Obligaciono pravo.docx

8/9/2019 Obligaciono pravo.docx

1/25

Internacionalni Univezitet Brko distrikt BiH

Pravni fakultet

Osnovne akademske studije

SEMINARSKI RAD

Predmet: Obligaciono pravo

Tema: Ugovor kao izvor obligacije

Mentor: Student:

Doc. Dr Muharem Selimovi Marko etrovi

!r"ko# $%&' (odina

Sadraj


2/25

1. Uvod....................................................................................................................................2

2. Ugovor kao izvor obligacije................................................................................................4

3. Zakljuenje ugovora............................................................................................................7

3.1. Poslovna sposobnost stranaka......................................................................................8

3.2. aglasnost volja ugovorni! stranaka..............................................................................12

3.3. Ponuda............................................................................................................................1"

3.4. Pred#et ugovora............................................................................................................2$

3.". %snov ugovora...............................................................................................................21

3.&. 'or#a ugovora...............................................................................................................21

4. Zakljuak...........................................................................................................................24

". (iteratura...........................................................................................................................2"

1. Uvod

$


3/25

)ilj ovog se#inarskog rada je da poka*e znaaj ugovora kao izvora obligacija kroz

!istoriju+ kao i sve ,aze u izradi jednog valjanog i priznatog ugovora. -a poetku sa# dao

de,iniciju ugovora+ objasnio dvije va*ne teorije+ teorije volje i izjave+ te sastojke koji svaki

ugovor #ora i#ati bitni sastojci/+ sastojci koje stranke sa#e #ogu ugovoriti te sastojci koji

se uvijek podrazu#jevaju i stranke i! posebno ne #oraju ugovarati.

U drugo# dijelu sa# detaljno razradio ,aze u izradi jednog ugovora. -ijedna stranka

ne #o*e sainiti ugovor i zakljuiti ga bez poslovne sposobnosti. 0asno sa# ukazao kako

pravo gleda na pojedine uesnike u pravno# pro#etu+ ko ne#a poslovnu sposobnost+a ko je i

pored nedostatka #o*e dobiti u specijalni# sluajevi#a. zjava volja stranaka #ora biti oita+

bila ona jasno izgovorena+ potvrena gestikulacija#a ili konkludentni# radnja#a. -o pravo

jasno odreuje da stvarna volja i izjava #oraju biti jedno bie+ kako pod prisilo# ili u zabludine bi jedna od stranaka ispatala. vaki ugovor #ora sainjavati ponudu+ te u konanici i

pri!vat ponude. Uz to se #ora voditi rauna o rokovi#a koji u veini sluajeva uslovljavaju

ponudu+ a u pravu nije beznaajno ni vrije#e kao ni #jesto zakljuenja ponude ugovora/. -a

sa#o# kraju sa# obradio pred#et i osnov sa#og obligacionog ugovora te ,or#u u kojoj se

#o*e pojaviti.

2. Ugovor kao izvor obligacije

)


4/25

%bligacioni ugovori su dvostrani pravni poslovi+ koji# se jedna ugovorna strana

obavezuje drugoj ugovornoj strani da e joj neto odreeno izvriti tj. dati+ dopustiti ili

uiniti/ ili neto odreeno propustiti+ a druga strana to sve pri!vata. %va de,inicija kao i

#noge druge+ potrebno je uslovno pri!vatiti i kritiki pos#atrati.-ai#e+ gotovo je ne#ogue

jednu tako ko#pleksnu i obi#nu #ateriju obu!vatiti jedno# reenico#. Uprkos to#e+

pokuat e#o iz gornje de,inicije izvui osnovne karakteristike obligacioni! ugovora.

Prije svega+ potrebno je napo#enuti da su ugovori najei izvor obligacija odnosno

obligacioni! odnosa/. Ugovore poznaju i druge grane prava+ a prije svega stvarno+ porodino+

nasljedno+ radno+ #eunarodno i dr. prava. 5euti#+ ugovori u obligaciono# pravu za

razliku od drugi! ugovora/ predstavljaju izvor obligacija. Pored toga+ obligacioni#

ugovori#a #ogue ve postojei obligacioni odnos #ijenjati+ dopunjavati ili ga ukidati.

vaki obligacioni ugovor pretpostavlja uee naj#anje dvije strane. 6e se strane u

teoriji+ a i u praksi+ obino nazivaju ugovorni# strana#a. Pored ovog naziva+ za oznaenje

ugovorni! strana upotrebljavaju se i ter#ini kontra!enti+ ugovornici+ strane ili stranke.

porazu# naj#anje dvije strane je upravo karakteristika obligacioni! ugovora kao izvora

obligacija+ dok kod drugi! izvora nije uvijek neop!odno da postoje dvije strane+ npr. javno

obeanje nagrade. ao to naziv ugovorne strane nije jedinstven+ tako se i naziv ugovora u

pravnoj literaturi sreu i drugi izrazi. U ri#sko# pravu sree#o naziv kontrakt contractus/ i

pakt pact/. ontrakto# se oznaava saglasnost volja dvaju stranaka+ na osnovu ega je

nastajala obligacija. 6akva obligacija bila je zatiena posebno# tu*bo# predvieno# u ius

civile. Pakto# su se oznaavale saglasnost volja koje nisu bile zatiene+ odnosno nisu bile

utu*ive u civilno# pravu. Pored toga+ za ugovore se upotrebljavaju i izrazi sporazu#+

konvencija1.

9ruga karakteristika obligacioni! ugovora je da su to dvostrani pravni poslovi.

Ugovori ne nastaju na osnovu zakona+ nego na osnovu slobodno i saglasno izjavljene volje

poslovno sposobni! lica consens/. %va saglasnost volja #o*e biti+ i najee jeste+ upravljena

na nastanak nekog novog+ dotad nepostojeeg odnosa iz#eu ugovorni! strana odnosno

ugovaraa/. Pored toga+ saglasnost volja #o*e biti us#jerena na pro#jenu ili prestanak

obligacionog odnosa.

& :iki ;bedin+ + Pravni ,akultet Univerziteta u arajevu+ arajevo+2$$7+ str. &7

*


5/25

aglasna volja dva ili vie lica ne #ora uvijek voditi nastajanju obligacioni! odnosa.

Za obligacioni ugovor je bitno da je volja koja dovodi do sklapanje ugovora prano relevantna

volja. %na je takva kada se ugovore ba ona prava i obaveze koje su obje strane *eljele i bile

svjesne i #orale biti svjesne njeni! posljedica.

Ponekad se dogaa da strane svoju volju izraze na pogrean nain ili da pravilno

izra*ena volja bude pogreno protu#aena. Zbog toga se postavlja pitanje koja volja je

relevantna = da li stvarna ili izjavljena volja. U odgovru na ovo pitanje javljaju se dvije

teorije teorija volje i teorija izjave. Pre#a teoriji volje bitno je ono to je ugovona stana

zaista !tjela. Ukoliko postoji nesklad iz#eu volje i izjave+ prednost se daje stvarnoj volji.

%vu teoriju volje zastupao je nje#aki pravnik avingn?.

Pored teorije volje postoji i teorija izjave. Po ovoj teoriji prednost i#a ono to je

izjavljeno. %vo# teorijo# se *eli zatiti sigurnost pravnog pro#eta ali i druga savjesna

ugovorna strana koja #o*e registrovati sa#o izjavljenu volju. 6eoriju izjave volje zastupao je

nje#aki pravnik o!ler.

-a Zakon takoer prednost daje teoriji izjave ali ne za#aruje ni teoriju volje. Pre#a

lanu 2&. Z%% ugovor je slopljen onda kada se ugovorne strane sporazu#iju o bitni#

ele#nti#a ugovora. Upravo po ovoj odredbi Z%% vidi se za na Zakon slijedi teoriju izjavekao to to rade i drugi pravni siste#i koji su i#ali uticaja na na Zakon. @odstupanje kod ove

teorije predviena su kod #anje volje+ odnosno kad se raid o zabludi+ prevari+ prijetnji ili

prinudi. U ti# sluajevi#a ne postoji podudarnost iz#eu stvarne volje i izjave+ a prednost se

daje stvarnoj volji . sta situacija je i onda kad je izjava volje data neozbilno ili u ali.

9a na Zakon nije iskljuivo pri!vatio teoriju izjave vidljivo je i iz pravila koja se

odnose na tu#aenja sporni! odredbi. 6ako pre#a lanu AA. stav . 2 Z%%+ pri tu#aenju

sporni! odredbi ugovora ne treba se dr*ati doslovnog znaenja upotrebljeni! izraza+ ve trebaispitati zajedniku na#jeru ugovoraa.

Ugovor je zakljuen kada su se ugovorne strane sporazu#jele o bitni# sastojci#a ugovora

essentialia negotii/. 5euti#+ Zakono# nije de,inirano ta je to bitan sastojak ugovora.

-esporno je da bitni sastojci zavise od tipa ugovora. 6ako nije neva*no da li se radi o prodaji

ili zaj#u+ poklonu ili posluzi+ itd.

-ajkrae i najjednostavnije/ reeno+ bitni sastojci ugovora su oni #ini#alni sastojcineop!odni za postojanje ugovora. :itni sastojci ugovora #ogu biti objektivno i subjektivno

'


6/25

bitni. %bjektivno bitni sastojci odreuju se pravni# propiso#+ odnosno zakono# npr. pre#a

l. 4"4. pred#et i cijena su bitni sastojci ugovora o prodaji ili kod ugovora o zaj#u to je

obaveza zaj#odavca da preda za#jenljivu stvar u vlasnitvo zaj#opri#ca+ uz obavezu ovog

posljednjeg da vrati istu koliinu i kakvou/. ubjektivno bitni sastojci ugovora odreuju se

voljo# stranaka. 6o su oni sastojci ugovora koji+ gledano uopeno+ ne predstavljaju uslov

nastanka ugovora. 5euti#+ za jednu od ugovorni! strana ti uslovi #ogu predstavljati va*an

sastojak+ bez kojeg ta strana ne *eli zakljuiti ugovor. %vdje je bitno dase o ti# uslovi#a

ugovarai slo*e i da i! kao bitne ugovore. U sluaju spora sa#o se objektivno bitni

sastojciugovora ne dokazuju+ dok postojanje subjektivno bitni! sastojaka ugovora #ora

dokazati ona strana koja se na nji! poziva.

Pored bitni!+ postoje jo i prirodni+ kao i sluajni sporedni+ uzgredni/ sastojciobligacioni! ugovora. Prirodni sastojci naturalia negotii/ su takvi sastojci koje strane ne

#oraju ugovoriti+ a usprkos to#e oni ine sastavni dio ugovora. ao tipian pri#jer prirodnog

sastojka navodi se odgovornost prodavca za pravne i #aterijalne nedostatke prodane stvari+

bez obzira da li su tu odgovornost ugovarai uope ugovarali+ ili obaveza ostavopri#ca+ kod

ugovora o ostavi lan 714. st. 1./+ da pri#ljenu stvar uva kao svoju vlastitu. Ukoliko stranke

ne *ele pri#jenu prirodni! sastojaka u ugovoru+ kako to predvia Zakon+ one i! #ogu svojo#

voljo# #ijenjati+ a u protivno# ti propisi djeluju po sili zakona.

poredni sluajni/ sastojci accidentalia negotii/ obligacioni! ugovora su takvi

sastojci koji se neodnose ni na jednu vrstu ugovora+ ali i! sa#e ugovorne strane #ogu

utanaiti dogovoriti/. %va #ogunost ugovaranja sporedni! sastojaka i#a svoje uporite u

slobodi ugovoranja prava i obaveza iz#eu sa#i! ugovaraa. z ovoga proizlazi jasna razlika+

ali i slinost+ iz#eu prirodni! i sporedni! sastojaka obligacioni! ugovora. linost se ogleda

u to#e to obligacioni ugovori va*e i bez da se ugovarai sporazu#iju o prirodni# i

sporedni# sastojci#a. Bazlika je u to#eto prirodni sastojci va*e i ako i! stranke ne ugovore+dok sporedni sastojciva*e sa#o onda kada i! stranke ugovore. Pri#jer sporednog sastojka

obligacionog ugovora je #ogunost povjerioca i du*nika da utanae ugovornu kaznu+ u

sluaju ako du*nik ne ispuni ili zakasni s ispunjenje# svoje obaveze lan 27$. st. 1./2.

udska praksa

$:iki ;bedin+ + D6D :osne i Eercegovine+ arajevo+ 2$$&+ str. "F&

+


7/25

Da bi rok za isplatu cijene u ugovoru o prodaji bio smatran bitnim elementom ugovora (fiksni

pravni poslovi), mora kao takav biti izriito ugovoren3.

arakteristika je obligacioni! ugovora da ugovorne strane svoja prava i obaveze koje

za nji! iz ugovora proizlaze #ogu odrediti kako to nji#a najbolje odgovara. 6o znai da seovi ugovori te#elje na naelu dispozitivnosti.

3. Zakljuenje ugovora

%bligacioni ugovori nastaju saglasni# izjava#a volje ugovorni! strana. Ugovorne se

strane #oraju naj#anje usaglasiti o bitni# ele#enti#a konkretnog ugovora. ve dok

ugovorne strane nepostignu punu saglasnost o bitni# ele#enti#a+ ugovor nije zakljuen.

Sudska praksa:

Smatra se da ugovor nije nastao, iako je prividno zakljuen u formi propisanoj za ovakav

ugovor, ako jejedna od ugovornih strana potpisala pismeni ugovor, ne znajui !ta potpisuje, a

me"u ugovornim stranama nije postignut sporazum o bitnim sastojcima ugovora te vrste. #ije

nastao ugovor o poklonu !tednog uloga kada je njegov imalac za $ivota ovlastio treeg da u

njegovo ime i za njegov raun podi$e novana sredstva radi podmirenja tro!kova $ivota%.

-ije svaki sporazu# ugovorni! strana relevantan za obligaciono pravo+ nego sa#o oni

ugovori koji#a zakon pravni poredak/ priznaje svojstvo obligacionog ugovora. 9a bi jedno#

ugovoru bilo priznato svojstvo obligacionog ugovora+ on #ora ispunjavati sljedee

pretpostavke

da ugovorne strane posjeduju poslovnu sposobnostG da postoji saglasna izjava volja ugovorni! stranaG da postoji ponuda da postoji pred#et ugovoraG da postoji valjan osnov ugovora obvezivanja/+ a ponekad i ,or#a ugovora kao poseban uslov+ sa#o kod pojedini! ugovora/.

) %dluka D :iE+ Bev. 743H8A+ od 18.$".1AA$. = %dluka objavljena u :iltenu P D :iE 4HA$G %dluka broj 37.

* %dluka D :iE+ Bev. "1"H8&+ od 1&.$4.1A87. = %bjavljeno u :ilten P D :iE 2H88F2.

,


8/25

3.1. Poslovna sposobnost stranaka

a) Poslovna sposobnost izikog lica

!ipotetiki sluaj:

& ima ' godina i ide u !kolu. raajui se iz !kole s prijateljima, kod *+a je vidio

motor koji mu se svidio, a kojeg * ima namjeru prodati. #a &+ovo pitanje pristao je * motor

prodati za .- /&. 0dmah su se dogovorili da & cijenu mo$eplatiti u - jednakih rata, a

motor preuzeti vepri prvoj isplati. & plaa prvu ratu vlastitom u!te"evinom i, raunajui na

to da e njegovi roditelji platiti ostatak, odvozi motor kui. &e"utim, roditelji (1) nisu

saglasni s &+ovim postupkomi interesuju se mogu li ugovor osporiti (raskinuti, poni!titi i sl.).

Pitanje0esu li 5 i P zakljuili ugovorI

Punoljetna ,izika lica koja nisu pod starateljstvo# a niti i# je oduzeta poslovna

sposobnost/+ kao i pravna lica i#aju potpunu poslovnu sposobnost. Poslovnu sposobnost

i#aju i ona lica koja jo nisu navrila 18. godina ako su zakljuila brak. (ica koja i#aju

potpunu poslovnu sposobnost #ogu svoji# vlastiti# radnja#a sticati prava i obaveze". Pored

poslovne sposobnosti+ potrebno je kratko podsjetiti i na pravnu sposobnost.

Pravna sposobnost je sposobnost biti nosilac prava i obaveza. Za razliku od poslovne

sposobnosti+ koju i#aju sa#o odreena lica+ pravnu spososbnost i#aju sva ,izika lica. Dalja

znati da je pravna sposobnost ,izikog lica ira od pravne sposobnosti pravnog lica+ koja

zavisi od cilja osnivanja pravnog lica. 'izika lica posjeduju opu+ a pravna posebnu pravnu

sposobnost. Za razliku od potpune poslovne sposobnosti+ postoji i potpuna poslovna

nesposobnost. Potpuno poslovno nesposobna lica su svi #aloljetnici ispod etrnaest 14/

godina+ kao i ona punoljetna lica koji#a je oduzeta u cijelosti poslovna sposobnost. Za licakoja ne#aju poslovnu sposobnost ugovore zakljuuju nji!ovi roditelji+ odnosno staraoci kao

' U bivoj 0ugoslaviji nije postojala jedinstvena kodi,ikacija Craanskog prava+ te je pitanje poslovne

sposobnosti preputeno republiko# zakonodavstvu. U :osni i Eercegovini poslovna sposobnost

regulirana je u Porodino# zakonu. Pre#a lanu 1$". st. 3 Porodinog zakona :iE propisano je da se

potpuna poslovna sposobnost stie nastupanje# punoljetstva+ kao i zakljuenje# braka prije punoljetstva.

U stavu 2. istog lana odreeno je da dijete postaje punoljetno kad navri 18 godina *ivota

-


9/25

zakonski zastupnici. Ugovor zakljuen od strane lica koje ne#a poslovnu sposobnost je

nitav. U to# s#islu izjasnila se i sudska praksa.

Sudska praksa:

#ije valjan kupoprodajni ugovor, ako jedna strana u asu zakljuenja ugovora nije

zbog du!evnog oboljenja bila u stanju shvatiti njegov znaaj. *ri tome, bez uticaja je na

odluivanje okolnost da je poslovna sposobnost toj stranci oduzeta tek nakon zakljuenja

ugovora2.

#epostojei je ugovor koji je zakljuilo umobolno lice, iako ugovarau vrijeme

zakljuenja ugovora nije bio li!en poslovne sposobnosti, ako zbog du!evnog oboljenja nije

bio u stanju da shvati znaaj ugovora.

#i!tav je ugovor o do$ivotnom izdr$avanju zakljuen s te!kim plunim bolesnikom dva

dana pred smrt, koji usljed bolesti nije bio u stanju da razumno rasu"uje, iako nije bio li!en

poslovne sposobnosti.

Sud e, pozivom na odredbu lana -2. stav '. 00, po zahtjevu nasljednika ugovorne

strane, utvrditi da je ni!tavugovor ako ustanovi da su u vrijeme zakljuenja ugovora postojale

injenice i pravne pretpostavke za potpuno oduzimanje poslovne sposobnosti ugovaraa, iako

postupak za oduzimanje poslovne sposobnosti nije bio pokrenut do smrti ugovorne strane.

%d pravila da lica koja nisu poslovno sposobna ne #ogu zakljuiti pravni posao+ pa ni

ugovor postoje izuzeci. 6ako je u praksi ope pri!vaeno da ta lica #ogu sklapati ugovore

#anjeg znaaja. 6o je+ prije svega+ svakodnevna kupovina novina+ *ivotni! na#irnica i sl.

9rugi izuzetakse odnosi na sklapanje dobroini! ugovora.

"graniena ili djeli#ina poslovna sposobnost.U nae# pozitivno# pravu sticanje

ograniene poslovne sposobnosti nijebilo regulirano+ to znai da se radilo o pravnoj praznini.

5euti# donoenje# novog Porodinog zakona ova praznina je rijeena i to tako to lica

iznad 14 godina i#aju ogranienu poslovnu sposobnost. %granieno poslovno sposobna lica

#ogu bez saglasnosti zakonskog zastupnika zakljuivati sa#o one ugovore ije i# je

zakljuenje zakono# dozvoljeno.

+ antonalni sud u arajevu = :ilten P arajevo 1H2$$2+ str. 18


10/25

Sudska praksa:

4govor o poklonu u svojstvu poklonoprimca mo$e punova$no zakljuiti i ogranieno

(djelimino) poslovno sposobno lice (u konkretnom sluaju maloljetnik star !esnaest godina).

(ica koja i#aju ogranienu poslovnu sposobnost #ogu zakljuivati i druge ugovore

ukoliko za to i#aju saglasnost zakonskog zastupnika. 6u saglasnost zakonski zastupnik #o*e

dati prije zakljuenja ugovora+ i tada se govori o dozvoli+ ili nakon zakljuenja ugovora+ i tada

se radi o odobrenju. u jedno# i u drugo# sluaju pravne posljedice tog ugovora djeluju od

#o#enta zakljuenja istog. aglasnost za zakljuenje ugovora #ora se dati u onoj ,or#i koja

je propisana za taj ugovor. Ukoliko bi ugovor bio zakljuen bez saglasnosti zakonskog

zastupnika+ takav ugovor bi i#ao obilje*ja nepotpunog ili epavog ugovora negotiu#

claudicans/. Ukoliko se dobije naknadna saglasnost odobrenje/+ ugovor e va*iti kao da je

saglasnost postojala i prije zakljuenja ugovora. ;ko zakonski zastupnik ne bi dao odobrenje+

ugovor bi bio nitav od poetka eJ tunc/ i ne bi proizvodio pravno dejstvo+ a stranakoja je

eventualno neto pri#ila na i#e ispunjenja ugovora bila bi obavezna to vratiti.

augovaraogranieno poslovno nesposobnog lica i#a pravo odustati od zakljuenog

ugovora+ i to a/ ako on nije znao za poslovnu nesposobnost druge ugovorne strane ili b/ ako

je on znao daje drugo lice poslovno nesposobn+ ali ga je ono prevarilo da i#a odobrenje svogzakonskog zastupnika. Pravo odustanka se gasi najkasnije nakon isteka rokaod 3$ dana od

dana saznanja za poslovnu nesposobnost druge strane+ odnosno saznanja za odsustvo

odobrenja zakonskog zastupnika. %vo pravo prestaje i prije isteka roka od 3$ dana ukoliko

zakonski zastupnik prije odobri zakljueni ugovor. -a Zakon u lanu "7. govori o poslovno

nesposobno# licu+ #ada se iz pravne nor#e pri#jeuje da se zapravo radi o ogranienoj

poslovnoj sposobnosti8.

$je%enje &ipotetikog sluaja:

4govor je zakljuen kad se ugovorne strane saglase o bitnim sastojcima ugovora (l.

2. 00). 4 na!em sluaju & i * su se dogovorili o predmetu (motor, motocikl) i cijeni

,D :iE+ Bev. &3"H8"+ od 2$.$3.1A8&. = :ilten P D :iE 2H8& = 1.

- :iki ;bedin+ + D6D :osne i Eercegovine+ arajevo+ 2$$&+ str. 2$F21

&%


11/25

(.- /&). Da bi do!lo do zakljuenja ugovora mora postojati ponuda i prihvat ponude 5 l.

3. 6 l. 37. 00.

& je maloljetnik 5 djelimino poslovno sposobno lice (od '% godina.). Da bi

maloljetnik mogao zakljuiti ugovor potrebna je saglasnost treeg lica (zakonskog

zastupnika 5 u ovom sluaju roditelja). Saglasnost se mo$e dati prije zakljuenja ugovora, u

kojem sluaju govorimo o dozvoli, a mo$e i poslije zakljuenja ugovora, gdje se radi o

odobrenju (l. 7. st.'. 00).

Da je & imao prethodno odobrenje roditelja, kao dozvolu, ugovor bi bio valjan 5

ovako se radi o negotium claudicans + valjanost posla ovisi o odobrenju. & nema prethodno

odobrenje (dozvolu), niti 1 namjeravaju (kako se vidi iz sluaja) dati odobrenje. 1 imaju

pravo na poni!tenje zakljuenog ugovora.

5aloljetnik koji je navrio 1" godina *ivota #o*e zasnovati radni odnos i svojo#

zarado# slobodno raspolagati. %vi #aloljetnici i#aju specijalnu poslovnu sposobnost i #ogu

punova*no+ bez odobrenja roditelja ili staraoca+ zakljuivati sve pravne poslove koji se odnose

na nji!ovu zaradu. #atra#o da bi ova lica #ogla takoer zakljuiti ugovor o djelu i isto tako

slobodno raspolagati naknado# dobijeno# iz tog ugovora.

b) Poslovna sposobnost pravnog lica

Poslovna sposobnost pravnog lica #jeri se sposobnou njegovi! organa+ preko koji!

pravno lice realizira svoju poslovnu sposobnost. U principu poslovna sposobnost pravni! lica

izjednaena je sa poslovno# sposobnou ,iziki! lica. Bazlika je u to#e to kod pravnog lica

ne#a stupnjevanja poslovne sposobnosti+ dok kod ,izikog lica i#a. Pravno lice jeovlatenoda sklapa ugovore u okviru svoje pravne sposobnosti+ ali ako je ugovor zakljuen izvan okvira

pravne sposobnosti+ on ne#a pravno dejstvo. Znai+ ugovor sklopljen izvan okvira pravne

sposobnosti nije va*ei+ ali lice koje je priliko# sklapanja ugovora bilo savjesno+ i#a pravo

tra*iti naknadu tete. #atra#o da u ovo# sluaju savjesno lice i#a pravo na naknadu tzv.

pozitivnog interesa. 6o je ona naknada koju bi druga ugovorna stranaostvarila da je ugovor

bio valjan.

Sudska praksa:

&&


12/25

4govor o snimanju i kupovini gramofonskih ploa zakljuen po narud$bi firme

(preduzea) koja ne obavlja djelatnost prometa ovakvim ploama ne proizvodi pravno

dejstvo.

#e proizvodi pravno dejstvo ugovor koji je preduzee (u to vrijeme8 organizacija udru$enog

rada) zakljuilo van okvira svoje osnovne i sporedne djelatnosti7.

3.2. Saglasnost volja ugovorni& stranaka

aglasnost volja predstavlja jedan od osnovni! uslova da bi ugovor nastao. Za

nastanak ugovora potrebna je podudarna saglasnost volja dve ugovorne strane. Dolja

predstavlja psi!oloku pojavu gde je kod zakljuenja ugovora nu*na i svest o donoenju

odluke o zasnivanju prava i obaveza. vest o zakljuenju ugovora podrazu#eva da lice koje

volju izjavljuje i#a #ogunost da s!vati do#aaj svoji! akata. Pored svesti nu*na je i na#era

da se odreeni ugovor zakljui.

zjava volje za zakljuenje ugovora #ora biti ozbiljna+ stvarna+ slobodna i da je

us#erena na ono to je #ogue da se ostvari. %zbiljna volja oznaava da se ugovor ne #o*e

realizovati na osnovu ale odreenog lica. Pored toga+ ona #ora da bude i stvarna a ne

prividna+ da bi dovela do zakljuenja nekog ugovora. %si# toga+ ona #ora da bude i slobodno

izjavljena bez neke pretnje+ prinude ili zablude kod lica koje izjavljuje volju. %na #ora da

bude us#erena na neto to je #ogue ostvariti. 6u se podrazu#eva i pravna i ,izika

#ogunost+ gde pravna #ogunost oznaava realizaciju ugovora i oni! pravni! poslova koje

pravo ili #oral dozvoljava+ a pod ,iziko# ili ,aktiko# #ogunou podrazu#eva se ono to

se u stvarnosti #o*e realizovati.

Unutranja i izjavljena volja F 9a bi #oglo da doe do zakljuenja i realizacije

ugovora potrebno je da se volja izjavi. -a osnovu toga #o*e se zakljuiti da postoji i

inutranja volja koju jedno lice i#a priliko# zakljuenja odreenog ugovornog odnosa+ ali u

isto vre#e on tu svoju unutranju volju #ani,estuje na odreeni nain pute# svoje izjave

volje.

D :iE+ P*+ 2AAH8&. od 27.11.1A8&. = :ilten P D :iE 1H87 = 4.

&$


13/25

U pravnoj teoriji+ teorija izjave volje i#a prei#ustvo u odnosu na unutranju volju

strana ugovornica. -aglasak je na spoljne# #o#entu F na izjavi volje koja doprinosi

sigurnosti pravnog pro#eta. Ugovor+ dakle+ nastaje na osnovu saglasnosti izjavljeni! volja

ugovorni! strana.

Dolja se izra*ava odreeni# aktivni# ponaanje# ugovorne strane i to na dva naina

izrino i preutno. %na se izra*ava izrino kada odreeno lice strana ugovornica direktno

pokazuje postojanje na#ere koju #ani,estuje spoljni# znaci#a+ rei#a+ uobiajeni# znaci#a

ili preduzi#anje# neke radnje. U veini sluajeva+ volja se izra*ava rei#a+ bilo pis#eni# ili

us#eni# pute#. Ponekad volja se #o*e izjaviti i neki# znako#+ gesto# i sl. F kao na pri#er+

dizanje# ruke kod javne licitacije. Preutno izra*avanje volje postoji kad odreeno lice

preduzi#a takve akte na osnovu koji! se indirektno+ posredno #o*e ustanoviti postojanjenjegove na#ere za zakljuenje ugovora. U pravu se ovakve preutne izjave volje nazivaju jo

i konkludentni# radnja#a+ tako na pri#er+ putnik koji se penje u autobus koji saobraa u

javno# prevozu+ sa#o# to# konkludentno# radnjo# pokazuje da je spre#an da zakljui

ugovor o prevozu i sl. .

U skladu sa Zakono# o obligacioni# odnosi#a+ volja za zakljuenje ugovora #o*e se

izjaviti rei#a+ uobiajeni# znaci#a ili drugi# ponaanje# iz kojega se sa sigurnou #o*e

zakljuiti njeno postojanje.

%va izjava volje #ora da bude uinjena slobodno i ozbiljno.U pravu se postavlja i

pitanje da li se ugovor #o*e zakljuiti i pasivni# ponaanje# odreenog lica kojo# on

#ani,estuje svoju volju. Pravi se razlika iz#eu preutno izjavljene volje i pasivnog

ponaanja. 6ako na pri#er+ preutno izjavljena volja dovodi do zakljuenja ugovora na

pri#er+ ulazak putnika u autobus dovodi do zakljuenja ugovora o prevozu/. 5euti#+

pasivno ponaanje se javlja u sluaju kada odreeno lice pri prije#u ponude za zakljuenje

ugovora nita ne preduzi#a ve vrlo esto uti i ne odgovara na ponudu+ na pri#er+ izdava

dostavlja odreeno# licu publikaciju a on na to ne odgovara da li !oe da postane pretplatnik

ili da kupi takvu publikaciju. U pravu se postavlja pitanje+ da li ovakvo KutanjeK #o*e da

dovede do zakljuenja ugovora+ odnosno do saglasnosti volja ugovorni! strana. Pri!vaeno je

u nae# pravu pravilo+ da utanje ne znai i pristanak+ pa je u Zakonu o obligacioni#

odnosi#a+ predvieno+ da utanje ponuenog ne znai i pri!vatanje ponude.

zriito je predvieno da ne#a dejstva odredbi u ponudi kojo# se predvia da utanjeponuenog ili njegovo neko drugo proputanje kao na pri#er+ ako ne odbije ponudu u

&)


14/25

odreeno# roku ili kad poslatu stvar koja #u se nudi radi zakljuenja odreenog ugovora ne

vrati u odreeno# roku i sl./+ s#atra kao pri!vatanje. 5euti#+ kad ponueni stoji u stalnoj

poslovnoj vezi sa ponudioce# u pogledu odreene robe+ s#atra se da je on pri!vatio ponudu

koja se odnosi na odredenu robu ako je nije odbacio ili u ostavljeno# roku odbio. 6akoe+ lice

koje je ponudilo drugo# licu da izvrava njegove naloge za obavljanje odreeni! poslova+

kao i lice u iju poslovnu delatnost spada obavljanje takvi! naloga+ du*no je da izvri dobijeni

nalog kada ga nije od#a! odbio. U to# sluaju kad nalog nije odbijen+ s#atra se da je ugovor

zakljuen u trenutku kad je ponuda+ odnosno nalog stigao ponueno#.

9akle+ poslovna praksa+ a to je pri!vatio i Zakon o obligacioni#+ odnosi#a+ stvorili

su napred navedene izuzetke+ pa utanje ponuenog u odreeni# sitiacija#a koje s#o napred

naveli+ #o*e da se s#atra kao njegovo pri!vatanje koje i dovalo do zakljuenja ugovora. 6o jeve istaknuti pri#er stalnog poslovnog odnosa koji postoji od ranije #eu strana#a F

poslovni# partneri#a+ gde se s#atra da je do zakljuenja ugdvora dolo i kada druga strana

nije odgovorila na ponudu. 6ako na pri#er+ kada prbizvoa odreene vrste robe du*e

vre#ena snabdeva saugovaraa isto# robo# i pri slanju nove porud*bine+ iako ovaj ne

odgovara na pordud*binu+ s#atra se da je do zakljuenja ugovora dolo+ jer postoji

per#anentni i kontinuirani proces saradnje i zakljuivanja ugovora iz#eu nji!.

#atra se u pravu+ da se utanje# #o*e produ*iti ugovor o zakupu koji je zakljuen

na odreeno vre#e+ a koje je vre#e isteklo+ kada se stranke koje su ovaj ugovor zakljuile i

dalje ponaaju kao zakupac i zakupodavac+ odnosno kad akupac i dalje i#a dr*avinu stvari

koju koristi+ a zakupodavac se to#e ne protivi.

6ada se s#atra da je zakljuen novi ugovor o zakupu neodreenog trajanja+ pod isti#

uslovi#a kao i pret!odni ugovor o zakupu.

-ekada se u pravu iz prirode ustaljeni! obiaja ili sudske prakse+ polazi do odreenogstava+ da utanje oznaava pri!vat ponude koje dovodi do zaktjuenja ugovora+ kao na pri#er+

kad neko lice poalje neko#e odreenu stvar na poklon a ovaj uti+ s#atrae se da je ugovor o

poklonu zakljucen1$.

&% 56DU = studentski portal %nline/ +

banks.orgHposlovnoMpravoM1$Mn,psM2MsviM$2HlekcijeHlekcija4.!t#>+ 9atu# preuzi#anja1$.11.2$13./

&*
http://www.knowledge-banks.org/poslovno_pravo_10_nfps_2_svi_02/lekcije/lekcija4.htmhttp://www.knowledge-banks.org/poslovno_pravo_10_nfps_2_svi_02/lekcije/lekcija4.htmhttp://www.knowledge-banks.org/poslovno_pravo_10_nfps_2_svi_02/lekcije/lekcija4.htmhttp://www.knowledge-banks.org/poslovno_pravo_10_nfps_2_svi_02/lekcije/lekcija4.htm


15/25


16/25


17/25

Sudska praksa:

0bavje!tenje vlasnika stvari imaocu prava pree kupovine nema karakter ponude za

zakljuenje ugovora.

*onuda koja ne sadr$i bitne sastojke ugovora (u konkretnom sluaju nominalno

izra$enu cijenu) nije potpuna, pa nije podobna za prihvatanje. *onuda odnosno prihvat

ponude dani naposlovnom papiru obvezuju ponudioca odnosno ponu"enog, premda ih nije

potpisala ovla!tena osoba, ako su ispunjeni svi uvjeti predvi"eni 0pom uzansom za promet

robom broj '. (lan ''. stav . 00).

=arantno pismo kojim se donosilac ovla!uje da iznajmi i preuzme rent+a+car vozilo,

pisano na memorandumu naruioca i potpisano od lica za koje je u tekstu navedeno da jedirektor naruioca, te snabdjeveno peatom naruioca, predstavlja punova$nu ponudu za

zakljuenje ugovora o zakupu vozila'3.

Pravna dejstva ponude.= Ponuda je jednostrani pravni akt koji obavezuje ponudioca+

i to na pridr*avanje njenog sadr*aja+ a ne na izvrenje sadr*aja ponude. Pravno valjana

ponuda obavezujesa#o ponudioca+ a ne i ponuenog. Ponueni i#a pravo ponudu pri!vatiti

ili ne pri!vatiti. Znai+ ponuda obavezuje jednostrano+ i to sa#o ponudioca. %d ovoga pravila

postoje izuzeci. Prvi izuzetak se odnosi na #ogunost ponudioca da u sa#oj ponudi istakne

iskljuenje obaveznosti ponude. skljuenje obaveznosti seposti*e na taj nain to ponudilac u

sa#oj ponudi stavi klauzulu iz koje se vidi da on *eli da ga ponuda ne obavezuje.

9rugi izuzetak se odnosi na #ogunost opoziva ponude. -ai#e+ pre#a lanu 3&+ st. 2.

Z%%+ ponudilac #o*e opozvati svoju ponudu sa#o ako je ponueni pri#io opoziv prije

pri#itka ponude ili istovre#eno s njo#. z ovoga proizlazi da je ponudu veo#a teko

opozvati. %pozivanje ponude je #ogue sa#o onda kada je ta ponuda dostavljena

ponueno#+ tj. kada je ponueni odsutan. 6eko je za#isliti+ pri dananji# sredstvi#a

ko#uniciranja+ da ponudilac ponueno# poalje ponudu+ a da poslije toga isto#elicu poalje

opoziv ponude+ koji nje#u #ora stii prije ponude ili istovre#eno s njo#+ jer sa#o se u to#

sluaju ponuda #o*e opozvati. Deo#a va*no pitanje u vezi s ponudo# tie se roka. Postavlja

se pitanje do kada ponuda obavezuje ponudioca. Ukoliko je zakonodavac odredio obavezu

ponudioca tako da ga ponuda obavezuje+ za ponudioca je znaajno da zna vre#enske granice

svoje obaveze. -ajjednostavnija situacija je onda kada je ponuda upuena prisutno# licu+ a

&)D :iE+ P*. &44H8A+ od 3$.$8.1AA$. = :ilten P D :iE 4HA$ = 32

&,


18/25

ponudilac nije ostavio ponueno# rok za raz#iljanje. U to# sluaju ponuda #ora biti

od#a! pri!vaena. ;ko je u ponudi naveden rok za njeno pri!vatanje+tada ta ponuda

obavezuje ponudioca do isteka tog roka. Bok se s#atra sastavni# dijelo# ponude. Bok koji je

ponudilac ostavio ponueno# da pri!vati ili odbijeponudu naziva se roko# za pri!vat ili

roko# za raz#iljanje14.

$je%enje &ipotetikog sluaja 1:

9. 4esnici na konkursu su ravnopravnii ta ravnopravnost im se mora obezbijediti u

svakoj fazi konkursnog postupka.

99. *onuda kakvu je dao : ne sadr$i nominalni iznos cijene i s te strane nije uporediva

s drugim ponudama. *onuda koja ne sadr$i iznos zakupnine nema sve bitne elemente ponude

i kao takva nijepodobna da se njenim prihvatanjem smatra da je ugovor zakljuen (l. 3.

00).

999. *ored ostalog, takva ponuda ostale uesnike stavlja u neravnopravan polo$aj, jer

je ona uvijek najbolja ponuda.

9. : nee uspjeti sa svojim zahtjevom.

.Pri&vat ponudeje jednostrana izjava volje ponuenog+ kojo# on ponudiocu izra*ava svoju

saglasnost s njegovo# ponudo#. 6a izjava je us#jerena na zakljuenje ugovora+ jer

pri!vaanje# ponude ponueni odgovara ponudiocu da je saglasan sa uslovi#a koje je on

postavio u svojoj ponudi. Pri!vat ponude i ponuda #oraju biti podudarne+ odnosno one

#oraju sadr*ajno odgovarati jedna drugoj. Podudarnost dviju volja naziva se konsens+ a

nji!ova nepodudarnost disens. onsens i disens se odnose na izjavljene volje+ a ne stvarne

volje ugovaraa. Ukoliko su obje volje saglasne pre#a vani+ ugovor je zakljuen+ bez obzira

jesu li to stvarne volje ugovaraa. 5euti#+ ugovara ija izjavljena volja ne odgovara

njegovoj stvarnoj volji #o*e tra*iti pobijanje ugovora zbog #ana volje.

9a bi pri!vat ponude bio pravno relevantan+ odnosno proizvodio pravni uinak i on+

slino kao i ponuda+ #ora ispunjavati odreene pretpostavke+ i to

&* :iki ;bedin+ + D6D :osne i Eercegovine+ arajevo+ 2$$&+ str. 24F27

&-


19/25

1/ Prvi uslov tie se sa#i! ugovorni! strana. Pri!vat ponude #ora poticati od

ponuenog ili njegovog ovlatenog zastupnika i #ora biti upuen ponudiocu ili njegovo#

ovlateno# zastupniku.

2/ Pri!vat ponude #ora sadr*ajno odgovarati ponudi. Ponueni pri!vatilac/ ne #o*euslovljavati pri!vat ponude npr. pri!vata ponudu P o kupovini putnikog auta+ ali da #u P

jo sa#o pro#ijeni presvlake u autu/. Ukoliko bi ponudilac pri!vatio ponudu pod odreeni#

uslovo#+ tada to ne bi bio pri!vat ponude+ nego nova ponuda+ sada upuena od strane

prvobitno ponuenog. U to# sluaju ponueni bi bio ponudilac+ a ponudilac bi doao u

polo*aj ponuenog i zakljuenje ugovora bi zavisilo od njegovog pri!vata nove ponude.

3/ ao to ponuda #ora sadr*avati jasno izra*enu volju za zakljuenje ugovora+ tako

se i iz pri!vata ponude #ora vidjeti jasno izra*ena volja ponuenog da sa ponudioce#

zakljui ugovor ani#us contra!endi/. voju volju ponueni #o*e izraziti izriito ili

konkludentno# radnjo#. 6ipian pri#jer konkludentnog pri!vatanja ponudeje kada prodavac

preda kupcu *eljenu stvar. lino je i kada ponueni zadr*i nenaruenu stvar knjigu/ ili

od#a! ispuni odreeni nalog i dr.

4/ Pri!vat ponude #ora stii ponudiocu u predvieno# roku. Ponudilac je svojo#

ponudo# vezan sa#o odreeno vrije#e i ako pri!vat ponude stigne ponudiocu nakon togaroka+ tada taj pri!vat ne dovodi do zakljuenja ugovora. Zakanjeli pri!vat s#atra se novo#

ponudo# ukoliko udovoljava potrebni# uslovi#a za ponudu.

"/ ;ko se ponudo# predla*e zakljuenje nekog ,or#alnog ugovora+ tada i ponuda i

pri!vat ponude #oraju biti dati u toj ,or#i. Pri!vat ponude se #o*e ponudiocu saoptiti na

razne naine+ ako zakono# nije predvien poseban postupak. Pri!vat se #o*e dati davanje#

naroite izjave o pri!vaanju ponude npr. izriitoG slanje# cijene prodavcu ili preutno/+

uobiajeni# znaci#a npr. rukovanje# ili davanje# kapare/+ odgovarajui# konkludentni#/radnja#a.

'rije#e zakljuenja ugovora.Deo#a va*no pitanje je i vrije#e od kada se s#atra da

je jedan ugovor zakljuen+ odnosno od kada on proizvodi pravna dejstva. Pitanje #o#enta

zakljuenja ugovora per,ekcija ugovora/ ne postavlja se kada je ponuda upuena prisutno#

licu. ;ko ponueni pri!vati ponudu+ ugovor je tad i zakljuen+ a ako ne pri!vati+ ne#a

ugovora. por o vre#enu zakljuenja ugovora #o*e se javiti sa#o kad je ugovor zakljuen

iz#eu odsutni! lica. 5o#enat per,ekcije je va*an iz nekoliko razloga

&


20/25

a/ od tog #o#enta ugovor proizvodi pravna dejstvaG

b/ pitanje zastarjelosti potra*ivanjaG

c/ poslovna sposobnost ugovaraaG

d/ kod sluajne propasti stvari i sl.

-a zakonodavac je odredio lan 31+ st.1. Z%%/ da je ugovor zakljuen onog asa

kada je ponudilac pri#io izjavu ponuenog da pri!vaa ponudu.

(jesto zakljuenja ugovora. = pitanje# vre#ena zakljuenja ugovora usko je

povezano i pitanje #jesta zakljuenja. U Z%% je odreeno da je ugovor zakljuen u #jestu u

koje# je ponudilac i#ao svoje sjedite+ odnosno svoje prebivalite u trenutku kada je uinio

ponudu. 5jesto zakljuenja ugovora posebno jeva*no u oblasti #eunarodnog privatnog

prava+ i to kod pitanja koje se pravo pri#jenjuje u sluaju spora. Pored toga+ #jesto

zakljuenja ugovora je bitno za odreenje #jesne nadle*nosti suda.

3.. Pred#et ugovora

Pred#et ugovora je ono o e#u je ugovor+ nekada je to neka stvar gde se jedna strana

obavezuje+ na pri#er+ da je preda drugoj strani/+ pravo stvarno ili tra*beno/+ a nekad je to i odreena

radnja davanja+ injenja ili uzdr*avanja/. Znai+ pred#et ugovora je ono to ini sadr*inu obligacija.

;ko je pred#et ugovora stvar+ ona #ora da postoji u #o#entu zakljuenja ugovora i da je

jasno odreena. Ugovor #o*e da i#a za pred#et i odredive stvari+ budue stvari+ kao na pri#er plod

sa njive roda iz odreene kalendarske godine+ sav priplod od odreene stoke i sl. Pred#et ugovora+

nu*no je da i#a novanu vrednost.

Pred#et ugovora #ora biti+ dakle+ odreen ili odrediv+ #ogu i da nije protivan i#perativni#

propisi#a. Pred#et ugovora #ora da bude i #ogu+ bilo ,iziki bilo pravno. -e #o*e biti pred#et

ugovora neto to je ne#ogue+ kao na pri#er+ ne #o*e se zakljuiti ugovor+ iz#edu ,iziki! lica F iji

je pred#et dr*avna svojina+ tada postoji pravna ne#ogunost+ ali takoe ne #o*e biti pred#et

ugovora+ neto to je i ,iziki ne#ogue+ kao na pri#er+ unitene stvari usled vie sile.

Pred#et ugovora #ora da bude doputen+ odnosno da i#a za pred#et doputenu stvar iliradnju+ tj. da nije zabranjena propisi#a+ protivna javno# poretku ili #oralu. U pravu postoji niz

$%


21/25

zabrana koje su i#perativnog karaktera i koji ne dozvoljavaju da to bude pred#et ugovora.ada je

pred#et ugovora ne#ogu+ nedoputen+ neodreen ili neodrediv+ ugovor je nitav1".

3.*. "snov ugovora

vaka ugovorna obaveza #ora i#ati doputenu osnovu. %snov ili kauza causa/ ugovora je

cilj+ odnosno svr!a ugovora causa ,inalis/. %snovu ugovora ne treba #ijeati s pred#eto#

ugovora.Pred#et ugovora je ono na ta se du*nik obavezuje+ a osnov ugovora je ono zbog ega se

du*nik obavezuje. Zakljuuljui jedan obligacioni ugovor ugovarai+ preuzi#ajui odreene obaveze+

*ele postii odreeni cilj. -pr. ukoliko neko *eli da i#a jednu knjigu+ onda je njegov cilj da on postane

vlasniko# te knjige. 9a bi to postao+ on #ora sa ovlateni# lice# zakljuiti ugovor o prodaji. upac

se obavezuje da plati ugovorenu cijenu zbog toga to *eli da i#a knjigu+ a prodavac seobavezuje

predati knjigu zbog toga to *eli od kupca dobiti novac.

%snov obvezivanja du*nika+ odnosno ugovorni! strana zavisi od vrste ugovora. 6ako npr.

banka daje kredit da bi od druge strane+ pored glavnice+ dobila i ka#ate. od dvostrani! ugovora

obaveza jedne strane predstavlja osnov obaveze druge strane. -pr.+ putnik plaa kartu da bi ga kauza

se vidi u *elji jednog ugovaraa da drugo#e uini odreenu korist iz za!valnosti+ ljubavi ili nekog

drugog razloga.

9oputena osnova ugovorne obaveze je bitan uslov za nastanak punova*nog ugovora. Ukoliko

je osnova nedoputena+ ugovor je nitav. Uopteno reeno+ nedoputeno# osnovo# s#atra se ona

osnovakoja je suprotna javno# poretku. %snovi ugovora koje su suprotne javno#poretku #ogu i#ati

zabranjen ili ne#oralan osnov.prevozilac prevezao do odreenog #jesta+ a istovre#eno prevozilac

prevozi putnika zato to #u je on platio ugovorenu cijenu kartu+ prevozninu i sl./. od jednostrani!

ugovora1&.

3.+. ,or#a ugovora

&' 56DU = studentski portal %nline/ + + 9atu# preuzi#anja1$.11.2$13./

&+:iki ;bedin+ + Pravni ,akultet Univerziteta u arajevu+ arajevo+2$$7+ str. A7

$&


22/25

Pravilo je+ u nae# pravu da postoji ne,or#alnost ugovora+ pa se istie da zazakljuenje ugovora nije potrebna nikakva posebna ,or#a+ se# kad zakono# nije drukije

predvieno17.

Za!tev iz zakona+ da ugovor bude zakljuen u odreenoj ,or#i na pri#er pis#enoj/

va*i i za sve docnije iz#ene ili dopune ugovora. 5euti#+ zakonodavac u navedeno# lanuZakona o obligacioni# odnosi#a predvia da su punova*ne kasnije us#ene dopune osporedni# taka#a o koji#a u ,or#alno# ugovoru nije nita reeno+ kad to nije protivno ciljuradi kojeg je ,or#a propisana. Punova*ne su i kasnije us#ene pogodbe koji#a se s#anjuju iliolakavaju obaveze jedne ili druge strane+ kada je posebna ,or#a propisana sa#o u interesuugovorni! strana.

1/ 'rste or#i. F Pre#a nainu ispoljavanja ,or#e+ ista #o*e biti pis#ena+ sveana

,or#a+ u vidu javne isprave+ realna+ us#ena ,or#a i sl.

Pis#ena ,or#a+ podrazu#eva da je ugovor sainjen i napisan ruko#+ pisao##aino# ili drugi# sredstvo# i koji je svojeruno potpisan od ugovorni! strana koje seobavezuju. le#enti pis#ene ,or#e su tekst izjava volja i potpisi ugovorni! strana. 6ekstizjave volja #o*e biti napisan u vie pri#eraka isprave i to se kod ugovora najee i ini+tako da odreeni broj pri#eraka dobija svaka od ugovorni! strana.

U pis#eno# tekstu izjava volje+ unose se sve one klauzule volja o koji#a su straneugovornice postigle saglasnost. Za!teva se da u tekstu izjava volja+ #oraju biti navedeni svi

oni bitni ele#enti koji su za odnosni ugovor neop!odni i da bi isti #ogao proizvoditi pravnodejstvo+ kao na pri#e+ kada se radi o ugovoru o prodaji+ #ora biti tano de,inisan pred#etugovora roba+ stvar+ koliina+ kvalitet i sl. / i cena. ve iz#ene pis#enog ugovora+ takoe+ sevre u pis#enoj ,or#i i isti predstavljaju anekse ugovora. Pis#eni ugovor je zakljuen kadasu strane+ koje se obavezuju+ potpisale tekst izjava volja.

U sveanoj ,or#i+ #ogu se zakljuiti odreeni ugovori+ gde se za!teva estointervencija odreenog organa javne vlasti i izdavanja odgovarajue javne isprave. U neki#

pravni# siste#i#a za zakljuenje izvesni! ugovor+ potrebna je prisutnost javni! slu*benika Fnotara ija je obaveza ili sastavljanje sa#og pis#enog akta ili overavanje istog pis#enog

ugovora.

Za realnu ,or#u+ pored saglasnosti volja+ nu*na je i sa#a predaja stvari. Usavre#eno# pravu se s#atra da su ovi ugovori tzv. realni ugovori relitki ri#skog prava i da bioni trebali to pre da iseznu. -a Zakon o obligacioni# odnosi#a prekinuo je dotadanju

praksu i klasine realne ugovore iz ri#skog prava zaja#+ ostavu i zalogu/ regulisao kaokonsensualne+ to znai da predaja stvari nije akt zakljuenja ugovor+ ve akt ispunjenja18.

&, 1"& Olan 7$. stav 2. Z%%Fa.

&-1"7 Olan 7$. stav 2. Z%%Fa.

$$


23/25

z sa#e stilizacije lana &7. naeg Zakona o obligacioni# odnosi#a+ #o*e se izvuizakljuak+ da postoji i us#ena ,or#a ugovora gde je potrebna sa#o saglasnost voljaugovorni! strana izra*ena us#eni# pute#+ rei#a strana ugovornica. tu je bitno da su straneugovornice us#eni# pute# saglasile se o bitni# ele#enti#a ugovora+ jer u suprotno# akone#a saglasnosti volja ne#a ni zakljuenja ugovora bilo u kojoj ,or#i zakljuenja ugovora dase radi.

2/ 'rste or#i ugovora- pre#a pravno# dejstvu.F Pre#a pravno# dejstvu+ ,or#eugovora+ #ogu biti bitna ,or#a ad sole#nitate#/ i dokazna ,or#a ad probationen/. Badi seo bitnoj ,or#i ugovora+ u sluaju da ona predstavlja konstitutivni sastojak ugovora. sta se#o*e odredit+ zakono# ili voljo# stranaka. U takvi# sluajevi#a+ kada je ,or#a predvienakao bitan uslov za nastanak ugovora+ ugovor ne #o*e ni nastati dok se ista ,or#a ne ispuni.6ako na pri#er+ za ugovore o pro#etu nepokretnosti nu*na je i bitna pis#ena ,or#a. 9akle+ugovor koji je zakljuen u us#enoj ,or#i o prodaji odreene njive+ ze#ljine i parcele+

zgrade+ ne bi proizvodio pravno dejstvo. od dokazne ,or#e+ bitno je da nastanak ugovoranije vezan za ispunjenje ove ,or#e. Postojanje ugovora #o*e se dokazivati upotrebo# te,or#e.

3/ 'rste or#i ugovora- po nainu nastanka. F 6u postoje dve vrste ,or#e i tozakonska i ugovorna. Zakonska ,or#a je ona ,or#a koja je zakono# odreena. -a Zakon oobligacioni# odnosi#a+ predvia da ugovor koji nije zakljuen u propisanoj ,or#i zakonskoj,or#i/ ne#a pravno dejstvo+ ukoliko iz cilja propisa koji#a je odreena ,or#a ne proizilazita drugo1A.

Ugovorna ,or#a predstavlja ,or#u koju su stranke svojo# voljo# predvidele za neki ugovor.Ugovor koji nije zakljuen u predvienoj ugovornoj ,or#i ne#a pravno dejstvo+ ukoliko sustrane punova*nost ugovora uslovile posebno# ,or#o#2$.

.

&1"8 Olan 7$. stav 2. Z%%Fa.

$%1"A Olan 7$. stav 2. Z%%Fa.

$)


24/25

. Zakljuak

9anas je ne#ogue za#isliti saradnju iz#eu ljudi bez ugovora+ radilo se o

obligacioni#+ trgovaki# ili pak neki# drugi#. roz !istoriju+ pa i u najpri#itivniji#

drutvi#a ugovori su bili zakon u poslovanju i saradnji iz#eu gradova+ ple#ena+ ak i

srodnika. 9a ne bi nastupila pravna anar!ija+ da ne bi ljudi prisvajali nesto to su ranije

izgubili+ prodali+ poklonili+ ugovori slu*e kao zatita i peat na svaki eventualni proces i

tu*bu. . 0ednostavno# saglasnou volja oni nastaju+ proizvode pravno dejstvo+ stvaraju prava

i obaveze+ #enjaju i! ili ukidaju+ zavisno od potreba i volje pojedinaca. 5euti#+ i pored

ovoga+ oni ine vrstu i pouzdanu pravnu ,or#u.

%bligacioni ugovor je najei i najva*niji izvor obligacija+ zbog ega je njegov znaaj

osobito veliki u obligaciono# pravu. -ji!ova pri#jena je toliko rasprostranjena da se danas

nor#alan *ivot ne #o*e za#isliti bet obligacioni! ugovora. a#a rije obligare = vezivati+

pokazuje da svakog subjekta obavezuje da potuje ono to je ugovoreno.

$*


25/25

Obligaciono pravo.docx

Documents

Transcript of Obligaciono pravo.docx