Stomatološki fakultetUniverzitet u Beogradu

Benigne melanotične promene

NEVUSI

Nevusi su benigne tvorevine sastavljene od „nevusnih ćelija“. Nevusne ćelije potiču od melanocita, ali se od njih i razlikuju. One nakon faze proliferacije dolaze u međusobni kontakt. Za razliku od normalnih melanocita koje koji prenose pigment keratinocitima, nevusne ćelije ovaj pigment zadržavaju u sopstvenoj citoplazmi. Veće su od melanocita, imaju više citoplazme I migriraju iz epiderma u dermgde su okružene materijalom nalik na bazalnu membranu. Nevusi mogu biti kongenitalni i stečeni.

Stečeni nevusi se dele na:- epidermalne- epidermo-dermalne (junkcione)- intradermalneKongenitalni nevusi su prisutni na rođenju, a histološke varijante su kao I kod

stečenih nevusa.

Benigne lezije epidermalnih melanocita

Nevusi bi se mogli podeliti u dve velike grupe: kongenitalne I stečene. Stečeni nevusi se dele na: epidermalne, junkcione, epidermo-dermalne I intradermalne. Specijalne kategorije nevusa su Spitz nevus, halo nevus, blue nevus I displazni nevus.

Lentigo

Lezija se klinički karakteriše permanentnim prisustvom makularne promene na površini kože koja je braon boje. Promena se češće vidi kod starijih osoba. Ona je posledica zamenjivanja bazalnog sloja epiderma melanocitima u linearnom rasporedu. Ovaj način ređanja melanocita naziva se „lentiginozan“. Melanociti su normalne veličine I konfiguracije, a mitotske figure su retke. Nema migracije melanocita ni kroz derm niti kroz epiderm. I nevusne ćelije I susedni keratinociti su jako pigmentovani, te je lezija braon do crne boje. Epidermalne prečke su izdužene I pravilne a suprapapilarni deo epiderma je istanjen I hiperkeratotičan. U dermu su nekada prisutni linfociti sa retkim melanocitima.

Junkcioni nevus

Ovo je stečena promena, pločastog oblika, braon boje koja se karakteriše fokalnom proliferacijom melanocita koji su u kontaktu s bazalnim slojem epiderma. Ove grupe melanocita su pravilno raspoređene I teže da budu u dubljim slojevima interpapilarnih produžetaka. Jedra melanocita su iste veličine kao I jedra susednih keratinocita, dok je citoplazma obilno vakuolisana. Ćelije sadrže prašinasti melaninski pigment, a imaju I sposobnost sinteze melanina. Junkciona aktivnost se najčešće vidi na dermo-epidermalnoj granici, ali se može videti I u folikulima dlaka, naročito u kongenitalnim nevusima.

Složeni nevus

To su papilarne promene umereno braon boje. Javljaju se rano u životu I njihov se broj smanjuje sa starošću. Lezije ovog tipa su sastavljene od grupa nevusnih ćelija koje mogu imati kontakt sa bazalnim slojem ili pak leže slobodne u dermu. Ćelije kao da „kaplju“ iz bazalnog sloja epiderma. Melaninski pigment se obično vidi u ćelijama koje leže u papilarnom dermu, ali ga nema u dubljim ćelijama.

Intradermalni nevus

Ove lezije nemaju direktnog kontakta sa bazalnim slojem epiderma. U površnim slojevima ćelije su poligonalne, grade gnezda, u malo dubljim slojevima ćelije prave difuzne nakupine. U još dubljim slojevima su vretenaste.

Pojedine vrste nevusa nose imena prema autorima koji su je opisali:

- Unna nevus- Spitz nevus- Reedov nevus- Halo nevus- Beckerov nevus

Lezije koje nastaju od dermalnih melanocita

- mongolske mrlje- plavi nevus- melanocitna displazija- displazni nevus