom kosom ili ona crnomanjasta iz odeljenja za prozu) moglo bi se uditiza to je pisao za vreme prekida za ru ak, za to je upotrebljavao staromodno pero,

ord Orvel – 1984.

15/151

ta je to pisao - i onda kazati re -dve na odgovaraju em mestu. On ode u kupatilo ipa ljivo opra mastilo o trim mrkim sapunom koji je strugao ko u kao mirglpapir tetako bio pogodan za tu svrhu.

Zatim stavi dnevnik u fioku. Bilo je sasvim beskorisno pomi ljati da gasakrije, no mogao je bar da ustanovi da li je otkriven ili ne. Dla ica zataknutame u listovima bila bi previ e o igledna. Vrhom prsta, on podi e jednoprepoznatljivo beli asto zrnce pra ine i stavi ga u kraj korica, odakle bi moralospasti ako bi ko pokrenuo knjigu.

3.Vinston je sanjao svoju majku.

Moralo mu je biti, kako je mislio, deset ili jedanaest godina kad je onanestala. Bila je to visoka, dostojanstvena i prili no udljiva ena sporih pokreta iveli anstvene plave kose. Oca se se ao nejasnije kao crnomanjastog i mr avog uvekodevenog u uredno tamno odelo (Vinston se osobito se ao vrlo tankih onova na

evim cipelama) i sa nao arima. Njih dvoje je o igledno progutala jedna od prvihistki.

U tom trenutku sna, majka je sedela negde daleko ni e od njega, sanjegovom mla om sestrom u naru ju. Sestre se uop te nije se ao sem kao sitne,slaba ne bebe, ve ito utljive, sa krupnim, pa ljivim o ima. Oboje su ga posmatraliodozdo. Nalazile su se na nekom podzemnom mestu - na dnu bunara, na primer, ilikakvog veoma dubokog groba - na to mesto, iako je ve bilo duboko ispod njega, isamo je propadalo u dubinu. Bile su u salonu broda koji tone i posmatrale odozdokroz sve tamniju vodu. U salonu je jo bilo vazduha, jo uvek su one mogle videtinjega i on njih, ali sve vreme su tonule, tonule u zelenu dubinu koja e mu ih zatrenutak zauvek sakriti s o iju. On je bio gore, na svetlosti i vazduhu dok su onetonule u dubinu i smrt, a tonule su u dubinu zato to je on bio gore. On je to znao,njih dve tako e; video im je to po licu. Nisu imale prekora ni u o ima ni u srcu,jedino saznanje da one moraju umreti da bi on ostao iv, i da je to deo neizbe nogreda stvari u ivotu.

Nije se se ao ta se zaista desilo, ali u snu je znao da su na neki na inmaj in i sestrin ivot bili rtvovani za njegov. To je bio jedan od onih snova koji su,u stvari, iako zadr avaju karakteristi ni ambijent sna, nastavak ovekovogintelektualnog ivota, i u kome ovek shvata injenice i misli koje mu se ine novei vredne ak i kada se probudi. Vinstona be e pogodilo to to je maj ina smrt, preskoro trideset godina, bila tragi na i tu na na neki na in koji vi e nije bio mogu .On shvati da tragedija pripada starim vremenima, vremenima kad je jo uvek biloprivatnog ivota, ljubavi i prijateljstva, i kad su lanovi porodice priticali u pomojedno drugom ne pitaju i se za to. Se anje na majku paralo mu je srce, jer ona jeumrla vole i ga kad je bio previ e mali i sebi an da tu ljubav uzvrati, i po to senekako - nije mogao da se seti kako - rtvovala pojmu odanosti koji je bio njenli ni i nezamenljiv. Tako ta se, shvati on, danas vi e ne mo e desiti. Danas postojistrah, mr nja i bol, ali ne i dostojanstvo ose anja, ne i duboka i slo ena alost. Sveto mu se sad inilo da vidi u maj inim i sestrinim o ima koje su ga gledale krozzelenu vodu, stotine metara duboko a jo uvek nepotonule.

Odjednom se vide kako stoji na mekoj utrini, u letnje ve e kad sun evi zracipozla uju zemlju. Predeo koji je posmatrao toliko mu se puta vra ao u snovima danikad nije bio sasvim siguran da li ga je video ili ne i na javi. U mislima, kad je biobudan, nazivao ga je 'zlatni kraj.' To je bio stari pa njak koji su ze evi sav obrisali;preko njega je vijugala putanja, a naokolo se ovde-onde videli krti njaci. Unazubljenoj ivici na suprotnoj strani poljane, brestove grane su se blago povijalena povetarcu, a li e je, gusto kao enska kosa, jedva primetno treperilo. Negde u

ord Orvel – 1984.

16/151

blizini, mada se nije video, bio je bistar, tih poto u ijim su se virovima ispodvrba igrale si ne ribice.

Preko poljane mu je u susret i la ona crnokosa devojka. Pokretima slivenimu jedan, ona str e svoju ode u i prezrivo je odbaci u stranu. Telo joj je bilo belo iglatko, ali nije mu budilo nikakvu elju; jedva ga je i pogledao. Bilo ga je svegobuzelo divljenje prema pokretu kojim je ode u odbacila u stranu. Graciozan ibezbri an, taj pokret kao da je sru io celu jednu kulturu, ceo jedan sistemmi ljenja, kao da se Veliki Brat, Partija i Polcija misli mogu zbrisati jednim jedinimveli anstvenim pokretom ruke. Taj pokret je tako e pripadao davnim vremenima.Vinston se probudi sa re ju ' ekspir' na usnama.

Sa telekrana se za u prodoran pisak koji se na istoj noti odr a punih tridesetsekundi. Bilo je nula sedam-petnaest, vreme kad slu benici treba da ustaju.Vinston se otr e od kreveta - go, po to su lanovi ire partije dobijali samo trihiljade kupona za tekstil godi nje, a pid ama je stajala est stotina - i dohvati sastolice izno enu majicu i sportske ga ice. Kroz tri minuta po injala je jutarnjafiskultura. Idu eg trenutka, on se presamiti od estokog napada ka lja koji ga jeskoro uvek hvatao ubrzo posle bu enja. Ka alj mu toliko isprazni plu a da je dodaha mogao do i samo legav i na pod i duboko i gr evito udahnuv i nekoliko puta.Od napora mu se behu nadule vene, a ona pro irena na nozi po e da ga svrbi.

"Grupa od trideset do etrdeset godina!" za tekta prodoran enski glas."Grupa od trideset do etrdeset godina! Na svoja mesta! Trideset do etrdeset!"

Vinston sko i pred telekran i ukruti se u stavu mirno. Na ekranu se ve be epojavila ena mladala kog izgleda, suvonjava ali mi ava, odevena u trenerku ipatike.

"Savijamo i ispravljamo ruke!" kresnu ona. "Dr ite se mog tempa. Je'n, dva,tri, etiri! Je'n, dva, tri, etiri!..."

Bol od napada ka lja ne be e sasvim izbacio iz Vinstonove svesti se anje nasan. Ono se sad jo i malo poja a s ritmi kim pokretima ve be. Dok je mehani kisavijao i ispru ao ruke, i odr avao na licu izraz sumornog u ivanja koji se smatraopogodnim za jutarnju gimnastiku, on se borio da se u mislima vrati do maglovitogdoba svog ranog detinjstva. To je bilo izvanredno te ko. Svi doga aji od predvadeset pet godina i vi e bledeli su i ileli. Kad nije bilo nikakvih pisanih tragovana koje se ovek mogao pozvati, rasplinjavale su se ak i konture sopstvenogivota. Pamtili su se veliki doga aji koji se najverovatnije nisu ni odigrali, pamtili

su se detalji sitnih svakodnevnih doga aja, ali se njihova atmosfera nije dalauhvatiti; postojali su dugi prazni periodi u koje se nije moglo smestiti ni ta. Upro losti je sve bilo druga ije. ak su i imena zemalja, i njihovi oblici na mapi, bilidruga iji. Pista jedan, na primer, imala je drugo ime: zvala se Engleska iliBritanija, mada se, po njegovom prili no vrstom uverenju, London oduvek zvaoLondon.

Vinston se nije sa sigurno u se ao nijednog razdoblja u kome njegaozemlja nije bila u ratu, no bilo je o igledno da je tokom njegovog detinjstvapostojao podu i interval mira: naime, jedna od njegovih najranijih uspomena bilaje vezana za neki napad iz vazduha koji je u to vreme svakoga iznenadio. To jemoglo biti u vreme kada je na Kol ester pala atomska bomba. Samog napada senije se ao, ali pamtio je o evu ruku koja ga je stezala dok su hitali nani e, nani e,nani e, nekuda duboko pod zemlju, niz neke spiralne stepenice koje su muodzvanjale pod nogama i od kojih su mu se na kraju toliko zamorile noge da jepo eo cvileti te su morali da stanu i odmore se. Majka, onako spora i sanjiva, bilaje daleko izostala. Nosila je u naru ju njegovu sestricu - ili mo da samo ebad; nije

ord Orvel – 1984.

17/151

bio siguran da li mu se u to vreme sestra ve bila rodila. Na kraju izbi e na nekomesto, bu no i prepuno sveta, koje on prepoznade kao stanicu metroa.

Neki ljudi su sedeli svuda naokolo po kamenim plo ama; drugi su, tesnozbijeni, sedeli na metalnim krevetima na sprat. Vinston i njegovi roditelji na eza sebe mesta na podu; pored njih, na krevetu, sedeli su jedno do drugog nekistarac i starica. Starac je imao na sebi pristojno tamno odelo i tofanu kapuzaba enu na potiljak, te mu se videla veoma seda kosa; lice mu je biloskerletnocrveno, a o i plave i pune suza. Zaudarao je na d in. inilo se kao da mu

in izbija na pore umesto znoja, a sa malo ma te moglo se zamisliti da su mu suzeu o ima isti d in. No iako je bio pri pi u, videlo se da trpi neki istinski inepodno ljivi jad. Onako mali, Vinston shvati da se starcu upravo desilo ne toneoprostivo i nepopravljivo. U ini mu se jo i da zna ta je to. Bio je poginuo nekokoga je starac voleo, mo da njegova mala unuka. Starac je svakih nekoliko minutaponavljao:

"Nismo trebali da im verujemo. Rek'o sam ja da nismo trebali, je l' se se ?Eto sad ta se desilo. Ma govorio sam ja uvek, nismo trebali da verujemo timdripcima."

Ali kojim to dripcima nije trebalo da veruju Vinston se vi e nije se ao.

Otprilike u to vreme, rat je doslovno trajao bez prekida, mada, strogo uzev,nije uvek bio u pitanju isti rat. Nekoliko meseci tokom njegovog detinjstva, usamom Londonu je bilo zapletenih uli nih perioda, re i ko se borio protiv koga uovom ili onom trenutku, bilo je potpuno nemogu e, jer nijedan zapis, i nijednare , nisu pominjali bilo kakvo opredeljenje sem postoje eg. Trenutno je, 1984.godine (ako je godina zaista bila 1984), Okeanija bila u ratu sa Evroazijom a usavezu sa Istazijom. Nikad i nigde, ni privatno ni javno, nije se priznavalo da su ovetri sile ikad bile druga ije svrstane. U stvari, kao to je Vinston vrlo dobro znao,bilo je pro lo smao etiri godine otkako je Okeanija bila u ratu sa Istazijom a usavezu sa Evroazijom. No to je samo bio mali, kri om uvani podatak koji jeVinston dr ao u glavi jer jo nije umeo da dobro kontroli e svoje pam enje.Zvani no, do te promene partnera nikad nije do lo. Okeanija je momentalno bila uratu sa Evroazijom: dakle Okeanija je oduvek bila u ratu sa Evroazijom. Trenutnineprijatelj je uvek predstavljao apsolutno zlo, a iz toga je proizilazilo da je bilokakva nagodba s njim, bilo u pro losti ili u budu nosti, nemogu a.

Stravi no je to, pomisli on po desethiljaditi put dok je s mukom zabacivaoramena (dr i ruke na kukovima, sad su svi opisivali telom krugove, pokre i sesamo od pojasa navi e; ta je ve ba navodno bila dobra za mi e le a) - stravi noje to to sve to mo e i biti istina. Ako Partija mo e da gurne ruku u pro lost i ka eza ovaj ili onaj doga aj: to i to se uop te nije desilo, tako ta je svakako u asnijeod mu enja i smrti.

Partija je govorila da Okeanija nikad nije bila u savezu sa Evroazijom. On,Vinston Smit, zna da je Okeanija bila u savezu sa Evroazijom pre svega etirigodine. Ali gde to saznanje postoji? Samo u njegovoj svesti, koja e u svakomslu aju za kratko vreme biti uni tena. A ako svi prihvataju la koju Partija name e- ako svi zapisi pri aju istu pri u - onda la prelazi u istoriju i postaje istina. Kokontroli e pro lost, glasila je parola Partije, kontroli e budu nost; ko kontroli esada njost, kontroli e pro lost. A ipak se pro lost, iako po prorodi izmenjiva, nije niizmenila. Sve to je istina danas, istina je od prapo etka do ve nosti. Stvar je bilavrlo prosta. Potreban je bio samo beskrajan niz pobeda nad svojim pam enjem. tose zvalo kontrola nad stvarno u; na Novogovoru dvosmisao.

"Na mestu voljno!" kresnu instruktorka, ne to dobrodu nije.

ord Orvel – 1984.

18/151

Vinston opusti ruke niz slabine i polako napuni plu a vazduhom. Misao mu seizgubi u lavirintskom svetu dvomisli. Znati i ne znati, biti svestan potpune istinitostiizgovaraju i pa ljivo konstruisane la i, imati istovremeno dva mi ljenja koja su seme usobno isklju ivala, znaju i da su protivre na a ipak veruju i u oba; slu iti selogikom protiv logike, odbacivati moral zahtevaju i ga, verovati da je demokratijanemogu a a da je Partija uvar demokratije; zaboravljati sve to je trebalozaboraviti a onda to ponovo vratiti u pam enje u potrebnom trenutku pa ga zatimsmesta ponovo zaboraviti; i pre svega, istom postupku podvrgnuti i sam tajpostupak. To je bila vrhunska finesa: svesno se dovesti u stanje nesvesnosti, aonda, postati nesvestan upravo izvr enog ina samohipnoze. ak i sama redvosmisao, da bi se shvatila, zahtevala je upotrebu dvomisli.

Instruktorka im be e ponovo komandovala 'mirno'. "A sad da vidimo ko mo eda dotakne prste na nogama!" izbaci ona s puno entuzijazma. "Prvo iz kukova,drugovi. Je'n - dva! Je'n - dva!..."

Vinstonu je bila odvratna ova ve ba, od koje su mu bolovi sevali od peta dozadnjice i vrlo esto na kraju ponovo dolazio napad ka lja. Iz njegovih meditacijanestade ono poluzadovoljstvo. Pro lost je, razmi ljao je on, ne samo izmenjenanego upravo uni tena. Jer kako se mo e ustanoviti ma i najo iglednija injenicaako van ovekovog pam enja nije bilo nikakve evidencije? On poku a da se seti kadje prvi put uo za Velikog Brata. U ini mu se da je to moralo biti negde ezedsetihgodina, ali nije bio sasvim siguran. Po istorijskim spisima Partije Veliki Brat je,razume se, bio vo a i uvar Revolucije jo od najranijih njenih dana. Njegovipoduhvati postepeno su bili gurani u pro lost, tako da su se na kraju pru ali unatragsve do fantasti nog sveta etrdesetih i tridesetih godina, kada su se kapitalisti usvojim udnim cilindri nim irima vozili londonskim ulicama u velikim blistavimautomobilima ili konjskim fijakerima sa staklenim vratima. Do koje je mere talegenda bila istinita a do koje izmi ljena, nije se moglo znati. Vinston se ak nijese ao ni samog datuma kad je Partija postala. Koliko je znao, za re "englsoc" nijeuo pre 1960. godine, no mogu e je bilo da je ona u starogovorskom obliku -

'engleski socijalizam' - i ranije bila u upotrebi. Sve se topilo u maglu. Ponekad sedodu e moglo ta no utvrditi da je ovo ili ono la . Na primer, tvrdnja partijskihistorijskih spisa da je Partija izmislila avion bila je neistinita. On se se ao avionajo iz najranijeg detinjstva. Ali dokazati se nije moglo ni ta. Nikad i ni za ta nijebilo dokaza. Jedan jedini put u ivotu, Vinston je u ruci dr ao neporecivdokumentarni dokaz da je jedna istorijska injenica bila falsifikovana. A u tojprilici...

"Smit!" izdra se goropadni ki glas sa telekrana. "6079 Smit V.! Jeste, vi! Ni ese sagnite! Umete vi i bolje. Samo to se ne zala ete. Tako, dru e, tako je vebolje. Sad stanite svi na mestu voljno i gledajte mene."

Vinstona be e najednom oblio vreo znoj. Lice mu ostade potpunobezizrazno. Nikad ne pokazuj strah! Nikad ne pokazuj mr nju! Jedan treptaj okomo e da izda. Stajao je i posmatrao instruktorku kako podi e ruke iznad glave i -ne bi se moglo re i elegantno, ali zato primetno uredno i efikasno - saginje i doti eprvim zglobovima prstiju pod izme u stopala.

"Eto tako, drugovi! To ho u da vidim! Gledajte me jo jedanput. Meni jetrideset devet godina; imam etvoro dece. Sad gledajte." Ona se ponovo sa e."Vidite da ne savijam kolena. Svi vi mo ete to isto ako ho ete!" dodade onaispravljaju i se. "Svako ko je mla i od etrdeset pet mo e da dotakne prste nanogama. Nismo svi toliko povla eni da se mo emo boriti u prvim redovima, ali barmo emo da odr avamo dobru kondiciju. Pomislite na na e momke na malbarskomfrontu! I na mornare u plove im tvr avama! Samo pomislite kako je tek njima. Asad poku ajte ponovo. Sad je ve bolje, dru e, tako je mnogo bolje," dodade ona

ord Orvel – 1984.

19/151

da obodri Vinstona kad ovaj, uz estok napor, uspe da dotakne prste na nogama nesavijaju i kolena, prvi put posle nekoliko godina.

4.S dubokim, nesvesnim uzdahom koji na po etku radnog dana ni blizina

telekrana nije spre avala, Vinston privu e diktograf, oduva pra inu s mikrofona istavi nao ari. Zatim odmota i sastavi spajalicom etiri dokumenta savijena u trubukoja su ve bila ispala iz pneumati ne cevi na desnoj strani stola.

Na zidovima kancelarije bila su tri otvora. Desno od diktografa, malapneumati na cev za pismene poruke; levo, ne to iri otvor za novine; a na zidu sastrane, sasvim nadohvat ruke, veliki etvrtast prorez za ti en poklopcem od ice.Taj je slu io za bacanje upotrebljenih papira. Sli nih proreza je u zgradi bilo nahiljade, ako ne i na desetine hiljada, ne samo u svakoj kancelariji nego, u kratkimrazmacima, i u svakom hodniku. Zbog ne ega su se u argonu zvali rupe zapam enje. Ko god bi imao u ruci dokument koji je trebalo uni titi, ili video makarkomadi papira na zemlji, mahinalno bi podigao poklopac najbli e rupe zapam enje i ubacio ga unutra, na ta bi ga zahvatila struja toplog vazduha i odnelado ogromnih pe i, skrivenih negde u zabitim delovima zgrade.

Vinston pregleda etiri komada hartije koja je upravo odmotao. Svaki jesadr ao poruku od svega jednog ili dva reda, u skra enom argonu - ne sasvimnovogovorskom, ali uglavnom sastavljenom od novogovorskih re i - koji seupotrebljavoa u Ministarstvu za interne svrhe. Poruke su glasile:

tajms 17. 3. 84 la iran govor vb pogr odn afrika koriguj

Tajms 19. 12. 83 prognoza troletke 4. kvartal 83 gre ke kompariraj kurentnibroj

tajms 14. 2. 84 miniob la iran okolada koriguj

tajms 3. 12. 83 report dnevzap vb dvaputvi enedobar odn. nelica rirajtujcelosno prearhiviraj postodobreno

S blagim ose anjem zadovoljstva, Vinston odlo i etvrtu poruku u stranu.Bio je to komplikovan i odgovoran posao koji je najbolje bilo ostaviti za kraj.Ostale tri stvari bile su rutinske, mada je druga zna ila da e verovatno bitizamornog gacanja kroz cifre.

Vinston pozva lokal 'stari brojevi' na telekranu i zatra i odgovaraju ebrojeve Tajmsa, koji ve kroz nekoliko minuta izlete e iz pneumati ne cevi. Porukekoje je bio primio ticale su se lanaka ili vesti koje je iz ovog ili onog razlogatrebalo izmeniti, ili, kako je glasio zvani an izraz, korigovati. Na primer, u Tajmsuod sedamnaestog marta pisalo je da je Veliki Brat u govoru odr anom prethodnogdana prorokovao da e ju noindijski front ostati miran, ali da e u Severnoj Africiuskoro do i do evroazijske ofanzive. Me utim, evroazijska vrhovna komanda jeupravila ofanzivu na Ju nu Indiju, a ostavila Severnu Afriku na miru. Stoga je bilopotrebno preraditi odgovaraju i pasus u govoru Velikog Brata tako da sadr ipredskazanje onoga to se zaista i dogodilo. Ili: Tajms od devetnaestog decembrabio je doneo zvani na predvi anja koja su se odnosila na proizvodnju raznih vrstarobe iroke potro nje tokom etvrtog tromese ja 1893. godine, koje je istovremenobilo i esto tromese je devete troletke. Dana nji broj je me utim bio doneopodatke o stvarnoj proizvodnji, iz kojih se videlo da su predvi anja za svaki artikalbila uveliko pogre na. Vinstonov posao je bio da popravi prvobitne cifre, tako daodgovaraju stvarnima. to se ti e tre e poruke, u njoj je bilo re i o vrlo

ord Orvel – 1984.

20/151

jednostavnoj gre ci koja se mogla popraviti za dva-tri minuta. U februaru, daklepre nepuna dva meseca, Ministarstvo obilja bilo je objavilo obe anje (zvani naformula je bila kategori ka obaveza) da se sledovanje okolade u 1984. godini ne esmanjivati. Vinston je, me utim, znao da e se u stvari, ve krajem teku enedelje, sledovanje smanjiti sa trideset grama na dvadeset. Bilo je potrebno samozameniti prvobitno obe anje upozorenjem da e u aprilu verovatno biti potrebnosmanjiti sledovanje.

Kako je s kojom porukom bio gotov, Vinston, je spajao diktografisaneispravke sa odgovaraju im brojem Tajmsa i ubacivao u pneumati nu cev. Zatim je,pokretom skoro potpuno nesvesnim, gu vao poruke i sve bele ke koje je usputnapravio, i ubacivao ih u rupe za pam enje da ih proguta vatra.

ta se de avalo u nevi enom lavirintu kuda su vodile pneumati ne cevi, nijeznao podrobno; imao je samo op tu predstavu. im bi se sve ispravke potrebne zaovaj ili onaj broj Tajmsa skupile, taj broj bi se pre tampao, prvobitni primerakuni tio, a popravljeni primerak unosio na njegovo mesto u arhivi. Tom postupkustalne izmene bile su podvrgnute ne samo novine, nego i knjige, asopisi, bro ure,plakati, leci, filmovi, magnetofonske trake, karikature, fotografije - sve vrsteknji evnosti i dokumentacije koja bi ma na koji na in mogla imati politi kog iliideolo kog zna aja. Pro lost se a urirala iz dana u dan, skoro iz minuta u minut. Nataj na in se za sva predvi anja Partije moglo dokumentima dokazati da su bilata na; a nije se dopu talo da ijedna vest, ijedna izra ena misao u suprotnosti samomentalnim potrebama ostane na ma koji na in zapisana. Sveukupna istorija be epostala palimpsest sa koga se, upravo onoliko puta koliko je bilo potrebno grebaostari tekst i upisivao novi. Ni u kom slu aju ne bi bilo mogu e posle takvogispravljanja dokazati da je i ta bilo falsifikovano. Najve i odsek Odeljenjadokumentacije, daleko ve i od onoga u kome je radio Vinston, sa injavali su ljudiija je du nost jednostavno bila da pronalaze i skupljaju sve primerke knjiga,

novina i ostalih dokumenata koji su bili neispravljeni te ih je stoga trebalo uni titi.Ovaj ili onaj broj Tajmsa koji je, zbog promena u politici ili pogre nih predvi anjaVelikog Brata, bio i po desetinu puta prera ivan, stajao je onako prera en, ali saoriginalnim datumom, u arhivi, i nije postojao nijedan drugi njegov primerak koji biga mogao uterati u la . Knjige su isto tako bile povla ene i u nekoliko navrataprera ivane, a zatim se ponovo izdavale a da se ni im nije priznavalo da su

injene ikakve izmene. ak se ni u pisanim uputstvima koja je Vinston primao ibez izuzetka uni tavao im bi bio gotov nije pominjalo niti nagove tavalo da trebapo initi bilo kakav falsifikat; uvek se govorilo o gre kama, oma kama, tamparskimgre kama ili pogre no navedenim podacima koje je u interesu ta nosti trebalopopraviti.

U stvari, mislio je on ispravljaju i cifre Ministarstva obilja, tu i nije upitanju falsifikat. Posredi je prosto uno enje jedne besmislice umesto druge.Najve i deo materijala s kojim se radilo nije imao nikakve veze sa stvarno u, akni onakve veze kakva postoji u direktnoj la i. Statisti ki podaci su i u prvobitnom iu doteranom obliku bili ista fantazija. Vrlo esto je trebalo izmisliti ih sam. Naprimer, Ministarstvo obilja je bilo predvidelo da e se u etvrtom tromese ju 1983.proizvesti sto etrdeset i pet miliona pari cipela. Poslednja vest je glasila da jestvarno proizvedeno ezdeset i dva miliona. Vinston me utim unese u redigovanuverziju cifru od pedeset i sedam miliona, da bi se kasnije mogla opravdatiuobi ajena tvrdnja da je norma prema ena. No bilo kako bilo, cifra od ezdeset idva miliona nije bila ni ta bli a istini no cifra od pedeset i sedam, ili sto etrdeset ipet miliona. Vrlo je verovatno bilo da nije proizveden nijedan par. Jo verovatnijeda niko nije ni znao koliko je proizvedeno, a kamoli da mu je do toga stalo. Svakoje znao samo to da su astronomske koli ine proizvedenih cipela za svakotromese je postojale samo na papiru, a da je dobra polovina stanovni tva Okeanije

ord Orvel – 1984.

21/151

bosa. Tako je bilo i sa svim evidentiranim injenicama, bile one male ili velike. Sveje bledelo i prelazilo u svet senki u kome na kraju ovek nije mogao biti siguran nito se ti e datuma u godini.

Vinston baci pogled na drugu stranu hodnika. U boksu prekoputa marljivo jeposlovao neki Tilotson, ovek malog rasta, precizno izvu enih crta i jake brade odkoje su mu obrijani obrazi izgledali crni. On je dr ao savijene novine na kolenu ine to govorio u diktograf, ustima sasvim uz mikrofon kao da eli da mu re i ostanutajna izme u njega i aparata. U jednom trenutku podi e pogled i sa nao ara mu seodbi neprijateljski sjaj u Vinstonovom pravcu.

Vinston je Tilotsona jedva i poznavao i nije imao pojma kojim se poslomovaj bavi. Slu benici Odeljenja dokumentacije nisu rado govorili o svom poslu. Udrugoj sali bez prozora, sa dva reda boksova i beskona nim tanjem papira izvukova glasova koji mrmolje u diktograf, bilo je tuce ljudi koje Vinston ak ni poimenu nije znao, iako ih je svakog dana vi ao kako ure hodnicima gore-dole iligestikuliraju tokom Dva minuta mr nje. Znao je da u boksu odmah do njegovogenica pepeljaste kose argatuje iz dana u dan tra i u tampi i izbacuju i iz nje

imena ljudi koji su bili ispareni i za koje se stoga smatralo da nisu uop te nipostojali. U tome je bilo neke logike, jer je i sam njen mu bio isparen pre dve ilitri godine. A nekoliko boksova dalje, jedno blago, povu eno, sanjala ko stvorenjepo imenu Emplfort, ovek veoma dlakavih u iju i za uju eg talenta zaongliranje rimama i metrima proizvodilo je izopa ene verzije - definitivne

tekstove, kako se zvani no govorilo - pesama koje su bile postale ideolo ki opasneno koje je ko zna za to trebalo zadr ati u antologijama. A ova sala sa svojihpedesetak slu benika bila je samo jedna od podsekcija, elija tako re i, upreogromnosti Odeljenja dokumentacije. Ispred, iza, iznad i ispod nje bilo jedrugih rojeva slu benika koji su radili na nezamislivom mno tvu raznih poslova. Tusu bile ogromne tamparije sa pomo nicima urednika, stru njacima za tipografiju ibogato opremljenim laboratorijama za falsifikovanje fotografija. Tu je bilatelevizijska sekcija sa tehni arima, producentima i ekipama glumaca posebnoodabranim po talentu za imitiranje glasova. Tu su bile armije evidenti ara ija jedu nost bila da sastavljaju spiskove knjiga i asopisa koje je trebalo povu i. Tu subili ogromni trezori gde su se uvali popravljeni dokumenti i skrivene pe i gde su sespaljivali originalni primerci. A negde, neznano gde, potpuno bezimeni, tu su bili urukovode i mozgovi koji su koordinirali sve te poslove i stvarali politiku po kojoj jebilo potrebno da se ovaj deo pro losti sa uva, ovaj falsifikuje, a onaj uni ti.

Pa i samo Odeljenje dokumentacije je bilo samo jedan od ogranakaMinistarstva istine, iji je glavni posao bio ne da rekonstrui e pro lost, nego dagra ane Okeanije snabdeva novinama, filmovima, ud benicima, telekranskimprogramima, dramama, romanima - svim mogu im vrstama informacija, prosvete izabave, od skulptura do parola, od lirskih pesama do biolo kih traktata, i od de jihitanki do re nika Novogovora. Ministarstvo se staralo ne samo za mnogostruke

potrebe Partije, nego je ponavljalo celu operaciju na ni em nivou, za potrebeproletarijata. Postojao je itav niz posebnih odeljaka koji se bavio stvaranjemknji evnosti, muzike, drame i svih vrsta zabave za proletere. Tu su se proizvodilibulevarski listovi koji su pisali gotovo isklju ivo o sportu, zlo inima i astrologiji,senzacionalni petpara ki romani, filmovi prepuni seksualnih i ivljavanja, isentimentalni lageri koje je od po etka do kraja komponovao jedan posebniaparat sli an kaleidoskopu, nazvan versifikator. Postojala je ak i cela podsekcija -u Novogovoru nazvana Pornosekcija - koja je proizvodila najni u vrstu pornografijei slala je u zape enim paketima; njene proizvode lanovi Partije, sem onih kojisu na njima radili, nisu smeli da vide.

Dok je Vinston radio, uz pneumati ne cevi behu ispale jo tri poruke; upitanju su, me utim, bili jednostavni poslovi, tako da je s njima bio gotov pre no

ord Orvel – 1984.

22/151

to je do lo vreme za Dva minuta mr nje. Kad se Mr nja zavr ila, on se vrati zasvoj boks, dohvati sa police re nik Novogovora, odgurnu diktograf u stranu, obrisanao are i spremi se za najva niji posao koji je imao tog jutra.

Najve e zadovoljstvo u ivotu Vinstona je nalazio u svom poslu. Najve imdelom je to bila zamorna rutina, no bilo je i zadataka tako te kih i komplikovanihda se ovek u njima mogao izgubiti kao u dubinama kakvog matemati kog problema- delikatni falsifikati gde su jedini putokazi bili poznavanje principa englsoca isposobnost da se oceni ta Partija eli da se ka e. U to je Vinston bio dobar.De avalo se ak i da mu povere ispravljanje Tajmsovih uvodnika, koji su od po etkado kraja bili pisani Novogovorom. On odmota poruku koju je ranije tog jutra bioodlo io u stranu. Glasila je:

tajms 3. 12. 83 dnevzap vb dvaputvi enedobra odn nelica rirajtuj celosnoprearhiviraj postodobreno

Na Starogovoru (ili standardnom engleskom), to bi otprilike zna ilo:

Izve taj o dnevnoj zapovesti Velikog Brata iz Tajmsa od tre eg decembra1983. krajnje lo . U njemu se pominju nepostoje a lica. Preraditi u celini i preodlaganja u arhivu podneti pretpostavljenima na odobrenje.

Vinston pro ita inkriminisani lanak. Dnevna zapovest Velikog Bratasastojala se uglavnom od pohvala organizacije zvanoj SPPT koja je posade plove ihtvr ava snabdevala cigaretama i ostalim sitnim potrep tinama. Neki drug Viders,ugledni lan U e partije, bio je posebno pohvaljen i odlikovan Ordenom drugogreda za izvanredne zasluge.

Tri meseca kasnije, SPPT je najednom bila raspu tena, a da se nije naveloza to. Moglo se lako pretpostaviti da su Viders i njegovi saradnici pali u nemilost,no o toj aferi u tampi i na telekranu nije bilo ni re i. Tako ta je trebalo i

ekivati, jer politi ki krivci po pravilu nisu bili izvo eni na sud pa ak ni javnoraskrinkavani. Velike istke koje su zahvatale hiljade ljudi, sa javnim su enjimaizdajnicima i zlomisliteljima koji su skru eno priznavali sve svoje zlo ine i posletoga bivali osu eni na smrt predstavljale su posebne spektakularne predstave, inisu se prire ivale e od jednom u dve-tri godine. Naj e se de avalo to daljudi koji su na neki na in izazvali nezadovoljstvo Partije nestanu i da se za njihvi e i ne uje. O tome ta im se de avalo nije se mogla saznati ni najmanja sitnica.Poneki put ak nisu ni bili mrtvi. Vinston je li no poznavao tridesetak ljudi, nera unaju i roditelje, koji su kasnije, u ovo ili ono vreme, nestali.

Vinston se blago po a po nosu spajalicom za papir. U boksu prekoputanjegovog drug Tilotson je i dalje bio zavereni ki nagnut nad svoj diktograf. On zatrenutak podi e glavu: ponovo neprijateljski bljesak nao ara. Vinston se pitao da lidrug Tilotson radi na istom zadatku na kome i on. Tako ne to bilo je savr enomogu e. Zadatak tako delikatne prirode nikad se ne bi poverio jednom jedinomoveku; s druge strane, poveriti ga grupi ljudi zna ilo bi otvoreno priznati

falsifikat. Najverovatnije je celo tuce ljudi u tom trenutku obra ivalo isti lanak, stim to je svako pravio svoju verziju. Kasnije e neki od rukovodilaca iz U e partijeodabrati ovu ili onu verziju, izredigovati je i pokrenuti komplikovani proces

ord Orvel – 1984.

23/151

obavezno potrebnog ispravljanja tekstova vezanih za ovaj; kad to bude gotovo,odabrana la e u i u stalnu arhivu i postati istina.

Vinston nije znao za to je Viders pao u nemilost. Mo da zbog korupcije ilinesposobnosti. Mo da se Veliki Brat jednostavno osloba ao previ e popularnogpot injenog. Mo da je Viders ili neko blizak njemu bio osumnji en za jereti kesklonosti. Ili je, najverovatnije od svega, do svega toga do lo zato to su istke iisparivanja bile nerazdvojni deo sistema. Jedini pouzdani trag se mogao na i ure ima odn nelica, koje su zna ile da je Viders ve mrtav. Dodu e, to nije uvekmoralo biti istina. Ponekad su ih pu tali i ostavljali na slobodi po celu godinu, pa idve, pre nego to bi nad njima izvr ili smrtnu kaznu. Ovde-onde bi se neko za kogase verovalo da je odavno mrtav pojavio kao utvara na nekom od javnih su enja gdebi okrivio stotine drugih pre nego to bi nestao, ovaj put zauvek. Viders je,me utim, ve bio nelice. Ne postoji - nije uop te ni postojao. Vinston zaklju i dane e biti dovoljno jednostavno preokrenuti smisao govora Velikog Brata. Bi enajbolje napisati novi govor, o ne emu potpuno nepovezanom sa prvobitnomtemom.

Mogao je da sastavi jedan od uobi ajenih napada na izdajnike izlomislitelje, no tako ta bi bilo krajnje neoriginalno; s druge strane, izmislitikakvu pobedu na frontu ili kakav blistav uspeh u prebacivanju norme devetetroletke, zna ilo bi isuvi e komplikovati posao oko sastavljanja dokumentacije.Najbolja bi bila neka ista izmi ljotina. U glavi mu najednom iskrsnu, kao unapredpripremljena, slika izvesnog druga Ogilvija, koji je nedavno herojski poginuo uratu. Veliki Brat je ponekad posve ivao svoju dnevnu zapovest uspomeni na kakvogskromnog, obi nog lana Partije, iji bi ivot i smrt iznosio kao primer za ugled.Dakle, za ovu priliku e slaviti uspomenu na druga Ogilvija. Uistinu, drug Ogilvi nijeuop te ni postojao, no nekoliko tampanih redova i dve-tri la ne fotografije e muza as udahnuti ivot.

Vinston razmisli za trenutak, zatim privu e diktograf i po e diktiratiuobi ajenim stilom Velikog Brata, vojni kim i cepidla kim u isto vreme, koji jezbog posebnog manira govornikovog da postavlja pitanja i smesta na njih odgovara("Kakvu pouku, drugovi, mo emo iz ovoga izvu i? Pouku - koja je u isto vreme ijedan od osnovnih principa englsoca - da..." itd, itd) bilo lako imitirati.

Kad mu je bilo tri godine, drug Ogilvi je odbijao sve igra ke sem dobo a,pu komitraljeza i modela helikoptera. U estoj godini - godinu dana pre roka, unjegovom slu aju se izuzetno odstupilo od pravila - postao je lan pijuna; udevetoj je ve bio komandir odreda. U jedanaestoj je odao ro enog strica Policijimisli. U sedamnaestoj je postao predsednik Okru nog komiteta Lige protiv seksa. Udevetnaestoj je prona ao ru nu bombu novog tipa koju je kasnije prihvatiloMinistarstvo mira i koja je na prvoj probi ubila trideset jednog evroazijskogzarobljenika odjednom. U dvadeset i tre oj je poginuo na du nosti. Dok je leteonad Indijskim okeanom nose i va ne depe e, napali su ga neprijateljski mlaznjaci;nemaju i izlaza, privezao je za sebe pu komitraljez kao balast i isko io izhelikoptera zajedno sa depe ama - to je, po re ima Velikog Brata, predstavljalosmrt na kojoj se samo mo e zavideti. Veliki Brat je jo dodao nekoliko primedbi okreposti i doslednosti druga Ogilvija. Ogilvi je bio potpuni apstinent i nepu , nijeznao ni za kakvu reakciju sem svakodnevnih jedno asovnih ve bi u gimnasti kojsali, i bio se zakleo na celibat, smatraju i da su brak i porodica nespojivi sana inom ivota aktiviste koji je dvadeset i etiri asa dnevno odan du nosti. Nijerazgovarao ni o emu sem o principima englsoca, niti imao drugog cilja do pobedenad evroazijskom armijom i hvatanja pijuna, sabotera, zlomislitelja i izdajnikauop te.

ord Orvel – 1984.

24/151

Vinston se premi ljao da li da druga Ogilvija odlikuje Orednom zaizvanredne zasluge, drugog reda; najzad zaklju i da ne bi trebalo, jer bi to povukloza sobom uno enje novih podataka u ostala dokumenta.

Zatim baci jo jedan pogled na suparnika u boksu preko puta. Ne to mu jegovorilo da Tilotson radi na istom zadatku na kome i on. Nije se moglo znati iji etekst biti prihva en, ali on je bio duboko siguran da e ovog puta to biti njegov.

ini mu se udno da ovek mo e stvarati mrtvace, ali ne i ive ljude. Drug Ogilvi,koji u sada njosti nikad nije postojao, sad je postojao u pro losti; kad sam infalsifikovanja bude zaboravljen, postoja e isto onoliko autenti no, i po istimdokazima, kao i Karlo Veliki i Julije Cezar.

5.U menzi, niskoj i sme tenoj duboko pod zemljom, red za ru ak se sporo

pomicao napred. Prostorija je ve bila prepuna sveta i zaglu ne buke. Sa pe i izapulta irila se para s mirisom orbe, nakiselim i pone to metalnim, koji ipak nijesasvim nadja avao isparenja d ina Pobeda. Na suprotnoj strani sobe nalazio se maliank, u stvari samo rupa u zidu, gde se mogao dobiti d in po ceni od deset centi za

veliki gutljaj.

"Taman onaj koga tra im", re e neko iza Vinstonovih le a.

On se okrete. To je bio njegov prijatelj Sajm, koji je radio u istra iva komodeljenu. 'Prijatelj' mo da i nije bila prava re . Nisu postojali prijatelji, postojalisu drugovi; no bilo je drugova s kojima je bilo prijatnije biti u dru tvu nego sdrugima. Sajm je bio filolog, specijalista za Novogovor. Bio je lan ogromne ekipekoja je radila na sastavljanju jedanaestog re nika Novogovora. Niska rasta, ni i odVinstona, imao je crnu kosu i krupne izbuljene o i, istovremeno tu ne ipodsme ljive, koje kao da su ispitivale sagovornikovo lice.

"Hteo sam da te pitam ima li koji ilet", re e on.

"Nijedan!" re e Vinston u urbano i s nekim ose anjem krivice. "Tra io sam ihsvuda. Vi e ih nema."

Svi su tra ili ilete. On je, u stvari, imao jo dva neupotrebljena koja jepa ljivo uvao. Ve mesecima je vladala glad za iletima. Uvek je postojao ponekipotreban artikal koji se nije mogao na i u prodavnicama za lanove Partije. Nekadsu to bila dugmad, nekad vuna za krpljenje, nekad pertle; sada su to bili ileti.Mogli su se nabaviti, pa i to te ko, jedino posle manje-vi e konspirativne potragena 'slobodnom' tr tu.

"Ve est nedelja se brijem istim iletom", slaga on.

Red se pomeri za jo jedno mesto napred. Kad zastado e, on se okrete iponovo su eli sa Sajmom. Obojica uze e po jedan masni metalni poslu avnik sagomile na ivici pulta.

"Jesi li i ao ju e da gleda ve anje zarobljenika?" upita Sajm.

"Radio sam", ravnodu no re e Vinston. "Bi e u urnalu, verovatno."

"To je vrlo slaba zamena", re e Sajm.

Njegove podsme ljive o i pro parta e Vinstonovim licem. inilo se dagovore "Znam ja tebe. itam te. Vrlo dobro znam za to nisi i ao da gleda kako ihve taju." Sajm je, na neki intelektualni na in, bio otrovno ispravna. Umeo je dagovori sa ogavnim sladostrasnim zadovoljstvom o napadima helikoptera naneprijateljska sela, o su enjima i priznanjima zlomislitelja, o izvr avanju smrtnihkazni u podrumima Ministarstva ljubavi. Razgovarati s njim uglavnom je zna iloodvra ati ga od tih tema i navoditi, ukoliko je mogu e, na stru ni razgovor o

ord Orvel – 1984.

25/151

Novogovoru, za ta je bio stru njak i o emu je govorio zanimljivo. Vinston okreteglavu malo u stranu da izbegne krupne crne o i koje su ga ispitivale.

"Dobro je bilo", zami ljeno re e Sajm. "Samo mislim da gre e to im vezujunoge. Volim da ih gledam kako se d ilitaju. A iznad svega, na kraju, kad isplazejezik, onako plav - sasvim svetlo plav. Taj mi je detalj posebno privla an."

"Slede i!" povika servirka u beloj kecelji sa kutla om u ruci.

Vinston i Sajm gurnu e svoje poslu avnike prema pe i. Servirka im tresnu nanjih propisani ru ak - metalnu erpicu ru asto-sivkaste orbe, komad hleba,kocku sira, olju kafe Pobeda bez mleka, i tabletu saharina. "Eno jednog stola,tamo pod telekranom", re e Sajm. "Usput mo emo da uzmemo po jedan d in."

in dobi e u oljama od fajansa bez dr ke. Probi e se kroz pretrpanuprostoriju i istovari e jelo s poslu avnika na sto sa metalnom plo om, u ijem jejednom uglu neko ostavio baricu orbe, prljave te nosti sa izgledom bljuvotine.Vinston podi e svoju olju d ina, zastade za trenutak da napregne ivce, i sru i ugrlo te nost uljastog ukusa. Kad je iscedio suze iz o iju, najednom otkri da jegladan. Po e gutati kri ku za kri kom orbe u kojoj je sem gusti a bilo i kockicaneke ru aste sun eraste mase - verovatno kakvog preparata mesa. Ni jedan nidrugi ne progovori e dok nisu ispraznili svoje erpice. Za stolom levo od Vinstonaneko je govorio u urbano bez prekida, o trim brbljavim tonom nalik pa jemgakanju probijaju i op tu vrevu u prostoriji.

"Kako napreduje re nik?" upita Vinston podi i glas da nadja a buku.

"Sporo", re e Sajm. "Ja radim na pridevima. Neopisivo privla an posao."

im se pomenuo Novogovor, lice mu je zasijalo. On gurnu svoju erpicu ustranu, podi e jednom tankom rukom komad hleba a drugom kocku sira i na e sepreko stola da ne bi morao vikati.

"Jedanaesto izdanje je definitivno", re e on. "Sada dajemo jeziku kona nioblik - oblik koji e imati kad vi e ne bude govorio druga ije. Kad budemo gotovi,ljudi kao to si ti mora e da ga u e ispo etka. Verovatno misli da nam je najve iposao pronalaziti nove re i. Ali ni govora o tome! Mi uni tavamo re i - na desetine,na stotine svakog dana. Svodimo jezik na sam kostur. U jedanaestom izdanju nemanijedne re i koja e zastareti pre 2050 godine."

On halapljivo zagrize svoj komad hleba, proguta nekoliko zalogaja, zatimnastavi, sa stra u cepidlake. Mr avo i tamno lice mu be e o ivelo, a o i izgubilesvoju podsme ljivost i dobile skoro sanjala ki izgled.

"Divna stvar, to uni tavanje re i. Razume se, najvi e se izbacuju glagoli ipridevi, ali ima na stotine imenica kojih se isto tako mo emo osloboditi. I to nesamo sinonima, nego i antonima. Najzad, s kojim pravom da postoji re koja nijeni ta drugo do suprotnost nekoj drugoj? Svaka re u sebi sadr i i svoju suprotnost.Uzmi na primer re 'dobar'. Ako takva re postoji, emu onda re 'lo '? 'Nedobar' bivredela isto toliko - ak i vi e, jer predstavlja potpunu suprotnost, za razliku odre i 'lo '. Ili, ako ho ja u verziju re i 'dobar', emu ceo taj niz nepotrebnih inepreciznih re i kao to su 'odli an' ili 'izvrstan' i sve ostale? To se sve mo e iskazatire ju 'vi edobar'; ili 'dvaputvi edobar', ako ho ne to jo ja e. Razume se, te re isu ve u upotrebi, ali u kona noj verziji Novogovora ne e se upotrebiti nijedna odonih drugih. Na kraju e celu pojmovnu oblast dobra i zla obuhvatiti samo est re i- u stvari samo jedna. Zar ne vidi koliko lepote ima u tome? Razume se, prvobitnuideju je dao Veliki Brat", dodade on posle jednog trenutka.

Na pomen Velikog Brata, Vinstonu prelete preko lica izraz mlade revnosti.Sajm i pored toga otkri nedostatak odu evljenja kod svog sagovornika.

ord Orvel – 1984.

26/151

"Ti jo uvek ne shvata dovoljno pravu vrednost Novogovora", re e on gotovotu no. " ak i kad pi novogovorski misli na Starogovoru. Ja sam itao neke odonih lanaka koje povremeno objavljuje u Tajmsu. Nisu lo i; samo vidi se da su tou stvari prevodi. U dubini du e ti se i dalje dr Starogovora i sve one njegovenepreciznosti, svih onih beskorisnih nijansi u zna enju. Ti ne shvata kakva lepotale i u uni tavanju re i. Zna li da je Novogovor jedini jezik na svetu iji se re niksvake godine smanjuje?"

Vinston to, razume se, nije znao. On se osmehnu, nadaju i se da mu osmehdeluje kao saglasnost; nije se usu ivao da progovori. Sajm odgrize jo jedan komadmrkog hleba, za trenutak po vaka, pa nastavi:

"Zar ne shvata da je cilj Novogovora upravo u tome da smanji opsegmi ljenja? Na kraju emo uspeti to da zlomisao postane doslovno nemogu a, jerne e biti re i kojima bi se mogla izraziti. Svaki pojam koji i dalje bude potrebanmo i e da se izrazi samo jednom re ju ije e zna enje biti o tro ome eno a svaostala zna enja izbrisana i zaboravljena. Ve sad, u jedanaestom izdanju, nismodaleko od toga. No taj e proces trajati jo dugo posle na e smrti. Svake godine svemanje re i, sve manji obim svesti. Razume se, ni sam nema razloga - ni opravdanja- za zlomisao. Sve je to samo pitanje samodiscipline, kontrole nad stvarno u. Alina kraju ne e biti potrebe ni za tim. Kad jezik bude usavr en, Revolucija e bitigotova. Novogovor je englsoc, a englsoc je Novogovor," dodade on nekim misti nimzadovoljstvom. "Je li ti kad palo na pamet da do 2050. godine, ako ne i pre, ne evi e postojati niko ko bi mogao razumeti ovakav razgovor kakav mi vodimo?"

"Sem..." sumnji avo po e Vinston, pa zastade.

Bilo mu je na vrh jezika da ka e 'Sem prola', ali se zaustavio; nije bio sasvimsiguran da li bi takva primedba bila ideolo ki potpuno na mestu. Me utim, Sajmbe e pogodio ta je on hteo re i.

"Proli nisu ljudi", bezbri no re e on. "Do 2050. godine - a verovatno i ranije -Starogovor e se potpuno izgubiti. Cela knji evnost pro losti bi e uni tena. oser,ekspir, Milton, Bajron - svi e oni postojati samo u novogovorskoj verziji; ne samo

izmenjeni, nego okrenuti u svoju suprotnost. ak e se i nji evnost Partijeizmeniti. ak i parole. Kako da se odr i parola kao to je 'sloboda je ropstvo' kadne e postojati ak ni pojam slobode? Cela klima mi ljenja e biti druga ija.Mi ljenja, u dana njem smislu te re i, u stvari ne e ni biti. Biti ideolo ki ispravanzna i ne misliti - nemati potrebe da se misli. Biti ideolo ki ispravan zna i bitinesvestan."

Jednog dana, pomisli Vinston s iznenadnim dubokim ube enjem, jednogdana Sajm e biti isparen. Previ e je inteligentan. Vidi suvi e jasno i govori suvi eotvoreno. Partija takve ne voli. Jednog dana e nestati. To mu se vidi na licu.

Vinston be e dovr io svoj hleb i sir. Okrete se malo postrance na stolici dapopije svoju olju kafe. Za stolom levo onaj ovek metalnog glasa i dalje jenemilice pri ao. Slu ala ga je neka devojka, mo da njegova sekretarica, koja jesedela le a okrenutih Vinstonu i, po svemu sude i, revnosno se slagala sa svime toje govorio. Vinston bi s vremena na vreme uhvatio kakvu primedbu kao "Potpunoste u pravu, potpuno se sla em s vama", izgovorenu mladala kim i prili nourkastim enskim glasom. No onaj drugi glas nije zastajao ni za trenutak, ak ni

kad bi devojka progovorila. Vinston je njegovog vlasnika poznavao iz vi enja, madamu nije bilo poznato ni ta vi e do to da on ima neku va nu funkciju u Odeljenjuproze. To je bio ovek tridesetih godina, mi avog grla i velikih, pokrivljenih usta.Glava mu je bila malo zaba ena, te mu se u nao are, zbog ugla pod kojim je sedeo,uhvati svetlo i Vinston vide dva prazna kruga umesto o iju. Bilo je ne eg

asavaju eg u tome to je u bujici zvuka koja mu je isticala iz usta bilo skoro

ord Orvel – 1984.

27/151

nemogu e razabrati jednu jedinu re . Vinston samo jednom uhvati frazu - 'potpunai kona na likvidacija gold tajnizma' - izba enu munjevitom brzinom, i to tako da seimao utisak da je to jedna re , kao deo tamparskog sloga izliven ujedno. Ostalo jebilo prosto buka, gakanje. Pa ipak, mada se u stvari nije moglo uti ta taj ovekgovori, nije moglo biti nikakve sumnje o prirodi njegovog monologa. To je mogaobiti napad na Gold tajna, zahtev za o trijim merama protiv zlomislitelja i sabotera,erupcija gneva povodom zlo ina evroazijske vojske, pohvala Velikom Bratu iliherojima na malabarskom frontu - svejedno, razlike nije bilo. Ma o emu taj ovekgovorio, bilo je jasno da je svaka re ista ideologija, ist englcos. Dok jeposmatrao besoko lice sa vilicom koja se brzo pokretala gore-dole, Vinstonu do eudno ose anje da to nije pravo ljudsko bi e nego neka lutka. Taj ovek nije

govorio iz mozga, nego iz grkljana. Ono to mu je izlazilo iz usta sastojalo se odre i, no to nije bio pravi govor: to su bili samo zvuci proizvedeni u nesvesnomstanju, kao pa je gakanje.

Sajm se be e u utao za trenutak i dr kom ka ike izvla io linije po bariciorbe. Glas sa drugog stola je u urbano gakao, lako ujan uprkos sveop te buke.

"U Novogovoru postoji jedna re ", re e Sajm. "Ne znam da li je zna :patkogovoriti, gakati kao patka. To je jedna od onih interesantnih re i koje imajudva suprotna zna enja. Primenjena na protivnika, ona predstavlja uvredu;primenjena na istomi ljenika, pohvalu."

Sajm e bez daljnjega biti isparen, ponovo pomisli Vinston. Ta ga misaomalo rastu i, iako je znao da ga Sajm nipoda tava i pomalo prezire, i da jesavr eno sposoban da ga proka e kao zlomislitelja ako na e i najmanji razlog. SaSajmom neka nijansa, ne to neuhvatljivo, nije bilo u redu. Ne to mu jenedostajalo: diskretnost, povu enost, izvesna spasonosna doza gluposti. Za njegase ne bi moglo re i da je ideolo ki neispravan. Verovao je u principe englsoca,obo avao Velikog Brata, u ivao u pobedama, mrzeo jeretike, i to ne samo iskreno,nego i s nekim nesustalim arom, izuzetno dobrom obave teno u kojoj obi nilanovi Partije nisu bili ni blizu. A ipak je nad njim uvek bila neka senka zlog glasa.

On je govorio stvari koje je bolje pre utati, bio previ e na itan, esto odlazio ukafanu Pod kestenom, sastajali te slikara i muzi ara. Nije postojao nikakav zakon,ak ni nepisan, protiv odla enja u kafanu Pod kestenom, no ona je ipak nekako bila

na zlu glasu. Biv i, sada diskreditovani partijski rukovodioci su se okupljali u tojkafani pre nego to ih je zahvatila definitivna istka. Govorilo se da je tamo nekad,pre godina i decenija, bio vi an i sam Gold tajn. Sajmovu sudbinu nije bilo te kopredvideti. A ipak je bila neoboriva injenica da bi Sajm ako bi ma i za tri sekundeuspeo da shvati prirodu Vinstonovih tajnih mi ljenja, ovoga smesta prokazaoPoliciji misli. To bi uostalom, uradio svako - ali Sajm pre nego ostali. Nadobudostnije bila dovoljna. Biti ideolo ki ispravan zna i biti nesvestan.

Sajm podi e pogled. "Evo Parsonsa", re e on.

Ne to u tonu njegovog glasa kao da je izme u ove dve re i ubacio 'onebudale'. Parsons, Vinstonov sused u stambenoj zgradi Pobeda, odista im sepribli avao, probijaju i se kroz gomilu - zdepast, plavokos ovek abljeg lica. Utrideset petoj godini, on je ve imao naslage sala na vratu i u pojasu, ali pokreti sumu ipak bili odse ni i de ki. Cela njegova pojava odavala je utisak okrupnjalogde aka, i to u tolikoj meri da ga je, iako je nosio propisni kombinezon, bilo skoronemogu e ne zami ljati odevenog u kratke plave pantalone, sivu ko ulju i crvenumaramu pijuna. Dozivaju i njegovu sliku u se anje, ovek bi neminovno videobucmaste obraze i rukave zavrnute sa puna kih dolaktica. A Parsons je odista uvekobla io kratke pantalone kad god bi mu kolektivni izlet ili kakva druga fizi kaaktivnost dala za to makar i malo razloga. Pozdraviv i ih obojicu jednimraspolo enim "Zdravo, zdravo!" on sede za njihov sto, ire i oko sebe jak miris

ord Orvel – 1984.

28/151

znoja. Rumeno lice mu je bilo prekriveno kapljicama. Uop te, njegova sposobnostda se znoji bila je izvanredno velika. U kolektivnom centru za rekreaciju uvek semoglo pogoditi, po vla nosti dr ke na reketu, da je on igrao ping-pong. Sajm be eizvadio iz d epa traku papira na kojoj je bila duga kolona re i i zadubio se u njudr i hemijsku olovku u ruci.

"Vidi ga kako radi i za vreme prekida", re e Parsons, podgurkuju i Vinstona."Vredan momak, a? ta ti je to, ba o? Sigurno ne to te ko za moj mozak. Smite,ba o, re i u ti za to te ganjam. Zaboravio si onaj prilog."

"Za ta?" upita Vinston, automatski se ma aju i novca. Oko etvrtine plateuvek je odlazilo na dobrovoljne priloge, kojih je bilo tako mnogo da se nisu moglisvi ni popamtiti.

"Za nedelju mr nje. Zna , onaj fond iz ku nih priloga. Ja sam blagajnik zana blok. Zna kako smo svi zapeli - uda emo u initi. I mogu ti re i da ne e bitimoja krivica ako na a Pobeda ne istakne najvi e zastava od cele ulice. Obe ao si midva dolara."

Vinston prona e i predade dve izgu vane, prljave nov anice, koje Parsonsupisa u notes urednim rukopisom nepismenih.

"Jo ne to, ba o", re e on. " ujem da te je ju e onaj moj mangup ga ao izpra ke. Dobro sam mu o itao. Rekao sam mu da u mu je uzeti ako mu se jojedanput desi."

"Verovatno mu je bilo krivo to nije mogao da gleda ve anje", re e Vinston.

"E pa, zna kako je, vidi se dobro vaspitanje. Nemirni k'o igre, oboje, ali neda su pametni! Ni na ta i ne misle sem na pijune; i na rat, naravno. Zna ta jeona moja devoj ica uradila u subotu kad joj je odred bio na mar u, dole uBerkemstedu? Uhvatila jo dve curice, pobegla s mar a i celo popodne pratila nekognepoznatog oveka. Pratile su ga dva sata, kroz celu umu, a kad su do le uEjmer em predale ga patroli."

"A za to su to uradile?" upita Vinston, ne shvataju i sasvim. Parsonspobedni ki nastavi:

"Moja curica je bila sigurna da je neprijateljski agent - uba en padobranom,na primer. Ali gledaj, ba o, ta je najva nije. ta misli , za to joj je uop te palona pamet da ga prati? Videla ga je da nosi neke udne cipele - ka e, nikad nijevidela takve. Zna i, sigurno stranac. Pametna mala, a? a svega joj sedam godina."

ta se desilo s onim ovekom?" upita Vinston.

"E to ne znam, naravno. Samo ne bi me ni ta za udilo da su ga..." Parsonsini pokret kao da ni ani, i coknu jezikom podra avaju i pucanj.

"Dobro je", zami ljeno re e Sajm, ne di i glavu sa svoje trake papira.

"Razume se, ne smemo reskirati", disciplinovano se slo i Vinston.

"Zna kako je, u ratu smo", re e Parsons.

Kao u potvrdu ovoga, sa telekrana nad njihovim stolom se razle e turobnisignal. Me utim, ovog puta u pitanju nije bilo obave tenje o pobedi na frontu, negosamo saop tenje Ministarstva obilja.

"Drugovi!" povika energi an mladala ki glas. "Pa nja, drugovi! Imamoveli anstvene vesti za vas. Primljeni podaci o proizvodnji svih vrsta robe irokepotro nje pokazuju da je ivotni standard porastao za ni ta manje nego dvadesetodsto u odnosu na pro lu godinu. Danas je u celoj Okeaniji do lo do neobuzdanihspontanih manifestacija; radnici su izi li iz svojih fabrika i kancelarija mar iraliulicama, ma i zastavicama i kli i Velikom Bratu u znak zahvalnosti za bolji,

ord Orvel – 1984.

29/151

sre niji ivot kojim nas je obdarilo njegovo mudro rukovodstvo. Evo sada nekolikobroj anih podataka o porastu proizvodnje. U prehrambenoj industriji..."

Fraza 'bolji, sre niji ivot' ponovi se nekoliko puta. Ona je od nedavno bilapostala veoma omiljena u Ministarstvu obilja. Pretvoriv i se u uvo jo na prvi trubniznak, Parsons je sedeo i slu ao s nekom izbe enom pobo no u, nekom uzvi enomdosadom. On nije bio sposoban da prati podatke, no znao je da su oni, na ovaj ilionaj na in, uzrok zadovoljstva. Bio je izvadio ogromnu, prljavu lulu koja je ve biladopola puna nagorelog duvana. Po to je sledovanje duvana bilo sto gramanedeljno, retko je bilo mogu e napuniti lulu do vrha. Vinston je pu io Pobedu, kojuje pa ljivo dr ao vodoravno. Novo sledovanje se izdavalo tek sutradan, a ostale sumi bile samo etiri cigarete. Za trenutak be e isklju io udaljenije zvuke i slu ao tase to ilo iz telekrana. Ispadalo je da su ak bile organizovane manifestacije u znakzahvalnosti Velikom Bratu zato to je sledovanje okolade pove ano na dvadesetgrama nedeljno. A koliko ju e, razmi ljao je, bilo je objavljeno da e se sledovanjeokolade smanjiti na dvadeset grama nedeljno. Da li je mogu e da svi ovi ljudi

mirno gutaju takvu la , posle svega dvadeset etiri sata? Da, gutaju je. Parsons juje progutao bez te ko a, sa ivotinjskom glupo u. Bezoki stvor sa susednog stolaprogutao ju je fanati ki, strastveno, s razbuktalom eljom da prona e, proka e iispari svakog ko bi samo nagovestio da je pro le nedelje sledovanje iznosilotrideset grama. ak i Sajm - na neki komplikovaniji na in, uz upotrebu dvomisli,ak ju je i Sajm progutao. Je li onda on jedini koji to pamti?

Basnoslovni statisti ki podaci i dalje su i li iz telekrana. U pore enju sapro lom godinom, bilo je vi e hrane, vi e ode e, vi e ku a, vi e name taja, vi elonaca, vi e goriva, vi e brodova, vi e helikoptera, vi e knjiga, vi e dece - vi esvega sem bolesti, zlo ina i ludila. Godinu za godinom, minut za minutom, sve isva ta se pelo vrtoglavom brzinom. Kao i Sajm malopre, Vinston be e uzeo ka iku iumakao je u anemi ni gusti razliven po stolu, izvla i are iz duguljaste barice.Razmi ljao je sa ga enjem o fizi koj sadr ini ivota. Je li uvek bilo ovako? Je lihrana uvek imala ovakav ukus? On se osvrte po menzi. Prostorija niske tavanice,pretrpana, zidova uprljanih od dodira bezbrojnih ljudskih tela; olupani metalnistolovi i stolice, sme teni tako tesno jedan uz drugi da su se ljudi doticalilaktovima; iskrivljene ka ike, ulubljeni poslu avnici, grube debele olje; svepovr ine masne, sve pukotine pune prljav tine; i svuda kiselkast, kombinovan mirislo eg d ina, lo e kafe, metalastog orbuljaka i prljave ode e. U elucu i u ko ive ito neki protest, neko ose anje da je oveku prevarom uskra eno ne to na taima pravo. Dodu e, niko se nije ni se ao vremena u kome se ivot osetnijerazlikovao od dana njeg. Ni u jedno doba kojeg se sa kakvom-takvom sigurno use ao, nije nikad bilo dovoljno hrane, nikad arapa i rublja koji nisu bili puni rupa,name taj je uvek bio olupan i rasklimatan, sobe hladne, podzemna eleznicaprepuna, ku e maltene raspadnute, hleb mrke boje, aj retkost, kafa odvratnogukusa, cigareta malo - i ni ega dosta i jevtinog sem sinteti kog d ina. I mada je,razume se, sve i lo na gore sa starenjem tela, nije li pak bio znak da tako ta nijeprirodan red stvari ako se oveku gadilo od neudobnosti, prljav tine i nema tine,od beskrajnih zima, arapa lepljivih od nepranja, liftova koji nikad ne rade, hladnevode, o trog sapuna, cigareta koje su se raspadale, hrane udnog i ogavnog ukusa?Za to bi ovek sve to smatrao nepodno ljivim sem ako ga nije dr alo neko iskonskose anje da je jednom bilo druga ije?

On se ponovo osvrte po menzi. Skoro svi u njoj bili su ru ni, i to ne samozato to su nosili jednoobrazne plave kombinezone. Na suprotnoj strani menzesedeo je sam za stolom neki sitan, udno insektolik ovek i pio kafu, a iz o iju sumu vrcali sumnji avi pogledi na sve strane. Kako je lako, pomisli Vinston, verovati,ako ovek ne gleda oko sebe, da fizi ki tip koga Partija smatra idealom - visokimi avi mladi i, devojke krupnih grudi, svi plavokosi, vitalni, pocrneli, bezbri ni -

ord Orvel – 1984.

30/151

zaista postoji. U stvari, koliko je on mogao da oceni, ve ina stanovni tva Pistejedan sastojala se od ljudi niska rasta, crnomanjastih i nerazvijenih. udno je bilokako je taj insektoliki tip ljudi bio rasprostranjen po ministarstvima: mali, zdepastiljudi koji se vrlo brzo ugoje, kratkonogi, brzi, nervoznih pokreta i ugojenihbezizraznih lica s vrlo sitnim o ima. Takav tip je najbolje cvetao pod upravomPartije.

Saop tenje Ministarstva obilja se zavr i jo jednim trubnim znakom i ustupimesto bleh-muzici. Parsons, kome bombardovanje ciframa be e ulilo ne tomlitavog odu evljenja, izvadi lulu iz usta.

"Dakle, Ministarstvo obilja se ove godine stvarno pokazalo kako treba", re eon, znala ki klimaju i glavom. "Uzgred da te pitam, ba o, nema li kojim slu ajemda mi pozajmi neki ilet?"

"Nijedan", re e Vinston. "Ve est nedelja se brijem jednim istim."

"Pa sad, ta da se radi - hteo sam da te pitam za svaki slu aj."

"Izvini", re e Vinston.

Pa ji glas sa susednog stola, privremeno u utkan tokom saop tenja, be eponovo po eo, bu no kao i uvek. Vinston se zbog ne eg zate e kako misli o gospo iParsons sa njenom ra upanom kosom i pra inom u borama na licu. Za dve godineona njena deca e je ve prokazati Policiji misli. Gospo u Parsons e ispariti.Sajma e ispariti. Vinstona e ispariti. O'Brajena e ispariti. Parsonsa, me utim,ne e ispariti. Besokog stvora s pa jim glasom tako e ne e ispariti. One male ljudenalik na buba vabe - ni njih ne e ispariti. A onu devojku crne kose, onu izodeljenja za prozu - ni nju ne e nikad ispariti. inilo mu se da instiktivnoraspoznaje ko e pre iveti, a ko nestati; mada re i ta je upravo to zbog ega eovi prvi ostati u ivotu, nije bilo lako.

U tom trenutku ga estok trzaj izvu e iz ma tarije. Devojka sa susednogstola be e se upola okrenula, i posmatrala ga je. To je bila ona crnokosa.Posmatrala ga je postrance, ali sa udnom usredsre eno u. U trenutku kad im sepogledi sreto e, ona okrete glavu.

Vinstonu izbi znoj po ki mi. Zapara ga jezovita kand a straha, i nestadeskoro u istom trenutku, no za njom ostade neka uporna nelagodnost. Za to gaposmatra? Za to ga stalno prati? Na svoju alost, nije se mogao setiti da li je vebila za tim stolom kad je on do ao ili je nai la kasnije. No u svakom slu aju ona jeju e, za vreme Dva minuta mr nje, sela odmah iza njega iako za tim nije bilonikakve vidljive potrebe. Najpre e biti da je htela da ga prislu kuje i proveri da livi e dovoljno glasno.

Zatim mu se vrati ranije misao: da ona verovatno nije iz Policije misli; noupravo su pijuni - amateri bili najopasniji od svih. Nije znao koliko ga jeposmatrala; mo da i celih pet minuta; mo da mu lice i nije bilo sasvim podkontrolom. Bilo je stra no opasno dopustiti mislima da odlutaju kad se oveknalazio na bilo kom javnom mestu ili na dohvatu telekrana. Mogla je izdatinajmanja sitnica. Neki tik, ili nesvestan izraz zebnje, ili mrmljanje sebi u bradu -bilo ta to navodi na pomisao da u oveku ima ne eg nenormalnog, da on u sebine to krije. U svakom slu aju, imati nepodesan izraz na licu (izraz neverice, naprimer, u trenutku kad se na telekranu objavljuje kakva pobeda) bilo je samo posebi ka njivo. Za tako ta je ak postojala i re u Novogovoru. Zloizraz.

Devojka mu be e ponovo okrenula le a. Mo da ga zaista i ne prati; mo da jeistim slu ajem dva dana uzastopce sela do njega. Cigareta mu se be e ugasila; on

je pa ljivo polo i na ivicu stola. Dopu e je posle rada, ako uspe da sa uva duvanu njoj. Devojka za susednim stolom je vrlo verovatno pijun u Policiji misli, i on e

ord Orvel – 1984.

31/151

se vrlo verovatno u roku od tri dana na i u podrumima Ministarstva ljubavi, alipolovina cigarete je polovina cigarete, i treba je sa uvati. Sajm be e smotao svojutraku papira i gurnuo je u d ep. Parsons se be e ponovo raspri ao.

"Ba o, jesam li pri ao ja tebi", re e on, sme kaju i se i grickaju i kamisvoje lule, "kako su ona moja dva deri teta potpalila suknju onoj matoroj piljarkina pijaci kad su je videli kako uvija kobasice u plakat sa slikom V.B.? Dobila jegadne opekotine. Mangup i, a? Ali ne da imaju klikere! Vidi kako ih u pijunimaobu avaju. Prvoklasno! ak bolje nego u moje vreme. Zna ta su im sad najnovijedali? Trube za uvo, kad prislu kuju kroz klju aonice! Moja curica preksino donelajednu i isprobala na vratima dnevne sobe; ka e, uje dvaput bolje nego golimuvetom. Jasno, to je samo igra ka, nemoj da zaboravi ; ali upu uje na pravi put,a?"

Tog trenutka iz telekrana se u prodoran zvi duk pi taljke, signal zapovratak na posao. Sva trojica sko e na noge da se ume aju u gu vu oko liftova, iiz Vinstonove cigarete ispade preostali duvan.

6.Vinston je upisivao u svoj dnevnik:

To se desilo pre tri godine, u jednoj uzanoj sporednoj ulici blizu jedne odvelikih elezni kih stanica. Ona je stajala pored neke kapije, ispod uli ne sijalicekoja je jedva svetlela. Imala je mladala ko lice, veoma na minkano. Privukla me jeupravo ta minka, njena belina kao u maske, sa jarko crvenim usnama. lanicePartije nikad se ne minkaju. Na ulici nije bilo nikoga; nije bilo ni telekrana.Zatra ila je dva dolara. Pro ao...

Za trenutak se oseti nemo nim da nastavi. Zatvori o i i pritisnu kapkeprstima, da iscedi iz njih viziju koja mu se uporno vra a. Be e ga obuzela gotovoneodoljiva elja da na sav glas izvikuje skaredne re i. Ili da udara glavom o zid, dapreturi sto i zavitla mastionicu kroz prozor - da u ini bilo ta estoko, glasno ilibolno to bi moglo zaseniti uspomenu koja ga je kinjila.

Najgori neprijatelj ovekov, razmi ljao je on, jeste upravo njegov nervnisistem. Svakog trenutka postoji opasnost da se unutra nja napetost pretvori ukakav vidljiv simptom. On se seti oveka s kojim se pre nekoliko nedelja mimoi aona ulici: oveka sasvim svakodnevnog izgleda, lana Partije, od svojih trideset pet -etrdeset godina, visokog i mr avog, sa torbom u ruci. Razdvajalo ih je svega

nekoliko metra kad se levi obraz tog oveka iznenada iskrivio od nekog gr a. Usamom trenutku kad su se mimoi li, gr se ponovio: trenutan trzaj, brz kao blendana fotografskom aparatu, ali o igledno priro en. Vinston se seti da je u tomtrenutku pomislio: ovaj ga je siroma ak ugasio. No najstra nije je bilo to to je grpo svemu sude i bio nesvestan. Najpogibeljnija opasnost je bila buncanje, ali onnije video na ina da se ovek od nje sa uva.

Udahnu i nastavi da pi e:

Pro ao sam s njom kroz kapiju, preko zadnjeg dvori ta, i u ao u kuhinju upodrumu. Uza zid je stajao krevet, a na stolu lampa koja je bila u prili noj merizasen ena. Ona...

ord Orvel – 1984.

32/151

Zubi su mu trnuli. Do e mu da pljune. Mislio je istovremeno o eni izpodruma i svojoj eni Ketrin. Bio je o enjen - ili ta nije, enjen; verovatno je jouvek bio o enjen, po to mu je ena, koliko je mogao znati, bila jo iva. U ini muse da ponovo udi e onaj topli zagu ljivi vonj kuhinje u podrumu, vonj sastavljen odbuba vaba, prljave ode e i ogavnog jevtinog parfema, no ipak zavodljiv jer nijednalanica Partije nije upotrebljavala parfem, niti se mogla zamisliti da to radi.

Parfem su upotrebljavale samo prolovke. U glavi mu je miris parfema bioneraskidivo povezan sa bludom.

Odlazak toj eni bio mu je prvi greh za oko dve godine. Razume se,odla enje prostitutkama je bilo zabranjeno, no to je bila jedna od onih zabranakoju je ovek mogao ponekad, skupiv i hrabrost, da prekr i. Bilo je opasno, ali nedotle da se za to gubila glava. Biti uhva en sa prostitutkom moglo je zna iti petgodina u logoru za prinudni rad; ako nije bilo nijednog drugog prekr aja, to bi bilosve. A do i do prostitutke bilo je lako; jedino je trebalo paziti da se ne budeuhva en na delu. Siroma nije etvrti vrvele su od ena spremnih da se prodaju.Neke su se ak mogle kupiti i za bocu d ina, pi a koje je za prole bilo zabranjeno.Partija je pre utno bila ak i sklona da podsti e prostituciju, kao odu ak nagonimakoji se nisu mogli sasvim ugu iti. Sama raspusnost nije se uzimala za zlo, sve dok jebila skrivena i li ena radosti, i sve dok su u pitanju bile samo ene iz najni e,prezrene klase. Neoprostivi zlo in bio je promiskuitet izme u samih lanovaPartije. Me utim - iako je to bio jedan od zlo ina koje su optu eni u velikimistkama bez izuzetka priznavali da su po inili - zamisliti tako ta u stvarnosti bilo

je te ko.

Cilj Partije nije bio samo spre iti mu karce i ene da zasnivaju vezevernosti koje ona ne bi bila u stanju da kontroli e. Njen stvarni, neizre eni cilj bioje ukloniti svako zadovoljstvo iz seksualnog ina. Neprijatelj nije bila toliko ljubavkoliko erotika, bilo u braku bilo van braka. Svaki brak izme u lanova Partijetrebalo je da odobri poseban odbor, a to odobrenje je bilo uvek uskra ivano - madaprincip nikad nije bio jasno izre en - ako se sticao utisak da izme u njih postojifizi ka privla nost. Jedina priznata svrha braka bila je ra anje dece za slu buPartiji. Seksualni odnos je trebalo smatrati kakvom manjom operacijom, mal iceodvratnom, kao to je klistiranje. Ni ta ideja nikad nije bila jasno izre ena, ali seposrednim putem tuvila svakom lanu Partije jo od detinjstva. Postojale su ak iorganizacije kao Omladinska liga protiv seksa koja je zastupala potpuni celibat zaoba pola, s tim to je svu decu trebalo za injati ve ta kim osemenjavanjem ( to sena Novogovoru zvalo ve tosem) i odgajati u dru tvenim institucijama. Vinstonu jebilo jasno da se tako ta ne misli ozbiljno, ali da se ipak uklapa u op tu ideologijuPartije. Partija je i la na to da ugu i seksualni nagon ili, ako to ne mo e, da gadeformi e i ukalja. Nije znao za to je to tako, ali mu se inilo prirodno da takobude. A to se ti e ena, napori Partije su imali velikog uspeha.

On ponovo pomisli na Ketrin. Otkako su se rastali pro lo je sigurno devet,deset - skoro jedanaest godina. Za udo je o njoj mislio malo. De avalo mu se da sepo nekolio dana uzastopce ak i ne seti da je uop te bio enjen. Bili su zajednosvega nekih petnaest meseci. Partija nije dopu tala razvod, ali je ipak u prili nojmeri odobravala rastavu u slu ajevima kad nije bilo dece.

Ketrin je bila visoka, plavokosa, vrlo uspravnog dr anja i veli anstvenihpokreta. Imala je gordo, orlovsko lice, lice koje se moglo smatrati aristokratskimsve dok ovek ne bi shvatio da iza njega nema gotovo nikakve inteligencije. Joprvih dana braka, Vinston je bio do ao do zaklju ka - mada je razlog mogao bitiprosto u tome to je Ketrin poznavao bli e nego ve inu ostalih - da je onanajglujplje, najprostije, najpraznoglavije ljudsko bi e za koje zna. Nije imalanijednu misao koja nije bila kakva parola; nije bilo nijedne nedotupavne misli,apsolutno nijedne, koju nije mogla progutati ako je poticala od Partije. U sebi ju je

ord Orvel – 1984.

33/151

zvao ' ivi magnetofon'. No i pored svega bi izdr ao s njom da nije bilo jedne jedinestvari: seksa.

im bi je dotakao, ona se trzala i ko ila. Zagrliti nju bilo je kao zagrlitipokretnu drvenu figuru. Naj udnije je bilo to to mu je davala utisak da ga, ak ikad ga ste e uza se, svom snagom istovremeno i odbija od sebe, toliko su joj u timtrenucima mi i bili kruti. Ona bi prosto le ala i murila, i nije se ni opirala nisara ivala, nego podnosila. To mu je bilo izvanredno neprijatno; na kraju jepostalo u asno. No ak i tada je bio spreman da podnese ivot s njom da su semogli saglastiti da ne spavaju zajedno, ali Ketrin za udo nije htela. Govorila je damoraju za eti dete ako je ikako mogu e. I tako se farsa nastavljala, redovno,jednom nedeljno, kad god nije bilo neizvodljivo. ak je imala obi aj da ga ujutruodre enog dana podse a na to, kao na kakvu obavezu koja se dove e mora ispunitii koja se ne sme zaboraviti. U tim prilikama upotrebljavala je dva izraza. Jedan jebio 'napraviti dete', a drugi 'izvr iti na u du nost prema Partiji', (da, odista jeupotrebljavala tu frazu). Vrlo brzo je po eo da se istinski u asava kad bi seodre eni dan pribli io. Sre om nisu rodili dete; ona je najzad pristala da obustavidalje poku aje, i ubrzo potom su se rastali.

Vinston ne ujno uzdahnu. Zatim ponovo uze pero i napisa:

Ona se bacila na krevet i smesta, bez ikakvog uvoda, na najgrublji,naju asniji na in koji se mo e zamisliti, podigla suknju. Ja sam..

Vide se ponovo kako stoji u mutnom svetlu stone lampe, sa vonjembuba vaba i jevtinog parfema u nosu, i ose anjem poraza i odvratnosti u srcu,pome anim ak i u tom trenutku sa se anjem na Ketrinino belo telo, sle enozauvek hipnoti kom mo i Partije. Za to uvek mora da bude tako? Za to ne mo e dastekne sebi enu umesto ovih prljavih petljanja u razmacima od po nekolikogodina? No imati istinsku ljubavnicu bilo je skoro nezamislivo. lanice Partije bilesu sve iste. Krepost se u njihovo bi e bila upila isto tako duboko kao i odanostPartiji. Pa ljiva obrada u detinjstvu, sportske igre i hladni tu evi, budala tineutalambasane u koli, pijunima i omladinskoj organizaciji, predavanja, parade,pesme i vojna muzika - sve je to iz njih istislo prirodna ose anja. Razum mu jegovorio da mora biti izuzetaka, ali mu du a nije verovala. Sve su one bileneprobojne, kao to lanice Partije i treba da budu. A on je hteo, ne toliko da budevoljen, koliko da sru i taj zid vrline, makar samo jednom u ivotu. Seksualni in,uspe no izveden, predstavljao je pobunu. elja je bila zlomisao. Da nije ni tadrugo u inio no probudio Ketrin - kad bi to bilo mogu e - zna ilo bi da ju je zaveo,iako mu je bila ena.

No trebalo je staviti na papir i ostatak pri e. On napisa:

Ja sam odvrnuo fitilj u lampi. Kad sam je video na svetlu...

Posle one tame, svetlo parafinske lampe izgledalo je blje tavo. On ju je tektada prvi put zaista video. Bio je zakora io prema njoj, a onda zastao, ispunjenpohotom i u asom. Bilo mu je do bola jasno ta reskira time to je do ao ovamo.Bilo je savr eno mogu e da ga patrola uhvati dok izlazi; uostalom, mogu e je da gave ekaju pred vratima. Ako ode ne uradiv i ono radi ega je do ao...!

To se moralo napisati, to se moralo priznati. Tek na svetlosti je primetio,odjednom, da je ta ena stara. Sloj minke na licu bio joj je tako debeo da se

ord Orvel – 1984.

34/151

inilo da e popucati, kao maska od lepenke. U kosi je imala mnogo sedih; alinajjezovitnije je bilo to to su joj usta bila poluotvorena, a u njima nije bilo ni egdo pe inskog mraka. Uop te nije imala zuba.

On urno napisa, rukopisom ve obezli enim:

Na svetlu sam video da je vrlo stara, najmanje pedeset godina. Ali ono samipak obavio.

Ponovo priti te kapke prstima. Najzad je sve bilo napisano, ali olak anjenije dolazilo. Terapija nije uspela. Potreba da iz sveg glasa izvikuje skaredne re ibila je isto onoliko estoka koliko i ranije.

7.Ako uop te ima nade, pisao je Vinston, ona je u prolima.

Ako uop te ima nade, ona mora biti u prolima, jer se samo u timuzmuvanim, zanemarenim masama, koje su sa injavale 85 odsto stanovni tvaOkeanije, mogla proizvesti energija koja e razoriti Partiju. Partija se nije moglaoboriti iznutra. Njeni neprijatelj, ako je imala neprijatelja, nisu imali na ina da seskupe, pa ak ne ni da jedan drugog prepoznaju. ak i kad bi ono legendarnoBratstvo postojalo, to je bilo jedva mogu e, bilo je nezamislivo da se njegovipripadnici mogu skupljati u grupe ve e od dvoje ili troje. Buntovni tvo seizra avalo izrazom o iju, intonacijom glasa; u najboljem slu aju, nekompro aputanom re i. Ali proli, ako bi samo kojim slu ajem postali svesni svojesnage, ne bi imali potrebe da se kriju. Bilo bi dovoljno samo da se podignu i stresu,kao konj kad stresa muve. Da ho e, mogli bi Partiju razneti u komade koliko sutra.Valjda im jednog dana mora do i na pamet da se dignu. Pa ipak...!

On se seti kako je jednom i ao nekom ulicom prepunom sveta kad jenajednom iz popre ne uli ice malo ispred njega eksplodirao strahovit urlik stotinaglasova - enskih. To je bio zaglu an, gromoglasan krik besa i o ajanja, duboko,glasno 'O-o-o-o-o!' koje je odjekivalo kao zvuk zvona kad se odbija od zidova. Srcemu je podsko ilo. Po elo je! pomislio je na to. Uli ni neredi! Proli su se najzadpodigli! Kada je stigao do mesta odakle se ula buka, video je samo gomilu od dve-tri stotine ena koje su se gurale oko pija nih tezgi, sa tako tragi nim izrazima licakao da su na brodu koji tone. No u tom trenutku op ti o aj se raspade na mno tvopojedina nih sva a. Posredi je bilo to to su se za jednom od tih tezgi prodavaleplehane erpe - bedna, krhka roba ali veoma tra ena, jer je do kuhinjskog posu abilo te ko do i. Sad se ispostavilo da je zalihe neo ekivano nestalo. Pobednice ugu vi, izgurane i izga ene, poku avale su da odmagle sa svojim erpama dok sudesetine ostalih agorile oko tezge, optu uju i prodavca da sprovodi protekciju i danegde u rezervi uva jo erpi. U jednom trenutku se razle e nova eksplozijauzvika. Dve podbule ene, od kojih je jednoj kosa bila ra upana, bile su dohvatilejednu istu erpu i otimale se za nju. Jedan trenutak su vukle svaka na svoju stranu,a zatim se dr ka odlomi. Vinston ih je posmatrao s ga enjem. A ipak je, samo zatrenutak, u tom kriku iz svega nekoliko stotina grla, zazvu ala takva stra na snaga!Kako to da nikad ne vi u tako zbog drugih, va nih stvari?

On napisa:

ord Orvel – 1984.

35/151

Dok ne postanu svesne, ne e se nikad pobuniti, a dok se ne pobune, ne emo i da postanu svesni.

Ova re enica, pomisli on, kao da je prepisana iz nekog partijskogud benika. Razume se, Partija je tvrdila da je oslobodila prole ropstva. PreRevolucije su ih kapitalisti besramno izrabljivali, gladovali su, bili bi evani, eneprisiljavane da rade u rudnicima ( ene su u stvari jo uvek radile u rudnicima),estogodi nja deca prodavana da rade u fabrikama. No u isto vreme, dr i se

principa dvomisli, Partija je u ila da su proli po prirodi ni a bi a koja se primenomnekoliko jednostavnih pravila moraju dr ati u pokornosti, kao ivotinje. U stvari seo prolima znalo veoma malo. Nije bilo ni potrebno znati mnogo. Sve dok su radili irazmno avali se, ostale njihove aktivnosti su bile neva ne. Ostavljeni samima sebi,kao stoka pu tena na argentinske ravnice, oni su se bili vratili na inu ivota kojikao da im je bio uro en, kao da je preostao od iskoni. Ra ali su se, rasli na ulici, udvanaestoj godini po injali da rade, prolazili kroz kratak procvat lepote i seksualneelje, ven avali se u dvadesetoj, postajali sredove ni u tridesetoj, umirali naj e

u ezdesetoj. Te ak fizi ki rad, briga o ku i i deci, sitne sva e sa susedima,filmovi, fudbal, pivo i, iznad svega, kocka ispunjavali su njihov duhovni horizont.Dr ati ih pod kontrolom nije bilo te ko. Me u njima se uvek kretalo nekolikoagenata Policije misli, ire i la ne glasine i likvidiraju i ono malo pojedinaca zakoje se smatralo da mogu postati opasni; ali nije bilo ni poku aja da se zadojeideologijom Partije. Nije bilo po eljno da proli imaju vrste politi ke poglede. Odnjih se tra io jedino izvestan primitivni patriotizam na koji se moglo osloniti kadgod bi zatrebalo privoleti ih na du e radno vreme ili smanjenje sledovanja. ak ikad su postajali nezadovoljni, kao to se koji put de avalo, njihovo nezadovoljstvonije vodilo nikuda jer su ga, nemaju i op tih predstava, mogli usredsrediti samo nasitne pojedina ne trzavice. Ve a zla po pravilu nisu prime ivali. Znatna ve inaprola ak nije ni imala telekran u ku i. ak se i obi na policija retko me ala unjihove poslove. U Londonu je bilo neverovatno mnogo kriminala; postojao je ceojedan podzemni svet lopova, razbojnika, prostitutki, prodavaca droga i varalicasvih vrsta; no sve je to bilo neva no jer se de avalo samo me u prolima. U pitanjumorala bilo im je dozvoljeno da se dr e obi aja svojih predaka. Seksualnipuritanizam Partije nije im bio nametan. Promiskuitet se nije ka njavao, razvod jebio dopu ten. to se toga ti e, bila bi dozvoljena i religija da su proli pokazali bilokakav znak potrebe il elje za njom. Bili su ispod svake sumnje. Kao to je govorilapartijska parola: 'Proli i ivotinje su slobodni.' Vinston po e rukom nani e i opreznose po a po ote enoj veni. Bila ga je ponovo zasvrbela. Ono na ta se ovekredovno vra a bila je nemogu nost da se sazna kakav je zaista bio ivot preRevolucije. On izvadi iz fijoke ud benik istorije za decu, koji je bio uzajmio odgospo e Parsons, i po e odatle prepisivati jedan pasus u svoj dnevnik:

U pro losti, pre na e slavne Revolucije, London nije bio onaj lepi grad kojidanas poznajemo. On je tada bio mra no, prljavo, bedno mesto gde skoro niko nijeimao dovoljno da jede i gde je stotine hiljada siroma nih ljudi ivelo bez ode e nanogama, pa ak bez krova nad glavom. Deca va ih godina morala su da radedvanaest asova dnevno za svirepe gospodare koji su ih tukli bi evima ako nisuradili dovoljno brzo i hranila ih samo mrvama ustajalog hleba i vodom. Ali usredove stra ne bede postojalo je samo nekoliko velikih i lepih ku a gde su ivelibogata i koji su imali i po trideset sluga. Bogata i su se zvali kapitalisti. To su bilidebeli, ru ni ljudi zlobnih lica kao ovaj naslikan na slede oj strani. Na slici se vidida je odeven u dug crni kaput koji se zvao frak, i sjajan ir neobi nog izgleda,

ord Orvel – 1984.

36/151

nalik na culundar, koji se zvao cilindar. To je bila uniforma kapitalista, i niko jedrugi nije smeo nositi. Kapitalisti su posedovali sve na svetu, a svi ostali su bilinjihove sluge. Oni su posedovali svu zemlju, sve ku e, sve fabrike, sav novac. Akoih neko nije slu ao, oni su ga morali baciti u zatvor ili mu oduzeti posao tako daumre od gladi. Kad bi govorio sa kapitalistom, obi an ovek je morao da se ulagujei klanja pred njim, da skida kapu i da mu se obra a sa 'gospodine'. Poglavar svihkapitalista zvao se kralj. On...

Ali Vinston je ve znao ta dalje stoji u katalogu. Biskupi u talirima, sudije uhermelinskim ogrta ima, sramni stub, akcije, mlin koji pokre u robovi, 'ma ka sadevet repova', gradona elnikov banket, i obi aj da se papa celiva u prst na nozi.Zatim ne to zvano jus primae noctis, o emu verovatno de ji ud benici ne govore.To je bio zakon po kome je svaki kapitalista imao pravo da spava sa svakom enomzaposlenom u ovoj ili onoj njegovoj fabrici.

Kako saznati koliko je od svega tog la ? Mo da i jeste istina da obi an oveksada ivi bolje nego pre Revolucije. Jedino svedo anstvo nasuprot toj tvrdnji bio jenemi protest u kostima, instinktivno ose anje da su uslovi pod kojima se ivineizdr ljivi i da su nekad morali biti druk iji. U glavi mu sinu da istinskakarakteristika savremenog ivota nije svirepost i nesigurnost, no jednostavnogolotinja, zaparlo enost, ravnodu nost. ivot, ako bi se ovek osvrnuo oko sebe,nija imao sli nosti ne samo sa la ima koje su kuljale s telekrana, nego ni saidealima koje je Partija te ila da dostigne. Velike oblasti tog ivota, ak i zalanove Partije, bile su neutralne i nepoliti ke: otaljavati mu ne poslove, boriti se

za mesto u podzemnoj eleznici, krpiti arape, iskam iti tabletu saharina, sa uvatipolovinu cigarete. Ideal koji je Partija sebi postavila bio je ne to ogromno,stravi no i sjano - svet betona i elika, udovi nih ma ina i zastra uju ih oru ja -narod ratnika i fanatika koji mar ira u savr enom jedinstvu a svi misle iste misli,izvikuju iste parole, neprekidno rade, bore se, trijumfuju, progone - trista milionaljudi, i svi sa istim licem. Stvarnost su bili rasto eni, zaparlo eni gradovi gde su senedohranjeni ljudi vukli gore-dole u cipelama koje propu taju, u pokrpljenimku ama iz devetnaestog veka koje su uvek smrdele na kupus i pokvarene klozete.Prikaza mu se slika Londona, ogromnog i ru evnog, grada miliona kanti za ubre; unju je bila upletena i slika gospo e Parsons, ene izborana lica i rasku trane kosekoja bespomo no petlja oko zapu ene cevi na lavabou.

Vinston ponovo po a zglob na nozi. Danju i no u, telekran je tukao poima stati kim podacima koji su dokazivali da ljudi danas imaju vi e hrane, vi e

ode e, bolje ku e, bolju razonodu - da ive du e, da imaju kra e radno vreme, dasu ve i, zdraviji, ja i, sre niji, inteligentniji, obrazovaniji, nego ljudi koji su ivelipre pedeset godina. Od toga se nijedna re nije mogla ni pobiti ni dokazati. Partijaje, na primer, tvrdila da je 40 odsto prola pismeno, u pore enju sa svega 15 odstopre Revolucije. Partija je tvrdila da je stopa smrtnosti kod dece svega sto ezdesetna hiljadu, a da je pre Revolucije iznosila tri stotine, - i tako dalje, i tako dalje. Toje li ilo na re avanje problema sa dve nepoznate, pri emu je data samo jednajedna ina. Bilo je lako mogu e da je doslovno svaka re u ud benicima istorije, aki ono to se prihvatalo bez pitanja, ista fantazija. Zakoni kao to su jus primaenoctis, bi a kao to su kapitalisti i delovi ode e kao to je cilindar mogli su i nepostojati; on nije imao na ina da to utvrdi.

Sve se topilo i maglilo. Pro lost je bila izbrisana, in izbrisivanjazaboravljen, i la je postala istina. On je samo jednom u ivotu posedovao - i toposle doga aja; to je bilo va no - konkretan, nepobitan dokaz o jednom inufalsifikata. Dr ao ga je u ruci celih trideset sekundi. To se desilo negde 1973 - bilo

ord Orvel – 1984.

37/151

kako bilo, negde u vreme kad su se on i Ketrin rastali. No onaj datum koji je va anu celoj stvari prethodio je tome kojih sedam ili osam godina.

Po etak pri e je u stvari padao u sredinu ezdesetih godina, u perioduvelikih istki u kojima su prvobitne vo e Revolucije bile likvidirane jednom zauvek.U 1970. od svih njih ostao je jedino Veliki Brat. Svi ostali su dotle ve biliraskrinkani kao izdajnici i kontrarevolucionari. Gold tajn je bio u bekstvu i krio seneznano gde; to se ti e ostalih, nekoliko njih je prosto nestalo, dok je ve ina bilapogubljena posle spektakularnih procesa na kojima su priznali sve svoje zlo ine.Me u onima koji su najdu e ostlai u ivotu, bila su trojica vo a po imenu D ons,Aronson i Raterford. Oni su bili uhap eni po svemu sude i 1965. godine. Kao to seesto de avalo, prvo su nestali, i godinu dana ili ne to du e nije se znalo jesu li ivi

ili ne, a zatim najednom izvedeni pred javnost da optu e sami sebe na uobi ajenina in. Priznali su pijuniranje u korist neprijatelja (neprijatelj je i tada bilaEvroazija), proneveru dr avnih sredstava, ubistvo raznih partijskih funkcionera,intrige protiv Velikog Brata koje su datirale iz vremena dugo pre Revolucije isabota e koje su prouzrokovale smrt stotina hiljada ljudi. Po to su to priznali, bilisu pomilovani, vra eni u Partiju i postavljeni na polo aje koji su u stvari bilisinekure, ali su odavali utisak va nih funkcija. Sva trojica su u Tajmsu objaviladuge, pokajni ke lanke u kojima su analizirali razloge za svoju izdaju i obe avalida e se popraviti.

Neko vreme po to su bili pu teni na slobodu, Vinston ih je svu trojicu videou kafani Pod kestenom. Se ao se strave i op injenosti koju je ose ao posmatraju iih kraji kom oka. Oni su bili daleko stariji od njega, ostaci jednog davnog sveta,gotovo poslednje velike figure preostale iz herojskih ranih dana Partije. Iz njih jejo uvek, jedva primetno, izbijala ar ilegalne borbe i gra anskog rata Vinston jeimao ose anje, mada su injenice i datumi ve u to doba po eli da se zamagljuju,da je za njih uo godinama pre Velikog Brata. No oni su sada bili i van zakona,neprijatelji, nedodirivi, neopozivo osu eni na kona an nestanak za godinu ili dve.Ko bi jednom pao aka Policiji misli na kraju se nikad ne bi izvukao. Oni su bille evi koji ekaju da budu ponovo poslati u grob.

Svi stolovi oko njihovog bili su prazni. Nije bilo pametno ak ni biti vi en ublizini takvih ljudi. Oni su sedeli u ti ini nad ama d ina za injenog karanfili em,to je bio specijalitet kafane. Od sve trojice, Vinstona je najvi e impresionirao

Raterford. On je nekad bio uveni karikaturista, ije su brutalne karikaturedoprinosile potpaljivanju javnog mnjenja pre i za vreme Revolucije. ak su se isada u Tajmsu pojavljivale, u dugim razmacima, njegove karikature. One su sadbile samo imitacija njegovog ranijeg stila, udnovato be ivotne i neubedljive. Uveksu u pitanju bile stare teme, podgrejane za novu priliku - siroma ne stambeneetvrti, izgladnela deca, uli ne borbe, kapitalisti u cilindrima - kapitalisti su se

izgleda ak i na barikadama dr ali svojih cilindara - beskrajan, beznade an naporza vra anjem u pro lost. On je bio ogromnog rasta, sa grivom masne sede kose,buhavim licem i debelim, crna kim usnama. U svoje vreme je morao bitiizvanredno sna an; sad je njegovo ogromno telo bilo opu teno, povijeno, podbulo,rasklimano na sve strane. inilo se da se na o igled slama, kao planina koja seraspada.

Bilo je petnaest asova; samotno doba dana. Vinston se vi e nije se ao kakose u to doba zadesio u kafani. Ona je bila gotovo prazna. Iz telekrana se cedilamuzika metalnog zvuka. Njih trojica su sedeli u svom uglu skoro nepokretno, negovore i ni re . Nepozvan, kelner im donese novu turu d ina. Na stolu pred njihbila je ahovska tabla; figure su bile name tene, ali niko nije po injao igru. A zatimse, za kojih pola minuta, ne to desi sa telekranima. Melodija koju su sviralipromeni se; promeni se ak i ton: u njemu se pojavi - ali to je bilo te ko opisati -

ord Orvel – 1984.

38/151

bila se pojavila jedna udna, kripava, reska, podrugljiva nota; Vinston ju je u sebinazivao utom notom. A onda na telekranu zapeva neki glas:

Pod kestenom senke duge

Prodadosmo jedno drugo,

Jedno drugo bez kapare

Prodadosmo za dve pare.

Njih trojica se i ne pomako e. No kad je jo jednom bacio pogled naRaterfordovo ru no lice, Vinston vide da su mu o i pune suza. I prvi put primeti, snekom unutra njom drhtavicom, ne znaju i ak ni zbog ega je udrhtao, da je iAronsonu i Raterfordu nos bio slomljen.

Ne to kasnije sva trojica su bili ponovo uhap eni. Ispostavilo se da su odsamog trenutka kad su prvi put pu teni po eli kovati zavere. Na drugom procesuponovo su priznali sve stare zlo ine, i jo ceo spisak novih. Posle toga su bilipogubljeni, a njihova sudbina zabele ena u istoriji Partije kao opomena budu imgeneracijama. Nekih pet godina posle toga, 1973, Vinston je razvijao sve anjdokumenata koji mu je upravo bio pao iz pneumati ne cevi na sto i nai ao nakomad papira koji je o igledno bio uba en me u me u ostale pa zaboravljen. Utrenutku kada ga je poravnao, on shvati njegov zna aj. To je bila polovina jednestrane Tajmsa starog nekih deset godina - gornja polovina strane, na kojoj senalazio datum - na kojoj je bila fotografija grupe delegata na nekom partijskomkongresu u Njujorku. U sredini grupe stajali su D ons, Aronson i Raterford. Gre kenije moglo biti; u svakom slu aju, u legendi ispod fotografije bila su njihova imena.

Zna aj fotografije bio je u tome to su na oba procesa sva trojica priznalada su tog dana bili na evroazijskom tlu. Bili su odleteli, sa nekog tajnog aerodromau Kanadi, na mesto sastanka koje je bilo negde u Sibiru i sastali se sa lanovimageneral taba evroazijske armije, kojima su odali va ne vojne tajne. Vinstonu se tajdatum zadr a u se anju, jer je tog dana bio Ivanjdan; no cela ta pri a svakako jebila zabele ena na bezbroj mesta. Zaklju iti se moglo samo jedno: da su svapriznanja bila la .

Razume se, tako ne to nije samo za sebe predstavljalo neko otkri e. Vinstonak ni u to vreme nije verovao da su ljudi likvidirani u istkama zaista po inili sve

zlo ine za koje su bili optu eni. Ali fotografija je predstavljala konkretan dokaz,ona je bila deo ukinute pro losti, kao fosil koji, prona en u nepredvi enom sloju,obara geolo ku teoriju. Ona je bila dovoljna da razbije Partiju u atome, kad bi sesamo nekako mogla objaviti i njeno zna enje razglasiti.

Nastavio je rad i ne zastav i. im je video ta je na fotografiji i kakvo joj jezna enje, pokro ju je listom papira. Ona se na sre u, kad ju je odvio, sa telekranavidela naopa ke.

Zatim je stavio blok za bele ke na koleno i gurnuo stolicu unazad, da bi seto je mogu e vi e odmakao od telekrana. Ne pokazivati ni ta na licu nije bilo

te ko; s izvesnim naporom moglo se kontrolisati ak i disanje, ali kucanje srca senije moglo regulisati, a telekran je bio taman dovoljno osetljiv da uhvati otkucaje.Pustio je da pro e, kako je ocenio deset minuta celo vreme mu en strahom da ega neka slu ajnost - na primer, da ak promaje preko stola - odati. Zatim je,fotografiju, ne otkrivaju i je, ubacio u rupu za pam enje, zajedno sa jo nekimnepotrebnim papirima. Ona se tamo za nepun minut pretvorila u pepeo.

ord Orvel – 1984.

39/151

To se desilo pre deset - jedanaest godina. Danas bi verovatno tu fotografijusa uvao. udilo ga je to mu se ini da to to ju je dr ao u ruci ne to menja stvarak i sad kad su fotografija i snimljeni doga aj bili samo se anje. Je li mo Partije

nad pro lo u slabija, upita se on, zato to je jedan dokaz koji vi e ne postojinekad postojao?

No ta fotografija, ak i kad bi je bilo mogu e uskrsnuti iz pepela, danas vi ene bi predstavljala nikakav dokaz. U vreme kad ju je prona ao, Okeanija vi e nijebila u ratu sa Evroazijom, tako da je Istazija bila ta kojoj su ona tri mrtva ovekaizdali svoju zemlju. Kasnije je bilo novih optu bi - dve, tri, vi e se nije se aokoliko. Lako je mogu e bilo da su priznanja bila prera ivana i prera ivana sve dokprvobitni datumi i injenice nisu izgubili svaki zna aj. Pro lost se ne samo menjala,nego menjala bez prestanka. Najvi e ga je mu ilo, na neki ko maran na in, to tonikad nije jasno shvatio emu taj ogromni sistem obmane. Neposredne prednostikoje daje falsifikovanje pro losti bile su o igledne, ali krajnji motiv je bionedoku iv. On ponovo uze pero i napisa:

Jasno mi je KAKO; nije mi jasno ZA TO.

Zapita se, kao to se mnogo puta pre toga pitao, da nije lud on sam. Mo dabiti lud zna i samo biti u manjini koja se sastoji od samo jednog oveka. Nekad jeznak ludila bilo verovanje da se zemlja okre e oko sunca; danas je to verovanje daje pro lost neizmenjiva. Mo da je on jedini koji to veruje; ako je jedini, onda jelud. No pomisao da je lud nije ga mnogo uznemirivala; u asno je bilo to da je istotako mogao i ne biti u pravu.

On uze u ruke de ji ud benik istorije i pogleda sliku Velikog Brata koja jezauzimala celu prvu stranu. Hipnoti ke o i zagleda e se u njegove. Ljudi su iveliceo ivot pod pritiskom neke ogromne sile - ne ega to prodire u unutra njostlobanje, tu e po mozgu strahom isteruje verovanja, navodi oveka, maltene dapori e svedo anstvo svojih ula. Na kraju e Partija objaviti da su dva i dva pet.Bilo je neizbe no da pre ili posle iznese tu tvrdnju: to je zahtevala logika njenogpolo aja. Njena filozofija je pre utno poricala ne samo vrednost iskustva, nego isamo postojanje spoljne stvarnosti. Zdrav razum bio je jeres nad jeresima.Me utim, nije pora avalo to to se za druk ije mi ljenje ka njavalo smr u;pora avala je pomisao da je Partija mo da ipak u pravu. Jer, najzad, otkud znamoda su dva i dva zaista etiri? Ili da zemljina te a zaista dejstvuje? Ili da je pro lostneizmenjiva? Ako i pro lost i spoljni svet postoje samo u svesti a svest je podlo nakontroli - ta onda?

Ne! Hrabrost mu sko i sama od sebe. Pred o i mu izi e, nedozvanonikakvom neposrednom asocijacijom, O'Brajenovo lice. Bio je sigurniji nego ikad daje O'Brajen na njegovoj strani. Dnevnik je bio za O'Brajena - upu en O'Brajenu; kaobeskrajno pismo koje niko ne e pro itati, ali koje je adresirano na jednu odre enuosobu i iz te injenice dobija svoju boju.

Partija nala e da se svedo anstvo o iju i u iju mora odbaciti. To je njenakona na, najsu tinskija naredba. Vinstonu se srce ste e od pomisli na ogromnu silupodignutu na njega na lako u s kojom bi ga svaki partijski intelektualac pobedio udebati, na suptilne argumente koje on ne bi mogao da shvati, a kamoli da na njihodgovori. A ipak je u pravu! Oni gre e, a u pravu je on. Mora se braniti sve to je

igledno, to je glupo, to je istinito. O igledne istine su istinite, toga sepridr avaj! Stvarni svet postoji, njegovi se zakoni ne menjaju. Kamenje je tvrdo,voda je mokra predmeti koji nisu poduprti padaju prema sredi tu zemlje. Sose anjem da se obra a O'Brajenu, i, u isto vreme, da iznosi va an aksiom, onnapisa:

ord Orvel – 1984.

40/151

Sloboda, to je sloboda re i da su dva i dva etiri. Ako je to dato, sve ostalodolazi samo po sebi.

8.Odnekud, sa dna nekog prolaza, na ulicu doplovi miris kafe koja se pr i -

prave kafe, ne kafe Pobeda I protiv svoje volje, Vinston zastade. Za sekund-dvaponovo se na e u poluzaboravljenom svetu svog detinjstva. Onda se neka vratazalupi e i u utka e miris kao zvuk.

Bio je pre ao nekoliko kilometara trotoarima; u pro irenoj veni mu jepulsiralo. To je bio ve drugi put u tri nedelje kako nije proveo ve e u Centrukulture i odmora - nepromi ljen potez, jer se sva ije prisustvo bri ljivoproveravalo. U principu, lan Partije nikad nije imao slobodnog vremena i nijenikad bio sam osim u krevetu. Kad ne radi, jede ili spava, trebalo je da u estvuje ukakvoj kolektivnoj rekreaciji; initi bilo ta to je odavalo sklonost ka usamljivanju,ak i etati sam, uvek je bilo pomalo opasno. U Novogovoru je i za to postojala re :

svoje ivot, to je ozna avalo individualizam i ekscentri nost. Ali te ve eri, kad jeizi ao iz Ministarstva, blagi aprilski vazduh ga be e zaveo. Nebo je bilo toplije plavonego ikad ranije te godine; dugo, bu no ve e u Centru, dosadne, zamorne igre,predavanja, kripavo drugarstvo podmazano d inom najednom mu se u ini enepodno ljivim. Povode i se za impulsom, okrenuo je le a autobuskoj stanici iodlutao u lavirint Londona, prvo na jug zatim na istok, zatim na sever, gube i se unepoznatim ulicama i skoro ne haju i u kom pravcu ide.

Ako uop te ima nade, bio je zapisao u dnevnik, ona je u prolima. Te re i sumu se neprestano vra ale, konstatacija misti ne istine i o iglednog besmisla.Nalazio se negde u kvartu najamnih stra ara, severoisto no od mesta koje se nekadzvalo elezni ka stanica Sent Pankras. I ao je kaldrmisanom ulicom izme udvospratnica olupanih kapija koje su izlazile pravo na trotoar i na neki udan na inpodse ale na pacovske rupe. Ovde-onde me u kockama kaldrme videle su se bareprljave vode. Naokolo je ulazilo i izlazilo iz kapija, nestajalo niz prolaze koji su seodvajali s obe strane, i vrvelo trotoarima za uju e mno tvo sveta - devojke upunom cvatu, sa grubo na minkanim ustima, mladi i koji su ganjali devojke, debelerasklimatane ene po kojima se videlo kako e devojke izgledati kroz deset godina,starci koji su se vukli na iskrivljenim nogama, i poderana bosonoga deca koja su seigrala u barama i rasturala na ljutite krike svojih majki. Skoro etvrtina prozora utoj ulici bilo je razbijeno i pokrpljeno kartonom ili furnirom. Na Vinstona skoro nikonije obra ao pa nju; nekoliko njih ga je posmatralo s nekom uzdr ljivomradoznalo u. Ispred jedne kapije stajale su i razgovarale dve udovi no debeleene sa rukama crvenim kao cigla prekr enim preko kecelje. Dok se pribli avao,

Vinston uhvati nekoliko mrvica njihovog razgovora.

"Jeste, reko' ja njoj, sve je to, reko', lepo i krasno. Al' da si ti na mommestu, pitala bi' ja tebe ta bi' radila. Lako je, reko', tebi da mi soli pamet, al' dasu tebi moje brige, i ti bi tako isto."

"Jes', vala", re e druga, "to i jeste ono."

Reskavi glasovi se namah prekido e. Dok je prolazio, ene ga odmeri e uneprijateljskom utanju. No posredi u stvari nije bilo neprijateljstvo: jednostavnoneki oprez, neko trenutno ko enje, kao pri prolasku kakve nepoznate ivotinje.Plavi kombinezon lana Partije u ovakvoj ulici nije mogao biti svakodnevni prizor. Ustvari, biti vi en na takvom mestu nije bilo preporu ljivo, sem ako ovek nije imaoodre enog posla. Ako bi naleteo na patrolu, ona bi ga lako mogla zaustaviti. 'Dru emolim vas va a dokumenta. ta radite u ovom kraju? U koje vreme ste izi li s posla?

ord Orvel – 1984.

41/151

Je li ovo va uobi ajeni put do ku e?' - i tako dalje, i tako dalje. Dodu e, nijednopravilo nije zabranjivalo povratak ku i neuobi ajenim putem; ali tako ne to je bilodovoljno da ovek skrene na sebe pa nju Policije misli.

Odjednom se cela ulica uzbuni. Sa svih strana se za e povici upozorenja.Ljudi su uletali u kapije kao ze evi. Ne to ispred Vinstona, neka mlada ena isko iiz kapije, dohvati dete koje se igralo u bari, zavi ga u kecelju i ponovo usko i ukapiju, sve u jednom pokretu. U istom trenutku, ovek u crnom odelu naboranomkao harmonika koji se be e pojavio iz jednog pobo nog prolaza, potr a premaVinstonu, uzbu eno pokazuju i na nebo.

"La a!" povika on. " uvaj se, efe! Eno je gore! Br e lezi!"

'La om' su zbog ne ega proli nazivali raketne bombe. Vinston se smesta bacipotrbu ke. Proli su skoro uvek bili u pravu kad su davali ova upozorenja. inilo seda imaju neki instinkt koji im je nekoliko sekundi unapred govorio da raketa dolazi,iako su rakete navodno bile br e od zvuka. Vinston sastavi ruke nad glavom. Za use tresak od koga se u ini da se plo nik podi e; po le ima mu se prosu ki a ne egalakog. Kad je ustao, vide da je pokriven komadi ima stakla od najbli eg prozora.

Po e dalje. Bomba be e sru ila grupu ku a na dvesta metara od njega. Uvazduhu je visila crna perjanica dima, a ispod nje oblak pra ine od maltera, ukome se ve oko ru evina okupljala gomila. Ispred njega je na ulici le ala gomilicamaltera u ijoj sredini se video svetlocrveni poto . Kad se pribli io, vide da tule i aka odse ena u zglobu. Sem svetlocrvene rane, ruka je bila toliko pobelela daje li ila na gipsani odlivak.

On je utnu u slivnik, a zatim, da bi izbegao gu vu, skrete desno u popre nuuli icu. Posle tri- etiri minuta na e se van oblasti koju je zahvatila bomba; prljavigamizavi ivot tekao je dalje kao da se ni ta nije ni desilo. Bilo je skoro dvadesetasova, i prodavnice pi a za prole ('kr me', kako su ih zvali) bile su dupke pune.

Kroz njihova umazana vrata koja su se neprekidno otvarala i zatvarala, prodirao jezadah mokra e, strugotine i kiselog piva. U uglu koji je inila izba ena fasadajedne ku e tri oveka su stajala zbijeni jedan uz drugog; srednji je dr ao u rucisavijene novine, koje su ostala dvojica prou avala preko njegovog ramena. Jo preno to se dovoljno pribli io da im razazna izraz lica, Vinston je u svakoj crtinjihovog tela jasno video duboku zanesenost. O igledno su itali neku ozbiljnuvest. Kad je stigao na nekoliko koraka od njih, grupica se odjednom rasturi a dvaoveka se po e estoko prepirati. Za trenutak se ak inilo da tek to se nisu

potukli.

"Ama slu aj kad ti lepo govorim! Kad ti ka em, ima vi e od etrn'es' mesecikako nije izi la sedmica!"

"Jes', avola nije!"

"Nije, bre! Ja ku i uvam sve rezultate od poslednje dve godine, sve imamzapisano. im koje vu enje, ja zapi em; kao sat. I, kad ti ka em, ima vi e odetrn'es' meseci..."

"E ba je izi la! I broj u da ti ka em. etristo sedam, zavr avao se naetiristo sedam. To ti je bilo u februaru mesecu - druga nedelja u februaru."

"Evo ti ga to je bilo u februaru! Sve ja to ku i imam zapisano, crno na belo.I kad ti ka em, ima vi e od..."

"Dosta bre, ljudi ako boga znate!" viknu tre i.

Razgovarali su o lutriji. Kad je pre ao trideset metara, Vinston se osvrte.Jo uvek su se raspravljali, o ivelih, zapaljenih lica. Lutrija, koja je svake nedeljeispla ivala ogromne zgoditke, bila je jedini vid dru tvenog ivota za koji su proli

ord Orvel – 1984.

42/151

pokazivali ozbiljno interesovanje. Verovatno ih je bilo na milione kojima je lutrijapredstavljala glavni, ako ne i jedini razlog da i dalje ive. Ona je bila njihovaradost, njihova ludost, njihov melem, njihov duhovni podstrek. Kad je lutrija bila upitanju, jedva pismeni ljudi bili su sposobni za komplikovane ra unske radnje inevi ene podvige memorije. Postojalo je celo jedno pleme ljudi koji su zara ivalisebi za ivot prosto prodajom sistema, prognoze i amajlija. Vinston nije imao vezesa organizacijom lutrije - to je bila nadle nost Ministarstva obilja - ali je znao (kao,uostalom, i svaki lan Partije) da su zgodici u ve ini slu ajeva izmi ljeni. Zaista suse ispla ivale samo manje sume, a dobitnici premija bili su nepostoje e li nosti. Uodsustvu pravog saobra aja unutar Okeanije, to nije bilo te ko udesiti.

Ali ako je uop te bilo nade, ona je bila u prolima. ovek se toga moraodr ati. Iskazano re ima, to je delovalo razumno; a kad je ovek posmatrao ljudskabi a koja prolaze pored njega, postajalo je in vere. Ulica u kojoj be e skrenuovodila je nizbrdo. Zbog ega mu se inilo da je u toj ulici ve bio, i da je nedalekood nje jedan od ve ih bulevara. Odnekud ispred njega razle e se vika. Ulica jezavijala pod o trim uglom i zavr avala se stepenicama koje su vodile u uvu eniprolaz gde je nekoliko piljara prodavalo sparu eno povr e. U tom trenutku Vinstonse seti gde je. Prolaz je vodio u glavnu ulicu, a iza slede eg ugla, ni pet minutaodatle, nalazila se antikvarnica gde je kupio praznu svesku koja mu je sad biladnevnik. A nedaleko od te radnje, u maloj knji ari, bio je kupio pero i mastilo.

Na vrhu stepenica zastade za trenutak. Na suprotnoj strani prolaza nalaziose neki mali umez od kr me, ije prozore kao da je pokrilo inje; u stvari su biliprekriveni slojem pra ine. Neki starac, pogrbljen ali ivahan, sa belim brkovimakoji su se kostre ili napred kao u raka, gurnu vrata i u e. Dok je stajao iposmatrao, Vinstonu pade na pamet da je starac, kome je bilo najmanje osamdesetgodina, u vreme Revolucije ve morao biti ovek srednjih godina. On i jonekolicina njegovih vr njaka bili su poslednja preostala veza sa nestalim svetomkapitalizma. U samoj Partiji vi e nije bilo mnogo ljudi koji su u zrelo doba u li preRevolucije. Starija generacija je najve im delom bila likvidirana u velikim istkamaezdesetih godina, a ica pre ivelih bila je zastra ena do potpune intelektualne

predaje. Ako je postojao iko ivi ko mu mo e re i istinu o prvoj polovini veka, to jemogao biti neki prol. Vinstonu odjednom pro e kroz glavu onaj pasus iz ud benikaistorije koji je bio prepisan u dnevniku; na to ga obuze neki luda ki impuls. U i eu kr mu, nekako se upoznati sa starcem, i raspitati se kod njega. Re i e mu:"Pri ajte mi o ivotu u vreme kad ste bili de ak. Kako je bilo u to vreme? Je li bilobolje ili gore nego danas?"

Na brzinu, da ne bi imao vremena da se upla i, on si e stepenicama i pre euzanu uli icu. Razume se, ceo poduhvat je bio nerazuman. Kao i obi no, nijepostojao nikakav propis koji bi izri ito zabranjivao razgovor sa prolima ili posetunjihovim kr mama, no i jedno i drugo je bilo pojava previ e neobi na da bi pro laneprime ena. Ako se pojavi patrola, mogao se pravdati da mu je pripalo zlo, no tobi mu te ko poverovali. On gurnu vrata; u lice ga udari odvratan sirasti zadahkiselog piva. Dok je ulazio, buka u kr mi opade za polovinu. Za le ima oseti kakosvi posmatraju njegov plavi kombinezon. Ljudi koji su u dnu sale igrali strelice(Bacanje strelica u metu - u engleskim kafanama se po pravilu nalaze strelice imeta za ovu omiljenu igru; prim. prev.) prekido e igru za itavih trideset sekundi.Starac je stajao za ankom i oko ne ega se prepirao sa kelnerom, krupnim,gojaznim mladi em kukasta nosa i ogromnih dolaktica. Grupica ostalih stajala jeoko njih sa ama u rukama i posmatrala prizor.

ta 'o , lepo sam te pitao," re e starac, ratoborno ispravljaju i ramena."'O da ka da u celoj ovoj rupi ne mo' na kriglu od pinte?"

ord Orvel – 1984.

43/151

"Pinta? ta ti je sad pa to?" upita kelner, naginju i se prema starcu ioslanjaju i se vrhovima prstiju na ank.

"Vidi ga! Kobajagi kelner a ne zna ta je pinta. Pinta ti je pola kvarta, aet'ri kvarta, to je galon. 'O jo i azbuku da te u im?"

"Nikad uo nisam", odreza kelner. "Litar i pola litra - drugo ne slu imo. Enoti tamo e na polici."

"Ja pijem na pinte," nije se davao starac. "Ba si mog'o da mi nato pintu.Kad sam ja bio mlad nije bilo ni ta na taj tvoj litar."

"Kad si ti bio mlad ljudi su jo iveli na drve u", re e kelner, namiguju iostalim gostima.

Odjeknu smeh, i nelagodnosti od Vinstonovog ulaska kao da nestade.Star evo lice prekriveno belim ekinjama be e porumenelo. On se okrete,gun aju i ne to za sebe, i sudari se s Vinstonom. Vinston ga blago uhvati za ruku.

"Jeste li za jedno pi e?" upita ga on.

"Vi ste gospodin ovek", re e starac, ponovo ispravljaju i ramena. On kao danije prime ivao Vinstonov plavi kombinezon. "Daj jednu pintu!" dobaci on kelneru,agresivno. "Pintu piv uge."

Kelner im nato i po pola litra tamnosme eg piva u debele krigle koje je bioisprao u kofi ispod anka. U prolskim kr mama moglo se dobiti jedino pivo. Oni nisusmeli da piju d in, ali su do njega ipak mogli do i bez mnogo muke. Igra strelicanastavi se punom parom, a ljudi za ankom po e razgovarati o lutriji. Vinstonovoprisustvo za trenutak be e zaboravljeno. Pored prozora je stajao amov sto; tu jemogao razgovarati sa starcem ne pla i se da e ga ko uti. Opasnost je bilavelika, ali u kr mi bar nije bilo telekrana, to je proverio jo kad je u ao.

"Ba je mog'o da mi nato i pintu", zagun a starac sedaju i. "Pola litra mi jemalo. Od pola litra ne mogu da se zadovoljim. A ceo litar mnogo. Ako popijemlitar, svaki as me tera u klozet. Ba ka cena."

"Mora biti da ste videli velikih promena u ivotu", re e Vinston za probu.

Star eve bledoplave o i skreto e sa mete za strelice na ank, a sa anka navrata mu kog klozeta, kao da je mislio da su se promene desile u samoj kr mi.

"Pivo je bilo bolje", re e on najzad. "I jeftinije! Kad sam ja bio mlad, pivo jeko talo - mi smo govorili 'piv uga' - et'ri penija pinta. Jo pre rata, naravno."

"Koji je to rat bio?" upita Vinston.

"Svi ratovi", rasejano odgovori starac. On podi e u; ramena mu se ponovoispravi e. "E pa, iveli; u va e zdravlje!"

tra jabu ica na mr avom grlu odsko i, spusti se zaprepa uju om brzinomi piva nestade. Vinston ode do anka i vrati se sa jo dve politrice. Starac je, reklobi se, bio zaboravio svoju predrasudu protiv celog litra.

"Vi ste mnogo stariji od mene", re e Vinston. "Po svemu sude i bili steodrastao ovek jo pre nego to sam se ja rodio. Vi jo pamtite kako je bilo ustarim vremenima, pre Revolucije. Ljudi mojih godina, u stvari, ne znaju ni ta otom dobu. Mi o tome mo emo samo itati u knjigama, a ono to u njima pi e mo ei ne biti istina. Zato bi voleo da ujem ta vi mislite. U ud benicima istorije pi e daje ivot pre Revolucije bio potpuno razli it od dana njeg, da je tada postojalastravi na tiranija, nepravda, siroma tvo - gore nego to i zamisliti mo emo. Ovde uLondonu masa sveta nije celog ivota imala dovoljno za jelo. Polovina njih nijeimala ni obu e. Radili su dvanaest sati dnevno, napustili kolu sa devet godina,spavali po desetoro u jednoj sobi. A u isto vreme postojala je jedna ica ljudi,

ord Orvel – 1984.

44/151

svega nekoliko hiljada - kapitalisti, tako su se zvali - koji su bili bogati i mo ni. Onisu posedovali sve to se moglo posedovati. iveli su u velikim rasko nim ku ama satrideset slugu, vozili su se automobilima i ko ijama sa etiri konja, pili suampanjac, nosili cilindre..."

Starac na jednom sinu.

"Cilindre! Ba udno to i' pomenuste. A mislio sam koliko ju e na cilindre,ni sam ne znam za to. Ba sam mislio: majkumu, evo ve ko zna kol'ko godina kakonisam vid'o cilinder. Nestali dibiduz. Poslednji put sam nosio cilinder kad mi jeumrla svastika. A to vam je bilo, to vam je bilo - ne umem ta no da vam ka em, al'bi e dobri' pedeset godina. Naravno, da se razumemo, nije bio moj, bio sam ga uz'opod kiriju."

"Cilindri nisu toliko va ni" strpljivo e Vinston. "U pitanju je ovo: tikapitalisti - oni i jo nekoliko advokata, sve tenika i sli nih koji su iveli na njihovra un - bili su gospodari svega. Sve to je postojalo, postojalo je za njih. A vi -obi ni ljudi, radnici - vi ste bili njihovi robovi. S vama su mogli raditi ta su hteli.Mogli su vas otpremiti u Kanadu kao stoku. Mogli su spavati s va im erkama ako imse prohtelo. Mogli su narediti da budete bi evani jednom spravom koja se zvalama ka sa devet repova. Morali ste da im skidate kapu. Svakog kapitalistu pratila jeitava gomila lakeja koji su..."

Starac ponovo sinu.

"Lakeji!" re e on. "E vala tu re nisam uo ve boktepita otkad. Lakeji! Sadste me ba podsetili na mlade dane. Ja sam nekad - u, bestraga odavno - i 'onedeljom u Hajd park da slu am one ljude to su dr ali govore. Vojska spasa,katolici, jevreji, Indusi - ko sve tu nije dr 'o govore. E, tu je bio jedan - sad ve nebi' umeo da ka em kako se zvao, al' taj ne da je govorio! Kako je taj ibao 'Lakeji!',tako je govorio. 'Lakeji bur oazije! Isto i 'hijene' - jeste, ba tako: hijene. Naravno,da se razumemo, to je on o laburistima."

Vinston je ose ao da se ne razumeju.

"Evo ta sam ja, u stvari, hteo da znam", re e on. "smatrate li da ste danasslobodniji nego u ono vreme? Da li se prema vama bolje postupa? U stara vremena,ti bogata i, ljudi sa vrha..."

"Gornji dom", re e starac zadubljen u uspomene.

"Dobro, Gornji dom, ako ho ete. Samo ho u da vas pitam ovo: da li su tiljudi mogli da se prema vama pona aju kao prema ni ima, samo zato to ste vi bilisiroma ni a oni bogati? Na primer, je li istina da ste im se morali obra ati sa'gospodine' i skidati kapu kad ste prolazili mimo njih?"

Starac kao da se bio duboko zamislio. Pre no to je odgovorio, on otpi okoetvrtinu svog piva.

"Jeste", re e. "Voleli su da se ovek do'vati za kapu pred njima. Izpo tovanja. Ja li no, ja to nisam voleo, al' eto, puno puta sam i ja skid'o kapu.Moralo se, eto."

"A da li je bio obi aj - ja vam samo navodim ta sam pro itao u ud benicimaistorije - da li je bio obi aj da vas ti ljudi i njihove sluge guraju sa trotoara ukanal?"

"Jedan me je gurnuo", re e starac. "Se am se k'o da je ju e bilo. To se badogodilo uve e na dan vesla ke trke (Tradicionalna vesla ka trka izme u Oksforda iKembrid a; prim. prev) - a na taj dan su uvek estoko lumpovali - i sudarim se ja sjednim mladi em. Ide on tako i tetura, a ja naletim na njega, onako slu ajno. Ka eon meni ' to ne gleda ', ka e, kud ide ?' Ka em ja njemu, ' ta 'o ', ka em, 'nije

ord Orvel – 1984.

45/151

valjda trotoar tvoj?' Ka e on meni 'Nemoj da si bezobrazan, glavu u da ti otkinem.'Ka em ja njemu 'Ti si pijan', ka em 'sa' u da pozovem pandura.' A on, zamislite vito, on mene gurne u grudi i malte nisam pao pod autobus. E sad, znate, ja sam tadbio mlad; pokaz'o bi ja njemu da nije..."

Vinstona zahvati ose anje bespomo nosti. Star evo pam enje nije bilo ni tadrugo do gomila neva nih detalja. ovek bi ga mogao ispitivati ceo dan, pa opet nesaznati ni ta od zna enja. Partijski istorijski spisi mogli su u izvesnom smislu i bitiistiniti; mo da ak i potpuno istiniti. On u ini poslednji poku aj.

"Mo da se nisam jasno izrazio", re e on. "Ho u da ka em ovo. Vi ste ivi veveoma dugo; polovinu ivota pro iveli ste pre Revolucije. Ve 1925. godine vi stebili odrastao ovek. Smatrate li, sude i po onome ega se se ate, da je ivot tadabio bolji nego danas? Ili gori? Kad biste mogli birati, da li biste radije iveli u onovreme ili danas?"

Starac se zami ljeno zagleda u metu za strelice. Zatim otpi pivo, sporijenego prvi put. Kad je progovorio, u glasu mu se oseti neka trpeljiva, filozofskanota, kao da ga je pivo bilo omek alo.

"Znam ta bi 'teli da vam ka em", re e on. "'Teli bi da vam ka em da bi'radije bio mlad. To bi vam skoro svako rek'o. Ko je mlad, on je i zdrav, i jak. A kodo e u moje godine, njemu nikad nije dobro. Noge me bole da vam ne mogu re i, abe ika: ubi bo e. Di e me no u po pe' es' puta. A opet, kad pogledate, nije ni lo ekad je ovek star. Nema vi e one iste brige. Nema ni ta da se majmuni e oko ena,a to vam je velika stvar. Ja nisam bio sa enom evo skoro tri'es' godina, ako miverujete, nit' mi je na pamet palo."

Vinston se navali na prozorski okvir. Nije vredelo produ avati. Htede dauzme jo piva, kad se starac najednom di e i urno odgega do smradnog pisoara nadrugom kraju prostorije. Onih naknadnih pola litra ve je delovalo. Vinston ostadeda sedi jo minut ili dva, zagledan u svoju praznu kriglu, i skoro ne primeti da ganoge ponovo izneso e na ulicu. Najkasnije za dvadeset godina, razmi ljao je on, naogromno i jednostavno pitanje 'Da li je ivot pre Revolucije bio bolji nego danas?'vi e se nikako ne e mo i odgovoriti. Uostalom, na njega se ve sada nije mogloodgovoriti, po to ono nekoliko ra trkanih ljudi koji su pre iveli iz tih davnihvremena vi e nije bilo u stanju da jedno doba uporedi s drugim. Oni su se se alimiliona beskorisnih stvari i doga aja: sva e sa drugom na poslu, potrage zaizgubljenom pumpom za bicikl, vrtloga pra ine u neko vetrovito jutro presedamnaest godina, izraza na licu odavno umrle sestre; ali stvari od zna aja bile suvan njihovog vidnog polja. Bili su nalik na mrave, koji male predmete vide, alivelike ne. A kad je pam enje izdalo zapisi bili falsifikovani - kad se to dogodilo,tvrdnja Partije da je popravila uslove ljudskog ivota morala se prihvatiti jer nijepostojalo, niti e ikad ponovo postojati, bilo kakvo merilo pomo u koga bi se tomoglo proveriti.

U tom trenutku tok njegovih misli se naglo zaustavi. On stade i podi epogled. Nalazio se u uzanoj ulici, sa nekoliko mra nih radnji ra trkanih me ustambenim zgradama. Odmah iznad njegove glave visile su tri bezbojne metalnekugle koje su izgledale kao da su nekad bile pozla ene. Mesto mu se u ini poznato.Pa da! Stajao je isped antikvarnice gde je bio kupio dnevnik.

Pro e ga drhtaj straha. Kupovina sveske ve je sama po sebi bilanepromi ljeno delo; bio se zakleo da se vi e nikad i ne pribli i toj radnji. Pa ipak,im je dopustio mislima da odlutaju, noge su ga same dovele ovamo. Dnevnik je

po eo da pi e u nadi da e se za tititi od upravo takvih samoubila kih impulsa. Uisto vreme primeti da je radnja jo uvek otvorena, iako je ve bilo skoro dvadeset ijedan as. Misle i da e biti manje upadljiv unutra nego ako se bude vrzmao po

ord Orvel – 1984.

46/151

trotoaru, on pre e preko prata. Ako ga ko bude ispitivao, mo i e opravdano re ida je tra io da kupi ilete.

Vlasnik be e zapalio vise u petrolejsku lampu, od koje se irio ne ist, aliprijateljski miris. To je bio ovek od svojih ezdeset godina, krhak i povijen, sadugim, dobro udnim nosom i blagim o ima deformisanim kroz debela staklanao ara. Kosa mu je bila gotovo potpuno seda, no obrve su mu bile upave i jouvek crne. Sa svojim nao arima, svojim blagim, nemirnim pokretima i starimsakoom od crnog somota izgledao je na neki na in intelektualno, kao da je kakavovek od pera, ili muzi ar. Glas mu je bio mek, kao izbledeo, a jezik mu je bio

manje iskvaren nego u ve ine prola.

"Prepoznao sam vas na trotoaru", re e on smesta. "Vi ste gospodin koji jekupio onaj damski album. A, to vam je bio divan papir, zaista. Pergament-papir,tako se zvao. Ja mislim da ima sigurno pedeset godina otkako se vi e ne pravi." Onse zagleda u Vinstona preko svojih nao ara. "Da li vam treba ne to odre eno? Ilibiste samo da malo razgledate?"

"Samo sam prolazio", neodre eno re e Vinston, "pa sam pogledao. Nisamtra io ni ta naro ito."

"Ba dobro", re e antikvar. "Ne verujem da bih vam mogao udovoljiti." Onokrete svoj meki dlan navi e, pokajni kim pokretom. "Vidite i sami: prazna radnja.Me u nama re eno, trgovini antikvitetima je pro lo vreme. Nema vi e potra nje,nema ni zaliha. Name taj, staklo, porculan - sve se to polomilo, malo-pomalo. Ave metalne stvari su ve inom pretopljene. Mesingan sve njak nisam video vegodinama."

Unutra njost radnjice bila je u stvari do neudobnosti puna, ali nije biloni ega od iole kakve vrednosti. Praznog prostora na podu bilo je vrlo malo, jer jesvuda uza zidove bilo naslagano bezbroj ramova za slike. U izlogu je bilo nekolikopodmeta a sa zavrtnjima i navrtkama, istro enim dletima, perorezima slomljenihse iva, oksidisanim d epnim asovnicima koji se nisu ak ni pravili da su ispravni, iostalim raznovrsnim kr om. Jedino je na sto u u uglu bila jedna gomila sitnica -lakiranih burmutica, bro eva od ahata i sli nog - u kojoj se, inilo se, mo e na ine to zanimljivo. Dok se pribli avao sto u, Vinston spazi neki okrugao, gladakpredmet koji se meko presijavao na svetlosti lampe, i podi e ga.

To je bio te ak komad stakla, s jedne strane zaobljen a s druge gladak, takoda je gotovo bio polulopta. I boja i faktura stakla imali su neku udnu mekotu, kaoki nica. U samom sredi tu, uveli an zaobljenom povr inom, nalazio se neki udan,ru ast, izuvijan predmet koji je podse ao na ru u ili morsku sasu.

ta je ovo?" upita Vinston, za aran.

"To vam je koral", re e starac. "Najverovatnije iz Indijskog okeana. U onovreme su ga stavljali u staklo. Ovo nije napravljeno pre manje od sto godina. Poizgledu bi se reklo da ima i vi e."

"Lepa stvar", re e Vinston.

"Zaista lepa", re e starac sa razumevanjem. "Ali nema ih mnogo koji bi todanas rekli." On ka ljucnu. "Ovaj, ako ste zainteresovani da kupite, ko talo bi vasetiri dolara. Se am se kad su ovakve stvari bile i po osam funti, a osam funti vam

je bilo - ne bih mogao da prera unam u dana nje pare, ali bilo je mnogo. Ali taete, kome je danas stalo do pravih starinskih predmeta - makar i do one ice

koja je preostala?"

Vinston smesta isplati etiri dolara i stavi eni predmet u d ep. Zadivilaga je bila ne toliko njegova lepota, nego to to je na neki na in izgledalo kao dapripada dobu sasvim druga ijem od sada njeg. Meko staklo boje ki nice nije li ilo

ord Orvel – 1984.

47/151

ni na jedno staklo koje je dotad video. Predmet je bio dvostruko privla an zato tose o igledno nije mogao upotrebiti ni za ta, mada je Vinston naga ao da je tonekad trebalo da bude pritiska za papir. Bio mu je te ak u d epu, no sre om nijepravio veliku izbo inu. Bilo je neobi no, ak i rizi no, da lan Partije poseduje takota. Sve to je bilo staro, uostalom i sve to je bilo lepo, uvek je na neki neodre en

na in bilo sumnjivo. Starac se be e primetno raspolo io po to je primio etiridolara. Vinston shvati da bi on pristao i na tri, pa ak i svega dva.

"Gore na spratu ima jo jedna soba; mo da bi vas interesovalo dapogledate", re e on. "Dodu e, ni tamo nema mnogo; samo nekoliko stvari. Tu evam trebati svetlo."

On zapali jo jednu lampu i, pogrbljen, po e ispred Vinstona uza strme iistro ene stepenice, kroz uzan kratak prolaz, i uvede ga u sobu koja nije gledala naulicu nego na poplo ano dvori te i umu dimnjaka. Vinston primeti da je name tajtako raspore en kao da je soba jo uvek namenjana za stanovanje. Na podu jele ala staza tepiha, na zidovima visile dve ili tri slike, a uz kamin bila privu enaduboka, pra njava naslonja a. Na komodi je tiktakao starinski stakleni sat sabroj anikom izdeljenim na dvanaest asova. Ispod prozora se nalazio ogromankrevet, na kome je jo uvek stajao du ek, i koji je zauzimao gotovo etvrtinu sobe.

"Ovde smo iveli dok mi ena nije umrla", re e starac, tonom kao da seizvinjava. "Malo-pomalo, eto, rasprodajem name taj. A evo ovaj krevet, to vam jedivan komad od mahagonija - to jest bio bi, kad bi ovek mogao da istera buve iznjega. Samo, ipak mislim da bi vam bio previ e kabast."

Dr ao je lampu visoko podignutu, da osvetli celu sobu; u toplom prigu enomsvetlu, ona je za udo delovala veoma primamljivo. Vinstonu prolete kroz glavumisao da bi sobu verovatno bilo sasvim lako iznajmiti za nekoliko dolara nedeljno,kad bi se usudio da rizikuje. Zamisao je bila luda, nemogu a, od one vrste kojutreba izbaciti iz glave im u e; no soba be e u njemu probudila neku nostalgiju,neko pradavno se anje. U ini mu se da ta no zna kako izgleda sedeti u takvoj sobi,u naslonja i pokraj vatre na otvorenom ognji tu, sa nogama na re etki i ajnikomna polici kamina: do krajnosti sam, do krajnosti bezbedan, neposmatran ni odkoga, neprogonjen ni ijim glasom, u ti ini gde se uje samo mrmorenje ajnika iprijateljsko tiktakanje sata.

"Nema telekrana!" ne uzdr a se da promrmlja.

"Ah", re e starac, "nisam nikad ni imao, znate. Skupo je to. A pravo da vamka em, nekako nisam ni ose ao potrebu. Nego pogledajte onaj sto na rasklapanjetamo u uglu. Mada, razume se, ako biste hteli da ga rasklapate, morali biste prvoda promenite arke."

U drugom uglu stajao je orman za knjige; Vinston se ve bio uputio njemukao privu en magnetom. No unutra je bilo samo sme e. Lov na knjige i uni tenjeknjiga bili su u prolskim etvrtima obavljeni isto tako temeljno kao i svuda drugde.Te ko je bilo mogu e da u celoj Okeaniji postoji ijedna knjiga tampana pre 1960.godine. Starac je, i dalje dr i lampu, stajao ispred neke slike u okviru od ru inogdrveta koja je visila s druge strane kamina, prekoputa kreveta.

"Ovaj, a ako vas interesuju stare gravire..." diskretno po e on.

Vinston pri e da razgleda sliku. To je bila gravira neke ovalne zgrade saetvrtastim prozorima i malom kulom u prvom planu. Oko kule je i la ograda, a na

zadnjem kraju stajalo ne to nalik na skulpturu. Vinston se nekoliko trenutakazagleda u graviru. Zgrada mu se inina neodre eno poznata, mada se skulpture nijese ao.

"Ram je pri vr en za zid," re e starac, "ali ako ho ete, ja u ga od rafiti."

ord Orvel – 1984.

48/151

"Ovu zgradu poznajem", naposletku re e Vinston. "Sad je poru ena. Nalazise nasred ulice ispred Palate pravde."

"Tako je. Ispred Sudnice. Stari antikvar naziva zgradu njenim pravim (idana njim) imenom Sudnica (Law Courts). U Okeaniji, razume se, to ime jenepoznato; prim. prev. Bombardovali su je o, jo odavno. Neko vreme je bilacrkva. Crkva svetog Simona, tako se zvala." On se opet osmehnu kao da se pravda,kao da je svestan da je rekao ne to to izaziva podsmeh, i dodade: "narand e ilimun, ka e sveti imun."

"Kako?" upita Vinston.

"Narand a i limun, ka e sveti imun. To je bila jedna kao pesmica kad sambio mali. Ne znam kako dalje ide; znam samo da se zavr ava: Evo ide sve ar dazapali sve e, evo ide d elat da ti glavu se e. To je i lo uz neku igru. Deca stanu udva reda i ispru e ruke, a vi prolazite ispred njih kad do u do 'evo ide d elat da tiglavu se e', oni spuste ruke i uhvate vas. To je bila kao neka brojanica o tome taka u zvona raznih crkava. Pominjale su se sve londonske crkve - to jest, onenajva nije."

Vinston se povr no pitao iz kog veka poti e ta crkva. Odrediti starost nekezgrade u Londonu bilo je uvek te ko. Za svaku ve u i impresivniju zgradu, ako bi seimalo moglo smatrati da je novijeg datuma, automatski se tvrdilo da je podignutaposle Revolucije, dok se sve to je o igledno bilo ranijeg datuma pripisivalo nekomnejasno odre enom periodu nazvanom srednji vek. Zvani no se smatralo da izvekova kapitalizma nije proizi lo ni ta od vrednosti. Kao to se nije mogla doznatiiz knjiga, istorija se nije mogla doznati ni iz arhitekture. Kipovi, zapisi, spomen-plo e, imena ulica - sve to je moglo osvetliti pro lost bilo je sistematskiizmenjeno.

"Nisam ni znao da je to bila crkva", re e on.

"U stvari, ostalo ih je puno", re e starac, "samo sad se koriste za drugestvari. ekajte, kako be e i la ona pesmica? Aha! Setio sam se!

Narand a i limun, ka e sveti imun

Duguje mi farting, ka e sveti Martin...

eto, toliko se se am. Farting vam je bio bakarni nov , nalik na jedancent."

"A gde je crkva Svetog Martina?" upita Vinston.

"Svetog Martina? Jo postoji. Na Trgu pobede, pored galerije slika. To je onazgrada sa trouglastim predvorjem i stubovima, znate ona sa velikim stepeni tem."

Vinston ju je dobro poznavao. U toj zgradi se nalazio muzej koji se koristioza razne vrste propagandnih izlo bi - maketa raketnih bombi i plove ih tvr ava,vo tanih figura koje su predstavljale zverstva neprijatelja, i sli nog.

"Zvala se Sveti Martin u poljima", dodade starac, "mada se ne se am da samigde blizu video neko polje."

Vinston ne kupi sliku. Posedovati je bilo bi jo ve i rizik no imati onajstakleni pritiska , a odneti ku i nemogu e, sem ako se ne bi izvadila iz rama. On seipak zadr a jo nekoliko minuta u razgovoru sa starcem, ije ime, kako je otkrio,nije bilo Viks - kao to se moglo zaklju iti po natpisu iznad ulaza - nego erington.Ispostavilo se da je erington udovac od ezdeset i tri godine koji je u toj radnjistanovao trideset godina. Celo to vreme nameravao je da izmeni ime na firmi, ali

ord Orvel – 1984.

49/151

nikako nije stizao. Dok su razgovarali, Vinstonu se neprestano vra alapoluzaboravljena de ja pesmica. Narand a i limun, ka e sveti imun, duguje mifarting, ka e sveti Martin! udno, ali kad se to ponavljalo u sebi, imala se iluzija dase stvarno uju zvona, zvona izgubljenog Londona koja su jo uvek, negde,postojala, preru ena i zaboravljena. uo ih je kako zvone sa jednog utvarnog tornjaza drugim. Pa ipak, koliko se se ao, nikad u stvarnom ivotu nije uo zvonjavucrkvenih zvona.

On se oprosti od eringtona i si e sam niz stepenice, da ga starac ne bivideo kako izvi a ulicu pre no to e izi i. Bio je ve re io da posle odgovaraju egintervala - od, recimo, mesec dana - ponovo reskira i poseti radnju. To mo da ne bibilo opasnije nego jedan izostanak uve e iz Centra. Ozbiljna ludost je bila u tometo se uop te vratio ovamo, po to je ve kupio dnevnik, a nije znao da li se vlasniku

mo e verovati. Pa ipak...!

Da, do i e opet. Kupi e jo lepih otpadaka. Kupi e graviru crkve svetogimuna, izvaditi je iz rama, i odneti ku i sakrivenu ispod bluze. Izvu i e ostatak

one de je pesmice iz eringtonovog se anja. ak mu i onaj ludi plan: da sobu naspratu uzme pod kiriju, za trenutak ponovo sevnu kroz glavu. Kojih pet sekundi bioje bezbri an od odu evljenja, te iskora i na trotoar a da prethodno ak ni poglednije bacio kroz izlog. Be e ak po eo da pevu i na neku improvizovanu melodiju:

Narand a i limun, ka e sveti imun.

Duguje mi farting, ka e sveti Martin...

Najednom mu se u ini da mu se srce pretvorilo u led, a creva u vodu.Trotoarom se pribli avala neka figura u plavom kombinezonu, ni deset metara odnjega. To je bila ona devojka iz Odeljenja proze, ona crnomanjasta. Dnevnasvetlost je gasnula, ali on je prepoznade bez te ko a. Ona ga pogleda pravo u o i,zatim urno produ i, kao da ga nije ni videla.

Vinston je nekoliko sekundi bio paralizovan. Zatim se okrete na desno iudalji te kim koracima, ne primetiv i odmah da se uputio u pogre nom pravcu. Usvakom slu aju, odgovor na jedno pitanje sad je bio poznat. Vi e nije bilo sumnjeda ga ta devojka uhodi. Mora biti da ga je pratila dovde, jer nije bilo verovatno dase istim slu ajem zadesila iste ve eri u istoj mra noj zaba enoj ulici, kilometrimadaleko od bilo kog kvarta u kome ive lanovi Partije. Slu ajnost je bila prevelika.Da li je bila zaista agent Policije misli, ili prosto pijunka-amater pokrenutanadobudno u, gotovo nije ni bilo va no. To to ga je dr ala na oku bilo jedovoljno. Verovatno ga je isto tako videla i kad je ulazio u kr mu.

Hodao je s naporom. Na svaki korak, po butini bi ga udario komad staklakoji je nosio u d epu, te mu skoro do e da ga izvadi i baci. Najgori bi bio bol ustomaku. Dva ili tri minuta mislio je da e umreti ako ubrzo ne stigne do klozeta.Me utim, u ovakvim kvartovima nije ih ni bilo. Zatim gr pro e, ostaviv i za sobomtupo ti tanje.

Ulica je bila orsokak. Vinston se zaustavi, postaja nekoliko sekundinepovezano se pitaju i ta da radi, zatim se okrete i po e istim putem natrag. Kadse okrenuo, pade mu na pamet da se s devojkom mimoi ao tek pre tri minuta i dabi je verovatno mogao sti i ako potr i. Onda bi je mogao pratiti u stopu dok se nena u na nekom tihom mestu, a onda joj razbiti glavu kockom iz kaldrme. Onajkomad stakla u d epu bio bi dovoljno te ak. No on smesta odustade, zato to mu jei sama pomisao na ikakav fizi ki napor bila nepodno ljiva. Ne bi mogao potr ati, nebi mogao zadati udarac. Sem toga, ona je bila mlada i jaka; branila bi se. Pomisli

ord Orvel – 1984.

50/151

tako e da po uri u Centar i ostane tamo do zatvaranja, da bi za to ve e stvoriodelimi an alibi. No i to je bilo nemogu e. Be e ga obuzela smrtna malaksalost.eleo je jedino da to pre stigne ku i, a onda sedne i miruje.

Kad je stigao u svoj stan, bilo je pro lo dvadeset dva asa. Svetlo se gasilo udvadeset tri i trideset. On ode u kuhinju i proguta skoro punu ajnu olju d inaPobeda. Zatim ode do stola u alkovu, sede i izvadi dnevnik iz fioke. Ali nije gaodmah otvorio. Na telekranu je metalni enski glas vre ao neku patriotsku pesmu.On je sedeo zure i u mramoraste are na koricama sveske, trude i se bez uspehada isklju i taj glas iz svesti.

Uvek su no u dolazili da hapse, uvek no u. Najpametnije bi bilo ubiti se prenego to im se padne u ruke. Neki su bez sumnje tako i radili. Mnogi od nestalih ustvari su bili izvr ili samoubistvo. No bila je potrebna o ajni ka hrabrost da bi seovek ubio u svetu gde se do vatrenog oru ja i bilo kakvog brzog i sigurnog otrova

nije nikako moglo do i. S nekim zaprepa enjem on pomisli o biolo kojbeskorisnosti straha, i bola, o izdaji tela koje se uvek ko i upravo u trenutku kad setra i poseban napor. Da je delovao dovoljno brzo, mogao je u utkati crnomanjastudevojku; ali je ba prevelika opasnost u kojoj se nalazio u inila da je izgubio moda dela. Sinu mu da se u trenucima krize niko ne bori protiv spoljnog neprijatelja,nego uvek protiv svog sopstvenog tela. ak i sad, uprkos d inu, tupi bol u stomakuonemogu avao je povezano mi ljenje. A tako je isto, shvati on, i u svim na izgledherojskim i tragi nim situacijama. Na bojnom polju, u sobi za mu enje, na brodukoji tone, stvari za koje se ovek bori uvek se zaboravljaju zato to se telo iri dokne ispuni celu vasionu; pa ak i u onim trenucima kad ovek nije paralisan odstraha ili ne vri ti od bola, ivot postaje borba, iz trenutka u trenutak, sa gla u ilihladno om ili neispavano u, sa kiselinom u stomaku ili bolesnim zubom.

On otvori dnevnik. Bilo je va no napisati ne to. ena na telekranu be epo ela novu pesmu. Vinstonu se njen glas zabadao u mozak kao koma e razbijenogstakla. On poku a da misli na O'Brajena, za koga je, ili kome je, pisao svoj dnevnik,no umesto njega po e misliti o tome ta e mu se desiti kad ga Policija misliodvede. Ne bi bilo stra no ako bi ga ubili odmah. ovek i o ekuje da bude ubijen.Ali pre smrti (o tome niko nije govorio, a ipak su svi znali) moralo se pro i krozrutinu priznanja: uvijanje na podu i vri tanje za milost, pucanje slomljenih kostiju,izbijeni zubi, usirena krv u kosi. Za to se to mora podnositi, kad je kraj ionako biouvek isti? Za to se ne mo e iz ivota izbaciti nekoliko dana ili nedelja? Niko nijeostao neuhva en; niko nije pro ao bez priznanja. Kad ovek podlegne zlomisli,sigurno je da e u izvesnom roku biti mrtav. Za to onda budu nost mora sadr atitaj u as, koji nije menjao ni ta?

On poku a, sa malo vi e uspeha nego ranije, da dozove sliku O'Brajena."Sasta emo se na mestu gde nema tame", bio mu je rekao ovaj. On je znao ta tozna i, ili mu se bar inilo da zna. Mesto gde nema tame bila je zami ljenabudu nost, koju ovek nikad ne e videti ali u kojoj, znaju i unapred za nju, mo e

estvovati. Ali od glasa sa telekrana koji ga je grebao po u ima nije mogao dadalje sledi tok svojih misli. On stavi cigaretu u usta. Iz nje mu smesta ispade najezik polovina duvana, gorka pra ina koju je bilo te ko ispljuvati. Pred o i mu izi elik Velikog Brata, izbacuju i O'Brajenov. Ba kao i pre nekoliko dana, on izvadijedan nov iz d epa i pogleda ga. Ono lice je gledalo u njegovo, krupno, smireno,za titni ko: ali kakav su to osmeh krili crni brkovi? Kao olovni zvon vrati e mu sere i:

RAT JE MIR

SLOBODA JE ROPSTVO

ord Orvel – 1984.

51/151

NEZNANJE JE MO

DRUGI DEO

1.

Bila je sredina jutra; Vinston be e izi ao iz svog boksa da ode u klozet.

S drugog kraja dugog, sjajno osvetljenog hodnika pribli avala mu se jednausamljena figura. To je bila ona crnomanjasta devojka. Od one ve eri kad je nai aona nju ispred antikvarnice bilo je pro lo etiri dana. Kad mu se pribli ila, on videda joj je desna ruka u zavoju, neprimetnom izdaleka po to je bio iste boje kao injen kombinezon. Verovatno je zgnje ila ruku okre i jedan od onih velikihkaleidoskopa na kojima su se si ei romana 'uobli avali'. Takvi nesre ni slu ajevi bilisu svakodnevna stvar u Odeljenju proze.

Razdvajalo ih je mo da etiri metra kad se devojka spota e i pade gotovona nos. Pad je natera da o tro krikne od bola. Mora biti da je pala pravo napovre enu ruku. Vinston se zaustavi na mestu. Devojka se be e podigla na kolena.Lice joj dobi mle no utu boju na kojoj su joj se usta isticala crvenija nego ikad.

i su joj bile upravljene u njegove, sa mole ivim izrazom koji je vi e odavaoutisak straha nego bola.

U Vinstonovom srcu se pokrete neko udno uzbu enje. Pred njim se nalazioneprijatelj koji je imao nameru da ga ubije; pred njim se isto tako nalazilo ljudskobi e, u bolu, mo da i sa slomljenom kosti. On se ve be e instinktivno pokrenuo dajoj pritekne u pomo . U trenutku kad ju je video kako pada na zavijenu ruku, bilomu se inilo da bol od toga ose a u svom sopstvenom telu.

"Povredili ste se?"

"Nije ni ta. Samo ruka. Odmah e pro i."

Govorila je kao da je imala lupanje srca. U svakom slu aju, bila je veomapobledela.

"Niste ni ta slomili?"

"Ne, u redu je. Samlo me je za trenutak zabolelo, ni ta vi e."

Ona ispru i zdravu ruku, i on joj pomo e da ustane. Bilo joj se ve povratilone to boje; izgledala je mnogo bolje.

"Nije ni ta", kratko ponovi ona. "Samo sam se malo udarila po zglobu. Hvala,dru e!"

I na to produ i svojim putem, brzim i odse nim koracima, kao da se zaistani ta i nije desilo. Ceo doga aj nije mogao potrajati vi e od pola minuta. Nepokazivati ose anja na licu bilo je navika koja je stekla status instinkta; a ionako suse zadesili odmah ispred telekrana kad se slu aj dogodio. No i pored toga bilo jevrlo te ko ne odati trenutno iznena enje, jer mu je devojka, u one dve-tri sekundedok joj je pomagao da ustane, bila tutnula ne to u ruku. Nije bilo nikakve sumnjeda je to uradila namerno. To ne to bilo je malo i pljosnato. Prolaze i kroz vrataklozeta, on ga premesti u d ep i opipa vrhovima prstiju. To je bio komad papirapresavijen u kvadrati .

Dok je stajao u pisoaru, uspe, uz jo malo pipkanja prstima, da odmota.igledno je na njemu bila neka poruka. Za trenutak mu do e isku enje da ga

odnese u jednu od kabina i smesta pro ita. No to bi bila krajnja ludost - to je dobro

ord Orvel – 1984.

52/151

znao. Ako se ijedno mesto neprekidno kontrolisalo preko telekrana, to su bileklozetske kabine.

On se vrati u svoj boks, sede, nehatno baci komad papira me u dokumentana stolu, stavi nao are i privu e diktograf. "Pet minuta", re e u sebi, "naj-najmanjepet minuta!" Srce mu je u grudima tuklo zastra uju e glasno. Na sre u je posaopred njim bio isto rutinski - ispravljanje dugog niza cifara, to nije zahtevaloveliku koncentraciju.

ta god da je pisalo na papiru, moralo je imati nekog politi kog zna enja.Koliko je mogao videti, postojale su dve mogu nosti. Jedna, daleko verovatnija, daje devojka agent Policije misli, kao to se i pla io. Nije znao za to Policija mislinalazi za shodno da svoje poruke dostavlja na takav na in, ali mo da su imali svojihrazloga. Tekst na papiru mogao je biti pretnja, poziv, neka zamerka, nare enje daizvr i samoubistvo. No postojala je i druga, bezumna mogu nost koja je neprestanopodizala glavu iako je uzalud poku avao da je potisne. Ta je mogu nost bila daporuka i nije od Policije misli nego od nekakve podzemne organizacije. Mo daBratstvo ipak postoji! Mo da je ta devojka njegov pripadnik! Ta je pomisao vansvake sumnje bila apsurdna, ali mu je u glavu bila uletela onog trenutka kad je uruci osetio komadi papira. Ono drugo, verovatnije obja njenje palo mu je napamet tek nekoliko minuta kasnije. Pa ipak ak ni sad, mada mu je intelekt govorioda ta poruka verovatno zna i smrt - ak ni sad u to nije verovao; nerazumna nadaje bila uporna u njemu; srce mu je lupalo; sa te ko om je uspevao da mu glas nezadrhti dok je mrmljao svoje cifre u diktograf.

Smota gotove papire u trubu i gurnu ih u pneumati nu cev. Bilo je pro loosam minuta. Popravi nao are na nosu, uzdahnu i privu e preda se slede u gomilupapira, sa onim komadi em na vrhu. On ga ispravi. Na njemu je, krupnim neve timslovima pisalo:

Ja te volim.

Nekoliko sekundi bio je toliko prenera en da se nije setio ni da baci papiri ,koji je kompromitovao, u rupu za pam enje. Pre nego to je to ipak uradio, nije semogao uzdr ati, mada je vrlo dobro znao koliko je opasno pokazivati previ einteresovanja, a da jo jednom ne pro ita ta pi e, samo da bi se uverio da su onere i jo tu.

Tokom preostalog dela popodneva bilo mu je veoma te ko raditi. Jo te e,od potrebe da se koncentri e na niz tri avih poslova koje je imao pred sobom,padalo mu je to to svoju uzbu enost mora da skriva pred telekranom. Ose ao sekao da mu u stomaku gori vatra. Ru ak u pregrejanoj, pretrpanoj, bu noj menzi bioje mu enje. Nadao se da e tokom prekida za ru ak mo i da malo bude sam, ali zlasre a natera imbecilnog Parsonsa da trupne na stolicu pored njega, ire i mirisznoja koji je skoro nadja avao metalni miris orbe, i razveza pri u o pripremamaza Nedelju mr nje. Naro ito ga je odu evljavao model glave Velikog Brata, dvametra irok, koji je od papirne ka e pravio odred pijuna iji je lan bila njegovaerka. Vinstona je razdra avalo to to je u op toj buci slabo uo ta Parsons govori,

te je stalno morao tra iti da mu ovaj ponovi kakvu nedotupavnu primedbu. Devojkuje uspeo da spazi samo jednom, kako sa jo dve devojke sedi za stolom, nasuprotnom kraju prostorije. Reklo bi se da ga nije videla; vi e nije ni gledao u tompravcu.

ord Orvel – 1984.

53/151

Popodne je bilo podno ljivije. Smesta posle ru ka sti e mu delikatan, te akposao na kome je trebalo raditi nekoliko sati i koji je zahtevao da se sve ostaloodlo i. Sastojao se od toga to je trebalo falsifikovati jedan niz izve taja oproizvodnji koji su datirali od pre dve godine, i to na takav na in da se naru i ugledjednog od poznatijih lanova U e partije koji je trenutno bio pod sumnjom. U timposlovima Vinston je bio dobar, i po e mu za rukom da devojku potpuno isklju i izsvoje svesti vi e od dva sata. Onda se se anje na njeno lice vrati, a s njim iestoka, neizdr ljiva elja da bude sam. Dok ne bude sam, ne e nikako mo i da

sa va e ovaj novi doga aj. Taj dan je bio jedan od onih kada je odlazio u Centarkulture i odmora. On proguta jo jedan neukusan obrok, pohita do Centra, uze

a u sve anoj ludoriji 'diskusione grupe', odigra dve partije stonog tenisa, ispinekoliko a d ina i odsede pola sata na predavanju nazvanom Englsoc u odnosuna ah. Od dosade mu se gr ila du a, ali bar jednom nije imao impuls da izostane izCentra u ono ve e kad mu je dolazio red. Kad je video re i Ja te volim, u njemu jenabujala elja da ostane iv, te mu se najednom u inilo glupo rizikovati usitnicama. Tek kad je do lo dvadeset tri asa, kad je bio kod ku e i u krevetu - umraku, gde je ovek siguran od telekrana ako uti - tek je tad bio u stanju dapovezano misli.

Radilo se o fizi kom problemu koji se morao re iti: kako do i u dodir sdevojkom i zakazati sastanak. Vi e nije uzimao u obzir mogu nost da mu onamo da priprema zamku. Znao je da nije tako: kad mu je predala papiri , bila jenesumnjivo uzbu ena. igledno se bila raspametila od straha, to nije ni bilo udo.Jo manje mu je padalo na pamet da je odbije. Pre svega pet no i smi ljao je dajoj razbije lobanju kockom iz kaldrme, no to nije zna ilo ni ta. On pomisli na njenonago, mlado telo, onakvo kakvo ga je video u snu. Ranije mu se inilo da jezalu ena kao i sve ostale, glave nabijene la ima i mr njom, trbuha punog leda. Napomisao da je mo e izgubiti, da mu belo mlado telo mo e izma i, zahvati ga nekagroznica. Od svega se najvi e bojao da e se ona jednostavno predomisliti ako mune uspe da uskoro uspostavi vezu s njom. No fizi ke prepreke su bile neopisive. Bilomu je kao oveku koji je matiran a ho e da povu e potez. Kud god da se okrene,naletao je na telekran. U stvari, njemu su svi mogu i na ini stupanja u vezu ve bilipro li kroz glavu pet minuta po to je pro itao poruku; ali sad, kad je imao vremenada razmisli o svemu, on ih ispita jedan po jedna, kao da re a instrumente po stolu.

Onakav susret do koga je do lo tog popodneva o igledno se nije mogaoponoviti. Da je radila u Odeljenju dokumentacije bilo bi relativno lako, ali on jeimao samo bledu predstavu o tome u kom je delu zgrade sme teno Odeljenjeproze, a nije imao ni izgovora da se tamo pojavi. Kad bi znao gde ona stanuje i ukoje vreme izlazi s posla, mogao bi udesiti da je sretne na putu do ku e; alipoku ati da je otprati ku i nije bilo sigurno: morao bi stajati pred Ministarstvombesposlen, a to bi smesta palo u o i. Pisati joj preko po te nije dolazilo u obzir. Popravilu koje ak nije ni bilo tajno, sva su pisma bila otvarana. U stvari je vrlo maloljudi i pisalo pisma. Za poruke koje je katkad bilo potrebno poslati postojale sutampane dopisnice sa dugim listama fraza; nepotrebne su se precrtavale. Bilo kako

bilo, on joj nije znao ni ime, a kamoli adresu. Najzad zaklju i da je menzanajsigurnija. Ako bi je zatekao samu za stolom, negde u sredini prostorije, neprevi e blizu telekrana, i uz dovoljno glasan agor okolnih razgovora - ako bi tiuslovi potrajali svojih trideset sekundi, postojala bi mogu nost da izmene nekolikore i.

Celu nedelju dana posle te ve eri ivot je bio kao nemiran san. Prvog danase pojavila u menzi tek kad je on izlazio, po to se pi taljka ve bila oglasila.Verovatno je bila preba ena u neku kasniju smenu. Mimoi li su se bez ijednogpogleda. Slede eg dana je bila u kantini u obi ajeno vreme. Ali sa tri drugedevojke i neposredno ispod telekrana. Zatim se tri stra na dana uop te nije

ord Orvel – 1984.

54/151

pojavila. Njemu su i duh i telo trpeli od nepodno ljive osetljvosti, od neke vrsteprovidnosti, koja je svaki pokret, svaki zvuk, svaki dodir s okolinom, svaku re kojuje morao izgovoriti ili saslu ati, pretvarala u agoniju. ak ni u snu nije mogaosasvim pobe i od njene slike. Tih dana nije ni doticao dnevnik. Ako je nalazioikakvog olak anja to je bilo u radu, gde se katkad mogao zaboraviti i po desetminuta. Apsolutno ni po emu nije mogao saznati ta joj se desilo. Nije se mogaoraspitati ni na koji na in. Mo da je bila isparena, mo da je izvr ila samoubistvo,mo da je preme tena u sasvim drugi kraj Okeanije; a najgore i najverovatnije odsvega, mo da se jednostavno predomislila i re ila da ga izbegava.

Slede eg dana se pojavila. Ruka joj vi e nije bila u zavoju; sad je okozgloba imala traku flastera. Njegovo olak anje je bilo tako veliko da se nije mogaouzdr ati a da se za nekoliko sekundi ne zagleda pravo u nju. Dan zatim zamalo munije po lo za rukom da stupi u razgovor s njom. Kad je do ao u menzu, ona jesedela za stolom prili no udaljenim od zida, sasvim sama. Bilo je rano; menza jonije bila sasvim pun. Red se polako pomicao napred sve dok s Vinston ne na e skoropred samim pultom, zatim zadr ao dva minuta po to je neko ispred njegaprotestvovao da nije dobio svoju tabletu saharina. Kad je Vinston podigao svojposlu avnik i uputio se njenom stolu, bila je jo uvek sama. On je nemarno i aoprema njoj, tra i o ima mesto za nekim stolom iza nje. Delilo ih je ne vi e od trimetra. Jo dve sekunde, i sve e biti u redu. Uto neki glas iza njega pozva "Smite!"On se u ini da nije uo. "Smite!" ponovi glas ne to ja e. Nije vredelo. On se okrete.Plavokos mladi priglupa lica, po imenu Vil er, koga je Vinston povr no poznavao,pozivao ga je s osmehom na slobodno mesto za svojim stolom. Bilo je opasnoodbiti. Prepoznat, nije mogao produ iti i sesti za sto sa devojkom koja nije udru tvu. Previ e bi bolo o i. On sede s prijateljskim osmehom. Glupavo plavokosolice zasija. Vinston za trenutak vide sebe kako usred tog lica udara pijukom. Poslenekoliko minuta, devoj in sto se popuni.

Ali nije ga mogla ne videti kad joj se pribli avao; verovatno je shvatila taje posredi. Slede eg dana, on se postara da dobije rano. I, naravno, ona je sedelaza stolom na skoro istom mestu, opet sama. Neposredno ispred njega u redu jestajao ove uljak sli an buba vabi, brzih pokreta, ravna lica i sitnih sumnji avih

iju. Odmi i se od pulta sa svojim poslu avnikom. Vinston vide da se ove uljakuputio pravo devoj inom stolu. Nada mu ponovo splasnu. Za malo udaljenijimstolom bilo je jedno slobodno mesto, no ne to je u ove uljkovom izgledu govoriloda e on dovoljno paziti na svoju udobnost i izabrati sto sa najvi e slobodnihmesta. S ledom u srcu, Vinston po e za njim. Morao je biti sam s njom, ina e ni tane vredi. U tom trenutku odjeknu jak tresak. ove uljak je le ao koliko je dug,poslu avnik mu be e odleteo iz ruku, a po podu su tekla dva poto a supe i kafe.On se podi e na noge sa zlobnim pogledom prema Vinstonu; o igledno je sumnjaoda ga je ovaj sapleo. Sve se ipak zavr i dobro. Pet sekundi kasnije, dok mu je srcegromoglasno tuklo. Vinston je sedeo za devoj inim stolom.

Nije je gledao. Istovari svoje porcije s poslu avnika i smesta po e jesti. Biloje krajnje pogre no da progovori odmah, pre nego to neko nai e, ali ga je biouhvatio u asan strah. Otkako mu je ona pristupila bilo je pro lo nedelju dana.Mo da se predomislila, sigurno se predomislila! Bilo je nemogu e da se ovo uspe nozavr i; tako ta se ne doga a u stvarnom ivotu. Mo da ne bi uop te ni progovorioda tog trenutka nije spazio Emplforta, poetu dlakavih u iju, kako se smu eno vrzmapo menzi sa svojim poslu avnikom, tra i gde e sesti. Onako izgubljen, Emplfortje bio privr en Vinstonu, i svakako bi seo za njegov sto ako bi ga spazio. Da sepre e u akciju preostao je jo mo da minut. I Vinston i devojka jeli su neprekidno iravnomerno. Spla ina koju su jeli bila je tanka orba, u stvari supa, od boranije.Vinston progovori tihim mrmorom. Ni jedno ni drugo nisu dizali o iju; ravnomerno

ord Orvel – 1984.

55/151

su zahvatali ka ikom vodnjikave spla ine i prinosili ustina, a izme u ka ikaizmenjivali ono nekoliko neophodnih re i tihim bezbojnim glasom.

"U koliko izlazi s posla?"

"Gde se mo emo na i?"

"Trg pobede, kod spomenika."

"Prepun je telekrana."

"Ako je gu va, ne smeta."

"Treba neki znak?"

"Ne. Nemoj mi pri i dok me ne vidi u gomili. I nemoj me gledati. Samo budinegde pored mene."

"U koliko?"

"U devetnaest."

"U redu."

Emplfort ne vide Vinstona i sede za drugi sto. Njih dvoje ne progovori e vi eni re i; koliko je to mogu e dvoma ljudima koji sede jedno nasuprot drugom zaistim stolom, nisu se ni pogledali. Devojka brzo zavr i sa svojim ru kom i ode.Vinston ostade da popu i cigaretu.

Vinston se na e na Trgu pobede pre dogovorenog vremena. Vrzmao se nekovreme oko osnove ogromnog okruglog stuba na ijem je vrhu kip Velikog Bratagledao na jug prema nebu gde je pobedio evroazijske avione (pre nekoliko godinabili su istazijski) u Bici za Pistu jedan. Na slici ispred njega nalazio se kip oveka nakonju, navodno Olivera Kromvela. U devetnaest nula pet devojke jo nije bilo.

asan strah ponovo zahvati Vinstona. Ne e do i, predomislila se! On se uputisporim koracima do severne strane trga i oseti neko bledo zadovoljstvo kad jeprepoznao crkvu Svetog Martina ija su zvona, u vreme kad je imala zvona, zvonilaDuguje mi farting. Tada spazi devojku kako stoji pored osnove spomenika i ita, ilise pretvara da ita, plakat koji je bio spiralno uvijen oko stuba. Bilo je opasno pri ijoj dok se ne skupi jo sveta. Svuda oko podno ja bili su postavljeni telekrani. Nouto se za u prolom zvuka i zvuk te kih motora odnekud sleva. Odjednom svipotr e preko trga. Devojka lakonogo optr a oko lavova na osnovi spomenika iprodu i da tr i. Vinston po e za njom. Dok je tr ao, u nekoga kako vi e da toprolazi konvoj evroazijskih zarobljenika.

Ju ni kraj trga ve je bila zaposela gusta masa sveta. Vinston, u normalnimsituacijama ovek koji se dr i prikrajka u svakoj gu vi, sad se po e gurati, laktati,probijati do sredi ta gomile. Uskoro se na e nadohvat ruke od devojke, ali put sumu prepre avali jedan prol ogromnog rasta i jedna ena, skoro isto toliko krupna,verovatno njegova supruga, koji su sa injavali skoro neprobojan zid mesa. Vinstonse izvi postrance i, navaliv i svom snagom, uspe da uglavi rame me u njih. Zatrenutak mu se u ini da mu se utroba melje u ka u izme u dva mi ava kuka, azatim se probi, malo oznojen. Na e se pored same devojke. Stajali su rame uzrame i oboje gledali pravo preda se.

Ulicom je lagano prolazio dugi niz kamiona, sa stra arima kamenih lica kojisu stajali u svakom uglu s automatima u ruci. U kamionima su, tesno zbijeni, aliuti ljudi malog rasta u izno enim zelenkastim uniformama. Njihova tu na,

mongolska lica zurila su preko ograde kamiona, potpuno nezainteresovana.Ponekad bi se, kad bi koji kamion trucnuo, ula zveka metala: svi zarobljenici imalisu okove na nogama. Tu na lica su prolazila, kamion po kamion. Vinston je znao dasu tu, ali prime ivao ih je samo s prekidima. Devoj ino rame, i ruka do lakata, biloje pritisnuto uz njegovo. Obraz joj je bio toliko blizu da mu je skoro ose ao

ord Orvel – 1984.

56/151

toplotu. Ona smesta uze situaciju u svoje ruke, kao ranije u menzi. Po e govoritionim istim bezbojnim glasom, gotovo ne pokre i usne. Jedva ujnim mramoromkoji se lako gubio u buci glasova i tutnjavi kamiona.

uje li me?"

"Da."

"Jesi li slobodan u nedelju popodne?"

"Da."

"Onda slu aj dobro. Mora da zapamti . Idi na stanicu Pedington..."

S nekom vojni kom precizno u koja ga je zapanjivala, ona mu objasnikojim putem da ide. Pola sata vozom; od stanice levo; dva kilometra putem; kapijabez gornje pre age; staza preko livade; put zarastao u travu; puteljak izme ubunja; oboreno drvo obraslo mahovinom. inilo se da ima mapu u glavi. "Mo li

da zapamti ?" promrmlja ona najzad.

"Mogu."

"Okrene levo, pa desno, pa opet levo. A na kapiji fali gornja prega a."

"Dobro. U koliko?"

"Oko petnaest. Ako me nema, ekaj me. Ja u drugim putem. Jesi li sigurnozapamtio?"

"Jesam."

"Onda se smesta odmakni od mene."

To mu nije ni morala re i. No za trenutak se nisu mogli izvu i iz gomile.Kamioni su i dalje prolazili, rulja i dalje nezasito buljila. U po etku se ulonekoliko 'ua' i zvi duka, ali samo od lanova Partije koji su bili u gomili, pa i to jeubrzo prestalo. Ose anje koje je preovladavalo bilo je jednostavno radoznalost.Stranci su, kako iz Evroazije tako i iz Istazije, bili neka vrsta retke zveri. Nisu semogli videti doslovno nikako sem kao zarobljenici, pa ak i tada samo za trenutak.Niti se znalo ta se njima de ava, sem one nekolicine koji su bili ve ani kao ratnizlo inci; ostali su jednostavno nestajali, verovatno u logore za prisilni rad. Okruglemongolske fizionomije behu ustupile mesto licima evropskijeg tipa, prljavim,obradetelim i iscrpenim. Preko ispalih jabu ica gledale su o i u Vinstonove, pokojiput veoma prodorno, i gubile se. Ve su prolazili poslednji kamioni konvoja. Uposlednjem Vinston vide postarijeg oveka, sveg u sedoj kosi i bradi, kako stojiuspravno, zglobova prekr tenih pred sobom, kao da je navikao da mu budu vezani.Vinstonu i devojci ve se pribli avalo vreme rastanka. No u poslednjem trenutku,dok ih je gomila jo uvek pritiskala, njena ruka potra i njegovu i nakratko je ste e.

Stiska potraja najvi e deset sekundi, a ipak mu se u ini da su im ruke bilestegnute veoma dugo. Imao je vremena da sazna svaki detalj njene ake. Ispitao jeduge prste, lepo uobli ene nokte, ogrubeli dlan i red uljeva na njemu, meko mesoispod zgloba. Iako ju je upoznao samo dodirom, mogao bi je prepoznati o ima. Utom istom trenutku pade mu na pamet da ne zna koje su boje devoj ine o i.Verovatno sme e, ali crnomanjasti ponekad imaju plave. Okrenuti glavu i pogledatije bila je nezamisliva ludost. Dr i se za ruke, nevidljive me u zbijenim telima,gledali su smao pravo, a umesto devoj inih o iju Vinstona su alobno posmatrale,iz naviljaka kose i brade, o i postarijeg zarobljenika.

2.Vinston se probijao putem kroz aru svetlosti i senki, gaze i po baricama

zla anog svetla gde god su se grane razdvajale. Levo od njega, ispod drve a,

ord Orvel – 1984.

57/151

zemlju je pokrivalo bezbroj zvon a. Vazduh kao da je ljubio po ko i. Bio je drugimaj. Odnekud dublje iz ume dopiralo je gukanje divljih golubova.

Bio je stigao malo rano. Put mu je pro ao bez te ko a; devojka je takoigledno imala iskustva da ga je bilo manje strah nego to bi ina e bilo. Sva je

prilika bila da se na nju moglo osloniti da e na i kakvo sigurno mesto. Uop teuzev, u okolini nije bilo mnogo sigurnije nego u samom Londonu. Razume se,telekrana nije bilo, no uvek je postojala opasnost da su naokolo sakriveni mikrofonitako da se ovekov glas mogao uhvatiti i prepoznati; sem toga, nije bilo lakoputovati sam a da ovek ne skrene pa nju na sebe. Za rastojanja do stotinukilometara nije bilo potrebno overavati paso , ali ponekad su se po elezni kimstanicama motale patrole koje su ispitivale dokumenta svakog lana Partije na koganai u i postavljale neugodna pitanja. Me utim, patrola ovom prilikom, nije bilo, ana putu od stanice bio je proverio, oprezno bacaju i poglede unatrag, da ga nikone prati. Voz je bio pun prola, u prazni nom raspolo enju zbog lepog vremena.Drveni vagon u kome je putovao ispunjavala je i prepunjavala jedna jedinaporodica. Od bezube prababe do jednomese ne bebe, koja je i la da provedepopodne i 'tazbini' i, kako su otvoreno objasnili Vinstonu, da nabave malo buteraispod ruke.

Put se pro iri; jo minut, i on sti e do puteljka koji mu je pomenula, obi nesto ne staze koja je ronila u bunje. Sata nije imao, ali petnaest asova sigurno jonije bilo. Zvon i su bili tako gusti da ih je bilo nemogu e ne gaziti. On kle e ipo e ih brati, delom da mu pro e vreme, ali delo i zbog nejasne elje da devojciponudi buket cve a kad do e. Bio je nakupio veliki buket i udisao slabi, pomalootu ni miris, kad ga jedan zvuk otpozadi uko i: nesumnjivo krckanje gran ica podnogom. On nastavi da bere zvon e. To je bilo najbolje to je mogao uraditi.Mo da su koraci bili devoj ini, a mo da ga je neko ipak pratio. Okrenuti se zna ilobi pokazati ose anje krivice. On ubra jo jedan, i jo jedna. Neka ruka mu lakododirnu rame.

On podi e pogled. Bila je devojka. Ona odmahnu glavom, o iglednoupozoravaju i ga da uti, zatim razdvoji bunje i hitro po e izpred njega uzanimputeljkom u umu. O igledno je tim putem ve prolazila, jer je mo varna mestaobilazila kao po navici. Vinston je i ao za njom, jo uvek ste i svoj buketzvon a. Prvo to je osetio bilo je olak anje, no dok je posmatrao vrsto vitko telokako se kre e pred njim, sa skerletnom e arpom zategnutom taman toliko daistakne oblinu bokova, pritisnu ga te ko ose anje svoje ni e vrednosti. ak i sad muse inilo da e se devojka, kad se okrene i pogleda ga, predomisliti i oti i. Blagostvazduha i zelenilo li a zastra ivali su ga. Jo na putu od stanice, pod majskimsuncem osetio se prljav i ubledeo, bi e zatvorenog prostora, sa londonskom u uporama. Pade mu na pamet da ga ona verovatno nikad nije ni videla u punojdnevnoj svetlosti na otvorenom prostoru. Do e do oborenog drveta u kome naizgled nije bilo prolaza. Po av za njom, Vinston vide da su se na li na prirodnojistini, maloj travnatoj uzvi ici okru enoj visokim mladim drve em koje ju je

potpuno skrivalo. Devojka stade i okrete se.

"Evo nas", re e.

Posmatrao ju je sa razdaljine od nekoliko koraka. Jo uvek se nije usu ivaoda joj pri e bli e.

"Nisam ti smela ni ta re i na onom putu", produ i ona, "za slu aj da imamikrofona. Ne verujem da ima, ali ko zna. A uvek mo e da se desi da ti neko odonih svinja pozna glas. Ovde smo sigurni."

Jo uvek nije imao hrabrosti da joj se pribli i. "Ovde smo sigurni?" glupoponovi on.

ord Orvel – 1984.

58/151

"Jesmo. Pogledaj drve e." To su bili tanki jasenovi, koji su nekad bilipose eni pa ponovo izbrisali u umu mladica od kojih nijedna nije bila deblja odzgloba na ruci. "Tu nigde nema mesta da se sakrije mikrofon. Sem toga, ovde samve bila."

Govorili su tek da ne to ka u. On be e uspeo da joj pri e malo bli e. Ona jestajala pred njim vrlo uspravno, s osmehom koji je izgledao blago ironi an, kao dase udila za to je tako spor da pre e na delo. Zvon i behu popadali na zemlju.Izgledalo je kao da su pali sami. On je uze za ruku.

"Da li mi veruje ", re e, "da do ovog trenutka nisma znao kakve su ti bojei?" Bile su sme e, primeti on, prili no svetla nijansa sme eg, sa crnim

trepavicama. "A sad kad si videla na ta stvarno li im, mo li i dalje podneti dame gleda ?"

"Mogu vrlo lako."

"Imam trideset godina. Imam enu koje se ne mogu osloboditi. Imamote ene vene. Imam pet la nih zuba."

"To mi je savr eno svejedno", re e devojka.

Slede eg trenutka, neznano ijim delom, ona mu se na e u zagrljaju. Upo etku nije ose ao ni ta do iste neverice. Mlado telo je bilo pripijeno uznjegovo, masa crne kose padala mu je po licu i - da! bila je zaista podigla lice i onje ljubio puna crvena usta. Bila mu je stegla ruke oko vrata, nazivala ga dragim,milim, voljenim. Bio ju je povukao na tlo, ona se ni najmanje nije opirala, mogaoje s njom raditi ta ho e. No uistinu nije imao nikakvog fizi kog ose anja, semgolog dodira. Ose ao je samo nevericu i ponos. Bilo mu je drago to je do ovogado lo, ali nije ose ao nikakvu fizi ku elju. Sve je do lo prebrzo, njena mladost ilepota behu ga popla ili, bio je previ e navikao da ivi bez ena - nije znao ta jebilo razlog. Devojka se podi e i izvadi zvon iz kose. Sede uz njega i zagrli ga okostruka.

"Ne brini, dragi. Ne moramo da urimo. Imamo celo popodne. Zar nije ovodivno skrovi te? Prona la sam ga jedanput kad sam se izgubila na kolektivnommar u. Ko god da do e, uo bi se na sto metara."

"Kako se zove ?" upita Vinston.

"D ulija. A ja znam kako se ti zove . Vinston - Vinston Smit."

"Otkud zna ?"

"Izgleda, dragi, da ja br e saznajem nego ti. Reci mi, ta si mislio o menipre nego to sam ti dala onu cedulju?"

On ne oseti nikakvo isku enje da je sla e. Re i odmah ono najgore inilo seak kao neka ljubavna rtva.

"Nisam mogao o ima da te vidim", re e on. "Hteo sam da te silujem a posleubijem. Pre dve nedelje ozbiljno sam razmi ljao da ti razbijem glavu kamenom.Ako ba ho da zna , mislio sam da ima veze s Policijom misli."

Devojka se odu evljeno nasmeja, o igledno shvataju i ovo kao priznanjesvojoj izvesnoj sposobnosti pretvaranja.

"Zar ba Policija misli? Nisi valjda ozbiljno?"

"Pa dobro, mo da ne ba sasvim; ali zna - tako si izgledala - tako mlada,sve a, zdrava... razume - mislio sam da si verovatno..."

ord Orvel – 1984.

59/151

"Mislio si da sam dobra lanica Partije. ista na re i i delu. Zastavice,parade, parole, igre, kolektivni mar evi - sve te budala tine. A ti ta? mislio si: dajoj se samo pru i prilika, izdala bi me kao zlomislitelja pa bi me ubili?"

"Tako ne to. Zna , mnogo je takvih devojaka."

"To sve zbog ovog sranja", re e ona, str e skerletnu e arpu omladinske ligeprotiv seksa i prebaci je preko grane. Zatim, kao da se ne ega setila kad se dotaklastruka, gurnu ruku u d ep i izvadi plo icu okolade. Prelomi je na dva dela i dadejedan Vinstonu. Jo pre nego to ga je uzela, Vinston oseti po mirisu da je toveoma neobi na okolada. Bila je tamna i sjajna, i uvijena u staniol. okolada jeobi no bila mrtve tamno mrke boje, lako se krunila, i imala ukus koji je, ukoliko seuop te dao opisati, podse ao na dim zapaljenog ubreta. Ali okoladu sli nu onojkoju je dobio od D ulije ve je okusio, nekad u pro losti. Prvi da ak njenog mirisabe e pokrenuo neko se anje koje nije mogao odrediti u vremenu, no koje je bilosna no i uznemirivalo ga.

"Odakle ti ovo?" upita on.

"Crna berza", ravnodu no re e ona. "U stvari i jesam takva, na izgled.Isti em se u igrama. U pijunima sam bila komandir odreda. Tri ve eri nedeljnodobrovoljno radim za Omladinsku ligu protiv seksa. Sate i sate sam ja izgubilalepe i one njihove blesave plakate po celom Londonu. U paradama uvek dr imjedan kraj zastave. Uvek izgledam dobro raspolo ena i nikad ni ta ne izbegavam.ta drugi, to i ti, to je moja deviza. Jedino se tako mo e biti siguran."

Vinstonu se prvi komadi okolade ve be e istopio na jeziku. Ukus je biopredivan. Ali ono se anje nije odlazilo; kru ilo mu je po samoj ivici svesti, duboko isna no, ali neodredivo, kao kakav predmet vi en samo kraji kom oka. On ga odbaciod sebe, svestan samo da je to se anje na neko delo kojeg bi se rado odrekao kadbi mogao.

"Ti si vrlo mlada", re e on. "Od mene si mla a sigurno deset-petnaestgodina. ta si to mogla na i privla no na oveku kao to sam ja?"

"Ne to na tvom licu. To me je navelo da reskiram. Umem da primetim konije njihov. im sam te videla, znala sam da si protiv onih."

Oni je zna ilo Partija, pre svega U a partija, o kojoj je govorila s otvorenomzajedljivom mr njom zbog ega se Vinston ose ao nelagodno, iako je znao da su,ako igde mogu biti bezbedni, bezbedni ba tu. Ne to ga je na njoj bilozaprepastilo: njen vulgarni re nik. lanovi Partije nisu smeli da psuju; Vinston je isam retko psovao, ili bar retko naglas. D ulija, me utim, nije mogla da pomenePartiju, naro ito U u partiju, a da se ne poslu i re ima koje se obi no vi ajuispisane po zidovima klozeta. To ga nije ljutilo. Bio je to prosto jedan od simptomanjenog revolta protiv Partije i svega to je ona propisivala, ne to to je na izvestanna in bilo prirodno i zdravo, kao to konj kija kad nai e na trulo seno. Bili sunapustili istinu i ponovo po eli lutati kroz arenilo svetlosti i senke, zagrljeni okostruka kad god je staza bila dovoljno iroka da idu uporedo. On primeti kako joj jestruk daleko mek i sad kad na njemu nije bilo e arpe. Govorili su apatom. Izvanistine, po D ulijinim re ima, najbolje je bilo i i tiho. Ubrzo stigo e do iviceumarka. Ona ga zaustavi.

"Ne izlazi na otvoreno. Mo da neko posmatra. Dok smo iza granja, sigurnismo."

Stajali su u senci leskovog bunja. Sunce koje se cedilo kroz bezbrojno li ebilo im je jo uvek toplo na licu. Vinston pogleda livadu na koju je umarak izlazio ioseti udan, spori ok prepoznavanja. Poznavao ju je iz vida. Stara, popasenautrina po kojoj je vijugala stazica a ovde-onde videli su se krti njaci. U nazubljenoj

ord Orvel – 1984.

60/151

ivici na suprotnom kraju, brestove grane su se jedva primetno povijale napovetarcu, a li e im se blago kome alo u gustim masama, kao enska kosa. Morabiti da negde blizu, ali van vidnog polja, te e potok sa zelenim pli acima u kojimase igraju ribice!

"Nije li ovde negde u blizini potok?" pro aputa on.

"Jeste, na ivici one druge livade. Ima i riba, velikih. Mo lepo da ih gledakako le e u pli acima u vrbaku i ma u repom."

"Pa to je skoro kao u Zlatnom kraju", promrmlja on.

ta?"

"Ni ta. To je jedan predeo koji sam ponekad video u snu."

"Gledaj!" pro aputa D ulija.

Na jednoj grani, ni pet metara od njih i skoro u visini njihovih lica, be esleteo drozd. Mo da ih nije ni video. On je bio na suncu, oni u hladu. Ra iri krila,ponovo ih pa ljivo vrati na mesto, za trenutak sa e glavu kao da ini po ast suncu,a onda mu se iz grla izli bujica pesama. U popodnevnoj ti ini pesma je odjekivalaneobi no glasno. Vinston i D ulija su stajali pribijeni jedno uz drugo, za arani.Muzika je tekla dalje, minut za minutom, sa za uju im varijacijama, neponavljaju i se ni jedan jedini put, kao da je ptica namerno isticala svojuvirtuoznost. Ponekad bi prekinula pesmu na nekoliko sekundi, ra irila i ponovosklopila krila; zatim isturila svoje arene grudi i ponovo zapevala punim grlom.Vinston ju je posmatrao s nekim nejasnim ose anjem po tovanja. Za koga, za tapeva ta ptica? Ne posmatra je ni njen par, ni njen suparnik. ta je navodi da sedina ivici samotnog umarka i to i svoju muziku u ni tavilo? On se upita da li u bliziniipak nije sakriven kakav mikrofon. On i D ulija su govorili samo tihim apatom;mikrofon ne bi uhvatio njih, nego drozda. Mo da na drugom kraju ice sedi kakavsitan ovek nalik na buba vabu i pa ljivo slu a - slu a to. Ali poplava muzike mupostepeno izbaci sve misaone kombinacije iz glave. Drozdova pesma kao da je bilate nost koja se izlivala na njega i me ala sa suncem koje se probijalo kroz li e. Onprestade misliti samo je ose ao. Devoj in struk koji je njegova ruka obuhvatala bioje topao i mek. On je okrete sebi, tako da su stajali grudi uz grudi; njeno telo kaoda se ulivalo u njegovo. Kuda god polazio rukama, bilo je podatno kao voda. Ustaim se sljubi e; to je sad bilo ne to sasvim razli ito od malopre njih o trihpoljubaca. Kad su odmakli lica jedno od drugog, oboje uzdahnu e duboko. Ptica sepopla i i odlete lepe i krilima.

Vinston prisloni usne na njeno uvo. "Sad", apnu on.

"Nemoj ovde", od aputa ona. "Hajdemo natrag u skrovi te. Tamo jesigurnije."

urno, lome i ovde-onde po koju gran icu, oni se uputi e krivudavimputeljkom do proplanka. Kad se na e u krugu mladih izdanaka, ona se okrete isu eli se s njim. Oboje su disali burno, ali njoj se u uglovima usana ponovo be epojavio osmeh. Jedan trenutak je stajala i posmatrala ga, a zatim se ne gledaju ima i patent-zatvara a na svom kombinezonu. I - da! sve se desi skoro isto onakokao u njegovom snu. Gotovo isto onako brzo kako je zami ljao, ona str e svojuode u; a kad ju je odbacila u stranu, to je uradila onim istim veli anstvenimpokretom koji kao da bri e celu jednu civilizaciju. Telo joj je na suncu sjajilobelinom. Ali u prvom trenutku on joj nije gledao telo; pogled mu je bio prikovan zanjeno pegavo lice i jedva primetni, smeli osmeh. On kle e pred nju i uze je zaruke.

"Jesi li ovo ve nekad radila?"

ord Orvel – 1984.

61/151

"Razume se. Stotine puta... pa dobro, desetine puta."

"Sa lanovima Partije."

"Da, uvek s njima."

"Sa lanovima U e partije?"

"To ne, s tim svinjama ne. Ali ima ih puno koji bi hteli, samo da imajupriliku. Nisu oni toliki sveci kakvi se prave."

Srce mu posko i. Ona je to radila desetine puta: eleo je da su u pitanjustotine - hiljade puta. Sve to je nagove tavalo porok uvek ga je ispunjavalobezumnom nadom. Ko zna, mo da je Partija ispod povr ine odista trula, mo da jenjen kult po rtvovanja i odricanja samo la pod kojom se skriva iskvarenost. Kad bimogao sve da ih zarazi gubom ili sifilisom! Bilo ta da uradi to kvari, to slabi, toru i! On je povu e nani e; sad su kle ali lice u lice.

"Slu aj. to si vi e mu karaca imala, to te vi e volim. Razume li to?"

"Mrzim istotu, mrzim dobrotu! elim da nestanu sve vrline. elim da ceosvet bude poro an do sr i kostiju."

"Dragi, onda bi trebalo da ti savr eno odgovaraj. Ja sam upravo poro na dosr i kostiju."

"Voli li ti ovo? Mislim, ne samo sa mnom; da li uop te voli da se...?"

"Obo avam."

To je bilo ono to je iznad svega eleo da uje. Ne samo ljubav premajednoj jedinki, nego ivotinski nagon, prosta neizdiferencirana elja, to je bila silakoja e Partiju razbiti u komade. On je pritisnu na travu, me u popadale zvon e.Ovog puta nije bilo te ko a. Ubrzo im se dizanje i spu tanje grudi vrati nanormalnu brzinu; s nekom prijatnom bespomo no u, oni se razdvoji e. Sunce kaoda je peklo ja e. Oboma se spavalo. On se ma i odba enog kombinezona i upola jepokri njime. Gotovo smesta zaspa e i spavali su oko pola sata.

Vinston se probudi prvi. Probudiv i se, sede i zagleda se u pegavo lice kojeje i dalje mirno spavalo na podmetnutom dlanu kao na jastuku. Ako se izuzmu usta,nije se moglo re i da je lepa. Kad bi se pogledalo izbliza, videla bi se i pokojaborica oko o iju. Kratka crna kosa bila je izvanredno gusta i meka. Pade mu napamet da jo uvek ne zna ni njeno prezime ni adresu.

Mlado, zdravo telo, sada bespomo no u snu, probudi u njemu ose anjesa aljenja, elju da je titi. No ona ne nost bez misli, koju je ose ao pod leskomdok je pevao drozd, ne vrati mu se do kraja. On skloni kombinezon i zagleda se ugladak beli bok. U pro losti, pomisli on, mu karac bi posmatrao ensko telo, na aoda je ono po eljno, i tu je pri i bio kraj. No danas nije moglo biti ni iste ljubavi niiste elje. Ni jedno ose anje nije isto, jer je sve pome ano sa strahom i

mr njom. Njihov zagrljaj bio je bitka, njihov orgazam pobeda. Ono to su u inilibilo je udar na Partiju. Bilo je politi ki akt.

3."Ovde mo emo jo jedanput", re e D ulija. "Po pravilu je sigurno oti i u isto

skrovi te dvaput. Razume se, to tek za mesec-dva."

im se probudila, pona anje joj se be e izmenilo. Postade budna i poslovna,obu e se, zaveza e arpu oko pojasa, i po e se baviti detaljima povratka. inilo seprirodnim ostaviti taj posao njoj. Ona je o igledno imala prirodnog lukavstva kojeje Vinstonu nedostajalo; usto je odli no poznavala okolinu Londona, stekav i toznanje na bezbroj kolektivnih mar eva. Put kojim mu je rekla da se vrati bio je

ord Orvel – 1984.

62/151

potpuno razli it od onoga kojim je do ao; i vodio je do sasvim druge elezni kestanice. "Putem kojim si do ao nikad se ne vra aj", re e ona, kao da iznosi kakavva an princip. Objasni mu da e oti i prva, a da on potom treba da sa eka polasata pre nego to i sam ode.

Be e mu rekla i gde e se, posle etiri dana, sastati idu i put. To je bilaulica u jednoj od siroma nijih etvrti, gde se nalazila pijaca koja je obi no bilapretrpana i bu na. Ona e se vrteti oko tezgi, prave i se da tra i pertle ili konac.Ako oceni da je situacija ista, i mrknu e se u maramicu kad se on pribli i; ako ne,on treba da pro e kao da je ne poznaje. S malo sre e, usred gomile sveta, mo i eda porazgovaraju etvrt sata i zaka u slede i sastanak.

"A sad moram da idem", re e ona im je on zapamtio uputstva. "Moram dabudem natrag u devetnaest i trideset. Imam dva sata posla za Omladinsku liguprotiv seksa: da delim letke, ili tako ne to. Sranje. Ho da me o isti ? Da nemamneku granci u u kosi? Sigurno? Onda dovi enja, ljubavi, dovi enja!"

Ona mu se baci u naru je, poljubi ga gotovo grubo, i slede eg trenutka seprobi kroz mladice i nestade u umarku, prave i pri tom vrlo malo umova. On jouvek nije znao njeno prezime i adresu. To, me utim, nije zna ilo ni ta: bilo jenezamislivo da se mogu sastati bilo gde u zatvorenom prostoru ili razmene ikakvupismenu poruku.

Stvari su po le tako da se na proplanku u umarku vi e nisu ni vratili. Tokommaja imali su jo samo jednu priliku kad su uspeli da spavaju zajedno. To se desilou drugom od skrovi ta koje je D ulija znala, zvoniku neke sru ene crkve, u gotovopustom kraju u okolini grada, gde je pre trideset godina pala atomska bomba.Mesto je bilo izvrsno kao skrovi te; put do njega je, me utim, bio vrlo opasan. Uostalim prilikama mogli su se sastajati samo na ulici, svaki put drugoj, i nikad nadu e od pola sata. Na ulici se uvek moglo razgovarati, na izvestan na in. Dok suplutali pretrpanim ulicama, ne sasvim jedno do drugog, i nikad se ne gledaju i,vodili su udan, isprekidan razgovor koji se palio i gasio kao svetionik, prekidaju iga iznenada kad bi se na li u blizini telekrana ili spazili uniformu kakvog lanaPartije kako se pribli ava; nastavljaju i ga posle nekoliko minuta usred re enice;presecaju i ga napola kad bi se rastali na ugovorenom mestu; potom ganastavljaju i slede eg dana gotovo bez uvoda. Ispostavi se da je D ulija sasvimnaviknuta na razgovor na takav na in, koji je nazivala 'razgovor u nastavcima'. Istotako je umela, za udo, da govori ne pokre i usne. Samo jednom za gotovo mesecdana svakove ernjeg sastajanja, po e im za rukom da se poljube. I li su utkenekom sporednom ulicom (D ulija nikad nije govorila ako se nisu nalazili u nekoj odglavnih ulica) kad se za u zaglu uju i prasak, zemlja se zatrese, a vazduh pomra i;Vinston se na e kako le i na boku, izubijan i prepla en. O igledno je negde sasvimblizu pala raketna bomba. On odjednom spazi D ulijino lice na nekolikocentimetara od svog, mrtva ki belo,belo kao kreda. ak su joj i usne bile bele.Mrtva! On je ste e uza se i primeti da je lice koje ljubi ivo i toplo. No na usne muse hvatalo ne to pra njavo. Lica su im oboma bila pokrivena gustim slojem kre nepra ine.

Bilo je ve eri kad su stizali na mesto sastanka i morali se mimoi i bezikakvog znaka, jer je iza ugla upravo izi la patrola, ili iznad glave stajaohelikopter. No ak i da je bilo manje opasno, na i vremena za sastanak bilo bi ipakte ko. Vinstonova radna nedelja iznosila je ezdeset sati, D ulijina ak i vi e;slobodni dani su im zavisili od pritiska posla i nisu se esto poklapali. U svakomslu aju, D ulija je retko imala potpuno slobodno ve e. Provodila je za udno mnogovremena na predavanjima i demonstracijama raznose i materijale za Omladinskuligu protiv seksa, kroje i zastave za Nedelju mr nje, skupljaju i priloge zakampanju tednje, i bave i se ostalim sli nim poslovima. To se ispla ivalo, kako je

ord Orvel – 1984.

63/151

govorila; predstavljalo je kamufla u. ovek koji se dr i manjih pravila mo e kr itive a. Ona je ak navela Vinstona da stavi hipoteku na jo jedno od svojih slobodnihve eri i prijavi se za prekovremeni rad u fabrici municije, za ta su se zagri enijilanovi Partije javljali dobrovoljno. I tako je on po eo, po jedno ve e svake

nedelje, provoditi etiri sata, navr i jedna na drugi male metalne predmete,verovatno delove upalja a za bombe, paralisan od dosade, u lo e osvetljenojfabri koj hali punoj promaje gde se lupa eki a sumorno me ala sa muzikomtelekrana.

Kad su se sastali u crkvenom tornju, ispuni e rupe u svom dotada njemisprekidanom razgovoru. Bilo je vrelo popodne. U tesnoj vrstoj prostorijici iznadzvona vazduh je bio vru i ustajao; ose ao se nepodno ljiv smrad golubijeg izmeta.Razgovarali su satima, sede i na pra njavom podu prekrivenom gran icama; svremena na vreme neko bi od njih dvoje ustao da baci pogled kroz pu karnicu iutvrdi da se ne pribli ava niko.

ulija je imala dvadeset est godina. ivela je u enskom domu sa jotrideset devojaka ("Ve ito u enskom smradu! Nema pojma koliko mrzim ene!"rekla je uzgred), a radila je, kao to je i mislio, u Odeljenju proze. Volela je svojposao, koji se uglavnom sastojao od toga to je trebalo rukovati i odr avati jedanjak, ali kapriciozan elektri ni motor. Nije bila 'stra no pametna', ali je volela daradi rukama i rad sa ma inama joj je padao lako. Umela je da opi e ceo processastavljanja romana, od op te direktive Komiteta za planiranje pa sve doposlednjeg gla anja u takozvanoj 'glanc-grupi'. No kona ni proizvod je nijeinteresovao. Bila je, po svojim re ima, 'slab mu terija za knjige'. Knjige su za njubile jednostavno roba koja se mora proizvoditi, kao pekmez ili pertle.

Nije se se ala ni eg pre prvih godina este decenije, a od svih ljudi koje jepoznavala, jedan jedini je esto pri ao o predrevolucionarnim danima - bio je tonjen deda, koji je nestao kad joj je bilo osam godina. U koli je bila kapiten hokejekipe, i dobila gimnasti ki trofej dve godine uzastopce. Pre no to se u lanila uOmladinsku ligu protiv seksa, bila je sekretar mesnog aktiva Saveza omladine, a pretoga komandir odreda u pijunima. Uvek je imala odli nu karakteristiku. ak je usvoje vreme bila izabrana ( to je predstavljalo nesumnjiv znak dobrog ugleda) zarad u Pornosekciji, pododseku Odeljenja proze koji je proizvodio tre erazrednupornografiju za prole. Pornosekciju su oni koji su radili u njoj nazivali "masnaku a", primeti ona. Tu je ostala godinu dana, rade i na proizvodnji knji ica podnaslovima Nesta ne pri e il Jedna no u devoja kom pansionatu, koje su, uzape enim paketi ima, ispod ruke kupovali mladi proleteri pod utiskom da radene to zabranjeno.

"Kakve su te knjige?" radoznalo upita Vinston.

"Smuti pa prospi. U stvari su dosadne. Postoji samo est zapleta, samo to ihne to malo menjaju. Razume se, ja sam radila samo na kaleidoskopima. U glanc-grupi nisam bila. Nemam smisla za knji evnost, dragi - ak ni koliko treba za tajposao."

On sa enjem sazna da u Pornosekciji, sem efova odeljka, rade samoene, po teoriji da bi mu karci, iji su seksualni nagoni manje podlo ni kontroli

nego enski, lak e podlegli uticaju pornografije s kojom bi radili.

"Ne vole ak ni da im rade udate ene", dodade ona. "Devojke su uvekoli enje istote, po njima. Ali kao to vidi , jedna ba nije."

Prvi put je vodila ljubav u esnaestoj godini, sa nekimezdesetogodi njakom, lanom Partije, koji je kasnije izvr io samoubistvo da

izbegne hap enje. "Ba dobro", re e D ulija, "ina e bi saznali za mene kad bipriznao." Zatim su do li drugi. U njenim o ima ivot je bio jednostavna stvar.

ord Orvel – 1984.

64/151

ovek eli da mu bude lepo; 'oni', to jest Partija, spre avaju ga u tome; on ondakr i pravila kako najbolje ume. to 'oni' uskra uju oveku zadovoljstva inilo joj seisto tako prirodnim kao i to to ovek treba da se stara da ga ne uhvate. Partiju jemrzela, i svoju mr nju iskazivala najgrubljim re ima, ali je nije kritikovala uop tem smislu. Za doktrinu Partije nije imala interesovanja, sem onda kad jeneposredno poga ala njen sopstveni ivot. On primeti da ona ne upotrebljava re iiz Novogovora, osim onih koje su pre le u svakodnevnu upotrebu. Za Bratstvo nikadnije ula, i nije htela da veruje u njegovo postojanje. Svaki oblik organizovanjabune protiv Partije, koji je unapred bio osu en na neuspeh inio joj se glupim.Pametno raditi zna ilo je kr iti pravila, a ipak ostati iv. On se usput zapita kolikoih u mla oj generaciji mo e biti nalik na D uliju - u generaciji koja je odrasla usvetu Revolucije, koja nije znala ni za ta drugo; za koju je Partija bila ne toneizmenjivo, kao nebo; koja se nije bunila protiv njene vlasti ve jednostavnovrdala od nje, kao to se zec uklanja od psa.

O mogu nosti da se uzmu nisu razgovarali. Mogu nost je bila toliko bleda danije vredela misli. Nikakav komitet koji se da zamisliti ne bi odobrio njihov brak,ak i kad bi se Vinstonova ena Ketrin i mogla nekako ukloniti s puta. To je bilo

beznade no ak i kao san.

"Kakva ti je bila ena?" upita D ulija.

"Bila je - da li zna onu re iz Novogovora: dobromislen? to zna i: poprirodi ispravan, nesposoban da pomisli lo u misao?"

"Ne znam re , ali takve ljude znam dobro."

On joj po e pri ati o svom braku, no ona je za udo znala kako su su tinskestvari u osnovi izgledale. Opisala mu je, mada nikad nije videla ni osetila, kako seKetrinino telo ko i i kruti im bi je dotakao; kako se inilo da ga gura od sebe ak ionda kad ga je vrsto grlila. Sa D ulijom mu nije bilo te ko razgovarati o timstvarima; Ketrin je, u svakom slu aju, odavno bila prestala da bude bolna i postalasamo neprijatna uspomena.

"Mogao bih izdr ati da nije bilo jedne stvari", re e on, i ispri a joj o ledenojpredstavi na koju ga je Ketrin naterivala svake nedelje u isti dan. "Bilo joj jeodvratno, ali je ni ta nije moglo spre iti, da to radi. To je nazivala - ne, nikadne pogoditi kako."

"Na a obaveza prema Partiji", smesta re e D ulija.

"Otkud zna ?"

"Dragi, pa i ja sam bila u koli. Predavanja o seksualnom ivotu jedanputmese no za omladinu iznad esnaest godina. I u Savezu omladine. Godinama ti totucaju u glavu. Verovatno im i pali, u ve ini slu ajeva. Samo, razume se, nikad sene zna; ljudi su toliko dvoli ni."

Ona nastavi u istom smislu. Kod D ulije, svaka tema je vodila njenojseksualnosti. im bi se razgovor ma na koji na in dotakao te oblasti, ona jepokazivala veliku inteligenciju. Za razliku od Vinstona, shvatala je su tinupuritanizma koji je Partija propovedala. Nije u pitanju bilo samo to to seksualninagon stvara svoj sopstveni svet koji je Partiji van kontrole te ga zato trebauni titi, ako je mogu e. Va nije je bilo to to seksualno li avanje stvara histeriju,koja je dobrodo la jer se mo e preobraziti u groznicu ratobornosti i obo avanjevo e. Ona je to iskazivala ovako:

"Kad spava sa enom, tro energiju; a posle si sav sre an i ne daje petpara ni za ta. A oni ne podnose da ti bude tako: ho e da stalno puca od energije.Sve to mar iranje gore-dole, klicanje, mahanje zastavama - sve ti je to nei ivljen

ord Orvel – 1984.

65/151

seks. Ako si sre an u sebi, ta te briga za Velikog Brata, i troletke, i Dva minutamr nje, i sva ona njihova sranja?"

Istina je, pomisli on. Izme u askeze i politi ke ispravnosti postojineposredna, bliska veza. Jer kako bi se onaj strah, ona mr nja i ono luda koverovanje koje Partija tra i od svojih lanova mogli odr ati na potrebnoj visini kaopokreta ka snaga? Seksualni impuls je Partiji bio opasan, te ga je skrenula u stranui iskoristila za svoje potrebe. Sli an trik su izveli i sa roditeljskim instinktom.Porodica se nije mogla ukinuti; Partija je ak podsticala gotovo starinsku ljubavroditelja prema deci. S druge strane, decu je sistematski okretala protiv roditelja i

ila da ih pijuniraju i prijavljuju njihove sumnjive re i i dela. Porodica je u stvaripostala filijala Policije misli. Na taj na in se postizalo da svi gra ani i danju i no ubudu okru eni uhodama koji ih intimno poznaju.

U se anju mu se najednom vrati Ketrin. Ketrin bi ga nesumnjivo dostavilaPoliciji misli da nije bila preglupa da u njegovim re ima otkrije politi kuneispravnost. No u stvari ju je tog trenutka vratila u Vinstonovo se anje zagu ljivapopodnevna jara, od koje su mu po elu izbile gra ke znoja. On po e pri ati D ulijio ne emu to se desilo, upravo: to se nije desilo, jednog drugog vrelog letnjegpopodneva, pre jedanaest godina.

Tada su imali za sobom tri ili etiri meseca braka. Bili su se izgubili najednom kolektivnom mar u, negde u Kentu. Zaostali su za drugima svega nekolikokoraka, ali potom su skrenuli u pogre nom pravcu, i ubrzo se morali naglozaustaviti na ivici nekog napu tenog kamenoloma odakle se nekad vadio kre njak.Ivica se obru avala, u pravoj liniji, kojih deset-dvadeset metara; na dnu je le alokrupno kamenje. Naokolo nije bilo nikog da ga pitaju za put. im je shvatila da suse izgubili, Ketrin je postala vrlo nervozna. Biti, makar za trenutak, odvojen odbu ne gomile izletnika ulivalo joj je ose anje da ini ne to lo e. Htela je da sevrate putem kojim su do li i potra e ostale u drugom pravcu. No u tom trenutkuVinston je primetio nekoliko ubica slaka koje su rasle u pukotinama stene ispodnjih. Jedna je bila dvobojna, karmin i cigla-crvena, iako je o igledno rasla iz istogkorena. Tako ta nikad ranije nije video, te pozva Ketrin da do e i pogleda.

"Gledaj, Ketrin! Pogledaj ono cve e. Onaj bokor dole pri dnu. Vidi li da jedvobojan?"

Ona se ve bila okrenula da po e, no za trenutak se ipak vratila, prili nouznemirena. ak se i nagla preko ivice da vidi kuda on pokazuje. Stajao je ne toiza nje; uhvatio ju je rukom za truk da je zadr i. U tom trenutku mu je odjednompalo na pamet koliko su potpuno sami. Nigde se nije videlo nijedno ljudsko bi e,nije kretao nijedan list; ak ni jedna ptica nije bila budna. Na takvom mestu jeopasnost od skrivenog mikrofona bila vrlo mala; a i da je bilo, mikrofon bi uhvatiosamo zvuke. Bio je najvreliji, najsanjiviji as popodneva. Sunce je palilo po njima,znoj ga je golicao po licu. I najednom mu je do la pomisao...

"Za to je nisi gurnuo?" upita D ulija. "Ja bih."

"Znam, draga, ti bi je sigurno i gurnula. I ja bih, da sam tada bio ono tosam sad. A mo da bih - nisam siguran."

"Je li ti krivo to nisi?"

"Jeste. Sve u svemu, krivo mi je."

Sedeli su jedno do drugog na pra njavom podu. On je privu e uza se. Glavajoj se odmarala na njegovom ramenu, a prijatan miris kose nadvladavao zadahgolubijeg izmeta. Vrlo je mlada, pomisli on, jo uvek o ekuje ne to od ivota, neshvata da gurnuti neprijatnu osobu niz liticu ne re ava ni ta.

"U stvari ne bih izmenio ni ta", re e on.

ord Orvel – 1984.

66/151

"Za to ti je onda krivo to je nisi gurnuo?"

"Samo zato to vi e volim delenje od nedelenja. U ovoj igri koju igramo, nemo emo pobediti. Neki neuspesi su bolji od drugih, to je sve."

Oseti kako joj se ramena izvijaju ne odobravaju i. Uvek mu je protivre ilakad je tako govorio. Nije prihvatala kao zakon prirode da pojedinac uvek gubi. Naneki na in je shvatala da je izgubljena, da e je Policija misli pre ili posle uhvatiti iubiti, no drugim delom svesti je verovala da je ipak izvodljivo sagraditi potajni svetu kome se mo e iveti kako se ho e. Trebalo je samo sre e, lukavstva i smelosti.Nije razumevala da sre a ne postoji, da jedina podela le i u dalekoj budu nosti,dugo posle njene smrti, da je od onog trenutka kad se objavi rat Partiji najboljesmatrati sebe le om.

"Mi smo mrtvaci", re e on.

"Nismo jo mrtvi", prozai no re e D ulija.

"Ne fizi ki. Jo est meseci, godinu dana - mo da pet godina. Ja se bojimsmrti. Ti si mlada, dakle verovatno je se boji jo vi e nego ja. O igledno,trudi emo se da je odlo imo to vi e mo emo. Ali tu nema velike razlike. Dokle godljudi ostanu ljudi, ivot i smrt su isto."

"Ah, koje ta! S kim bi radije spavao, sa mnom ili s kosturom? Zar ne voli tosi iv? Zar ne voli da oseti : evo, ovo sam ja, ovo mi je ruka, ovo mi je noga,stvarno postojim, vrsta sam, iva sam! Zar ne voli ovo?"

Ona se izvi i pribi se grudima uz njega. On oseti njene dojke, zrele i vrste,kroz kombinezon. Njeno telo kao da je ne to od svoje mladosti i elana prelivalo unjegovo.

"Volim", re e on.

"Onda prestani da mi govori o smrti. A sad slu aj, dragi: moramo da sedogovorimo za idu i put. Mogli bi ba i da ponovo odemo na ono mesto u umi.Nismo odavno, sad mo e. Samo sad morati drugim putem. Sve sam isplanirala.Po vozom - ne, ekaj; nacrta u ti."

I, onako prakti na, ona zgrnu etvorougao pra ine i gran icom izva enom izgolubijeg gnezda po e na podu crtati mapu.

4.Vinston se osvrnu po zapu tenoj sobici iznad eringtonove radnje. Pored

prozora, ogromni krevet je stajao name ten, pokriven otrcanom ebaci i jastukombez navlake. Na plo i kamina otkucavao je staromodni sat sa broj anikompodeljenim na dvanaest asova. U uglu, na stolu na sklapanje, iz polumraka jemeko sjajio stakleni pritiska za papir koji je bio kupio u poslednjoj poseti.

U lo tu kamina stajala je ulubljena limena petrolejska pe , erpica i dveolje, koje mu je erington dao na upotrebu. Vinston zalo i pe i pristavi lon .

Bio je doneo koverat pun kafe Pobeda i ne to tableta saharina. Kazaljke na satupokazivale su sedam i dvadeset: u stvari je bilo devetnaest i dvadeset. Ona jetrebalo da do e u devetnaest i trideset.

Ludost, ludost, govorilo mu je srce; svesna, neopravdana, samoubila kaludost. Od svih zlo ina koje je lan Partije mogao po initi, ovaj je bio najte esakriti. U stvari mu je zamisao uplovila u glavu u obliku vizije: stakleni pritiskivakoji se ogleda na povr ini stola na sklapanje. Ko to je i predvi ao, erington mu jebez komplikacija izdao sobu. O igledno mu je bilo milo to e do i do nekolikodolara stanarine. Nije se ni skandalizovao ni nametljivo pokazivao da zna ta jeposredi kad je postalo jasno da je Vinstonu soba potrebna da bi u nju dovodio enu.

ord Orvel – 1984.

67/151

Umesto toga, gledao je nekud neodre eno, ni u blizinu ni u daljinu, i govoriouop tenim re ima, s takvim taktom da se inilo da je delimi no nevidljiv. Rekao jeda je mir ne to veoma dragoceno. Svako eli da ima neko mesto gde e povremenobiti sam. A kad neko zna da neko drugi ima takvo mesto, stvar je normalnog dobrogvaspitanja da to zadr i za sebe. ak je dodao, izgledaju i pri tom kao da sepotpuno topi u nevidljivosti, da ku a ima dva ulaza, i to jedan kroz zadnjedvori te, odakle se izlazilo na sporednu ulicu.

Pod prozorom se ula ne ija pesma. Vinston proviri, za ti en muslinskomzavesom. Junsko sunce je jo uvek bilo visoko na nebu, a u dvori tu punom sunca,jedna udovi no krupna ena, vrsta kao normanski stub, mi avih crvenihpodlaktica, s keceljom od jute privezanom oko pojasa, tabala je gore-dole izme ukorisa i konopca za rublje, prika inju i tipaljkama niz etvrtastih belih predmeta,koje Vinston prepoznade kao pelene. Kad god joj usta nisu bila zapu enatipaljkama, pevala je sna nim kontraaltom:

Be e to kratka ljubav bez nade

to pro e brzo k'o aprilski dan,

Al' od ne nih re i i misli o sre i

U srcu ve no ostade san.

Ta melodija je ve nekoliko nedelja proganjala London. Bila je to jedna odbezbroj sli nih pesama koje je za prole pu tala u promet jedna podsekcijamuzi kog odeljenja u Ministarstvu istine. Tekstovi su bili sastavljeni bez ikakveljudske intervencije, na aparatu zvanom versifikator. No ena je pevala takomelodi no da je od ina e odvratne besmislice postajala skoro prijatna muzika.Vinstone je uo eninu pesmu, struganje njenih cipela po plo ama dvori ta, de jeuzvike sa ulice i, odnekud veoma daleko, slabu buku saobra aja, a soba se ipakinila udno tiha, zato to nije bilo telekrana.

Ludost, ludost, ludost! ponovo pomisli on. Nezamislivo je bilo da e mo idolaziti u ovu sobu du e od nekoliko nedelja a da ih policija ne uhvati. No pomisaoo skrovi tu koje e biti samo njihovo, blizu, i izme u etiri zida, predstavljala jepreveliko isku enje za oboje. Neko vreme posle sastanka u zvoniku, bilo im jepostalo nemogu e da se na u. Zbog Nedelje mr nje koja je predstojala, radnovreme je bilo drasti no produ eno. Do Nedelje je preostajalo vi e od mesec dana,ali su obimne, komplikovane pripreme svakome zadavale naknadni posao. Najzadim je oboma po lo za rukom da izrade slobodno popodne u isti dan. Bili su sedogovorili da odu na onaj isti proplanak. Ve e pre toga videli su se za trenutak naulici. Dok su se kao slu ajno pribli avali jedno drugom u gomili, Vinston skoro da jei nije gledao; no jedan kratak pogled mu je bio dovoljan da primeti da je ble anego obi no.

"Propala stvar", promrmljala je ona im je ocenila da je sigurno govoriti."Mislim, za sutra."

ta?"

"Sutra popodne. Ne mogu da do em."

"Za to?"

"Ono redovno. Ovog meseca sam dobila ne to ranije."

Za trenutak je bio van sebe od besa. Tokom onih mesec dana koliko ju jepoznavao, priroda njegove elje za njom bila se izmenila. U po etku je tu bilo vrlo

ord Orvel – 1984.

68/151

malo istinske ulnosti. Njihovo prvo seksualno op tenje bilo je samo in volje. Noposle drugog stvari su se izmenile. Miris njene kose, ukus njenih usta, dodir njeneko e kao da su se uvukli u njega, ili u vazduh koji ga je okru avao. Ona mu be epostala fizi ka potreba, ne to to nije samo eleo, nego na ta je smatrao da ima ipravo. Kad mu je rekla da ne mo e do i, u njemu se rodilo ose anje kao da mu jepodvalila. No upravo ih je u tom trenutku gomila gurnula jedno uz drugo, i ruke suim se slu ajno srele. Ona mu nakratko ste e vrhove prstiju, pokretom koji nijebudio elju, nego ljubav. Palo mu je na pamet da je, kad se sa enom ivi zajedno,razo aranje ovakve vrste prirodan i redovan doga aj; i obuze ga duboka ne nost,kakvu prema njoj dotle jo nije osetio. Po eleo je da su njih dvoje par koji zasobom ima deset godina braka. Po eleo je da mogu hodati ulicama, ali otvoreno ibez straha, razgovarati o neva nim stvarima i kupovati sitnice za doma instvo.Po eleo je, najvi e od svega, da mogu imati neko mesto gde mogu biti sami a da sene osete obaveznim da spavaju zajedno svaki put kad se na u. Ne tog trenutka, alisutradan, pala mu je na pamet misao da iznajmi sobu kod eringtona. Kad je topredlo io D uliji, ona se slo ila neo ekivano spremno. Oboje su znali da je toludilo, svesno pribli avanje grobu. Dok je sedeo na ivici kreveta akaju i je, onponovo pomisli o podrumima Ministarstva ljubavi. udno, pomisli on, kako sepredodre eni u as pojavljuje i nestaje iz svesti. Tu je, sme ten negde u vremenubudu em, i prethodi smrti isto onako sigurno kao to devedeset devet prethodistotini. Ne mo e se izbe i, ali se mo da mo e odlo iti; a ipak ovek umesto toga,svaki as skra uje razmak do njega nekim svesnim, voljnim inom.

U tom trenutku na stepenicama se za e urni koraci. U sobu ulete D ulija.Nosila je torbu za alat od grubog mrkog platna, kakvu je ponekad vi ao da nosigore-dole po Ministarstvu. On po e napred da je uzme u naru je, no ona seoslobodi prili no urno, delom zato to je jo uvek dr ala torbu za alat.

"Strpi se malo", re e ona. "Pusti me da ti ka em ta sam donela. Jesi lidoneo one odvratne kafe Pobeda? I znala sam da doneti. Mo da je baci ,ne e nam trebati. Gledaj ovamo."

Ona kle e na kolena, otvori torbu i izbaci nekoliko francuskih klju eva ijednu odvrtku koji su le ali pri vrhu. Ispod njih je bilo nekoliko uredno spakovanihpaketi a od papira. Prvi koji je dodala Vinstonu inio se pod prstima udan, a ipaknekako poznat. Bio je napunjen ne im te kim, sli nim pesku, to se ugibalo gdegod ga ovek takne.

"Nije valjda er?" re e on.

"Pravi er. Ne saharin, nego er. A evo i vekna hleba - pravi beli, a neono na e ubre - i teglica d ema. Evo i konzerva mleka - ali gledaj! ovim se najvi eponosim. Morala sam da ga uvijem u krpu od d aka, jer bi se ina e..."

No nije mu bilo potrebno re i za to ga je uvila. Miris je ve ispunjavao sobu,bogati, vreli miris koji mu se inio isparenjem iz detinjstva, no koji se jo uvekponekad mogao uhvatiti, u kakvom hodniku pre nego to se zalupe vrata, ili naprepunoj ulici, iren vetrom i nanju en samo za trenutak pre no to se izgubi.

"Kafa", promrmlja on, "prava kafa."

"Kafa koju pije U a partija", re e ona. "Imam celo kilo."

"Kako si uspela da nabavi sve ovo?"

"Sve je to roba za U u partiju. Ni ta te svinje ne ostavljaju drugima, bani ta. Samo, razume se, sluge i kelneri kradu, pa - ali gledaj, imam i paketi aja"

Vinston nu pored nje i otcepi jedan ugao.

"Pravi aj. A ne ono na e li e borovnice."

ord Orvel – 1984.

69/151

"Ima ga puno u poslednje vreme. Osvojili su Indiju, ili tako ne to",ravnodu no re e ona. "Ali slu aj, dragi: sad se okreni da me ne gleda jedno triminuta. Sedi na drugi kraj kreveta. Nemoj mnogo blizu prozora. I ne kre i se dok tine ka em."

Vinston se zami ljeno zagleda kroz muslinsku zavesu. Dole u dvori tu, enacrvenih ruku jo uvek je mar irala gore-dole izme u korita i konopca. U jednomtrenutku izvadi iz usta dve tipaljke i zapeva, duboko se unose i:

Ka u da vreme sve rane le i,

Ka u da se uvek zaboravi sve,

Al' mladost je pro la i starost ve do la

A ja jo pamtim asove te.

inilo se da celu tu nedotupavnu pesmu zna napamet. Glas joj je plovionavi e s mekim letnjim vazduhom, vrlo melodi an, pun neke sre ne melanholije.Dobijao se utisak da bi bila savr eno zadovoljna kad bi junsko ve e bilo beskrajno azaliha rublja neiscrpna, da tu ostane jo hiljadu godina, ve aju i pelene i pevaju ibesmislice. Pade mu na pamet udna injenica da nikad nije uo nijednog lanaPartije kako peva spontano i sam. Tako ta bi pomalo ak mirisalo na neispravnost,predstavljalo opasnu ekscentri nost, kao razgovaranje sa samim sobom. Mo da seljudima peva samo onda kad su na ivici gladovanja.

"Sad mo da se okrene ", re e D ulija. On se okrete, i za trenutak jegotovo nije prepoznao. O ekivao je u stvari da e je videti golu. Ali nije bila gola.Promena je bila daleko ve a. Bila se na minkala.

Po svemu sude i, na putu do ku e je kri om u la u neku radnju u jednoj odproleterskih etvrti i kupila kompletnu garnituru kozmeti kog pribora. Usne su jojbile jako nakarminisane, obrazi narumenjeni, nos napuderisan; ak je i ispod o ijuimala ne to od ega su izgledale sjajnije. Ceo posao nije bio obavljen osobitove to, no Vinstonovi kriterijumi u tim stvarima nisu bili o tri. On nikad nije video,ni zami ljao, lanicu Partije sa na minkanim licem. D ulija se be e tolikoprolep ala da se on zapanji. Dodav i samo malo boje na prava mesta, postala je nesamo mnogo lep a no i daleko enstvenija. Kratka kosa i de ki kombinezon samosu poja avali taj utisak. Kad ju je uzeo u zagrljaj, nozdrve mu preplavi talassinteti kog mirisa ljubi ice. On se seti polumraka u podrumskoj kuhinji, i bezubihusta one ene. Ona je imala isti taj parfem; no u tom trenutku mu to nije smetalo.

"I parfem!" uzviknu on.

"Jeste, dragi, i parfem. A zna ta u jo da uradim? Gleda u da na empravu ensku haljinu, i nosi u je umesto ovih blesavih pantalona. Nosi u svilenearape i visoke tikle! U ovoj sobi u biti ena, a ne lanica Partije."

Strgo e ode u sa sebe i lego e u ogromni krevet od mahagonija. Vinston setada prvi put svukao u njenom prisustvu. Dotle se previ e stideo svog bledog imr avog tela, sa ote enim venama na listovima i belom pegom iznad gle nja.

ar ava nije bilo, ali je ebe na kome su le ali bilo izlizano i glatko, a veli ina ielasti nost kreveta iznenadi e ih oboje. "Sigurno je pun buva, ali ba nas briga",re e D ulija. Takav bra ni krevet se vi e nije mogao videti nigde sem uproleterskim ku ama. Vinston je kao dete ponekad spavao u takvom krevetu;

ulija nikad, kako se mogla setiti.

Ubrzo pado e u kratak san. Kad se Vinston probudio, kazaljke na staromsatu ve su bile domilele gotovo do devet. Nije se micao, jer je D ulija spavala s

ord Orvel – 1984.

70/151

glavom na njegovoj savijenoj ruci. Skoro sva minka bila je si la na njegovo lice ina jastuk, no jedan lak potez rumenila jo uvek joj je isticao lepotu jagodica. utizrak sunca na zalasku pade preko podno ja kreveta i osvetli kamin, gde je voda ulon u burno klju ala. Dole u dvori tu ena vi e nije pevala, ali su s ulice dopiralislabo ujni de ji uzvici. On se uzgred pitao da li je u ukinutoj pro losti bilo obi nastvar le ati ovako u krevetu po sve ini letnje ve eri, mu karac i ena, bez ode e,koji spavaju jedno s drugim kad im se prohte, pri aju o emu im se prohte, ni imneprimorani da ustanu; koji jednostavno le e i slu aju mirne zvuke to dolazespolja. To sigurno nikad nije bilo svakida nja stvar. D ulija se probudi, protrlja o i ipodi e se na lakat da pogleda prema pe i.

"Pola vode ve isparilo", re e ona. "Sad u ja da ustanem i skuvam kafu.Imamo jo sat. U koliko gase u tvojoj zgradi?"

"U dvadeset tri i trideset."

"Kod mene u domu u dvadeset tri. Samo mora se biti jo i pre, jer... ej!Gubi se odatle, pogani stvore!"

Ona se najednom izvi u krevetu, dohvati cipelu s poda i zavitla je u ugaode kim trzajem ruke, istim onim pokretom kojim je onog jutra tokom Dvaminuta mr nje hitnula re nik na Gold tajna.

ta to bi?" iznena eno upita on.

"Pacov. Videla sam ga kako je proturio nju ku. Tamo u ku ima rupa. Akoni ta drugo, bar sam ga dobro upla ila."

"Pacovi!" promrmlja Vinston. "U ovoj sobi!"

"Ima ih svuda", ravnodu no odvrati D ulija, ponovo le i. "Kod mene udomu ima ih ak i u kuhinji. U nekim delovima Londona sve vrvi od njih. Jesi li znaoda napadaju decu? Da, da. U tim krajevima ima ulica gde ena ni dva minuta nesme da ostavi dete samo. Na decu idu oni veliki, mrki. A to je najgore, oni uvek..."

"Nemoj dalje!" kriknu Vinston, vrsto zatvorenih o iju.

"Mili! Pa ti si sav bled. ta ti je? Je l' ti se gadi od njih?"

"Od svih u asa na svetu - pacov!"

Ona se pripi uz njega i obavi ga svojim udovima, kao da ga je htela umirititoplinom svog tela. On ne otvori o i odmah. Nekoliko trenutaka be e ga dr aloose anje da se ponovo nalazi u ko maru koji mu se, ovda-onda, vra ao celogivota. Uvek je bio manje-vi e isti. U njem je stajao pred zidom mraka, a s druge

strane zida nalazilo se ne to nepodno ljivo, ne to previ e u asno da bi mu se moglopogledati u o i. U tom snu, najdublje ose anje mu je bilo samozavaravanje, jer jeu stvari znao ta se nalazi iza zida mraka. S o ajni kim naporom, kao da upa deosopstvenog mozga, mogao bi ak i da to ne to izvu e na videlo. Uvek se budio neprona av i ta je to; ali na neki na in je imalo veze s onim to je D ulija govorilapre no to ju je prekinuo.

"Izvini", re e on, "nije ni ta. Ne volim pacove, to je sve."

"Ne brini, dragi, ne e oni nama u sobu. Pre nego to odemo, ja u malo juteu rupu. A idu i put kad do emo, done u maltera pa u je propisno zapu iti."

Crni trenutak panike ve je upola bio zaboravljen. Malo posti en, on sede inasloni se na uzglavlje. D ulija si e s kreveta, navu e kombinezon i skuva kafu.Miris koji se irio iz lon a bio je tako sna an i uzbudljiv da oni zatvori e prozor daga ne bi ko spolja osetio i postao znati eljan. Jo bolji od ukusa kafe bio je svilastizgled koji joj je davao er; er, koji je Vinston gotovo zaboravio posle godinena saharinu. S jednom rukom u d epu, i dr i u drugoj komad hleba premazan

ord Orvel – 1984.

71/151

emom, D ulija je hodala po sobi, pogledaju i ravnodu no u orman za knjige,predla i kako je najbolje popraviti sto na rasklapanje, spu taju i se u izlizanunaslonja u da vidi je li udobna, i razgledaju i besmisleni sat sa dvanaest podelaka snekom podsme ljivom trpeljivo u. Zatim donese stakleni pritiska do kreveta daga ispita na boljem svetlu. On joj ga uze iz ruke, o aran, kao i uvek, mekim kaoki nica izgledom stakla.

ta misli , ta bi to moglo biti?" upita ga D ulija.

"Ni ta - ho u da ka em, mislim da se nije koristilo ni za ta. Zato mi sesvi a. Komadi istorije koji su propustili da izmene. Poruka od pre sto godina, kadbi znali da je pro itamo."

"A ona slika preko" - ona pokaza glavom graviru na suprotnom zidu - "je li ito od pre sto godina?"

"I vi e. Rekao bih da ima i svih dvesta. Ko zna. Danas se vi e ne mo esaznati koliko je ta staro."

Ona ode do gravire da je pogleda. "Evo odavde je ona be tija promolilanju ku", re e ona i udari nogom po drvenoj oplati odmah ispod slike. "Koje je ovomesto. Negde sam ga ve videla."

"Crkva - ili je bar bila crkva. Crkva svetog imuna, tako se zvala." Odlomakpesmice koju be e nau io od eringtona vrati mu se u se anje i on dodade, upolanostalgi no: "Narand a i limun, ka e sveti imun!"

Na njegovo iznena enje, ona nastavi:

"Duguje mi farting, ka e sveti Martin.

ta bi od mog duga, pita sveti Luka...

Dalje se ne se am. Jedino sam zapamtila da se zavr ava: Evo ide sve ar dazapali sve e, evo ide d elat da ti glavu se e!"

Kao dve polovine rabo a. Ali posle ka e sveti Luka morao je do i jo jedanstih. Mo da bi se mogao iskopati iz eringtonovog se anja na kakav umestanpodsticaj.

"Od koga si to nau ila?" upita on.

"Od dede. Govorio mi je tu pesmicu kad sam bila mala. Isparili su ga - usvakom slu aju, nestao je - kad mi je bilo osam godina. Da mi je znati ta jelimun", nevezano dodade ona. "Narand e sam vi ala. To je vo e, okruglo pa uto, sdebelom korom."

"Ja se se am limuna", re e Vinston, "pedesetih godina bilo ih je dosta. To jeisto vo e, samo kiselo; od samog mirisa su trnuli zubi."

"Glavu dajem da iza ove slike ima buva", re e D ulija. "Jednog dana moramda je skinem pa da je dobro o istim. Sad ve treba da krenemo. Moram jo i ovuminku da skinem. Maltretiranje. Posle u da ti izbri em karmin s lica."

Vinston jo nekoliko trenutaka ostade da le i. Soba se mra ila. On se okreteprema svetlu i zagleda u pritiska . Neiscrpno interesantna stvar na njemu nije biokomadi korala nego unutra njost samog stakla. Staklo je bilo debelo, a ipakprovidno gotovo kao vazduh. Sticao se utisak kao da je povr ina stakla nebeski svodkoji zatvara ceo jedan svet sa svom njegovom atmosferom. inilo mu se da mo e

i u njega; u stvari je i bio u njemu, zajedno sa stolom od mahagonija, stolom narasklapanje, starinskim satom, gravirom i samim pritiska em. Pritiska je bio soba

ord Orvel – 1984.

72/151

u kojoj se nalazio, a koral D ulijin i njegov ivot, u vr en u nekoj vrsti ve nosti usrcu kristala.

5.Sajm be e nestao. Jedno jutro je do lo, a njega nije bilo na poslu; nekoliko

nepromi ljenih prokomentarisalo je njegovo odsustvo. Slede eg dana niko ga nijepominjao. Tre eg dana Vinston ode u vestibil Odeljenja dokumentacije da pogledaoglasnu tablu. Na jednom komadu papira bio je spisak lanova rukovodstva ah-kru oka; jedan od njih je bio i Sajm. Spisak je izgledao isti kao pre - ni ta nije biloprecrtano - ali je bio za jedno ime kra i. To je bilo dovoljno. Sajm be e prestao dapostoji; nikad nije ni postojao.

Vreme je bilo nesnosno vrelo. U lavirintu Ministarstva aparata zaklimatizaciju odr avali su u sobama bez prozora normalnu temperaturu, ali na ulicisu trotoari pekli tabane, a smrad u metrou u satima najve e gu ve bio je u asan.Pripreme za nedelju mr nje bile su u punom jeku, i slu benici svih ministarstava suradili prekovremeno. Procesije, mitinge, vojni ke parade, predavanja, izlo bevo tanih figura, filmske predstave, telekranske programe - sve je to trebaloorganizovati; podizati tribine, praviti modele, sastavljati parole, komponovatipesme, iriti glasine, falsifikovati fotografije.D ulijina radna jedinica u Odeljenjuproze bila je oslobo ena proizvodnje romana i dobila zadatak da na brzinu izbacujepamflete kojima se raspirivala mr nja. Vinston je, pored svog svakodnevnog posla,svakoga dana provodio sate nad kompletima Tajmsa, menjaju i i ulep avaju i vestikoje je trebalo citirati u govorima. U no ne sate, kad su se gomile raspojasanihprola motale ulicama, u gradu se ose ala neka udno grozni ava atmosfera.Raketne bombe su padale e nego ikad, a ponekad bi se izdaleka ule strahotneeksplozije ije poreklo niko nije umeo da objasni, i o kojima su kru ile neverovatneglasine.

Nova pesma koja je trebalo da bude melodijska tema Nedelje mr nje (zvalase Pesma mr nje) ve je bila komponovana i nebrojeno puta pu tana prekotelekrana. Imala je divlja an, lajav ritam koji se ne bi mogao sasvim nazvatimuzikom; vi e je podse ao na lupu dobo a. Kad su je urlali stoglasni horovi uzpratnju koraka u mar u, pesma je uterivala strah u kosti. Be e se dopala prolima, iu pono nim ulicama se takmi ila sa jo uvek popularnom Be e to kratka ljubav beznade. Parsonsova deca su je svirala i danju i no u, nepodno ljivo, na lju ikomadu toalet papira. Vinston je uve e imao vi e posla nego ikad. Odredidobrovoljaca koje je organizovao Parsons pripremali su ulice za Nedelju mr nje, ilizastave, crtali plakate, podizali koplja za zastave po krovovima i, reskiraju i daslome vrat, rastezali ice s krova na krov da o njih oka e zastavice. Parsons sehvalio da e sama zgrada Pobeda izvesti etiri stotine metara zastave. Nalazio se usvom elementu i bio je sre an kao malo dete. Vru ina i fizi ki rad jo su mu davaliizgovor da uve e obla i kratke pantalone i ko ulju s otvorenim okovratnikom. Bio jesvuda u isto vreme, vukao, gurao, testerisao, zakucavao, improvizovao, podsticao ibodrio sve i svakog, i iz svakog pregiba na telu lu io kiselkasti znoj koji kao da jedolazio iz nepresu nog izvora.

Odjednom se u celom Londonu pojavio nov plakat. Nije imao tekst;predstavljao je samo udovi no veliku figuru evroazijskog vojnika, tri ili etirimetra visokog, s bezizraznim mongolskim licem i ogromnim izmama, kako kora adr i u visini kuka automat na gotovs. Gledan bilo kog ugla, grli cevi, uveli anskra enom perspektivom, inilo se uperen u posmatra a. Taj plakat je biozalepljen na svaki zid gde je bilo slobodnog mesta, i po broju ak prevazilazio iportrete Velikog Brata. Kod prola, koji su prema ratu obi no bili ravnodu ni,javljala se, pod razdra uju im dejstvom propagande, jedna od njihovih povremenih

ord Orvel – 1984.

73/151

groznica rodoljublja. Kao da su se eleli uklopiti u op te raspolo enje, raketnebombe su ubijale vi e ljudi nego obi no. Jedna je pala na prepun bioskop uStepniju i zatrpala u ru evinama nekoliko stotina rtava. Sutradan je svestanovni tvo te etvrti izi lo, u dugoj, otegnutoj koloni, na sprovod koji je potrajaosatima i u stvari bio protestni miting. Druga je pala na zapu ten komad zemlji takoji je slu io kao de je igrali te, i raznela u komade nekoliko stotina dece. Na to jedo lo do novih gnevnih demonstracija, pri emu je bila napravljena i spaljenaGold tajnova figura od voska, stotine plakata s evroazijskim vojnikom zderano sazidova i ba eno na loma u, a nekoliko radnji oplja kano u gu vi; onda se proneseglas da pijuni upravljaju bombama pomo u radio-talasa, i svetina potpali ku u ukojoj je iveo neki stari bra ni par za koji se sumnjalo da je stranog porekla te seoboje ugu e.

U sobici nad eringtonovom radnjom, kad god su imali vremena da tamoodu, D ulija i Vinston su le ali jedno uz drugo na krevetu bez ar ava, goli zbogvru ine. Onaj pacov se vi e nije pojavljivao, ali stenice i buve su se strahovitonamno ile po toplom vremenu. To nije smetalo. Prljava ili ista, soba je bila raj.

im bi stigli, posuli bi celu sobu biberom kupljenim na crnoj berzi, zbacili ode u sasebe, voleli se oznojenim telima, zatim zaspali i probudili se da vide kako sustenice zbile redove i spremaju protivnapad.

etiri, pet, est - sedam puta su se sastali u junu. Vinstona be e pro lanavika da pije d in u svako doba. Vi e nije ose ao potrebu. Dobio je u te ini,ote ena vena mu se smirila i ostavila za sobom samo mrku mrlju iznad gle nja,jutarnji napadi ka lja su mu prestali. Vi e nije bilo nesnosno iveti, vi e ga nijeprogonio impuls da pravi grimase u telekran i da psuje iz sveg glasa. Sad kad suimali bezbedno skrovi te, nije mu ak bilo te ko ni to to se mo e sastajati s

ulijom jedino na dva-tri sata, pa i to retko. Va no je bilo to to soba nadstarinarnicom mo e postojati. Znati da ona postoji, neoskrvnjiva, bilo je gotovoisto kao i biti u njoj. Soba je bila svet za sebe, deo prostora koji je pripadaopro losti, po kome su se mogle kretati izumrle ivotinje. erington je, mislio jeVinston, tako e jedna izumrla ivotinja. On se obi no zaustavljao da porazgovaranekoliko minuta s eringtonom pre no to bi se popeo u sobu. Starac je vrlo retkoizlazio iz ku e - ako je uop te izlazio - a, s druge strane, kupaca gotovo da nije niimao. iveo je kao duh izme u male, mra ne radnjice i jo manje kuhinjice gde jespremao sebi jelo i u kojoj se izme u ostalog nalazio i jedan neverovatno stargramofon sa ogromnom trubom. Bilo mu je milo to ima s kim da razgovara. Dok jetapkao me u svojom bezvrednom robom, sa svojim dugim nosom, nao arima sdebelim staklom, i povijenim ramenima u somotskom kaputu, uvek je delovao vi ekao skuplja nego kao trgovac. S nekim izbledelim odu evljenjem on se doticaoovog ili onog komada starudije - porculanskog zapu a, bojenog poklopcapolomljene burmutice, medaljona sa pramenom kose ko zna kog davno umrlogdeteta - nikad ne tra i od Vinstona da kupi, nego samo da se divi. Razgovarati snjim bilo je kao slu ati cincanje stare izan ale muzi ke kutijice. Iz zakutakase anja be e izvukao jo nekoliko odlomaka zaboravljenih de jih pesmica. Jedna jebila o punoj korpi jaja, druga o malenoj p eli, tre a o acima- avolima. Kad god biiskopao kakav nov odlomak, rekao bi stidljivo se sme kaju i "U inilo mi se da bi vasovo moglo interesovati."

I Vinston i D ulija su znali - u izvesnom smislu, to im je stalno bilo u pameti- da ovo to se de ava ne mo e dugo trajati. Bilo je trenutaka kad im je saznanjeda ih neminovno eka smrt postajalo isto onako opipljiva stvar kao i krevet nakome su le ali, i tada bi se pripijali jedno uz drugo s nekom o ajni kom ulno u,kao gre nik osu en na prokletstvo koji grabi poslednju mrvicu zadovoljstva petminuta pre no to e na satu izbiti as osude. No bilo je i trenutaka kad su imaliiluziju ne samo bezbednosti nego i trajnosti. inilo im se da im se ni ta zlo ne mo e

ord Orvel – 1984.

74/151

desiti sve dok su u sobi. Probiti se do nje bilo je te ko i opasno, ali sama soba jebila svetili te. To je bilo sli no iluziji koju je imao Vinston posmatraju i staklenipritiska : da se u taj stakleni svet mo e u i i da se, kad se ovek na e unutra,vreme mo e zaustaviti. esto su se prepu tali fantazijama o bekstvu. Sre a e ihdr ati neograni eno i oni e nastaviti svoju igru, kao i dosad, sve dok ih ne sna eprirodna smrt. Ili e Ketrin umreti pa e Vinston i D ulija, spretno manevri i,uspeti da izdejstvuju dozvolu da se uzmu. Ili e zajedno izvr iti samoubistvo, Ili enestati, izmeniti svoj izgled, nau iti da govore kao proli, zaposliti se u fabrici ipro iveti svoj ivot u nekoj sporednoj uli ici, neotkriveni. No oboje su znali da susve to besmislice. U stvarnosti bekstvo nije bilo mogu e. ak ni onaj jediniizvodljiv plan, samoubistvo, nisu imali namere da sprovedu. iveti od danas dosutra, od jedne sedmice, do druge, rastezati sada njost koja nije imala budu nosti,bio je nepobediv nagon, kao to je nepobediv nagon plu a da uvla e svaki novi dahsve dok ima vazduha.

A ponekad su govorili i o aktivnoj buni protiv Partije, ali nisu znali ni kakoda u ine prvi korak. ak i da je ono basnoslovno Bratstvo i postojalo, jo uvek biput do njega ostao te ko a. On joj je ispri ao o udnoj bliskosti koja je postojala,ili se ini da postoji, izme u njega i O'Brajena, i o impulsu koji mu je ponekaddolazio: da prosto pri e O'Brajenu, objavi mu da je neprijatelj Partije, i zatra injegovu pomo . Njoj se za udo to nije u inilo nepromi ljenim. Bila je navikla da oljudima sudi po licu, te joj se inilo prirodnim da Vinston veruje na osnovu jednogjedinog pogleda u magnovenju da se O'Brajenu mo e verovati. Osim toga, verovalaje da svi, ili skoro svi, potajno mrze Partiju i da bi rado kr ili pravila kad bi znali dae pro i neka njeno. Ali odbijala je da poveruje da rasprostranjena, organizovana

opozicija postoji i da uop te mo e postojati. Pri e o Gold tajnu i njegovojpodzemnoj vojsci, kako je govorila, samo su gomila gluposti koje je Partija izmislilaza svoje potrebe i u koje se ovek morao pretvarati da veruje. Ona je bezbrojputa, na mitinzima i spontanim demonstracijama, vikala na sav glas tra i smrtljudima ija imena nikad nije ni ula i u ije navodne zlo ine nije ni najmanjeverovala. Kad su se vodila javna su enja, ona je bila na svom mestu u odredimaomladinske organizacije koji su opkoljavali sudove i danju i no u, skandiraju i urazmacima "Smrt izdajnicima!" Tokom Dva minuta mr nje uvek je nadma ivala sveostale u izvikavanju pogrda Gold tajnu. A ipak je imala vrlo bledu predstavu otome ko je Gold tajn i kakvu doktrinu navodno zastupa. Odrasla je posleRevolucije, i bila premlada da bi se se ala ideolo kih borbi ezdesetih godina.Pojam nezavisnog politi kog pokreta bio je van njenih mo i poimanja; a u svakomslu aju, partija je nepobediva. Postoja e uvek, i uvek e biti ista. ovek se mo ebuniti jedino potajno neposlu no u ili, najvi e, usamljenim inovima nasilja:ubistvom ili diverzijom.

U izvesnom smislu bila je daleko inteligentnija od Vinstona, i daleko manjepodlo na partijskoj propagandi. Jednom ga je, kad je zbog ne ega pomenuo ratprotiv Evroazije, iznenadila rekav i da se po njenom mi ljenju taj rat uop te nevodi. Raketne bombe koje su svakodnevno padale na London ispaljivala jeverovatno sama vlada Okeanije, 'samo da se ljudi pla e'. Ta misao mu doslovnonikad nije u la u glavu. Ona je u njemu podstakla ak i neku zavist kad mu je reklada joj je tokom Dva minuta mr nje najve i problem kako da ne prsne u smeh. Nostavljala je u sumnju u enje Partije samo onda kad se doticalo njenog sopstvenogivota. esto je bila spremna da prihvati zvani nu mitologiju samo zato to joj

razlika izme u istine i izmi ljotine nije bila va na. Verovala je, na primer, po to jeto u ila u koli, da je Partija izmislila avion. (Vinston se seti da je u vreme kad jeon bio ak - Partija tvrdila samo da je izmislila helikopter; dvanaestak godinakasnije, kad je D ulija i la u kolu, to isto je tvrdila i za avion; jo jednageneracija, i Partija e pripisati sebi da je izmislila i parnu ma inu). A kad joj je

ord Orvel – 1984.

75/151

rekao da su avioni postojali daleko pre njegovog ro enja, i daleko pre Revolucije,to joj se nije u inilo ni najmanje vrednim pa nje. Najzad, kakve veze ima ko jeizmislio avion? U prili no ve oj meri ga je pogodilo kad je iz neke njene slu ajneprimedbe zaklju io da se ona ne se a da je Okeanija pre etiri godine bila u ratu sIstazijom a u miru s Evroazijom. Bilo je istina da je ceo rat smatrala name tenomstvari; no bilo je o igledno da ak nije ni primetila da se promenilo imeneprijatelja. "Mislila sm da smo oduvek u ratu s Evroazijom", bila mu je ravnodu norekla. To ga je malo popla ilo. Avion je bio prona en davno pre njenog ro enja, alije do izmene u ratu do lo pre svega etiri godine, kad je ve uveliko bila odrasla.Oko toga se prepirao s njom skoro etvrt sata. Na kraju je uspeo da joj prisilise anje da se vrati, sve dok se nije nejasno podsetila da je nekad neprijatelj bioIstazija a ne Evroazija. No cela stvar joj se i dalje inila neva nom. "Ko te pita?"rekla mu je nestrpljivo. "Uvek je jedan rat za drugim, a zna se da su sve vesti i takogola la ."

Ponekad joj je pri ao o Odeljenju dokumentacije i besramnim falsifikatimakoje tamo ini. To je nije u asavalo. Na pomisao da la i postaju istine njoj se nijestvarala provalija pod nogama. On joj ispri a o D onsu, Aronsonu i Raterfordu iduboko zna ajnom komadu papira koji je u jednom trenutku dr ao u ruci. To nanju ostavi osobit utisak. Isprva ak nije ni shvatila u emu je su tina pri e.

"Jesu li to bili tvoji prijatelji?" upita ga ona.

"Nisu, nisam ih ni poznavao. Bili su lanovi U e partije. Sem toga, bili sudaleko stariji od mene. Oni su iz starih dana, pre Revolucije. Jedva sam ihpoznavao i iz vi enja."

"Pa to se onda sekira ? Partija i tako sve vreme ubija ljude."

On poku a da je natera da shvati. "Ovo je izuzetan slu aj. Nije u pitanjusamo to to je neko ubijen. Shvata li da je pro lost, od ju e pa unatrag, ukinuta?Ako je jo igde ima, onda je u nekoliko predmeta uz koje nisu vezane nikakve re i,kao to je onaj komad stakla. Mi ve ne znamo doslovno ni ta o Revoluciji ivremenu pre Revolucije. Svaki dokument je uni ten ili falsifikovan, svaka knjigaprera ena, svaki spomenik, ulica, svaka zgrada prekr tena, svaki dokumentizmenjen. A taj proces se nastavlja iz dana u dan, iz minuta u minut. Istorija sezaustavila. Ne postoji ni ta sem beskona ne sada njosti u kojoj Partija uvek imapravo. Razume se, ja znam da se pro lost falsifikuje, ali ne u nikad mo i dadoka em, ak ni onda kad sam ja taj koji falsifikuje. Kad se falsifikat izvr i, neostaje nikakav dokaz. Jedini dokazi su u mojoj glavi, ali ja nikako ne mogu bitisiguran da se iko drugi se a onoga ega i ja. I samo sam jednom u ivotu, u tomslu aju o kome ti pri am, zaista imao u ruci konkretan dokaz posle doga aja -godinama posle doga aja."

"I ta ti je to vredelo?"

"Ni ta, jer sam ga bacio posle nekoliko minuta. Ali da mi se to desi danas,sa uvao bih ga."

"Ja, vala, ne bih!" re e D ulija. "Ja sam sasvim spremna da reskiram, ali samza ne to korisno, a ne za par e starih novina. I da si ga sa uvao, ta bi mogao dauradi s njim?"

"Verovatno ni ta naro ito. Ali to je bio dokaz. Mogao je posejati sumnjuovde-onde, pod uslovom da se usudim i poka em ga nekome. Ne verujem da emo

ta mo i da izmenimo za na eg ivota. Ali mogu e je zamisliti male grupice otporaovde-onde - grupice ljudi koji se udru uju, grupice koje postepeno rastu i mo daostave ne to pisano za sobom, da bi slede a generacija produ ila gde smo mi stali."

"Dragi, meni nije stalo do slede e generacije. Meni je stalo samo do nas."

ord Orvel – 1984.

76/151

"Ti si buntovnik samo od pojasa nani e", re e joj on.

Ona na e da je to neverovatno duhovito i odu evljeno mu baci ruke okovrata.

Za finese partijske doktrine nije imala nimalo interesovanja. Kad god bi onpo injao da pri a o principima englsoca, dvomisli, izmenjivosti pro losti, iporicanju objektivne stvarnosti, i da upotrebljava re i iz Novogovora, njoj jepostajalo dosadno, zbunjivala bi se i govorila da na to nikad ne obra a pa nju. Znase da su sve to budala tine; za to se onda sekirati? Ona zna kad da kli e a kad davi e 'ua'; to je sve to oveku treba. Ako bi i dalje govorio o tim pitanjima, ona bi -imala je tu nezgodnu naviku - padala u san. Bila je jedna od onih koji mogu dazaspe u svakom trenutku i svakom polo aju. Razgovaraju i s njom, on shvati kakoje lako prikazati fasadu politi ke ispravnosti a pritom nemati pojma ta ispravnostzna i. U izvesnom smislu, pogledi partije najuspe nije su se nametali ljudimanesposobnim da ih shvate. Mogu e je bilo naterati ih da prihvate najo iglednijanasilja nad stvarno u, po to nikad nisu potpuno shvatali svu veli inu onoga to seod njih tra i, a za javni ivot nisu bili dovoljno zainteresovani da bi primetili ta sede ava. Zato to nisu shvatili do kraja, ostajali su normalni. Oni su jednostavnogutali sve, a to to bi progutali nije im kodilo jer nije ostavljalo ni ta za sobom,ba kao to zrno kukuruza prolazi nesvareno kroz telo kakve ptice.

6.Najzad se dogodilo. O ekivana poruka je stigla. inilo mu se da je na to

ekao celog ivota.

ao je dugim hodnikom u Ministarstvo, i stigao skoro do mesta gde mu jeulija tutnula ceduljicu u ake, kad je osetio da odmah za njim ide neko krupniji

od njega. Taj neko, ko god je bio, malo se zaka ljao, o igledno spremaju i se daprogovori. Vinston se naglo zaustavi i okrete. Ugleda O'Brajena.

Najzad su stajali licem u lice; Vinston oseti samo jedan impuls: da pobegne.Srce mu je estoko tuklo. Ne bi bio sposoban da progovori. O'Brajen, me utim,produ i istim korakom, za trenutak prijateljski polo i ruku na Vinstonovu mi icu,tako da obojica kreto e dalje jedan uz drugog. Zatim progovori s onom udnomozbiljnom u tivo u po kojoj se razlikovao od ve ine lanova U e partije.

"Nadao sam se da u imati prilike da porazgovaram s vama", re e on. "Nekidan sam itao u Tajmsu jedan va lanak u Novogovoru. Vas Novogovor zanima snau ne ta ke gledi ta, zar ne?"

Vinston be e povratio ne to kontorole nad sobom. "Te ko da bi se moglo re ida je s nau ne ta ke gledi ta", re e on. "Ja sam samo amater. To nije moja oglast;nisam nikad imao posla sa samim stvaranjem jezika."

"Ali se njime izvrsno slu ite", re e O'Brajen. "To ne mislim samo ja. Nedavnosam razgovarao s jednim va im prijateljem koji je zaista stru njak. Za trenutak muse ne mogu setiti imena."

Vinstonovo srce se opet bolno protrese. Taj o kome je bila re nije mogaobiti niko drugi do Sajm. Ali Sajm je bio ne samo mrtav, nego ukinut, nelice.Pomenuti ga bilo bi smrtno opasno. O'Brajenova primedba je o igledno trebalo daposlu i kao signal, kao ifra. U estvuju i zajedno s njim u malom inu zlomisli,O'Brajen je od Vinstona na inio sau esnika. Oni produ e korakom niz hodnik, aliO'Brajen se najednom zaustavi. Gestom koji je uvek obezoru avao i odavaoprijateljstvo, on popravi nao ari na nosu. Zatim nastavi:

ord Orvel – 1984.

77/151

"U stvari sam vam hteo re i da sam u va em lanku nai ao na dve re i kojesu zastarele. No u upotrebi su bile sve do nedavno. Jeste li videli deseto izdanjeRe nika Novogovora?"

"Nisam", re e Vinston. "Mislio sam da jo nije izi ao. Mi se u Dokumentacijijo uvek slu imo devetim."

"Deseto izdanje se ne e pojaviti jo nekoliko meseci; ali razdeljeno jenekoliko signalnih primeraka. Jedan imam i ja. Mo da bi vas interesovalo dapogledate."

"Veoma", re e Vinston, shvativ i smesta kuda to vodi.

"Neka od novih dostignu a upravo su ingeniozna. Smanjenje broja glagola -mislim da e vas to osobito zanimati. Kako emo: da li da vam po aljem po kuriru?Bojim se da u zaboraviti; za te stvari nemam pam enje. Mo da ako biste vi do lido mene da vam ga dam? ekajte. Da u vam moju adresu."

Stajali su ispred telekrana. Pomalo rasejano, O'Brajen pipunu po d epovima,zatim izvadi bele nik s ko nim koricama i zlatnu hemijsku olovku. Odmah ispodtelekrana, u polo aju da svako ko posmatra s druge strane instrumenta mo epro itati ta pi e, on na vrlja adresu, otkide list i dade ga Vinstonu.

"Kod ku e sam obi no uve e", re e on. "Ako me ne bude, moj sluga e vamdati re nik."

Potom ode, ostaviv i Vinstona da dr i listi papira, koji ovog puta nijetrebalo kriti. On ipak pa ljivo nau i adresu napamet, i posle nekoliko sati ubacipapir u rupu za pam enje zajedno sa gomilom drugih papira.

Njihov razgovor je potrajao najvi e dva-tri minuta. Cela epizoda mogla jeimati samo jedno zna enje. Bila je smi ljena da bi Vinston saznao O'Brajenovuadresu. To je bilo potrebno, jer se ni ija adresa nije mogla doznati druk ije nodirektnim pitanjem. Nisu postojali nikakvi imenici. Ono to mu je O'Brajen u stvarirekao, zna ilo je 'ako bude po eleo da me vidi , evo gde me mo na i'. Mo da eak u re niku biti sakrivena kakva poruka. No u svakom slu aju jedno je bilo

sigurno. Zavera o kojoj je sanjao odista postoji, a on je upravo dosegao njenuspoljnu ivicu.

Znao je da e se pre ili posle odazvati O'Brajenovom pozivu. Mo dasutradan, mo da posle dugog odlaganja - nije bio siguran. Ono to se de avalo bioje samo razvoj procesa koji je po eo pre nekoliko godina. Prvi korak je bilapotajna, nemarna misao, a drugi otpo injanje dnevnika. Onda je pre ao s misli nare i, a s re i na dela. Poslednji korak je ono to e se desiti u podrumimaMinistarstva ljubavi. On je to prihvatio. Kraj je bio sadr an u po etku. Ali ipak jebilo stra no; ili ta nije, sli no prvom dahu smrti; ose ao se kao da je u manjoj meriiv. Jo dok je razgovarao s O'Brajenom, u trenutku kad je shvatio smisao njegovih

re i, osetio se kao da mu je celo telo obuzela hladna drhtavica. Imao je ose anjeda zakora uje u hladnu vlagu groba; a od toga to je oduvek znao da je grob tu i daga eka nije mu bilo mnogo bolje.

7.Vinston se probudi o iju punih suza. D ulija se sanjivo okrete pored njega,

promrmljav i ne to to je verovatno bilo " ta je?"

"Sanjao sam..." po e on, pa se prese e. Bilo je previ e komplikovano da bise moglo iskazati re ima. Pored samog sna, postojalo je i se anje vezano za njegakoje mu se vratilo u pamet u onih nekoliko sekundi posle bu enja.

ord Orvel – 1984.

78/151

On ponovo le e, zatvorenih o iju, jo uvek natopljen atmosferom sna. To jebio ogroman, svetao san u kome kao da se ceo njegov ivot pru ao pred njim poputpredela u letnje ve e posle ki e. Sve se de avalo u unutra njosti staklenogpritiska a, ali povr ina stakla be e postala nebeski svod, a ispod svoda sve se iniloprepravljeno jasnom mekom svetlo u u kojoj se moglo videti do beskrajnihdaljina. Ceo san je bio obuhva en - na neki na in ak i sadr an - u pokretu rukekoji je u inila njegova majka, a posle trideset godina ona Jevrejka koju je video uurnalu kako poku ava da za titi de a od metaka pre nego to ih je helikopter

oboje razneo u komade.

"Zna li", re e on, "da sam do ovog trenutka verovao da sam ubio svojumajku?"

"A za to si je ubio?" upita D ulija, gotovo spavaju i.

"Nisam je ubio. Ne fizi ki."

U snu se be e setio trenutaka kad je poslednji put video majku, a nekolikosekundi pre bu enja bio mu se vratio sav onaj venac sitnih doga aja koji su gaokru ivali. Posredi je bilo se anje koje je godinama namerno potiskivao iz glave. Upogledu datuma nije bio siguran, ali kad se to desilo, nije mogao imati vi e oddvanaest, ako ne i samo deset, godina.

Otac je pre toga ve bio nestao; nije se mogao setiti pre koliko vremena.Jasnije se se ao sulude nemirne atmosfere tog vremana: povremenih uzbuna zbogbombardovanja, skloni ta u stanicama metroa, gomila ru evina na sve strane,nerazumljivih objava izlepljenih po uglovima ulica, bandi mladi a u ko uljama isteboje, ogromnih redova pred pekarama, isprekidane mitraljeske paljbe iz daljine - iiznad svega, injenice da hrane nikad nije bilo dovoljno. Se ao se dugih popodnevakoja je provodio s ostalim de acima preturaju i po kanti za ubre i gomilaotpadaka, vade i listove kupusa, slju tene kore krompira, ponekad ak i komadi eustajalog hleba koje su potom pa ljivo istili od pepela; i ekaju i da pro ukamioni koji su i li izvesnom odre enom mar utom a za koje se znalo da prevozesto nu hranu; kad su se truckali prelaze i preko neravnina na putu, s njih biponekad palo nekoliko komada uljane poga e.

Kad mu je otac nestao, majka nije pokazala nikakvo iznena enje ni jakupatnju, ali se iznenada promenila. inilo se da je izgubila i najmanju trunku volje.Bilo je o igledno, ak i Vinstonu, da je ekala ne to to se mora desiti. Radila jesve to je bilo potrebno - kuvala, prala, krpila, name tala krevet, ribala pod, istilakamin - uvek veoma sporo i s udnim odsustvom suvi nih pokreta, kao vo tana lutkakoja se kre e sama. Njeno krupno i lepo telo kao da je samo od sebe zapadalo unepokretnost. esto je satima sedela na krevetu, gotovo nepomi no, i ljuljalanjegovu mla u sestricu, sitno, bole ljivo, veoma tiho dete od dve ili tri godine, slicem koje je od iznurenosti izgledalo gotovo majmunsko. Vrlo retko bi uzelaVinstona u naru je; tada bi ga dugo dr ala privijenog uza se, ne govore i ni re .Bilo mu je jasno, i pored malo godina i sebi nosti, da je to neki na in povezano sanikad napomenutim doga ajem koji tek to se nije desio.

Se ao se sobe u kojoj su iveli, mra ne, zagu ljive prostorije s krevetompokrivenim belom zastirkom koji kao da ju je dopola ispunjavao. Se ao se re oa nagas koji je stajao u kaminu, i police na kojoj je stojala hrana; a u hodniku ispredvrata bio je umivaonik od pe ene gline, koji su koristili stanari nekoliko soba.Se ao se maj inog tela nalik na kip kako se saginje nad re o da prome a ne to uerpi. Vi e od svega se ao se stalne gladi i ogavnih estokih borbi u vreme jela.

Stalno je mu io majku zapitkuju i je za to nema jo , vikao je i izdirao se na nju(se ao se ak i tonova svog glasa koji se prerano po eo menjati pa bi ponekadzagrmeo udnim baritonom), ili alostivo cmizdrio ne bi li mu dala vi e nego to mu

ord Orvel – 1984.

79/151

je pripadalo. Majka je bila potpuno spremna da mu da vi e nego to mu jepripadalo. Uzimala je zdravo za gotovo da on 'mu ko', treba da dobije ve i deo; noma koliko mu davala, uvek je tra io jo . Pri svakom obroku preklinjala ga je da nebude sebi an, da ne zaboravi da mu je sestrica gladna i da je i njoj potrebnahrana, ali nije pomagalo. On bi dre ao od besa kad bi prestala da mu sipa jelo,poku avao da joj istrgne erpu i kutla u, grabio zalogaje iz sestrinog tanjira. Znaoje da e majka i sestra zbog toga gladovati, ali se nije mogao uzdr ati; ak jesmatrao da ima i pravo na vi e jela. inilo mu se da ga razularna glad u elucuopravdava. Izme u obroka, ako majka ne bi stra arila, stalno je krao iz kukavnezalihe hrane na polici.

Jednog dana se podelilo sledovanje okolade, koga nije bilo ve nedeljama,ako ne i mesecima. Sasvim se jasno se ao dragocenog komadi a okolade. Na njihtroje zapalo je dve unce (Unca - 28,35 grama; prim. prev) (u to vreme se jo uvekra unalo na unce). Bilo je o igledno da je to treblao podeliti na tri jednaka dela.Odjednom, kao da je slu ao nekog drugog, Vinston u sebe kako krupnim i grubimglasom zahteva da mu se da ceo komad. Majka mu re e da ne bude halapljiv. Izrodise duga, jetka sva a, bez kraja i konca, s uzvicima, moljakanjem, suzama,grdnjama, cenkanjem. Njegova si na sestrica, gr evito se dr i za majku obemarukama, sasvim sli na majmun etu, sedela je i posmatrala ga preko njenog ramenakrupnim, alosnim o ima. Na kraju majka odlomi tri etvrtine okolade i dadeVinstonu; preostalu etvrtinu dade njegovoj sestri. Devoj ica dohvati okoladu itupo se zagleda u nju, mo da i ne znaju i ta je to. Vinston je jedan trenutakstajao i posmatrao je. Zatim, hitrim skokom, istr e komadi okolade iz sestrineru ice i izlete na vrata.

"Vinstone! Vinstone!" povika majka za njim. "Vrati se! Vrati sestri njenuokoladu!"

On stade, ali se ne vrati. Maj ine bri ne o i nisu silazile s njegovog lica. aki sad kad je razmi ljao o svemu tome, nije znao ta je to to se neposredno zatimdesilo. Shvativ i da joj je ne to oteto, njegova sestra po e slaba no cvileti. Majkaje obavi rukom i ste e joj glavicu sebi na grudi. Ne to u tom pokretu govorilo mu jeda mu sestrica umire. On se okrete i pobe e niz stepenice, dok mu je okolada uruci postajala lepljiva.

Majku vi e nije video. Kad je pojeo okoladu, osetio se malo posti en ismucao ulicama nekoliko sati, sve dok ga glad nije oterala ku i. Kad se vratio,majke nije bilo. U to vreme tako ta je ve postajalo normalno. Iz sobe nijenedostajalo ni ta sem majke i sestre. Nisu bile ponele ni ta od ode e, ak nimaj in kaput. Ni posle toliko godina nije bio siguran da li mu je majka mrtva. Biloje savr eno mogu e da su je oterali u logor za prisilni rad. to se sestre ti e, moglisu je odvesti, kao i Vinstona, u neku od kolonija za napu tenu decu (zvale su seVaspitno-popravni centri) koje je postalo potrebno podi i posle gra anskog rata; ilisu je mo da poslali u logor zajedno s majkom, ili prosto ostavili negde da umre.

San mu je jo uvek bio jasan u svesti, osobito onaj zakrivljuju i, za titni kipokret rukom u kome kao da je bio sadr an sav njegov smisao. U se anju mu sevrati drugi san, koji je sanjao pre dva meseca. U njemu je majka, onako isto kakoje sedela na otrcanom krevetu zastrtom belim pokriva em s detetom koje se vrstodr alo za nju, sedela u potonulom brodu, duboko ispod njega, i svakog minutatonula sve dublje, ali jo uvek gledala navi e, u njega, kroz sve tamniju vodu.

On ispri a D uliji o maj inom nestanku. Ne otvaraju i o i, ona se okrete ismesti udobnije.

"Vidim da si u to vreme bio prava svinja", nerazgovetno re e ona. "Sva decasu svinje."

ord Orvel – 1984.

80/151

"Jeste. Samo u celoj pri i je u pitanju to..."

Po njenom disanju bilo je jasno da je ponovo zapadala u san. eleo je damo e nastaviti pri u o majci. Po onome to se se ao o njoj, nije mislio da je onabila neobi na ena, jo manje da je bila inteligentna; a ipak je u njoj bilo nekeplemenitosti, neke istote, jednostavno zato to su na ela koja je po tovala bilanjena li na. Njena ose anja su bila njena sopstvena, i nisu se dala izmenitidejstvom i ega spoljnog. Ona ne bi ni pomislila da nekoristan in postaje samimtim i besmislen. Kad ovek voli nekog, onda ga voli, a kad nema da mu da ni tadrugo, daje mu bar ljubav. Kad je poslednjeg ostatka okolade nestalo, majka jeipak zagrlila njegovu sestricu. To nije koristilo, nije menjalo ni ta, nije proizvelojo okolade, nije odagnalo detinju smrt, ni njenu sopstvenu; ali joj se inilosasvim prirodnim da zagrli svoje dete. Ona ena, izbeglica, u amcu tako e jepokrila de a svojom rukom koja protiv metka nije koristila ni ta vi e no to bikoristio list hartije. Ono stra no to je Partija uradila bilo je u tome to je ubedilaljude da goli impulsi, gola ose anja, ne vrede ni ta, a u isto vreme im otela svumo nad materijalnim svetom. U kand ama Partije, ono to ovek ose a ili neose a, to ini ili ne ini, nije predstavljalo doslovno nikakvu razliku. Bilo kakobilo, ovek je nestajao, i vi e se ni za njega ni za njegove postupke nije ulo. Bioje potpuno izvu en iz toka istorije. A ipak ljudima od pre svega dve generacije tose ne bi inilo od prvenstvene va nosti, zato to nisu ni poku avali da izmeneistoriju. Njima je rukovodio sistem li nih odanosti koji nisu ni dovodili u pitanje.Va ni su bili li ni odnosi; neki krajnje beznade an pokret, jedan zagrljaj, jednasuza, jedna re samrtniku, mogli su imati vrednosti sami po sebi. Njemu iznenadapade na pamet da su proli jo uvek ostali takvi. Oni nisu bili odani jednoj partiji, nijednoj zemlji, ni jednoj ideji; bili su odani jedan drugom. Prvi put u ivotu, neprezre prole niti pomisli o njima samo kao o nepokretnoj masi koja e jednog dana

iveti i preporoditi svet. Proli su ostali ljudi. Nisu otvrdnuli u du i. Dr ali su seprimitivnih emocija koje je on morao da ponovo u i sa svesnim naporom. Misle i temisli, on se seti, bez o igledne veze, kako je pre nekoliko nedelja video odse enuaku kako le i na ulici i gurnuo je nogom u kanal kao da je koren kupusa.

"Proli su ljudska bi a", re e on naglas. "Mi nismo."

"Za to?" upita D ulija, koja se be e ponovo probudila.

On malo razmisli. "Da li ti je nekad palo na pamet", re e "da binajpametnije uradili da jednostavno izi emo odavde pre nego to bude kasno i dase vi e nikad ne vidimo?"

"Jeste, dragi, nekoliko puta. Ali ipak ne u."

"Dosad smo imali sre e", re e on, "ali to ne mo e trajati jo dugo. Ti simlada. Izgleda normalna i bezgre na. Ako se bude uvala ljudi kao to sam ja,mogla bi ostati iva jo pedeset godina."

"Ne. Sve sam ja to preturila u glavi. ta ti radi , to u i ja. I ne budi takomalodu an. Ja sam dosta ve ta u tome da ostanem iva."

"Mo da emo biti zajedno jo est meseci - godinu dana - ne mo emo znatikoliko. Na kraju e nas svakako razdvojiti. Shvata li koliko emo potpuno biti sami?Kad nas uhvate, ne emo mo i ni ta, doslovno ni ta, da u inimo jedno za drugo. Akopriznam, strelja e te; ako odbijem da priznam, opet e te streljati. Ni ta to bihmogao re i, ili se uzdr ati da ka em, ne e mo i da odlo i tvoju smrt ni za petminuta. Ne u znati za tebe ni da li si iva ili mrtva; ni ti za mene. Bi emo potpunonemo ni u svakom pogledu. Jedino to e biti va no to je da ne izdamo jednodrugo, mada ni to ne e zna iti ba ni ta."

"Ako misli na priznavanje", re e ona, "tu nema gre ke, prizna emo. Svipriznaju, uvek. Tu se ne mo e ni ta. Mu e te."

ord Orvel – 1984.

81/151

"Ne mislim to. Priznati ne zna i izdati. ta se ka e i uradi nije va no: va noje samo ta se ose a. Ako bi me naterali da te prestanem voleti - to bi bila pravaizdaja."

Ona razmisli o tome. "To ne mogu", re e najzad. "To jedino ne mogu. Mogute naterati da u to veruje . U du u ne mogu da u u."

"Ne", re e on s malo vi e nade, "ne; to je sasvim ta no. U du u ne mogu dau. ako mo i dalje ose ati da vredi ostati ovek makar to ne dalo nikakvih

rezultata, onda si pobedio ti njih."

On pomisli o telekranu i njegovom nikad nezaspalom uvu. Mogu tepijunirati dan i no , ali ako ostane priseban, jo uvek ih mo nadmudriti. Uza

svu svoju ve tinu, jo uvek nisu prona li na ina da itaju ljudske misli. Mo da je tomanje istina kad se ovek na e u njihovim rukama. ta se de avalo u unutra njosti.Ministarstva ljubavi nije se znalo, ali se moglo pogoditi: mu enja, droge, osetljiviinstrumenti koji registruju nervne reakcije, postepeno iznurivanje besanicom,samo om i upornim ispitivanjem. U svakom slu aju, injenice je bilo nemogu esakriti. Do njih su mogli do i istragom ili iscediti iz samog oveka mu enjem. Aliako cilj nije ostati iv nego ostati ovek, kakvu to razliku na kraju ini? Ose anja tine mogu izmeniti; najzad, ne mo ih izmeniti ni sam, sve i da ho . Mogu daiznesu na svetlo, do najsitnijih detalja, sve to si uradio, rekao i pomislio; ali samadu a, iji su postupci i samom tebi nejasni, ostaje neosvojiva.

8.Najzad; najzad; najzad su to u inili!

Soba u kojoj su stajali bila je izdu ena i osvetljena mekom svetlo u.Telekran je bio uti an do tihog mrmora; debljina tamnoplavog tepiha davala jeoveku ose anje da gazi po somotu. U suprotnom kraju sobe sedeo je O'Brajen,

ispod lampe sa zelenim aba urom i s gomilom papira levo i desno od sobe. Kad jesluga uveo D uliju i Vinstona, on nije ni podigao glavu.

Vinstonu je srce lupalo tako jako da je sumnjao ho e li mo i progovoriti. Uglavi mu je bila samo jedna misao: najzad, najzad; najzad smo to u inili. Bilo jenepromi ljeno uop te dolaziti ovamo, a ista ludost do i zajedno; mada su stiglirazli itim putevima i sastali se tek na O'Brajenovom pragu. No i da se samo u e uku u zahtevalo je nervni napor. Obi an ovek je samo u vrlo retkim prilikamamogao da vidi kako ku e lanova U e partije izgledaju iznutra, ili da uop te u u uetvrt gde su oni stanovali. Cela atmosfera ogromnog stambenog bloka, bogatstvo i

prostranstvo svega, nepoznati mirisi dobrog jela i duvana, tihi i neverovatni brziliftovi koji su klizili gore-dole, sluge u belim bluzama kako hitaju tamo-amo - sve jeto ulivalo zebnju. Iako je imao dobar razlog to je ovamo do ao, ipak ga je nasvakom koraku proganjao strah da e se iza ugla pojaviti stra ar u crnoj uniformi,legitimisati ga i narediti mu da se gubi. Me utim, O'Brajenov sluga ih je obojepustio u ku u ne trepnuv i okom. To je bio sitan, crnomanjast ovek u beloj bluzi, sromboidnim, potpuno bezizraznim licem, kao u Kineza. Hodnik kroz koji ih jeproveo bio je zastrt mekim tepihom a oblo en svetlim tapetama i belom drvenomoplatom; sve je bilo izvanredno isto. To je tako e ulivalo zebnju. Vinston se nijese ao da je ikad video hodnik iji zidovi nisu bili prljavi od dodira s ljudskimtelima.

O'Brajen je u ruci dr ao komad papira i pa ljivo ga prou avao. Krupno lice,pognuto tako da se videla linija nosa, izgledalo mu je istovremeno surovo iinteligentno. Dvadesetak sekundi sedeo je nepomi no. Onda privu e diktograf iodse no i ita poruku u hibridnom argonu Ministarstva:

ord Orvel – 1984.

82/151

"Ta ke jedan zarez pet zarez sedam odobrene celosno stop predlog u ta kiest dvaput vi e sme an ivi ni sa zlomi lju poni titi stop nepristup izgradnji pre

prijema procene re itro kova za ma ine stop kraj poruke."

Lagano se di e sa stolice i pri e im ne ujno po mekom tepihu. Zajedno sanovogovorskim re ima kao da se bio oslobodio i jednog dela zvani nog dr anja, alibio je ipak natmureniji nego obi no, kao da mu nije drago to ga uznemiravaju.Kroz u as koji je Vinston ve ose ao najednom se probi obi na zbunjenost. inilomu se sasvim mogu e da je napravio glupu gre ku. Jer kakvog je u stvari dokazaimao da je O'Brajen politi ki zaverenik? Ni ta sem kratkog pogleda i jedne jedinedvosmislene primedbe; sem tog samo svoje potajne nade koje su se zasnivale nasnu. Nije mu mogao pomo i ak ni izgovor da je do ao po re nik, jer bi u tomslu aju D ulijino prisustvo bilo nemogu e objasniti. Prolaze i pored telekrana,O'Brajen se ne ega seti. Zaustavi se, okrete i pritisnu prekida na zidu. u se o tarmetalni zvuk. Glas u uta.

ulija se oglasi tihim zvukom, kratkim piskom iznena enja. Vinston, iakopritisnut panikom, be e toliko zaprepa en da se nije mogao uzdr ati.

"Mo ete da ga isklju ite!" uzviknu on.

"Da", re e O'Brajen, "mo emo da ga isklju imo. Imamo tu privilegiju."

Sad je stajao lice u lice s njima. Njegovo krupno telo nadvi avalo ih je, aizraz lica mu se jo uvek nije dao de ifrovati. ekao je, pomalo strogo, da Vinstonne to ka e, ali ta? ak i sad je bilo sasvim lako mogu e da je on prosto veomazaposlen ovek koji se nervozno pita za to ga uznemiravaju. Svi su utali. Sisklju enim telekranom, u sobi je izgledalo smrtno tiho. Sekunde su prolazile,beskrajne. Uz veliki napor, Vinston je gledao O'Brajenu u o i. Onda se mrko licenajednom ra iri u ne to to je moglo li iti na po etak osmeha. Onim svojimkarakteristi nim pokretom, O'Brajen popravi nao are na nosu.

"Da li da ja ka em, ili ete vi?" upita on.

"Ja u" re e Vinston. "Onaj aparat je zaista isklju en?"

"Da, sve je isklju eno. Sami smo."

"Do li smo ovamo zato to..."

On zastade, prvi put shvativ i koliko su mu motivi nejasni. Po to u stvarinije znao kakvu pomo o ekuje od O'Brajena, nije mu bilo lako kazati za to jedo ao. On produ i, znaju i da mu re i zvu e i slaba no i pretenciozno:

"Verujemo da postoji neka zavera, neka tajna organizacija koja radi protivPartije, i da ste vi u njoj. elimo da joj se priklju imo i radimo za nju. Mi smoneprijatelji Partije. Ne verujemo u principe englsoca. Mi smo zlomislitelji. Osimtoga smo i preljubnici. Ovo vam govorim zato to elimo da vam se stavimo namilost i nemilost. Ako elite da nas optu ite jo za ne to, mi smo spremni."

On stade i osvrte se, s ose anjem da su se vrata otvorila. Odista, sitni slugautog lica be e u ao bez kucanja. Vinston vide da on nosi poslu avnik sa bokalom i

ama.

"Martin je na ", mirno re e O'Brajen. "Martine, donesi pi e ovamo. Stavi gana okrugli sto . Imamo li dovoljno fotelja? Onda mo emo sesti i razgovarati namiru. Martine, donesi i sebi fotelju. Imamo poslovan razgovor. Idu ih deset minutanisi sluga."

ove uljak sede, ne pokazuju i ni najmanje nelagodnosti, a ipak sa maloslu inskim pona anjem, kao sobar kome se ukazuje kakva privilegije. Vinston ga jeposmatrao iskosa. Sinu mu da taj ovek celog ivota igra odre enu ulogu i da ose ada bi mu bilo opasno odustati od glume ma i za trenutak. O'Brajen dohvati bokal za

ord Orvel – 1984.

83/151

grli i napuni e nekom tamnocrvenom te no u. Ona u Vinstonu probudi nejasnose anje na ne to to je odavno video na nekom zidu ili oglasnom panou - ogromnubocu sastavljenu od elektri nih sijalica koja kao da se dizala i spu tala i to ilasvoju sadr inu u u. Gledano odozgo, te nost se inila skoro crna, ali u bokalu, jeblistala kao rubin. Imala je kiselo-sladak miris. On vide D uliju kako podi e u imiri e s neskrivenom radoznalo u.

"To se zove vino", re e O'Brajen s jedva primetnim osmehom. "O njemu stebesumnje itali u knjigama. Bojim se, dodu e, da ga do ire partije ne dolazimnogo." Lice mu se ponovo uozbilji; on podi e u: "Mislim da e biti umesno dapo nemo zdravicom. U zdravlje na eg vo e: u zdravlje Emanuela Gold tajna."Vinston podi e svoju u s prili nom revno u. Vino je bilo ne to o emu je itao isanjao. Kao i pritiska i eringtonove upola zapam ene pesmice, pripadalo jenestaloj, romanti noj pro losti; starostavnim danima, kako je imao obi aj da jenaziva u svojim tajnim mislima. Zbog ne ega je uvek mislio da vino ima izrazitosladak ukus, kao pekmez od kupina, i da smesta opija. U stvari, kad je popio prvigutljaj, oseti prili no razo aranje. Uistinu, posle godina pijenja d ina, jedva ga je ipodnosio. On spusti praznu u.

"Dakle Gold tajn nije izmi ljena li nost?" re e on.

"Nije, on je stvarna li nost, i iv je. Gde, to ne znam."

"A zavera - organizacija? Da li ona zaista postoji? Nije izmi ljotina Policijemisli?"

"Nije, ona zaista postoji. Zovemo je Bratstvo. O Bratstvu nikad ne etesaznati mnogo vi e sem toga da postoji i da mu pripadate. O tome u vam jogovoriti." On baci pogled na svoj sat. " ak i lanovima U e partije nijepreporu ljivo da isklju uju telekran na du e od pola sata. Nije trebalo da do etezajedno; mora ete oti i jedno po jedno. Vi, drugarice", on se nakloni D uliji, "viete prvi. Imamo na raspolaganju oko dvadeset minuta. Razume ete da vam prvo

moram postaviti neka pitanja. Uop te uzev, ta ste spremni da radite?"

"Sve za ta mislite da smo sposobni", re e Vinston.

O'Brajen se be e okrenuo u fotelji, tako da je sad bio licem u lice s njima.Na D uliju skoro da i nije obra ao pa nju, o igledno smatraju i da Vinston mo egovoriti i u njeno ime. Kapci mu se za trenutak spusti e oko o iju. Po e postavljatipitanje tihim, bezizraznim glasom, kao da je u pitanju rutinska stvar, neki katihizisza koji je ve znao ve inu odgovora.

"Spremni ste da polo ite svoje ivote?"

"Da."

"Spremni ste da po inite ubistvo?"

"Da."

"Da inite dela sabota e koja mogu doneti smrt stotinama nevinih?"

"Da."

"Da izdate svoju zemlju stranim silama?"

"Da."

"Spremni ste da varate, da falsifikujete, da ucenjujete, da kvarite decu, darasturate opojne droge, da podsti ete na prostituciju, da irite veneri ne bolesti -da u inite sve to bi moglo dovesti do demoralizacije i slabiti mo Partije?"

"Da."

ord Orvel – 1984.

84/151

"Ako bi, na primer, u na im intresima odgovaralo da nekom detetu bacite ulice sumpornu kiselinu - biste li bili spremni i na to?"

"Da."

"Spremni ste da izgubite svoj identitet i da ostatak ivota provedete kaokelner ili lu ki radnik?"

"Da."

"Spremni ste, oboje, da se razdvojite i da se vi e nikad ne vidite?"

"Ne", upade D ulija.

Vinstonu se u ini da je pro lo mnogo vremena pre no to je odgovorio. Zatrenutak mu se ak u inilo da je izgubio mo govora. Jezik mu se micao bez glasa,uobli avaju i as jednu as drugu re , nekoliko puta uzastopce. Dok je nijeizgovorio, nije ni znao koju e re kazati. "Ne", re e najzad.

"Dobro je to ste mi rekli", re e O'Brajen. "Treba da znamo sve."

On se okrete D uliji i dodade ne to manje bezizraznim glasom:

"Imate li u vidu da e on, ako i ostane iv, mo da biti druga ija li nost?Mo e se desiti da budemo prinu eni da mu stvorimo nov identitet. Lice, pokreti,oblik ruku, boja kose - ak i glas e mu mo da biti druga iji. A mo e se desiti da ivi sami postanete druga ija osoba. Na i hirurzi mogu da izmene oveka tako da ganiko ne mo e poznati. To je ponekad potrebno. Ponekad ak amputiramo ruku ilinogu."

Vinston se ne uzdr a da baci jo jedan kos pogled na Martinovo mongolskolice. Nije prime ivao nikakvih o iljaka. D ulija be e pobledela za jednu nijansutako da su joj se pege isticale, no ipak je smelo gledala O'Brajenu u o i. Onapromrmlja ne to to je izgledalo kao odobravanje.

"Dobro. To je dakle i redu."

Na sto u je bila srebrna kutija s cigaretama. Pomalo rasejano, O'Brajen jegurnu prema njima, uze jednu i sam, i po e lagano kora ati gore-dole, kao da nanogama bolje misli. Cigarete su bile veoma dobre, veoma debele i vrsto zavijene,s neuobi ajeno svilenkastim papirom. O'Brajen ponovo pogleda na sat.

"Martine, ti bi se mogao vratiti u kuhinju", re e on. "Ja u za etvrt sataponovo uklju iti telekran. Pre nego to ode , pogleda dobro lica ovim drugovima,da ih zapamti . Ti ih jo vi ati. Ja mo da ne u."

Isto onako kao i na ulazu, ove uljkove o ice im prelete e preko lica. Unjegovom pona anju nije bilo ni trunke prijateljstva. Gledao im je lica da bi ihzapamtio, ali nije ose ao nikakvog interesovanja za njih, ili se bar inilo da neose a. Vinstonu pade na pamet da sinteti ko lice mo da i ne mo e menjati izraz.Bez re i, i bez ikakvog pozdrava. Martin, izi e, ne ujno zatvoriv i vrata za sobom.O'Brajen je hodao gore-dole, s jednom rukom u d epu svog crnog kombinezona idr i u drugoj cigaretu.

"Mora vam biti jasno", re e on, "da ete se boriti u tami. Uvek ete i biti utami. Prima ete nare enja i izvr avati ih, a da ne ete ni znati za to. Kasnije uvam poslati jednu knjigu iz koje ete saznati kakva je prava priroda dru tva protivkoga se borimo i strategija pomo u koga emo ga oboriti. Kad pro itate knjigu,bi ete punopravni lanovi Bratstva. Ali izme u op tih ciljeva za koje se borimo ineposrednih zadataka trenutka ne ete znati ni ta. Ja vam ka em da Bratstvopostoji, ali vam ne mogu re i da li njegovih pripadnika ima stotine, ili desetmiliona. Po onome to ete sami znati ne ete mo i da ka ete da li ih ima ak ijedno tuce. Ima ete tri ili etiri oveka za vezu; povremeno, kako oni budu

ord Orvel – 1984.

85/151

nestajali, zamenjiva emo ih drugima. Po to je ovo va a prva veza, zadr emo je.Kad budete primali nare enja, ona e dolaziti od mene. Ako na emo za potrebnoda stupamo u vezu s vama, to e biti preko Martina. Kad vas najzad uhvate,prizna ete. To je neizbe no. Ali mo i ete priznati vrlo malo stvari sem svojihsopstvenih dela. Ne ete mo i izdati vi e od ice neva nih ljudi. Verovatno ne eteizdati ni mene. Dotle u ve biti mrtav, ili postati druga li nost, sa drugim licem."

On nastavi da se kre e gore-dole po debelom mekom tepihu. Uprkosglomaznosti, pokreti su mu na neki na in bili laki. To se videlo ak i u pokretukojim je gurao ruku u d ep, ili obrtao cigaretu. ak vi e nego snaga, iz njega jeizbijala neka sigurnost u sebe, i razumevanje stvari pome ano s malo ironije. Makoliko ozbiljan i predan bio, nije u sebi imao ni ega od one isklju ivosti kojaodlikuje fanatike. Kad je govorio o ubistvu, samoubistvu, veneri nim bolestima,amputiranim udovima i izmenjenim licima, u tonu mu se naslu ivao blagi podsmeh.Njegov glas kao da je govorio: "To je neizbe no, to moramo da radimo, bezkolebanja. Ali to ne emo raditi kad ivot opet dobije smisao." Vinstona zahvatitalas divljenja, gotovo obo avanja prema O'Brajenu. Za trenutak be e zaboraviomagloviti Gold tajnov lik. Gledaju i u O'Brajenova sna na ramena i lice zatupljenihcrta, tako ru no a ipak tako civilizovano, bilo je nemogu e verovati da on mo e bitipobe en. Nije bilo lukavstva kome on nije dorastao, ni opasnosti koju nije mogaopredvideti. inilo se da je ak i na D uliji ostavio sna an utisak. Ona be e pustilada joj se cigareta ugasi, i pa ljivo ga slu ala. O'Brajen nastavi:

"Svakako ste uli glasine u postojanju Bratstva. Nema sumnje da ste stvorilisvoju predstavu o njemu. Verovatno ste zami ljali ogroman svet zaverenika koji sepotajno sastaju u podrumima, pi u poruke po zidovima, prepoznaju jedan drugogpo lozinkama ili posebnim pokretima dlana. Ni ta od toga nije istina. PripadniciBratstva nemaju na ina da se prepoznaju; nijedan ne poznaje vi e od nekolicineostalih. Ni sam Gold tajn, ako bi pao u ruke Policije misli, ne bi mogao da im dapotpun spisak lanova, niti ma kakav podatak koji bi ih doveo do potpunog spiska.Takav spisak ne postoji. Bratstvo se ne mo e iskoreniti zato to ono nijeorganizacija u obi nom smislu te re i. Ne odr ava ga kao celinu ni ta do ideje, kojaje neuni tiva. Ni vas ne e podr avati ni ta sem ideje. Ne ete imati drugove,ne ete imati ko da vas hrabri. Kad vas najzad uhvate, ne e vam niko pomo i. Nikadne poma emo na im lanovima. Najvi e to mo emo, i to kad je apsolutnopotrebno da se neko u utka, to je da ponekad prokrijum arimo ilet uzatvorenikovu eliju. Mora ete se navi i da ivite bez rezultata i bez nade. Nekovreme ete raditi, a onda e vas uhvatiti, onda ete priznati, i na kraju eteumreti.

To e biti svi rezultati koje ete videti. Ne postoji nikakva mogu nost da seza na eg ivota oseti ma kakva promena. Mi smo mrtvaci. Na jedini pravi ivotjeste u budu nosti. U njoj emo u estvovati kao gomilice praha i komadi i kostiju.Ali koliko je ta budu nost udaljena ne mo e se znati. Mo da i svih hiljadu godina.Trenutno ne mo emo ni ta sem da malo po malo irimo oblast duhovnenormalnosti. Ne mo emo deliti kolektivno. Mo emo samo iriti svoje znanje upolje,od pojedinca do pojedinca, generaciju za generacijom. Po to smo suo eni saPolicijom misli, drugog na ina nema."

On stade i po tre i put pogleda na sat.

"Skoro vam je vreme da krenete, drugarice", re e on D uliji. " ekajte. Bokalje jo uvek dopola pun."

On napuni e i podi e svoju, dr i je za no icu.

ord Orvel – 1984.

86/151

"Za ta emo ovom prilikom?" upita, jo uvek s onom nijansom ironije. "Zazbrku u redovima Policije misli? Za smrt Velikog Brata? Za ove anstvo? Zabudu nost?"

"Za pro lost", re e Vinston.

"Pro lost je va nija", ozbiljno se slo i O'Brajen. Ispi e; trenutak zatimulija se di e da po e. O' Brajen skide s vrha ormana neku kutijicu i dade joj

pljosnatu belu tabletu da stavi na jezik. Re e joj da je va no ne mirisati na vino;liftbojevi su veoma ve ti da primete i najmanje sitnice. im se vrata sa njomzatvori e, on kao da zaboravi da ona uop te postoji. Po e jo korak-dva svojomputanjom, zatim stade.

"Treba da sredimo jo neke detalje", re e. "Pretpostavljam da imate nekoskrovi te?"

Vinston mu ispri a o sebi iznad eringtonove radnjice.

"Poslu e za prvo vreme. Kasnije emo vam udesiti neko drugo mesto.Veoma je va no esto menjati skrovi te. U me uvremenu u vam poslati jedanprimerak knjige" - ak i O'Brajen, primeti Vinston, izgovara tu re kao da jenapisana kurzivom - "Gold tajnove knjige, razume se, to pre budem mogao. Mo epro i i nekoliko dana pre nego to do em do nje. Nema mnogo primeraka, kao tove mo ete i zamisliti. Policija misli ih pronalazi i uni tava skoro isto onako brzokoliko je mi tampamo. To ne smeta mnogo. Knjiga je neuni tiva. Ako bi uni tili iposlednji primerak, bili bismo u stanju da je reprodukujemo gotovo doslovce.Nosite li ta nu sa sobom na posao?" dodade on.

"Da, redovno."

"Kakva je?"

"Crna, veoma izno ena. Sa dva kai a."

"Crna, dva kai a, veoma izno ena - dobro. Jednog dana u prili no bliskojbudu nosti - ne mogu vam re i ta an datum - u jednom tekstu koji e vam se dati urad bi e jedna pogre no otkucana re . Tra ete da vam daju ist tekst. Sutradanete po i na posao bez ta ne. Tokom tog dana, na ulici, pri i e vam jedan ovek,

dota i e vas po ramenu i re i "Izvinite, mislim da ste ispustili ta nu." U ta ni kojue vam dati nalazi e se Gold tajnova knjiga. Vrati ete je za etrnaest dana."

Za trenutak su obojica utali.

"Ostalo vam je jo nekoliko minuta pe nego to treba da odete", re eO'Brajen. "Sre emo se - ako se uop te sretnemo..."

Vinston ga pogleda. "Tamo gde nema mraka?" re e oklevaju i.

O'Brajen klimnu glavom bez i najmanjeg traga iznena enja. "Tamo gdenema mraka", re e, kao da je prepoznao aluziju. "A u me uvremenu, da li biste taeleli da ka ete pre nego to odete? Neku poruku? Neko pitanje?"

Vinston razmisli. inilo mu se da vi e nema ta da se pita; jo manje mu jebilo do bombastih fraza. Umesto bilo ega to bi imalo kakve veze sa O'Brajenom iliBratstvom, u glavu mu do e neka kombinovana slika mra ne sobe gde mu je majkaprovela poslednje dane, sobi ka iznad eringtonove radnje, staklenog pritiska a igravire u okrivu od ru inog drveta. Skoro i ne razmi ljaju i, on re e:

"Da li ste mo da nekad uli jednu staru pesmicu koja po inje: "Narand a ilimun, ka e sveti imun?"

O'Brajen ponovo klimnu glavom. Zatim, s nekom ozbiljnom u tivo uodrecitova celu strofu:

ord Orvel – 1984.

87/151

Narand a i limun, ka e sveti imun;

Duguje mi farting, ka e sveti Martin;

ta bi od mog duga, pita sveti Luka;

Kad dobijem para, ordi odgovara.

"Znali ste poslednji stih!" uzviknu Vinston.

"Da, znao sam poslednji stih. Bojim se da vam je sad vreme da po ete. Aliekajte. Dozvolite da vam dam jednu od onih tableta."

Kad je Vinston ustao, O'Brajen mu pru i ruku. Njegov sna ni stisak zgnje ikosti u Vinstonovom dlanu. Kad je stigao do vrata, Vinston se okrete, ali O'Brajen jeve izgledao kao da ga upravo zaboravlja. ekao je, dr i ruku na prekida utelekrana. Iza njega se video pisa i sto s lampom zasen enom zelenim aba urom,diktograf i ane korpe prepune papira. Incident je bio okon an. Vinston shvati dae kroz trideset sekundi O'Brajen nastaviti svoj prekinut i va an partijski posao.

9.Vinston je bio pihtijast od umora. Pihtijast je bila prava re . Spontano mu

je pala na pamet. Telo kao da mu je imalo ne samo slabost pihtija, nego iprozirnost. inilo mu se da bi mogao videti svetlost kroz ruku kad bi je podigao.Stravi an zamor od rada bio je iz njega iscedio svu krv i limfu, i ostavio samo krhkukonstrukciju nerava, kostiju i ko e. Svi ose aji kao da su se uveli ali. Kombinezonmu je povre ivao ramena, trotoar ga golicao po tabanima; ak je i otvaranje izatvaranje ake bilo napor od koga su mu kripali zglobovi. Za pet dana je isteraovi e od dvadeset sati rada, kao i svi ostali u Ministarstvu. Sad je sve bilo gotovo, inije imao doslovno ni ta da radi, nikakvog posla za Partiju, do sutra njeg jutra.Mogao je provesti est asova u skrovi tu, i jo devet u svom krevetu. Laganimkoracima, po blagom popodnevnom suncu, i ao je prljavom ulicom ka

eringtonovoj radnji, paze i da ne naleti na patrolu, ali ipak iracionalno ube en dase tog popodneva niko ne e me ati u njegove poslove. Te ka ta na koju je nosioudarala ga je po kolenu na svakom koraku, od ega su mu gore i dole po noziprolazili trnci. U ta ni je bila knjiga, koja je kod njega bila ve est dana, ali kojujo uvek nije stigao da otvori, ak ni da pogleda.

estog dana Nedelje mr nje, posle povorki, govora, pevanja, zastavica,plakata, filmova, vo tanih figura, lupe dobo a i piske truba, toptanja nogu u mar u,kripe tenkovskih gusenica, urlika nagomilanih aviona, gruvanja topova - posle est

dana svega toga, kad se ogromni orgazam treperavo pribli avao kraju a op tamr nja protiv Evroazije zakuvala do takvog delirijuma da bi masa bez daljegarastrgla na komade one dve stotine evroazijskih ratnih zlo inaca koji je trebalo dabudu javno obe eni poslednjeg dana, da ih se samo mogla do epati - upravo je utom trenutku bilo objavljeno da je Okeanija u ratu s Istazijom. Evroazija je bilasaveznik.

Razume se, niko nije priznavao da je do lo do promene. Jednostavo jepostalo poznato, iznenadno i svuda u isto vreme, da je neprijatelj Istazija, a neEvroazija. Kad se to desilo, Vinston je upravo prisustvovao demonstracijama najednom od trgova u centralnom delu Londona. Bila je no ; bela lica i skerletnezastave bili su osvetljeni blje tavom svetlo u reflektora. Trg je do poslednjegcentimetra ispunjavala masa od nekoliko hiljada ljudi, ra unaju i i grupu od okohiljadu osnovaca u uniformi pijuna. Na tribini prekrivenoj skerletnom draperijom,govornik iz U e partije, sitan, mr av ovek s nesrazmerno dugim rukama i velikom

ord Orvel – 1984.

88/151

elavom glavom po kojoj se vuklo nekoliko ravnih pravenova kose, potpaljivao jegomilu. Patuljastog rasta, izobli en od mr nje, jednom akom je stezao mikrofonza vrat a drugom, ogromnom na kraju duge ruke, prete i grabio vazduh iznadglave. Glas, koji su zvu nici inili metalnim, tutnjao je iznose i beskrajni katalogzverstava, pokolja, raseljavanja, silovanja, mu enja zarobljenika, bombardovanjacivilnog stanovni tva, neistinite propagande, nepravedne agresije, prekr enihpaktova. Bilo ga je nemogu e slu ati a ne poverovati mu, pa potom ne planuti odbesa. Svakih nekoliko trenutaka, gnev gomile bi prekipeo i govornikov glas bizaglu ilo divlja no, ivotinjsko urlanje koje se nekontrolisano izvijalo iz hiljadagrla. Najdivlja niji krici su dolazili od osnovaca. Govor je ve potrajao kojihdvadeset minuta, kad je na platformu ustr ao kurir i tutnuo govorniku u ruku svitakpapira. Ovaj ga je odmotao ne prekidaju i govor. Ni u glasu ni u re ima mu se nijeosetila kakva razlika; jedino su imena odjednom postala druk ija. Bez re i, krozgomilu je pro ao talas razumevanja. Okeanija je u ratu s Istazijom! Slede egtrenutka stvori se neopisiva gu va. Zastave i plakati kojima je trg bio ukra en bilisu pogre ni! Na dobroj polovini nalazila su se pogle na lica. Sabota a! MasloGold tajnovih agenata! Usledio je gnevni intermeco kad je gomila po ela da dereplakate sa zidova, cepa zastave na komade i gazi ih. pijuni su po inili uda odaktivnosti penju i se po krovorima i seku i konopce sa kojih popada e i zalepr ezastavice. No za dva-tri minuta sve je bilo gotovo. Govornik, jo uvek ste imikrofon za vrat, pognutih ramena, grabe i slobodnom rukom po vazduhu, be enastavio svoj govor. Jo jedan minut, i u gomili su ponovo odjeknuli divlji kricigneva. Mr nja se nastavila isto kao i pre, jedino je objekat bio promenjen.

Se aju i se toga, Vinston je ponajvi e bio impresioniran time to je govornikiz jedne politike usko io u drugu doslovno u pola re i, ne samo bez zastoja, negoak i bez izmene u konstrukciji re enice. No u tom trenutku je bio zaokupljen

drugim stvarima. U onom trenutku nereda, dok je masa cepala plakate, bio mu jepri ao neki ovek ije lice nije video, kucnuo ga po ramenu i rekao "Izvinite, mislimda ste ispustili ta nu." Uzeo je ta nu rasejano, bez re i. Znao je da e pro i danipre nego to mu se uka e prilika da je otvori. im se demonstracija zavr ila, oti aoje pravo u Ministastvo istine, iako je ve bilo skoro dvadeset tri asa. To je istouradilo sve osoblje Ministarstva. Nare enja da se svi vrate na posao, koja su se veula s telekrana, bila su skoro nepotrebna.

Okeanija je u ratu s Istazijom; Okeanija je uvek bila u ratu s Istazijom.Veliki deo politi ke literatire izdate tokom poslednjih pet godina sad je bilazastarela. Izve taje i dokumentaciju svih vrsta, novine, knjige, bro ure, filmove,magnetofonske trake, fotografije - sve je to trebalo ispraviti munjevitom brzinom.Iako nije bila izdata nijedna direktiva, znalo se da na elnici odeljenja ele da uroku od nedelje dana nigde ne ostane nikakvog pomena o ratu s Evroazijom isavezni tvu s Istazijom. Posao je bio prekomeran, i utoliko te i to se postupci kojeje podrazumevao nisu mogli nazvati pravim imenom. Celo osoblje Odeljenjadokumentacije radilo je osamnaest asova u dvadeset etiri, sa dva prekida od potri sata za spavanje. Iz podruma su bili izneseni du eci i prostrti svuda pohodnicima; obroci su se sastojali od sendvi a i kafe Pobeda koje su servirke izmenze raznosile na kolicima. Svaki put kad je prekidao posao na ta tri sata, Vinstonse trudio da obradi sav materijal koji je imao na stolu, i svaki put kad se dovla ionatrag, lepljivih o iju i sav u bolovima, zaticao je novu gomilu svitaka papira kojamu je pokrivala sto kao sne ni smet, dopola zatrpavala diktograf i prelivala se napod, tako da mu je prvi posao uvek bio da ih zgura na koliko-toliko urednu gomiluda bi imao mesta za rad. Najgore od svega je bilo to to posao ni izdaleka nije biopotpuno mehani ki. esto je posredi bilo samo to da se umesto jednog imena unesedrugo, ali svaki iole detaljan izve taj o doga ajima zahtevao je pa nju i fantaziju.

ord Orvel – 1984.

89/151

Bilo je potrebno ak i znatno poznavanje geografije da bi se rat premestio s jednogdela sveta na drugi.

Tre eg dana su ga o i ve neizdr ljivo bolele, a nao are je morao brisatisvakih nekoliko minuta. Rad je izgledao kao borba s nekim prete kim fizi kimzadatkom, ne im to ovek ima puno pravo da odbije, a ipak neuroti no te i daobavi. Ukoliko je uop te i imao vremena da na to pomisli, nije ga uznemiravalainjenica da je svaka re koju je mrmljao u diktograf, svaki potez hemijske olovke,

smi ljena la . Bilo mu je stalo, kao i svima ostalima u Odeljenju, da falsifikat budesavr en. Ujutru estog dana poplava svitaka malo oslabi. Iz cevi itavih pola sata neispade ni ta; zatim jedan svitak; zatim ni ta. Celim Odeljenjem pro e dubok i takore i potajan uzdah olak anja. Ogromno delo, koje se nikad nije smelo pomenuti,bilo je okon ano. Sad je bilo nemogu e da iko doka e pomo u dokumenata da jeuop te bilo rata s Evroazijom. U dvanaest nula-nula neo ekivano do e saop tenjeda su svi radnici u Ministarstvu slobodni do sutradan ujutru. Vinston, jo uveknose i ta nu u kojoj je bila knjiga i koju je dr ao izme u nogu dok je radio a podsobom dok je spavao, ode ku i obrija se, i skoro zaspa u kadi iako je voda bilajedva vi e no mlaka. S nekim sladostrasnim kripanjem u zglobovima on se popestepenicama do sobe iznad eringtonove radnje. Bio je umoran, ali ne vi e sanjiv.Otvori prozor, potpali prljavu malu pe i pristavi lon vode za kafu. D ulija esti i za koji trenutak; u me uvremenu, tu mu je bila knjiga. Sede u zaprljanunaslonja u i odre i kai eve na ta ni.

Te ka crna knjiga, neve to ukori ena, bez ikakvog imena i naslova nakoricama. Redovi u knjizi su tako e izgledali malo neravni. Strane su bile izlizanena ivicama i lako su se rasturale, kao da je knjiga pro la kroz mnogo ruku. Natpisna prvoj stranici glasio je!

Emanuel Gold tajn:

TEORIJA I PRAKSA

OLIGARHIJSKOG KOLEKTIVIZMA

Vinston po e itati:

Glava prva

NEZNANJE JE MO

Tokom cele pisane istorije, a verovatno jo i od kraja mla eg kamenogdoba, na svetu su postojale tri vrste ljudi: Vi i, Srednji i Ni i. Bili su izdeljeni namnoge potkategorije, nosili bezbroj raznih imena, a njihov brojni odnos, kao ime usobni odnosi, varirao je iz veka u vek; no u su tini se struktura dru tva nijemenjala. ak i posle ogromnih obrta i na izgled neopozivih promena, uvek seponovo uspostavljala ista struktura, upravo kao to se i iroskop uvek vra a ustanje ravnote e ma koliko se gurnuo na jednu ili drugu stranu.

Ciljevi tih grupa su potpuno neuskladivi...

Vinston prestade itati, najpre da bi u ivao u tome to zaista ita, uudobnosti i bezbednosti. Bio je sam; bez telekrana, bez uveta s one strane

ord Orvel – 1984.

90/151

klju aonice, bez nervoznog impulsa da se osvrne ili da pokrije stranu rukom. Blagiletnji vazduh igrao mu se uz obraz. Odnekud izdaleka dopirali su de ji uzvici; usamoj sobi nije bilo nikakvog zvuka do kucanja sata sli nog grebanju kakvoginsekta. On se spusti jo dublje u naslonja u i podi e noge na re etku predognji tem kamina. To je bilo bla enstvo, to je bila ve nost. Najednom, kao toovek ponekad ini s knjigom za iju svaku re zna da e pro itati i prepro itavati,

on je otvori na drugom mestu i na e se kod tre e glave. Nastavi da ita:

Glava tre a

RAT JE MIR

Cepanje sveta na tri velike super-dr ave bio je doga aj koji se mogaopredvideti - koji je bio predvi en - pre polovine dvadesetog veka. UtapanjemEvrope u Rusiju i Velike Britanije u Sjedinjene Ameri ke Dr ave ve su se de factostvorile dve od tri dr ave koje danas postoje, naime Evroazija i Okeanija. Tre a,Istazija, pojavila, se kao posebna celina tek posle jo jedne decenije zapetljanihborbi. Granice izme u ovih triju dr ava mestimi no su proizvoljne, a mestimi novariraju zavisno od ratne sre e, ali, uop te uzev, slede geografske me e. Evroazijaobuhvata ceo severni deo evropskog i azijskog tla, od Portugalije do Beringovogmoreuza. Okeanija obuhvata Severnu i Ju nu Ameriku, ostrva u Tihom okeanu,uklju uju i i Britanska ostrva, Australaziju i ju ni deo Afrike. Istazija, manja odovih dveju, a sa nepreciznije odre enom zapadnom granicom, obuhvata Kinu izemlje ju no od nje, japanska ostrva i veliki ali ne uvek isti deo Mand urije,Mongolije i Tibeta.

U jednoj ili drugoj kombinaciji, ove tri super-dr ave stalno su u ratu, i tostanje traje ve dvadeset pet godina. Medjutim, rat vi e nije ona o ajni ka,razorna borba kao to je bio u prvim decenijama dvadesetog veka. To je ratograni enih ciljeva izmedju suparnika koji nisu u stanju da uni te jedan drugog,koji nemaju materijalnog uzroka za borbu, i koje ne deli nikakva istinska razlika uideologiji. Ovo ne zna i da su bilo vo enje rata bilo stav koji preovladava u odnosuna njega, postali manje krvo edni, ili u ve oj meri vite ki. Naprotiv, ratna histerijaje u svim zemljama sveobuhvatna i trajna, a silovanje, plja ka, ubijanje dece,porobljavanje celih naroda, i mere protiv zarobljenika koje ponekad idu do kuvanjau ulju i spaljivanja ivih ljudi, smatraju se normalnim, kad ih ini sopstvena stranaa ne neprijateljska, dostojnim hvale. Ali u fizi kom smislu, rat obuhvata veomamali broj ljudi, pre svega visoko kvalifikovane specijaliste, i prouzrokuje relativnomali broj rtava. Borbe se, kad do njih uop te i do e, vode na odre enimgranicama o ijem geografskom polo aju obi an ovek mo e samo da naga a, ilioko Plove ih tvr ava koje uvaju strate ka mesta na pomorskim putevima. Ucentrima civilizacije rat ne zna i ni ta vi e do trajne nesta ice robe irokepotro nje, i po koju eksploziju raketne bombe koja eventualno prouzrokuje smrtnekoliko desetina ljudi. Rat je u stvari izmenio svoj karakter. Ta nije, razlozi zbogkojih se vodi rat razvrstani su po va nosti na druk iji na in. Motivi koji su suizvesnoj meri bili prisutni u velikim ratovima s po etka dvadesetog veka sad supostali dominantni, svesno su priznati i po njima se postupa.

Da bi se razumela priroda sada njeg rata - jer je, uprkos pregrupisavanjimado kojih dolazi svakih nekoliko godina, jo uvek u pitanju jedan isti rat - potrebnoje pre svega shvatiti da on nikako ne mo e imati odlu uju i zna aj. Nijedna odtriju superdr ava ne mo e se definitivno osvojiti, ak ni kad su ostale dve udru eneprotiv nje. Sve su one previ e izjedna ene po ratnom potencijalu, a i prirodnaodbrana im je prejaka. Evroaziju tite ogromna kopnena prostranstva, Okeaniju

ord Orvel – 1984.

91/151

irina atlantskog i Tihog okeana, a Istaziju plodnost i vredno a stanovni tva. Osimtoga, vi e ne postoji ni ta, u materijalnom smislu, oko ega bi se moglo boriti.Izgradnjom zatvorene privrede, u kojoj su proizvodnja i potro nja me usobnouskla ene, prestala je borba za tr ta, koja je bila jedan od glavnih uzroka ranijihratova, a trka za sirovinama je izgubila ivotnu va nost koju je nekad imala. Usvakom slu aju svaka od ove tri superdr ave toliko je velika da skoro sav materijalkoji joj je potreban mo e dobiti na svojoj teritoriji. Ukoliko ima direktnuekonomsku svrhu, rat se sada vodi samo za radnu snagu. Izme u granica ovih trijudr ava, a ni u ijem stalnom posedu, nalazi se nepravilni pravougaonik iji su ugloviTanger, Brazavil, Darvin i Hongkong, a u kome ivi otprilike petina stanovni tvasveta. Upravo se za posed nad ovim gusto naseljenim oblastima i nad obla uSevernog pola ove tri dr ave bore. U praksi, nijedna od njih nikad nema vlast nadcelom tom spornom obla u. Izvesni njeni delovi stalno prelaze iz ruke u ruku, aono to diktira beskona ne promene u svrstavanju triju dr ava jeste prilika da seovaj ili onaj komad te oblasti zauzme iznenadnom izdajom.

Svaka od ovih sporednih teritorija sadr i nalazi ta dragocenih minerala, a nanekima ima va nih biljnih proizvoda kao to je kau uk, koji se u hladnijimklimatskim pojasevima ina e mora proizvoditi sinteti ki po relativno skupimmetodima. No, pre svega, te teritorije sadr e neiscrpnu rezervu jevtine radnesnage. Sila koja ima vlast nad ekvatorijalnom Afrikom, ili zemljama SrednjegIstoka, ili Ju nom Indijom, ili Indonezijskim arhipelagom, poseduje isto tako i teladesetina ili stotina miliona slabo pla enih i estoko eksploatisanih kulija. Stanovniciovih oblasti, koji, manje ili vi e otvoreno, imaju status robova, neprekidno prelazeiz ruku jednog u ruke drugog osvaja a, i tro e se kao ugalj ili nafta u trci da seproizvede to vi e oru ja, zauzme to vi e teritorije, stekne vlast nad to vi eradne snage, da bi se proizvelo to vi e oru ja, zauzelo to vi e teritorije, i tako ubeskraj. Ovde treba imati u vidu da se bitka retko vodi van granica spornih oblasti.Granice Evroazije osciliraju izme u basena reke Kongo i severne obaleSredozemnog mora; ostrva u Indijskom i Tihom okeanu stalno prelaze iz okeanijskihu istazijske ruke i obratno; u Mongoliji grani na linija izme u Evroazije i Istazijenikad nije stabilna; oko Severnog pola sve tri zemlje pola u pravo na ogromnaprostranstva koja su u stvari ve im delom nenaseljena i neistra ena; ali ravnote asile uvek ostaje pribli no ista, a teritorija koja predstavlja centrni deo svake odove tri superdr ave ostaje uvek netaknuta. Sem toga, rad eskploatisanih narodanastanjenih oko Ekvatora nije istinski potreban svetskoj privredi. Taj rad nedoprinosi ni ta bogatstvu sveta jer se svi njegovi proizvodi koriste za rat, a cilj rataje uvek biti u boljem polo aju za vo enje slede eg rata. Svojim radom porobljeninarodi omogu avaju porast u tempu neprekidnog rata. No i bez njih strukturasvetskog dru tva, kao i proces kojim se ono odr ava, ne bi bili su tinski izmenjeni.

Prvenstveni cilj modernog rata (u skladu sa principima, dvomisli, taj ciljrukovode i umovi U e partije istovremeno priznaju i ne priznaju) jeste utro itiproizvode ma ine a da se pri tom ne pove a op ti ivotni standard. Jo od krajadevetnaestog veka, problem upotrebe vi ka robe iroke potro nje je latentan uindustrijskom dru tvu. Danas, kad vrlo malo ljudskih bi a ima dovoljno da jede,ovaj problem o igledno nije pre an, a mogao je to ne postati ak i da nije bilodejstva ve ta kog procesa uni tenja. Svet dana njice je go, gladan i ru evan upore enju i sa svetom koji je postojao pre 1914. godine, a kamoli sa imaginarnombudu no u kojoj su se ljudi iz tog doba nadali. Po etkom dvadesetog veka, vizijabudu eg dru tva u kome vladaju neverovatno bogatstvo, neoptere enost radom,red i delotvornost - blistav antisepti an svet od stakla, elika i sne no belog betona- bila je deo svesti skoro svakog obrazovanog oveka. Nauka i tehnika razvijale suse neverovatnom brzinom, i inilo se sasvim prirodnim pretpostaviti da e serazvijati i dalje. To se nije desilo, delom zbog osiroma enja prouzrokovanog dugim

ord Orvel – 1984.

92/151

nizom ratova i revolucija, a delom zato to je nau ni i tehni ki napredak zavisio odempirijskog na ina mi ljenja koji se u strogo ustrojenom dru tvu nije mogaoodr ati. U celini uzev, svet je danas primitivniji no to je bio pre pedeset godina.Neke zaostale oblasti su uznapredovale; usavr eni su i razni aparati - uvek na nekina in povezani s ratovanjem ili pijuna om - ali eksperimentisanje i pronala enjese uveliko ugasilo, a ogromna teta koju je za sobom ostavio atomski rat vo enpolovinom veka nije se nikako popravila do kraja. No opasnosti koje ma ina nosi sasobom jo uvek su prisutne. Od trenutka kad se na svetu pojavila prva ma ina,svakom inteligentnom oveku postalo je jasno da je potreba za ljudskimargatovanjem, dakle (u velikoj meri) i za ljudskom nejednako u, prestala. Ako bise ma ina smi ljeno koristila za tu svrhu, glad, dirin enje, nepismenost i bolestmogli bi se likvidirati za nekoliko generacija. I, u stvari, mada se nije koristila za tusvrhu, no prosto jednim automatskim procesom - naime proizvodnjom dobra kojeje ponekad bilo nemogu e ne raspodeliti - ma ina je odista u velikoj meri podiglaivotni standard prose nog oveka tokom nekih pedeset godina krajem

devetnaestog i po etkom dvadesetog veka.

Ali tako e je bilo jasno da op te pove anje bogatstva preti da razori - da jeu stvari u izvesnom smislu ve razorilo - hijerarhijsko dru tvo. U svetu u kome bi sviimali kratko radno vreme, bili siti, iveli u ku i s kupatilom i fri iderom, aposedovali automobil ili ak avion, najo igledniji i mo da najva niji obliknejednakosti bi ve bio nestao. Ako bi postalo op te, bogatstvo ne bi predstavljalonikakvu odliku. Nema sumnje da je bilo mogu e zamisliti dru tvo u kome bibogatstvo, u smislu li ne svoje i rasko i, bilo ravnomerno raspodeljeno, dok bi moostala u rukama male privilegovane kaste. No u praksi takvo dru tvo ne bi dugoostalo stabilno. Jer ako bi svi podjednako u ivali u dokolici i sugirnosti, ogromnemase ljudi koje su u normalnim prilikama zaglupljene siroma tvom, obrazovale bise i nau ile da misle svojom glavom; kad bi to uradile, shvatile bi pre ili posle daprivilegovana manjina nema nikakvu korisnu funkciju i zbrisale bi je. U krajnjojliniji, hijerarhijsko dru tvo mo e opstati samo na temelju siroma tva i neznanja.Vratiti se poljoprivrednoj pro losti, kao to su sanjali neki mislioci s po etkadvadesetog veka, nije bilo prakti no re enje. To se kosilo sa tendencijom kamehanizaciji koja je skoro u celom svetu postala kvaziinstinktivna; sem toga, svakoindustrijski zaostalo dru tvo je vojni ki bespomo no i ne mo e a da ne potpadnepod dominaciju, direktnu ili indirektnu, svojih industrijski razvijenijih suparnika.

Jo manje bi zadovoljilo re enje da se mase odr e u siroma tvu time to bise smanjila proizvodnja dobara. To se u velikoj meri dogodilo u poslednjoj fazikapitalizma, pribli no izme u 1920. i 1940. godine, Privreda mnogih zemalja bila jepu tena da stagnira, sa obra ivanjem zemlje se prestalo, investiciona oprema senije obnavljala, velikim delovima stnaovni tva bio je uskra en rad i davana dr avnapomo koja ih je samo dopola odr avala u ivotu. No to je tako e dovelo do vojneslabosti, a po to su li avanja koja su na taj na in prouzrokovana bila o iglednonepotrebna, neminovno je do lo do suprotstavljanja. Problem se sastojao u tomeda se industrijska proizvodnja odr i a da se pri tom ne uve a stvarno bogatstvosveta. Roba se morala proizvoditi, ali se nije smela raspodeljivati. U praksi, jedinina in da se to postigne bio je neprekidno odr avati rad.

Su tina rata je u uni tavanju, ne toliko ljudskih ivota koliko proizvodaljudskog rada. Ratom se razbijaju na komade, rasipaju u stratosferu, ili potapaju udubine mora materijalna dobra koja bi se ina e mogla upotrebiti da stvore masamaprevi e udoban ivot, i prema tome, u krajnjoj liniji, da ih u ine inteligentnijima.Proizvodnja ratnog materijala, ak kad se on i ne uni tava, jo uvek predstavljapogodan na in tro enja radne snage na proizvodnju stvari koje se ne mogupotro iti. Jedna plove a tvr ava, na primer, sadr i stotine teretnih brodova. Onase na kraju baca u staro gvo e kao prevazi ena, s tim to nikome nije donela

ord Orvel – 1984.

93/151

nikakve materijalne koristi, posle ega se uz nov ogroman trud izgra uje nova. Uprincipu, ratna proizvodnja se uvek planira tako da apsorbuje svaki vi ak koji mo epreostati po to se podmire najnu nije potrebe stanovni tva. U praksi se uvekprocenjuje da su potrebe stanovni tva manje nego to su u stvari, to dovodi dohroni ne nesta ice polovine potrep tina; no to se smatra korisnim. Namerna jepolitika odr avati ak i povla ene grupe blizu same ivice siroma tva, po to stanjeop te nesta ice pove ava zna aj malih povlastica i tako uveli ava razliku izme ugrupa. Po merilima s po etka dvadesetog veka, ak i lanovi U e partije ivemona kim, napornim ivotom. No, i pored toga, ono malo rasko i koju odista

ivaju - veliki i lepo ure eni stanovi, bolji kvalitet ode e, jela, pi a i duvana,dvoje ili troje slugu, privatni automobil ili helikopter - sme taju ih u svet druga ijiod onoga u kome ive lanovi ire partije, a lanovi ire partije imaju sli neprednosti u pore enju sa potla enom masom koju nazivamo 'proli'. Dru tvenaatmosfera je sli na onoj u opsednutom gradu, gde posedovanje komada konjetinepredstavlja razliku izme u bogatstva i siroma tva. A u isto vreme svest o tome daje zemlja u ratu, dakle u opasnosti, ini da ustupanje celokupne mo i maloj kastiizgleda prirodan, neizbe an uslov da se ostane u ivotu.

Rat, kao to emo videti, ne samo da vr i potrebno uni tavanje, nego ga vr ina psiholo ki prihvatljiv na in. U principu, bilo bi sasvim jednostavno utro iti vi akrada u svetu time to bi se podizali hramovi i piramide, kopale i ponovo zatrpavalerupe, ili ak proizvodile pa onda spaljivale ogromne koli ine robe. No ovim putembi se stvorila samo privredna, a ne i emocionalna osnova hijerarhijskog dru tva.Ovde nije u pitanju mala masa, iji je stav neva an sve dok ih dru tvo primorava nastalni rad, nego moral same Partije. I od najni eg lana Partije zahteva se da budesposoban, vredan, pa ak i inteligentan u izvesnim uskim okvirima, ali je isto takopotrebno da bude i fanatik koji ni ta ne zna a veruje sve to mu se ka e, fanatikija su naj a ose anja strah, mr nja, ulizi tvo i orgijanisti ni trijumf. Drugim

re ima, potrebno je da ima mentalitet koji odgovara ratnom stanju. Nije va no dali se rat zaista vodi; a po to odlu uju e pobede ne mo e biti, nije va no ni to da lirat te e dobro ili lo e. Potrebno je samo da postoji ratno stanje. Cepanjeinteligencije, koje Partija tra i od svojih lanova a koje se lak e posti e uatmosferi rata, sada je gotovo sveop te, ali je sve izra enije to je stepenhijerarhije ve i. Upravo su u U oj partiji ratna histerija i mr nja premaneprijatelju najja i. U svojstvu upravlja a, lan U e partije esto mora znati da jeova ili ona vest o ratu neistina; on mo e esto biti svestan toga da je ceo ratla iran i da se uop te ne vodi ili vodi u svrhu potpuno druk ije od zvani noobjavljenih; ali to znanje se lako neutrali e tehnikom dvomisli. U me uvremenu,nijedan lan U e partije se ni za trenutak ne koleba u svom misti nom verovanjuda se rat zaista vodi, i da se mora zavr iti pobedom Okeanije, koja e tada postatineosporni gospodar celog sveta.

Svi lanovi U e partije religiozno veruju u tu nastupaju u pobedu i vlast nadsvetom. Taj e se cilj posti i ili postepenim osvajanjem sve ve e teritorije i, na tajna in, izgradnjom nepobedive nadmo ne sile, ili pronala enjem kakvog novogoru ja od koga nema odbrane. Na pronala enju novih oru ja radi se bez prestanka,i to je jedna od vrlo malo preostalih aktivnosti u kojoj pronalaza ki ili spekulativniduh mogu sebi na i odu ka. Danas u Okeaniji nauka, u starom smislu te re i, skoroda je prestala postojati. U Novogovoru ne postoji re koja zna i 'nauka'. Empirijskina in mi ljenja, na kome se zasnivaju sva nau na dostignu a pro losti, usuprotnosti je sa osnovnim principima englsoca. ak i do napretka u tehnologijidolazi samo ako se proizvodi tako usavr ene tehnologije mogu na neki na inupotrebiti za smanjenje ljudske slobode. U svim korisnim ve tinama, svet ili stojina mestu ili ide unatrag. Njive se i dalje obra uju pomo u ma ina. No u stvarimaod ivotne va nosti - to u stvari zna i: u ratu i policijskoj pijuna i - empirijski

ord Orvel – 1984.

94/151

pristup se podr ava, ili u najmanju ruku toleri e. Partija ima dva cilja: da osvojicelu povr inu zemlje i da zauvek uni ti svaku mogu nost nezavisnog mi ljenja.Odatle i dva velika problema koje Partija namerava da re i. Jedan je: kako saznati,protiv njegove volje, ta drugo ljudsko bi e misli, a drugi: kako za nekolikosekundi, i bez prethodnog upozorenja, ubiti nekoliko stotina miliona ljudi. U onojmeri u kojoj jo uvek postoji, nau noistra iva ki rad se bavi samo tim pitanjima.Dana nji nau nik je ili me avina psihologa i inkvizitora, koji do neverovatnihdetalja prou ava smisao izraza lica, pokreta, i tonova glasa, i proverava dejstvoseruma, ok-terapije, hipnoze i fizi kog mu enja u izvla enju istine iz subjekta; ilije hemi ar, fizi ar ili biolog koji se bavi samo onim oblastima svoje struke kojeimaju veze sa oduzimanjem ivota. U ogromnim laboratorijama u Ministarstvu mirai u eksperimentalnim stanicama skrivenim u brazilskim pra umama, australijskojpustinji, i izgubljenim ostrvima Antakrtika, ekipe stru njaka rade danju i no u.Neki se bave jednostavno pozadinskim pitanjima budu ih ratova; drugi konstrui usve ve e i ve e raketne bombe, sve ja e i ja e eksplozive i sve neprobojnije ineprobojnije oklope; tre i tra e nove, smrtonosnije gasove, ili rastvorljive otrovekoji se mogu proizvesti u koli inama dovoljnim da uni te vegetaciju celihkontinenata, ili kulture zaraznih klica imunizovanih protiv svih mogu ih antitela;etvrti rade na konstrukciji vozila koje e mo i da se probija kroz zemlju kao

podmornica kroz vodu, ili aviona koji bi bio nezavisan od svoje baze kao brod; petiispituju jo udaljenije mogu nosti kao to su usredsre ivanje sun anih zraka naodre eno mesto putem so iva sme tenih hiljadama kilometara daleko u kosmosu,ili izazivanje zemljotresa i plima kori enjem topline energije iz sredi ta zemlje.

Me utim, nijedan od ovih projekata nikad ne sti e ni blizu faze realizacije, inijedna od tri superdr ave nikad ne uspeva da u zna ajnijoj meri pretekne ostaledve. to je jo va nije, sve tri sile ve poseduju, u obliku atomske bombe, oru jedaleko ja e od bilo kog koje su u stanju da prona u u nau nim istra ivanjima kojase danas vode. Iako Partija, dr i se svog obi aja, tvrdi da ju je ona prona la,atomska bomba se prvi put pojavila etrdesetih godina ovog veka, a prvi put ireupotrebljena nekih deset godina kasnije. U to vreme je bilo ba eno na stotinetakvih bombi na industrijske centre, uglavnom u evropskom delu Rusije, zapadnojEvropi i Severnoj Americi. Rezultat je bio taj da su se vladaju e grupe u svimzemljama uverile da bi jo nekoliko atomskih bombi zna ilo kraj organizovanogdru tva, dakle i njihove mo i. Posle toga nije ba ena vi e nijedna bomba, madanije bio zaklju en - ak ni nagove ten - nikakav zvani an sporazum u tom smislu.Sve tri sile jednostavno nastavljaju da proizvode atomske bombe i da ih dr e nalageru za slu aj odlu uju e prilike koja e se, po njihovom op tem verovanju,pojaviti pre ili posle. U me uvremenu je ratna ve tina ve trideset ili etrdesetgodina ostala skoro na istom nivou, helikopteri se upotrebljavaju vi e nego ranije,bombardere su uveliko zamenili projektili sa sopstvenim pogonom, a krhki pokretnibojni brod ustupio je mesto gotovo nepotopivoj plove oj tvr avi; ali van togauznapredovalo se vrlo malo. Tenk, podmornica, torpedo, mitraljez, ak i pu ka iro na bomba - jo uvek su u upotrebi, a uprkos vestima u tampi i na telekranima obeskona nim pokoljima, o ajni ke bitke iz ranijih ratova, u kojima su ljudi ginulina stotine hiljada, pa ak i na milione, za nekoliko nedelja, vi e se nikad nisuponovile.

Nijedna od triju superdr ava nikad ne poku ava neki manevar pri kome birizikovala ozbiljan poraz. Kad god se preduzme kakva operacija irih razmera, to jeobi no napad iznena enja na dotada njeg savesnika. Strategija koju sve tri silevode, ili se pred sobom pretvaraju da vode, uvek je ista. Plan se sastoji u tome dase, kombinacijom borbe, cenkanja i dobro tempiranih izdajni kih napada, steknekrug baza koji bi potpuno okru avao jednu ili drugu dr avu suparnicu, a ond s tomdr avom potpi e pakt o prijateljstvu i ostane s njom u miru onoliko koliko je

ord Orvel – 1984.

95/151

potrebno da se njene sumnje uspavaju. Tokom tog vremena na svim bi sestrate kim mestima prikupile rakete natovarene atomskim bombama; zatim bi sesve ispalile istovremeno; njihovo dejstvo bi bilo tako razorno da bi odmazda bilanemogu a. No to bi se sa preostalom silom potpisao pakt o prijateljstvu, i po elo spripremama za napad na nju. Ovaj program, skoro da je i nepotrebno re i, ista jefantazija, i nemogu e ga je ostvariti. tavi e, borbe se ne vode nigde sem usuprotnim oblastima oko Ekvatora i severnog pola; do invazije na naprijateljskuteritoriju nikad ne dolazi. Ovo obja njava injenicu da su na nekim mestimagranice izme u superdr ava proizvoljne. Evroazija bi, na primer, lako moglaosvojiti Britanska Ostrva, koja su geografski deo Evrope; s druge strane, Okeanija bisvoje granice lako mogla pro iriti do Rajne, pa ak i do Visle. No time bi sepovredio princip koga se sve tri strane pridr avaju mada ga nisu nikad formulisale:princip kulturnog integriteta. Ako bi Okeanija osvojila oblasti koje su nekad bilepoznate kao Francuska i Nema ka, bilo bi potrebno ili zatrti sve njihovostanovni tvo - to bi predstavljalo krupan fizi ki problem - ili asimilirati pribli nosto miliona ljudi koji su, to se tehni kog napretka ti e, pribli no na nivouOkeanije. Sve tri superdr ave imaju taj isti problem. Za odr avanje njihovestrukture apsolutno je potrebno da ne bude nikakvog dodira sa strancima izuzev, uograni enoj meri, ratnih zarobljenika i obojenih robova. ak se i na trenutnogzvani nog saveznika uvek gleda s najcrnjim sumnjama. Sem ratnih zarobljenika,prose ni gra anin Okeanije nikad ne vidi gra anina Evroazije ili Istazije. Isto tako,zabranjeno mu je da u i strani jezik. Ako bi mu se dopustilo da dolazi u dodir sastrancima, on bi otkrio da su to ljudska bi a sli na njemu samom, i da je najve ideo onog to mu je pri ano o njima la . Hermeti ki svet u kome on ivi raspao bise, a strah, mr nja i uverenje u sopstvenu ispravnost - elementi od kojih zavisinjegov moral - mogli bi ispariti. Stoga sve dr ave shvataju da, ma koliko putaPersija, Egipat, Java i Cejlon pre li iz jednih ruku u druge, glavne granice ne smepre i ni ta osim bombi.

Ovo pokriva jednu injenicu koja se nikad ne pominje naglas, ali sepre utno shvata i koristi kao osnova za politi ke postupke, naime injenica da su usve tri superdr ave uslovi ivota uglavnom isti. U Okeaniji je vladaju a filozofijapoznata kao englsoc, u Evroaziji se zove neobolj evizam, a u Istaziji ima kineskoime koje se obi no prevodi kao "obo avanje smrti", mada bi ta niji prevod bio"negacija sopstvene li nosti." Gra aninu Okeanije nije dopu teno da sazna i tabli e o postavkama ovih dveju filozofija; njega jedino u e da ih se gnu a kaovarvarskih nasilja nad moralom i zdravim razumom. Uistinu se, me utim, ove trifilozofije skoro i ne razlikuju, a izme u dru tvenih sistema iju ideolo ku osnovuine nema nikakve razlike. Uvek je u pitanju ista piramidalna struktura, isto

obo avanje polubo anskog vo e, ista privreda koja se odr ava neprekidnim ratom iradi za neprekidni rat. Iz ovoga sledi da tri superdr ave ne samo da ne mogupobediti jedna drugu, nego i da time ne bi stekle nikakvu korist. Naprotiv, doklegod su u ratu, one podr avaju jedna drugu, kao tri snopa kukuruza. I, po obi aju,vladaju e grupe svih triju sila istovremeno imaju i nemaju jasnu predstavu o svojimdelima. Oni su svoj ivot posvetili osvajanju sveta, ali isto tako znaju da jepotrebno da se rat nastavi bez kraja i pobede. U me uvremenu, injenica daopasnosti od poraza nema omogu ava poricanje stvarnosti - specijalnukarakteristiku englsoca i ostalih dveju filozofija. Ovde je potrebno ponoviti ono tosmo ranije rekli, naime da je rat, postav i tajan, iz osnova izmenio svoj karakter.

U pro lim vremenima, rat je skoro po definiciji, bio doga aj koji se pre iliposle zavr ava, obi no jasnom pobedom ili porazom. Isto tako, u pro losti je rat biojedan od glavnih instrumenata pomo u kojih su se ljudska dru tva dr ala u dodirusa fizi kom stvarno u. Svi vladari su u svim vremenima poku avlai da svojimsledbenicima nametnu la nu sliku stvarnosti, ali nisu sebi mogli dopustiti luksuz da

ord Orvel – 1984.

96/151

podr avaju bilo kakvu iluziju koja bi mogla i i nau trb vojnoj spremnosti . Sve dokje poraz zna io gubitak nezavisnosti, ili bilo koji drugi rezultat koji se obi nosmatrao nepo eljnim, mere protiv poraza morale su biti ozbiljne. Fizi ke injenicese nisu mogle ignorisati. U filozofiji, ili religiji, ili etici, ili politici, dva i dva mogloje biti pet, ali kad se konstrui e top ili avion, moralo je biti etiri. Nespremninarodi su uvek bivali, pre ili posle, pobe eni; a borba za spremnost je bilaneprijatelj iluzija. Sem toga, da bi se postigla spremnost, trebalo je znati u iti odpro losti, to je zna ilo da se morala imati manje-vi e ta na predstava o tome tase u pro losti de avalo. Razume se, novine i ud benici istorije su uvek bile prisutni iobojeni na odre en na in, ali falsifikati ovakve vrste koja se danas praktikuje nisubili mogu i. Rat je bio siguran branik duhovnog zdravlja, a to se ticalo vladaju ihklasa, verovatno i najva niji. Dok su se ratovi mogli gubiti ili dobijati, nijednavladaju a klasa nije mogla biti potpuno neodgovorna.

Ali kad postane doslovno neprekidan, rat istovremeno prestaje da bivaopasan. Kad je rat neprekidan, vojne potrebe nema. Tehni ki napredak se mo eusporiti, a najopipljivije injenice pore i ili zanemariti. Kao to smo videli,istra iva ki rad koji se mo e nazvati nau nim jo uvek se vr i za potrebe rata, ali uosnovi predstavlja neku vrstu fantazije, pri emu injenica da on ne donosirezultata pokazuje da rezultati nisu ni va ni. Spremnost, ak ni vojna spremnost,vi e nije potrebna. U Okeaniji je jedino spremna Policija misli. Po to je svaka odove tri superdr ave nepobediva, svaka je u stvari potreban svet u kome se svakoizvrtanje mi ljenja mo e bezbedno vr iti. Stvarnost vr i svoj pritisak samo krozsvakodnevne potrebe - da se jede i pije, da se ima ode a i krov nad glavom, da sene pojede ne to otrovno ili padne kroz prozor s najvi eg sprata, i tome sli no.Odse en od spoljnog sveta i pro losti, stanovnik Okeanije je sli an oveku ume uzvezdanom prostoru, koji nema na ina da odredi ta je gore a ta dole.Vladari takvih dr ava su apsolutni, onako kako to faraoni i cezari nikad nisu moglibiti. Oni imaju obavezu da uvaju svoje sledbenike od smrti od gladi u nezgodnovelikim koli inama, i da ostanu na onako isto niskom nivou vojne tehnike kao to sunjihovi suparnici; ali kad se taj minimum postigne, mogu da izobli avaju stvarnostkako im se prohte.

Stoga je rat, ako ga merimo merilom pro lih ratova, prosto-naprostoobmana. On je sli an borbi izme u nekih pre ivara iji su rogovi sme teni podtakvim uglom da ne mogu povrediti jedan drugog. No iako je nestvaran, rat nijebez zna aja. On apsorbuje vi ak potro ive robe i doprinosi odr avanju one posebnementalne atmosfere koja je potrebna hijerarhijskom dru tvu. Rat, kao to emovideti, danas predstavlja isto unutra nju stvar svake zemlje. U pro losti su sevladaju e grupe svih zemalja, iako su mogle uvi ati svoje zajedni ke interese istoga ograni avati ratna razaranja, ipak borile jedna protiv druge, s tim to jepobednik uvek plja kao pobe enog. Danas se one uop te ne bore jedna protivdruge. Rat vodi vladaju a grupa protiv svojih sopstvenih podanika, a cilj rata nijeosvajanje tu e ili odbrana svoje teritorije, nego o uvanje strukture dru tva. Stogaje i sama re 'rat' postala pogre na. Verovatno bi bilo ta no re i da je, postav ineprekidan, rat prestao postojati. Onog posebnog pritiska koji je vr io na ljudepo ev od mla eg kamenog doba pa do prvih decenija dvadesetog veka nestalo je, ana njegovo mesto do lo je ne to sasvim drugo. Rezultat bi bio skoro isti kad bi setri superdr ave saglasile da e umesto da se neprekidno bore, iveti u ve itommiru, s tim to bi svaka bila zatvorena u svoje granice; jer u tom slu aju svaka odnjih bi i dalje bila svet za sebe, zauvek oslobo en od otre njavaju eg dejstvaspoljne opasnosti. Mir koji bi bio zaista stalan bio bi isto to i stalni rat. To je ustvari, mada ga ogromna ve ina lanova Partije shvata kao u perifernom stilu, pravismisao partijske parole: Rat je mir.

ord Orvel – 1984.

97/151

Vinston za trenutak prestade da ita. Negde u daljini zagrme raketnabomba. Bla eno ose anje da je sam sa zabranjenom knjigom, u sobi bez telekrana,jo ga nije napu talo. Samo a i bezbednost bili su fizi ki ose aji, nekako pome anis umorom njegovog tela, meko om naslonja e, dodirom blagog vetri a koji jedolazio kroz prozor i igrao mu se po obrazu. Knjiga ga je o arala, ili re i umirila. Uizvesnom smislu nije mu kazivala ni ta novo, no i to je bio deo privla nosti.Kazivala je ono to bi rekao i on sam da je mogao svoje ra trkane misli dovesti ured. Bila je proizvod uma sli nog njegovom, samo daleko ja eg, sistemati nijeg,manje optere enog strahom. On shvati da su najbolje knjige upravo one koje tikazuju ono to zna i sam. Upravo se be e vratio prvoj glavi kad za u D ulijinekorake na stepeni tu. On se podi e iz naslonja e i po e joj u susret. Ona ispusti napod svoju torbu sa alatom i baci mu se u zagrljaj.

Kad se razdvoji e, on joj re e: "Dobio sam knjigu."

"Je li? Fino", re e ona bez mnogo interesovanja, i kle e pored pe i da skuvakafu.

Knjigu su ponovo pomenuli tek posle pola sata u krevetu. Suton je biotaman toliko sve da ih natera da se pokriju. Odozdo su se uli poznati zvuci:pesma i grebanje cipela po plo ama dvori ta. Ona mi ava ena crvenih ruku kojuje Vinston video kad je prvi put bio u sobi kao da je bila sastavni deo dvori ta.

inilo se da nema asa u toku dana kad nije hodala gore-dole izme u korita ikonopca, naizmeni no pune i usta tipaljkama i pevaju i iz puna srca. D ulija sebe e ugnezdila na svojoj polovini kreveta, i ve je izgledala na ivici sna. On se ma injige, koja je le ala na podu, i uspravi se u sede i stav, oslonjen na naslon kreveta.

"Moramo je pro itati", re e. "Oboje. Svi pripadnici Bratstva moraju da jepro itaju."

itaj ti", re e ona ne otvaraju i o i. " itaj naglas. Tako je najbolje. Usput mi obja njavati."

Kazaljke na satu pokazivale su est, to jest osamnaest. Imali su jo tri doetiri sata pred sobom. On nasloni knjigu na kolena i po e itati:

Glava prva

NEZNANJE JE MO

Tokom cele pisane istorije, a verovatno jo i od kraja mla eg kamenogdoba, na svetu su postojale tri vrste ljudi: Vi i, Srednji i Ni i. Bili su izdeljeni namnoge potkategorije, nosili bezbroj raznih imena, a njihov brojni odnos, kao ime usobni odnosi, varirao je iz veka u vek; no u su tini se struktura dru tva nijemenjala. ak i posle ogromnih obrta i na izgled neopozivih promena, uvek seponovo uspostavljala ista struktura, upravo kao to se i iroskop uvek vra a ustanje ravnote e ma koliko se gurnuo na jednu ili drugu stranu.

"D ulija, jesi li budna?" upita Vinston.

"Jesam, ljubavi, slu am te. Nastavi, divno je."

On produ i:

Ciljevi tih grupa su potpuno neuskladivi. Cilj Vi ih je da ostanu gde su. CiljSrednjih je da promene mesta s Vi ima. Cilj Ni ih, kad imaju cilj - jer im je stalnakarakteristika to to su previ e pritisnuti dirin enjem da bi bili vi e no tekpovremeno svesni i ega van njihovog svakodnevnog ivota - jeste da ukinu sve

ord Orvel – 1984.

98/151

razlike i stvore dru tvo u kome e svi biti jednaki. Tako se kroz celu istorijuponavlja bitka koja je u osnovnim crtama uvek ista. Vi i ostaju na vlasti tokomdugih perioda, ali pre ili posle uvek do e trenutak kad izgube bilo veru u sebe bilosposobnost da efikasno vladaju, bilo i jedno i drugo. Onda ih Srednji zbacuju svlasti, pridobiv i prethodno za sebe Ni e, kojima tvrde da se bore za slobodu ipravdu. im postignu svoj cilj, Srednji potiskuju Ni e u njihov stari polo aj slugu, asami postaju Vi i. No to se od Ni ih ili biv ih Vi ih, ili iz obe ove grupe, otcepigrupa novih Srednjih, i borba po inje ispo etka. Od ovih triju grupa, jedino Ni i neuspevaju ak ni privremeno da ostvare svoje ciljeve. Bilo bi preterano re i da krozcelu istoriju nije bilo nikakvog materijalnog napretka. ak i danas, u perioduopadanja, prose an ovek je fizi ki u boljoj situaciji nego pre nekoliko stole a. Alinikakav napredak u bogatstvu, nikakva civilizovanost pona anja, nikakva reforma inijedna revolucija nisu ove anstvu pribli ile jednakost ni za milimetar. S ta kegledi ta ni ih, nijedna istorijska promena nije nikad zna ila ni ta vi e do promeneimena gospodara.

Krajem devetnaestog veka, povratni karakter ovog procesa postao jeigledan mnogim posmatra ima. Na to su se pojavile kole mislilaca koji su

istoriju tuma ili kao cikli an proces i tvrdili da je nejednakost neizmenjiv zakonljudskog ivota. Razume se, ova doktrina je uvek imala sledbenika, ali sad je na inna koji je izlo ena bio zna ajno izmenjen. U pro losti je potreba za hijeharhijskimoblikom dru tva bila specifi na doktrina Vi ih. Nju su propovedali kraljevi iaristokrati, a tako e i njihovi paraziti: sve tenici, adovkati i sli ni, ubla avaju i jeobe anjima o nadoknadi u zami ljenom svetu s one strane groba. Srednji su, doklegod su se borili za vlast, uvek upotrebljavali re i kao to su sloboda, pravda ibratstvo. Sada su, me utim, ideju o ljudskom bratstvu po eli napadati oni koji jonisu bili na upravlja kim polo ajima nego su se jednostavno nadali da e do njihuskoro dopreti. U pro losti su Srednji dizali revolucije pod zastavom jednakosti, azatim uspostavljali novu tiraniju im bi oborili staru. Socijalizam, teorija koja sepojavila po etkom devetnaestog veka i predstavljala poslednju kariku u lancu mislikoji se u sve do robovskih pobuna iz anti kog doba, jo uvek je bio jako inficiranutopisti kim idejama pro lih vremena. No u svakoj varijanti socijalizma koja sepojavila otprilike od 1900. godine naovamo, cilj da se uspostave sloboda ijednakost bio je sve otvorenije napu tan. Novi pokreti koji su se pojavili sredinomstole a: englsoc u Okeaniji, neobolj evizam u Evroaziji i obo avanje smrti, kako seobi no zove, u Istaziji, imali su kao svesni cilj ovekove enje neslobode inejednakosti. Ovi novi pokreti su, razumese, ponikli iz starih i imali tendenciju dazadr e njihova imena i na re ima se dr e njihove ideologije. No cilj svih njih bio jeda se u odre enom trenutku zaustavi napredak i uko i istorija. Ve poznato klatnotrebalo je da u ini jo jedan zamah i potom stane. Po obi aju, Vi e je trebalodasvrgnu Srednji, koji bi na to postali Vi i; ali ovog puta, primenjuju i svesnustrategiju, Vi i e biti u stanju da svoje polo aje odr e ve no.

Ove nove doktrine su nikle delom zbog nakupljenog istorijskog znanja iporasta istorijske svesti, koja pre devetanestog veka skoro nije ni postojala.Cikli ni tok istorije sad je postao, ili se inio jasan; a ako je bio jasan, onda je bio iizmenjiv. No glavni, su tinski uzrok je bio to to je, jo po etkom dvadesetog veka,ljudska jednakost postala tehni ki mogu a. Jo uvek je bilo istina da ljudi nisujednaki po svojim uro enim talentima i da se funkcije moraju specijalizovati takoda nekim jedinkama daju prednost nad drugima; ali vi e nije postojala nikakvstvarna potreba za klasnim razlikama ili velikim razlikama u bogatstvu. U ranijimvremenima, klasne razlike su bile ne samo neizbe ne nego i po eljne. Nejednakostje predstavljala cenu civilizacije. Me utim, razvoj ma inske proizvodnje je izmeniosituaciju. Mada je i dalje bilo potrebno da ljudi obavljaju razli ite vrste poslova,vi e nije bilo potrebe da ive na razli itim dru tvenim ili ekonomskim nivoima.

ord Orvel – 1984.

99/151

Stoga, po mi ljenu novih grupa koje je jo samo jedan korak delio od stupanja navlast, ljudska jednakost vi e nije bila ideal za koji se trebalo boriti, nego opasnostkoju treba spre iti. U primitivnija vremena, kad pravedno i mirno dru tvo nije ustvari ni moglo postojati, u ovo mi ljenje je bilo relativno lako verovati. Vizijazemaljskog raja u kome e ljudi iveti zajedno kao bra a, bez zakona i bezmukotrpnog rada, hiljadama godina nije napu tala ljudsku ma tu. Ta vizija je ak uizvesnoj meri dr ala i grupe kojima su istorijske promene donosile koristi.Naslednici francuske, engleske i ameri ke revolucije delimi no su i sami verovali usvoje fraze o ljudskim pravima, slobodi govora, jednakosti pred zakonom i sli no, iak su dopu tali da im te fraze u izvesnoj meri uti u na pona anje. Me utim, uetvrtoj deceniji dvadesetog veka svi glavni tokovi politi ke misli bili su

autokratski. Zemaljski raj je bio diskreditovan upravo u trenutku kad je postaomogu . Svaka nova politi ka teorija, ma kakvim se imenom zvala, vodila je natragu hijerarhiju i kruto ustrojstvo. A u op tem ogrubljavanju pogleda koje je po elooko 1930. godine, postupci koji su odavno bili napu teni, ponekad i po nekolikostotina godina - hap enje bez suda, pretvaranje ratnih zarobljenika u robove, javnapogubljenja, mu enje zatvorenika, uzimanje talaca i raseljavanje celih naroda - nesamo da su ponovo u li u obi aj nego su ih tolerisali, pa ak i branili, i to ljudi kojisu se smatrali prosve enim i naprednim.

Englsoc i njegove suparnice pojavile su se kao potpuno razra ene politi keteorije tek posle jedne cele decenije nacionalnih ratova, gra anskih ratova,revolucija i kontrarevolucija u svim delovima sveta. Me utim, njihov prvobitni oblikse dao naslutiti u raznim sistemima koji su se obi no zvali totalitarnim i koji su sepojavili ne to ranije tokom dvadesetog veka; to se ti e glavnih crta budu eg svetakoji je trebaloda se rodi iz op teg haosa, one su odavno bile o igledne. Isto tako jebilo jasno i kakva e vrsta ljudi upravljati tim svetom. Novu aristokratiju sa injavalisu najve im delom birokrati, nau nici, tehni ari, sindikalni rukovodioci, stru njaciza reklamu i propagandu, sociolozi, nastavnici, novinari i profesionalni politi ari.Ove ljude, koji su potekli iz name teni ke srednje klase i gornjih kategorijaradni ke klase, uobli io je i povezao jalovi svet monopoliti ke industrije icentralizovanog upravljanja. U pore enju s odgovaraju im ljudima iz pro lihstole a, oni su bili manje lakomi, manje skloni rasko i, gladniji iste mo i i, iznadsvega, svesniji onoga to ine i ja i u nameri da uni te sve to im se suprotstavi.Ova poslednja razlika od presudnog je zna aja. U pore enju s dana njom, svetiranije poznate iz istorije bile su mlake i neefikasne. Vladaju e grupe su uvek bileu izvesnoj meri zara ene liberalnim idejama i zadovoljne da ostave stvarinedovr ene, da obra aju pa nju samo na ono to njihovi podanici ine, bezinteresovanja za ono to ovi misle. Po savremenim merilima, ak je isrednjovekovna katoli ka crkva bila tolerantna ustanova. Razlog ovom je delom i toto u pro losti nijedna vlada nije imala mo i da stalno nadgleda svoje gra ane.

Pronalazak tamparije je, me utim, olak ao manipulisanje javnim mnenjem, a filmi radio su taj proces odveli jo dalje. S razvojem televizije, i tehni kim napretkomkoji je omogu io da jedna isti instrument mo e istovremeno primati i oda iljati,do ao je kraj privatnom ivotu. Svaki gra anin, ili bar svaki gra anin dovoljnova an da ga treba posmatrati, mogao je dvadeset i etiri asa dnevno biti okru enpogledima policije i zvucima propagande, dok su svi ostali putevi komuniciranja bilizatvoreni. Prvi put se pojavila stvarna mogu nost da se iznudi ne samo potpunapokornost volji dr ave nego i potpuna istovetnost mi ljenja o svim pitanjima.

Posle revolucionarnog perioda ezdesetih godina XX veka, dru tvo sepregrupisalo, kao i uvek, na Vi e, Srednje i Ni e. Me utim, nova grupa Vi ih, zarazliku od svih svojih prethodnika, nije delovala po instinktu; ona je odavnoshvatila da je jedina stabilna osnova oligarhije kolektivizam. Bogatstvo i privilegijese najlak e brane kad se poseduju zajedni ki. Takozvano 'ukidanje privatne

ord Orvel – 1984.

100/151

svojine', do koga je do lo sredinom stole a, zna ilo je u stvari koncentracijusvojine u daleko manji broj ruku nego ranije, ali s tom razlikom da su noviposednici bili grupa, a ne masa pojedinaca. Pojedina no uzev, nijedan lan Partijene poseduje ni ta sem sitnih li nih stvari. Kolektivno, Partija poseduje sve topostoji u Okeaniji, zato to ima kontrolu nad svim, a proizvodima raspola e kakosam na e za shodno. U godinama posle Revolucije ona je bila u stnaju da na ovajupravlja ki polo aj stupi skoro neometena, jer je ceo proces bio predstavljen kaokolektivizacija. Uvek se pretpostavljalo da posle eksproprijacije kapitalisti ke klasemora do i socijalizam; a kapitalisti su bez pogovora bili eksproprisani. Fabrike,rudnici, zemlja, ku a, saobra aj - sve im je to bilo oduzeto; a po to nisu vi e biliprivatna, proizilazilo je da su dru tvena svojina. Englsoc, koji je izrastao izprethodnog, socijalisti kog pokreta i nasledio njegovu frazeologiju, u stvari jesproveo u ivot najva niju ta ku socijalisti kog programa; s rezultatom, prethodnopredvi enim i nameravanim, da je ekonomska nejednakost u injena trajno.

No problemi ovekove enja hijerarhijskog dru tva su mnogo dublji.Vladaju a grupa mo e izgubiti vlast na samo etiri na ina. Ili biva pobe ena spolja,ili vlada tako neve to da se mase pobune, ili dopu ta da se stvori jaka inezadovoljna grupa Srednjih, ili izgubi samopouzdanje i volju da vlada. Ovi uzrocine dejstvuju pojedina no, a po pravilu su, u ovoj ili onoj meri, prisutna sva etiri.Vladaju a klasa koja bi se znala sa uvati od svih njih mogla bi stalno ostati navlasti. U krajnjoj liniji, odlu uju i inilac u ovome jeste mentalni stav samevladaju e klase.

Po zavr etku prve polovine ovog veka, prva opasnost je u stvari prestala.Svaka od triju zemalja koja danas dele svet de facto je nepobediva, i mo e prestatida to bude tek putem sporih demografskih procesa koje jedna mo na vlada mo elako izbe i. Druga opasnost je tako e samo teorijska. Mase se nikad ne bune same,niti se bune samo zato to su eksploatisane. U stvari, sve dok im se ne dopu ta dasteknu merilo po kome bi pravile pore enja, one ak i nisu svesne da sueksploatisane. Povratne privredne krize pro lih vremena bile su potpunonepotrebne i sad im se ne dopu ta da se pojave, ali se drugi, isto tako krupniporeme aji mogu pojaviti, i odista se pojavljuju, a da ne ostave politi kihrezultata, jer ne postoji na in na koji bi se nezadovoljstvo moglo jasno izraziti. tose ti e problema hiperprodukcije, koji je u na em dru tvu latentan otkako jerazvijena ma inska tehnika, on se re ava putem stalnog ratovanja (vidi Glavutre u), koje je tako e korisno utoliko to moral stanovni tva odr ava na potrebnomstepenu. Stoga bi, s ta ke gledi ta na ih sada njih upravlja a, jedina istinskaopasnost bila u otcepljivanju nove grupe sposobnih, nedovoljno zaposlenih i vlastieljnih ljudi, i porast skepticizma i liberalizma u njihovim redovima. Drugim

re ima, problem se ti e vaspitanja. Posredi je problem trajnog uobli avanja svestikako upravlja ke grupe tako i one ire, izvr ne grupe koja se nalazi odmah ispodnje. Na svest masa je jedino potrebno uticati negativno.

Imaju i ove osnovne podatke pred sobom, lako je zaklju iti kakva je, uop teuzev, struktura okeanijskog dru tva, makar je ovek i ne poznavao. Na samom vrhupiramide nalazio se Veliki Brat. Veliki Brat je nepogre iv i svemo an. Za svakiuspeh, svako postignu e, svaku pobedu, svaki nau ni pronalazak, sve znanje, svumudrost, svu sre u, svu vrlinu, smatra se da poti e direktno iz njegovog vo stva iinspiracije. Velikog Brata nije video niko. On je lice na plakatima, glas natelekranu. Mo emo biti manje-vi e sigurni da on ne e ni umreti a ve postojiznatna nesigurnost oko toga kad se on rodio. Veliki Brat je ruho u kome se Partijaprikazuje svetu. Njegova funkcija je da bude a u koju e se sticati ljubav, strah ipo tovanje, dakle ose anja koja se lak e mogu imati prema jedinki nego pemaorganizaciji. Ispod Velikog Brata dolazi U a partija, ije je lanstvo ograni eno naest miliona, ili ne to manje od dva odsto stanovni tva Okeanije. Ispod U e dolazi

ord Orvel – 1984.

101/151

ira partija, koja se, ako za U u partiju ka emo da je mozak dr ave, mo eopravdano uporediti s rukama. Ispod nje dolaze zaglupljene mase koje po obi ajunazivamo 'prolima', i koje sa injavaju oko 85 odsto stanovni tva. Po na oj ranijojklasifikacji, proli su Ni i, jer porobljeno stanovni tvo ekvatorijalnih zemalja kojestalno prelaze iz ruku jednog osvaja a u ruke drugog, nije ni stalni ni potrebni deostrukture.

U na elu, pripadnost ovim trima grupama nije nasle eno. Teorijski uzev,dete roditelja lana U e partije ne postaje automatski i samo njen lan. Ulaz ulanstvo jedne ili druge partijske grane zavisi od rezultata ispita koji se pola e uesnaestoj godini. Isto tako, nema nikakve rasne diskriminacije, niti izrazitije

dominacije jedne oblasti nad drugom. U najvi im redovima Partije mogu se na iJevreji, crnci, Ju noamerikanci iste indijske krvi, a oblasni upravlja i se uvekuzimaju iz redova stanovni tva doti ne oblasti. Ni u jednom delu Okeanijestanovni tvo nema ose anja da je kolonijalno, da se njime upravlja iz nekeudaljene prestonice. Okeanija nema prestonicu, a njen titularni ef je osoba zakoju niko ne zna gde se nalazi. Sem to joj je engleski glavna lingua franca aNovogovor zvani ni jezik, Okeanija nije ni na koji na in centralizovana. Njeneupravlja e ne vezuje krvno srodstvo nego privr enost zajedni koj doktrini. Istina jeda je na e dru tvo podeljeno, i to podeljeno veoma strogo, u kategorije koje naprvi pogled izgledaju nasledne. Prelaza iz jedne u drugu kategoriju ima dalekomanje nego to je bilo u kapitalizmu, pa ak i u preindustrijsko doba. Izme ure enih dveju grana Partije dolazi do izvesne razmene, ali samo u onoj meri kojudiktira potreba da se slabi i isklju e iz U e partije, a ambiciozni pripadnici irepartije neutrali u time to e im se dati mogu nost da avanzuju. Proleterima se upraksi ne dopu ta da u u u Partiju. Najobdarenije me u njima, one koji bieventualno mogli postati jezgro nezadovoljstva Policija misli jednostavno izdvaja ilikvidira. No ovo stanje stvari nije apsolutno stalno, niti predstavlja stvar na ela.Partija nije klasa u starom smislu te re i. Njoj nije cilj da prenese vlast na svojudecu kao takvu; i ako ne bi bilo nikakvog drugog na ina da se na vrhovima odr enajsposobniji ljudi, ona bi bila potpuno spremna da celu jednu novu generacijuregrutuje iz redova proleterijata. U prelomnim godinama, injenica da Partija nijenasledna grupa umnogome je pomogla da se opozicija neutrali e. Socijalist starogkova, koji je bio nau en da se bori protiv ne ega to se zvalo 'klasna privilegija',smatrao je da ono to nije nasledno ne mo e biti trajno. On nije uvi ao dakontinuitet jedne oligarhije ne mora biti fizi ki, niti je razmi ljao o tome da sunasledna aristokratska dru tva uvek bila kratkog veka, dok su pristupneorganizacije, kao to je katoli ka crkva, ponekad trajale stotinama i hiljadamagodina. Su tina oligarhijske vladavine nije nasle ivanje od oca na sina negoodr avanje izvesnog pogleda na svet i izvesnog na ina ivota, koje umrli name eivima. Vladaju a grupa je vladaju a grupa samo dotle dok mo e sama imenovati

svoje naslednike. Partiji nije stalo da ovekove i svoju krv nego da ovekove i samusebe. Ako hijerarhijska struktura ostaje uvek ista, potpuno je neva no ko vlada.

Sva verovanje, navike, ukusi, mentalni stavovi koji karakteri u na e vreme ustvari su upravljeni na to da o uvaju mistiku Partije i spre e da se uvidi pravapriroda dana njeg dru tva. Fizi ku pobunu, kao i bilo kakav uvodni potez koji bivodio pobuni, trenutno je nemogu e ostvariti. Od proletarijata se nema egabojati. Prepu teni sebi, oni e trajati iz generacije u generaciju i iz stole a ustole e, rade i, mno i se i umiru i, ne samo bez ikakvog impulsa da se pobunenego i bez mo i da zamisle da bi svet mogao biti druga iji nego to je danas. Oni bimogli postati opasni jedino ako bi napredak industrijske tehnike stvorio potrebu daim se da ve e obrazovanje; ali po to vojno i trgova ko suparni tvo vi e nijepotrebno, nivo obrazovanja u stvari se ak spu ta. ta mase smatraju ili nesmatraju nije va no. Mo e im se dati intelektualna sloboda jer intelekta i nemaju.

ord Orvel – 1984.

102/151

S druge strane, u slu aju lanova Partije ne mo e se tolerisati ak ni najmanjeskretanje s mi ljenja o najneva nijim stvarima.

Od ro enja do smrti, lan Partije ivi pod paskom Policije misli. ak i kad jesam, ne mo e biti siguran da je sam. Gde god bio, u snu ili na javi, na radu ili uasovima odmora, u kupatilu ili u krevetu, mo e biti nadgledan bez upozorenja i ne

znaju i da ga nadgledaju. Ni ta to on radi nije neva no. Njegovi prijatelji, njegovna in odmora, njegovo pona anje prema eni i deci, njegov izraz lica kad je sam,re i koje mrmlja u snu, ak i karakteristi ni pokreti njegovog tela, ljubomorno seispituju. Ne samo stvarni prekr aj, nego i svaka ekscentri nost, ma koliko sitna,svaka promena navike, svaka nervozna radnja koja bi eventualno mogla bitisimptom unutra nje borbe, bez daljeg e biti prime ena. On ni u kom pravcu nemanikakvu slobodu izbora. S druge strane, njegove postupke ne reguli e nikakav zakonniti ma kakav jasno formulisan kodeks pona anja. U Okeaniji nema zakona. Misli idela koji, kad se otkriju, zna e sigurnu smrt, nisu zvani no zabranjeni, a beskrajneistke, hap enja, mu enja, zatvaranja i isparivanja ne vr e se kao kazna za stvarno

po injene zlo ine nego jednostavno predstavljaju sredstvo za uklanjanje osoba kojibi mo da mogle nekad u budu nosti po initi zlo in. Od lana Partije se ne tra i daima samo ispravne misli nego i ispravne instinkte. Mnoga verovanja i stavovi koji seod njega tra e nikad se jasno ne formuli u; niti se mogu formulisati a da se pri tomne iznesu na videlo protivre nosti uro ene englsocu. Onaj ko je po prirodi politi kiispravan (u Novogovoru, dobromislen), u svakoj e prilici znati, ne moraju i darazmi lja, koje je verovanje pravo, a koja emocija po eljna. No u svakom slu aju,komplikovana mentalna dresura pre ena u detinjstvu i koncentrisana oko re izloustavljanje, crnobelo i dvomisao, oduzima mu volju i sposobnost da o bilo emumisli dublje.

Od lana Partije se zahteva da nema privatnog ivota, niti odmora odentuzijazma. On treba da ivi u stalnom besnilu mr nje prema stranimneprijateljima i unutra njim izdajnicima, likovanja zbog pobeda i niskopoklonstvapred mo i i mudro u Partije. Nezadovoljstvo stvoreno ovakvim golim ivotom bezradosti smi ljeno mu se okre e spoljnim ciljevima putem Dva minuta mr nje isli nim mehanizama, a razmi ljanja koja bi eventualno mogla voditi skepsi ilibuntovni tvu unapred mu ubija rano ste ena unutra nja disciplina. Prva inajprostija faza te discipline, kojoj se mogu podu avati i mala deca, zove se, uNovogovoru, zloustavljanje. Zloustavljanje zna i sposobnost zaustavljanja, kao poinstinktu, na pragu bilo kakve opasne misli. Ona obuhvata ume e da se ne shvateanalogije, ne vide logi ke gre ke, pogre no razumeju i najjednostavniji argumentiako se suprostavljaju englsocu, i da se oseti nezainteresovanost ili odbojnost premasvakom toku misli koje mo e povesti u pravcu jeresi. Ukratko, zloustavljanjeozna ava za titnu glupost. Ali glupost nije sama po sebi dovoljna. Naprotiv,politi ka ispravnost, u punom smislu te re i, zahteva da se nad svojim sopstvenimmentalnim procesima ima onakva kontrola kakvu akrobata ima nad svojim telom.Okeanijsko dru tvo u krajnjoj instanci po iva na verovanju da je Veliki Bratsvemo an a Partija nepogre iva. No po to u stvarnosti Veliki Brat nije svemo an aPartija nije nepogre iva, postoji potreba za neumornom, stalnom elasti no u upostupku s injenicama. Ovde je klju na re crnobelo. Kao i mnoge novogovorskere i, ona ima dva me usobno provure na zna enja. U odnosu na protivnika, onaozna ava naviku da se bez zazora tvrdi kako je crno belo, suprotno jasniminjenicama. U odnosu na lana Partije, ona ozna ava lojalnu spremnost da se ka e

da je crno belo kad to zahteva partijska disciplina. No ona ozna ava jo isposobnost da se poveruje da je crno ono to je belo, tavi e da crno jeste belo, ida se zaboravi da se ikad verovalo druk ije. To zahteva neprestano menjanje

ord Orvel – 1984.

103/151

pro losti, to je omogu eno sistemom misli koji zaista obuhvata sve ostalo, i koji jeu Novogovoru poznat kao dvomisao.

Menjati pro lost potebno je iz dva razloga, od kojih je jedan sporedan i, datako ka emo, stvar predostro nosti. Sporedan razlog je u tome to lan Partije, kaoi proleter, podnosi dana nje uslove ivota delom i zato to nema osnova zapore enje. On mora biti odse en od pro losti isto onako kao to mora biti odse enod inostranstva, po to je potrebno da veruje da ivi bolje nego njegovi preci, i daprose ni nivo materijalne udobnosti raste. No daleko se va niji razlog zapode avanje pro losti nalazi u potrebi da se o uva nepogre ivost Partije. Nije upitanju samo to to govore, statisti ke podatke i dokumentaciju svih vrsta trebastalno a urirati da bi se pokazalo kako su predvi anja Partije u svim slu ajevimabila ta na. U pitanju je tako e i to da se ne sme priznati da je ikad bilo promene udoktrini ili politi kom svrstavanju jer priznati promenu svog mi ljenja, ili ak svojepolitike predstavlja dokaz slabosti. Ako je na primer Evroazija ili Istazija (svejednokoja) neprijatelj danas, onda je morala to biti oduvek, a ako injenice govoredruk ije, onda treba izmeniti injenice. Tako se istorija uvek pi e iznova. Ovosvakodnevno falsifikovanje pro losti, koje vr i Ministarstvo istine, onoliko je istopotrebno za stabilnost re ima koliko i teror i pijuna a koju vr i Ministarstvoljubavi.

Izmenjivost pro losti predstavlja centralno na elo englsoca. Tvrdi se dadoga aji iz pro losti objektivno ne postoje nego da traju samo u pisanimdokumentima i ljudskom pam enju. Pro lost je sve ono u pogledu ega sedokumenti i pam enje sla u. A po to Partija ima punu kontrolu nad dokumentima, ipodjednako punu kontrolu nad mozgovima svojih lanova, proizilazi da je pro lostonakva kakvom Partija eli da je prika e. Isto tako proizilazi da se pro lost, iako jeizmenjiva, ni u kojoj konkretnoj prilici nije bila podvrgnuta izmeni; jer kad joj seda onoj oblik koji je potreban u datom trenutku, onda ta nova verzija jestepro lost, dakle nikakva druk ija pro lost nije ni mogla postojati. Ovo va i ak ionda kad, kao to se esto de ava, isti doga aj treba korenito izmeniti nekolikoputa u toku jedne godine. Partija svakom trenutku poseduje apsolutnu istinu, ajasno je da se ne to to je apsolutna kategorija nije nikad ni moglo razlikovati odonog to je danas. Vide emo da kontrola nad pro lo u zavisi iznad svega oddisciplinovanja pam enja. Uveriti se da se svi pisani dokumenti sla u sa trenutnomlinijom Partije jeste isto mehani ki in. Me utim, isto je tako potrebno se ati seda su se doga aji odigrali na eljeni na in. A ako se uka e potreba da se se anjepreuredi ili pisani dokumenti diraju, onda je potrebno i zaboraviti da si to uradio.Ve tina da se to postigne mo e se nau iti kao i svaka druga mentalna tehnika. Njuodista i u i ve ina lanova Partije, a u svakom slu aju svi koji su ne samo politi kiispravni nego i inteligentni. To se u Starogovoru, sasvim otvoreno, zove 'Kontrolanad stvarno u'. U Novogovoru se zove dvomisao, mada pojam dvomisli obuhvata idruge elemente.

Dvomisao zna i ume e da se u svesti istovremeno dr e dva protivre naverovanja, i da se prihvate oba. Partijski intelektualac zna u kom pravcu treba damenja svoje pam enje; on je dakle svestan da izneverava stvarnost; ali primenomdvomisli on se isto tako uverava da stvarnost nije povre ena. Ovaj proces mora bitisvestan, ina e se ne mo e izvesti s dovoljnom precizno u, ali isto tako mora biti inesvestan, ina e bi sa sobom nosio ose anje la ljivosti, dakle i krivice. Dvosmisaose nalazi u samom srcu englsoca, po to je osnovni in Partije upotreba svesneprevare, s tim to se zadr ava ona vrstina namere koja prati potpuno po tenje.Govoriti svesne la i, a iskreno verovati u njih, zaboravljati svaku injenicu kadpostane nezgodna, a onda, kad postane potrebna, izvu i je iz zaborava za onolikovremena koliko je potrebno, poricati postojanje objektivne stvarnosti a celo tovreme imati u vidu stvarnost koja biva poricana - sve to je neophodno potrebno.

ord Orvel – 1984.

104/151

ak i da se upotrebi sama re dvomisao potrebno je primeniti dvomisao; jerupotrebljavaju i tu re , ovek priznaje da onglira stvarno u; zatim, jo jednomprimeniv i dvomisao, bri e to saznanje; i tako do beskona nosti, s tim to je lauvek za jedan korak ispred istine. U krajnjoj liniji, Partija je upravo pomo udvomisli uspela - i, koliko mo emo znati, mo e jo hiljadama godina uspevati - dazaustavi tok istorije.

Sve oligarhijske grupe u pro losti izgubile su vlast ili zato to su oko tavaleili zato to su omek avale. Postajale su ili tupave i arogantne i gubile sposobnost dase prilagode novim prilikama pa su bivale svrgnute; ili liberalne i pla ljive, inileustupke onda kad je trebalo da primene silu, i tako e bivale svrgnute. Drugimre ima, propadale su ili zato to su bile svesne ili zato to su bile nesvesne.Dostignu e Partije je u tome to je proizvela sistem misli u kome oba uslova moguistovremeno postojati. Dominacija Partije ne bi mogla biti trajna ni na kojoj drugojosnovi. Onaj koji ho e da vlada, i da vlada i dalje, mora biti sposoban da i iose anje za stvarnost, jer tajna vlastodr tva je u kombinovanju vere u svojunepogre ivost sa sposobno u da se u i na gre kama iz pro losti.

Gotovo je nepotrebno re i da su najsuptilniji prakti ari dvomisli oni koji suje izmislili i koji znaju da je to ogroman stepen mentalne prevare. U na emdru tvu, oni koji su najdalje od toga da vide svet onakav kakav jeste upravo su onikoji su najbolje upoznati sa svetskim zbivanjima. Uop te uzev, to je ve erazumevanje, ve a je samoobmana; to je ovek inteligentniji, to je manjementalno zdrav. Jasna ilustracija za ovo jeste injenida da ratna histerija postajesve a to se ovek vi e penje na dru tvenoj lestvici. Oni iji je pogled na ratnajbli i racionalnom jesu pot injeni stanovnici spornih teritorija. Za njih je ratsamo trajna opasnost koja prelazi gore-dole preko njihovih tela kao plima. Njima jesavr eno svejedno koja strana pobe uje. Oni su svesni da promena gospodara zna isamo da e raditi iste poslove kao i pre, za nove gospodare koji s njima postupajukao i stari. Ne to povla eniji od njih proli, samo su povremeno svesni rata. Kad seuka e potreba, kod njih se mo e podsta i pomama straha i mr nje, ali kad seprepuste samima sebi, oni su u stanju da po duge periode zaborave da se rat i daljevodi. Na pravi ratni entuzijazam nailazi se upravo u redovima Partije, a ponajpre

e partije. U pobedu nad celim svetom naj vr e veruju oni koji znaju da je tonemogu e. Ovo udnovato povezivanje suprotnosti - znanja s neznanjem, cinizma sfanatizmom - jedna je od glavnih karakteristika okeanijskog dru tva. Zvani naideologija obiluje protivre nostima ak i onda kad za njima nema stvarne potrebe.Tako, na primer, Partija odbacuje i kalja svaki princip na kome je po ivao prvobitnisocijalisti ki pokret, tvrde i da to radi u ime socijalizma. Ona propoveda prezirprema radni koj klasi kakvom nije bilo primera stotinama godina, a svoje lanoveobla i u uniformu koja je nekad bila tipi na za fizi ke radnike, i koja je upravozato i prihva ena. Ona sistematski podriva porodi nu solidarnost, a svog vo unaziva imenom koji se direktno obra a ose anju porodi ne odanosti. ak i imenaetiri ministarstva pomo u kojih se nad nama vlada prestavljaju svojevrsnu drskost

utoliko to namerno izvr u injeni no stanje. Ministarstvo mira se bavi ratom,Ministarstvo istine la ima, Ministarstvo ljubavi mu enjem, a Ministarstvo obiljaizgladnjivanjem. Ove protivre nosti nisu ni slu ajne ni nastale kao rezultat obi nehipokrizije: one predstavljaju svesnu primenu dvomisli; jer vlast se mo ebeskona no odr ati u rukama jedino mirenjem protivre nosti. Ako se ljudskajednakost eli trajno otkloniti - onda preovladaju e mentalno stanje mora bitikontrolisano ludilo.

No postoji jedno pitanje koje smo dosad gotovo zanemarili. Ono glasi: za tobi trebalo otkloniti ljudsku jednakost? Pod pretpostavkom da smo mehanizamprocesa opisali ta no, koji je razlog ovom ogromnom, precizno isplaniranom naporuda se u datom trenutku zaustavi istorija?

ord Orvel – 1984.

105/151

Ovde smo doprili do centralne tajne. Kao to smo videli, mistika Partije, apre svega U e partije, zavisi od dvomisli. No jo dublje od ovoga le i onaj prvobitnirazlog, onaj instinkt u koji se nikad nije sumnjalo, koji je prvo doveo doprigrabljivanja vlasti, a tek kasnije stvorio dvomisao, Policiju misli, neprekidnoratovanje i ostale potrebne priveske. Taj je razlog u tome to...

Vinston primeti ti inu, kao kad se prime uje novi zvuk. U ini mu se da jeulija neko vreme bila vrlo mirna. Le ala je na boku, gola od pojasa navi e, s

dlanom ispod obraza i jednom crnom kovrd om koja joj je pala preko o iju. Grudisu joj se sporo i ravnomerno dizale i spu tale.

"D ulija."

Nema odgovora.

"D ulija, jesi li budna?"

Nema odgovora. Spavala je. On sklopi knjigu, pa ljivo je spusti na pod, le ei povu e pokriva preko D ulije i sebe.

Razmi ljao je kako jo uvek nije saznao kona nu tajnu. Bilo mu je jasnokako, ali nije shvatao za to. Prva glava, kao ni tre a, nije mu u stvari objasnilani ta to ve nije znao, jedino je sistematizovala znanje koje je ve imao. No kadju je pro itao, shvatio je jasnije nego ikad da nije lud. Biti u manjini, makar i sam,ne zna i biti lud. Postoji istina, i postoji neistina; onaj ko se dr i istine, makar inasuprot celom svetu, nije lud. uti zrak sunca na zapadu probi se koso kroz prozori pade preko jastuka. On zatvori o i. Od sunca na licu i devoj inog glatkog tela kojese doticalo njegovog u njemu se probudi sna no, sanjivo, samouvereno ose anje.Bio je bezbedan; sve je bilo u redu. On zaspa mrmljaju i "Du evno zdravlje nijestvar statistike", s ose anjem da je u toj primedbi sadr ana neka duboka mudrost.

Kad se probudio, pri ini mu se da je spavao dugo, ali mu pogled na starinskisat re e da je svega dvadeset i trideset. Jo malo je le ao u polusnu; zatim seodozdo iz dvori ta ponovo razle e pesma iz punih plu a:

Be e to kratka ljubav bez nade

to pro e brzo k'o aprilski dan,

Al' od ne nih re i i misli o sre i

U srcu ve no ostade san.

Nedotupavni lager je, reklo bi se, jo uvek bio popularan. Mogao se utisvuda. Bio je nad iveo Pesmu mr nje. Od pesme se D ulija probudi, glasno prote ei ustade iz kreveta.

"Gladna sam", re e. "Da skuvam jo kafe. Do avola! Pe se ugasila, a vodase ohladila." Ona podi e malu pe i protrese je. "Nema nafte."

"Mo i emo valjda da dobijemo od eringtona."

udi me samo to to je bila puna. Proverila sam. Obu u se", re e ona."Kao da je zahladnelo."

Vinston tako e ustade i obu e se. Neumorni glas pevao je i dalje:

Ka u da vreme sve rane le i,

ord Orvel – 1984.

106/151

Ka u da se uvek zaboravi sve,

Al' mladost je pro la i starost ve do la

A ja jo pamtim asove te.

Pripasuju i kai , on ode do prozora. Sunce je ve bilo za lo iza ku e; vi enije sijalo u dvori te. Kamene plo e dvori ta bile su mokre kao da su upravooprane; imao je ose anje da je i nebo tek oprano, toliko je svetlo i sve e biloplavetnilo izme u dimnjaka. Ona ena je neumorno kora ala gore-dole, pune i ustatipaljkama i prazne i ih, prekidaju i i opet nastavljaju i svoju pesmu, prika inju i

jo pelena, i jo , i jo . Pitao se da li je ona pralja po zanatu, ili prosto robdvadesetoro-tridesetoro unu adi. D ulija be e pri la i stala uz njega; zajedno sezagleda e, skoro za arani, u sna nu priliku ispod prozora. Dok je posmatrao tu enuu njenom karakteristi nom stavu, debelih ruku podignutih do konopca, s izba enomzadnjicom, sna nom kao u kobile, prvi put mu pade na pamet da je ona lepa.Ranije mu nikad nije dolazila pomisao da bi ena pedesetih godina, raskupnjala doudovi nih razmera od mnogih poro aja, zatim ogrubela, o vrsla od rada dok joj

meso nije postalo grubo kao prezrela mrkva, mo e biti lepa. Ali ona je odista bilalepa; najzad, pomisli on, za to i ne bi? Izme u vrstog, bezobli nog tela, nalik nakomadinu granita, s rapavom crvenom ko om, i tela devojke uz njega postojala jeista onakva veza kao i izme u ru inog ploda i rascvetale ru e. Za to bi se plodsmatrao lo ijim od cveta?

"Lepa je", promrmlja on.

"Ima sigurno metar u kukovima", re e D ulija.

"Takav je njen stil lepote", re e Vinston.

Dr ao je D uliju zagrljenu oko pasa; ruka mu je obuhvatala ceo njen gipkistruk. Od kuka do kolena, njen bok je bio uz njegov. Iz njihovih tela nikad ne eizi i dete. To je bilo jedino to nikad ne e mo i da u ine. Tajnu su mogli prenositijedino re ima, iz jednog uma u drugi. ena u dvori tu nije imala uma; imala jesamo sna ne ruke, toplo srce i plodnu utrobu. Pitao se koliko je dece rodila. Moglaih je lako imati i svih petnaest. Imala je svoj trenutak procvata - mo da godinudana rusti ne lepote - a onda se najednom raskrupnjala kao oplo ena vo ka, dobilacrvenu i grubu ko u, i ivot joj se pretvorio u pranje, ribanje, kuvanje, metenje,brisanje, krpljenje, ribanje, pranje rublja, prvo za decu, zatim za unu e, kroztrideset neprekidnih godina. I na kraju svega jo je pevala. Misti no po tovanjekoje je ose ao prema njoj bilo je nekako pome ano s prizorom svetlog, jasnogneba, koje se iza dimnjaka prostiralo u beskrajne daljine. Bilo je udno razmi ljatio tome kako je nebo isto za sve, u Evroaziji i Istaziji isto kao i u Londonu. A i ljudipod tim nebom bili su manje-vi e isti - svuda, na celom svetu, stotine hiljadamiliona upravo ovakvih ljudi, koji ne znaju da postoje i drugi, koje razdvajajuzidove mr nje i la i, a koji su ipak gotovo potpuno isti - ljudi koji nikad nisu nau ilimisliti, ali koji u svoja srca, utrobe i mi e sla u snagu koja e jednog danapreokrenuti svet. Ako uop te ima nade, ona je u prolima! Iako knjigu nije pro itaodo kraja, znao je da to mora biti Gold tajnova kona na poruka. Budu nost pripadaprolima. A da li je on, Vinston Smit, mogao biti siguran da mu svet koji e onijednog dana sagraditi ne e biti isto onako stran kao i svet Partije? Da, po to e unajmanju ruku to biti svet du evnog zdravlja. Gde postoji jednakost, tu mo e bitinormalnosti. To e se desiti pre ili posle, snaga se pretvoriti u svet. Proli subesmrtni, u to se nije moglo sumnjati kad se baci samo jedan pogled na onuherojsku priliku u dvori tu. Oni e se na kraju ipak probuditi. A dok se to nedogodi, mada dotle mo e potrajati i hiljadu godina, osta e ivi uprkos svemu, kaoptice, prenose i iz tela u telo vitalnost koju Partija nije imala i nije mogla ubiti.

ord Orvel – 1984.

107/151

"Se li se", re e on, "onog drozda koji nam je pevao, onog prvog dana, na iviciumarka?"

"Nije pevao nama", re e D ulija. "Pevao je za svoju du u. ak ni to. Prostoje onako pevao."

Ptice pevaju, proli pevaju, Partija ne peva. Svuda na svetu, u Londonu iNjujorku, u Africi, Brazilu, u tajanstvenim zabranjenim zemljama preko granice, naulicama Pariza i Berlina, u selima beskrajne ruske ravnice, na trgovima Kine iJapana - svuda je stajala ta ista vrsta, nepobediva prilika, udovi nih oblika odrada i ra anja, koja radi od ro enja do smrti, a ipak peva. Iz tih mo nih bedarajednog dana mora pote i rod svesnih bi a. Budu nost je bila njihova; D ulija, on iostali bili su mrtvaci. Ali ovek je mogao u estvovati u toj budu nosti ako odr avau ivotu duh onako kako oni odr avaju telo, i ako prenosi drugima tajno u enje dasu dva i dva etiri.

"Mi smo mrtvaci", re e on.

"Mi smo mrtvaci", poslu no ponovi D ulija, kao odjek.

"Vi ste mrtvaci", re e gvozden glas iza njih.

Oni odsko e jedno od drugog. Vinstonova utroba kao da se pretvori u led.Vide belinu svuda oko D ulijinih du ica. Lice joj be e dobilo mle no utu boju. Dvemrlje ru a koje su joj jo stajale na jagodicama o tro su se isticale, kao da nemajunikakve veze sa ko om na kojoj su bile.

"Vi ste mrtvaci", ponovi gvozdeni glas.

"Bio je iza slike", dahnu D ulija.

"Bio je iza slike", re e glas. "Ostanite kako stojite. Ne mi ite se dok vam sene naredi."

Po inje, najzad po inje! Nisu mogli ni ta do da gledaju u o i. Be ati,istr ati iz ku e no to bude prekasno - takva misao im nije padala na pamet. Bilo jenezamislivo ne poslu ati gvozdeni glas sa zida. Ne to kljocnu, kao kad seotklju ava brava; na to se u tresak razbijenog stakla. Slika be e pala na pod iotkrila telekran.

"Sad nas mogu videti", re e D ulija.

"Sad vas mo emo videti", re e glas. "Stanite na sredinu sobe. Le a uz le a.Sklopite ruke na potiljku. Ne doti e se jedno drugog."

Nisu se dodirivali, ali njemu se inilo da ose a kako D ulijini telo drhti. Ili jeto drhtalo samo njegovo. Polazilo mu je za rukom samo toliko da ne cvoko ezubima, ali nad kolenima nije imao kontrole. Ispod nih, u ku u i izvan ku e, u setresak izama. Dvori te kao da je bilo puno ljudi. Neko je ne to vukao prekokamenih plo a. enina pesma be e naglo prestala. u se dugi zveket koji jeodjekivao, kao da je neko bacio limeno korito preko dvori ta, zatim zbrka ljutitihglasova koja se zavr i u kriku bola.

"Ku a je opkoljena", re e Vinston.

"Ku a je opkoljena", re e glas.

u kako D ulijini zubi kljocnu e. "Sad bismo mogli i da se oprostimo", re eona.

"Sad biste mogli i da se oprostite", re e glas. Uto se ume a neki sasvim drugiglas, tanak i odnegovan, koji se Vinstonu u ini odnekud poznat: "Uzgred, kad smove kod toga: Evo ide sve ar da ti pali sve e, evo ide d elat da ti glavu se e!"

ord Orvel – 1984.

108/151

Iza Vinstonovih le a ne to tresnu na krevet. Neko je gurnuo vrh lestvicakroz prozor, razbiv i pri tom okvir. Neko se peo kroz prozor. Sa stepeni ta odjeknututanj koraka. Soba se ispuni krupnim ljudima u crnoj uniformi s potkovanimizmama na nogama i pendrecima u rukama. Vinston vi e nije drhtao. ak je i o i

jedva poketao. Bilo je va no samo jedno: ostati miran, ostati miran i ne dati imizgovor da udare! Pred njim se zaustavi ovek s glatkim bokserskim licem na komesu usta bila samo prorez, zami ljeno balansiraju i pendrek izme u palca ika iprsta. Vinston mu pogleda u o i. Ose anje obna enosti, dok je dr ao ruke napotiljku a celo mu telo bilo izlo eno, be e skoro nepodno ljivo. Onaj ovek izbacivrh belog jezika, obliza mesto gde je trebalo da mu budu usne, zatim pro e. u sejo jedan tresak. Neko be e uzeo stakleni pritiska sa stola i razbio ga u komade opodno je kamina.

Komadi i korala, si an uvojak ru astog, nalik na ukras sa torte,zakotrlja se preko prostira a. Kako je sitan, pomisli Vinston, kako je uvek bio sitan!Iza njega se u udah i tup tresak; ne to ga estoko udari po gle nju i skoro izbaci izravnote e. Jedan od onih ljudi be e tresnuo pesnicom D uliju u solarni pleksus ipresamitio je kao britvu. Ona se po e bacakati po podu, bore i se za dah. Vinstonse nije usu ivao da pomeri glavu ni za milimetar, ali ponekad bi mu njenopomodrelo lice do lo u vidno polje. Uza sav strah koji ga je stezao, on oseti njenbol u svome telu, samrtni bol koji je ipak bio manje pre an od borbe za dah. Znaoje kako to izgleda: stravi an, neizdr ljiv bol koji neprestano dr i ali koji se jo nemo e u svojoj punoj strahoti osetiti jer je pre svega bilo potrebno mo i disati.Zatim je dva oveka podigo e za kolena i ramena i izne e iz sobe kao vre u.Vinston za trenutak spazi njeno lice, okrenuto nani e, izobli eno i uto, zatvorenih

iju, i jo uvek sa po jednom mrljom ru a na obrazima; vi e je nije video.

Stajao je potpuno nepomi no. Jo uvek ga niko nije udario. Kroz glavu mupo e proletati misli koje su dolazile same od sebe, ali su mu se inile potpunonezanimljive. Pitao se da li su uhvatili eringtona. Pitao se ta su uradili onoj eniu dvori tu. Primeti da mu se o ajno mokri, i oseti blago iznena enje, po to je touradio pre svega dva ili tri sata. Primeti da sat na kaminu pokazuje devet, to jestdvadeset i jedan. Ali svetlo se inilo prejako. Zar u avgustu u devet sati uve e nepo inje da se mra i? Pomisli da su se mo da on i D ulija ipak prevarili u vremenu -prespavali dvanaest sati i mislili da je dvadeset i trideset, dok je u stvari bilo nulaosam i trideset slede eg jutra. Ali tu misao nije pratio dalje. Bila mu jenezanimljiva.

U hodniku se e novi, lak i koraci. U sobu u e erington. Ljudi u crniminiformama se odjednom primiri e. erington je tako e izgledao ne to druk ije.Pogled mu pade na komadi e staklenog pritiska a.

"Pokupite to", o tro re e on.

Jedan od uniformisanih se sa e da ga poslu a. Koknijevskog izgovora be enestalo; Vinston najednom shvati iji je glas malopre uo s telekrana. erington jejo uvek imao na sebi svoj somotski kaput, ali kosa, koja mu je nekad bila sed,a sadje bila crna. Vi e nije nosio nao are. On baci samo jedan, o tar, pogled naVinstona, kao da mu proverava identitet, zatim prestade da obra a pa nju nanjega. Jo uvek se mogao prepoznati, ali vi e nije bio onaj isti ovek. Telo mu sebe e isrpavilo i naokolo poraslo. Lice mu je bilo izmenjeno samo u detaljima, ali tesitne promene su ga ipak potpuno preobli ile. Crne obrve su bile manje upave,bora vi e nije bilo, cele crte lica bile su druk ije; ak je i nos izgledao kra i. To jebilo ilo, hladno lice oveka od svojih trideset pet godina. Vinstonu pro e krozglavu da sad prvi put u ivotu posmatra, znaju i ko je u pitanju, pripadnika Policijemisli.

ord Orvel – 1984.

109/151

TRE I DEO

1.Nije znao gde se nalazi. Verovatno u zgradi Ministarstva ljubavi; ali nije

imao na ina da to proveri.

Nalazio se u sobi s visokom tavanicom i bez prozora, sa zidovima odblistavog belog proculana. Skrivene lampe ispunjavale su je hladnom svetlo u;ulo se neko neprekidno zujanje, za koje je pretpostavljao da ima neke veze s

dovodom vazduha. Oko zida, prekinuta samo vratima, i na zidu preko puta vrata,klozetskom oljom bez drvenog sedi ta, bila je klupa, ili polica, taman toliko irokada se na njoj moglo sedeti. Bilo je etiri telekrana, po jedan na svakom zidu.

U stomaku je ose ao tup bol, koj ga nije napu tao jo otkako su ga ugurali uzatvorena kola i odvezli. No bio je i gladan; ta glad je bila nezdrava i grizla je.Otkako je poslednji put jeo moglo je pro i dvadeset etiri sata, mo da i svihtrideset est. Jo uvek nije znao, a verovatno ne e nikad ni saznati, da li je bilojutro ili ve e kad su ga uhapsili. Otkako su ga uhapsili nisu mu dali da jede.

Sedeo je to je mirnije mogao na uzanoj klupi, ruku prekr tenih na kolenu.Ve je nau io da mora sedeti mirno. Ako bi pravio neo ekivane pokrete, stelekrana su se izdirali na njega. Ali neodoljiva potreba za jelom zahvatala ga jesve vi e. Iznad svega je udeo za komadom hleba. inilo mu se da u d epukombinezona ima nekoliko mrvica. To je ak moglo biti - ovo je misli zato to ga jene to povremeno golicalo po nozi - i kakvo krupnije par e. Na kraju isku enje dadozna ta je nadja a strah; on gurnu ruku u d ep.

"Smit!" zaurla glas sa telekrana. "6079 Smit V.! Vadi ruku iz d epa!"

On ponovo sede mirno, ruku prekr tenih na kolenu. Pre nego to su gadoveli u tu eliju, bili su ga bacili na neko drugo mesto koje je moralo biti obi anzatvor ili privremena elija u koju su patrole zatvarale za prvo vreme. Nije znaokoliko su ga tamo zadr ali; u svakom slu aju, nekoliko sati; bez asovnika i dnevnogsvetla bilo je te ko izmeriti vreme. U eliji je bilo bu no i smrdljivo. Bila je sli naonoj u kojoj se sad nalazio, ali neopisivo prljava i ve ito prenatrpana; u njoj je bilodeset do petnaest ljudi. Najvi e je bilo obi nih kriminalaca, no bilo je i politi kihkrivaca. On je ute i sedeo uza zid, dok su ga prljava tela gurala, previ e obuzetstrahom i bolovima u trbuhu da bi obra ao mnogo pa nje na svoju okolinu, ali muje ipak pala u o i zaprepa uju a razlika izme u lanova Partije i ostalih. lanoviPartije su uvek bili utljivi i prepla eni, dok obi ne nije bilo briga ni za koga i ni zata. Psovali su stra are, estoko se branili kad su im ovi oduzimali stvari, pisali

skaredne re i po podu, jeli prokrijum arenu hranu koju su vadili iz tajanstvenihskrovi ta u ode i, i ak vikali u telekran kad bi poku ao da uspostavi red. S drugestrane, neki od njih kao da su dobro stajali sa stra arima; zvali su ih po nadimcimai nagovarali ih da im kroz pijunku na vratima doture koju cigaretu. I sami stra arisu se prema obi nim kriminalcima pona ali nekako uzdr ljivije, ak i kad su moralida upotrebe silu. Govorilo se naveliko o logorima za prinudni rad, kuda je ve inauhap enih o ekivala da bude odvedena. On saznade da u logorima 'mo e da se ivi'ako ovek ima dobra poznanstva zna sve 'cake'. U logorima je bilo podmi ivanja,protekcije i ucene, bilo je homoseksualnosi i prostitucije, bilo je ak i zabranjenogalkohola, destilisanog iz krompira. Kapoi su bili samo obi ni kriminalci, naro itogangsteri i ubice, koji su sa injavali svojevrsnu aristokratiju. Sve prljave posloveradili su politi ki krivci.

Kroz eliju su neprestano prolazili hap enici svih vrsta: trgovci drogama,lopovi, banditi, crnoberzijanci, pijanci, prostitutke. Neki pijanci su bili takoratoborni da su ostali zatvorenici morali da ih savla uju zajedni kim snagama. U

ord Orvel – 1984.

110/151

jednom trenutku etiri stra ara uneso e ogromnu ru evinu od ene koja se otimalai dre ala, dr i je svaki za po jedan kraj; imala je ezdeset godina, velikeobe ene dojke su joj se klatile a po licu pali gusti pramenovi sede kose koja joj seu otimanju be e ra upala. Strgo e joj s nogu bakand e kojima se ritala na njih ibaci e je Vinstonu na krilo, gotovo mu polomiv i butne kosti. ena se uspravi iisprati stra ara krikom "Da vam j... mater!" Zatim, primetiv i da sedi na neravnom,skliznu s Vinstonovih kolena na klupu.

"Izvinjavaj, du o", re e ona. "Nisam 'tela da sednem na tebe; to su megurnuli ovi govnari. Ba ne znaju da postupaju s damom." Ona zastade, potap a sepo grudima, i podrignu. "Izvini", re e. "Nije mi ba najbolje."

Zatim se na e i po e obilno povra ati na pod.

"Ha, tako", re e sklopiv i o i i zavaliv i se. "Ako ti je muka, odma' povra aj;ja to uvek govorim. Dok ti je jo taze u stomaku."

Ona o ive, okrete se da jo jednom pogleda Vinstona, koji kao da joj jesmesta postao simpati an. Prebaci mu debelu, masnu ruku preko ramena i privu esebi, duvaju i mu u lice miris piva i bljuvotine.

"Kako se zove , du o?" upita ga ona.

"Smit", re e Vinston.

"Smit?" re e ena. "To je ba udno. Ja se isto prezivam Smit. Ko zna",sentimentalno dodade ona, "mo ' biti sam ti ak i majka!"

Vinston pomisli da bi mu ona odista i mogla biti majka. Imala jeodgovaraju e godine i izgled; a mogu e je da se ljudi ipak promene posle dvadesetgodina u logoru za prinudni rad.

Drugi mu se niko nije obra ao. Obi ni kriminalci su u za udno velikoj meriignorisali lanove Partije. Zvali su ih, s nekim ravnodu nim prezirom 'politi ki'.

lanovi Partije su se pla ili da razgovaraju bilo s kim, a naro ito izme u sebe. Onje samo jednom, kad su dve lanice Partije bile zbijene jedna do druge, pre uokroz buku glasova nekoliko re i pro aptanih na brzinu; posebno je uo da pominjuneku 'sobu sto jedan', to nije razumeo.

U ovu drugu eliju su ga doveli pre kojih dva ili tri sata. Tupi bol u trbuhunije ga nikako napu tao; ponekad bi slabio a ponekad ja ao. Njegove misli su se uistom ritmu irile i su avale. Kad je ja ao, on je mislio samo o bolu i svojoj elji zahranom. Kad je slabio, zahvatala ga je panika. Bilo je trenutaka kad je sebi takoivo predstavljao ta e mu se desiti da mu se srce davalo u galop a dah

zaustavljao. Ose ao je udarce pendrekom po laktovima a potkovanim izmama pocevanicama; video je sebe kako se uvija na podu, vri te i za milost kroz razbijenezube. O D uliji skoro da i nije mislio. Nije mu uspevalo da zadr i misli o njoj. Voleoju je i nije je hteo izdati; ali to je bila samo gola injenica koju je znao kao to znaaritmeti ka pravila. Nije ose ao nikakvu ljubav prema njoj; gotovo nije nirazmi ljao o tome ta se s njom de ava. e je mislio na O'Brajena, s treperavomnadom. O'Brajen sigurno zna da je on uhap en. Bratstvo, be e rekao on, nikad nepoku ava da spase svoje lanove. No tu je bio i ilet; mogli bi mu doturiti ilet akoho e. On e imati mo da pet sekundi pre no to uvari stignu da ulete u eliju.

trica e se urezati u njega s nekom hladno om koja pe e; ak i prsti koji e jedr ati bi e pose eni do kosti. Sve misli su se zaustavljale na njegovom bolesnomtelu, koje se drhte i povla ilo od najmanjeg bola. Nije bio siguran da li eupotrebiti ilet ak i ako mu se zaista uka e prilika. Bilo je prirodnije postojati iztrenutka u trenutak i prihvatiti jo deset minuta ivota, iako je na njegovom krajuneizbe no ekalo mu enje.

ord Orvel – 1984.

111/151

Ponekad je poku avao da izbroji porculanske cigle u zidovima elije. To jetrebalo da bude lako, ali je on uvek na ovom ili onom mestu gubio ra un. e sepitao gde je i koje je doba dana. U jednom trenutku bio bi siguran da je napoljupuno dnevno svetlo; u slede em isto tako siguran da je mrkli mrak. Instinktivno jeznao da se ovde svetla nikad ne gase. Tu nije bilo mraka; sad je shvatio za to jeO'Brajen razumeo aluziju. Na zgradi Ministarstva ljubavi nije bilo prozora. Njegovaelija se mogla nalaziti u samom srcu zgrade, a mogla je biti i na samoj ivici; mogla

je biti deset spratova ispod zemlje isto tako kao i trideset spratova iznad. U duhuse pokretao s mesta na mesto i poku avao da po ose anju u telu odredi da li senalazi visoko u vazduhu ili duboko pod zemljom.

Spolja se za e koraci izama. eli na vrata se otvori e s treskom. Navratima odse nim korakom u e mlad oficir, elegantna figura uniformisana u crnokoja je izgledala da sva presijava od ugla ane ko e i ije je bledo lice ravnih crtabilo nalik na vo tanu masku. On dade znak stra arima ispred vrata da uveduzatvorenika koga su vodili. U eliju utetura pesnik Emplofort. Vrata ponovotresnu e i zatvori e se.

Emplfort na ini par nesigurnih pokreta s jedne strane na drugu, kao da mislida postoje jo neka vrata kroz koja treba pro i, zatim se ustumara po eliji. Jonije bio primetio Vinstonovo prisustvo. Pa eni ke o i su mu bile upravljene na zid,oko metar iznad Vinstonove glave. Nije imao cipela: kroz rupe na arapama virili sukrupni, prljavi prsti. Videlo se i da je nekoliko dana bio neobrijan. Strnjika bradepokrivala mu je lice sve do jagodica i davala mu razbojni ki izgled koji se nijeslagao s njegovim velikim slaba kim telom i nervoznim pokretima.

Vinston se malo tr e iz svoje letargije. Mora se obratiti Emplfortu irizikovati urlik s telekrana. Mo da je Emplfort bio taj koji treba da mu doneseilet.

"Emplfort", re e on.

S telekrane se ne za u urlik. Emplfort zastade, malo se trgav i. O i mu sepolako usredsredi e na Vinstona.

"Smit!" re e on. "Zar i ti?"

"Za ta su te uhapsili?"

"Da ti pravo ka em..." On nespretno sede na klupu prekoputa Vinstona."Postoji samo jedan zlo in, zar ne?"

"I ti si ga u inio?"

"Tako ispada."

On stavi ruku na elo i za trenutak priti te slepoo nice, kao da se ne egaprise a.

"Takve stvari se de avaju", neodre eno po e on. "Uspeo sam da se setimjedne prilike - ukoliko je to bila ta prilika. No nema sumnje da je to bilanepromi ljenost. Proizvodili smo definitivno izdanje Kiplingovih pesama. Na krajujednog stiha ostavio sam re 'bog'. Nisam mogao druk ije!" skoro rasr eno dodadeon.

"Nije bilo mogu e izmeniti stih. Rima je bila 'svog'. Da li zna da u celomna em jeziku ima samo dvanaest rima na 'og'? Danima i danima sam lupao glavu. Alidruge rime jednostavno nije bilo."

Izraz lica mu se promeni. Srd be nestade; za trenutak je izgledao skorozadovoljan. Neka intelektualna toplota, radost pedanta koji je i eprkao kakvubeskorisnu injenicu zasja kroz prljav tinu i ekinje. "Da li ti je kad palo na pamet",

ord Orvel – 1984.

112/151

re e on, "da je celu istoriju engleske poezije odredilo to to u engleskom jezikunema dovoljno rima?"

Ne, ta misao Vinstonu nikad nije pala na pamet. Niti mu se, pod datimokolnostima, inila va nom ili pak zanimljivom.

"Zna li koje je doba dana?" upita on.

Emplfort se ponovo tr e. "O tome skoro nisam ni mislio. Uhapsili su me - predva dana - ili e biti tri?" O i mu kliznu e oko zidova, kao da je upola o ekivao danegde na e prozor. "Ovde se ne prime uje razlika izme u dana i no i. Ne znamkako bi se moglo izra unati vreme."

Jo nekoliko minuta su nevezano razgovarali, a zatim, bez primetnograzloga, glas iz telekrana im naredi da ute. Vinston je sedeo utke, prekr tenihruku. Previ e irok da bi mogao udobno sesti na uzanu klupu, Emplfort se vrpoljio,sklapaju i izdu ene prste prvo oko jednog kolena pa oko drugog. Telekran zakevtana njega da sedi mirno. Vreme je prolazilo. Dvadeset minuta, sat - bilo je te koproceniti. Spolja se jo jednom e izme. Vinstonova utroba se zgr i. Uskoro,vrlo uskoro, mo da kroz pet minuta, mo da odmah, lupa izama e zna iti da jedo ao red na njega.

Vrata se otvori e. U eliju u e onaj oficir hladnog lica. Kratkim pokretomruke, on pokaza na Emplforta.

"Soba sto jedan", re e on.

Emplfort nespretno izi e izme u dvojice stra ara, dok mu se na licu italanejasna uznemirenost ali i neshvatanje.

Pro e jo vremena, po svemu sude i mnogo. Bol u Vinstonovom stomakube e o iveo. Misli su mu se spoticale u krug, uvek po istoj stazi, kao pokvarenaplo a. Imao je samo est misli. Bol u stomaku; komad hleba; krv i vri tanje;O'Brajen; D ulija; ilet. Utroba mu se jo jednom zgr i; te ke izme su sepribli avale. Dok su se vrata otvarala, talas vazduha koji su proizvela unese sna anzadah hladnog znoja. U eliju u e Parsons. Na sebi je imao kratke pantalone kakiboje i sportsku ko ulju.

Ovaj put se Vinston tr e i zaboravi.

"Ti ovde!" uzviknu on.

Parsons baci na Vinstona pogled u kome nije bilo ni interesovanja niiznena enja, ve samo nesre e. On po e nervozno hodati gore-dole, o igledno nemogu i da se smiri. Svaki put kad bi ispravio puna ka kolena, videlo se da mu setresu. O i su mu bile irom otvorene i buljile su u prazno, kao da se ne mo euzdr ati da ne posmatra ne to na srednjoj udaljenosti od sebe.

"Za ta su te uhapsili?" upita Vinston.

"Za zlomisao!" re e Parsons, skoro sline i. Ton njegovog glasa odavao je uisto vreme potpuno priznavanje krivice i izvesnu u asnutu nevericu da se takvajedna re mo e odnositi na njega. On zastade ispred Vinstona i po e ga revnosnopreklinjati: " ta misli , ne e me valjda streljati, a? Sigurno ne streljaju ako nisiuradio ni ta - ako samo ima lo e misli? Po to misli ne mogu da se izbegnu. Znamda saslu avaju vrlo pravedno. Siguran sam da e sa mnom pravedno. Ima e mojdosje pred sobom, je l' tako? Pa ti bar zna kakav sam bio. Nisam bio lo . Ako nisambio inteligentan, bar sam bio aktivan. Davao sam sve od sebe za Partiju, zar nisam?ta misli ho u li se izvu i sa pet godina? Ili mo da deset? Ja im mogu biti od koristi

u radnom logoru. Valjda ne e da me streljaju to sam samo jednom zgre io?"

"Jesi li kriv?" upita Vinston.

ord Orvel – 1984.

113/151

"Sigurno da sam kriv!" uzviknu Parsons baciv i ponizan pogled na telekran."Ne misli da e Partija uhapsiti nevinog?" Njegovo ablje lice se malo smiri, akdobi pomalo bogougodan izraz. "Zlomisao je stra na stvar, ba o", sentenciozno re eon. "Podmukla. Zahvati oveka a da on to ni sam ne zna. Zna kako je meneuhvatila? U snu! Jeste, ba tako. Eto vidi , ja radio, trudio se da doprinesem tasam mogao, - a nisam ni znao kakve sam to gadne stvari imao u glavi. A onda sampo eo da buncam. Zna ta su uli da govorim?"

On snizi glas, kao neko ko je iz medicinskih razloga primoran da izgovorikakvu skarednu frazu.

"Dole Veliki brat!' Jeste, ba sam to govorio. Po nekoliko puta, kako mika u. Me u nama re eno, ba o, da zna da mi je milo to su me uhvatili pre negoto sam zabrazdio jo dalje. Zna ta u da im ka em kad me izvedu pred sud.

'hvala vam', eto ta u da ka em. 'hvala vam to ste me spasli pre nego to jepostalo kasno'."

"Ko te je potkazao?" upita Vinston.

"Moja er ica", odgovori Parsons s nekim alobitnim ponosom. "Slu ala jekroz klju aonicu. ula ta sam govorio i odmah sutra otr ala da javi patroli.Pametna mala, a? A svega joj sedam godina. Nije mi ni ta krivo to me potkazala.U stvari, ponosim se. Vidi se ipak da sam je vaspitao kako treba."

On u ini jo nekoliko nervoznih koraka gore-dole, baciv i nekoliko putaeljan pogled prema klozetskoj olji. Zatim iznenada sma e pantalone.

"Izvini, ba o," re e. "Ne mogu da se uzdr im. To je od ovog ekanja."

On spusti svoju zama nju zadnjicu u olju. Vinston pokri lice rukama.

"Smit!" dreknu glas iz telekrana. "6079 Smit V.! Skini ruke s lica. Zabranjenopokrivati lice u eliji."

Vinston skide ruke s lica. Parsons je upotrebljavao olju, glasno i obilato.Onda se ispostavi da je kazan e neispravno, te je elija nekoliko sati odvratnosmrdela.

Parsonsa odvedo e. Po e da dolaze i odlaze, zagonetno, novi zatvorenici.Jedna ena be e poslana u 'sobu sto jedan'; Vinston primeti da se skupila ipromenila boju kad je ula te re i. Do e jedan trenutak kad je, ako su ga doveliujutro, bilo popodne; ako su ga doveli popodne, onda je bila pono . U eliji ih jebilo estoro. Svi su sedeli vrlo mirno. Prekoputa Vinstona sedeo je ovek sabezbradim, zubatim licem savr eno sli nim licu kakvog velikog, bezopasnogglodara. Njegovi debeli, ispeglani obrazi bili su tako naduveni pri dnu da je bilote ko poverovati da u njima ne dr i zalihe hrane. Bledosive o i su mu stidljivoskakale s jednog lica na drugo, i odmah skretale u stranu kad bi se srele sa o imakog drugog.

Vrata se otvori e i stra ari uvedo e jo jednog oveka od ijeg izgledaVinstona za trenutak pro e hladni trnci. To je bio ovek svakodnevnog,prose nog izgleda, koji je mogao biti kakav in enjer ili tehni ar. No lice mu je bilotoliko izmr avelo da je od toga podilazila jeza. Li ilo je na lobanju. Zato to je bilotako mr avo, o i i usta su se inili nesrazmerno veliki, a o i su bile pune ubila ke,neumirive mr nje prema nekome ili ne emu.

On sede na klupu ne to dalje od Vinstona. Vinston ga vi e nije posmatrao,ali mu je izmu eno lice sli no lobanji bilo tako ivo u glavi kao da mu se nalazilopred samim o ima. On odjednom shvati ta je posredi. Taj ovek je umirao odgladi. Ova misao kao da je u isto vreme do la svima. Svud na klupi do e do jedvaprimetnog kome anja. O i oveka bez brade stalno su letele ka oveku s licem kao

ord Orvel – 1984.

114/151

lobanja, zatim skretale s ose anjem krivice, potom se vra ale kao da ih vu e kakvanesavladljiva sila. On se najednom po e vrpoljiti na svom mestu. Najzad ustade,nespretno otetura preko elije, zavu e ruku u d ep kombinezona, i, posti enaizgleda, pru i prljav komad hleba oveku s licem kao lobanja.

S telekrana se za u besan, zaglu uju i urlik. ovek bez brade podsko i.ovek s licem kao lobanja be e hitro gurnuo ruke iza le a, kao da pred celim

svetom pokazuje da odbija poklon.

"Bamsted!" zaurla glas. "2713 Bamsted D .! Baci taj hleb!"

ovek bez brade ispusti hleb na pod.

"Ostani gde si", re e glas. "Okreni se vratima. Ne mi i se."

ovek bez brade poslu a. Veliki naduveni obrazi su mu se neobuzdano tresli.Vrata se s treskom otvori e. Kad mladi oficir u e i zakora i u stranu, iza njegovihle a se pojavi nizak, zdepast stra ar ogromnih ruku i ramena. On stade ispredoveka bez brade, a zatim, na oficirov znak, uputi stravi an udarac, unose i u

njega svu te inu tela, pravo u usta oveka bez brade. Snaga udarca kao da podi eovog s poda. On polete preko elije i tresnu o podno je klozetske olje. Zatrenutak je le ao o amu en, dok mu je iz usta i nosa tekla tamna krv. Od njega suse uli vrlo tihi jecaji, vi e nalik na cviljenje, koji su izgledali nesvesni. Zatim seokrete i nesigurno uspravi na ruke i kolena. U potoku krvi i pljuva ke, iz usta muispado e dve polovine ve ta ke vilice.

Zatvorenici su sedeli vrlo mirno, dr i ruke na kolenima. ovek bez brade snaporom sede na svoje mesto. Jedan obraz mu je dobijao tamnu boju. Usta mu sebehu nadula u bezobli nu masu boje tre nje s crnom rupom u sredini. S vremena navreme na prsa kombinezona procurilo bi malo krvi. Sive o i su mu i dalje letele odlica do lica, stidljivije nego ikad, kao da je hteo da ispita koliko ga ostali preziruzbog njegovog poni enja.

Vrata se otvori te. Kratkim potezom oficir pokaza na oveka s licem kaolobanja.

"Soba sto jedan", re e.

Pored Vinstona u se o tar uzdah i kome anje. ovek s lice kao lobanja be ese uistinu bacio na kolena pred oficira, sklopljenih ruku.

"Dru e! Oficiru!" zavapi on. "Nemojte me tako! Zar vam nisam ve rekaosve? ta jo elite da znate? Sve u vam priznati, sve! Samo mi recite ta ho ete iodmah u vam priznati. Napi ite i potpisa u - ta god ho ete! Samo ne sobu stojedan!"

"Soba sto jedan", re e oficir.

Lice onog drugog, ve veoma bledo, dobi boju koja se Vinstonu dotle nijeinila mogu om. To je bila, jasno, nedvosmisleno, nijansa zelenog.

"Radite sa mnom ta god ho ete!" kriknu on. "Ve mi nedeljama ne dajetehrane. Dokraj ite me, pustite me da umrem. Streljajte me. Obesite me. Osuditeme na dvadeset pet godina. Ho ete da vam izdam jo nekog? Samo recite kogaho ete, u ini u sve to zatra ite. Svejedno mi je ko, svejedno mi je ta e muraditi. Imam enu i troje dece. Najstarijem nema ni est godina. Dovedite ih svepred mene i zakoljite: staja u i gleda u. Samo ne u sobu sto jedan."

"Soba sto jedan", re e oficir.

ovek se izbezumljeno okrete i pre e pogledom po ostalim zatvorenicima,kao da je mislio da na svoje mesto mo e staviti kakvu drugu rtvu. O i mu sezaustavi e na razbijenom licu oveka bez brade. On ispru i mr avu ruku.

ord Orvel – 1984.

115/151

"Njega treba da vodite, a ne mene!" povika on. "Niste uli ta je govorio kadsu mu razbili lice. Dajte mi priliku i ponovi u vam svaku njegovu re e. On jeneprijatelj Partije, a ne ja." Stra ari koraknu e napred. ovekov glas poraste uurlik. "Niste ga uli!" ponovi on. "Ne to s telekranom nije u redu. On je taj koji vamtreba. Vodite njega, ne mene!"

Dva sna na stra ara behu se zaustavila da ga uhvate za ruke. No on seupravo u tom trenutku baci preko poda i dograbi jednu od eli nih ipki na kojimaje stajala klupa, i po e da zavija bez re i, kao ivotinja. Stra ari ga dograbi e daga otrgnu, ali on se dr ao s iznena uju om snagom. Vukli su ga mo da dvadesetsekundi. Zatvorenici su sedeli ute i, s rukama prekr tenim na kolenima, i gledalipravo pred sebe. Zavijanje prestade; ovek nije imao snage vi e ni za ta sem da sedr i. Onda se za u nov krik. Udarac stra areve izme be e mu slomio prste najednoj ruci. Podigo e ga na noge.

"Soba sto jedan", re e oficir.

Oni izvedo e oveka s licem kao lobanja, koji je hodao nesigurnimkoracima, oborene glave, pa ljivo dr i svoju zdrobljenu ruku; sva borbenost gabe e napustila.

Pro e mnogo vremena. Ako je ovek s licem kao lobanja bio izveden upono , bilo je jutro; ako je bio izveden ujutru, bilo je podne. Vinston je venekoliko sati bio sam. Bol od sedenja na klupi bio je takav da je on esto ustajao ihodao po eliji, bez opomena s telekrana. Onaj komad hleba je jo uvek le ao ondegde ga je ispustio ovek bez brade. U po etku mu je bio potreban veliki napor dane gleda u tom pravcu, no glad ubrzo ustupi mesto i. Usta su mu bila lepljiva ipuna gadnog ukusa. Zujanje i nepromenjivo belo svetlo behu mu stvorili nekunesvesticu, neku prazninu u glavi. Ustajao bi jer mu je bol u kostima postajaonepodno ljiv, a zatim, gotovo smesta, ponovo sedeo, jer mu se u glavi previ evrtelo da bi mogao ostati na nogama. Kad god bi uspostavio imalo kontrole nadsvojim fizi kim ose ajima, vratio bi mu se strah. Ponekad je, s nadom koja jebledela, mislio na O'Brajena i ilet. Bilo je mogu e da mu ilet stigne u hrani, akomu uop te budu dali da jede.

Mislio je, ne to maglovitije, i o D uliji. I ona negde pati mo da jo vi e negoon. Mo da ba tog trenutka kri i od bola. Mislio je: "Kad bih mogao da spasem

uliju udvostru iv i moj bol, bih li to uradio? Bih." Ali to je bio samo intelektualnizaklju ak, koji je doneo jer je znao da tako treba. Nije ga ose ao. Ovde se mogaoose ati samo bol i prethodni ukus bola. Osim toga, mo e li ovek koji trpi bol zbogbilo ega eleti da mu se bol poja a? No na to pitanje jo nije imao odgovora.

izme su se ponovo pribli avale. U e O'Brajen. Vinston sko i na noge. Od oka gabe e napustila svaka opreznost. Prvi put posle mnogo godina on zaboravi naprisustvo telekrana.

"I vas su uhvatili!" povika on.

"Odavno su oni mene uhvatili", re e O'Brajen s blagom, gotovo pokajni komironijom. Zaitm se izma e u stranu. Iza njega se pojavi stra ar irokih ramena sdugim crnim pendrekom u ruci.

"Znao si, Vinstone", re e O'Brajen. "Nemoj se zavaravati. Znao si - oduvek siznao."

Da, shvati on, oduvek je znao. Ali nije bilo vremena da o tome misli. Videoje samo pendrek u stra arevim rukama. Mo e ga udariti bilo gde: po temenu, povrhu uveta, po mi ici, po laktu...

Po laktu! On se skljoka na kolena, skoro paralisan, dr i udareni lakatdrugom rukom. Sve be e eksplodiralo u uto svetlo. Nezamislivo, nezamislivo, da

ord Orvel – 1984.

116/151

jedan udarac mo e naneti toliki bol! Svetlo se razi e i on vide O'Brajena i stra arakako ga posmatraju odozgo. Stra ar se smejao njegovom uvijanju. U svakomslu aju, na jedno pitanje je do ao odgovor. Nikad, ni zbog ega na svetu, ne mo eovek eleti ja i bol. U pogledu bola mo e se eleti samo jedno: da prestane. Na

svetu nema ni eg goreg od fizi kog bola. Pred bolom nema heroja, nema heroja,mislio je ponovo i ponovo dok se uvijao na podu, uzaludno se dr i zaonesposobljenu levu ruku.

2.Le ao je na ne emu to se inilo kao poljski krevet, samo to je bilo na

ve oj visini od tla i to je on bio privezan tako da se nije mogao micati. Na lice muje padalo svetlo koje se inilo neuobi ajeno jako. Uz njega je stajao O'Brajen ipa ljivo ga posmatrao. S druge strane stajao je ovek u belom mantilu koji je dr aopric za potko ne injekcije.

ak i po to su mu se o i otvorile, bio je u stanju da samo postepenorazaznaje svoju okolinu. Imao je utisak da je u ovu sobu izronio iz nekog sasvimdrugog sveta, nekog podvodnog sveta duboko ispod nje. Koliko se nalazio u tompodvodnom svetu, nije znao. Od trenutka kad su ga uhapsili nije video ni tame nidnevne svetlosti. Osim toga, se anje mu vi e nije bilo neprekinuto. Bilo jetrenutaka kad mu se svest, ak i ona vrsta svesti koja se ima u snu, zaustavljala inastavljala se posle intermeca praznine. No da li su se ta intermeca merila danimaili mesecima, ili samo sekundama, nije mogao da doku i.

Ko mar je po eo s onim prvim udarcima u lakat. Kasnije je shvatio da je sveto se tada desilo samo uvid, uobi ajeno ispitivanje kome se podvrgavaju skoro svi

zatvorenici. Postojao je dugi niz zlo ina - pijuna a, sabota a i sli no - koje je popravilu svako morao priznati. Priznanje je bilo formalnost, mada je mu enje biloistinsko. Koliko je puta bio tu en, koliko su prebijanja trajala, nije se mogao setiti.Uvek je bilo pet ili est ljudi u crnim uniformama koji su ga istovremeno tukli.Ponekad pesnicama, ponekad pendrecima, ponekad eli nim ipkama, ponekadizmama. Bilo je trenutaka kad se uvijao na podu, ivotinjski neposramljen

bacakaju i se ovamo-onamo da izbegne udarce, ime se samo otkrivao za nove, svenove i nove udarce, u rebra, u trbuh, u lakat, u cevanice, u preponu, u mo nice, utrti nu kost. Bilo je trenutaka kad je mu enje trajalo u beskona nost i kad mu seinilo da najsvirepije, najgadnije, najneoprostivije nije to to ga stra ari tuku i

dalje nego to se ne mo e na silu onesvestiti. Bilo je trenutaka kad su ga ivcitoliko izdavali da je po injao kri ati za milost jo pre no to bi prebijanje po elo,kad je bilo dovoljno da samo vidi pesnicu stegnutu za udarac pa da po nepriznavati stvarne i izmi ljene zlo ine. Bilo je drugih trenutaka kad je polazio sodlukom da ne prizna ni ta, kada su mu svaku re morali izvla iti na silu, kad bi zasekund prestao stenjati izme u dva udarca, i bilo je trenutaka kad je slaba nopoku avao da u ini ustupak, kad je govorio sebi "Prizna u, ali jo ne. Moram daizdr im sve dok bol ne postane nepodno ljiv. Jo tri udarca, jo dva udarca, a ondau im re i ta ho e." Ponekad su ga prebijali tako da se jedva dr ao na nogama, a

zatim bacali na kameni pod elije kao vre u krompira, ostavljali nekoliko sati dado e sebi, pa ga izvodili i ponovo prebijali. Bilo je tako e i du ih periodaoporavljanja. Se ao ih se nejasno, jer su mu ve inom prolazili u snu ili omami.Se ao se elije s krevetom od dasaka, s nekom vrstom police na zidu i limenimumivaonikom, i obroka tople supe i hleba, a pokatkad i kafe. Se ao se mrgodnogberberina koji je dolazio da mu zgrebe bradu i potkre e kosu, i poslovnihbezose ajnih ljudi u belim mantilima koji su mu pipali puls, ispitivali reflekse,podizali o ne kapke, prelazili po njemu grubim prstima tra i slomljene kosti, izabadali mu igle u ruku da ga uspavaju.

ord Orvel – 1984.

117/151

Prebijanja se proredi e i postado e ponajvi e pretnja, u as u koji su gasvakog trenutka mogli vratiti kad njegovi odgovori nisu zadovoljavali. Sad ga vi enisu ispitivali grubijani u crnoj uniformi nego partijski intelektualci, omaleniokrugli ljudi hitrih pokreta i blje tavih nao ara, koji su ga obra ivali na smenu podeset ili dvadeset asova uzastopce. Ti drugi islednici uvek su ude avali da onstalno trpi kakav slabiji bol, ali njegov bol im nije bio glavni oslonac. Udarali su muamare, vukli ga za u i, primoravlai ga da stoji na jednoj nozi, nisu mu dopu tali da

mokri, upravljali mu blje tave sijalice u o i dok mu ne bi po le suze; no cilj svegatoga je bio da ga ponize i uni te mu sposobnost prepiranja i rasu ivanja. Njihovopravo oru je bilo je stalno saslu avanje koje se protezalo sat za satom; saplitali suga, pripremali mu zamke, izvrtali sve to bi rekao, ube ivali ga u svakom trenutkuda la e i protivre i samom sebi dok na kraju ne bi po eo plakati, od stida istokoliko i od nervnog umora. Ponekad bi tokom jedne seanse zaplakao po pet - estputa. Naj e su se izdirali na njega, vre aju i ga i prete i, kad god bi oklevao daodgovori na neko pitanje, da e ga ponovo baciti stra arima; no ponekad biiznenada promenili ton, zvali ga drugom, zaklinjali ga u ime englsoca i VelikogBrata, i pitali tu nim glasom da li jo uvek nema u srcu dovoljno odanosti Partiji dabi po eleo da popravi gre ke koje je po inio. Posle saslu avanja, kad su mu ivcibili iscepkani, ak je i to zaklinjanje bilo dovoljno da ga natera u razjadan pla . Nakraju su ga uporni glasovi slomili potpunije nego stra arske pesnice i izme. Sveo sesamo na usta koja su govorila, i ruka koja je potpisivala, sve to se od njegatra ilo. Jedina mu je briga bila da otkrije ta se od njega tra i da prizna, a zatimda to hitro prizna, pre nego to ga ponovo po nu zastra ivati. Priznao je da je ubiougledne lanove Partije, rasturao subverzivne pamflete, proneveravao dru tveninovac, prodavao vojne tajne, vr io sabota u svake vrste. Priznao je da je jo od1968. godine bio istazijski pijun. Priznao je da veruje u boga, da obo avakapitalizam i da je seksualno nenormalan. Priznao je da je ubio svoju enu iako jeznao, iako su i njegovi islednici morali znati, da mu je ena iva. Priznao je da jegodinama u li nom dodiru s Gold tajnom i da je bio lan ilegalne organizacije ukojoj su se nalazili skoro svi ljudi koje je poznavao. Priznati sve i okriviti svakogbilo je lak e. Osim toga, u celoj stvari je i bilo neke istine. Bilo je istina da je onneprijatelj Partije, a u o ima Partije nje bilo razlike izme u misli i dela.

Bilo je i druga ijih se anja, koja su mu u svesti stajala nepovezana, kaoslike okru ene sa svih strana crnilom.

Nalazio se u eliji koja je bila ili mra na ili osvetljena, jer nije video ni tado ne ije o i. Negde u blizini, sporo i ravnomerno, tiktakao je neki instrument. O isu postajale sve ve e i sjajnije. On najednom uzlete s mesta gde je sedeo, zaroni ute o i i nestade ga.

Bio je privezan za stolicu okru enu broj anicima, pod sijalicamazaslepljuju eg sjaja. Neki ovek u belom mantilu posmatrao je broj anike. Spoljase za u bat te kih izama. Vrata se otvori e s treskom. Umar ira oficir vo tana lica,za kojim su u la dva stra ara.

"Soba sto jedan", re e oficir.

ovek u belom mantilu se ne okrete. Nije gledao ni Vinstona; posmatroa jesamo broj anike.

Kotrljao se niz ogroman hodnik, kilometar irok, pun veli anstvene, zlatnesvetlosti, smeju i se na sav glas i izvikuju i priznanja iz punog grla. Priznavao jesve, ak i ono to je uspeo da zadr i pod mu enjima. Pri ao je istoriju svog ivotapublici kojoj je ona ve bila poznata. S njim su bili stra ari, oni drugi islednici,ljudi u belim mantilima. O'Brajen, D ulija, erington; svi su se zajedno kotrljali nizhodnik i smejali se na sav glas. Ne to strahobno to je le alo u budu nosti bilo je

ord Orvel – 1984.

118/151

nekako presko eno te se nije desilo. Sve je bilo u redu, bola vi e nije bilo,poslednji detalj njegovog ivota bio je otkriven, shva en, opro ten.

Bio je po ao da ustane s kreveta od dasaka, upola siguran da je uoO'Brajenov glas. Tokom svih saslu anja, mada ga nikad nije video, Vinston je imaoutisak da je O'Brajen pored njega, iza same ivice vidnog polja. O'Brajen je bio tajkoji je upravljao svime. On je bio taj koji je pujdao stra are na njega i koji ih jespre io da ga ubiju. On je bio taj koji je odlu ivao kad e Vinston urlikati od bola,kad e se odmoriti, kad e mu dati da jede, kad e spavati, kad e mu se u rukupumpati droge. On je bio taj koji je postavljao pitanja i predlagao odgovore. On jebio mu itelj, on je bio za titnik, on je bio inkvizitor, on je bio neprijatelj. Ajednom - Vinston nije bio siguran da li je to bilo u snu pod dejstvom droge, ili unormalnom snu, ili ak u nekom trenutku jave - jednom mu je u uvo za aputao nekiglas: "Ne brini, Vinstone; ja bdim nad tobom. Sedam godina sam te posmatrao. Sadje do ao trenutak preokreta. Spa u te, u ini u te savr enim." Nije bio siguran da lije glas bio O'Brajenov; no to je bio isti onaj glas koji mu je rekao 'Sre emo setamo gde nema mraka', u onom drugom snu, pre sedam godina.

Nije se se ao da se saslu anje zavr ilo. Bio je nai ao intermeco tame, azatim se elija, ili soba, u kojoj je sada bio po ela polako uobli avati oko njega.Le ao je skoro sasvim ravno na le ima; nije se mogao micati. Svi klju ni delovi telabili su mu vezani. ak je i potiljak bio na neki na in stegnut. O'Brajen ga jeposmatrao odozgo, ozbiljno i pomalo tu no. Vi eno odozdo, lice mu je izgledalogrubo u materiji i istro eno, s kesicama pod o ima i crtama umora od nosa dobrade. Bio je stariji no to je Vinston mislio; mogao je imati etrdeset pet-pedesetgodina. Jedna ruka mu je bila iznad nekog broj anika iz ijeg je gornjeg kraja virilapolu ica.

"Rekao sam ti", re e O'Brajen, "da emo se, ako se opet sretnemo, srestiovde." "Da", re e Vinston.

Bez ikakvog upozorenja sem malog pokreta O'Brajenove ruke, talas bola mupreplavi telo. Bol je uterivao strah u kosti jer mu se nije moglo odrediti poreklo;Vinston je imao utisak da mu je nanesena smrtonosna povreda. Nije znao da li se tostvarno de ava ili se samo takav utisak stvara elektri nim putem, ali ose ao je damu neka sila krivi telo i polagano raskida zglobove. Iako mu je bol naterao znoj naelo, najgori je od svega bio strah da e mu ki ma za koji trenutak pu i. On ste e

zube i po e tegobno disati na nos, poku avaju i da ostane nem to du e mo e.

"Ti se boji ", re e O'Brajen posmatraju i mu lice, "da e se slede egtrenutka ne to prebiti. Posebno se pla da e to biti ki ma. Pred o ima ima jasnusliku pr ljenova kako prskaju i ki mene mo dine kako se cedi iz njih. Je li tako,Vinstone?"

Vinston ne odgovori. O'Brajen vrati polu icu u prvobitni polo aj. Talas bolase povu e skoro istom onom brzinom kojom je i nai ao.

"Ovo je bilo na etrdeset", re e O'Brajen. "Mo videti da ovaj broj anikide do sto. Molim te da ima u vidu, tokom celog na eg razgovora, da je u mojojmo i da ti nanesem bol u koje vreme ho u i do kog stepena ho u. Ako me budelagao, ili poku avao da vrda na bilo koji na in, ili ak pao ispod svog uobi ajenognivoa inteligencije, onog trenutka kriknuti od bola. Je li ti to jasno?"

"Jeste", re e Vinston.

O'Brajen postade manje strog. On zami ljeno popravi nao are i po e korak-dva po eliji. Kad je progovorio, glas mu je bio blag i strpljiv. Izgledao je kaodoktor, nastavnik, ak sve tenik, kome je pre stalo da objasni nego da ka njava."Ja se oko tebe trudim, Vinstone," re e on, "jer ti vredi truda. Ti savr eno dobrozna ta je s tobom. To zna ve godinama, iako si se borio protiv tog saznanja. Ti

ord Orvel – 1984.

119/151

si duhovno rastrojen. Pati od lo eg pam enja. Nisi u stanju da se seti doga ajakoji su se istinski odigrali, a ube uje sebe da se se doga aja koji se nisu zbili.Na sre u, ta bolest je izle iva. Ti se od nje nisi sam izle io zato to nisi hteo. Nisibio spreman da u ini jedan mali napor volje. Ti se jo uvek - ja to vrlo dobro znam- gr evito dr svoje bolesti misle i da je ona vrlina. Sad emo uzeti jedan primer.S kojom silom je Okeanija ovog trenutka u ratu?"

"Kad su me uhapsili, Okeanija je bila u ratu s Istazijom."

"S Istazijom. Dobro. I Okeanija je oduvek u ratu s Istazijom, zar ne?"

Vinston uzdahnu, otvori usta da progovori, ali ne re e ni ta. Nije skidaoiju s broj anika.

"Istinu, Vinstone, molim te istinu. Tvoju istinu. Reci mi ega se po svommi ljenju se ."

"Se am se da svega nedelju dana pre mog hap enja uop te nismo bili u ratus Istazijom. S njom smo bili u savezni tvu. Rat se vodio protiv Evroazije. Trajao jeetiri godine. A pre toga..."

O'Brajen ga zaustavi pokretom ruke.

"Jo jedan primer", re e on."Pre nekoliko godina imao si ozbiljnuhalucinaciju. Verovao si da trojica ljudi, tri biv a lana Partije po imenu D ons,Aronson i Raterford - ljudi koji su bili pogubljeni zbog izdaje i sabota e po to su svesvoje zlo ine priznali u potpunosti - nisu krivi za zlo ine za koje su optu eni.Verovao si da si video neoboriv dokumentarni dokaz da su njihova priznanja la na.Postojala je izvesna fotografija u pogledu koje si imao halucinacije. Verovao si dasi je odista dr ao u ruci. U pitanju je bila otprilike ovakva fotografija."

Izme u O'Brajenovih prstiju pojavi se pravougaoni komadi papira. On senekih pet sekundi na e u Vinstonovom vidnom polju. To je bila fotografija,fotografija oko koje nije moglo biti sumnje. Ona fotografija. Jedna od kopija onefotografije koja je prikazivala D onsa, Aronsona i Raterforda na kongresu Partije uNjujorku, koja mu je slu ajno do la u ruke pre jedanaest godina i koju je smestauni tio. Pred o ima mu je bila samo trenutak, a zatim ponovo nestala. Ali video juje, nema sumnje da ju je video! On u ini o ajni ki, neizdr ljivo bolan napor daoslobodi gornju polovinu tela. No nije se mogao pomeriti ni za centimetar. Zatrenutak be e zaboravio na broj anik. Hteo je jedino da ponovo podr i fotografijuu ruci, ili bar da je vidi.

"Ona postoji!" uzviknu on.

"Ne", re e O'Brajen.

On ode do drugog kraja sobe. Na zidu s te strane nalazila se rupa zapam enje. O'Brajen podi e poklopac. Nevi en, slaba ni komad papira odlete natalasu vrelog vazduha; nestajao je u bljesku plamena. O'Brajen se okrete od zida.

"Pepeo", re e on. "Pepeo koji se ak ne mo e ni prepoznati. Prah. Nepostoji. Nije uop te ni postojala."

"Ali ona je postojala! Ona postoji! Postoji u se anju. Ja je se se am. Vi je sese ate."

"Ja je se ne se am", re e O'Brajen.

Vinston se ohladi. To je bila dvomisao. Oseti se smrtno bespomo an. Da jemogao biti siguran da O'Brajen la e, stvar ne bi imala zna aja. No bilo je savr enomogu e da je O'Brajen zaista zaboravio fotografiju. Ako je tako, onda je vezaboravio i da je porekao da je se se a, zatim zaboravio i sam in zaboravljanja.

ord Orvel – 1984.

120/151

Kako biti siguran da to nije jednostavno podvala? Mo da je to luda ko i ivanjesvesti zaista mogu e; to je bila misao koja ga je pora avala.

O'Brajen ga je zami ljeno posmatrao odozgo. Vi e nego ikad izgledao je kaoitelj koji se trudi oko deteta koje je zastranilo, ali koje ipak mnogo obe ava.

"Postoji jedna partijska parola koja se odnosi na pro lost", re e on. "Molimte ponovi je."

"'Ko kontroli e pro lost, kontroli e budu nost; ko kontroli e sada njost,kontroli e pro lost'", poslu no ponovi Vinston.

"'Ko kontroli e sada njost, kontroli e pro lost'", re e O'Brajen klimaju iglavom, sporo i s odobravanjem. "Da li ti, Vinstone, smatra da pro lost realnopostoji?"

Vinstona opet obuze ose anje bespomo nosti. O i mu polete e broj aniku.Ne samo da nije znao da li e ga od bola spasti 'da' ili 'ne'; nije znao ak ni za kojion sam veruje da je ta an.

O'Brajen se blago nasme i. "Vinstone, u metafizici nisi jak", re e on. "Doovog trenutka nisi ni razmi ljao ta zna i postojanje. Formulisa u preciznije. Da lipro lost postoji konkretno, u prostoru? Da li negde postoji neko mesto, neki svetvrstih predmeta, gde se pro lost jo uvek odvija?"

"Ne."

"Gde onda postoji pro lost, ako uop te postoji?"

"U dokumentima. Zapisana."

"U svesti. U ljudskom pam enju."

"U pam enju. Vrlo dobro. Mi, Partija, kontroli emo sva dokumenta i svapam enja. Mi dakle kontroli emo i pro lost, zar ne?"

"Ali kako vi mo ete spre iti ljude da pamte?" uzviknu Vinston, ponovo zatrenutak zaboraviv i na broj anik. "Pam enje je nevoljno. Ono je van oveka. Kakomo ete kontrolisati pam enje? Moje niste stavili pod kontrolu!"

O'Brajen se ponovo namrgodi i polo i ruku na broj anik.

"Naprotiv", re e, "ti ga nisi stavio pod kontrolu. To te je i dovelo ovde. Ti sidospeo ovamo zato to nisu uspeo u poniznosti, u samodisciplini. Nisi hteo da izvronaj in pokoravanja koji je cena normalnosti. Vi e si voleo da bude lud, da budemanjina koja se sastoji samo od jednog oveka. Vinstone, samo disciplinovan duhmo e opa ati stvarnost. Ti veruje da je stvarnost ne to objektivno, spoljno, topostoji za sebe. Ti isto tako veruje da je priroda stvarnosti sama po sebi

igledna. Kad zavarava sebe misle i da ne to vidi , ti pretpostavlja da svi ostalivide isto to i ti. Ali ja ti velim, Vinstone, da stvarnost nije spoljna. Stvarnostpostoji u ljudskoj svesti i nigde vi e. I to ne u svesti pojedinca, koja mo e gre iti ikoja, bilo kako bilo, brzo umire; samo u partijskoj svesti, koja je kolektivna ibesmrtna. Istina je ono za ta Partija ka e da je istina. Stvarnost se mo e opa atisamo kroz o i Partije. To je injenica koju mora ponovo nau iti, Vinstone. Za to jepotreban in samouni tenja, napor volje. Pre nego to postati normalan, morase poniziti."

On zastade nekoliko trenutaka, kao da bi sagovorniku dao vremena danjegove re i shvati do kraja.

"Da li se se ", nastavi on, "da si zapisao u svoj dnevnik, Sloboda, to jesloboda re i da su dva i dva etiri?"

"Da", re e Vinston.

ord Orvel – 1984.

121/151

O'Brajen podi e levu ruku, nadlanicom prema Vinstonu, sakriv i palac ira iriv i preostala etiri prsta.

"Koliko sam prstiju podigao, Vinstone?"

etiri."

"A ako Partija ka e da nije etiri nego pet - koliko onda?"

etiri."

Re mu se zavr i u prigu enom jauku. Kazaljka na broj aniku be e uzletelana ezdeset pet. Po celom telu mu izbi znoj. Vazduh mu je prodirao u plu a iizlazio s dubokim stenjanjem koje nije mogao zaustaviti ak ni kad je stegao zube.O'Brajen ga je posmatrao. Dr i i dalje etiri prsta ra irena. Zatim povu epolu icu. Ovog puta se bol samo malo ubla i.

"Koliko prstiju, Vinstone?"

etiri."

Kazaljka se pope na ezdeset.

"Koliko prstiju, Vinstone?"

etiri! etiri! ta drugo da ka em? etiri!"

Kazaljka se mora biti popela jo vi e, ali on je nije pratio. Vid su muispunjavali krupno, strogo lice i etiri prsta. Prsti su mu stajali pred o ima kaostubovi, ogromni, zamagljenih obrisa, pomalo zatreseni; ali bilo ih je bez pogovoraetiri.

"Koliko prstiju, Vinstone?"

etiri! Prekinite, prekinite! Kako mo ete dalje? etiri! etiri!"

"Koliko prstiju, Vinstone?"

"Pet! Pet! Pet!"

"Ne, Vinstone, to ti ne e vredeti. La me. Ti jo uvek misli da ih je etiri.Koliko prstiju, molim?"

etiri! Pet! etiri! Koliko ho ete. Samo prekinite, prekinite ovaj bol!"

Odjednom se na e kako sedi, s O'Brajenovom rukom oko ramena. Bio je bezsvesti nekoliko sekundi. Spone koje su mu stezale telo bile su olabavljene. Bilo muje veoma hladno, zubi su mu cvokotali, niz obraze su mu tekle suze. Za trenutak sepripi uz O'Brajena kao dete, ose aju i udno smirenje od njegove te ke ruke nasvojim ramenima. Imao je ose aj da je O'Brajen njegov za titnik, da je bol ne toto dolazi spolja, i da je O'Brajen taj koji e ga od njega spasti.

"Sporo u , Vinstone", blago re e O'Brajen.

"Pa ta mogu?" zacmolji on. "Kako mogu da ne vidim ta mi je pred o ima.Dva i dva su etiri."

"Ponekad, Vinstone. Ponekad su pet. Ponekad su tri. Ponekad sve trojeistovremeno. Mora se vi e truditi. Postati normalan nije lako."

On polo i Vinstona na krevet. Veze na udovima se ponovo stego e, ali bolbe e i ileo a drhtavica prestala; sad je samo ose ao slabost i hladno u. O'Brajenmahnu glavom oveku u belom mantilu, koji je sve to vreme stajao nepomo no.Ovaj se sa e i zagleda se izbliza u Vinstonove o i, opipa mu puls, polo i uvo nagrudi, kucnu ovde-onde; zatim klimnu prema O'Brajenu.

"Ponovo", re e O'Brajen.

ord Orvel – 1984.

122/151

Bol preplavi Vinstonovo telo. Kazaljka je morala biti na sedamdeset-sedamdeset pet. On ovog puta zatvori o i. Znao je da su prsti jo tu, i da ih jeetiri. Bilo je va no jedino ostati u ivotu dok ne pro e gr . Vi e nije prime ivao da

li jau e ili ne. Bol se ponovo ubla i. On otvori o i. O'Brajen be e povukao polu icunatrag.

"Koliko prstiju, Vinstone?"

etiri. Pretpostavljam da ih je etiri. Da mogu, video bih pet. Poku avamda vidim pet."

ta eli : da me ubedi kako vidi pet, ili da ih zaista vidi ?"

"Da ih zaista vidim."

"Ponovo", re e O'Brajen.

Kazaljka se pope na osamdeset - mo da i devedeset. Vinston se samopovremeno se ao za to mu se zadaje bol. Iza vrsto stisnutih kapaka izgledalo muje da se prsti - itava uma prstiju - pokre u kao u kakvoj igri, prepli u i raspli u,nestaju jedni iza drugih i ponovo se pojavljuju. Poku avao je da ih izbroji, nije sevi e se ao za to. Znao je samo da je nemogu e izbrojati ih, i da je to na neki na inposledica tajanstvene istovetnosti izme u pet i etiri. Bol se ponovo uti a. Kad jeotvorio o i, vide isti prizor. Bezbroj prstiju, nalik na drve e u pokretu, i dalje jeprolazilo u oba pravca, ukr taju i se i ponovo se razdvajaju i. On ponovo za muri.

"Koliko sam prstiju podigao, Vinstone?"

"Ne znam. Ne znam. Ubi ete me ako nastavite. etiri, pet, est -najiskrenije vam ka em da ne znam."

"To je ve bolje", re e O'Brajen.

U Vinstonovu ruku zabode se igla. Gotovo u istom trenu po celom telu mu sera iri bla ena, lekovita toplota. Bol je ve bio dopola zaboravljen. On otvori o i izahvalno pogleda navi e, prema O'Brajenu. Na prizor krupnog, izboranog lica, takoru nog a tako inteligentnog, srce mu se ste e. Da se mogao poma i, ispru io biruku i stavio je O'Brajenu na rame. Nikad ga nije voleo dublje no tog trenutka, i tone samo zato to mu je O'Brajen zaustavio bol. Bilo mu se vratilo staro ose anje dau osnovi nije va no je li O'Brajen prijatelj ili neprijatelj. O'Brajen je bio ovek skojim se moglo razgovarati. Mo da oveku i nije toliko potrebno da bude voljenkoliko da bude shva en. O'Brajen ga je mu enjem doterao do ivice ludila, a za nekovreme e ga poslati i u smrt. To ni ta nije smetalo. U izvesnom smislu dubljem odprijateljstva, njih dvojica su bili intimni; mada to nijedan od njih nije iskazaore ima, postojalo je neko mesto gde se mogu sresti i razgovarati. O'Brajen ga jeodozgo posmatrao s izrazom lica koji je nagove tavao da i on sam misli tu misao.Kad je progovorio, ton mu je bio lak i neusiljen.

"Zna li gde se nalazi , Vinstone?" re e on.

"Ne znam. Naga am. U Ministarstvu ljubavi."

"Zna li koliko si vremena ovde?"

"Ne znam. Danima, nedeljama, mesecima - verovatno mesecima."

"A za to misli da mi dovodimo ljude ovamo?"

"Da ih naterate da priznaju."

"Ne, nije zato. Poku aj ponovo."

"Da ih kaznite."

"Ne!" uzviknu O'Brajen. Glas mu se be e naglo promenio, a lice odjednompostalo istovremeno strogo i uzbu eno. "Ne! Ne da samo izvu emo priznanje, ne da

ord Orvel – 1984.

123/151

samo kaznimo. Ho da ti ka em za to smo te doveli ovamo? Da te izle imo! Da teinimo normalnim! Molim te da shvati , Vinstone, da niko koga dovedemo ovamo

ne izlazi iz na ih ruku neizle en! Nas ne zanimaju ti glupavi zlo ini koje si po inio.Partiju ne zanima otvoreni in: jedino do ega je nama stalo jeste misao. Mi se nezaustavljamo na tome da uni tavamao svoje protivnike; mi ih menjamo. Shvata lita ho u time da ka em?"

Bio je nagnut nad Vinstonom. Tako izbliza, lice mu je izgledalo ogromno, avi eno odozdo, inilo se strahovito ru no. Sem toga, bilo je ispunjeno nekimzanosom, nekom luda kom predano u. Vinstonu se ponovo skupi srce. Da je bilomogu e, uvikao bi se u krevet jo dublje. Bio je siguran da e O'Brajen povu ipolu icu iz iste obesti. Me utim, O'Brajen se u tom trenutku okrete i po enekoliko koraka gore-dole. Zatim nastavi, manje estoko:

"Pre svega treba da shvati da ovde nema mu enika. itao si o verskimprogonima u pro losti. U srednjem veku postojala je inkvizicija. Ona je propala.Cilj joj je bio da iskoreni jeres, a postigla je to da ju je oja ala. Na svakog jeretikakoga je spalila na loma i pojavljivalo se na hiljade novih. Za to? Zato to su sepokajali; u stvari ubijali ih zato to se nisu pokajali. Ljudi su umirali zato to senisu hteli odre i svojih pravih verovanja. Prirodno, sva slava je pripadala rtvi, asva sramota inkvizitoru koji ju je spaljivao. Kasnije, u dvadesetom veku, pojavili suse totalitaristi: nema ki nacisti i ruski komunisti. Staljinisti su proganjali jeretikesvirepije nego Inkvizicija. Sem toga, inilo im se da su iz gre aka u pro losti izvuklipouke; u svakom slu aju, znali su da ne smeju stvarati mu enike. Pre no to suizvodili svoje rtve na javne procese, namerno su im uni tavali dostojanstvo.Iscrpljivali su ih mu enjem i samo om sve dok ti ljudi nisu postali bedne, kukavneruine, koje su priznavale sve to im se stavi u usta, ru ile same sebe, optu ivale seme usobno i krile se jedne iza drugih, cvile i za milost. Pa ipak se posle nekolikogodina cela stvar ponovila. Mrtvi ljudi postali su mu enici, a njihovo poni enje biloje zaboravljeno. I opet: za to? Pre svega, zato to su njihova priznanja bila

igledno iznu ena i neistinita. Mi takve gre ke ne pravimo. Sva priznanja koja seovde izreknu istinita su. Mi ih inimo istinitim. A iznad svega, ne dopu tamo da semrtvi dignu protiv nas. Ne bi smeo dalje zami ljati da e te potomstvo osvetiti,Vinstone. Potomstvo ne e ni uti za tebe. Bi potpuno izvu en iz toka istorije.Pretvori emo te u gas i razvejati u stratosferu. Od tebe ne e ostati ni ta: ni ime uspisku, ni se anje u glavi. Bi uni ten u pro losti kao i u budu nosti. Ne bitipostojao."

'Za to onda gubite vreme mu i me?' pomisli Vinston s trenutnomgor inom. O'Brajen se zaustavi u pola koraka kao da je Vinston to izgovorio naglas.Njegovo krupno ru no lice se pribli i, malo su enih o iju.

"Ti sad misli ", re e on, "da, po to te nameravmao potpuno uni titi, tako dani ta to ka ili uradi ne e imati nikakvog zna aja - za to onda gubimo vreme iprethodno te saslu avamo? To si mislio, zar ne?"

"Da", re e Vinston.

O'Brajen se jedva primetno osmehnu. "Ti si feler u tkanini, Vinstone. Ti simrlja koja se mora izbrisati. Zar ti nisam malo as rekao da se mi razlikujemo odprogonitelja iz pro losti? Mi se ne zadovoljavamo negativnom pro lo u, ak ne ninajponiznijim pokoravanjem. Kad nam se najzad bude predao, to mora biti potvojoj slobodnoj volji. Mi ne uni tavamo jeretika zato to nam se suprotstavlja;dokle god nam se suprotstavlja mi ga uop te ne uni tavamo. Mi ga preobra amo,zarobljavamo sr njegove svesti, mi ga preobli avamo. Mi sa imamo sve zlo i sveiluzije u njemu; pridobijamo ga za svoju stranu, i to ne na izgled, nego istinski - onpostaje srcem i du om na . Mi od njega prvo stvorimo na eg oveka pa ga tek ondaubijamo. Nepodno ljivo nam je da igde na svetu postoji pogre na misao, ma koliko

ord Orvel – 1984.

124/151

bila tajna i nemo na. ak ni u trenutku smrti ne mo emo dopustiti nikakvaskretanja. U pro losti je jeretik, idu i na loma u, i dalje bio jeretik; propagirao jesvoju jeres, zanosio se njome. ak je i rtva staljinskih istki mogla nositi bunt usvojoj glavi dok je i la hodnikom ekaju i metak. Ali mi inimo mozak savr enimpre nego to ga raznesemo. Zapovest starih despotskih sistema bila je 'Nemoj'.Zapovest totalitarnih sistema bila je 'Budi'. Na a zapovest je 'Jesi'. Niko kogadovedemo ovde vi e ne ustaje protiv nas. Svakoga o istimo do kraja. ak i ona tribedna izdajnika u iju si nevinost nekad verovao - D ons, Aronson i Raterford - injih smo na kraju slomili. U njihovom saslu avanju u estvovao sam i ja. Video samih kako se polagano iscrpljuju, cvile, puze, pla u - i to na kraju ne od straha, negojedino od kajanja. Kad smo s njima bili gotovi, bili su samo lju ture ljudi. U njimanije bilo vi e nji ega sem alosti zbog onoga to su u inili, i ljubavi prema VelikomBratu. Bilo je dirljivo videti koliko su ga voleli. Molili su da ih streljamo odmah, dabi umrli dok im je mozak jo ist." Glas mu be e postao gotovo sanjala ki. Na licusu mu se opet videli onaj zanos i ono luda ko odu evljenje. Ne pretvara se, pomisliVinston; nije dvoli an; on veruje u ono to govori. Najvi e ga je mu ila sopstvenaintelektualna nedoraslost. Posmatrao je te ku a ipak elegantnu priliku kako kora agore-dole, kako mu ulazi i izlazi iz vidnog polja. O'Brajen je u svakom pogledu biove i od njega. On sam nije imao, niti ikad mo e imati, nijednu misao koju O'Brajennije jo odavno upoznao, ispitao i odbacio. U O'Brajenovom duhu bio je sadr anVinstonov. No u tom slu aju, kako je mogu e da O'Brajen bude lud? Mora biti da jelud on, Vinston. O'Brajen se zaustavi i pogleda ga odozgo.

"Nemoj zami ljati da se spasti, Vinstone, ma koliko nam se potpunopredao. Mi ne tedimo nikog ko je jednom zastranio. ak i ako nam se prohte da tepustimo da od ivi svoj ivot do prirodne smrti, ni tad nam ne pobe i. ta ti sedesi ovde, ostaje zauvek. Shvati to unapred. Smo di emo te do stepena odaklenema povratka. Ovde e ti se dogoditi stvari od kojih se nikad ne oporaviti,makar iveo hiljadu godina. Vi e nikad ne mo i da ima obi no ljudska ose anja.U tebi e sve biti mrtvo. Vi e nikad ne biti kadar da oseti ljubav, prijateljstvo,radost ivota, smeh, radoznalost, hrabrost, po tenje. Bi upalj. Mi emo teisprazniti, potom ispuniti samim sobom."

On zastade i dade znak oveku u belom mantilu. Vinston oseti kako mu seneki te ki aparat sme ta iza glave. O'Brajen sede na krevet, te mu je lice bilo skorona istom nivou s Vinstonovim.

"Tri hiljade", re e, govore i preko Vinstonove glave oveku u belommantilu.

Dva meka tampona, blago ovla ena, pritisnu e Vinstonove slepoo nice. Onuzdrhta. Bi e bola, nekog novog bola. O'Brajen polo i svoju ruku na njegovu,ohrabruju i, gotovo ne no.

"Ovog puta te ne e boleti", re e on. "Gledaj me pravo u o i."

U tom trenutku se zbi razorna eksplozija ili ne to to je li ilo na eksploziju,mada nije bio siguran da li je bilo i zvuka. No u svakom slu aju video jezaslepljuju i bljesak. Nije ga bolelo ni ta, jedino se osetio nemo an. Iako je vele ao na le ima kad se to desilo, imao je udan utisak da je oboren na le a nekimstra nim, bezbolnim udarcem. Sem toga, ne to mu se i u glavi bilo promenilo. Dokmu se vid ponovo izo travao, on se seti gde je i prepoznade lice koje je gledalo unjegovo; ali negde je postojala neka praznina, kao da mu je iz mozga izva enkomad.

"Pro i e", re e O'Brajen. "Pogledaj me u o i. S kojom je zemljom Okeanijau ratu?"

ord Orvel – 1984.

125/151

Vinston razmisli. Znao je ta zna i re Okeanija, i da je on gra aninOkeanije. Se ao se tako e i Evroazije i Istazije, ali ko je s kim u ratu nije znao.Nije se ak ni se ao nikakvog rata.

"Ne se am se."

"Okeanija je u ratu s Istazijom. Se li se sad?"

"Da."

"Okeanija je oduvek bila u ratu s Istazijom. Od po etka tvog ivota, odpo etka Partije, od po etka istorije, rat traje bez prekida, uvek isti rat. Se li setoga?"

"Da."

"Pre jedanaest godina stvorio si legendu o trojici ljudi koji su bili osu eni nasmrt zbog izdaje. Tvrdio si da si video komad papira koji je dokazivao njihovunevinost. Takav komad papira nikad nije postojao. Ti si ga izmislio, a kasnije sipoverovao u njega. Sad se se upravo onog trenutka kad si ga izmislio. Se lise?"

"Da."

"Malopre sam podigao prste na ruci i pokazao ti. Video si pet prstiju. Se lise?"

"Da."

O'Brajen podi e prste leve ruke, sakriv i palac.

"Ovde ima pet prstiju. Vidi li pet prstiju?"

"Da."

I zaista ih je video toliko, za jedan kratak trenutak, pre nego to mu sepredeo svesti izmenio. Video je pet prstiju, bez ikakve deformacije. Onda sveponovo postade normalno, i stari strah, mr nja i zgranutost se vrati e i skoli e ga.No postojao je trenutak - nije znao koliki; mo da trideset sekundi - jasno e isigurnosti, kad je svaka nova O'Brajenova sugestija ispunjavala po jedno praznomesto i postajala apsolutna istina, kad je dva i dva moglo isto tako lako biti tri kaoi pet, da je to bilo potrebno. Taj trenutak be e izbledeo pre nego to je O'Brajenspustio ruku; no, iako se nije dao povratiti, ostao je u se anju, kao to u se anjuostaje kakav intenzivan do ivljaj iz nekog udaljenog doba ivota, doba kad jeovek bio sasvim druga li nost nego u trenutku se anja.

"Sad vidi ", re e O'Brajen, "da je to, bilo kako bilo, mogu e."

"Da", re e Vinston.

O'Brajen ustade zadovoljna lica. Levo od njega Vinston spazi oveka ubelom mantilu kako odbija vrh ampule i puni pric. O'Brajen se okrete Vinstonu sosmehom, i, gotovo na stari na in, popravi nao are na nosu.

"Se li se da si napisao u dnevniku", re e on, "da je svejedno jesam li tiprijatelj ili neprijatelj, po to sam, u najmanju ruku, ovek koji te razume i s kojimse mo e razgovarati? Imao si pravo. Ja volim da razgovaram s tobom. Dopada mi seustrojstvo tvog intelekta. Podse a me na moje, s tom razlikom to si ti lud. Prenego to zavr imo ovu seansu, mo mi postaviti nekoliko pitanja, ako ho ."

"Bilo kakvih?"

"Kakvih ho ." On vide da su Vinstonove o i na broj aniku. "Isklju en je.Koje ti je prvo pitanje?"

ta ste uradili s D ulijom?" upita Vinston.

ord Orvel – 1984.

126/151

O'Brajen se ponovo osmehnu. "Izdala te je, Vinstone. Smesta, bez rezerve.Retko sam kad video da nam neko pristupa tako brzo. Da je vidi , jedva bi jepoznao. Sav bunt, sve obmane, sva ludost, sva iskrenost duha - sve je to isterano iznje. To je bilo savr eno obra eno, kolski primer."

"Mu ili ste je?"

O'Brajen ostavi ovo bez odgovora. "Slede e pitanje", re e on.

"Da li Veliki Brat postoji?"

"Razume se da postoji. Partija postoji. Veliki Brat je otelovljenje Partije."

"Da li on postoji u istom smislu kao i ja?"

"Ti ne postoji ", re e O'Brajen.

Njega ponovo napade ose anje bespomo nosti. Poznavao je, ili bar mogaozamisliti, argumente kojima bi se dokazalo da on ne postoji; argumente kojima bise dokazalo da on ne postoji; ali oni su bili besmislice, igra re i. Zar i sama izjava'ti ne postoji ' ne sadr i logi ki apsurd? Ali ta vredi to re i? Duh mu se skupi pripomisli na neporecive, luda ke argumente kojima bi ga O'Brajen srubio.

"Mislim da postojim", umorno re e on. "Svestan sam postojanja svojeli nosti. Ro en sam, i umre u. Imam ruke i noge. Zauzimam odre eno mesto uprostoru. Nijedno vrsto telo ne mo e zauzeti to istomesto u isto vreme. Da li velikiBrat postoji u tom smislu?"

"To nije va no. On postoji."

"Ho e li Veliki Brat umreti?"

"Razume se da ne e. Kako bi mogao da umre? Slede e pitanje." "Da liBratstvo postoji?"

"To Vinstone, ne saznati nikad. Ako re imo da te pustimo na slobodu kadbudemo gotovi s tobom, ako do eka i devedesetu, ni tad ne saznati da li je nato pitanje odgovor da ili ne. Dokle god bude iv, to e u tvojoj glavi ostatinere ena zagonetka."

Vinston je le ao ute i. Grudi su mu se dizale i spu tale malo ubrzanije. Jouvek nije bio postavio ono pitanje koje mu je prvo do lo u glavu. Znao je da gamora postaviti, a ipak mu se inilo da jezik odbija da ga izgovori. Na O'Brajenovomlicu dalo se pro itati da ga to zabavlja. inilo se ak da mu i nao are imaju nekiironi an sjaj. Zna, pomisli Vinston, zna ta u ga pitati! Na tu pomisao, iz njegagrunu e re i:

ta je u sobi sto jedan?"

O'Brajenu se izraz lica ne promeni. On odgovori suvo:

"Ti zna ta je u sobi sto jedan, Vinstone. Svako zna ta je u sobi sto jedan."

On podi e prst prema oveku u belom mantilu. Senasa je o igledno bilagotova. U Vinstonovu ruku se zari igla. On gotovo istog trenutka utonu u dubok san.

3."Tvoje le enje ima tri faze", re e O'Brajen."U enje, shvatanje i prihvatanje.

Vreme je da u u drugu fazu."

Kao i uvek, Vinston je le ao na le ima. No od nedavna su mu veze bilelabavije. Jo uvek su ga vezivale za krevet, ali sada je mogao da malo pokrene rukeu laktu. Broj anik je tako e postao manje u asan. Od njegovih udara spasavala gaje hitrina duha; O'Brajen je povla io ru icu uglavnom samo onda kad je Vinston

ord Orvel – 1984.

127/151

ispoljavao neinteligenciju. Ponekad bi pro la cela seansa a da O'Brajen ne upotrebibroj anik. Vinston nije znao koliko je seansi bilo. Ceo taj proces kao da se protezaodugo, beskrajno - verovatno nedeljama - a razmaci izme u seansi trajali su katkadnekoliko dana a katkad samo sat ili dva.

"Le i ovde", re e O'Brajen, " esto si se udio ak si i mene pitao - za toMinistarstvo ljubavi tro i toliko vremena i truda na tebe. Dok si bio slobodna,zbunjivalo te je, u osnovi to isto pitanje. Bio si u stanju da shvati mehanizamdru tva u kome ivi , ali ne i njegove pokreta ke motive. Se li se da si napisao udnevniku 'Jasno mi je kako; nije mi jasno za to'? I upravo kad si po eo razmi ljati oonome 'za to', po eo si da sumnja u svoju normalnost. Pro itao si knjigu,Gold tajnovu knjigu; ili bar neke delove. Da li si odatle saznao i ta to ve nisiznao?"

"Vi ste je pro itali?" upita Vinston.

"Ja sam je napisao. To jest, u estvovao u pisanju. Kao to zna , nijednaknjiga se ne proizvodi samostlano."

"Je li istina ono to u njoj pi e?"

to se opisa ti e, jeste. Me utim program akcije koji ona iznosi su ta jebesmislica. Potajno nagomilavanje znanja - postepeno irenje prosve enosti -kona no proleterska revolucija - zbacivanje Partije s vlasti. Ti si i sam predvideo dae to pisati u njoj. Sve je to besmislica. Proleteri se ne e nikad pobuniti, ni za

hiljadu godina, ni za milion. Ne mogu. Ne moram ti re i za to: ti to zna i sam. Akosi ikad gajio snove o ustanku, mora ih napustiti. Partija se ni na koji na in nemo e zbaciti s vlasti. Vladavina Partije je ve na. To treba da ti bude polazna ta kau daljem razmi ljanju."

On se pribli i krevetu. Ve na! ponovi on. "A sad da se vratimo na pitanje'kako' i 'za to'. Tebi je prili no jasno kako se Partija odr ava na vlasti. Sad mi reciza to se mi dr imo vlasti. ta nas na to pokre e? Za to elimo mo ? Hajde, govori",dodade on kad mu Vinston nije odgovorio.

Vinston ipak ne progovori jo trenutak-dva. Be e ga savladalo ose anjezamorenosti. Sa O'Brajenovog lica ponovo je zra ila jedva primetna luda kazanesenost. Znao je u napred ta e O'Brajen re i. Da Partija ne eli vlast radi sebesame nego za dobro ve ine. Da ona eli vlast zato to su ljudi iz mase slabi i ikukavice koji ne mogu izdr ati slobodu niti se suo iti s istinom, te da im zatomoraju rukovoditi i sistematski ih obmanjivati drugi, ja i od njih. Da ove anstvomora birati izme u slobode i sre e, i da je, za ogromnu ve inu, sre a bolja. Da jePartija ve iti za titnih slabih, sekta predana jedinstvenom idealnu koji ini zlo dabi stvorila dobro, koja rtvuje svoju sre u za sre u drugih. Stra no je to, pomisliVinston, stra no je to to e O'Brajen verovati u sve ovo kad bude izrekao ove re i.Vidi mu se po licu. O'Brajen zna sve. Zna hiljadu puta bolje no Vinston u kakvomponi enju ivi ogromna masa ljudi i kojim ih la ima i varvarskim delima Partijaodr ava u takvom stanju. On je shvatio sve, odmerio sve, i zaklju io da ni ta odtoga nije va no; krajnji cilj opravdava sve. ta se mo e, pomisli Vinston, protivludaka koji je inteligentniji nego ti, koji pravi no saslu a tvoje argumente a zatimjednostavno nastavlja sa svojim ludilom?

"Vi rukovodite nama za na e dobro", slabim glasom re e on. "Vi verujete daljudi nisu sposobni da upravljaju sami sobom i stoga..."

On se tr e i skoro kriknu. Kroz telo mu be e pro ao udar bola. O'Brajen be epovukao polu icu do trideset pet.

"Gluposti, Vinstone, gluposti!" uzviknu on. "Morao bi biti pametniji."

On vrati polu icu na mesto i nastavi:

ord Orvel – 1984.

128/151

"Ja u ti re i odgovor na moje pitanje. Evo u emu je stvar. Partija eli mojedino i isklju ivo radi same mo i. Nas ne zanima dobrobit drugih; zanima nas samomo . Ni bogatstvo, ni rasko , ni dug ivot, ni sre a; samo mo , ista mo . ta zna iita mo , shvati odmah. Mi se razlikujemo od svih oligarhijskih grupa iz pro losti

utoliko to znamo ta radimo. Svi ostali, ak i oni koji su nam bili sli ni, bili sukukavice i licemeri. Nema ki nacisti i staljinisti su nam po svojim metodima bilivrlo blizu, ali nikad nisu imali hrabrosti da priznaju svoje motive. Oni su tvrdili,mo da ak i veruju i u to, da su se do epali vlasti ne ele i, i na ograni enovreme; da odmah iza ugla le i raj u kome e svi ljudi biti slobodni i jednaki. Minismo takvi. Mi znamo da niko ne grabi vlast s namerom da je se odrekne. Mo nijesredstvo, mo je cilj. Ne uspostavlja se diktatura da bi se sa uvala revolucija negose podi e revolucija da bi se uspostavila diktatura. Cilj progonjenja je progonjenje.Cilj mu enja je mu enje. Cilj mo i je mo . Da li sad po inje da me shvata ?"

Vinstona iznenadi, kao to ga je i ranije iznena ivao, zamor naO'Brajenovom licu. Bilo je jako, mesnato i brutalno, bilo je puno inteligencije ineke uzdr ane strasti pred kojom se ose ao bespomo an; ali bilo je i umorno. Ispod

iju su bile kesice, ko a je visila s jagodica. O'Brajen se na e nad njega, nemarnomu primi i istro eno lice.

"Ti sad misli ", re e on, "da je moje lice staro i izmoreno. Misli kakogovorim o mo i, a nesposoban sam da spre im makar raspadanje svog sopstvenogtela. Zar ne mo shvatiti, Vinstone, da jedinka nije ni ta vi e do elija? Zamorelije je elan organizma. Da li se umire kad se odseku nokti?"

On se okrete na drugu stranu i ponovo zakora i po sobi, dr i jednu ruku uepu.

"Mi smo sve tenici mo i", re e on. "Bog, to je mo . No to se tebe ti e, moje trenuno samo re . Vreme je da stekne predstavu o tome ta zna i mo . Presvega treba da shvati da je mo kolektivna stvar. Jedinka je mo na samo kadprestane biti jedinka. Tebi je poznata parola Partije: 'sloboda je ropstvo.' Je li tipadalo na pamet da se ona mo e itati i natra ke? Ropstvo je sloboda. Usamljen -slobodan - ovek e uvek biti pora en. Tako mora biti, jer je svakom ljudskom bi usu eno da umre, to je najve i od svih poraza. Ali ako je u stanju da se potpuno,do kraja pot ini ako se mo e utopiti u Partiju tako da su on i Partija jedno, onda jesvemo an i besmrtan. Drugo to treba da shvati jeste da mo zna i mo nadljudskim bi ima. Nad telom - ali pre svega nad duhom. Mo nad materijom -spoljnom stvarno u, kako bi je ti nazvao - nema zna aja. Na a vlast nadmaterijom je ve apsolutna."

Vinston za trenutak zaboravi broj anik. On poku a da se podigne u sede istav, i uspe samo da se bolno istegne.

"Ali kako mo ete imati vlast nad materijom?" eksplodira on. "Vi nemate vlastak ni nad klimom, ak ni nad silom te e. Da i ne govorimo o bolestima, fizi kom

bolu, smrti..."

O'Brajen ga u utka poretom ruke. "Mi imamo vlast nad materijom zato toimamo vlast nad duhom. Stvarnost je sadr ana u lobanji. Postepeno nau iti,Vinstone. Nema ni ega to mi ne mo emo. Da budemo nevidljivi, da lebdimo uvazduhu - ta god ho . Ja bih mogao uzleteti s ovog poda kao mehur sapunice kadbih hteo. Ali ne u, jer Partija to ne e. Ti bi se morao okanuti tih shvatanja izdevetnaestog veka o prirodnim zakonima. Mi pravimo prirodne zakone."

"Nije istina! Vi ne vladate ak ni ovom planetom. A Evroazija i Istazija? Njihjo niste osvojili."

ord Orvel – 1984.

129/151

"Nije va no. Pobedi emo ih kad nam bude odgovaralo. No ak i da ih nepobedimo, ta bi to smetalo? Mi ih mo emo jednostavno isklju iti iz svesti.Okeanija je ceo svet."

"Ali i sama zemlja je samo zrnce pra ine. A ovek je si an - bespomo an!Otkad on postoji. Zemlja je milionima godina bila nenastanjena."

"Koje ta. Zemlja je stara koliko i mi, ni ta starije. Kako bi mogla bitistarija? Sve to postoji, postoji samo kroz ljudsku svest."

"Ali stene su pune kostiju izumrlih ivotinja - mamuta, mastodonata iogromnih gmizavaca koji su postojali daleko pre nego to se uop te ulo zaoveka."

"Vinstone, jesi li ti video te kosti? Razume se da nisi. Njih su izmislili bioloziiz devetnaestog veka. Pre oveka nije postojalo ni ta. Posle oveka, ako on ikadnestane s lica zemlje, ne e biti ni eg. Van oveka nepostoji ni ta."

"Ali van nas je ceo kosmos. Pogledajte zvezde! Neke od njih su udaljenemilionima svetlosnih godina. One su nam zauvek van dohvata."

ta su zvezde?" ravnodu no re e O'Brajen. "Plami ci udaljeni koji kilomtar.Da ho emo, mogli bismo sti i do njih. Ili ih izbrisati. Zemlja je centar vasione.Sunce i zvezde se okre u oko nje."

Vinston u ini jo jedan gr evit pokret. Ovog puta nije rekao ni ta. O'Brajennastavi kao da odgovara na izre enu primedbu:

"Razume se, za izvesne svrhe to nije istina. Kad plovimo okeanom, ili kadpredvi amo pomra enje, esto nam je pogodno da pretpostavimo da se zemljaokre e oko sunca i da su zvezde udaljene milione miliona kilometra. Ali ta s tim?Misli li da nismo u stanju da stvorimo dvostruki sistem astornomije? Zvezde mogubiti i blizu i daleko, ve prema tome kako nam je potrebno. Misli li da na imatemati ari nisu tome dorasli? Jesi li zaboravio dvomisao?"

Vinston ponovo potonu u krevet. ta je god govorio, brz odgovor ga je lomiokao tojaga. A ipak je znao, znao, da je u pravu. Verovanje da van sopstvenog duhane postoji ni ta - pa valjda postoji neki na in da se doka e da je pogre no? Zar nijejo odavno u pro losti oboreno? Za to verovanje postojalo je ak i ime, ali ga senije mogao setiti. O'Brajenove usne, dok ga je posmatrao odozgo, iskrivi e se u blagosmejak.

"Rekoh ti, Vinstone", re e on, "da si u metafizici slab. Re koje poku ava dase seti jeste solipsizam. Ali gre . To nije solipsizam. Kolektivni solipsizam, akoho - to da. Ali to je druga stvar; ak sasvim suprotna. Ali skrenuli smo s pravca",dodade on izmenjenim tonom. "Prava mo , mo za koju se mi moramo boriti idanju i no u, nije mo nad stvarima nego nad ljudima." On zastade, i za trenutakponovo postade sli an u itelju koji ispituje bistrog aka: "Ka i mi, Vinstone, kakojedan ovek uspostavlja svoju mo nad drugim?"

Vinston razmisli. "Primoravaju i ga da pati", re e.

"Upravo tako. Primoravaju i ga da pati. Nije dovoljna samo pokornost. Akone pati, kako znati da se pokorava tvojoj volji, a ne svojoj? Mo se sastoji unano enju bola i poni enja. Mo se sastoji u tome da se ljudski duh razbije nakomade a potom sastavi u eljeni oblik. Da li ti sad biva jasno kakav svet mistvaramo? Taj svet je potpuna suprotnost onim glupavim hedonisti kim utopijamakoje su zami ljali reformatori u pro losti. Svet straha, izdajstva i muke, svet ukome se gazi i biva zga en, svet koji e s procesom rafiniranja postajatinemilosrdniji. Napredak u na em svetu zna e napredak ka pove anju bola. Starecivilizacije su tvrdile da se zasnivaju na ljubavi i pravdi. Na a se zasniva na mr nji.

ord Orvel – 1984.

130/151

U na em svetu ne e biti drugih emocija od straha, gneva, trijufa i samouni enja.Sve ostalo emo uni titi - sve. Ve slamamo misaone navike koje su pre ivele izperioda pre Revolucije. Raskinuli smo vezu izme u deteta i roditelja, izme uoveka i oveka, i izme u oveka i ene. Vi e se niko ne usu uje da veruje supruzi,

detetu, prijatelju. Deca e se oduzimati od majki po poro aju, kao jaja odkoko ke. Seksualni instinkt e biti uni ten. Produ avanje vrste bi e formalnost kojae se obavljati jednom godi nje, kao to se produ uje knji ica za snabdevanje.

Ukinu emo orgazam. Na i neurolozi upravo rade na tome. Ne e biti odanosti, semodanosti Partiji. Ne e biti ljubavi, sem ljubavi prema Velikom Bratu. Ne e bitismeha, sem smeha pobedioca nad pobe enim. Ne e biti umetnosti, ne e bitiknji evnosti, ne e biti nauke. Kad postanemo svemo ni, nauka nam vi e ne e bitipotrebna. Ne e biti razlike izme u lepog i ru nog. Ne e biti radoznalosti ne e biti

ivanja u ivotu. Sva konkurentska zadovoljstva bi e uni tena. Ali uvek - to nemojzaboraviti, Vinstone - uvek e biti opijenosti od mo i, sve ve e i sve suptilnije.Uvek, u svakom trenutku postoja e uzbu enje pobede, dra ga enja poneprijatelju koji je bespomo an. Ako ho sliku o budu nosti, zamisli izmu kakogazi ljudsko lice - zauvek."

On zastade, kao da je o ekivao da e Vinston progovoriti. Vinston be epoku ao da se ponovo utopi u povr inu kreveta. Nije mogao da izusti ni re . inilomu se da mu se srce sledilo. O'Brajen produ i:

"I zapamti da je to zauvek. Uvek e biti tog lica po kome treba gaziti.Jeretik, neprijatelj dru tva, uvek e postojati da bismo ga mogli ponovo pobe ivatii poni avati. Sve kroza to si pro ao otkako si nam dopao u ruke - sve e se tonastaviti i to jo gore. pijuniranja, izdaje, hap enja, mu enja, pogubljenja,nestajanja, ne e nikad prestati. Taj svet e biti svet straha isto koliko i trijumfa.to bude ja a, Partija e biti bezobzirnija; to je slabiji otpor, to je ja i

despotizam. Gold tajn i njegove jeresi ive e ve ito. Svakog dana, svakogtrenutka, bi e pora avane, obezvre ivane, ismevane, popljuvane - a ipak e uvekpre ivljavati. Ova drama koju sam s tobom igrao sedam godina odigrava e se opet iopet, generaciju za generacijom, uvek u sve suptilnijem obliku. Uvek emo imatijeretika pred sobom, prepu tenog nama na milost i nemilost, koji vri ti od bola,slomljen, dostojan prezira - i koji e se na kraju potpuno pokajati, spasen odsamog sebe, koji e od svoje volje puziti do na ih stopa. To je svet kojipripremamo, Vinstone. Svet pobede za pobedom, trijumfa za trijumfom;beskrajnog pritiskanja, pritiskanja, pritiskanja na ivac mo i. Vidim da po inje dashvata kako e taj svet izgledati. Ali na kraju prevazi i golo shvatanje.Prihvati ga i postati deo njega."

Vinston se be e dovoljno povratio da mo e govoriti. "Ne mo ete!" re eslabim glasom.

ta misli tom primedbom, Vinstone?"

"Ne mo ete stvoriti takav svet koji ste mi sad opisali. To je san. Takav svetje nemogu ."

"Za to?"

"Nemogu e je zasnovati jednu civilizaciju na strahu, mr nji i surovosti."

"Za to ne?"

"Ne bi imala vitalnosti. Izvr ila bi samoubistvo."

"Koje ta. Ti si pod utiskom da mr nja iscrpljuje vi e nego ljubav. Za to bibila takva? Pa i kad bi bila, ta onda? Recimo da mi re imo da se istro avamo br e.Recimo da ubrzamo tempo ivota tako da ljudi postanu senilni u tridesetoj godini.Pa ta? Zar ne mo shvatiti da smrt jedinke nije smrt? Partija je besmrtna."

ord Orvel – 1984.

131/151

Kao i obi no, od njegovog glasa Vinston se oseti smlavljen i bespomo an.Usto se bojao da e O'Brajen ponovo povu i polu icu na broj aniku. No ipak nijemogao da uti. Slaba no bez argumenata, bez i ega to bi ga podr avalo semneiskazivog straha od onoga to je O'Brajen rekao, on se vrati u nazad.

"Ne znam - ne ti e me se. Nekako ete ve propasti. Ne to e vas vepobediti. Pobedi e vas ivot."

"Mi vladamo ivotom, Vinstone, na svim njegovim nivoima. Ti zami lja dapostoji ne to to se zove ljudska priroda, to e se razgneviti od na ih dela iokrenuti protiv nas. Ali ljudsku prirodu stvaramo mi. ovek se mo e mesiti dobeskona nosti. Ili si se mo da vratio svom starom verovanju da e se proleteri ilirobovi di i i zbaciti nas. Izbaci to iz glave. Oni su bespomo ni, kao ivotinje.

ove anstvo - to je Partija. Ostali su van njega; neva ni su."

"Ne ti e me se. Na kraju e vas potu i. Pre ili posle e vas prozreti, a ondae vas razbiti u parampar ad."

"Vidi li ti kakav dokaz da se to de ava?"

"Ne. Ja u to verujem. Znam da ete propasti. Postoji ne to u vasioni - neznam, neki duh, neki princip - to nikad ne ete pobediti."

"Veruje li ti u boga, Vinstone?"

"Ne."

"Pa ta je to onda, koji je taj princip koji e pobediti?"

"Ne znam. Duh oveka."

"A da li ti sebe smatra ovekom?"

"Da." "Ako jesi, Vinstone, onda si poslednji. Tvoja vrsta je izumrla;naslednici smo mi. Shvata li da si sam? Ti si van istorije, ti ne postoji ." Pona anjemu se promeni; on re e ne to grublje: "I smatra se moralno vi im od nas, s na imla ima i na om svirepo u?"

"Da, smatram se vi im."

O'Brajen ne re e ni ta. Govorila su neka druga dva glasa. Posle jednogtrenutka Vinston primeti da je jedan od tih glasova njegov. To to se ulo bilo jemagnetofonski snimak razgovora koji je vodio s O'Brajenom one ve eri kad jepristupio Bratstvu. On se sad u kako obe ava da e lagati, krasti, falsifikovati,ubijati, podsticati uzimanje droga i prostituciju, iriti veneri ne bolesti, bacitivitriol deci u lice. O'Brajen u ini kratak, nestrpljiv pokret, kao da bi rekao da jestvar nevredna prikazivanja. Zatim okrete prekida i glasovi u uta e.

"Ustani s kreveta", re e.

Veze se behu olabavile. Vinston se spusti na pod i nesigurno uspravi.

"Ti si poslednji ovek", re e O'Brajen. "Ti si zato enik ljudskog duha.Vide se kakav si. Skini ode u."

Vinston odre i komad kanapa koji mu je dr ao kombinezon. Patent-zatvarasu mu odavno bili i upali. Nije se mogao setiti da li je i jedan put skinuo svu ode usa sebe otkako su ga uhapsili. Ispod kombinezona telo su mu obavijale prljave

kaste krpe, koje on jedva prepoznade kao ostatke donjeg rublja. Dok ih jeskidao sa sebe, on primeti trokrilno ogledalo na suprotnom kraju sobe. Pribli i muse, zatim se zaustavi u pola koraka. Iz grla mu se be e oteo nehoti an krik.

"Hajde, hajde", re e O'Brajen. "Stani izme u krila. Vide se i sa strane."

Vinston be e zastao jer ga je bilo strah. Prema njemu je i la povijena siva,kosturna prilika. Pla io je vi e njen izgled nego samo saznanje da je ta prilika on.

ord Orvel – 1984.

132/151

On se pribli i staklu. Lice te spodobe izgledalo je izba eno upolje zbog pognutogdr anja. Izgubljeno, hap eni ko lice sa vorugavim elom koje je prelazilo u elavoteme, iskrivljen nos i jagodice stu enog izgleda iznad kojih su o i bile u arene iblede. Obrazi su bili izborani, a usta izgledala upala. Svakako je posredi bilonjegovo lice, ali mu se inilo da se ono promenilo manje nego on u sebi. Ono to bise na njemu videlo bilo bi druk ije od onog to je ose ao. Bio je delimi no

elavio. U prvom trenutku je pomislio da je posiveo, ali sivo mu je bilo samoteme. Sem ruku i druga lica celo mu je telo bilo sivo od davna nje prljav tine kojase upila u ko u. Ovde-onde pod prljav tinom videle su se crvene brazgotine odrana, a kod lanaka je pro ireno mesto na veni bilo zapaljena masa s koje selju tila ko a. No istinski ga je prestravilo to to mu je telo bilo toliko smr alo.Grudni ko mu je bio uzan kao u kostura; noge su se bile tako istanjile da su ukolenu bile ire nego u butini. Sad je video ta je O'Brajen mislio o vi enju sastrane. Krivina ki me je zaprepa ivala. Mr ava ramena su bila pognuta, ine i odgrudi ulegnu e, tanki vrat kao da se savijao nadvoje pod te inom lobanje. Da jetrebalo poga ati, rekao bi da je u pitanju telo ezdesetogodi njaka koji pati odkakve opake bolesti.

"Ponekad si mislio", re e O'Brajen, "da moje lice - lice lana U e partije -izgleda staro i istro eno. ta misli o svom!"

On zgrabi Vinstona za rame i obrte ga tako da se na e licem u lice.

"Pogledaj u kakvom si stanju!" re e on. "Pogledaj tu prljav tinu po celomtelu. Pogledaj to blato izme u prstiju na nogama. Pogledaj tu odvratnu ranu nanozi iz koje ti se cedi gnoj. Prime uje li da zaudara kao jarac? Verovatno vi e i neprime uje . Pogledaj koliko si smr ao. Vidi li? Mogu da sastavim palac i ka iprstoko tvoje mi ice. Mogao bih ti prelomiti vrat kao argarepu. Zna li da si izgubiodvadeset pet kilograma otkako si nam pao u ruke? ak ti i kosa opada, u celimpramenovima. Gledaj!" On dohvati Vinstona za kosu i povu e; u ruci mu ostadepramen dlaka. "Otvori usta. Devet, deset, jedanaest - ima jo jedanaest zuba.Koliko si imao kad si do ao ovamo? I ovo malo to ti je ostalo ispada ti iz glave.Gledaj!"

On dohvati jedan od Vinstonovih preostalih prednjih zuba izme u sna nogpalca i ka iprsta. Kroz Vinstonovu vilicu sevnu bol. O'Brajen mu be e i upao zub izkorena. Zatim ga baci preko elije.

"Truli ", re e on, "raspada se. ta si ti? Vre a ubreta. Sad se okreni iponovo pogledaj u ogledalo. Vidi li tu spodobu koja te gleda? To je poslednjiovek. Ako si ti ovek, onda je to ove anstvo. A sad se obuci."

Sporim, krutim pokretima, Vinston se po e obla iti. Do tada nije prime ivaokoliko je mr av i slab. U glavi mu se vrtela samo jedna misao: da se u zatvorunalazi du e nego to mu se inilo. Zatim ga, dok je ponovo navla io svoje bednekrpe, iznenada preplavi sa aljenje prema svom upropa enom telu. Pre no to jepostao svestan ta ini, on se skljoka na stoli icu koja je stajala pored kreveta ibriznu u pla . Bio je svestan svoje ru no e, svoje nespretnosti - sve anj kostiju uodvratnom prljavom rublju koji sedi i pla e pod grubim belim svetlom - ali se nijemogao zaustaviti. O'Brajen mu polo i ruke na rame, gotovo ljubazno.

"Ne e to ve no trajati", re e on. "Mo se spasti kad god za eli . Sve zavisiod tebe."

"Vi ste to u inili?" zajeca Vinston. "Vi ste me doveli u ovo stanje."

"Ne, Vinstone, ti si sam sebe doveo do njega. To si prihvatio kad si krenuoprotiv Partije. Sve je to bilo sadr ano u tvom prvom delu. Nije se desilo ni ta tonisi i sam predvideo."

ord Orvel – 1984.

133/151

On zastade, zatim produ i:

"Potukli smo te, Vinstone. Slomili smo te. Video si kakvo ti je telo. Duh ti jeu istom stanju. Ne mislimo da ti je ostalo jo mnogo ponosa. Tukli su te, batinali,vre ali; vri tao si od bola, valjao si se na podu u sopstvenoj krvi i bljuvotini. Cviliosi za milost, izdao si sve i svakoga. Mo li mi navesti ijedno poni enje kroz kojenisi pro ao?"

Vinston be e prestao da pla e, mada su mu se suze i dalje cedile iz o iju.On podi e pogled ka O'Brajenu.

"Nisam izdao D uliju", re e.

O'Brajen ga zami ljeno pogleda odozgo. "Ne", re e on. "ne; to stoji. Nisiizdao D uliju."

Ono udno po tovanje prema O'Brajenu, koje ni ta nije moglo uni titi,ponovo zapljusnu Vinstonovo srce. Kako je inteligentan, pomisli on, kako jeinteligentan! Nikad se nije desilo da O'Brajen ne shvati ta mu on ka e. Svako drugibi mu smesta odvratio da je izdao D uliju. Jer ta nisu iscedili iz njega podmukama? Rekao im je sve to je znao o njoj, o njenim navikama, njenomkarakteru, pro losti; priznao je gozbe namirnicama sa crne berze, blud, magloviteplanove protiv Partije - sve. A ipak, u onom smislu koji je davao toj re i, ipak jenije izdao. Nije prestao da je voli; ose anja koja je imao prema njoj ostala su ista.O'Brajen je bez obja njenja razumeo ta je on mislio.

"Recite mi", upita ga Vinston, "ho e li me skoro streljati?"

"Dotle mo e potrajati jo dugo", re e O'Brajen. "Ti si te ak slu aj. Ali negubi nadu. Mi izle imo svakog, pre ili posle. Na kraju emo te streljati."

4.Bilo mu je mnogo bolje. Popravljao se i ja ao iz dana u dan, ako se moglo

govoriti o danima.

Belo svetlo i zujanje ostali su nepromenjeni, ali elija je bila ne to udobnijanego ostale u kojima je bio. Na krevetu od dasaka bio je du ek i jastuk; imao je istoli icu. Bili su ga okupali, a potom ga prili no esto pu tali da se pere u limenomlavoru. ak su mu davali i tople vode da se pere. Dali su mu novo rublje i istkombinezon, mazali su mu ote enu venu nekom ma u koja je ubla avala svrab.Izvadili su mu preostale zube i dali ve ta ku vilicu.

Pro lo je mnogo nedelja, ako ne i meseci. Da je bio imalo zainteresovan,mogao je da prati proticanje vremena, jer su ga hranili u razmacima koji suizgledali pravilni. Procenjivao je da mu daju tri obroka na dvadeset etiri asa;ponekad se maglovito pitao da li ga hrane no u ili danju. Hrana je za udo biladobra, s mesom za svaki tre i obrok. Jednom su mu dali ak i kutiju cigareta.ibica nije imao, ali mu je ve ito utljivi stra ar davao vatre. Prvi put kad je

poku ao da pu i be e mu pripala muka, ali nije popustio. Kutija mu je potrajaladugo: pu io je samo po pola cigarete posle svakog obroka.

Dali su mu tablicu za iji je jedan ugao bila privezana kri ulja. Ispo etka ihnije upotrebljavao. ak i budan, bio je u potpunoj apatiji. esto bi izme u dvaobroka odle ao gotovo ne pokre i se, as spavaju i a as se bude i u nejasnefantazije u kojima je i otvoriti o i bilo previ e. Jo odavno je bio navikao da spavas jakim svetlom na licu. Nije mu smetalo; jedina je razlika bila u tome to su musnovi bili povezaniji. Celo to vreme sanjao je mnogo, i uvek lepe snove. Bio je uZlatnom kraju, ili sedeo me u veli anstvenim ru evinama osvetljenim suncem, smajkom, sa D ulijom, s O'Brajenom - nije radio ni ta, prosto je sedeo na suncu irazgovarao s njima o mirnim snovima. Sad kad je podsticaj koji je davao bol bio

ord Orvel – 1984.

134/151

uklonjen, inilo se da je izgubio mo intelektualnog naprezanja. Nije mu bilodosadno, nije imao elje za razgovorom ili razonodom. Prosto biti sam, ne bititu en ni saslu avan, biti sit i sav ist, savr eno ga je zadovoljavalo.

Postepeno je po eo da provodi sve manje vremena u snu, ali jo uvek gani ta nije gonilo da ustaje. eleo je jedino da mirno le i i ose a kako mu se u teluskuplja snaga. Opipavao bi se ovde-onde, nastoje i da se uveri da to nije iluzija, damu se mi i zaista debljaju a ko a zate e. Najzad se uspostavi van svake sumnjeda se popravio; noge su mu u butinama bile neporecivo deblje nego u kolenima.Posle toga, ispo etka s oklevanjem, on po e redovno izvoditi ve be. Uskoro je bio ustanju da pre e tri kilometra, mere i ih koracima po eliji, i ugnuta ramena mu sepo e ispravljati. Onda poku a da radi komplikovanije ve be; tu se zaprepasti iponizi otkriv i ta sve nije sposoban da uradi. Nije mogao da se kre e br e nohodom, nije mogao da dr i stoli icu u ispru enoj ruci, nije mogao da stoji najednoj nozi a da ne izgubi ravnote u. nuv i, otkri da se mo e uspraviti najedvite jade, s u asnim bolovima u butinama i listovima. Le e potrbu ke i poku ada se podigne rukama. Nije vredelo: nije se mogao poma i ni za centimetar. Noposle nekoliko dana - posle nekoliko obroka - ak i taj poduhvat mu po e za rukom.Do e vreme kad je bio u stanju da se tako podigne est puta uzastopce. Po e seak ponositi svojim telom i gajiti povremeno verovanje da mu se i lice vra a u

pre nje stanje. Jedino kad bi slu ajno stavio ruku na elavo teme setio bi seizboranog, ru evnog lica koje ga je onog dana pogledalo iz ogledala.

Duh mu postade aktivniji. On sede na krevet od dasaka navaliv i se le imana zid, s tablicom na kolenima, i smi ljeno se dade na posao da se prevaspita.

Bilo je sasvim jasno da je kaputilirao. Sad vide da je u stvari po eokapitulirati jo davno pre no to je doneo tu odluku. Od trenutka kad se na ao uzgradi Ministarstva ljubavi, da, ak i tokom onih minuta kad su on i D ulija stajalibespomo no dok im je gvozdeni glas govorio ta da rade, shvatio je svulakoumnost, svu povr nost svog poku aja da se usprotivi mo i Partije. Sad je znaoda ga je svih tih sedam godina Policija misli posmatrala kao isenkta pod lupom.Nije bilo nijednog fizi kog ina, nijedne izgovorene re i, koje nisu primetili,nijednog misaonog procesa koji nisu bili u stanju da pogode. ak su i ono beli astozrnce pra ine na koricama dnevnika uvek pa ljivo vra ali na mesto. Pu tali su mumagnetofonske snimke, pokazivali fotografije. Na nekima su bili on i D ulijazajedno, Da, ak i... Vi e se nije mogao boriti protiv Partije. Osim toga, Partija jebila u pravu. Tako je moralo biti: kako bi besmrtni, kolektivni mozak mogao dapogre i? Kojim se spoljnim merilom mogu proveravati njegovi zaklju ci? Du evnozdravlje je stvar statistike. U pitanju je samo to da se nau i misliti onako kako onimisle. Samo to...!

Kri ulja mu se me u prstima inila debela i nezgrapna. On po e zapisivatimisli koje su mu dolazile u glavu. Prvo napisa krupnim, neposrednim tampanimslovima:

SLOBODA JE ROPSTVO

Zatim gotovo bez predaha ispisa ispod toga:

DVA I DVA SU PET

ord Orvel – 1984.

135/151

Ali tu se pojavi neka prepreka. Kao da je uzmicao pred ne im, duh mu senije mogao usredsrediti. Znao je da zna ta je na redu, ali se za trenutak nijemogao setiti. Uspe da se seti samo svesnim naporom; misao mu nije do la sama odsebe. On napisa:

BOG JE MO

Prihvatao je sve. Pro lost je izmenjiva. Pro lost se nikad nije menjala.Okeanije je u ratu s Istazijom, Okeanija je oduvek u ratu s Istazijom. D ons,Aronson i Raterford su krivi za sve ime ih je optu ba teretila. On nikad nije videofotografiju koja je pobijala njihovu krivicu. Ona uop te nije ni postojala; on ju jeizmislio. Setio se da se se ao protivre nih stvari, no to su bile la ne uspomene,proizvodi samozavaravanja. Kako je sve to bilo lako! Treba se samo predati; sveostalo dolazi samo po sebi. To je kao kad ovek pliva uz struju koja ga gura natragma koliko se naprezao, a zatim najednom re i da se okrene i po e niza strujuumesto protiv nje. Ni ta se nije menjalo sem pliva evog polo aja: onopredodre eno je u svakom slu aju ekalo na kraju. Sve je bilo lako sem...!

Sve mo e biti istina. Takozvani prirodni zakoni su koje tarija. Zemljina te aje besmislica. "Ja bih mogao", rekao mu je O'Brajen, "uzleteti s ovog poda kaomehur sapunice, kad bih hteo." Vinston to razradi. "Ako on misli da je uzleteo spoda, i ako ja u isto vreme mislim da ga vidim kako uzle e, onda se to zaistade ava." Odjednom, kao potopljena olupina koja se najednom probija na povr inuvode, u glavu mu se probi misao: "Ne de ava se. Mi samo zami ljamo da se de ava.To je halucinacija." On je smesta odgurnu u stranu. Gre ka je bila o igledna.Podrazumevalo se da postoji 'stvarni' svet gde su se odvijala 'stvarna' zbivanja. Alikako takav svet mo e postojati? ta znamo o bilo emu, sem onoga to saznajemopreko svog duha? Sve to se doga a, doga a se u duhu. ta god se de ava u duhu,odista se de ava.

Nije imao te ko a da ukloni tu gre ku; nije bio ni u opasnosti da jojpodlegne. On ipak shvati da mu ta misao nije ni trebalo da do e u pamet. Duhtreba da stvori sebi neku slepu mrlju kad god se uka e kakva opasna misao. Tajproces bi trebalo da bude automatski, instinktivan. U novogovoru se zvaozlostavljanje.

On se dade na ve banje u zlostavljanju. Predstavi sebi tvrdnje 'Partija ka eda je zemlja pljosnata', 'Partija ka e da je led te i od vode' - i izve ba se da neprime uje ili da ne shvata argumente koji su tome protivre ili. Nije bilo lako. Bilaje potrebna velika mo rezonovanja i improvizacije. Na primer, aritmeti kiproblemi koji su proizilazili iz tvrdnje 'dva i dva su pet' bili su van njegovihintelektualnih mo i. Bila je tako e potrebna i izvesna duhovna gimnastika,sposobnost da se u jednom trenutku primenjuje najsuptilnija logika, a u drugomprevi aju i najgrublje logi ke gre ke. Glupost je bila isto toliko potrebna koliko iinteligencija, i isto toliko te ko dosti na.

Jednog dana - mada 'jednog dana' nije pravi izraz; moglo je isto tako biti ipola no i; dakle: jednom - on zapade u udno, bla eno sanjarenje. I ao jehodnikom o ekuju i metak. Znao je da e ga idu eg trenutka metak pogoditi. Sveje bilo sre eno, izgla eno, pomireno. Nije vi e bilo sumnji, prepirki, bola, straha.Telo mu je bilo zdravo i sna no. Hodao je lakim koracima, s rado u od kretanja iose anjem da hoda po suncu. Vi e nije bio u uzanim belim hodnicima Ministarstvaljubavi nego u onom ogromnom prolazu obasjanom suncem, irokom itavkilometar, kojim je prolazio u delirijumu izazvanom drogom. Bio je u Zlatnomkraju i hodao putanjom preko starog pa njaka koji su ze evi sav obrstili. Ose ao je

ord Orvel – 1984.

136/151

kratku gipku travu pod nogama i sunce na licu. Na ivici poljane blago su se njihalibrestovi, a negde iza njih bio je poto u ijim su se zelenim virovima ispod vrbaigrale ribice.

Odjednom se tr e, sav u asnut. Po ki mi mu izbi znoj. Bio je uo svoj glasnikrik:

"D ulija! D ulija! D ulija! D ulija, ljubavi moja! D ulija!"

Za trenutak ga salete halucinacija: vide je pred sobom. inilo se da nijesamo s njim, nego u njemu. Bilo mu je kao da mu je u la u samo tkivo ko e. Togtrenutka ju je voleo daleko vi e nego kad su bili zajedno i slobodni. Isto tako jeznao da je ona negde iva i da joj je potrebna njegova pomo .

On ponovo le e i poku a da se pribere. ta je to uradio? Koliko e godinaovaj trenutak slabosti dodati njegovom zato eni tvu?

Jo jedan trenutak, i on e uti bat izama u hodniku. Oni ne e pustiti daovaj izliv pro e neka njeno. Sad znaju, ako nisu i od ranije znali, da on kr isporazum koji je zaklju io s njima. Pokorio se Partiji ali je jo uvek mrzi. Upro losti je pod maskom konformiste nosio jereti ki duh. Sad se povukao korakdalje: u duhu se predao, ali se nadao da e du u o uvati netaknutu. Zna da nije upravu, ali vi e voli da ne bude. Oni e to razumeti - O'Brajen e razumeti. Sve jeizi lo na videlo u tom jednom jedinom glupavom kriku.

Mora e da po ne ispo etka. To mo e potrajati godinama. On pre e rukompreko lica, trude i se da upamti novi oblik. U obrazima su bile duboke borejagodice su pod rukom bile o tre, nos spljo ten. Osim toga, otkako se poslednji putvideo u ogledalu, dobio je i nove vilice. Nije lako odr ati nedoku iv izraz na licukad ovek ne zna kako mu lice izgleda. U svakom slu aju, sama kontrola nadcrtama lica nije dovoljna. On prvi put shvati da ovek koji ho e da sa uva tajnumora da je sakrije i od samog sebe. Mora sve vreme znati da je ona tu, ali ne smeje, dokle god ne postane potrebna, pustiti da u bilo kom obliku kome se mo e datiime prodre u svest. Od sad mora da ima ne samo ispravne misli nego i ispravnaose anja, ispravne snove. A sve to vreme mora uvati mr nju u sebi, kao grudvumaterije koja je deo njega, a ipak nepovezana s njim kao cistu.

Jednog dana e odlu iti da ga streljaju. Ne mo e se znati kad, ali senekoliko sekundi unapred mo e pogoditi. Pucaju uvek s le a kad ovek idehodnikom. Deset sekundi e biti dosta. Za to vreme se svet u njemu mo epreokrenuti. I onda, najednom, bez ijedne re i, bez zastajanja u hodu, bezpromene i u jednoj jedinoj crti lica - najednom e kamufla a spasti i: bum! opali etopovi njegove mr nje. Mr nja e ga ispuniti kao ogroman pra tav plamen. I u tomistom trenutku: bum! Opali e metak, prekasno - ili prerano. Pre nego to mu budupridobili mozak, oni e ga razneti. Jereti ka misao e biti neka njena, nepokajana,van njihovog doma aja zauvek. Oni e probu iti rupu u svom sopstvenomsavr enstvu. Umreti mrze i ih - to je sloboda.

On zatvori o i. To je bilo te e nego prihvatiti intelektualnu disciplinu. Upitanju je bilo samoponi enje, samosaka enje. Mora e da zaroni u najgnusnijugnusobu. ta jo ima stra nije, ta jo ima gadnije? On pomisli na Velikog Brata.Ogromno lice (zato to se stalno vi alo na plakatima uvek se inilo da ima metar uirinu) sa gustim crnim brkovima i o ima koje su pratile oveka, izi e mu pred o i

kao samo od sebe. Koje je njegovo pravo ose anje prema Velikom Bratu?

U hodniku se u te ak bat izama. eli na vrata se otvori e s treskom. Ueliju u e O'Brajen. Iza njega je stajao oficir vo tana lica i stra ari u crnoj

uniformi.

"Ustani", re e O'Brajen. "Hodi ovamo."

ord Orvel – 1984.

137/151

Vinston stade pred njega. O'Brajen ga dohvati sna nim rukama za ramena iunese mu se u lice.

"Mislio si da me prevari ", re e on. "To ti je bilo glupo. Ispravi se. Pogledajme u lice."

On zastade, zatim nastavi bla im glasom:

"Oporavlja se. Intelektualno, s tobom je gotovo sve kako treba. Nisinapredovao jedino emocionalno. Reci mi, Vinstone - i zapamti, bez la i; ti zna dauvek prime ujem la - reci mi: koje je tvoje pravo ose anje prema Velikom Bratu?"

"Mrzim ga."

"Mrzi ga. Dobro. Zna i da je do lo vreme da nau i poslednji korak. Morazavoleti Velikog Brata. Nije dovoljno da mu se samo pokorava ; mora ga voleti."

On pusti Vinstona blago ga gurnuv i prema stra arima.

"Soba sto jedan", re e.

5.U svakoj fazi svog zato eni tva znao je, ili mu se inilo da zna, na kom se

mestu te zgrade bez prozora nalazi. Verovatno je bilo malih razlika u vazdu nompritisku. elije gde su ga stra ari tukli bile su pod zemljom. Soba u kojoj ga jeO'Brajen saslu avo bila je visoko, blizu krova. Ova prostorija je bila mnogo metarapod zemljom, na najdubljem mestu dokle se mo e do i.

Bila je ve a od skoro svih ostalih elija u kojima je bio. No on je jedva iprime ivao okolinu. Primetio je jedino da su pravo ispred njega bila dva sto a,oba pokrivena zelenom ojom. Jedan je bio na svega metar-dva ispred njega, adrugi ne to dalje, blizu vrata. Bio je u sede em stavu privezan za stolicu takovrsto da nije mogao pokrenuti ni ta, ak ni glavu. Glavu mu je otpozadi ne to

stezalo tako da je morao gledati pravo preda se.

Za trenutak je bio sam, zatim se vrata otvori e i O'Brajen u e.

"Jednom si me pitao", re e O'Brajen, " ta je u sobi sto jedan. Ja sam tirekao da odgovor zna i sam. Svi znaju. U sobi sto jedna je najgora stvar na svetu."

Vrata se ponovo otvori e. U e stra ar koji je nosio ne to od ice, nekukutiju ili korpu. On je stavio na udaljeniji sto. Od O'Brajena Vinston nije mogao davidi ta je to.

"Najgora stvar na svetu", re e O'Brajen, "varira zavisno od jedinke. Za nekogje to biti iv zakopan, za drugog biti spaljen, ili udaviti se, ili biti nabijen na kolac,ili pedeset drugih smrti. Ima slu ajeva kad je najgora stvar na svetu ne to sasvimbezna ajno, ak ni ne smrtonosno."

On se be e malo pomerio u stranu tako da je Vinston mogao bolje videtionaj predmet na stolu. To je bio etvrtasti kavez od ice, s ru icom ne to nalik nama evala ku masku, s udubljenom stranom napolju. Iako je kavez le ao tri- etirimetra od njega, Vinston vide da je uzdu nom pregradom podeljen na dvoje, i da seu svakom odeljku nalazi po jedan stvor. To su bili pacovi.

"U tvom slu aju", re e O'Brajen, "najgora stvar na svetu su pacovi."

Jo im je video kavez, kroz Vinstona je pro la neka jeza predose anja,neki strah od neznano ega. No tog trenutka mu najednom postade jasno ta zna ionaj maskoliki deo. Utroba kao da mu se pretvori u vodu.

"Ne mo ete!" kriknu on visokim, napuklim glasom. "Ne biste valjda! Ne bistevaljda! Pa to je nemogu e."

ord Orvel – 1984.

138/151

"Da li se se ", re e O'Brajen, "trenutka panike koji ti je dolazio u snovima?Ispred tebe je bio zid mraka, a u u ima ti je bu alo. S druge strane zida nalazilo sene to u asno. Znao si da zna ta je to, ali se nisi usu ivao da mu pogleda u o i. Sdruge strane zida su se nalazili pacovi."

"O'Brajene!" re e Vinston napre i se da ovlada svojim glasom. "Vi znate dato nije potrebno. ta tra ite od mene?"

O'Brajen mu ne dade neposredan odgovor. Najzad progovori, onakoiteljski kako je ponekad imao obi aj. Gledao je zami ljeno nekud u daljinu, kao

da se obra a publici iza Vinstonovih le a.

"Sam po sebi", re e on, "bol nije uvek dovoljan. Ima situacija u kojima seovek odupire bolu, ak i dok ne izdahne. Ali za svakog postoji ne to neizdr ljivo -

ne to o emu se ne mo e ni misliti. To nema veze sa hrabro u i kukavi lukom.ovek koji pada s neke visine nije kukavica ako se u padu uhvati za u e. ovek koji

izranja iz duboke vode nije kukavica ako napuni plu a vazduhom. To jejednostavno instinkt koji se ne mo e uni titi. Isti je slu aj s pacovima. Za tebe, onisu neizdr ljivi. Oni predstavljaju oblik pritiska kome se ne mo odupreti, ak ikad bi hteo. Stoga u initi ono to se od tebe tra i."

"Ali ta, ta? Kako u to u initi ako ne znam ta je?"

O'Brajen podi e kavez i premesti ga na bli i sto, spustiv i ga pa ljivo naoju. Vinstonu zapi ta krv u u ima. Imao je ose anje da sedi u potpunoj

usamljenosti. Nalazio se usred ogromne puste ravnice, ravne pustinje natopljenesuncem, preko koje su mu svi zvuci dolazili iz neizmernih daljina. No ipak je kavezs pacovima bio nepuna dva metra od njega. Pacovi su bili ogromni. Bili su u onomdobu kad im nju ka postaje tupa i krvo edna a krzno prelazi iz sive boje u mrku.

"Iako je glodar", re e O'Brajen, jo uvek se obra aju i nevidljivoj publici,"pacov je meso der. To zna . uo si ta se de ava u siroma nim etvrtima ovoggrada. Ima ulica gde ene ne smeju da ostave malo dete samo u ku i, ak ni nanekoliko minuta, jer bi ga ina e pacovi svakako napali. U vrlo kratkom rokuoglodali bi ga do kostiju. Oni tako e napadaju bolesnike i samrtnike. Saza uju om inteligencijom raspoznaju koji se ljudi ne mogu braniti."

Iz kaveza se za u estoka cika. Vinstonu se u ini da dopire izdaleka. Pacovisu se tukli; poku avali su da se dohvate jedno drugog kroz pregradu. On u i duboko

ajni ko stenjanje. U ini mu se da i ono dolazi odnekud van njega.

O'Brajen podi e kavez i u istom trenutku pritisnu ne to na njemu. Ne tokoljocnu. Vinston se izbezumljeno napre e da se otrgne sa stolice. Nije vredelo:

svaki deo tela, ak i glava, bili su vrsto stegnuti. O'Brajen prima e kavez na nepunmetar od Vinstonovog lica.

"Pritisnuo sam prvu polugu", re e on. "Konstrukcija ovog kaveza ti je jasna.Maska e ti nale i na lice, ne ostavljaju i nikakav izlaz. Kad pritisnem ovu drugupolugu, vrata kaveza e se podi i. Izgladnele ivotinje e izleteti kao meci. Jesi likad video pacova u skoku? Nalete e ti na lice i odmah zagristi u njega. Neki put idupravo na o i. Neki put progrizu kroz obraze i navale na jezik."

Kavez se primicao; ve je bio sasvim blizu. Vinston u niz o trih krika kojikao da su dolazili iz vazduha iznad njegove glave. Ipak se estoko borio protivpanike. Smisliti, smisliti ne to makar u preostalom deli u sekunde - jedina nada jebila u tome. Odjednom ga po nozdrvama udari odvratan ustajao zadah ivotinja. Unjemu se uskome a mu nina; on se gotovo onesvesti. Sve se bilo pomra ilo. Zatrenutak je bio izvan sebe, ivotinja koja urla. No ipak izroni iz mraka gr evito sedr i jedne misli. Mo e se spasiti na jedan jedini na in. Mora podmetnuti nekodrugo ljudsko bi e, telo nekog drugog ljudskog bi a, izme u sebe i pacova.

ord Orvel – 1984.

139/151

Krug maske je ve bio toliko blizu da se od njega nije videlo vi e ni ta.Vratanca od ice bila su mu na svega dva-tri pedlja od lica. Pacovi su znali ta sesprema. Jedan je poskakivao, a drugi, stari olinjali deda iz kanalizacije, stajaouspravno, ste i ru astim apama ipke kaveza, i krvo edno nju kao. Vinstonvide brkove i ute zube. Ponovo ga zahvati crna panika. Bio je slep, bespomo an,bez misli.

"To je bila uobi ajena kazna u vreme kineskog carstva." re e O'Brajen,didakti ki kao i pre.

Maska mu se navla ila na lice. ica mu se o a o obraz. A onda - ne, to nijebilo olak anje, samo nada, si an komadi nade. Prekasno, mo da prekasno. Noon be e najednom shvatio da na celom svetu postoji samo jedno bi e na koje mo eda prenese svoju kaznu - jedno jedino telo koje mo e da gurne izme u sebe ipacova. I po e izbezumljeno urlati, ponavljati iz sveg glasa:

"D uliji! D uliji! Ne meni! D uliji! Svejedno mi je ta ete joj! Iskidajte jojlice, oderite je do kostiju. Ne meni! D uliji! Ne meni!"

Padao je unazad, u neizmerne dubine, sve dalje od pacova. Jo uvek je bioprivezan za stolicu, ali be e propao kroz pod, kroz zidove zgrade, kroz zemlju, krozokeane, kroz atmosferu, u vasionu, u me uzvezdani prostor - sve dalje, dalje,dalje od pacova. Bio je udaljen neznano koliko svetlosnih godina, ali O'Brajen je idalje stajao uz njega. Jo uvek je ose ao hladno u ice na obrazu. Ali kroz tamukoja ga je obavijala on u jo jedno metalno koljocanje. Znao je da su se vratancazatvorila a ne otvorila.

6.Kafana Pod kestenom bila je gotovo prazna. Padaju i koso kroz prozor, ut

sun ev zrak je padao na pra njave plo e stolova. Bilo je petnaest asova; samotnodoba dana. Iz telekrana se cedila muzika metalnog zvuka.

Vinston je sedeo u svom uobi ajenom uglu, zagledan u praznu u. Katkadbi podigao pogled na ogromno lice koje ga je gledalo sa suprotnog zida. Ispod njegaje pisalo VELIKI BRAT TE POSMATRA. Kelner se pojavi nepozvan i napuni mu u

inom Pobeda, istresav i u nju i nekoliko kapljica iz druge boce kroz iji jezapu prolazila cev ica.To je bio saharin s karanfili em, specijalitet kafane.

Vinston je slu ao telekran. Iz njega je trenutno izlazila samo muzika, alisvakog asa se o ekivao specijalni bilten Ministarstva mira. Novosti s afri kogfronta bile su krajnje uznemiruju e. Brige o tom frontu vra ale su mu se celogdana. Jedna evroazijska armija (Okeanija je u ratu s Evroazijom; Okeanija jeoduvek u ratu s Evroazijom) kretala se na jug stravi nom brzinom. Podnevni biltennije pominjao nijednu odre enu oblast, no bilo je verovatno da se borbe ve vodeoko u a Konga. Brazavil i Leopoldvil su bili u opasnosti. Nije se moralo gledati namapu da bi se shvatilo ta to zna i. Nije u pitanju bio samo gubitak centralneAfrike; prvi put u celom ratu bila je ugro ena i sama teritorija Okeanije.

U njemu planu neko jako ose anje, ne sasvim strah nego neko neodre enouzbu enje, zatim se zagasi. On prestade misliti o ratu. Tih dana se nije mogaokoncentrisati ni na ta du e od nekoliko trenutaka. On podi e u i ispi je ujednom gutljaju. Kao i uvek, d in ga protrese, gotovo natera da povrati. Pi e jebilo odvratno. Karanfili i saharin, koji su, onako otu ni, ve i sami bili gadni, nisumogli da sakriju tupi uljasti miris; a najgore je od svega bilo to to mu je miris

ina, koji ga je pratio dan i no , bio u svesti neraskidivo vezan sa zadahom onih...

Nikad ih nije imenovao, ak ni u mislima; koliko mu je bilo mogu e, nije ihni zami ljao. Oni su bili ne to ega je samo upola bio svestan, ne to to mu se

ord Orvel – 1984.

140/151

vrzma tik uz lice, neki miris koji mu se uporno dr ao nozdrva. Dok se d in u njemudizao, od podrignu kroz ljubi aste usne. Otkako su ga pustili bio se ugojio, pa ak ipovratio svoju staru boju - u stvari, i vi e nego povratio. Crte lica su mu zadebljale,ko a na nosu i jagodicama ogrubela i pocrvenela, ak je i elavo teme bilo previ eru asto. Kelner, i ovog puta nepozvan, donese ahovsku tablu i poslednji brojTajmsa, savijen na strani sa ahovskim problemima. Zatim, videv i da je Vinstonova

a prazna, donese bocu s d inom i napuni je. Vinston nije morao da naru uje.Znali su njegove navike. ahovska tabla ga je uvek ekala, sto u uglu bio uvekrezervisan; ak i kad je kafana bila puna on je za svojim stolom sedeo sam jer nikonije hteo da bude vi en u njegovoj blizini. Nikad se nije trudio da ra una koliko jepopio. U nepravilnim razmacima podnosili su mu komad prljave hartije za koji sugovorili da je ra un, no imao je utiska da mu stalno napla uju manje. No bilo bi musvejedno i da je obratno. Sad je uvek imao para. Imao je ak i posao, sinekurupla enu daleko bolje no njegova ranija slu ba.

Muzika s telekrana prestade. Program nastavi spikerov glas. Vinston podi eglavu, ali posredi nije bio bilten s fronta. Samo kratko saop tenje Ministarstvaobilja da je u prethodnom tromese ju norma desete troletke za proizvodnju pertliprema ena za dvadeset osam odsto. On ispita ahovski problem i postavi figure. Upitanju je bila komplikovana zavr nica, pri emu je trebalo upotrebiti i dva konja.'Beli vu e i dobija u dva poteza.' Vinston podi e pogled na portret Velikog Brata.Beli uvek matira, pomisli on s nekim maglovitim misticizmom. Uvek je takoude eno, bez izuzetka. Ni u jednom ahovskom problemu od po etka sveta nijepobe ivao crni. Ne simbolizuje li to ve itu, nepromenljivu pobedu dobra nad zlim?Ogromno lice ga je posmatralo, puno smirene snage. Beli uvek matira.

Glas iz telekrana zastade i nastavi druk ijim i mnogo ozbiljnijim tonom:"Upozoravate se da budete spremni za va no saop tenje u petnaest i trideset.Petnaest i trideset! U pitanju su vesti od najve eg zna aja. Pazite da ih nepropustite. Petnaest i trideset!" Zveketava muzika ponovo zasvira.

Vinstonu zalupa srce. To e biti bilten s fronta; instinkt mu je govorio da evesti biti lo e. Celog dana su mu se, s malim naletima uzbu enja, vra ale misli ostrahobnom porazu u Africi. inilo mu se da gleda evroazijsku armiju kako kuljapreko nikad neprekora ene granice i prodire na vrh Afrike kao kolona mrava. Zarnije bilo mogu e nekako ih napasti s boka? U glavi mu je jasno stajao obriszapadnoafri ke obale. On podi e belog konja i poma e ga preko table. Tu je pravomesto. Jo dok mu je pred o ima bila crna horda koja juri na jug, on vide drugusilu, neobja njivo skupljenu, kako im najednom prodire u pozadinu i presecakopnene i pomorske komunikacije. inilo mu se da svojom eljom o ivljava tudrugu silu. Ali treba dejstvovati brzo. Ako vladaju celom Afrikom, ako se do epajuaerodroma i podmorni kih baza na rtu Dobre Nade, prese i e Okeaniju nadvoje.To bi moglo zna iti sva ta: poraz, rasulo, ponovnu podelu sveta, propast Partije!On duboko udahnu. U du i mu se borila udna sme na ose anja - mada to nije bilasme na u pravom smislu - ta nije, nekoliko uzastopnih slojeva ose anja, pri emuse nije moglo znati koji je sloj najni i.

Gr pro e. On vrati belog konja ne mesto, ali za trenutak se nije mogaousredsrediti na problem. Misli mu ponovo odluta e. On skoro nesvesno ispisa prstompo pra ini na stolu:

2 + 2 =

"U du u ti ne mogu u i", be e mu rekla ona. Ipak su mogli.

ord Orvel – 1984.

141/151

ta ti se ovde desi ostaje zauvek", be e rekao O'Brajen. To je bila pravare . Od nekih stvari, svojih sopstvenih dela, ovek se ne mo e oporaviti. U grudimamu ne to bude ubijeno: spaljeno, sa eno.

Video se s njom; ak i razgovarao. Nije bilo opasno. Znao je, skoroinstinktivno, da za njegove postupke vi e gotovo i nemaju interesovanja. Da je biloko od njih dvoje hteo, mogao je udesiti da se na u jo jednom. Sreli su se u stvarisasvim slu ajno, u Parku, jednog o trog, o ajno hladnog martovskog dana, kad jezemlja bila nalik na gvo e i sva trava se inila mrtva, a nigde nije bilo nijednogpupoljka sem nekoliko afrana koji su se probili iz zemlje da ih vetar ra ere i.Hitao je svojim putem, smrznutih ruku i sa suzama od vetra, kad je vide na nepunihdeset metara od sebe. Odjednom mu bi jasno da se promenila na neki te ko opisivna in. Oni se skoro mimoi e bez ikakvog znaka, a zatim se on okrete i po e zanjom, ne previ e revnosno. Znao je da nema opasnosti, da se niko ne bizainteresovao za njih. Ona je utala. Po la je ukoso preko trave kao da ga sepoku ava otresti, zatim se pomirila s njegovim prisustvom pored sebe. Ubrzo sena e okru eni iskidanim bunjem bez li a, nekorisnim bilo kao skrovi te bilo kaoza tita od vetra. Stado e. Bilo je zverski hladno. Vetar je zvi dao kroz gran ice itresao retke afrane. On je zagrli oko pojasa.

Telekrana nije bilo, ali je sakrivenih mikrofona moralo biti; sem toga, bili suna vidiku. To nije imalo zna aja; ni ta nije imalo zna aja. Mogli su le i na zemlju iuraditi ono da su hteli. Na samu pomisao njemu se sledi meso na kostima. Onani im ne odvrati na zagrljaj; nije se ak ni trudila da se oslobodi. On sad vide ta sepromenilo u njoj. Lice joj je bilo e, a preko ela i slepoo nice, delimi nosakrivena kosom, prolazila je brazgodina; ali promena nije bila u tome. U pitanjuje bilo to to joj se struk pro irio i, na neki udan na in, ukrutio. On se seti kako jejednom, posle eksplozije raketne bombe, pomagao da se iz ru evina izvu e le , ikako se za udio ne to je mrtvac bio neverovatno te ak, nego to je bio takouko en i nezgodan za no enje; kao da je bio od kamena a ne mesa i kostiju.

Nije poku avao da je poljubi; nisu ni govorili. Kad su se vra ali preko trave,ona ga prvi put pogleda pravo u lice, kratkim pogledom, punim prezira iodbojnosti. On se upita da li je to samo zbog ne ega iz pro losti ili ju je odbijao izbog svog naduvenog lica i vode koju mu je vetar stalno izvla io iz o iju. Sedo e nadve gvozdene stolice, jedno pored drugog, ali ne previ e blizu. Vide da se onasprema da progovori. Ona pomeri svoju nezgrapnu cipelu nekoliko centimetara inamerno prebi jednu gran icu. Primeti da su joj stopala izgledala ira.

"Izdala sam te", otvoreno re e ona.

"Izdao sam te", re e on.

Ona baci na njega jo jedan kratak i odbojan pogled.

"Ponekad", re e ona, "ponekad ti zaprete ne im - ne im emu se ne moodupreti, o emu ak ne mo ni misliti. I onda ka : "Nemojte mene, uradite tonekom drugom, uradite to tome i tome." Posle mo i da se pretvara da je to biosamo trik, da si to rekao samo da bi prestali i da to u stvari ne misli . Ali to nijeistina. U onom trenutku zaista tako misli . Misli da nema drugog na ina da sespase , i potpuno si spreman da se spase na takav na in. I prosto po eli da se todesi tom drugom. Nije ti stalo koliko e on da se mu i. Stalno ti je samo do sebe."

"Stalo ti je samo do sebe", ponovi on kao odjek.

"A posle toga ne ose se onako isto prema tom drugom."

"Ne", re e on, "ne ose se onako isto."

inilo se da se vi e nema ta re i. Vetar im je lepio za telo tankekombinezone. Skoro najednom postade nezgodno sedeti i utati; sem toga, bilo je

ord Orvel – 1984.

142/151

previ e hladno da bi se moglo sedeti nepokretno. Ona re e da mora na metro iustade da po e.

"Moramo se jo koji put videti", re e on.

"Da", re e ona, "moramo se jo koji put videti."

Neko vreme ju je neodlu no pratio, pola koraka iza nje. Vi e nisuprogovorili. Nije se u stvari trudila da ga se otrese, ali je i la upravo toliko brzo daon nije mogao uporedo s njom. On se be e re io da je otprati do stanice metroa, alimu najednom to vu enje za njom po hladno i postade besmisleno i neizdr ljivo.Bila ga je obuzela elja ne toliko da se odvoji od D ulije koliko da se vrati u kafanuPod kestenom, koja mu nikad nije bila privla nija nego u tom trenutku.Pred o i muizi e nostalgi na slika svog stola u uglu, s novinama, ahovskom tablom inepresu nim d inom. Tamo e pre svega biti toplo. Slede eg trenutka, ne sasvimslu ajno, on dopusti grupici prolaznika da ga izdvoji od D ulije. Preko volje poku ada je sustigne, zatim uspori korak, okrete se i po e u suprotnom pravcu. Kad jepre ao pedeset metara, okrete se. Na ulici nije bilo mnogo sveta, ali D uliju venije mogao da raspozna. Bilo koja od desetak silueta koje su hitale niz ulicu moglaje biti njena. Mo da se njeno raskrupnjalo, ukru eno telo vi e nije ni mogloprepoznati s le a.

"U onom trenutku", rekla mu je, "zaista tako misli ." On i jeste tako mislio.Nije samo rekao, nego je to zaista i po eleo. Po eleo je u tom trenutku da nju, ane njega, bace onim...

U muzici koja se cedila sa telekrana ne to se izmeni. Pojavi se neka reska,podrugljiva nota, neka uta nota. A onda - to se mo da nije ni de avalo, mo da jeto bilo samo se anje u muzi kom ruhu - neki glas zapeva:

Pod kestenom senke duge

Prodadosmo jedno drugo...

U o i mu navre e suze. Kelner koji je prolazio pored stola primeti da mu jea prazna i donese bocu sa d inom.

Podi e u i pomirisa je. Pi e je sa svakim gutljajem postajalo ne manjeodvratno nego jo odvratnije. Ali bilo je postalo element u kome je plivao, njegovivot, njegova smrt i njegovo vaskrsenje. D in mu je svake no i donosio omamu i

svakog jutra podizao ga iz mrtvih. Kad se budio, retko pre jedanaest nula-nula,slepljenih kapaka, izgorelih usta, i s ose anjem da mu je ki ma prebijena, ne bi semogao ni di i iz vodoravnog polo aja da mu nisu pored kreveta stajale boca i ajnaoljica. U podnevne sate je sedeo zacakljena lica, s bocom pod rukom, i slu ao

telekran. Od petnaest nula-nula do zatvaranja postojao je deo inventara u kafaniPod kestenom. Vi e se nikog nije ticalo ta radi, vi e ga nije budio nikakav pisak,vi e ga nijedan telekran nije korio. Povremeno, mo da dvaput nedeljno, odlazio jeu Ministarstvo istine, u pra njavu kancelariju koja je izgledala napu tena, i tamoobavljao ne to malo posla, upravo onoga to se nazivalo poslom. Bio je postavljenza lana pododbora pri nekom pododboru, izdanku jednog od bezbrojnih odborakoji su se bavili manjim te ko ama nastalim u pripremanju jedanaestog izdanjare nika Novogovora. Sastavljali su ne to to se zvalo 'ad hok izve taj', ali o emu jetaj izve taj trebalo da bude, nikad nije kona no saznao. To je imalo neke veze spitanjem da li zareze treba stavljati u zagrade ili van zagrada. U njegovompododboru bilo ih je jo etvoro, sve osoba sli nih njemu. Bilo je dana kad su sesastajali i odmah potom rasturali, iskreno priznaju i jedni drugima da zaista nemata da se radi. No bilo je i dana kad su se skoro revnosno davali na posao, pedantno

ord Orvel – 1984.

143/151

i s velikim arom sastavljali zapisnike, pravili nacrte drugih informacija koje nikadnisu zavr avali - kad je prepirka oko toga ta je to zbog ega se navodno prepirupostajala neverovatno komplikovana i zakukuljena, sa cepidla enjem okodefinicija, s ogromnim skretanjima, sva ama - ak pretnjama da se stvar iznetipred vi e rukovodstvo. Onda bi najednom iz njih isparila sva energija, i sedeli bioko stola, gledaju i se uga enim o ima, kao duhovi koji blede kad petao kukurikne.

Telekran za trenutak u uta. Vinston ponovo podi e glavu, bilten! Ali ne,samo su menjali plo u. Iza o nih kapaka imao je mapu Afrike. Kretanje armijesa injavalo je dijagram: crna strela koja se probija horizontalno na istok prekorepa crne. Kao da tra i potporu, on podi e pogled na neuzbu eno lice s portreta.Da li je uop te mogu e da ova druga strela ne postoji?

Interesovanje mu ponovo popusti. On popi jo jedan gutljaj d ina, podi ebelog konja i povu e jedan potez za probu. ah. No to o igledno nije bio pravipotez, jer...

Nepozvano, u glavu mu se vrati se anje. On vide sobu osvetljenu sve om,ogroman krevet s belim pokriva em i sebe, de aka od devet-deset godina, kakosedi na podu, mu ka kockice i odu evljeno se smeje. Majka je sedela prekoputanjega i tako e se smejala.

To se po svemu sude i desilo nekih mesec dana pre nego to je ona nestala.Taj trenutak je bio trenutak pomirenja, kad je upornu glad u trbuhu bio zaboravio,a ranija ljubav prema majci za trenutak ponovo o ivela. Dobro se se ao dana,raskva enog od ki e; voda je curila po oknu a svetlo bilo previ e mutno da bi semoglo itati. Dosada dvoje dece u mra noj, pretrpanoj spava oj sobi postala jeneizdr iva. Vinston je cvilio i kukumav io, uzaludno zahtevao hranu, motao se posobi pomeraju i stvari i udaraju i nogama o drvenu oplatu sve dok susedi nisupo eli udarati po zidu, dok je mla e dete svakog asa plakalo. Na kraju mu jemajka rekla: "A sad budi dobar pa u ti doneti igra ku. Divnu igra ku - mnogo e tise dopasti"; zatim oti la na ki u, u malu sva tarnicu u blizini koja je jo uvekpovremeno radila, i vratila se s kartonskom kutijom u kojoj je bila igra ' ove e neljuti se'. Jo uvek se se ao mirisa vla nog kartona. Pribor za igru je bio bedan.Tabla je bila ispucala, a sitne drvene kockice tako lo e da su jedva le ale na strani.Vinston je posmatrao igru naduren i nezainteresovan. No tada mu je majka zapalilakomadi sve e, pa su seli na pod da igraju. Ubrzo se jako ubzbudio i podcikivao doksu figurice s nadom napredovale s jednog polja na drugo a onda bivale 'pojedene' imorale se vra ati na po etno polje. Odigrali su osam igara i dobili svako po etiri.Njegova si na sestrica, premala da bi razumela igru, sedela je poduprta jastukomi smejala po to su se i njih dvoje smejali. Celo jedno popodne bili su sre nizajedno, kao u njegovom ranijem detinjstvu.

On baci tu sliku iz svoje svesti. To je bila la na uspomena. Povremeno su gauznemiravale la ne uspomene. One nisu imale zna aja, dokle god ovek zna ta suu stvari. Neke stvari su se desile, neke druge nisu. On se okrete ahovskoj tabli iponovo podi e belog konja. Figura skoro u istom trenutku pade i zveknu na tabli.Vinston se be e trgao kao da mu je u telo zabodena igla.

tar trubni znak be e probio vazduh. Bilten! Pobeda! Kad se pre vesti ujeovaj trubni znak, to uvek zna i pobedu. Po kafani pro e neko elektri nouzbu enje. ak su se i kelneri trgli i na uljili u i.

Trubni znak be e oslobodio neopisivu buku. S telekrana je ve blebetaouzbu en glas, no jo ga u samom po etku gotovo zaglu i klicanje spolja. Novostbe e obletela ulice kao arolija. Od onog to je izlazilo iz telekrana Vinston je uotaman toliko da shvati da se sve desilo onako kako je i predvideo: ogromna armijapreba ena brodovima, iznenadan udar u neprijateljsku pozadinu, bela strela koja

ord Orvel – 1984.

144/151

prodire preko repa crne. Kroz op tu buku probijali su se odlomci trijumfalnih fraza:"Kapitalan strate ki manevar... savr ena koordinacija... krajnje rasulo... polamiliona zarobljenika... potpuna demoralizacija... vlast nad celom Afrikom... krajrata sagledljiv... najve a pobeda u ljudskoj istoriji... pobeda, pobeda, pobeda!"

Vinstonove noge su ispod stola pravile gr evite pokrete. Nije se ni pomakaosa svog mesta, ali u duhu je tr ao, brzo tr ao, bio je s gomilom na ulici, kli i doogluvljenja. On ponovo podi e pogled na portret Velikog Brata. Kolos koji jepregazio svet! Stena o koju su uzaludno udarale azijske horde! On pomisli kako jepre deset minuta - da, svega deset minuta - u njegovom srcu jo uvek biloneodumice oko toga da li e vesti s fronta zna iti pobedu ili poraz. Ah, nestalo jene to vi e od evroazijske vojske! Mnogo se toga promenilo u njemu od onog prvogdana u Ministarstvu ljubavi, ali kona no, neophodna, lekovita promena se do togtrenutka jo nije odigrala.

Glas s telekrana i dalje je sipao svoju pri u o zarobljenicima, plenu ipokolju, ali vika s ulice be e malo zamrla. Kelneri su se vra ali svome poslu. Jedanod njih pri e s bocom d ina. Sede i u svom bla enom snu, Vinston nije obra aopa nju na njega dok mu je ovaj punio u. Vi e nije ni tr ao ni klicao. Nalazio seponovo u Ministarstvu ljubavi, gde mu je sve bilo opro teno, gde mu je du a bilabela kao sneg. Nalazio se na optu eni koj klupi, priznavao sve, pokazivao svakog.Kora ao je hodnikom oblo enim belim plo icama, s ose anjem da hoda po suncu, is naoru anim stra arom za le ima. Dugo o ekivani metak mu je prodirao u mozak.

On se zagleda u ogromno lice. etrdeset godina mu je trebalo da saznakakav je to osmeh sakriven ispod crnih brkova. O svirepog, nepotrebnognesporazuma! O svojeglavog samoizgnanstva od roditeljskih grudi! Niz nos muprocuri e dve suze s mirisom d ina. Ali bilo je u redu, sve je bilo u redu, borba jebila zavr ena. Bio je izvojevao pobedu nad sobom. Veleo je Velikog Brata.

PRILOG

PRINCIPI NOVOGOVORA

Novogovor je bio zvani ni jezik Okeanije, stvoren da bi zadovoljio ideolo kepotrebe englsoca, ili engleskog socijalizma. Godine 1984. jo nije postojao niko koje upotrebljavao, bilo usmeno bilo pismeno, Novogovor kao svoje jedino sredstvoop tenja. Novogovorom su bili pisani uvodnici u Tajmsu, no oni su predstavljalifours de force, koje je mogao obaviti samo specijalist. O ekivalo se da eNovogovor kona no zameniti Starogovor (ili standardni engleski, kako bismo ga minazvali) otprilike do 2050. godine. U me uvremenu je on sve vi e osvajao, s tim tosu lanovi Partije nastojali da sve e upotrebljavaju novogovorske re i igramati ke konstrukcije u svakodnevnom govoru. Verzija koja je bila u upotrebi1984. godine i sistematizovana u devetom i desetom izdanju Re nika novogovora,bila je privremena; sadr ala je veliki broj suvi nih re i i arhai nih oblika koje jekasnije trebalo izbaciti. Mi emo se ovde baviti kona nom, usavr enom verzijom,sistematizovanom u jedanaestom izdanju Re nika.

Svrha Novogovora je bila ne da samo da sredstvo kojim bi se izra avalafilozofija i duhovne navike sledbenika englsoca nego da onemogu i sve ostalena ine mi ljenja. Namera je bila da, kad Novogovor bude prihva en jednom zauveka Starogovor zaboravljen, svaka jereti ka misao - to jest, misao koja bi bila uneskladu s principima englsoca - bude doslovno nepomisliva, bar u onoj meri ukojoj zavisi od re i. Re nik Novogovora je bio sastavljen tako da da ta an i esto

ord Orvel – 1984.

145/151

veoma suptilan izraz svakom zna enju koje bi lan Partije legitimno eleo daprenese sagovorniku ili itaocu, isklju uju i pri tom sva druga zna enja kao imogu nost da se do njih do e posrednim putem. To se postizalo delimi noizmi ljanjem novih re i, no pre svega izbacivanjem nepo eljnih re i i uklanjanjemneortodoksnih zna enja iz preostalih re i; ak uklanjanjem svih sekundarnihzna enja ukoliko je mogu e. Nave emo jedan primer. Re slobodan je postojala iu Novogovoru, ali se mogla upotrebiti samo u re enicama kao to su 'Ovo sedi te jeslobodno' ili 'Bi u tako slobodan da vas zamolim za jedan ilet'. U starom smislu'politi ki slobodan' ili 'intelektualno slobodan' nije se mogla upotrebiti, po topoliti ka i intelektualna sloboda vi e nisu postojale ni kao pojmovi, zbog ega sunu no bile bezimene. Sasvim nevezano s izbacivanjem jereti kih re i, su avanjere nika je bilo samo sebi cilj; nijednoj re i koja nije bila neophodna nije sedopu talo da ostane u ivotu. Novogovor je bio zami ljen ne da pro iri nego da suzikrug pojmova dostupnih ljudskoj misli, i toj svrsi je posredno koristilo smanjivanjebroja re i na minimum.

Novogovor se zasnivao na engleskom jeziku kakav poznajemo danas, madabi mnoge re enice Novogovora, ak i kad ne bi sadr ale novogovorne re i, bilejedva razumljive dana njem itaocu koji govori engleski. Novogovorske re i bile supodeljene u tri posebne kategorije, poznate kao re nik A, re nik B (ili kombinovanere i) i re nik C. Bi e jednostavnije govoriti o svakoj kategoriji posebno, nogramati ke osobenosti jezika emo razmotriti u odeljku posve enom re niku A,po to za sve tri kategorije va e ista pravila.

Re nik A. Re nik A se sastojao od re i potrebnih u svakodnevnim stvarima -jelu, pi u, radu, obla enju, penjanju i sila enju po stepenicama, vo nji u vozilima,obra ivanju vrta, kuvanju i sli no. Sastojao se gotovo u potpunosti od re i koje veimamo - udariti, tr ati, pas, drvo, ku a, njiva - ali u pore enju s dana njimengleskim re nikom njihov broj je bio izvanredno mali, dok su im zna enja bilaodre ena daleko stro e. Sve dvosmislenosti i nijanse zna enja bile su istrebljene. Uonoj meri u kojoj je to uop te mogu e, novogovorska re iz ove kategorije nije bilani ta drugo do jedan staccato zvuk koji izra ava jedan jedini jasno razumljivpojam. Re nik A bi bilo nemogu e upotrebiti u knji evnosti ili u diskusiji o politiciili filozofiji. Njegova svrha je bila da izra ava jedinstvene, celishodne misli, koje suse obi no ticale konkretnih predmeta ili fizi kih dela.

Gramatika Novogovora imala je dve jasno izra ene osobenosti. Prva je bilagotovo potpuna univerzalnost svih vrsta re i. Svaka re (u principu je to va ilo i zavrlo apstraktne re i kao to su ako ili kad) mogla se upotrebiti i kao glagol, i kaoimenica, i kao pridev, i kao prilog. Izme u imeni nog i glagolskog oblika, ukoliko supoticali od istog korena, nije bilo nikakve razlike. Ovo pravilo je samo po sebiuni tilo veliki broj arhai nih oblika. Re misliti, na primer, u Novogovoru nijepostojala. Njeno mesto zauzimala je re misao, koja je slu ila i kao glagol i kaoimenica. Ovde se nije primenjivao nikakav etimolo ki princip: u nekim slu ajevimaje zadr avan prvobitni imeni ki oblik, a u nekim glagolski. ak i kad glagol iimenica srodnog zna enja nisu bili etimolo ki povezani, esto se iz jezika izbacivalobilo jedno bilo drugo. Re se i, na primer, nije postojala; njeno zna enje jesadr ala re no , koja se upotrebljavala i kao glagol i kao imenica. Pridevi, uveksrednjeg roda, obrazovali su se dodavanjem nastavka -asto imenici (koja jeistovremeno bila i glagol), a prilozi dodavanjem nastavka -sno. Tako je, na primer,brzinasto zna ilo 'brz', a brzinosno zna ilo 'brzo'. Neki od na ih dana njih prideva -dobar, jak, velik, crn, mek - upotrebljavali su se i u Novogovoru, ali njihov broj jebio veoma mali. Za njima se ose ala slaba potreba, jer se skoro svaki pridev mogaoizvesti dodavanjem nastavka -asto. Nijedan od dana njih priloga nije se zadr ao,sem onih koji se ve zavr avaju na -sno. Prilog blizu na primer, glasio je blizinosno.

ord Orvel – 1984.

146/151

Sem toga, suprotnost svakoj re i - ovo je tako e, u principu, va ilo za svevrste re i - izvodila se dodavanjem prefiksa ne-, a poja avanje dodavanjemprefiksa vi e-, ili , za jo poja anije oblike, dvaputvi e-. Tako je, na primer,nehladno zna ilo topao, (topla, toplo) dok je vi e hladno zna ilo vrlo hladan, advaputvi e hladno 'izuzetno hladan'. Tako e je bilo mogu e, kao i u dana njemengleskom menjati gotovo svaku re dodavanjem predmetaka, pre-, po-, uz-, pod-,itd. Ovim na inima bilo je mogu e drasti no smanjiti broj re i. Postojanje pridevadobar, na primer, inilo je izli nim pridev lo , po to se eljeni smisao mogaoizraziti isto tako dobro - u stvari, jo i bolje - re ju nedobro. Svaki put kad su dvere i sa injavale prirodan par suprotnosti, ceo se posao sastojao u tome kojuodbaciti. Taman, na primer se moglo zameniti pridevom nesvetlo, ili svetaopridevom netamno,po elji.

Druga karakteristi na crta gramatike Novogovora bila je pravilnost. Uznekoliko izuzetaka, koje emo navesti ni e, svi su nastavci bili podvrgnuti istimpravilima. Pro lo vreme svih glagola obrazovalo se dodavanjem nastavka -o natre e lice jednine. Pro lo vreme od i i, na primer, glasilo je ideo, od sresti sretneo,itd. Mno ina se po pravilu obrazovala dodavanjem nastavka i, tako da je re ovekdavala oveci, prut - pruti, a lav - lavi. Svi pridevi su se poredili po istom pravilu,tako da su komparativ i superlativ od dobar (u Novogovoru dobro, po to su svipridevi bili srednjeg roda) glasili dobrije i najdobrije.

Jedine nepravilnosti bile su dopu tene kod zamenica, pokaznih i odnosnih, ipomo nih glagola. Bilo je tako e i izvesnih nepravilnosti u gra enju re i, diktiranihpotrebom da se govori brzo i lako. Re te ka za izgovor, ili re koja se moglapogre no uti, smatrala se ispco facto lo om re i; stoga se ponekad, radi eufonije,zadr avao arhai ni oblik ili unosila naknadna slova. No ova se potreba uglavnomosetila u vezi s re nikom B. Za to se lako i izgovora pridavala tolika va nost,vide emo u daljem tekstu ovog eseja.

Re nik B. Re nik B se sastojao od re i namerno sastavljenih u politi kesvrhe; naime od re i koje su ne samo u svakom slu aju imale politi ki smisao,nego iimale za cilj da onome ko ih izgovara nemetnu eljeni mentalni stav. Bez potpunograzumevanja principa na kojima je po ivala englsoc, te re i je bilo te koupotrebljavati pravilno. U nekim slu ajevima, one su se mogle prevesti naStarogovor, pa ak i na re i iz re nika A, ali obi no uz dugo parafraziranje iobavezno po ceni izvesnih finesa. Re i B predstavljale su neku vrstu verbalnestenografije, koja je esto cele krugove ideja izra avala u svega nekoliko slogova, ikoja je u isto vreme bila preciznija i imala ve u udarnu mo nego obi an jezik.

Sve re i B bile su kombinovane. (Kombinovane re i - na primer, diktograf -nalazile su se, razume se, i u re niku A; no to su bile samo pogodne skra enice kojenisu imale ideolo ke boje) Sastojale su se od dve ili vi e re i, ili delova dveju ilivi e re i, stopljenih ujedno u obliku lakom za izgovor. Amalgam koji je odatleproisticao uvek je bio istovremeno glagol i imenica, i menjao se po uobi ajenimpravilima. Da uzmemo samo jedna primer: re dobromisao, koja je zna ila, uveoma grubom prevodu, 'ideolo ka i politi ka ispravnost', ili, posmatrana kaoglagol, 'misliti na ideolo ki i politi ki ispravan na in'. Njeni oblici su bili: glagol iimenica, dobromisao; pro lo vreme i prilog vremena pro log, dobromisao,prilogvremena sada njeg, dobromisle i; pridev, dobromisleno; prilog, dobromislenosno;glagolska imenica dobromislitelj.

Re i B se nisu gradile ni po kom etimolo kom planu. Mogle su se sastavljatiod svih vrsta re i, pore anih bilo kojim redom i kresanih na bilo koji na in koji ihje inio lakim za izgovor ne oduzimaju i im pri tom smisao. Po to je ovde bilo te eposti i eufoniju, nepravilni oblici su bili i nego u re niku A. Na primer,pridevski oblici od dobromisao i zloseks glasili su dobromisasto i zloseksasto, jer bi

ord Orvel – 1984.

147/151

pravilni oblici dvosmisasto i zloseksasti bili nezgodni za izgovor. U principu,me utim, svim re ima B mogli su se dodavati pravilni nastavci, koji su u svimslu ajevima bili jednaki.

Neke re i B imale su veoma istan ano zna enje, jedva shvatljivo nekome konije vladao jezikom kao celinom. Uzmimo na primer jednu tipi nu re enicu izTajmsovih uvodnika: Staromislitelji ne trbuhose aju englsoc. Najkra i prevod tere enice na Starogovor bi bio: "Oni iji je na in mi ljenja formiran pre Revolucijene mogu u potpunosti emotivno shvatiti principe engleskog socijalizma." No to ne bibio ta an prevod. Pre svega, da bi se potpuno shvatila gornja novogovorskare enica, morala bi se imati jasna predstava o tome ta zna i englsoc. Sem toga,samo onaj ko je dobro upu en u englsoc mo e do kraja shvatiti punu snagu re itrguhose ati, naime slepo i odu evljeno prihvatiti, to je danas te ko zamislivo; ilipunu snagu re i staromisao, koja je bila neraskidivo vezana sa predstavom zla idekadencije. Me utim, specijalna funkcija izvesnih novogovorskih re i, me u njimai re i staromisao, nije se sastojala toliko u tome da izra avaju zna enja koliko daih uni tavaju. Zna enje tih re i, kojih je po prirodi stvari bilo malo,bilo jepro ireno do te mere da su obuhvatale celu grupu drugih re i; te druge re i, po toje njihovo zna enje sad prenosio jedan jedini lako razumljiv izraz, mogle su seodbaciti i zaboraviti. Najve a te ko a koju su imali sastavlja i re nika novogovoranije bila u izmi ljanju novih re i nego u tome da ta no utvrde ta novoizmi ljenere i zna e; to jest da utvrde koje grupe ostalih re i one ukidaju samim svojimpostojanjem.

Kao to smo ve videli na slu aju re i slobodan, re i koje su nekad imalejereti ko zna enje bile su ponekad po te ene, budu i pogodne za upotrebu; no utom slu aju bile su o ene od svih nepo eljnih sekundarnih zna enja. Bezbrojdrugih re i - ast, pravda, moral, internacionalizam, demokratija, nauka i religija -jednostavno su prestale da postoje. Njihovo zna enje je obuhvatala, - iobuhvataju i ga, ukidala - ica uop tenih re i. Sve re i koje su bile vezane zapojmove slobode i jednakosti, na primer, obuhvatala je jedna jedina re , zlomisao(misaoni zlo in), dok je sve re i vezane za pojmove objektivnosti i racionalizmaobuhvatala re staromisao. Ve a preciznost bila bi opasna. Od lana Partije sezahtevalo shvatanje sli no onome koje je imao stari Hebrejac: ovaj je naime znao,bez nekih detalja, da svi ostali narodi obo avaju 'la ne bogove'. Nije mu bilopotrebno da zna da se ti bogovi zovu Vaal, Oziris, Moloh, Astarot, itd.; to je manjeznao o njima, bolje je bilo za njegovu pravovernost. On je znao za Jehovu iJehovine zapovesti; znao je, prema tome, da su svi bogovi sa drugim imenima idrugim atributima la ni. Na pribli no isti na in, lan Partije je znao koje jepona anje pravilno, a u vrlo maglovitom, uop tenom smislu znao kakva su skretanjaod njega mogu a. Njegov seksualni ivot, na primer, u potpunosti su regulsale dvenovogovorske re i: zloseks (seksualni nemoral) i dobroseks (krepost). Re zloseksobuhvatala je sve seksualne prestupe - blud, preljubu, homoseksualnost i ostaleperverzije - kao i normalno seksualno op tenje ukoliko je samo sebi cilj. Nabrajatiih poimence nije bilo potrebno jer su svi predstavljali jednaku krivicu i, po pravilu,svi ka njavani smr u. U re niku C, koji se sastojao od izraza koji se koriste u naucii tehnici, moglo je biti potrebno da se izvesnim seksualnim skretanjima dajuspecijalni nazivi, ali obi nom gra aninu nije bila potreba da ih zna. On je znao tazna i dobroseks - naime, normalni seksualni odnos izme u mu a i ene, s jedinomsvrhom da se za nu deca, bez fizi kog zadovoljstva po enu; sve ostalo je bilozloseks. U Novogovoru je retko bilo mogu e i i za kakvom jereti kom misli dalje odsaznanja da je ona jereti ka; dalje od te granice nisu postojale re i da tu misaoizraze.

ord Orvel – 1984.

148/151

Nijedna re iz re nika B nije bila ideolo ki neutralna. Me u njima je bilomnogo eufeminizama. Re logodmor (logor za prinudni rad) i Minimir (Ministarstvomira, tj. Ministarstvo rata) imale su zna enje gotovo potpuno suprotno odnominalnog. S druge strane, neke re i su izra avale otvoreno i prezirno shvatanjeprave prirode okeanijskog dru tva. Primer ovoga je re prolokljuk, koja jeozna avala zabavu niske vrste i la ne vesti kojima je Partija kljukala mase. Bilo jezatim i dvosmislenih re i, koje su bile prihvatane kad su se odnosile na Partiju, apogrdne kad su se odnosile na njene neprijatelje. No pored ovih, bilo je i re i kojesu na prvi pogled izgledala ni ta drugo do obi ne skra enice, a kojima ideolo kuboju nije davalo zna enje nego sama njihova konstrukcija.

Koliko je to uop te bilo mogu e, u re niku B se ubacivalo sve to je imalo ilimoglo imati bilo kakvog politi kog zna enja. Nazivi svih organizacija, svih grupaljudi, svih doktrina, svih zemalja, svih ustanova i svih javnih zgrada bili su bezizuzetka kresani da dobiju eljeni oblik - jednu jedinu re , laku za izgovor, kojasadr i najmanji mogu i broj slogova potreban da uka e iz kog korena poti u. Uministarstvu istine, na primer, odeljenje dokumentacije, u kome je radio VinstonSmit, zvalo se dokodel, odeljenje proze prozodel, odeljenje za tele-programeteleodel itd. Cilj ovoga nije bio samo da u tedi u vremenu. Jo u prvim decenijamadvadesetog veka, 'teleskopirne' re i i izrazi bili su jedna od karakteristi nih crtapoliti kog jezika; prime eno je bilo da je sklonost ka upotrebi ovakvih skra enicanajizra enija u totalitarnim dr avama i organizacijama. Primer za ovo su re i Naci,Gestapo, Kominterna, Inspektor, Agitprop. U po etku je ta praksa prihva enagotovo instinktivno, ali u Novogovoru se ona sprovodila svesno. Primetilo se naimeda se tim skra ivanjem naziva su avalo i na suptilan na in menjalo zna enje izraza,utoliko to su se tim postupkom od njih otkidale sve asocijacije koje bi ina epovla ili. Izraz Komunisti ka internacionala, na primer, stvara kombinovanu slikuop teg ljudskog bratstva, crvenih zastava, barikada, Karla Marksa i Pariske komune.S druge strane, re Kominterna stvara smo sliku vrsto sastavljene organizacije iprecizno odre enog doktrinarnog programa. Ona se odnosi na ne to to seprepoznaje gotovo isto onako lako kao sto ili stolica, i to ima isto tako su enusvrhu. Kominterna je re koja se mo e izgovoriti skoro bez razmi ljanja, dok jeKomunisti ka internacionala izraz na kome se ovek mora zadr ati bar na trenutak.Na isti na in, asocijacije koje priziva re Ministin su daleko malobrojnije i lak e ihje kontrolisati. Otuda navika da se izrazi skra uju kad god je mogu e, ali i gotovopreterana pa nja koja se posve ivala lako i izgovora.

U Novogovoru, eufonija je nadja avala sve ostale momente sem preciznostizna enja. Njoj je uvek rtvovana gramati ka pravilnost kad se to smatralopotrebnim. S pravom, jer je cilj bio, i to pre svega u politici, imati kratke i odse nere i oko ijeg zna enja ne mo e biti zabune, koje se mogu izgovoriti brzo i kojeproizvode najmanje odjeka u govornikovoj svesti. Re i iz re nika B ak su dobijaleu snazi zbog toga to su me usobno bile veoma sli ne. Skoro bez izuzetka, te re i -Minimir, zloseks, logodmor, prolokljuk, Polmisao (Policija misli) i bezbroj ostalih -bile su dvoslo ne ili troslo ne, s tim to je naglasak pravilno padao na prvi iposlednji slog. Upotrebljavati ih zna ilo je govoroti blebetavo, na inom koji jeistovremeno bio staccato i monoton. A to se upravo i tra ilo. Cilj je bio odvojiti, unajve oj mogu oj meri, govor - osobito ako su u pitanju bile stvari koje nisu bileideolo ki neutralne - od mi ljenja. U stvarima svakodnevnog ivota bilo je bezsumnje potrebno, ili bar ponekad potrebno, razmisliti pre nego to e se ne to re i,ali lan Partije koji se na e u situaciji da treba da iznese sud o nekom pitanjupolitike ili etike morao je biti u stanju da izbacuje pravilna mi ljenja isto onakoautomatski kao to mitraljez izbacuje metke. Vaspitanje koje je dobioosposobljavalo ga je za to, jezik mu je pru ao gotovo nepogre iv instrumnt, a samo

ord Orvel – 1984.

149/151

tkivo re i, njihov o tri zvuk i izvesna namerna ru no a koja je bila u skladu sprincipima englsoca, pru ala mu je dalju pomo na tom putu.

Tu mu je i pomagala injenica to je izbor re i bio vrlo mali. U odnosu nana , re nik Novogovora je bio krajnje sku en, s tim to su se neprestano stvaralinovi na ini pomo u kojih se mogao jo vi e suziti. Novogovor se razlikovao odve ine ostalih jezika upravo po tome to mu se re nik svake godine su avao umestoda se iri. Svako su avanje je predstavljalo dobitak, jer to je izbor manji, manjeje i isku enje da se razmi lja. Tvorci Novogovora su se nadali da e se kona nodospeti do artikulisanog govora koji bi tekao samo iz grkljana, bez ikakvog u avi ih mo danih centara. Taj cilj je otvoreno priznavala re patkogovor, koja jezna ila 'gakati kao patka'. Kao i razne druge re i iz re nika B, ona je imala dvazna enja. Ukoliko su mi ljenja izra ena tim gakanjem bila politi ki ispravna,smisao je bio pohvalan: rekav i za jednog od partijskih govornika da je dvaputvi edobar patkogovoritelj, Tajms mu je u inio srda an i dragocen kompliment.

Re nik C. Re nik C je dopunjavao prva, i sastojao se samo od nau nih itehni kih izraza. Oni su bili sli ni nau nim izrazima koje mi danas upotrebljavamo ipoticali iz istih korena, s tim to se i u njihovom slu aju po obi aju vodilo ra unada se nepo eljna sekundarna zna enja izbace. Za njih su va ila ista gramati kapravila kao i za re i iz prva dva re nika. I u obi nom i u politi kom govoruupotrebljavalo se vrlo malo re i C. Svaki nau ni radnik ili tehni ar mogao je na isve potrebne re i u spisku koji se odnosio na njegovu u u struku, ali mu je retkodavano vi e od ice re i sa drugih spiskova. Broj re i zajedni kih za sve liste bioje vrlo mali, a ni u jednom re niku nije postojala re koja bi izra avala funkcijunauka kao navike duha ili metoda mi ljenja, nezavisno od pojedina nih grana.tavi e, ni sama re 'nauka' nije postojala, po to je svako zna enje koje bi mogla

imati bilo ve u dovoljnoj meri sadr ano u re i englsoc.

Iz prednjeg se vidi da je u Novogovoru bilo gotovo nemogu e izraziti kakvojereti ko mi ljenje, sem na veoma niskom nivou. Razume se, bilo je mogu eizgovoriti vrlo grube jeresi, neku vrstu vulgarnih izraza. Moglo se, na primer, re iVeliki brat je nedobro. No takva jedna izjava, koja pravovernom uhu sama po sebipredstavlja besmisao, ne bi se mogla podr ati logi kim rezonovanjem, jerpotrebnih re i nije bilo. Anti-englsoc misli postojale su samo u nejasnom obliku bezre i; mogle su se izraziti samo uop tenim re ima koje su spajale ujedno i osu ivaleitave grupe raznovrsnih jeresi a da ih pri tom nisu bli e odre ivale. Novogovor se

u stvari mogao upotrebljavati za jereti ke misli samo ponovnim prevo enjem nekihre i sa Starogovora. Na Novogovoru bi, na primer, bilo mogu e re i Svi oveci sujednaki, ali samo u onom smislu u kome bi se na Starogovoru moglo re i Svi ljudi suri okosi: ta re enica naime ne bi sadr ala nikakvu gramati ku gre ku, ali biizra avala o iglednu neistinu - da su svi ljudi jednakog rasta, te ine ili snage.Pojam politi ke jednakosti vi e nije postojao, tako da je iz re i jednak biloizba eno to sekundarno zna enje. 1984. godine, kad je Starogovor jo uvekpredstavljao normalno sredstvo op tenja, teorijski je postojala opasnost da seovek koji upotrebljava novogovorske re i seti i njihovog prvobitnog zna enja. U

praksi, nikome ko je bio dobro upu en u dvomisao nije bilo te ko da to izbegne, noza nekoliko generacija nestala bi ak i sama mogu nost da se pogre i. ovek koji jeodrastao govore i Novogovor kao jedini jezik za koji zna ne bi znao da je jednaknekad zna ilo 'politi ki jednak' ili slobodan zna ilo 'intelektualno slobodan', upravokao to ovek koji nikad nije uo za ah ne mo e znati za sekundarno zna enje re ikraljica ili top. Mnoge gre ke i zlo ine taj ovek ne bi mogao po initi prosto zatoto bi mu bili bezimeni, dakle i nezamislivi. Ovde treba imati u vidu i to da bi

ord Orvel – 1984.

150/151

karakteristike Novogovora vremenom postojale sve nagla enje - re i bi bilo svemanje a njihova zna enja bi bila sve o trije ome ena, ime bi se smanjila i samamogu nost da se upotrebe u nedoli ne svrhe.

Kad Starogovor bude jednom zauvek prevazi en, bi e prekinuta poslednjaveza s pro lo u. Istorija je ve bila prera ena, ali su odlomci knji evnosti izpro lih vremena, nepotpuno cenzurisani, ovde-onde jo uvek postojali, te ih jeneko ko bi i dalje pamtio Starogovor mogao pro itati. U budu nosti bi takviodlomci, ak i kad bi kojim slu ajem ostali neuni teni, bili nerazumljivi ineprevodivi. Sa Starogovora na Novogovor se nije mogao prevesti nijedan pasus,ukoliko se nije odnosio na kakav tehni ki postupak ili kakvu vrlo jednostavnusvakodnevnu radnju, ili ve sam po sebi bio politi ki u skladu s principima englsoca(dobromisleno, kako bi se to reklo u Novogovoru). To je prakti no zna ilo da senijedna knjiga napisana pre otprilike 1960. godine nije mogla prevesti u celini.Predrevolucionarna knji evnost se mogla podvr i samo ideolo kom prevodu - tojest, izmenjivanju kako smisla tako i jezika. Uzmimo na primer onaj dobro poznatistav iz Deklaracije nezavisnosti:

Za o igledne istine dr imo da su svi ljudi jednaki stvoreni, da ih je Tvoracnekim neotu ivim pravima obdario, i da se pravo na ivot, slobodu, i tra enje sre eme du tim pravima nalaze. Da se radi ostvarenija tih prava me du ljudima vladepostavljaju, ija mo poti e iz saglasnosti onih kojima vladaju. Da je, kad god kojavlada po ne tome na tetu raditi, pravo narodno da izmeni je ili ukine, i novu vladupostavi...

Ovaj stav se nikako ne bi mogao prevesti na Novogovor, a da se pri tomuva prvobitni smisao. Najpribli niji prevod bi se sastojao u tome da se ceo taj

stav sa me u jednu jedinu re , zlomisao. Prevod celog stava mogao bi biti samoideolo ki, on bi D efersonove re i pretvorio u panegirik apsolutizmu.

Veliki deo knji evnosti pro lih vremena ve je u stvari bio izmenjena na tajna in. Iz razloga presti a bilo je po eljno sa uvati uspomenu na izvesne istorijskeli nosti, uskladiv i pri tom njihova dosignu a s filozofijom englsoca. Stoga su se uto vreme sa Starogovora na Novogovor prevodili ekspir, Milton, Svift, Bajron,Dikens i neki drugi pisci; po obavljenom prevodu, njihove prvobitne tekstove, kao isve to je preostalo iz knji evnosti pro lih vremena, ekalo je uni tenje. Toprevo enje se odvijalo sporo i s te ko ama, te se nije o ekivalo da e poduhvat bitigotov pre prve ili druge decenije dvadeset prvog veka. Bilo je tako e istoutilitarne literature - neophodnih tehni kih priru nika i sli nog - u velikimkoli inama; s njima je tako e trebalo postupiti na isti na in. Uglavnom je iz tograzloga - da bi se ostavilo dovoljno vremena za ove prethodne prevode - biloodre eno da se Novogovor kona no prihvati tek 2050. godine.

SADR AJPRVI DEO ........................................................................................2

1. .............................................................................................. 22. ............................................................................................ 103. ............................................................................................ 154. ............................................................................................ 195. ............................................................................................ 246. ............................................................................................ 317. ............................................................................................ 34

ord Orvel – 1984.

151/151

8. ............................................................................................ 40DRUGI DEO .................................................................................... 51

1. ............................................................................................ 512. ............................................................................................ 563. ............................................................................................ 614. ............................................................................................ 665. ............................................................................................ 726. ............................................................................................ 767. ............................................................................................ 778. ............................................................................................ 819. ............................................................................................ 87

TRE I DEO.................................................................................... 1091. ........................................................................................... 1092. ........................................................................................... 1163. ........................................................................................... 1264. ........................................................................................... 1335. ........................................................................................... 1376. ........................................................................................... 139

PRILOG........................................................................................ 144PRINCIPI NOVOGOVORA.................................................................. 144

SADR AJ ...................................................................................... 150