N.Nidli--Zakoni_zdravlja_i_izlecenja.pdf

Dr Nil Nidli

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEENJA

Naslov originala: Proof Positive by Neil Nedley M.D. Copyright za Srbiju i Crnu Goru: Centar za prirodnjake studije, www.cps.org.yu Izdava: Eden, Sremska Kamenica Prevod: Saa Ivanovi Tehniko ureenje: CPS Dizajn korica: Vladimir Jajin, [email protected] Distribucija: Eden, 021/527-992, 062/200-046

SadrajO autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61. Principi za optimalno zdravlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 2. Dobre vesti o raku: Moe se spreiti! . . . . . . . . . . . . . . 14 3. Srana oboljenja: Savladavanje ubice broj 1 . . . . . . . . . . 45 4. Blokirane arterije: Oistite ih prirodno . . . . . . . . . . . . . . 71 5. Istina o ribi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 6. Jedan narod pod pritiskom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 7. Veliki mit o mesu i belanevinama . . . . . . . . . . . . . . . . 111 8. Gorki ukus slatkia: Pria o eeru i dijabetesu . . . . . . . . 129 9. Melatonin: Faktor odmora i podmlaivanja . . . . . . . . . . 144 10. Bolesti ivotinja i rizik po ljudsko zdravlje . . . . . . . . . . . 156 11. Mleko: prijatelj ili neprijatelj? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 12. eoni reanj: Kruna mozga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186 13. Zaustavljanje plime nasilja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215 14. Stres bez potresa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234 15. Sida i HIV: Neispriana pria . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249 16. Umirete za cigaretom? Odbacite naviku i ivite . . . . . . . 264 17. elite pie? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302 18. Izlaenje na kraj sa loim navikama i zavisnostima . . . . 322 19. Ishrana i okruenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 333 20. Iznad vodeih uzroka smrti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 342 Dodaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 370

O autoruDr Nil Nidli je specijalista interne medicine sa posebnim angamanom u kardiologiji, gastroenterologiji, hitnoj slubi i preventivnoj medicini. Diplomirao je na Univerzitetu Endrus u Miigenu, na smeru biohemija. Specijalizaciju je zavrio 1986. godine na Univerzitetu Loma Linda u Kaliforniji, gde je bio rangiran meu prvih 10% najboljih studenata u svojoj klasi. Nastavio je sa svojim usavravanjem interne medicine u Ketering medicinskom centru na Vrajt dravnom univerzitetu u Ohaju godine 1989, a iste godine je dobio sertifikat Amerike komisije za internu medicinu. lan je Amerikog medicinskog udruenja, Amerikog koleda lekara i Alfaomega-alfa medicinskog udruenja, kao i brojnih drugih zdravstvenih i medicinskih udruenja. Postao je izuzetan strunjak u kardiologiji, gastroenterologiji i hitnoj slubi. Godine 1989. doao je u Ardmor, u Oklahomi, zbog izuzetne mogunosti da radi i sa akutnim sluajevima u internoj medicini sa naroitim angamanom na hitnoj slubi, kao i na polju poboljanja naina ivota i preventivnoj medicini na Ardmor institutu zdravlja. Dr Nidli radi od 1996. godine kao medicinski direktor na Ardmor institutu zdravlja i njegovom centru za promovisanje pravilnog naina ivota. Takoe je ef medicinskog odeljenja Mersi memorijalne bolnice i zdravstvenog centra, i predsednik je medicinskog tima. Dr Nidli je drao mnoga predavanja u Americi, Kanadi, Evropi i Rusiji na temu ishrane, naina ivota i zdravlja. Drao je brojne seminare o ishrani, kole kuvanja (sa svojom enom Erikom), seminare o stresu i programe za odvikavanje od puenja. Radio je u produkciji serije obrazovnih video materijala o zdravlju po pitanjima koja se obrauju u ovoj knjizi, od kojih su neki emitovani na nacionalnoj satelitskoj televiziji. ivi u Oklahomi sa suprugom i tri sina.

PredgovorOva knjiga predstavlja najkorisniju knjigu za promociju zdravlja koja je napisana u ovoj generaciji i bez sumnje e postati standardni prirunik medicinskim predavaima. Ona na nauni i izbalansiran nain obezbeuje injenice koje bi trebalo da obaveu svakog razumnog oveka da unapredi svoj nain ivota. Ova knjiga se takoe bavi nekim injenicama i opasnostima savremenog naina ivota i daje konstruktivne predloge kako se mogu promeniti. Dobro je poznato da saznavanje injenica i opasnosti nije dovoljno da bi dolo do promene kod mnogih ljudi. Meutim, ove informacije mogu uticati na mnoge da ne razviju neke od loih navika, kao i da prekinu sa onim loim navikama sa kojima su tek poeli, podstiui ih da razmisle o koracima koje preduzimaju. Takoe, ova knjiga stalno ukazuje na samo jedan pravi Izvor koji zaista moe pomoi ljudima da ove promene uine moguim i poziva ih da se oslone na tu Silu. U ovoj knjizi su takoe navedeni glavni segmenti naina ivota koje treba promeniti u naem svetu. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) ukazuje: Sa sadanje take gledita, kardiovaskularne bolesti (i rak) se javljaju, ili se mogu utvrditi, kao glavni zdravstveni problemi u praktino svakoj dravi sveta u 2000. godini... Njihova prevencija ili smanjenje zahteva drutvenu odgovornost i predstavlja ekonomsku potrebu... U razvijenim dravama, bolesti povezane sa nainom ivota (ukljuujui nepravilnu ishranu, konzumiranje alkohola, puenje i nizak nivo fizike aktivnosti) izazivaju najvie patnji i bolesti.* WHO ukazuje da je potreban jedan program osnovne prevencije, to jest, da treba neto uiniti pre nego to doe do razmera epidemije. Mogue je smanjiti koronarne srane bolesti do 90% i rizik od raka za vie od 80%. Moralni pad drutva je takoe izazvao mnoge od savremenih problema, kao to je sida. Istraivanja ukazuju na nedostatak rada roditelja sa svojom decom na polju polnog i seksualnog obrazovanja. Ukoliko ovek radi na jaanju svoje volje, mogue je izvesti velike promene u nainu ivota. To je dominantna sila u ovekovoj prirodi - sila odluivanja ili izbora. Sve u ovekovom ivotu zavisi od pravilnog delovanja njegove volje. Korienjem informacija koje su ovde iznete u donoenju pravilnih odluka, bolesti ne samo da se mogu spreiti, ve se takoe moe povratiti zdravlje koje je nekada izgubljeno.

Prof Dr Don arfenberg Univerzitet Loma Linda, Kalifornija

* WHO TEch. Report Series 797, 1990, pp. 28, 157, 38, 36.

UvodOva knjiga tretira univerzalni problem ljudskog zdravlja i ovekovih bolesti, i pisana je za iru javnost, kao i za zdravstvene strunjake. Ona je upuena svakom oveku koji eli da postigne (ili odri) dobro zdravlje i sauva se od bolesti na prirodan nain, maksimalno smanjujui upotrebu lekova, vetakih dodataka hrani i nepravilne ishrane. Knjiga sadri posebne medicinske savete kako postii te ciljeve. Govori se i o prevenciji bolesti, kao i o njihovom leenju, kada se sprovode kroz adekvatan nain ivota. Knjiga je pisana na popularan i razumljiv nain, sa dosta slika i tabela, da bi se jasnije objasnila problematika. Svako od 20 poglavlja pokriva odreeno specifino polje i svako poglavlje je pisano za sebe, to omoguava itaocu da krene sa itanjem onog dela koji ga najvie interesuje. Ova knjiga je zasnovana na najnovijim i pouzdanim medicinskim principima koje je koristio Dr Nidli za leenje svojih pacijenata tokom niza godina. Veliki broj naunih studija voenih irom sveta, zajedno sa najnovijim medicinskim znanjem po pitanju uticaja odreenih ivotnih faktora, predstavljaju osnovu za ovde iznete informacije i savete. Pomenute su mnoge specifine bolesti, kao i pitanja vezana za stres, probleme zavisnosti, opte prihvaene navike ishrane, vetake dodatke hrani, tetne supstance i druga zdravstvena pitanja.

1. poglavlje

Principi za optimalno zdravljeNjegova situacija je bila ozbiljna. Sumnjao sam da je Marko imao oboljenje srca. Sada sam kao deo procene pripremao test za njega. Dok smo sestra i ja povezivali Marka na monitor za srce, on mi se poverio: Doktore, mislim da stvarno nije bitno kako u proi danas na testu. Svi mi imamo vreme kada emo umreti; vreme je odreeno i mi tu ne moemo nita da uinimo. Dok sam razmiljao o njegovoj izjavi shvatio sam koliko je Marko bio van dodira sa sadanjim saznanjem o odnosima izmeu naina ivota i zdravlja. Ogroman broj naunih istraivanja jasno prikazuje da nai dnevni izbori utiu na verovatnou ivljenja dugim i zdravim ivotom. Odluio sam da ponudim Marku ekstremni primer kako izbor naina ivota moe da utie na dugovenost. Marko, moe, ali i ne mora da bude tano da je Bog unapred isplanirao najbolje vreme za nau smrt. Pretpostavimo za trenutak, da jeste. ta bi se onda desilo ako biste izvrili samoubistvo? Zar ne biste umrli pre vremena koje je Bog isplanirao za vas? Moj stav je bio oigledan. Meutim, svaki dan veina nas donosi odluke koje imaju kao krajnju posledicu uticaj na ivot i zdravlje. Ne moramo da izvrimo samoubistvo u jednom namernom inu, ali moemo da u naa tela unosimo tetne supstance koja e prouzrokovati preranu smrt ili umanjiti na kvalitet ivota. ota. Te promene naina ivota mogu da spree ili da odloe razvoj bolesti za koju smo genetiki predodreeni. U vezi sa najeim bolestima, dr Lemont Murdok (Lamont Murdock) sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Loma Linda je to izrekao jasno: Loa genetika puni pitolj, nain ivota povlai okida. esto sam se pitao zato se ljudi bolje brinu o svojim kolima nego o telima. ekam da sretnem osobu koja e rei: Bog je isplanirao kada moja kola treba da umru, i ne moram da se brinem oko njih. Ne moram da proveravam ili menjam ulje, ili da vrim bilo kakvo rutinsko odravanje. I ne moram da brinem o tipu goriva koje koristim. Uviamo neophodnost pravilne brige kako bismo dobili najdui ivot i najbolji uinak od naih automobila. Kada emo shvatiti da pravilna briga i naim telima daje najdui ivot i najbolje sposobnosti? Koji su osnovni uzroci smrti? Kada neko umre od sranog udara, loga, ili drugog smrtonosnog stanja, ta je stvarno prouzrokovalo smrtonosnu bolest u to vreme u ivotu osobe? Istraivai Mek Ginis (McGinnis) i Foud (Foege) su nedavno analizirali osnovne uzroke bolesti od kojih umiru Amerikanci i objavili svoje nalaze u asopisu Journal of the American Medical Association. Devet vodeih uzroka smrti su u velikoj meri bili povezani sa izborima naina ivota: sa onim to unosimo u naa tela i onim to inimo sa telima. Ovi uzroci su navedeni za 1990. godinu u tabeli 1.1Tabela 1. Osnovni faktori koji su prouzrokovali smrt u SAD (1990)*Loa ishrana, neodgovarajue vebanje 582.000 *Duvan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 468.000 *Alkohol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .107.000

Zdravlje u velikoj meri zavisi od naina ivotaMnogi pogreno smatraju da su nasleene crte (genetiki faktori) prvenstveni faktori koji odreuju kvalitet ivota i koliko dugo e iveti. Za najvei broj nas, nae zdravlje prvenstveno zavisi od dva faktora: (1) od onoga to unosimo u naa tela, i (2) od onoga to inimo sa naim telima. Jednostavan izraz koja uokviruje oba ova koncepta je nain ivota. Dobre vesti su da iako ne moemo da promenimo nau genetiku, moemo da promenimo na nain iv-

Infektivne bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90.000 Otrovni inioci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60.000 *Vatreno oruje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35.000 *Seksualno ponaanje . . . . . . . . . . . . . . . 30.000 Motorna vozila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25.000 *Zabranjeni narkotici . . . . . . . . . . . . . . . . 20.000*Oznaava faktore naina ivota

8Svi faktori oznaeni zvezdicama su pod direktnim uticajem naina ivota. Ukupan broj smrtnih sluajeva usled ovih faktora je oko 1,25 miliona, to predstavlja preko polovine ukupnog broja smrtnih sluajeva u Americi svake godine. Vidimo da je osnovni uzrok smrti u velikoj meri nezdrav nain ivota. Koliko god da je iznenaujue veliki ovaj zbir, moda u velikoj meri potcenjuje ukupan broj smrtnih sluajeva prouzrokovanih stilom ivota. Mnogi smrtni sluajevi usled infektivnih bolesti su prouzrokovani imunim sistemom koji je oslabljen loim stilom ivota. Takoe, istraivai su naveli samo smrtne sluajeve koji se mogu pripisati poznatim faktorima naina ivota. Dok nastavljamo da saznajemo vie o nainu ivota i zdravlju, verovatno emo otkriti kako drugaiji izbori naina ivota mogu da spree jo vie smrtnih sluajeva. U svakom sluaju, cifre pokazuju da bi broj smrtnih sluajeva u naoj zemlji bio drastino smanjen ako bi Amerikanci bili voljni da zamene sve svoje tetne faktore naina ivota korisnim. Bilo bi koristi i pored smanjenja smrtnih sluajeva. Kvalitet ivota bi se poboljao, poto bi bolesti napadale sa manjom uestalou u bilo kom datom starosnom dobu. Moete da pomognete u promeni tih statistika pridruujui se rastuem broju Amerikanaca koji se fokusiraju na zdrave izbore naina ivota kako bi ostvarili najvii kvalitet ivota i optimalnu duinu ivota.


K. Everet Kup (C. Everett Koop), bivi naelnik sanitetske slube u Sjedinjenim Dravama, je 1988. godine izneo prvi Izvetaj naelnika sanitetske slube o ishrani i zdravlju. Bio je zasnovan na obimnom pregledu naune literature. Zakljuio je da su prekomerna i neuravnoteena ishrana znaajno doprineli razvoju osam vodeih bolesti ubica u naoj zemlji. Izvod iz tog izvetaja je prikazan na slici 3.3Tabela 3. Prekomerna i neuravnoteena ishrana prouzrokuje veliki broj bolesti i smrtnih sluajeva 1. Ishrana ima kljuni uticaj na zdravlje. 2. Pet od deset vodeih uzroka bolesti i smrtnih sluajeva je povezano sa ishranom (bolesti sranih arterija, rak, log, dijabetes i ateroskleroza). 3. Naredna tri su povezana sa prekomernim unosom alkohola (ciroza jetre, nesreni sluajevi i samoubistva). 4. Ovih osam stanja prouzrokuje priblino 1,5 milion od 2,1 miliona ukupnog broja smrtnih sluajeva u 1987. godini. 5. Prekomerna ili neuravnoteena ishrana takoe doprinosi drugim problemima kao to su povieni krvni pritisak, gojaznost, zubne bolesti, osteoporoza i gastrointestinalne bolesti. 6. Sada je jasno da ishrana u znaajnoj meri doprinosi razvoju ovih bolesti i da izmene ishrane mogu da doprinesu njihovom spreavanju i kontroli.

Prevencija je kljuDanas je veliki broj naunih istraivanja potvrdio da se veina vodeih uzroka smrti moe preduprediti. Najei uzroci koji prouzrokuju smrt u Americi su navedene u tabeli 2.2

Istraivanja duine ivota povezana sa stilom ivotaKoji su to faktori naina ivota koji e nam pomoi da ivimo due? Doktori Nedra Belok (Nedra Belloc) i Lester Breslou (Lester Breslow) su bili meu prvim istraivaima koji su predstavili ubedljivi odgovor. U njihovom klasinom istraivanju priblino sedam hiljada osoba koje ive u okrugu Alameda, u Kaliforniji, utvrdili su da je postojalo sedam faktora naina ivota koji su uticali na duinu ivota ljudi. Ti faktori su navedeni u tabeli 4.4Tabela 4. Belok i Breslou sedam faktora zdravlja za dugovenost 1. San sedam do osam asova 2. Bez jela izmeu obroka 3. Redovno dorukovanje 4. Odravanje pravilne teine 5. Redovno vebanje 6. Izbegavanje ili umerena upotreba alkohola 7. Ne puiti

Tabela 2. Deset vodeih uzroka koji su prouzrokovali smrt u SAD (1995) Bolesti srca i krvnih sudova . . . . . . . . . . 914.000 Rak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 538.000 Hronina bolest plua . . . . . . . . . . . . . . . 105.000 Nesreni sluajevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90.000 Zapaljenje plua/grip . . . . . . . . . . . . . . . 84.000 Dijabetes . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59.000 HIV/Sida . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43.000 Samoubistvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31.000 Ciroza jetre . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25.000 Insuficijencija bubrega . . . . . . . . . . . . . . 24.000 Ostalo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 398.000 2.312.000

PRINCIPI ZA OPTIMALNO ZDRAVLJE

9Tabela 6. Zdravstvena starost u vezi sa ivotnim navikamaZa ene i mukarceStarost 20 30 40 50 60 70 Navike 0-2 +14,3 +16,9 +19,4 +22,0 +24,5 +27,1 Navike 3 +7,4 +9,1 +10,7 +12,4 +14,0 +15,7 Navike 4 +0,5 +3,0 +5,4 +7,9 +10,4 +12,8 Navike 5 -1,1 -0,6 -0,1 +0,3 +0,8 +1,3 Navike 6 -4,2 -4,7 -5,2 -5,7 -6,2 -6,8 Navike 7 -9,4 -11,1 -12,9 -14,7 -16,4 -18,2

Broj ovih navika koje je osoba upranjavala imao je ogroman uticaj na njihovu duinu ivota. Posle devet godina, broj navika zdravog stila ivota koje je osoba upranjavala bio je direktno srazmeran verovatnoi umiranja. Ovi rezultati su prikazani na slici 5.5 Zapazite da je samo oko 5% mukaraca i ena koji su upranjavali svih sedam zdravih navika umrlo u toku perioda od devet godina u poreenju sa 12,3 do 20% onih koji su upranjavali tri navike ili manje.Slika 5. Povezanost duine ivota sa zdravim navikamaStopa smrtnosti je usaglaena sa starou

MukarciBroj upranjavanih zdravih navika 7 6 5 4 0-3 Procenat mrtvih za 9 godina 5,5 11 13,4 14,1 20

eneBroj upranjavanih zdravih navika 7 6 5 4 0-3 Procenat mrtvih za 9 godina 5,3 7,7 8,2 10,8 12,3

Drugi nain posmatranja uticaja naina ivota na dugovenost je razmatranje neega to se oznaava kao zdravstvena starost. Na primer, osoba stara 50 godina koja upranjava dovoljno zdravih faktora naina ivota moe da ima isto zdravlje ili fizioloku starost kao prosena osoba od 35 godina. Moemo da kaemo da ta osoba ima zdravstvenu starost od 35 godina. Sa druge strane, druga osoba stara 50 godina koja nije obraala panju na zdrav nain ivota moe da ima daleko veu zdravstvenu starost, moda i do 72 godine, drugim reima, zdravstvena starost osobe moe da bude manja ili vea od realne hronoloke starosti, u zavisnosti od broja faktora naina ivota koje je usvojila. Tabele zdravstvene starosti su nainjene na osnovu statistike oblasti Alameda. One pokrivaju hronoloku starost u opsegu od 20 do 70 godina, i zasnovane su na istih sedam zdravih navika navedenih u tabeli 4. Jedan takav pregled prikazan je u tabeli 6.6 Moete da koristite te cifre kao vodi kako biste stekli oseaj za sopstvenu zdravstvenu starost. Na primer, pretpostavite da ste prosean etrdesetogodinji stanovnik oblasti Alameda. Ako upranjavate samo dve od sedam zdravstvenih navika Beloka i Bresloua, vaa zdravstvena starost je 40 plus 19,4, ili oko 59

godina, ukazujui na dramatino skraenje vae oekivane duine ivota. Imali biste istu oekivanu duinu ivota kao prosena osoba 19 godina starija. Ako nastavite istim stilom ivota jo 10 godina, kada budete imali 50 godina vaa zdravstvena starost e biti 50 plus 22, ili 72 godine. Sa 40 godina, imali ste zdravstveni hendikep od 19 godina, ali sa 50 godina, hendikep e biti gori za jo tri godine. Za 10 godina ostariete 13 godina! Sa druge strane, ako sa 40 godina dosledno sledite svih sedam zdravstvenih navika Beloka i Bresloua, vaa zdravstvena starost je samo 27 (40 minus 12,9). tavie, sa 50 godina vaa zdravstvena starost bi bila samo 35 godina. Za 10 godina, ostarili biste samo 8 godina! Koncept zdravstvene starosti ilustruje koliko va nain ivota moe ili da ubrza ili da uspori proces starenja.

Ali ta je sa kvalitetom ivota u starosti?Neke osobe veruju da mogu da produe svoje ivote, a ipak se boje rezultata dueg ivota. Trejsi, terapeut, nedavno mi je rekla: Ne elim da doivim 70 godina starosti. Ljudi te starosti imaju toliko mnogo problema. Mislim da elim da umrem pre 70. godine. Odgovorio sam: Trejsi, moe to da kae sada, ali saekaj do 69. godine. Onda e eleti da ivi do 70, a kada jednom doe do 70, verovatno e eleti da ivi do 71, naroito ako bude imala dobro zdravlje. Znam mnogo osoba u svojim 70-im i 80-im koje uivaju u dobrom kvalitetu ivota. Takozvane zlatne godine su za njih realnost. Nedavna istraivanja su jo vie pomogla da se odgovori na Trejsinu zabrinutost. Iako su se prvobitni izvetaji oblasti Alameda usredsredili prvenstveno na starost pri smrti, naredni radovi su se bavili pitanjima kvaliteta ivota. Na primer, Alamedina sedmorka se pokazala kao

10moan nain spreavanja verovatno najstranije komplikacije starenja: onemoalosti. Nedavni izvetaj je prikazao da su oni koji su upranjavali najvei broj tih zdravstvenih navika imali upola manji rizik od onemoalosti u odnosu na one sa najloijim navikama. Oni sa srednjim brojem zdravstvenih navika su takoe iveli bolje od onih koji su odbacili veinu Belokove i Breslouve sedmorke. Oni su imali samo dve treine rizika od onemoalosti u odnosu na najmanje zdravstveno svesnu grupu.7 Pogledajmo neke od pojedinih navika koje su Belok i Breslou utvrdili i razmotrimo kako one utiu na kvalitet ivota kao i na njegovu duinu.


Jedite doruak redovnoMnogi ljudi koji itaju istraivanje okruga Alameda su iznenaeni da je dorukovanje ukljueno u listu od sedam najznaajnijih faktora dugovenosti. Dorukovanje samo po sebi poveava duinu ivota. U nekim od prvobitnih podataka utvreno je da su osobe koje su dorukovale i nisu jele izmeu obroka imale manje od polovine rizika od smrti u odnosu na osobe koje su preskakale doruak i uinale.8 Skorija analiza podataka istraivanja okruga Alameda koncentrisala se naroito na osobe od 60 do 94 godina starosti. Oni koji nisu dorukovali redovno imali su 50% povean rizik od smrti u poreenju sa onima koje su redovno dorukovali.9 Zanimljivo je, u ovoj grupi starijih Amerikanaca, dug ivot je podjednako zavisio od dobrog dorukovanja kao i od uzdravanja od puenja i redovnog fizikog vebanja. Uprkos tim injenicama (i onome to su im majke verovatno rekle), veina ljudi navodi veliki broj razloga za ne uzimanje doruka. Uobiajeni razlog je da nisu veoma gladni ujutru, to je uobiajeni rezultat jedenja obilnog obroka uvee. Blai veernji obrok e obino reiti problem. Jo bolje, ako morate da reite problem, pokuajte da ne veerate nedelju dana. Krajem nedelje ete verovatno biti eljni dobrog doruka. Moete takoe da otkrijete da vre spavate, iako moda odete u krevet gladni nekoliko noi dok se vae telo ne prilagodi. Uz malo planiranja, doruak je obino lake pripremiti od ruka ili veere. Budite kreativni sa upotrebom itarica i uzimajte nekoliko porcija sveeg voa.

nisu gladne ujutru, preskakanje doruka pomoi da uzimaju manje kalorija tokom dana i tako e doprineti smanjenju teine. To je zabluda. Istina je da dorukovanje treba da bude deo bilo kog programa smanjenja teine. Pre vie godina dr arls Kap (Charles Cupp) je predloio da je poveanje teine rezultat neodgovarajueg vremenskog usklaivanja uzimanja hrane u vezi sa vremenom spavanja nou. Tokom medicinske prakse koja je trajala neverovatnih sedam decenija, Kap je uputio stotine pacijenata u svoj novi pristup kontrole teine. Pacijenti sa vikom kilograma upueni su da izmene svoje obrasce obroka sa obilnih obroka i uina nou, na obilan jutarnji obrok, umereni ruak i laganu veeru. Trebalo je da jedu svoj poslednji obrok u idealnom sluaju u podne, ali nikako posle 3:00 popodne, i reeno im je da ne idu na spavanje bar osam i po asova posle poslednjeg uzimanja hrane. Znaajno je da im nije traeno da menjaju svoj izbor hrane niti koliinu kalorija koju jedu. Zainteresovani istraivai u odseku za ishranu pri Fakultetu zdravstvene zatite Univerziteta u Tulanu istraili su beleke o 955 Kapovih pacijenata sa vikom kilograma. Rezultati njihovog istraivanja su prikazani u tabeli 7.10 Ovi dokazi i brojna druga istraivanja ukazuju da bi redovno dorukovanje trebalo da bude deo bilo kog ozbiljnog programa za smanjenje teine. Uoite da su se neke dodatne koristi pojavile od dorukovanja: poboljan nivo hemoglobina u krvi, umanjena koliina eera u krvi i poboljana funkcija tiroidne lezde. Tipovi hrane koji se obino uzimaju za doruak takoe mogu da doprinesu znaaju jutarnjeg obroka za kontrolu teine. U amerikoj kulturi veernji obrok tradicionalno sadri deo bogat mastima zasnovanim na ivotinjskim proizvodima, a doruak je obino usredsreenTabela 7. Smanjite teinu menjanjem vremena obroka

Svi pacijenti koji su sledili uputstva smanjili su teinu- Oni koji su jeli samo doruak, gubili su u proseku oko 4,5 kg meseno. - Oni koji su jeli doruak, ruak i uine gubili su u proseku oko 2,3 do 2,7 kg meseno. - Kod onih koji su smanjili teinu za 9 do 13,5 kg dolo je do porasta nivoa hemoglobina. - Nivo eera u krvi dijabetiara, koji su izgubili 13,5 kg ili vie, normalizovao se. - Hipotiroidni pacijenti su ispoljili smanjenje potreba za dnevnim odravanjem funkcije tiroide.

Dorukovanje pomae u spreavanju dobijanja na teiniJo jedan razlog koji se navodi za preskakanje doruka je spreavanje poveanja teine. Neke osobe razmiljaju da e im, poto

PRINCIPI ZA OPTIMALNO ZDRAVLJE

11sutinske za maksimalnu efikasnost, i mentalnu i fiziku, naroito tokom kasnijih jutarnjih asova. Osobe koje dorukuju ispoljavaju bolja raspoloenja i poboljane naune sposobnosti. Potpunija lista koristi koje uivaju osobe koje dorukuju su navedene u tabeli 8.14

na voe i itarice, uz sa njima povezane sloene ugljene hidrate. To postaje znaajno kada uvidimo da je dobitak na teini esto povezan sa uzimanjem previe kalorija iz masti umesto iz sloenih ugljenih hidrata. U laboratoriji, ivotinje na ishrani bogatoj mastima imale su veu teinu od onih koje su bile na reimu sa malo masti ak i kada su obe grupe jele isti broj kalorija svakog dana.11

Tabela 8. Prednosti dorukovanja Efikasnije reavanje problema Poboljana memorija Poboljana tenost govora Poboljan opseg panje Bolje raspoloenje Bolji rezultati uenja

Doruak i srani napadiPokazalo se da doruak prua jo jednu korist. Odrasle osobe mogu da smanje rizik od infarkta redovnim dorukovanjem. Krvne ploice, telesne elije za zgruavanje krvi, postaju lepljivije ujutru pre doruka. To poveava tenju ka formiranju krvnog ugruka tokom jutarnjih asova. Ako se takav ugruak javi u sranim krvnim sudovima, rezultat je infarkt. Kao to je oekivano na osnovu ove fiziologije, veina sranih udara se odigrava izmeu sedam asova pre podne i dvanaest asova. Dorukovanje moe da pomogne da krvne ploice postanu manje lepljivije i da se na taj nain umanji rizik od jutarnjih sranih udara. Uticaj ovih odnosa je prikazan na slici 1.12

San, vebanje i puenjeIstraivanje okruga Alameda je pokazalo da nae ivotne navike vezane za san, vebanje i puenje utiu na rizik od smrti. Rezultati su predstavljeni na slici 2.15,16 6 do 9 asova sna nou izgleda idealno za veinu ljudi. Mogue je dobiti previe, kao i premalo sna. Oni koji su spavali znaajno vie ili manje od ovog opsega imali su 60 do 70% uvean rizik od umiranja u toku perioda od 9 godina. Za mukarce, previe ili premalo sna je nosilo rizik koji je slian neredovnom vebanju. U toku perioda od 9 godina, osobe koje ne vebaju imale su 50% povean rizik od umiranja u poreenju sa onima koji su inili dosledne napore da ostanu uvebani. ene sa slabom fizikom aktivnou su prole jo gore. One su imale preko dva puta vei rizik od umiranja u toku tog 9-ogodinjeg perioda.

Doruak pomae naim mentalnim sposobnostimaPostoje dodatne koristi od dobrog doruka pored dugovenosti. Avgusta 1995. godine, odsek pedijatrije na Univerzitetu u Kaliforniji u Dejvisu odrao je skup veeg broja psihologa, neurologa, nutricionista i fiziologa radi razmatranja naunih istraivanja o doruku. Istraivai su zakljuili da je dorukovanje vano za uenje, memoriju i fiziku dobrobit i dece i odraslih.13 Dobre navike pri doruku suSlika 1. Dorukovanje smanjuje rizik od sranih udaraBez doruka, mogui rizik od infarkta se moe poveati 2 do 3 asa posle buenja.Potencijal formiranja ugruka 3 2,5 2

VebanjeNikada nije kasno da se pone sa programom vebanja. Odvojeno istraivanje je otkrilo da koliko god je osoba van forme, rizikSlika 2. Rizik smrtnosti povezan sa snom, vebanjem i puenjemDevetogodinje praenje za osobe starosti 30 do 69 godinaOdnos rizika smrtnosti

3

Mukarci ene 2,2 2

2

1,7 1,5

1,6

1,6

Normalan 1 1 0 Osobe koje preskau doruak Osobe koje dorukuju 0Manje od 6 ili vie od 9 asova sna

Niska fizika aktivnost

Puai

Manje od 6 ili vie od 9 asova sna

Niska fizika aktivnost

Puai

12od smrti od svih uzroka moe se smanjiti jednostavno poboljanjem kondicije kroz redovan program vebanja. Koliina koristi je prikazana tabelom na slici 3.17


Slika 3. Vebanje smanjuje stopu smrtnostiStopa smrtnosti na 10.000 ljudi u jednoj godini, za mukarce starosti 20 do 82 godine. 122 68 40Neuvebani Uvebani Neuvebani, a zatim uvebani

Prelom kuka je meu vodeim uzrocima smrti kod starijih Amerikanaca. (Potpunije informacije o osteoporozi date su u 7. poglavlju: Veliki mit o mesu i belanevinama.) to su tanje neije kosti, to je verovatnije da e se prelomiti kada se podvrgnu ak i manjoj povredi. Kada osteoporoza ne ugroava ivot, esto smanjuje njegov kvalitet. Bolest moe da dovede do hroninog bola, kao i do fizikog deformiteta. Ovo su samo neki od primera velikog broja opasnosti od puenja. Potpunije informacije o ovom predmetu nalaze se u 16. poglavlju pod nazivom: Umirete za cigaretom? Odbacite naviku i ivite.

Upotreba alkohola skrauje ivotDanas se uje mnogo glasova koji zastupaju umerenu upotrebu alkohola. To je u skladu sa onim to je istraivanje oblasti Alameda otkrilo poetkom 1970-ih, to jest, umerena ili nikakva upotreba alkohola je poveala duinu ivota. Meutim, istraivanje vreno 25 godina posle poetnog objavljivanja Beloka i Bresloua pokazuje da je potpuno izbegavanje alkohola najbolja opcija sa perspektive spreavanja bolesti. O ovoj stvari se govori u veoj meri u 17. poglavlju: elite pie?

Zapazite da stopa smrtnosti fiziki uvebanih mukaraca iznosi samo treinu stope onih koji nisu u kondiciji. Kod onih koji nisu vebali, a onda su postali aktivni, stopa smrtnosti iznosi oko polovine vrednosti u odnosu na one koji ne vebaju.

Opasnosti od puenjaPodaci iz oblasti Alameda su otkrili da je mukarac, ako je puio, bio izloen dvostruko veem riziku od umiranja u toku devetogodinjeg perioda u poreenju sa mukarcem koji nije puio. Ako je ena puila, bila je izloena 60% poveanom riziku od umiranja. Drugo istraivanje je utvrdilo da su mukarci koji su puili tokom celog svog odraslog doba imali prosenu oekivanu duinu ivota od samo 65 godina.18 To je 12 godina krae od oekivanog 77-ogodinjeg ivotnog veka za osobe koje nikada nisu puile.19 Iako je duina ivota vana, kvalitet ivota je takoe kljuan za sve nas. Puai u proseku imaju slabiji kvalitet ivota. Na primer, ir eluca je mnogo ei meu puaima. Buenje u 2:00 ujutru uz gorui bol u stomaku svakako nije kvalitetan ivot. ak iako pua ne dobije ir, problemi sa varenjem mogu da nastanu u vezi sa navikom puenja. Na primer, duvan smanjuje tonus u miinom prstenu izmeu jednjaka (cev za gutanje) i stomaka. Usled toga je stomanoj kiselini lake da ulazi u jednjak i prouzrokuje goruicu, jo jedan est problem koji smanjuje kvaliteta ivota. Puenje cigareta takoe utie na druge organske sisteme: doprinosi ranom stvaranju bora na koi i osteoporozi (mekane, krte kosti). Stvaranje bora na koi je samo nepoeljno stanje, ali osteoporoza moe da ugrozi ivot.

Drutveni odnosi i smrtnostNa iznenaenje mnogih skeptika, istraivanje takoe ukazuje da verovanje u Boga i redovno odlaenje u crkvu poveava duinu ivota. Posedovanje iskrenih prijatelja, lanstva u grupi, i ak biti u braku, ima korisne efekte na duinu ivota. Veina ljudi intuitivno shvata da ti elementi pojaavaju moral i socijalni kvalitet ivota, ali pored toga pozitivno utiu na psihiko zdravlje i duinu ivota. Kada su se podaci oblasti Alameda analizirali za ove duhovne i drutvene faktore, rezultati su bili impresivni. Naroito upeatljivi su bili rezultati za grupu osoba od 30 do 49 godina starosti. Oni su prikazani na slici 4.20 Sve vei broj istraivanja svedoi o znaaju verovanja u Boga za drutveno i emocionalno zdravlje osobe. Jedan takav izvetaj sa Djuk univerziteta otkrio je da osobe sa snanijom religijskom verom pokazuju vie nivoe sree i zadovoljstva u ivotu. Takoe izgleda da bolje podnose traumatine dogaaje uz manje mentalne i drutvene potekoe.21 Poglavlje 15: Sida i HIV neispriana pria, i 20. poglavlje: Iznad vodeih uzroka smrti, obezbeuju dodatne informacije o nainu na koji vera u Boga poboljava zdravlje.

PRINCIPI ZA OPTIMALNO ZDRAVLJESlika 4. Stopa rizika od smrtnostiDevetogodinje praenje 7.000 odraslih osoba u severnoj Kaliforniji za starosti od 30 do 49 godina.Mukarci Odnos rizika smrtnosti 2,9

13rone sporedne efekte i pruaju velike koristi za kvalitet ivota. Kada bi bilo koji od ovih sedam zdravstvenih principa bio lek, bio bi klasifikovan kao udesan lek. Tvorac i proizvoa bi svakako bio nagraen slavom i sreom. Meutim, kao medicinski specijalista, nedvosmisleno mogu da kaem da se nijedan lek ne pribliava bilo kom od ovih principa zdravlja po svojoj moi da pobolja i odri zdravlje. Dobre vesti se tu ne zaustavljaju. Ova knjiga e otkriti jo itav niz dodatnih principa zdravlja koje su paljiva istraivanja otkrila u toku 25 godina koje su protekle od prvobitnih istraivanja Beloka i Besloua. Ti principi pruaju dodatne koristi za odravanje zdravlja i leenje odreenih bolesti. Videete da su principi zdravlja izneti u ovoj knjizi pouzdani. Na njih se moete oslanjati sa sigurnou da e vam pomoi da dostignete i odrite vae zdravstvene ciljeve. Ostvarivanje zdravstvene koristi upranjavanjem razumnih principa naina ivota nije nov koncept. Pre vie vekova Bog je novoformiranoj izraelskoj naciji dao obeanje zapisano u Bibliji: Ako dobro uzaslua glas Gospoda Boga svojega, i uini to je pravo u oima Njegovim, i ako prigne uho k zapovestima Njegovijem i uuva sve uredbe Njegove, nijedne bolesti koju sam pustio na Misir neu pustiti na tebe, jer sam ja Gospod, lekar tvoj.24 Da, praenje odreenih principa koji rezultiraju dobrim zdravljem nije nov koncept. Meutim, ovaj veoma stari koncept treba da vaskrsne u naim linim ivotima, du Amerike i irom sveta. Kao to su bolesti u Egiptu mogle da se izbegnu u drevnim vremenima, deset vodeih uzroka smrti u ovim savremenim vremenima se u velikoj meri mogu izbei upranjavanjem razumnih principa zdravlja. U sledeim poglavljima pronai ete informacije koje su vam potrebne da uspeno uinite to

3

2,8

2,8

ene

21,3

1,8 1,5 1,1*

1,9

1

0Nevenani Malo prijatelja ili roaka Ne odlaze u crkvu Nisu deo neke grupe ljudi

* Nije statistiki znaajno

ZakljuakPored mog pacijenta Marka, mnogi ljudi u Americi smatraju da je zbog njihove genetike ili zbog nekog nebeskog asovnika, dan i as smrti vrsto fiksiran. Fatalistiki stav ih primorava da zakljue da ne mogu da uine nita da produe svoje ivote. Dokazi predstavljeni u ovom poglavlju negiraju sve takve zablude. V. K. Vilet (W. C. Willett) sa Fakulteta zdravstvene zatite sa Harvarda, sa odseka za ishranu, navodi: Jedan jasan zakljuak na osnovu postojeih epidemiolokih dokaza je da mnoge osobe u Sjedinjenim Dravama imaju lou ishranu i da je potencijal za prevenciju bolesti znaajan.22 Belok i Breslou su saeli njegove nalaze sledeim reima: Ovi podaci su u skladu sa idejom... da ivot sa dobrim zdravstvenim navikama proizvodi dobro zdravlje i produava period dobrog fizikog zdravstvenog statusa za nekih 30 godina.23 Zaista, sedam zdravstvenih principa Beloka i Bresloua su jednostavni, a ipak krajnje delotvorni. tavie, nemaju nepoeljne dugo-

2. poglavlje

Dobre vesti o raku: Moe se spreiti!je pravo i tako iskusite obeano optimalno zdravlje. To je bio jedan od onih sluajeva kojih se svi uasavamo. Dun se vratila u ordinaciju dr Mek Alistera. Dok je sedela vrpoljei se u ekaonici, misli su jurile kroz njenu glavu: Zato mu je potrebno toliko vremena? Moram da saznam ta je biopsija otkrila. Moda su vesti loe i ne zna kako da mi ih saopti. Uskoro je Dunino ime prozvano i ona se vratila u jednu od soba za pregled. Dr Mek Alister je seo nasuprot nje u maloj ordinaciji. Zapoeo je razgovor: ao mi je, Dun. im su te tri rei izale iz njegovih usta Dun je poela da plae. Kada se povratila, uspela je da progovori nekoliko rei: Rak, zar ne? Dr Mek Alister je tuno klimnuo glavom. Rak. Re unosi strah u srca veine Amerikanaca. esto sam u vie godina prakse kao lekar, imao isti nelagodni zadatak kao doktor Mek Alister. Mnogo puta sam morao da saoptim ljudima uasavajue vesti: Da, dobili smo rezultat biopsije i ona pokazuje ono ega smo se svi bojali imate rak. Dijagnoza raka nije uvek smrtna presuda. esto puta se moe leiti zdravom ishranom, ivotom u prirodnom okruenju, okretanjem duhovnim stvarima ili drugim nainima. Naalost, preesto je napredovao preko poetnog stadijuma i bolest je smrtonosna. Rak je trenutno ubica broj dva u Americi, nalazei se odmah iza sranih bolesti. Ako mi kao nacija ne izvrimo pozitivne promene naina ivota, brzo posle 2000. godine moe da postane uzrok smrti broj 1.1 Statistike u Americi ukazuju da e jednom od svaka dva mukarca i jednoj od svake tri ene u nekom vremenu biti dijagnostikovana ova strana bolest.2 Trenutno se jedan od svaka etiri smrtna sluaja u ovoj zemlji javlja od raka.3 Sve ukupno, preko 500.000 Amerikanaca umre svake godine od ovog ubice. Samo to je dovoljan razlog za strah od raka. Meutim, mnogi ljudi se boje posledica raka ak i vie od same smrti. Pre nego to osoba umre od raka, esto se javljaju dramatine promene u fizikom stanju i intelektualnom funkcionisanju. U takve promene mogu da spadaju znaajni gubici teine i miia, gubitak kose, otri napadi bola, gubitak pamenja, stanje blisko delirijumu, ak i duboke promene linosti. To je samo delimino nabrajanje razarajuih efekata raka i njegovog delovanja. Nema sumnje da se zbog tih razloga treba plaiti ove bolesti. Naalost, veina ljudi osea da sve to mogu da uine jeste da se nadaju da nikada nee dobiti rak. Ne shvataju da je stepen rizika da osoba dobije rak u velikoj meri stvar linih odluka o stilu ivota. Jedan dokaz o nedostatku svesti o tome je injenica da, za razliku od nekih drugih bolesti vezanih za nain ivotaSlika 1. Rak je u usponuSmrtni sluajevi usled raka

600.000 500.000 400.000 300.000 200.000 100.000 0 1930 1940 1950 1960 1970 1980 1990 2000

Godina

(kao to su srane bolesti), ukupan broj smrtnih sluajeva od raka u Americi postepeno raste.4,5 Stopa porasta je prikazana na slici 1. Stopa porasta je dramatina, za poslednjih 30 godina se duplirala. tavie, od procenjenih 560.000 rtava od raka koje su umrle 1997. godine,6 veina njih je mogla da sprei svoje bolesti da su obraali panju na neke jednostavne faktore naina ivota. Iako broj smrtnih sluajeva od raka nastavlja da se poveava svake godine u Sjedinjenim Dravama, stopa smrtnosti od raka je tek nedavno poela da opada.7 Ovaj slavljeni mali pad je prvi put objavio Nacionalni institut za rak

DOBRE VESTI O RAKU

15nog rasta.12 Mi oznaavamo tu izmenjenu eliju kao eliju raka ako je njena genetika izmenjena na takav nain da omoguuje nekontrolisano umnoavanje. Ako telo registruje abnormalne kancerozne elije u ranom stadijumu, te elije se mogu unititi pre nego to dobiju ansu da znaajno porastu i umnoe se. U stvari, mnogi naunici veruju da se svakog dana kod svake osobe neke normalne elije pretvaraju u kancerozne elije. Imuni sistem oveka obino unitava te novoizmenjene elije. Meutim, naalost, ponekad se nova elija raka ne registruje i ona uspeva da se deli i raste bez kontrole. Te elije zatim mogu da nastave tiho da rastu van kontrole. Na kraju mogu da formiraju masu ili tumor. Obino e elije raka iz veih tumora dospeti u krvotok i/ili limfni sistem i putovati do drugih vitalnih organa. Sve te promene se mogu javiti daleko pre nego to se rak dijagnozira. U zavisnosti od stope rasta raka moe biti potrebno 10 ili vie godina pre nego to se razviju znaci ili simptomi koji na kraju dovode do medicinske procene koja rezultira dijagnozom raka.13 U ovom poglavlju nauiete kako da registrujete da li imate rak, i takoe kako da smanjite rizik od dobijanja raka. Zapoinjemo predstavljanjem naina registrovanja raka.

krajem 1996. godine, ali je paljivo ponovno pregledavanje podataka ukazalo da je ukupna stopa smrtnosti od raka dostigla vrh 1991. godine, i od tada se postepeno smanjivala.8 Koji je razlog za ovo opadanje? Nisu poboljani metodi leenja raka ve se prevencija samog raka pojavila kao uzrok ovih dobrih vesti.9 Iako autori tog izvetaja priznaju da je rat protiv raka daleko od zavrenog, izjavljuju da nacionalna posveenost prevenciji raka koja uveliko zamenjuje pouzdanje u univerzalne lekove, sada predstavlja put kojim treba ii. Ovo poglavlje je napisano u nadi da e italac postati svestan ove nove posveenosti u prevenciju raka i smrti od raka.

Kako elije postaju kancerogenePogledajmo ta rak stvarno predstavlja. Rak predstavlja proizvodnju elija u telu. Svakog minuta 10 miliona elija se deli u naim telima. Sloeni unutranji kontrolni mehanizmi obino obezbeuju da se svaka od tih elijskih deoba odvija na precizan nain i u tano odreeno vreme.10 Proces zvan rak moe da zapone kada strane supstance iz spoljanje sredine (hemikalije, zraenje, virusi, itd.) uu u telo i nekako poremete te unutranje kontrolne mehanizme. Takoe moe da zapone kao rezultat problema koji nastaju u unutranjoj sredini tela (poremeaj ravnotee hormona, poremeaj imuniteta, nasleene mutacije, itd).11 Bez obzira na kombinaciju faktora koji zapoinju proces, rezultat je isti: jedna elija poinje da se umnoava na neregulisan nain. Dok se ta elija umnoava, ona prenosi svoju karakteristiku neregulisanog rasta na svoje potomstvo. Rezultat je kancerozno tkivo sainjeno od velikog broja neregulisanih elija. Jedan od naina na koji inioci sredine izgleda indukuju rak je oteivanjem DNK elije. DNK sadri precizna uputstva za sve elijske aktivnosti i tako precizno odreuje kako svaka elija u naem telu treba da funkcionie. Na primer, DNK kae naem telu kakvu boju kose da naini i da li treba da imamo plave ili smee oi. Ta ista DNK kontrolie stopu deobe elije. Na odreenim kljunim oblastima elijske DNK postoje geni koji mogu da stimuliu rast te elije i drugi geni koji mogu da spreavaju njen rast. Jedan nain na koji rak moe da se javi je preko oteenja te DNK. Ako oteenje prouzrokuje aktivaciju oblasti koje stimuliu rast i/ili deaktiviu oblasti koje bi drale rast pod kontrolom, rezultat moe da bude nekontrolisan rast te elije i njenog potomstva. To, kako smo ve napomenuli, oznaava poetak kanceroz-

Bitno je rano otkrivanjeRana detekcija obezbeuje najbolje anse za leenje raka dok je jo uvek izleiv. Postoje dva naina za to: (1) brzo prepoznavanje simptoma raka; i (2) odgovarajua upotreba testova za utvrivanje raka.

Prepoznavanje simptoma rakaRak je esto izleiv ako ga detektujete dovoljno rano. Naalost, mnogi pacijenti nisu svesni znaaja ranog uoavanja. Neprestano sam uviao tu tunu realnost. Pored svog rada u optoj internoj medicini, radim i u polju gastroenterologije. Imam mnogo pacijenata koji dolaze u moju ordinaciju alei se na krvarenje iz zadnjeg dela debelog creva (rektuma) u toku godinu ili vie dana pre nego to su doli da posete mene ili bilo kog drugog lekara. Neki odlau tu posetu doktoru jednostavno zbog oklevanja, dok drugi moda odlau zbog straha od raka. Drugi su opet moda odbacili ozbiljnost tog znaka upozorenja, smatrajui da je to usled manjeg problema kao to su hemoroidi. Tek poto ponu da oseaju bol ili druge simptome, konano odluuju da im procenim problem krvarenja. Tada je, za mnoge, ve prekasno.

16U svojoj proceni koristim kolonoskop dugu, savitljivu cev koja se ubacuje u zadnji deo debelog creva i prolazi kroz debelo crevo, ili kolon. Na kraju cevi se nalazi svetlo koje mi omoguuje da direktno gledam u unutranjost creva. Takoe je opremljen posebnom opremom za uklanjanje ranih oblika raka ili nekancerogenih polipa bez velike hirurke operacije. Dok gledam kroz ureaj povremeno pronaem masu raka koja je ve prevelika da bih je uklonio. Tada moe da postoji malo anse za lek, ali osobi je moda jo uvek potrebna hirurka operacija bar da bi se izbeglo potpuno blokiranje creva. esto je rezultat smrt, poto se tada rak ve rairio do vitalnih organa kao to je jetra. Poruka koju ovaj i hiljade drugih scenarija ilustruju jeste da bi svako trebalo da obrati panju na upozoravajue signale raka. Samo uvianjem tih ranih upozorenja imamo najbolje anse da se bolest utvrdi i lei dok je jo uvek izleiva. Godinama je Ameriko udruenje za rak podsticalo sve Amerikance da upoznajuTabela 1. Sedam upozoravajuih simptoma raka 1. Promena u navikama pranjenja creva ili beike 2. Povreda koja ne zarasta 3. Neobino krvarenje ili neobine izluevine 4. Zadebljanja ili grudvice u dojkama ili na nekom drugom mestu 5. Potekoe pri gutanju 6. Vidljive promene na bradavici ili mladeu 7. Uporan kaalj ili promuklost


ovih znakova ne garantuje da ete dijagnostikovati rak u izleivom stadijumu. Nedavno sam imao pacijenta koji mi je doao posle samo jedne epizode rektalnog krvarenja. Kada sam mikroskopski proverio stolicu, krv je bila prisutna. Nekoliko dana kasnije uradio sam kolonoskopiju i pronaao tumor koji je bio toliko veliki da nisam mogao da ga uklonim kolonoskopom. Drugi laboratorijski testovi su pokazali da se rak ve rairio do vitalnih organa. Ipak, na svakog ovakvog pacijenta, imam druge koji su odmah doli na procenu rektalnog krvarenja i za koje se ispostavilo da nemaju rak ili da ga imaju u ranom stupnju tako da se moe bezbedno otkloniti korienjem kolonoskopa. Da, brza procena bilo kakvih upozoravajuih znaka raka je vana i nikada ne treba da bude odlagana za pogodno vreme. Moe da spase va ivot. Meutim, postoji jo bolja alternativa: prednost bilo kakve mogunosti da registrujete rak pre nego to se bilo kakvi znaci ili simptomi razviju.

Rano otkrivanje pregledomNa sreu, da biste imali prednost nad rakom, postoje naini registrovanja raka pre nego to dobijete simptome. Ameriko udruenje za borbu protiv raka preporuuje da svaka osoba izvri odreene testove koji su osmiljeni za tu svrhu. Cilj ovih procena je registrovanje raka u ranim stupnjevima pre negoTabela 2. Preporueni testovi za ispitivanje, Amerikog udruenja za borbu protiv raka 1. Rektalni pregled (jednom godinje nakon 40. godine starosti) 2. Testiranje stolice (jednom godinje nakon 50. godine starosti) 3. Sigmoidoskopija, poeljnije je fleksibilna (svakih 3 do 5 godina nakon 50. godine starosti) 4. Pregled karlice i vaginalni bris (ene: mlae od 18 ako su seksualno aktivne; nakon 18 godine najmanje tri uzastopne godine, a zatim uestalost odrediti u saglasnosti sa linim lekarom) 5. PSA analiza krvi (mukarci: jednom godinje nakon 50. godine starosti) 6. Samostalni pregled grudi (ene: jednom meseno nakon 20. godine starosti) 7. Lekarski pregled grudi (ene: svake tri godine od 20-40, a zatim jednom godinje) 8. Mamogram (ene: poetak sa 40 godina, zatim svake druge godine, pa godinje posle 50. godine starosti)

sedam najznaajnijih poetnih i upozoravajuih simptoma raka. Oni su navedeni u tabeli 1.14 Veina ovih upozoravajuih simptoma je sama po sebi jasna. Na primer, promena u navikama pranjenja creva moe da se odnosi na dugotrajnu dijareju (proliv) ili zatvor kao i na promenu boje ili veliine stolice. Krvarenje ukljuuje takve stvari kao to je rektalno ili neobino vaginalno krvarenje. Potekoe pri gutanju mogu da se jave kada hrana izgleda kao da ostaje u vaem jednjaku pre nego to ode nanie. Znaajna poruka je da bilo koji od ovih sedam signala ukazuje na potrebu brze medicinske procene. Obraanje panje na vae telo i prepoznavanje kada se razvija neto to treba proceniti, moe da obezbedi mogunost da se rak moe dijagnostikovati, i izleiti u svom ranom stadijumu. Naalost, ak i rana procena

DOBRE VESTI O RAKU

17iako se rak ve javio one mogu da pomognu da telo dobije prednost. Te strategije su jednostavne: 1. Izbegavajte faktore koje favoriu razvoj raka. 2. Koristite prednost faktora koji pomau telu da odloi rak. Ove dve strategije su obino efektivne zbog jednog ili oba sledea razloga: 1. Pomau nam da izbegnemo ili da smanjimo na najmanju moguu meru kontakt sa supstancama koje prouzrokuju rak. 2. Pomau nam da ojaamo imuni sistem sopstvenog tela za borbu sa rakom. Ostatak ovog poglavlja je podeljen u dva odeljka. Prvi odeljak se bavi smanjivanjem kontakta sa supstancama koje prouzrokuju rak na najmanju moguu meru. Drugi se bavi iniocima koji e pomoi naem imunom sistemu da se bori sa rakom, i drugim iniocima koji e umanjiti rizik od dobijanja raka.

to se simptomi pojave. Trenutna lista preporuenih testova je prikazana u tabeli 2.15 Dalji opis nekih od ovih testova moe biti od pomoi. Sigmoidoskopija se vri korienjem savitljive cevi. Sigmoidoskop je praktino identian kolonoskopu uz jedan izuzetak: znaajno je krai. Dugaak 180 cm, kolonoskop moe da putuje celom duinom debelog creva. esto se koristi za dijagnozu kada postoji poznati problem kao to je crevno krvarenje. Sa druge strane, 60 cm dugaak sigmoidoskop je idealan za ispitivanja poto je jednostavniji i jeftiniji od kolonoskopa. Moe da prikae donju treinu debelog creva gde se statistiki javlja najvei broj oboljenja debelog creva od raka. Vrenje testova za rak debelog creva je krajnje znaajno to je drugi vodei uzrok smrti od raka u Americi a vodei uzrok smrti od raka meu onima koji nikada nisu puili. tavie, rak debelog creva se u velikoj meri moe spreiti ako se dijagnostikuje na predkancerogenom stupnju. Skoro svaki rak debelog creva poinje kao benigna (dobroudna) kvrica ili prstolika tvorevina poznata kao polip. Ako se otkriju na ovom stupnju, polipi se uglavnom mogu ukloniti ovim ureajem i nikada se nee razviti u rak. Vaginalni bris moe da detektuje rak grlia (otvora materice) u ranoj fazi. Rak grlia je jedan od estih tumora kod ena. Takoe se moe spreiti ako se otkrije dovoljno rano rutinskim ispitivanjem. Panja na upozoravajue signale raka u kombinaciji sa pravilnom upotrebom testova za ispitivanje je ve spasila bukvalno hiljade ivota u naoj zemlji. Meutim, Ameriko drutvo za borbu protiv raka procenjuje da bolja upotreba dijagnostikih testova i bolje obraanje panje na upozoravajue signale raka moe da spasi jo 115.000 ivota svake godine.16 To daleko prevazilazi broj ivota koji su spaeni medicinskim leenjem raka.17 Uprkos hiljadama ivota koji su spaeni ranijim utvrivanjem raka, rano utvrivanje ni iz bliza nije dovoljno u velikom broju sluajeva. Rak identifikovan testovima za ispitivanje jo uvek moe da ubije neke pacijente. Ta sumorna realnost je mnoge ostavila sa pitanjem: Da li uopte postoji nada za prevenciju raka od samog poetka? Odgovor je jednoglasno da. Ostatak ovog poglavlja otkriva korake koje moete da preduzmete kako biste spreili da se rak ikada pojavi.

PREVENCIJA RAKA: ODELJAK I Izbegavajte faktore koji pogoduju razvoju rakaRazmotrimo faktore koji pogoduju razvoju raka i kako moemo da ih izbegnemo. Na primer, jedan od faktora je alkohol. Videemo da upotreba alkohola favorizuje razvoj raka i zbog toga ga treba izbegavati. tavie, uvideemo da nam izbegavanje alkohola pomae na oba spomenuta fronta. Alkohol i njegovi proizvodi razlaganja imaju potencijal za izazivanje raka, a on takoe podriva imuni sistem. Shodno tome, ako izbegavate alkohol, ostvariete dvostruku korist. Jasno je da je najbolji nain za izbegavanje raka njegovo spreavanje pre nego to ima ansu da se uopte i formira, ak i pre nego to se moe detektovati testovima, pre nego to ima ansu da prouzrokuje bilo kakve simptome. Veina tipova raka se zaista moe spreiti pre nego to se i formira. Godine 1988. izaao je iz tampe izvetaj naelnika sanitetske slube o ishrani i zdravlju. U svom obimnom pregledu istraivanja raka naveo je: U toku ovog istraivanja, postalo je jasno da mnogi oblici raka imaju (poznate) spoljanje uzroke i, u principu bi trebalo zbog toga da bude mogue spreiti ih.18 Ti nalazi su se podudarili sa esto navoenim istraivanjem koje su deceniju ranije sproveli doktori Vajnder (Wynder) i Gori (Gori). Njihova detaljna poreenja meunarodnih stopa pojave raka navela su ih na zakljuak

Prve linije odbrane od rakaPostoje dve osnovne strategije koje e spreiti zapoinjanje veine tipova raka, a ak

18da je priblino 80% sluajeva pojave raka mogue spreiti relativno jednostavnim izborima naina ivota.19 Deceniju pre objavljenog rada Vajndera i Gorija, dr Higinson je zakljuio da 90% sluajeva pojave raka nastaje usled sredinskih faktora.20 Tako je u izvetaju naelnika sanitetske slube prihvaeno istraivanje o vanosti naina ivota za rizik od raka koje je zastupano jo od 1960-ih. ta su oni mislili pod sredinskim faktorima? Govore o bilo kojim faktorima osim naih unutranjih telesnih procesa i uroenih sklonosti koji utiu na nas. U te faktore spadaju vazduh koji diemo, voda koju pijemo, izbor hrane, nae navike vebanja (ili njihov nedostatak), naa seksualna praksa, nai drutveni odnosi itd. Prema tome, kada nam strunjaci kau da je 80 do 90% sluajeva pojave raka sredinsko u stvari kau da se veina vrsta raka moe spreiti ako obratimo panju na stvari koje unosimo u naa tela, stvari kojima doputamo da dolaze u kontakt sa naim telima, i stvari koje inimo sa naim telima. Uprkos 30 godina shvatanja povezanosti raka i naina ivota, narodi irom sveta uglavnom nisu ugradili to saznanje u praksu. Profesor Majkl Spurn (Michael Sporn) je 1996. godine izvrio pregled 25 godina istorije od kada su Sjedinjene Amerike Drave zvanino objavile Rat raku. Iako je navodio oblasti uspeha, takoe je istakao veoma spor napredak u dostizanju znaajnih stopa izleenja za neke od vodeih vrsta raka kao to su rak dojke, plua i prostate. Njegove napomene su nas vratile na Higinsove uvide kada je rekao: Treba da podstiemo obrazovne napore za ohrabrivanje promena u stilu ivota, ishrane i drugih privrednih faktora koji mogu da spree proces kancerogeneze (nastanka raka).21 Iako su istraivai godinama govorili o tome, na osnovu poveanih stopa pojave raka oigledno je da jo uvek nismo nauili lekciju. Ponovo, molba je da svako od nas naui kako na sopstveni nain ivota utie na rizik od raka i da izvri odgovarajue promene. ta nam to tano strunjaci govore kada se radi o stilu ivota i sredini u najirem smislu rei? Oni iznose relativno prostu poruku. Sredinski faktori i iznesene promene naina ivota su jednostavne, a ipak duboke. One govore o stvarima kao to je prestajanje puenja, bolja ishrana, redovno vebanje i gubitak teine. Meutim, kada je asopis Wall Street Journal istraio tip vesti o raku koji televizije, novinski asopisi i novine pokrivaju, otkrio je da su istraivai raka smatrali da mediji daju


pogreno naglaavanje.22 Prie u medijima su se prevashodno bavile zabrinutou u vezi sa dodacima hrani, zagaivanjem, zraenjem i pesticidima. Ove stvari su na daleko niem mestu na listama strunjaka po pitanju raka nego nai osnovni izbori ishrane. Skoro dve decenije pre izvetaja ovog asopisa, dr Ernest Vajnder je ve shvatio u emu je bio problem. Osobe tee da ignoriu sopstvenu odgovornost i okrivljuju tetne pojave, ukljuujui izlaganje kancerogenim materijama (agensima koji prouzrokuju rak), i spoljanje sile. Zbog toga opti sredinski elementi (stvari koje ne moemo dobro da kontroliemo kao to je hemijsko zagaenje vazduha i vode ili dodaci hrani i zagaivai) primaju najveu panju umesto faktora koji rezultiraju iz linih stilova ivota.23 Moj fokus u ovom poglavlju bie pre svega na najznaajnijim preventivnim faktorima raka faktorima naina ivota koje svako od nas moe da promeni.

Duvan je krivac broj 1Duvan je krivac broj 1 za rak u Sjedinjenim Dravama i u velikom delu sveta. Poveane stope smrtnosti od raka se mogu pripisati velikim delom duvanu, a to korienje duvana je zapanjujue. Samo u Sjedinjenim Dravama, priblino 170.000 ivota se izgubi svake godine zbog raka prouzrokovanog puenjem,24,25 to predstavlja treinu od svih smrtnih sluajeva usled raka (umerena procena je da 400.000 Amerikanaca umire od svih bolesti prouzrokovanih puenjem svake godine,26 sa godinjim medicinskim trokom od 50 milijardi dolara).27 irom sveta, godinji broj smrtnih sluajeva uzrokovanih puenjem je dostigao zaprepaujuih 3 miliona ljudi.28 To je jednako jednoj smrti na svakih 10 sekundi. Imamo obilje dokaza koji pokazuju mo duvana da izazove rak. Preko 4.000 razliitih hemikalija je identifikovano u dimu duvana.29 Veliki broj ovih hemikalija imaju sposobnost da same prouzrokuju rak. Postoje odreene kancerogene supstance u duvanu koje prouzrokuju rak plua, druge koje prouzrokuju rak bubrega i beike, neke koje prouzrokuju rak pankreasa. Sve zajedno, dugaka lista oblika raka je povezana sa izlaganjem proizvodima duvana. Oni su navedeni u tabeli 3.30,31,32,33,34 Kada razmatrate veliki broj tetnih hemikalija u duvanskom dimu ne bi trebalo da bude iznenaenje da duvan prouzrokuje vie tipova raka kod ljudi nego bilo koji drugi poznati sredinski faktor.

DOBRE VESTI O RAKUTabela 3. Tipovi raka povezani sa duvanom Plua Usne Usta (usna upljina) Grlo (drelo, farinks) Grkljan (larinks) Traheja (dunik) Jednjak Stomak Jetra Pankreas Beika Bubrezi Grli materice Leukemija Debelo crevo Koa Penis

19ti 16. poglavlje: Umirete za cigaretom? Ostavite naviku i ivite, i 18. poglavlje: Prevazilaenje zavisnosti).

Alkohol poveava rizik od rakaPostoji mnotvo dokaza da alkohol poveava rizik od raka na mnogim frontovima. Predstavljam neke od naunih dokaza koji povezuju alkohol sa rakom u 17. poglavlju: elite pie? U svakom sluaju, ova tema je danas toliko kljuna, da vredi vie od samo usputne odrednice u ovom poglavlju. Na osnovu populacionih istraivanja vrsto je ustanovljeno da uzimanje pia koja sadre alkohol poveava rizik od vie oblika raka. Lista sadri rak usta, grla, jednjaka, jetre, dojke i rektuma.41,42 Iako je rak prvenstveno povezan sa velikom upotrebom alkohola, umerena upotreba alkohola moe takoe da povea rizik od nekih oblika raka. Rak dojke je klasian primer uz dokaze koji ukazuju da i samo tri pia sedmino poveavaju rizik kod ena.43 Istraivanje nam je dalo dobru priblinu procentualnu vrednost smrtonosnih sluajeva raka

Potencijal ovih hemikalija je dalje potvren injenicom da nije samo osoba koja pui ili vae duvan izloena riziku. Oni koji pasivno udiu dim takoe poveavaju svoj rizik od raka. Trenutne procene su da svake godine u Sjedinjenim Dravama 3.000 nepuaa umre od raka plua jednostavno zbog pasivnog izlaganja dimu.35 Pored toga, oevi koji pue vie od 10 cigareta na dan, u vreme kada zainju svoje potomke, kod svojih sinova i erki poveavaju rizik od razvijanja raka u detinjstvu za 31%. Ako pue vie od 20 cigareta na dan, poveani rizik raste do 42%.36 Smatra se da je to usled DNK oteenja u spermatozoidima prouzokovanih puenjem. Oigledna poruka prevencije raka svakoj osobi je: Izbegavajte bilo kakvo mogue izlaganje duvanu. To znai da moramo da prekinemo da puimo. To znai da moramo da prekinemo da vaemo duvan. To znai da moramo da smanjimo ak i nae pasivno puenje izabiranjem radnih mesta i mesta za rekreaciju koja su bez dima. Mnogi Amerikanci su zaista posluali upozorenja o duvanu koja su objavljivana godinama. Priblino 46 miliona Amerikanaca je prekinulo sa puenjem cigareta.37 Puenje cigareta meu odraslim osobama starijim od 18 godina se smanjilo sa 42% 1965. godine, na 25% 1990. godine. Kao rezultat toga, rak plua konano poinje da opada kod mukaraca.38 Meutim, od 1990. godine, taj lagani pad puenja se alarmantno zaustavio. Procenat nae populacije koja pui je ostao nepromenjen pola poslednje decenije.39 Moda jo veu zabrinutost izaziva injenica da danas pui vei broj srednjokolaca nego pre tri godine.40 Ako se trenutno borite sa zavisnou od nikotina, ne oajavajte. Postoji 46 miliona Amerikanaca koji mogu da posvedoe da je stvarno mogue prekinuti sa puenjem. Iskoristite sadanju prednost neke od efektivnih strategija za borbu sa ovom zavisnou koje se mogu nai na drugom mestu u ovoj knjizi (vide-

Tabela 4. Procenat smrtonosnih sluajeva raka u vezi sa alkoholom Rak Rak Rak Rak jednjaka usta grkljana jetre 75% 50% 50% 30%

kojima doprinosi alkohol. Delimina lista se navodi u tabeli 4.44 U poreenju sa osobama koje ne piju, vie od dva alkoholna pia na dan duplira rizik od formiranja dobroudnih tumora debelog creva koji kasnije mogu da postanu zloudni.45,46 Ali ako je ishrana osobe koja pije siromana folnom kiselinom i metioninom, rizik od tumora debelog creva se utrostruuje.47

Alkohol poveava rizik od raka dojkeAlkohol moe da utie na nivo hormona koji zauzvrat mogu da poveaju rizik od raka. Najvea zabrinutost je u vezi enskih hormona i njihovog odnosa sa rakom dojke, koji je drugi po redu uzrok smrti od raka meu amerikim enama (rak plua je prvi). Meu enama nepuaima, rak dojke je ubica broj jedan. Mnogi ljudi nisu svesni da ena koja pije samo u drutvu (i samo do tri pia sedmino) znaajno poveava svoju ansu za dobijanje

20raka dojke.48,49 Razna istraivanja su pokazala da umerena upotreba alkohola moe da bude povezana sa i do 50 do 100% poveanim rizikom od raka dojke u poreenju sa osobama koje ne piju.50 Ovaj poveani rizik postoji bez obzira da li alkohol dolazi iz piva, vina ili drugih alkoholnih pia.51 Za one koji se zalau za vino uz obrok kao naviku koja poboljava zdravlje, znaajno je francusko istraivanje koje je pronalo povean rizik od raka dojke kod osoba koje konzumiraju alkoholna pia uz obroke. Povezanost je vaila i za pivo i za vino.52 Dalja potpora za povezanost alkohola i raka dojke dolazi iz jo jednog medicinskog istraivanja. Tu je, u etvorogodinjem istraivanju skoro 90.000 amerikih medicinskih sestara od 34 do 59 godina starosti, pronaena znaajna povezanost izmeu upotrebe alkohola i rizika od raka dojke.53 One koje su konzumirale samo 3 do 9 pia sedmino su imale 60% povean rizik od raka dojke. to su vie ene pile, to je vei porast rizika. Ovaj stabilni porast rizika od raka uz poveane koliine konzumiranog alkohola se naziva efekat doze odgovora. Ovaj tip odnosa snano ukazuje da upotreba pia koja sadre alkohol, a ne nekih drugih faktora, poveava rizik. Za ene ispod 55 godina starosti, upotreba jednog pia na dan poveava njihov rizik dva i po puta. Zato alkohol poveava rizik od raka dojke? Iako svi odgovori jo uvek nisu poznati, postoji dokaz da alkohol poveava nivo estrogena.54,55 Poto je poznato da ovaj enski hormon poveava rizik od raka dojke oekuje se da hormonalni efekti alkohola mogu da budu tetan faktor. tavie, ene sa najpoodmaklijim oblicima raka dojke obino su alkoholiari, ukazujui da alkohol moe prvenstveno da deluje kao pokreta raka ili pojaiva rasta56 kod onih koji tek poinju da razvijaju bolest. Do danas je preko 50 temeljnih naunih istraivanja ukazalo da alkohol igra znaajnu ulogu u razvoju raka dojke.57


16.000 do 19.000 smrtnih sluajeva godinje.58 Ameriko drutvo za borbu protiv raka navodi cifru od 19.000 smrtnih sluajeva, definiui ih kao povezane sa prekomernom upotrebom alkohola, esto u kombinaciji sa upotrebom duvana.59 Meutim, kao to smo videli, novija istraivanja povezuju ak i relativno umerenu upotrebu alkohola nezavisno od puenja sa dva velika tipa raka: rak dojke i rak debelog creva. Uzimajui u obzir ove dodatne injenice, neki veruju da totalno izbegavanje alkohola moe da sprei nekih 60.000 smrtnih sluajeva godinje, to predstavlja 11 procenata svih smrtnih sluajeva od raka.60 injenica da ak i relativno male koliine alkohola mogu da poveaju rizike od obinih tipova raka navodi na sledei zakljuak: svako ko eli da odrava svoj rizik od raka na to je niem nivou mogue, u potpunosti e izbegavati alkoholna pia. Zaista, eliminisanje upotrebe i alkohola i duvana e u znaajnoj meri smanjiti va rizik od raka.

enski hormoni i rizik od rakaEstrogeni su trenutno predmet jednog od velikih medicinskih sporova. Mnogi zdravstveni radnici ohrabruju sve ene u menopauzi da koriste hormonske zamene za estrogen. esto navoeni razlozi su navodne koristi za srce i kosti, meutim, malo ena je izgleda u potpunosti svesno ozbiljnih sporednih efekata vika estrogena. Meu najopasnijim je povean rizik od izvesnih enskih oblika raka. Godinama je bilo poznato da ene koje, posle menopauze, uzimaju samo estrogen (bez leka progesteronskog tipa) imaju dramatino povean rizik od raka sluzokoe koja oblae matericu. U obimnom pregledu svih istraivanja po ovom pitanju, naunici Univerziteta u Kaliforniji, u San Francisku, zakljuili su da produena upotreba estrogena posle menopauze moe da povea rizik od raka materice za vie od 800%.61 Zbog ovih dobro poznatih poveanih rizika, lekari su prepisali progesteronske agense u kombinaciji sa estrogenima kako bi pokuali da spree ovaj rizik od raka. Iako podaci otkrivaju da dodavanje progesterona smanjuje veliinu poveanja rizika, upotreba kombinacije i dalje poveava rizik od raka materice za 30 procenata u poreenju sa enama koje ne uzimaju hormone.62 Potencijalne koristi i rizici uzimanja estrogena se navode u dodatku I, pod nazivom Estrogen: uravnoteavanje koristi i rizika. Rak materice je znaajan tip raka, ali bledi u pogledu znaaja u poreenju sa rakom dojke vodeim rakom ubicom meu enama nepuaima. Od najveeg znaaja je da raz-

Koji procenat smrtnih sluajeva od raka je prouzrokovan alkoholomPostoji nekoliko mehanizama zbog kojih je upotreba alkohola povezana sa rakom: toksini uticaji, imuni efekti, odnosi sa ishranom i povezanost sa hormonalnim promenama. Pa ipak, ti iroko varirajui mehanizmi nam nita ne govore o ukupnom uticaju alkohola na rak. Istraivai su ranije smatrali da se samo 3% od svih smrtnih sluajeva od raka u Sjedinjenim Dravama moe pripisati ak i delom alkoholu. Ipak, ta cifra je znaajna, objanjavajui

DOBRE VESTI O RAKU

21promene u ishrani moemo da izvrimo kako bismo smanjili rizik od raka? Razmotrimo naune dokaze koji daju odgovore na ova vana pitanja.

motrimo odnos zamene hormona i raka dojke. Harvard je proizveo jedan od najubedljivijih izvetaja po ovom pitanju, ponovo iz istraivanja zdravlja medicinskih sestara.63 U njihovim podacima koji prate 725.000 osoba na jednu godina, ene koje koriste (samo) estrogen posle menopauze se suoavaju sa 32% poveanim rizikom od raka dojke. Popularni reim kombinovanja estrogena sa hormonom progesteronom je u stvari poveao rizik na 41%. Rizik je teio da se povea na 71% kod ena koje su bile starije od 60 godina i koristile estrogen vie od 5 godina.64 Ovi rezultati su slini manjem istraivanju koje je vreno na populaciji jedne grupe ljudi.65 Njihovi istraivai su utvrdili da se kod ena, koje uzimaju hormonalne zamene posle menopauze, javlja porast od 69% rizika od raka dojke. Jedna oigledna poruka ovog istraivanja je da bilo koja ena koja uzima estrogen posle menopauze treba da bude svesna da poveava rizik od raka dojke. Za potpuniji pogled na koristi i rizike od uzimanja estrogena posle menopauze, vidite poglavlje 7: Veliki mit o mesu i belanevinama. Drugo nedavno istraivanje obezbeuje jo dokaza o povezanosti raka dojke i estrogena. Ono je utvrdilo da ene koje prirodno imaju vii nivo estrogena, takoe imaju dramatian porast rizika od raka.66 Dr Paulo Toniolo (Paolo Toniolo) je sa saradnicima na medicinskom fakultetu na Univerzitetu u Njujorku ispitao nivo estrogena u krvi kod 130 ena sa rakom dojke posle menopauze i 251 ene iste starosti koje nisu imale rak. Neobini aspekt istraivanja je bio taj da je nivo estrogena pacijenata bio izmeren iz krvi koja je uzeta, zamrznuta i uvana nekoliko godina pre nego to je rak utvren. To je pomoglo ustanovljavanju da nivo estrogena nije pod uticajem samog raka ili drugih nedavnih faktora, ukljuujui zamenu za estrogen. ene iji je nivo estrogena bio najvii imale su 2 do 4 puta vei rizik da dobiju rak dojke.

Migracija pokazuje da loe navike ishrane poveavaju rizik od rakaPomou velikog broja istraivanja utvreno je da promene stila ivota kao rezultat migracije predstavljaju kljune faktore u vezi sa zdravljem i boleu. Emigranti obino dostiu rizik kojem su izloene domae populacije u zemlji u koju dolaze. Takva istraivanja jasno pokazuju da je rizik od raka u velikoj meri pod uticajem ishrane. U Japanu je veina stopa raka niska (uz izuzetak raka stomaka i jednjaka), ali kada ljudi iz Japana emigriraju na Havaje (SAD), stope smrti od mnogih tipova raka postaju sasvim sline stopama belih Havajaca.68 Promene u stopama mortaliteta (smrtnosti) od

Tabela 5. Godinje stope smrtnosti od raka japanskih imigranata na 100.000 ljudi

Tip rakaDebelo crevo Rektum Prostata Dojka Materica Jajnik Plua Stomak Jednjak

Japanci78 95 14 335 32 51 237 1331 150 371 297 154 1221 407 160 379 397 46

Belci368 204 343 1869 714 274 962 217 75

u Japanu na Havajima na Havajima

Amerika ishrana doprinosi rakuUticaj ishrane na rak je izuzetan. Neki faktori ishrane jasno favorizuju razvoj raka dok drugi pomau u spreavanju pojave raka. U ovom poglavlju e se govoriti o izborima ishrane koji poveavaju rizik od raka. Naa nezdrava ishrana je jedan od najmonijih faktora koji poveavaju rizik od raka. Procene su da se oko 35 do 60% svih smrtnih sluajeva od raka u SAD moe pripisati loim navikama ishrane.67 Kako znamo da ishrana ima tako snane efekte na rizik od raka? Moda jo znaajnije, koje

razliitih vrsta raka usled migracije su navedene u tabeli 5. Vidimo da se sedam od devet navedenih vrsta raka dramatino poveava kada Japanci dou da ive na Havajima. Na primer, rak debelog creva je u Japanu nizak, uz samo 78 sluajeva na 100.000 ljudi. Posle emigracije u Sjedinjene Drave, njihove stope oboljenja od raka debelog creva rastu na 371 sluaj na 100.000, to predstavlja skoro petostruki porast rizika. Zapazite, takoe, da je nova stopa slina stopi njihovih belih suseda. Rak rektuma je takoe nizak kod Japanaca koji ive u Japanu. Meutim, posle ivota u ovoj pedesetoj dravi Sjedinjenih Drava, rak rektuma ih pogaa tri puta ee. Mnogi faktori naina ivota se menjaju kada ljudi emigriraju u Sjedinjene Drave ili u bilo

22koju drugu kulturu. Istraivai koji prouavaju te promene i bolesti povezane sa njima zovu se epidemiolozi. Epidemiolozi veruju da su promene u navikama ishrane jedan od osnovnih razloga zbog koga se rizici od raka menjaju kod onih koji emigriraju.69 Navike u ishrani Japanaca podleu znaajnom preobraaju kada se presele na Havaje.70,71 Naalost, veina promena je na gore. Emigranti na Havajima jedu dva puta vie masti i znaajno manje ugljenih hidrata od Japanaca u Japanu. Jedu daleko vie maslaca, margarina i sira, i neznatno vie mesa. Njihova potronja pirina i tofua pada. Zbog toga nije iznenaujue da su masne kiseline iz masti koje jede havajska grupa od 65 do 70% zasiene (samo 40% masnih kiselina iz masti koje se jedu u Japanu je zasieno). Meu onima na Havajima, 35% ugljenih hidrata koje jedu je u formi eera. To je suprotstavljeno eeru koji predstavlja samo 20% ugljenih hidrata koje uzimaju ljudi u Japanu. tavie, promene prema amerikoj ishrani postaju potpunije tokom vremena. Prva generacija imigranata u veoj meri zadrava svoje japanske navike ishrane u odnosu na drugu generaciju potomstva. U poreenju sa svojim roditeljima, oni koji su roeni na Havajima jedu znaajno vie ivotinjskih belanevina, masti, zasienih masnih kiselina i eera.72 Njihove promene u ishrani doprinose poveanim stopama raka na tako raznovrsnim mestima kao to su debelo crevo, rektum, prostata, dojka, materica i jajnik. Kao to emo videti, druga istraivanja potvruju taj zakljuak. Promene u ishrani koje izvre ti Japanci nisu tetne u svim pogledima. Bar dve vrste raka stomaka i jednjaka smanjuju stopu pojavljivanja kada oni dou na Havaje, a to je verovatno povezano sa pojavama u navikama ishrane. Uzimanje slanog povra u turiji i suene, usoljene ribe se drastino umanjuje meu onima koji su odrasli na Havajima. Takva vrsta hrane je povezana sa poveanim stopama i raka eluca i raka jednjaka.73,74 Sline povezanosti su takoe iznete u istraivanjima Filipinaca koji migriraju na Havaje.75 Ovde spomenuta istraivanja emigracije obezbeuju samo kratak pogled na obilje istraivanja objavljenih o ovoj temi. Ona jasno izraavaju da je u razvoju raka, genetika daleko manje znaajna od sredinskih uslova, kao to su nain ivota i ishrana. Jasno je da postoji daleko vie toga u vezi sa rakom od genetike. Ishrana igra znaajnu ulogu u izazivanju ili spreavanju raka.


Prekomerna upotreba masti u ishrani poveava rizik od rakaSvaki Amerikanac je uo poruku: Smanjite upotrebu masti. Kada su u pitanju bolesti srca, rak ili mnotvo drugih problema, izgleda da se mast u ishrani esto pojavljuje kao krivac. Postoje dobri razlozi za lou reputaciju masti. Istraivanja koja su prouavala navike ishrane velikog broja zemalja obezbeuju znaajne dokaze da viak masti u ishrani poveava rizik od raka dojke, prostate, koe, debelog creva, rektuma, jajnika i materice.76

Stopa raka dojke se uveava sa potronjom mastiJedno od istraivanja koje je prouavalo rak dojke izvreno je 1970. godine. Ono pokazuje da je stopa smrtnosti od raka dojke u bilo kojoj zemlji u dobroj korelaciji sa koliinom masti koju njena populacija jede, kao to je ilustrovano na slici 2.77Slika 2. Vie masti u ishrani vei broj smrtnih sluajeva od raka dojkeENE Stopa smrtnosti na 100.000 osoba

25Malta

Kanada Australija vedska Portugal Finska Poljska Grka Hong Kong Nemaka

SAD

20 15 10 5Venecuela Japan Tajland

Francuska

Meksiko

20

40

60

80

100

120

140

160

Ukupna koliina masti u ishrani (gram/dan) od 1944. do 1966.

Zapazite da su Sjedinjene Drave meu prvim zemljama na listi i po uzimanju masti i po stopi smrtnosti od raka dojke. Kanada, Australija, vedska i Nemaka imaju slian nezavidni status. Ovaj grafikon prikazuje da oni koji jedu najvie ivotinjskih masti tee da imaju najvie rizike od raka dojke.78 Francusko istraivanje je otkrilo da su ene koje su jele najveu koliinu masti poveale svoj rizik od raka dojke za 60%. Rizik je bio vei kada se analiza koncentrisala na zasiene masne kiseline koje su jele ene posle menopauze one su vie nego utrostruile svoj rizik od raka dojke.79 Izmeu 1964. i 1978. godine, Japanci su duplirali potronju masti. Kako se njihovo uzimanje masti povealo, tako je porasla i stopa raka dojke.80 Naalost, kao to je ilustrovano u

DOBRE VESTI O RAKU

23

Japanu, trend u velikom broju nacija je da kopiraju Ameriku sa njenom bogatijom ishranom, preoptereenom mau. Kao rezultat ivota nalik na ameriki, poinju da umiru kao Amerikanci od hroninih bolesti povezanih sa stilom ivota. Unoenje hrane bogate masnoama tokom trudnoe moe takoe da povea rizik od razvoja raka dojke.81 Istraivanje izvreno u Atini, u Grkoj, takoe je znaajno po pitanju raka dojke. Istraivanja su pronala to nije iznenaenje da su ene koje su jele margarin imale vei broj sluajeva raka dojke. Meutim, grki istraivaki tim je napomenuo da je izgledalo da bar jedna mast umanjuje rizik od raka dojka. ene koje su koristile vie maslinovog ulja (koji predstavlja prevashodno mononezasienu masnu kiselinu) imale su smanjenje rizika od raka dojke od 25%.82 ta je sa onima koje ve imaju rak? Da li potronja masti u ishrani ima bilo kakav efekat na stopu uspeha u njegovom leenju? vedski istraivai su otkrili dokaze da ishrana zaista utie na stopu rasta tumora dojke.83 Prouavali su 240 prevashodno ena posle menopauze kojima je nedavno dijagnostikovan rak dojke. Skoro dve treine ena su imale tumore koji reaguju na hormone. Meu tim enama ishrana je napravila znaajnu razliku u toku etvorogodinjeg praenja. Za svaki procenat porasta ukupne koliine kalorija iz masti, ene su poveavale svoj rizik od neuspeha leenja (ponovna pojava raka dojke) za 13%. Drugim reima, ako je ena jela 45% masti u ishrani, dok su druge jele 35% masti, tih 10% proizvodi razliku od 130% poveanog rizika od ponovnog pojavljivanja raka dojke. Statistike su bile jo gore za zasiene masne kiseline. Za svaki procenat porasta dela ukupne koliine kalorija iz zasienih masnih kiselina, rizik je rastao za 23%. Jasna poruka ovog istraivanja je da izgleda da ograniavanje masti u ishrani ima ulogu u leenju veine tipova raka dojke kao i u prevenciji. Dr Rouz je sa saradnicima iz Amerike zdravstvene fondacije (American Health Foundation, AHF) dala nove nalaze za povezanost ishrane bogate mastima sa rakom dojke u istraivanju 30 zemalja.84 Takoe su utvrdili da su se vie stope raka dojke javljale u zemljama sa viim nivoima upotrebe masti. Meutim, zapazili su najjau povezanost kod ena posle menopauze a nisu pronali nikakav odnos sa biljnim mastima.

Stopa raka prostate raste sa potronjom mastiVodei smrtonosni rak meu nepuaima, rak prostate, takoe je povezan sa prevelikim uzimanjem masti. Obrazac je u ovom pogledu slian raku dojke. Japan je 1950-ih imao veoma nisku stopu smrtnosti od raka prostate. Uoite dramatian porast stope smrtnosti od ovog raka prikazan na slici 3.85Slika 3. Smrtnost od raka prostate u Japanu22Stopa smrtnosti na 100.000 osoba

18 14 6 2 0 1950Sva starosna doba Ispod 54 god. Preko 55 god.

1955

1960

1965

1970

1975

1980

1985

Godina

Znaajan porast stope smrtnosti od raka prostate je paralelan sa stopom porasta uzimanja masti kod Japanaca. Kao to smo ve napomenuli, Japanci su duplirali uzimanje masti izmeu 1964. i 1978. godine.86 Slini nalazi se mogu videti kada se uporede stope raka prostate 1950-ih za Japance koji ive na Havajima i u Sjedinjenim Dravama sa svojim belim sunarodnicima. Smrtnost od raka prostate se javljala znaajno ree kod Japanaca, kao i rak dojke, pri emu su belci imali etvorostruki porast rizika.87 iroka meunarodna poreenja su dosledno pokazala povezanost izmeu raka prostate i uzimanja masti.88,89 Kao to su dr Rouz i saradnici istakli u svom poslednjem istraivanju, porast rizika od tumora prostate bio je povezan samo sa uzimanjem ivotinjske masti; nije bilo povezanosti sa potronjom biljnih masti u ovim meukulturalnim poreenjima. Istraivanja unutar drugih populacionih grupa otkrivaju slinu povezanost izmeu uzimanja masti i raka prostate. U jednom obimnom istraivanju zasnovanom na pet amerikih i kanadskih lokacija, rizik od raka prostate je analiziran za tri etnike grupe: Crnce, Belce i amerike Azijate.90 Za sve etnike grupe postojala je statistiki znaajna povezanost izmeu ukupne koliine unete masti i raka prostate. Kada su istraivanja posmatrala specifine masti, povean rizik je nastajao usled zasienih masti, koje su uglavnom dolazile od ivotinjskih proizvoda. Mononezasiene masne kiseline su

24izgleda imale samo slab efekat, ali nije bilo povezanosti izmeu potronje polinezasienih masnih kiselina i rizika od raka prostate.

ZAKONI ZDRAVLJA I IZLEENJASlika 5. Trend potronje masti u Sjedinjenim Dravama Dnevna potronja masti po osobi170 160 150 Grama 140 masti 130 120 110 100 1910 1920 1930 1940 1950 1960 1970 1980 1990

Rizik od raka koe raste sa ishranom bogatom mauak se i rizik od raka koe moe umanjiti praktikovanjem ishrane siromane mastima. Istraivanja na ivotinjama su pokazala da ishrana sa mnogo masti poveava rizik od raka koe posle izlaganja suncu.91,92 Istraivai sa Bejlor univerziteta su 1994. godine objavili podatke koji potvruju te odnose kod ljudi. Oni su pronali 76 pacijenata koji su bili voljni da uestvuju u njihovom istraivanju. Svima je ranije dijagnostikovan rak koe i generalno su upranjavali tipinu ameriku ishranu bogatu mastima. Nasumino su upisali 38 uesnika na obrazovni program koji im je pomogao da se prebace na ishranu siromanu mastima u kojoj je mast sainjavala samo 20% njihovih ukupnih kalorija. Tokom naredne 2 godine eksperimentalna grupa je dobro pratila program (proseno uzimanje masti je predstavljalo 21% kalorija). Rezultati su ilustrovani na slici 4.93Slika 4. Ishrana siromana mastima smanjuje prekancerozna oteenja na koi Broj oteenjaNa ishrani siromanoj mastima (21% ili manje kalorija iz masti)

Godina

3Na prosenoj istrazi (priblino 39% kalorija iz masti)

10

Dranje ove dijete se isplatilo. U poreenju sa osobama sa prosenim uzimanjem masti, kod ove grupe se javila samo treina prekanceroznog oteenja koe. Meu drugim vrstama raka povezanim sa velikom potronjom zasienih masnih kiselina spadaju rak debelog creva i jajnika.

Iako je potronja masti ostala relativno stabilna posle 1983. godine, Amerikanci i dalje jedu daleko vie masti nego to su to inili pre jedne generacije. Prosena potronja masti 1980-ih je bila oko 20% via nego 1950-ih, sa 165 grama na dan u poreenju sa 140 grama na dan. Pre 1920. godine, potronja masti je bila jo nia, kreui se u proseku oko 120 grama na dan.96 Izraavanjem ovih vrednosti u procentima, prosean Amerikanac je imao ishranu koja je sadrala 32% masti 1910. godine. Tokom 80-ogodinjeg perioda, ta cifra se postepeno poveala do 40% u 1990. godini.97 Na osnovu dokaza koji se bave raznovrsnim problemima kao to su spreavanje raka, kontrola teine, upravljanje dijabetesom i spreavanje bolesti srca, strunjaci predlau da bi trebalo da pokuamo da jedemo bolje od naih predaka, a ne gore. Veina autoriteta predlae da bi mast trebalo da predstavlja manje od 30% naih ukupnih kalorija, i mast bi trebalo da bude iz biljnih, a ne iz ivotinjskih izvora. Koja je to hrana koju jedemo, a koja obezbeuje svu tu mast naroito zasiene masne kiseline? Glavni izvori su prikazani u tabeli 6.98 Uoite da su sve te namirnice ivotinjski proizvodi. Biljna hrana uopteno ima manju koliinu zasienih masnih kiselina. Ljudi koji suTabela 6. Uobiajeni izvori zasienih masnih kiselina Namirnice sa 10 grama zasienih masnih kiselina: 2 1 1 2 2 2 olje punomasnog mleka dupli hamburger olja sladoleda od vanile olje zamrznutog jogurta olje obinog jogurta krike amerikog obraenog sira

Amerika potronja masti je visokaDetaljnije smo razmatrali probleme povezane sa unoenjem masti. Koliina masti koju su troili Amerikanci tokom perioda od 37 godina prikazana je na slici 5.94,95

DOBRE VESTI O RAKU

25

na isto vegetarijanskoj ishrani gotovo da nemaju problema da odravaju unos zasienih masnih kiselina na niskom nivou.

Povezanost raka debelog creva sa ishranom mesomRak debelog creva je takoe snano povezan sa ishranom mesom. Istraivanje vie od 88.000 medicinskih sestara izvreno na Harvardu je utvrdilo da su one koje su redovno jele crveno meso kao glavni obrok, imale znaajan porast rizika od raka debelog creva.101 to su ga ee jele, vei je bio rizik, kao to je prikazano u tabeli 7.Tabela 7. Meso poveava rizik od raka debelog crevaUestalost jedenja govedine, svinjetinje ili jagnjetineManje od jednom meseno Jednom meseno do jednom sedmino Dva do etiri puta sedmino Pet do est puta sedmino Dnevno ili ee

Mesna ishrana poveava rizik od rakaU glavama mnogih ljudi crveno meso oliava hranu koja je bogata zasienim masnim kiselinama. Ove povezanosti je svesna i industrija mesa i stoke; ona je pokuavala da umanji sadraj zasienih masnih kiselina u mesnim proizvodima. ak i da je uspela, medicinska istraivanja ukazuju da ima mnogo vie loih stvari u crvenom mesu od samog sadraja zasienih masnih kiselina. U vezi sa rizikom od raka, mesna hrana uopte crveno meso, ivina, ili ak i riba utiu loe na vie naina, a ne samo sadrajem masti. Isto vai i za mlene proizvode kao to su sir, mleko i sladoled. Mleni proizvodi nisu nastali od ivotinjskog mesa, ali jesu proizvodi ivotinjskog porekla i navedeni su sa drugim produktima koji poveavaju rizik od raka. Razmotrimo neke od rastuih briga u vezi sa mesnim i ivotinjskim proizvodima uopte, sa perspektive raka. Nekoliko istraivanja je prouavalo jake odnose izmeu ishrane ovim proizvodima i rizika od raka, i neke od teorija zbog ega takvi odnosi postoje.

Rizik od raka debelog creva, porast u procentima0 39 50 84 149

Meso poveava rizik od raka limfne lezdeNeki istraivai kao to su dr Dejms R. Sirhan (James R. Cerhan), profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Ajovi, savetuju smanjenje i mesa i masti istovremeno: Izbacite crveno meso, umanjite uzimanje zasienih masnih kiselina i jedite vie povra.99 Njegovi komentari su zasnovani na jo jednoj vrsti raka koji je bio povezan sa ishranom mesom - rak limfnih lezda. Ovaj ozbiljni rak u Americi uzima preko 23.000 ivota svake godine.100 iu (Chiu), Sirhan (Cerhan) i saradnici su prouili preko 35.000 ena iz Ajove i otkrili da su one u gornjoj treini po potronji crvenog mesa imale skoro dvostruko vei rizik od limfoma, u odnosu na one u donjoj treini. Posebno, uzimanje hamburgera vie od etiri puta sedmino je vie nego udvostruilo rizik ena od ne-Hokinovog limfoma. tavie, ene su mogle da umanje rizik od limfoma za 36% jedui tri ili vie vonih porcija na dan.

Zapazite da je svakodnevna ishrana mesom prouzrokovala porast rizika od 149%. Izraeno na drugaiji nain, osobe koje su se dnevno hranile mesom su bile izloene priblino dva i po puta veem riziku u odnosu na one koje su meso jele retko ili nikada. Njihov izbor crvenog mesa je sadrao itav niz popularnih goveih, svinjskih i jagnjeih proizvoda. Meu primere spadaju peenje, bifteci, unka, lazanje, sendvii, paprikai, musake, hamburgeri, virle, kobasice, slanina, salama i drugi mesni proizvodi. Oni koji su takve proizvode od crvenog mesa jeli ree, ali i dalje esto (definisano kao pet do est puta nedeljno), bili su izloeni 84% poveanom riziku od raka debelog creva. ak su i oni koji su jeli crveno meso kao glavni obrok, samo jednom do etiri puta meseno, imali 39% ei rak debelog creva od najnie rizine grupe onih koji nikada nisu jeli crveno meso ili su ga jeli manje od jedanput meseno. U vezi sa rizikom od raka pri ishrani ribom ili piletinom, istraivanje nije pokazalo da je to umanjilo rizik od raka. To jednostavno ne mora da povisi rizik u istoj meri kao drugo meso. Vano je istaknuti da su oni koji su jeli uglavnom ribu imali relativno vie sluajeva raka debelog creva od onih koji su ribu jeli retko ili nikada. Podaci su prikazali da je rizik od raka debelog creva pri ishrani proizvodima od crvenog mesa bio vei nego to je objanjeno analizom

26samo zasienih masnih kiselina. To ukazuje da postoje i drugi faktori u crvenom mesu koji jo vie poveavaju rizik od raka debelog creva. Ti nalazi harvardskog istraivanja zdravlja medicinskih sestara nisu jedini. Evropsko istraivanje iz 1990. godine je pronalo sline odnose. Kada su se ene koje su ee jele meso uporedile sa onima koje su meso jele retko ili nikada, one su imale skoro dvostruko vei rizik od raka debelog creva.102 Australijsko istraivanje je otkrilo povezanost izmeu velikog niza raznovrsnih ivotinjskih proizvoda i raka debelog creva kod ena.103,104 Meu navedenim namirnicama su istaknuti crveno meso i jetra, kao i morski plodovi i mleni proizvodi. Meutim, u ovom istraivanju, najgora grupa namirnica bila su jaja, pri emu su najvei potroai imali est puta vei rizik od raka debelog creva. Ovo australijsko istraivanje jo vie naglaava zakljuak da, u vezi sa ishranom mesom i rakom debelog creva, crveno meso definitivno poveava rizik; piletina i riba su povezani sa manjim rizikom, ali u stvari nisu zatitni. Prema tome, trenutna istraivanja jasno ukazuju da treba ostaviti sve vrste crvenog mesa, a ne postoji znaajan razlog da se uzima vie ribe ili piletine. Do sada spomenuta istraivanja raka debelog creva vrena su na enama. Istraivanja na mukarcima su takoe povezala uzimanje mesa sa rakom debelog creva.105,106 Na primer, ista istraivaka grupa je koristila slinu metodologiju za istraivanje sluajeva raka debelog creva u svom istraivanju na mukim zdravstvenim radnicima.107 Otkrili su neke zapanjujue odnose sa ishranom analizirajui sve nove sluajeve raka debelog creva meu priblino 50.000 mukaraca u istraivanju. Oni koji su jeli crveno meso kao glavni obrok pet ili vie puta sedmino imali su 3,5 puta povean rizik od raka debelog creva u poreenju sa onima koji su izbegavali takvu vrstu hrane (jedui je manje od jednom meseno). Zanimljivo je da se, uprkos ovim snanim odnosima, nisu pojavile nikakve zavisnosti sa koliinom uzetih zasienih masnih kiselina. Ovo dalje ojaava verovatnou da drugi faktori pored masti doprinose tome da je meso visokorizina hrana. To znai da pojeftinjenje tehnika odgoja ivotinja i prakse ukrtanja, kako bi se proizvela manje masna stoka sa manje zasienih masnih kiselina, nee umanjiti veinu najtetnijih aspekata tih ivotinjskih proizvoda.


Meso sa rotilja je jo opasnijeMoan kancerogen vezan za meso, zvan benzopiren, povezan je sa kuvanjem. Benzopiren je jedna od 4.000 hemikalija pronaenih u duvanskom dimu. U istraivanjima na glodarima, kao i na ljudskim elijama u kulturi, benzopiren ispoljava kancerogenu aktivnost koja pogaa mnoga tkiva, kao to su jetra, stomak, debelo crevo, crevo, jednjak, plua i dojka.108 Meso sa rotilja proizvodi tu supstancu u velikim koliinama na povrini mesa, kao to je prikazano na slici 6.109Slika 6. Opasni kancerogen u mesu sa rotilja Benzopiren u 1 kg nicle sa rotilja u dimu } = { Benzopiren od 600 cigareta

Oko 1 kg nicle proizvodi koliinu benzopirena na povrini mesa jednaku koliini pronaenoj u 600 cigareta. Prema tome, nepuai mogu da budu izloeni velikoj dozi monih kancerogena iz cigareta jednostavno jedui meso sa rotilja. tavie, uopteno, to je vei sadraj masti u mesu, vea e biti koncentracija benzopirena u proizvodima sa rotilja.110

Previe gvoa u mesu?Jedno od iznenaujuih otkria u savremenoj ishrani jeste sve vea zabrinutost oko velikih koliina gvoa u mesu. Lako dostupan i obilan izvor gvoa se ranije smatrao za jednu od koristi mesa. Meutim, problemi sa gvoem u naoj ishrani sada stavljaju skladite gvoa u mesu na svoje pravo svetlo kao jo jednu od tetnosti mesa, a ne koristi. Vei broj istraivanja ukazuje da porast u skladitenju gvoa u telu ili poremeaji u korienju gvoa poveavaju rizik od raka debelog creva.111 Novi rad na UCLA ukazuje da je rizik od polipa debelog creva, a time i raka debelog creva, povean bilo previe malim bilo previe visokim nivoima gvoa.112 Dokazi poput ovih jo vie potvruju potrebu za prelazak na biljnu ishranu. Biljna hrana obezbeuje gvoe u koliinama koje su uglavnom odgovarajue ali ne preobilne. lanak iz 1996. godine saima neke od problema sa prevelikim koliinama gvoa u vezi sa rizikom od raka:113 1. Favorizuje formiranje jedinjenja zvanih hidroksilni radikali koji imaju potencijal da oteuju DNK.

DOBRE VESTI O RAKU

27Amerikanci, kao celina, populacija sa visokim rizikom, oekivalo bi se da ishrana ima vei uticaj. Rezultati japanskog istraivanja nisu jedini sa takvim rezultatima.

N.Nidli--Zakoni_zdravlja_i_izlecenja.pdf

Documents

Transcript of N.Nidli--Zakoni_zdravlja_i_izlecenja.pdf