na{ih predaka i odnosi se, uglavnom, na period druge ...dusanic.rs/285-417.pdf · zabele`im, za...

Ovaj deo kwige posve}en je zapisima o ìvotu i obi~ajimana{ih predaka i odnosi se, uglavnom, na period druge polovineXIX i prve polovine XX veka.

Pored se}awa moga dede, roditeqa, stri~eva i ro|aka, tesada{wih starijih stanovnika Pribini}a (pre svih: Boè Du{a-ni}a, Dragutina Deli}a i Sretka Du{ani}a) koje sam uspeo dazabeleìm, za pisawe ove kwige od velike pomo}i su mi bili imnogobrojni objavqeni tekstovi (koje navodim u kwizi), a naro-~ito neobjavqeni zapisi koje su iza sebe ostavili prota StevanK. Du{ani} i wegov sin Svetozar, te Bo{ko Mi{i}.

Za ovaj deo kwige, pored gore navedenog, mnogo su mikoristili objavqeni materijali koji se odnose na istoriju ietnografiju ovog podru~ja, a naro~ito kwige Branka B. Peri}a(ê~ava) i Mom~ila Spasojevi}a ([wegotina). Tamo gde su bilazabeleèna autenti~na se}awa, nastojao sam da ih prenesem bezbilo kakvih ispravki. Tako|e mi je od velike pomo}i bila i kwigaVeronauka u ku}i koja je do sada doìvela nekoliko izdawa, a kojuje na odli~an na~in sastavio na{ Milutin Sr. Du{ani} (zavr{ioje - kao i brat mu Sredoje, sada prota u Be~u - Teolo{ki fakultetu Beogradu).

1. PORODI^NA DOMA]INSTVA I ME\UQUDSKE VEZE

U stara vremena me{tani Pribini}a ìveli su u velikimporodi~nim doma}instvima (zadrugama). Na ~elu svakog porodi~nogdoma}instva bio je ku}ni stare{ina (doma}in). Kako pi{e (u kwizi:@ivot i obi~aji naroda srpskoga) Vuk Stefanovi} Karaxi}: Ku}nistarje{ina vlada i upravqa ku}om i svim imawem; on nare|uje|eti}e i mom~ad kuda }e koji i}i i {ta }e koji raditi; on ide naseoske sabore i dogovore; on prodaje (s dogovorom ku}ana) {ta je zaprodaju i kupuje {ta treba kupiti; on drì kesu od novaca; ibrine se kako se pla}a porezu i ostale dacije. Kad se mole Bogu onpo~iwe i svr{uje. Kad ima kakvijeh gostiju u ku}i, stare{ina sesa wima razgovara. Starje{ina nije svagda najstariji godinama uku}i; kad otac ostari, on preda starje{instvo najpametnijem svojemusinu (ili bratu ili sinovcu), ako }e biti i najmla|i; ako se dogodida koji starje{ina ne upravqa dobro ku}om, onda ku}ani izaberudrugoga.

U velikim zadrugama ~esto ku}ni stare{ina neke od svojihposlova (po pravilu, vezane za poslove u samom doma}instvu; retkovezane za poslove sa spoqnim svetom) prenosi na mla|eg brata ilinajstarijeg sinovca koji mu je desna ruka u vo|ewu doma}instva.Za ènske poslove u ku}i stare{ina ku}e odre|uje i glavnu doma-}icu – stopanicu. Ona je naj~e{}e bila stare{inova èna ilineka druga sposobna ènska osoba. U ve}im ku}ama pored stopa-nice bila je i wena prva pomo}nica – pristopanica koja kod ku}esprema hleb (kuva kruv) i sprema jelo za poslenike na wivi.

U Pribini}u kod pravoslavnih Srba deca oca nazivaju tata(re|e po imenu ili stari), a majku mama ili majka (re|e po imenu,a nikada stara). Roditeqi oca i majke nazivaju se deda i baba, awihovi roditeqi praded i prababa. ûkundeda i ~ukunbaba suroditeqi na{eg pradede i prababe. Mu{ki srodnici od istih

roditeqa su bra}a, a ènski sestre. Polubrat ili polusestra jesrodnik jednog od roditeqa. O~eva bra}a su stri~evi (obi~no seoslovqavaju sa ~i~a), a wihove ène strine. Ujak je maj~in brat, aujna wegova èna. O~eve i maj~ine sestre nazivaju se tetke, a tetakje tetkin mu`. Mu{ka deca od brata su brati}i ili bratanci (tet-kama), odnosno sinovci (stri~evima), a ènska deca brati~ine ilisinovice. Deca od sestre su sestri}i ili sestri~ine (ne}ak iline}akiwa). Bra}a i sestre od strica, ujaka i tetke su ro|aci. Prviro|aci su deca ro|ene bra}e i sestara, a zatim idu drugi (decaprvih ro|aka), tre}i (deca drugih ro|aka) ro|aci.

@enidbom i udajom stvara se prijateqstvo izme|u dve (mla-doèwine – muèvqeve i mladine – ènine) porodice i ~lanovitih porodica se me|usobno oslovqavaju tako – prijateqi. Mlado-èwa postaje zet mladinoj rodbini (sestri je on svak), a mlada snajaili snaha (mlada dok nema dece, sna{ica kada ima decu) u mlado-èwinoj rodbini. Mladoèwi je ènin otac punac (u novije vremese koristi i naziv tast), a majka punica (ta{ta), sestra svastika,a brat {urjak ({ura). [urjakova ̀ ena je {urwaja. Mladi je muèvqevotac svekar, majka svekrva, brat dever, a sestra zaova. @ene od dvabrata nazivaju se jetrve, a muèvi od dve sestre baxe ili pa{enozi.

Ukoliko bi mlada èna u muèvqevoj ku}i (u velikojzadruzi) ostala udovica ona je po svojoj voqi mogla ostati, vra-titi se u svoj rod (ku}u svojih roditeqa) ili preudati (u nekudrugu ku}u). Ukoliko je udovica odlazila iz ku}e mogla je sa sobomponeti svoje ruho (i osobac ako je sa muèm imala), te povesti isvoju decu. Ma}eha je o~eva èna koja nije majka, a o~uh maj~inmu` koji nije otac. Pastorak ili pastorka su muèva ili èninadeca iz prethodnog braka. Usvojeno dete je posvoj~e (sin - posinak,k}erka - po}erka). Posmr~e je dete ~iji je otac umro ili poginuopre wegovog ro|ewa, a kopile je vanbra~no dete.

Kumstvo (na kr{tewu ili ven~awu) se izuzetno ceni i po{-tuje i ~esto se kaè Bog na nebu – kum na zemqi. Kum na kr{tewui ~lanovi wegove porodice smatraju se najja~im duhovnim srod-stvom. Me|u wima postoji veliko uvaàvawe i po{tovawe i onise uzajamno pomaù. Kum se smatra za najro|eniji rod i izme|u

287Letopis srpske porodice iz Bosne

~lanova kumovskih porodica ne sklapaju se brakovi. Za kuma seuzima neko iz starog kumstva ili najdraì prijateq. Izme|u kumovanikada ne sme da do}i do nesporazuma i sva|e. Zbog toga se, po pra-vilu, za kuma nije uzimao kom{ija sa kojim se imawa grani~e (dane bi dolazilo do spora oko me|e), a od kuma se nikada ne traìni{ta na zajam. Imao sam deset kumstava ({to na kr{tewu, {to naven~awu), a me|u wima su i vi{estruka kumstva sa tri moja odli~naprijateqa iz {kolskih (Nikola \. Davidovi} - na{e kumstvo nas-tavili su na{i sinovi; moj Arsenije je kum Nikolinom sinu \or|u)i studentskih dana (Savo M. Jela~a i Drago N. Bezarevi} - Jela~aje bio kum na mom ven~awu, ja sam bio ven~ani kum Bezarevi}u, aBezarevi} kum na ven~awu Jela~e). Na na{em ven~awu kuma je bilaTawina najboqa prijateqica (jo{ iz {kolskih dana) Lara-LarisaBorisovna Grigorjanc, a Lara je bila i kuma na kr{tewu na{egsina Arsenija.

Gostoprimstvo me{tana Pribini}a je stvarno i iskreno.Siroma{niji su, po pravilu, gostoprimqiviji od imu}nijih.Svaki putnik ili namernik koji navrati u ku}u biva usluènkavom i rakijom i ponu|en hranom i preno}i{tem. Naro~ito dobriodnosi su izme|u suseda i oni se me|usobno paze kao da su rodro|eni. To dolazi do punog izraàja prilikom veseqa, a posebnokod neke nesre}e. Na{i preci su retko od nekoga ne{to traìlii nekoga za ne{to molili. Izuzetak je kada se radi o bolesti ilinekoj drugoj velikoj nesre}i, ali ni tada ne moli onaj ko je u nevoqi,ve} to brzo uo~i sused pa sam ponudi svoje usluge kako bi u nes-re}i pomogao. De{ava se da izme|u kom{ija nekada do|e do nesu-glasica oko nekoh sitnica, ali se to brzo prevazilazi, a na Boì}sve se pra{ta i svaki nesporazum nestaje kao da ga nije ni bilo.

Pri susretima (~ak i izme|u nepoznatih lica) obavezno sequdi pozdravqaju sa Pomoz Bog. Odgovor je Bog ti pomogao iliDao ti Bog dobro. Tako je bilo ranije, a danas se pored pozdrav-qawa na taj na~in, pozdravqa i otpozdravqa sa: Dobro jutro,Dobar dan, Dobro ve~e, ili jednostavno Zdravo. Na{i preci sumnogo dràli do pozdravqawa. Naro~ito se po{tovale mu{keosobe. Svaka èna (pa i stara) kada je pozdravqa mu{ko, makar tobilo i dete, uvek ustaje i otpozdravqa i nikada to ne ~ini sede}i.

288 Jovan B. Du{ani} - Lipqanski

2. GLAVNA KU]A I POMO]NE ZGRADE

U stara vremena na{i preci su pa`qivo birali mesto gde}e graditi ku}u. Ku}a se nikada nije gradila na mestima gde sunekada bila grobqa ili gde se ukr{taju putevi, jer se verovalo datakva mesta donose nesre}u. Mesto za ku}u traèno je u {umi(ili blizu {ume) kraj izvora pitke vode. Na odabranom mestu zaku}u na{i preci prvo su postavqali neki ve}i kamen i poslesedam dana ga podizali rano ujutru (pre izlaska sunca) i provera-vali da li ispod wega ima ìvih bi}a (mravi, crvi, gliste ...).Ako ni{ta ne bi na{li traìli su drugo mesto.

Jo{ za vreme turskog ropstva slobodno se mogla kr~iti{uma i osvajati teren za oku}nicu i wive (U Kanun-nani iz 1539.godine bilo je propisano: ...pri kr~ewu {uma tamo gde se sekiresretnu tamo se stavqa granica. [uma nije ni~ija. Ona je onog kooìvi pusto mesto).

Kako je izgledala seoska ku}a u Pribini}u i pomo}ne zgradekoje su oko we postojale izloì}emo uz opis na{e stare ku}e kojuje podigao moj pradeda Vaskrsije Du{ani} – Lipqanski krajemXIX veka.

Po{to nije bilo slobodne obradive zemqe u okolini, abilo je mnogo ni~ije {ume Vaskrsije sa svojom porodicom, nedalekood izvora pitke planinske vode, kr~i {umu u Javorovi za svojenovo imawe. Prvo je napravio kolibu pa zatim iskr~io {umu zawive i livade. Kasnije }e zasaditi vo}wak i vinograd i napra-vi}e pravu, za to vreme, veliku ku}u.

Ta ku}a, koja je izgra|ena 1899. godine, jo{ postoji u Javo-rovi na ogwi{tu Du{ani}a – Lipqanskih. Stara ku}a Du{ani}a- Lipqanskih je jedna od retkih ku}a u ovom kraju podignuta upretpro{lom (XIX) veku, a koja je relativno dobro o~uvana.

Na{a stara ku}a je podignuta na jednoj strmini i ima odkamena ozidan ~vrst temeq (kamena podzida), na koji su postav-

qeni veliki otesani hrastovi balvani – zvani posjeci. Na ovimposjecima su u~vr{}eni vertikalni otesani drveni stubovi –zvani dirjeci. Izme|u dva susedna vertikalna dirjeka u~vr}en jejo{ jedan otesani drveni stub – upora - koji ide od dna do vrha.Na dirjeke je postavqana ven~anica i tako je kostur ku}e bio~vrsto povezan. Drveni kostur ku}e popuwava se (zida) }erpi~om– nepe~enom ciglom (su{enom na suncu) ili je od pletara, oblepqenblatom pome{anim sa plevom. Preko ven~anica idu drvene gredena koje ide krovna konstrukcija od rogova. Ku}a ima visok krovna dve vode koji je pokriven tanko cepanom jelovom daskom – zvanom{indra. Na krovu postoji nekoliko otvora (baxa) koji sluè, presvega, za ventilaciju i odvod dima, ali i za dodatnu svetlost,tokom dana, u ku}i. Na vrhu krova postavqen je ve}i drveni krst.

U ku}u se ulazi uz nekoliko stepenica (napravqenih odzatesanih stabala drveta) i preko visokog praga (koji {titi odsnega i ki{e). Unutra{wost ku}e je podeqena na dva dela sa dvojaulazna vrata (jedna su okrenuta strmoj padini koja kroz vo}wakvodi u {umu – za beàwe u slu~aju opasnosti). U jednoj polovini(sa zemqanim podom) je ranije bilo ogwi{te i po uglovima slamana kojoj su spavala deca i iz we se ulazilo u dve prostorije (sobui ostavu) drugog dela ku}e. Soba je lepo ure|ena prostorija ukojoj se nalazi ikona sa kandilom, pe}, krevet i sto kao statusnisimbol. U woj doma}in prima retke i va`ne goste. U ostavi se~uvala hrana i posu|e za pripremawe jela. Veliko ogwi{te u ku}ije bilo potpo|eno kamenim plo~ama na kojima je uvek bilo dosta ̀ araod cepanica kojima je vatra loèna. Vi{e ogwi{ta postojale suverige sa velikim bakarnim kotli}em u kome se spremao osnovniobrok (obi~no je to bio pasuq, kupus ili krompir) za mnogobrojnodoma}instvo. Na obodima ogwi{ta uz vatru u zemqanim loncimaspremala se neka druga hrana u mawim koli~inama, a pod sa~em(ili pekom) pekao se hleb ili u zemqanim posudama kuvala mawakoli~ina neke hrane.

Ku}u je no}u osvetqavala vatra iz ogwi{ta, a za dodatnoosvetlewe u ku}i kao i za osvetlewe van ku}e najvi{e se koristiolu~ – borova lu~evina puna smole koja se posebno priprema, nekad


i duè vreme. Tokom vremena na na{oj staroj ku}i su vr{ene razneizmene, te bi bilo dobro da se novom rekonstrukcijom vrati wenprvobitni izgled.

Po{to je na{a stara ku}a podignuta na kosom terenu onaima i veliki zidani podrum. Od kamena ozidan ~vrst temeq sagorwe strane iznosi samo 20 santimetara a sa dowe preko 2 metrai sa te strane se ulazi u podrum u kojoj se nalaze vu~ije i buradi sarakijom. (Oko ku}e je uvek bilo mnogo vo}a koje je sluìlo i za pro-izvodwu rakije. I ako je broj stabala danas ne{to mawi nego pre,i sada se sa starog ku}i{ta na{eg pradede Vaskrsija godi{we ispe~eoko dve hiqade litara rakije (najvi{e {qivovice, ali i kru{ko-va~e i jabukova~e).

Oko ku}e je postojao ve}i broj mawih drvenih ku}ica brv-nara – zvanih kijeri u kojima su spavali oèweni ~lanovi doma-}instva. Svaki sin po ènidbi dobijao bi svoj kijer i u wemu bispavao bra~ni par sa malom decom. Kijer je, po pravilu, bio beztemeqa, postavqen na zaravwenu zemqu i u wemu se ~ovek te{komogao ispraviti, a oko 2/3 prostorije zauzimao je leàj. U wemuse nije loìla vatra i nije bilo poku}stva. Ode}a se ve{ala na motkuod tavanske grede. U kijeru se nalazio i kov~eg u kome se ~uvalamladina sprema. Ostala deca spavala su u ku}i pored ogwi{ta.Kako pi{e Vuk Stefanovi} Karaxi} (@ivot i obi~aji naroda srp-skoga) ove ku}ice se u Srbiji zovu vajati. Oko ku}e postojala jejo{ magaza (u kojoj se pravio, popravqao i ~uvao razni poqopri-vredni i ku}ni alat), mle~ar ili smo~nice (spremi{te za smok:mleko, sir, kajmak, maslo, surutku), pu{nica ili su{nica za meso,su{ara za vo}e, ambar ili ko~ane (spremi{te za ìto), p~eliwak(ranije uglavnom od trnki – opletene i oblepqene ko{nice zap~ele, a kasnije i od drvenih sanduka), ka~ara i pecana (gde senalaze kace za spremawe koma - }opa i kazan za pe~ewe rakije),ko{are ili {tala, sviwci, koko{iwci i poqski klozet.

Za mlevewe ìta na{a porodica izgradila je mlin na reciMala Usora, na na{em imawu zvanom ]a}evina. Danas je to jedanod retkih mlinova – vodenica u celoj okolini na kome se jo{uvek meqe ìto. U stara vremena svaka ve}a porodica imala je


svoj mlin, a mawe i siroma{nije porodice imali su zajedni~kemlinove u kojima je svako doma}instvo imalo svoj red, odnosnosvoje redove. Jedan red je bio dan u sedmici koji pripada odre|enomdoma}instvu kada on meqe svoje ìto.

Za vreme austrougarske vladavine za izgradwu mlina biloje neophodno da se pi{e molba Okru`nom na~elstvu u Bawaluci,koje je za izgradwu mlina davalo pismeno odobrewe koje se zvalodozvoqbena isprava. Odobrewe je sadràvalo uslove po kojima jemlin mogao biti sagra|en. Pored imena vlasnika koji moè dagradi mlin, vrste mlina, parcele gde se mlin gradi i naziva rekeili potoka na kome }e biti mlin, dozvoqbena isprava sadràvalaje i posebne uslove (naro~ite ustanove - kako je to u dokumentupisalo) kojih se moralo pridràvati pri gradwi mlina. Tako sepropisivala veli~ina mlinske zgrade, visina i vrsta (iz kamenaili iz drveta) brane, izgradwa propusta, obaveze nadoknade {tetetre}im licima koja nastane zbog lo{e gradwe, uslovi pod kojimase moè pristupiti popravci mlina i tome sli~no. Tako|e je bilonagla{eno u naro~itim ustanovama da na ulaznim vratima mlinamora biti postavqena limena plo~ica na kojoj je ispisan brojdozvoqbene isprave.

Mlinske zgrade su bile sagra|ene od hrastova ili bukovadrveta i bile su pokrivene daskom. Uzvodno od mlina nalazi sebrana koja je sagra|ena od pobodenog koqa i balvana. Od brane jenapravqen jaz kroz koji se voda usmerava prema mlinu. Na mestugde voda sa brane ulazi u jaz pravi se santra~ od drveta, koji spre-~ava da u jaz, prilikom bujica, ulazi ve}a koli~ina vode i raznognaplavnog materijala. êste letwe provale oblaka, kao i naglotopqewe snega dovodili su do velikih bujica koje su znale dazatrpaju jaz, a nekada i da odnesu branu, pa i mlin.

Iz jaza je voda na mlinski to~ak padala kroz badaw, koji jebio izra|en od {upqeg hrastovog stabla duìne od nekolikometara. Na ulazu vode u badaw postojala je ustava kojom se zatvaraodotok vode i voda usmeravala prema koritu reke drugim tokom. Naizlazu vode iz badwa bila je ugra|ena slavina kroz koju se usme-rava mlaz vode ta~no na to~ak mlina. Voda iz badwa pod pritiskom


vodenog stuba padala je na mlinski to~ak koji je vezan jednim krajemza oslonac (drvenu polugu) na zemqi, a drugim krajem za `rvaw(pokretni mlinski kamen). Mlinski to~ak se pravio od bagremovogdrveta. Propeleri su bili najtawi drveni delovi koji su moralibiti ~esto mewani jer su brzo propadali.

U samom mlinu postojalo je mlinsko postoqe na koje jesme{ten nepokretni mlinski kamen. Na ovaj nepokretni mlinskikamen nalegao je pokretni mlinski kamen – `rvaw koji je u sre-dini imao izbu{eni otvor (takozvanu tocu) u koji je padalo ìtoiz drvenog ko{a. U drveni ko{, koji se nalazio iznad `rvwa, seistresalo ìto za mlevewe. Na dnu ko{a postojao je otvor ~iji sepromer mogao pode{avati zavisno od vrste ìtarice koja se mlela.Ravnomerno ispadawe ìta iz ko{a u tocu omogu}avalo je tako-zvano ~ekalo, odnosno ~eketalo (drveno vreteno koje je postojalona samom otvoru ko{a, a koje je bilo osloweno na `rvaw, pa jestalno vibriralo).

Samleveno bra{no padalo je u takozvani kupac – drvenisanduk koji je ugra|en odmah ispod one strane spoqne ivice ̀ rvwakroz koju izlazi bra{no.

U mlinu je postojao mehanizam za podizawe i spu{tawemlinskog to~ka, pomo}u koga se mlin zaustavqao i pokretao, a isto-vremeno se tim mehanizmom podizao i spu{tao `rvaw, zavisno odtoga da li se èlelo krupnije ili sitnije mlevewe.

U mlinovima se mlelo danono}no uz deùrawe u samommlinu. Za to vreme se zimi u mlinu loìla vatra i na ogwi{tu ulugu, od tek samlevenog ìta, pekao kola~ – mali kukuruzni hlebzvani kuruza. Bra{no se mesilo na jazu i tako ume{an kola~ stavqaose na razgrnuto dno ogwi{ta, te zatrpavao pepelom i prekrivaoàrom. Kada bude ispe~en nosi se na badaw da se opere od luga.


3. PRIVRE\IVAWE

Poqoprivreda i zanatstvo

U stara vremena me{tani Pribini}a ìveli su u velikimporodi~nim doma}instvima (zadrugama) i bavili su se uglavnomzemqoradnom i sto~arstvom. U okviru porodi~nog doma}instva,uz ove osnovne poslove, najvi~niji ~lanovi doma}instva obavqalisu i odre|ene vrste zanatskih poslova i izra|ivali su razne pred-mete potrebne za doma}instvo.

Zemqoradnom i sto~arstvom bavili su se i mu{karci iène, s tim da su mu{karcima pripadali teì fizi~ki poslovi(kosidba, orawe, kopawe, se~a drveta i sli~no), a ènama ne{tolak{i poslovi (muà stoke, povrtlarstvo). Pored toga, ène suse vi{e bavile poslovima u ku}i (podizawe dece, spremawe jela,predewe, pletewe, tkawe), a mu{karci su se bavili raznim zana-tima potrebnim porodi~noj zadruzi (izgradwa zgrada, izrada poqo-privrednih alatki, izrada obu}e, predmeta za doma}instvo i sli~no).Zajedni~ki poslovi su bili kopawe, ètva, vr{idba, sakupqawevo}a, kupqewe sena... Deca su se veoma rano ukqu~ivala u rad, presvega kao pomo} starijima u svakodnevnim poslovima u doma}in-stvu, a naro~ito oko ~uvawa stoke.

U stara vremena u svakom doma}instvu su primarni bilipoqoprivredni poslovi, a izradu mnogobrojnih predmeta (poqo-privrednih, odevnih, predmeta za doma}instvo) obavqali su (popravilu, najiskusniji - najvi~niji) sami ~lanovi doma}instva.Po pravilu, nisu postojale porodice koje su se bavile posebno samozanatstvom. U isto vreme, nije bio redak slu~aj da su vi~niji maj-stori iz jedne ku}e pomagali drugim porodi~nim doma}instvima,naro~ito kada se radilo o ve}im i sloènijim poslovima (npr,stolarski i kova~ki). Tek sa sna`nijim razvojem robnonov~anihodnosa pojedinci se po~iwu baviti iskqu~ivo samo nekim od zanata.

U ta davna i oskudna vremena trebalo je utro{iti mnogovremena i truda da se do|e do predmeta neophodnih u doma}instvui svaki izra|eni predmet bio je veoma cewen. Uprkos tome, mnogitada{wi majstori trudili su se da ti predmeti, pored neophodnefunkcionalnosti, budu i {to lep{i. Tako su neki od wih sa~u-vani i do dana{wih dana, kao retki primerci izuzetne narodneradinosti. Naro~ito se to odnosi na narodne no{we o kojima }ene{to kasnije biti vi{e re~i, a tako|e i na razne muzi~ke instru-mente (gusle, {argije, frule i druge), pqoske (u kojoj je drànarakija za pi}e i koju je ~esto nosio doma}in sa sobom kada ide odku}e), preslice i sli~no.

Podsetimo se na neke od predmeta koji su kori{}eni udoma}instvima na{ih predaka.

Verige: Verige predstavqaju duì lanac sa kukom na jednomi alkom na drugom kraju. Na dnu lanca nalazi se kuka na koju sestavqa kotli} (obi~no bakreni) u kome se kuvala hrana. Alka sestavqa na motku zvanu veri`wa~a, koja se fiksira obi~no podkrovom iznad ogwi{ta. Pomerawem alke po veri`wa~i lanac semoè pomerati nad ogwi{tem i smicati sa ogwi{ta.

Sa~: Sa~ (ili peka) je imao oblik kupe ili polulopte i bioje napravqen od masivnog metala. Na ogwi{tu bi se razgrnuo àr,pa bi se na uàrene cigle stavqale zemqane posude sa hranom iliume{eni hleb. Hrana ili hleb bi se pokrivali pekom na koji bise nagrtao àr od sagorelog drveta. Da bi se àr zadrào na {tove}oj povr{ini sa~a oko wega bi se stavqao metalni obru~ kojibi spre~avao da àr sa sa~a klizi.

Saxak: Metalni kostur od kovanog èqeza nazivao se saxaki sluìo je za stavqawe zemqanih posuda za spremawe hrane (ilizemqanih lonaca za zagrevawe vode) na vatru.

Oèg: Kovana naprava u vidu lopatice sa dugom dr{komnazivala se oègom i sluìla je za razgrtawe i preno{ewe àra.

Ma{e: Kovana naprava u obliku pincete duìne oko polametra. Sluìla je za razgrtawe i uzimawe àra.

Sofra: Sofra (ili sopra) je niski sto koji sluì za pos-tavqawe jela prilikom obeda. To je, ustvari, okrugla drvena plo~asrezana od debelih tesanih dasaka sa ~etiti kratka nogara.


Dolap: Dolap je drvena stalaà koja stoji ili visi u ku}ii sluì za odlagawe predmeta doma}instva koji se svakodnevnoupotrebqavaju.

Na}va: Drveni sud u kome se mesi hleb. To je izdubqenodeblo obi~no od ~amovine ili nekog mekog ~etinara. Kada se umesihleb on se na loparu (drvena lopata) nosi do ogwi{ta gde se podsa~em pe~e.

ânak: Drveni sud - obi~no se dubio iz vrbe, zove ilijo{ike - iz koga se jelo.

Karlica: Drvena posuda - obi~no se izra|ivala od duìcetre{we ili lipe - u kojoj se ~uvalo mleko.

Zastrug: Mala drvena posuda okruglog oblika, dubqena oddrveta mekih ~etinara, sa poklopcem zvanim zaklop. Zastrug suobi~no koristili ~obani za no{ewe mle~ne hrane (sir i kajmak).Na ispa{i su ~obani u zastrug muzli ovce pa u sveè mleko mrvili(drobili) kukuruzni hleb (kuruzu) i to jeli. Ovo ~obansko jelozvalo se umuà.

Obranica: Drvena motka, duìne do 150 centimetara, malopovijena i sa zarezima na oba kraja. Sluìla je za no{ewe vode ilidrugog tereta o ramenu.

Kabo: Drveni sud za no{ewe vode. Izra|ivao se od malihduìca naobru~enih drvenim obru~em (rase~en i obra|en {tapleske). Obi~no je imao rukohvat (povraz) od drveta koji se pre-bacivao preko obranice prilikom no{ewa vode sa izvora (to~ka).

Vedrica: Drveni sud u kome se u ku}i dràla voda. Obi~noje izra|ivan od jelovih da{~ica naobru~enih drvenim obru~em(rase~en i obra|en {tap leske).

Grebeni: Ru~na naprava koja sluì za grebenawe vune. Drveniram je u obliku slova “T” sa ugra|enim ~eli~nim zupcima u dvareda. Prilikom grebenawa radi se obema rukama i koriste se dvagrebena. Vuna se prvo ru~no ~e{qa, a onda grebena.

Preslica: Drvena naprava za predewe vune. Izra|ivala seod daske lakog drveta, duìne od oko jednog metra. Gorwa tre}inapreslice je bila {iroka oko 10 centimetara, sa zarezima, i na tajdeo se vezivala kudeqa i{~e{qane vune. Dowi deo preslice bio


je uì (u vidu debqeg vretena) i sluìo je za zabadawe za pojaskako bi se nesmetano moglo presti i kada je osoba u pokretu. Pri-likom pre|e, levom rukom se vuna polako povla~i sa preslice iupreda (pravi se neprekidne ispredene niti).

Vreteno: Komad drveta vretenastog oblika duìne oko 40centimetara. Koristi se za namotavawe prediva sa preslice. Pri-likom pre|e vreteno se drì u desnoj ruci i laganim okretawemme|u prstima na wega se namotavaju ispredene niti - predivo.

Druga: Drvena naprava vretenastog oblika, ve}a i debqaod vretena koja sluì za predewe potke za sukno i }ilime.

Ra{ak i vitli}: Sa vretena pre|a ide na ra{ak gde se pravekon~eli, a sa ra{ka pre|a ide na vitli}. Vitli} je drvena napravau vidu krsta, ravnomernih krakova, poloèna na zemqu, na ~ijimkrajevima su vertikalno ugra|eni klipovi oko kojih se mota pre-divo. U centru drvenih poluga nalazi se fiksirana osovina okokoje se uz pomo} ~ekrka mehanizam okre}e i predivo se sa kon~elamota na mosur. Mosur se stavqa u ~unak.

Natra: Natra ili stan je drvena naprava za tkawe (sukna,}ilimi, }ebadi, powava, ko{uqa, prega~a, tkanica, torbi i sli~no).Sastoji se od drvenog sklopa na koji se montiraju radni delovi:dve stative, sponke, podlo`nici, vratilo, brdilo, nite, {tap i~unak.

Trlica: Drvena poluga sa udubqewem kroz sredinu i me-talnim noì}em koji se fiksira na jednom kraju sluìla je zatrewe odnosno ~i{}ewe vlakana lana i konopqe. Lan i konopqase provla~e ispod noà i tako odstrawuje pozder - neupotrebqivideo sa stabla konopqe ili lana.

Stupa: Drvena (obi~no od bukovine) naprava za pravqewelanenih i konopqinih vlakana. Ima dve poluge: jednu (dowu istati~nu) sa `lebovima, a drugu (gorwu i pokretnu) sa zupcima.Poluge su na jednom kraju spojene osovinom, koja omogu}ava podi-zawe i spu{tawe gorwe zup~aste poluge. Lan i konopqa se stav-qaju na dowu polugu preko `qebova (kada je gorwa poluga podi-gnuta) i onda se pokretawem (koje se vr{i nogom) poluge sa zup-cima spu{ta na polugu sa ̀ qebovima i posle nekoliko ponavqawadobijaju vlakna.


Parjenica: Pravi se od {to debqeg balvana duìne okojednog metra koji se izdubi. Kada se sakupi rubqe za prawe u {u-pqinu parjenice se prvo naspe lug, a zatim stavqa rubqe po komese na kraju ponovo pospe lug. Tada se rubqe sa lugom prelije vrelomvodom i ostavi da stoji neko vreme. Posle toga se rubqe nosi napotok i pere pratqa~om.

Pratqa~a: Komad drveta obra|en tako da mu je dowa povr-{ina ravna, {irine oko 25 centimetara, sa rukohvatom. Pratqa~omse udara po rubqu koje se provla~i kroz vodu preko daske i na tajna~in se pere i ispira.

Vaga~a: Od èqeza kovano se~ivo u vidu noà, duìne oko40 centimetara i {irine do 15 centimetara. Jedna strana je celomduìnom o{tra, a na drugoj strani je nasa|ena na kratko drvenodràlo. Sluì za cepawe duge i {indre.

Bradva: Lagana alatka za ru~nu upotrebu u ba~varskoj delat-nosti. Sluì za tesawe duge ili daske. O{tro se~ivo nalazi sena {iroj strani. Nasa|uje se na kratko dràlo.

âtal: Tesarski vi{enamenski ~eki}. Sluì za zatesivawedrvenih konstrukcija i za zabijawe i va|ewe eksera. Sa jedne straneje obi~na glava ~eki}a, a sa druge se~ivo {irine oko 5 centimetarasa urezom namewenim za va|ewe eksera.

Drveni plug: Po mehanizmu sli~an kasnijem gvozdenomplugu. Sastojao se od drvenog kostura zvanog gredeq na koji supostavqani: kola (na predwi deo gredeqa postavqala su se dvakola od kojih je jedno i{lo brazdom, a drugo neoranom povr{inom),crtalo (metalni deo koji ispred leme{a para povr{inu koju leme{se~e sa dowe strane), leme{ (drveno ralo sa jednom stranom odgvo`|a) i daska (odse~ena brazda nabacuje se na drvenu dasku sakoje pada).


Lov i ribolov

Prema usmenim predawima koje je zabeleìo Bo{ko N.Petrovi} ovaj prostor je bio izuzetno bogat mnogobrojnim vrstamadivqa~i, ribom i rakovima.

Divqa~ je lovqena strelama, kopqem, hajkama, hvatawem ugvo`|a, ve{tim postavqawem om~i, kopawem jazbina ali i sa psima.Srne, jeleni, divqe sviwe i druge ìvotiwe hvatane su organi-zovanim hajkama u sne`no vreme, a pomo}u ve{to postavqenihgvo`|a tokom cele godine. Zimi su pravqene ko{arice za divqa~prema nameni. Za srne bi se stavilo seno, kukuruz za sviwe, koko{za lisicu i sli~no. Vrata su otvarana na jednu stranu na koju divqa~nije mogla pro}i, prolaz je bio uzak i nije se mogla okrenuti, aidu}i okolo sama sebi zatvori vrata i padne u klopku. Koko{ jeimala dupli pletar u kome je bila bezbedna pa su lisice ostajalegladne pre nego {to bi pale u ruke lovaca. Bilo je i drugih sred-stava i na~ina lova.

Divqe patke, fazani, ùne, djetli}i i druge ptice hvatanesu u gvo`|a i pomo}u specijalne mrsuqe napravqene od kowskegrive ili konca.

Planinske reke i potoci bile su bogate ribom (pastrmka,jeguqa, klen, krku{a i druge) i rakovima. Riba je lovqena na raznena~ine pomo}u vr{ki, kro{wi, pleteri (pregrade), a naro~itopomo}u ostvi. Tako ribolovci legnu na obalu, pri}ute se i kadariba nai|e samo je nabodu na ostvu i iznesu iz vode.

Rakovi su lovqeni jednostavno. Obi~no ispod podignutogkamene nalazili bi se rakovi koji bi se rukama vadili iz vode.Pri~a se da je no}ni rakolov bio naro~ito uspe{an. No}u su rakoviizlazili na obalu u ispa{u i onda bi se pojavili rakolovci saupaqenim lu~em. Osvetqeni rakovi bi ostali nepomi~ni i qudisu ih kupili i wima punili vre}e.

Ulovqena divqa~, ribe i rakovi su sveì pripremani zajelo na razne na~ine ali su i soqeni i su{eni i kori{}eni ne{tokasnije. Pored toga, koà ulovqene divqa~i upotrebqavana je zapravqewe obu}e i ode}e, te drugih predmeta za doma}instvo.


Porezi i druge da`bine

Profesor V. J. Radojevi}, 1901. godine u Bosanskoj vili(Ure|ewe turske dràve i poloàj Srba u woj), pi{e i o nametimakoje je hri{}anski narod (raja, |auri) morala da pla}a pod turskomvla{}u. U turskoj je carevini svaki rajetin, kao nevernik i sta-novnik muslimanske dràve, imao vrlo mnogo obaveza i premasultanu i prema wegovim qudima. S toga je bio optere}en i mno-gobrojnim i te{kim da`binama. One su se dosta razlikovale iprema tome na kojoj je vrsti zemqe (carskoj, spahijskoj ili xamij-skoj) rajetin ìveo, a pored toga, one su se s vremena na vrememewale i prinavqale jo{ i prema potrebama dràvnim ilioblasnim, a po katkad i po voqi vlasnika. Otuda su da`bine uraznim oblastima i u raznim vremenima, bile vrlo razli~ite, kakopo veli~ini tako i po vrstama. Jedne su se od wih smatrale za stalnei zakonite, a druge za vanredne (nestalne) i zasnovane na samovoqinovih vlasnika; jedne su padale na li~nost (mu{ku glavu), drugena ceo dom, a tre}e na zemqu koju rajetin obra|uje; jedne je rajetinispla}ivao novcem, druge prirodnim proizvodima, tre}e radnomsnagom, a ~etvrte krvqu krvi svoje – svojim podmlatkom.

Za raju su bile obavezne ove da`bine: a) Hara~ (ispenxe, to jest ropski danak) je pla}ala svaka

neverni~ka mu{ka glava, od 7 do 80 godina, za gaèwe i obra|ivawecarske zemqe (jer svoje nema). Za sve je jednak i svagda mu je veli-~ina zavisila samo od voqe sultanove, koji ga je po Koranu, mogaopove}ati ili smawiti, pa i sasvim oprostiti. Ovo je bio najstal-niji danak, a obi~no se pla}ao 20 do 25 aspri (ili jedan zlatnidukat “sultanija”) {to je odgovaralo staroj “carskoj perperi”.

b) Glavnica (xisijet), koju je pla}ala svaka nemuslimanskapunoletna (t.j. oèwena) mu{ka glava na ime li~ne i imovnebezbednosti, {to ju je na{la u muslimanskoj dràvi. Upotrebqa-vala se za podmirivawe administrativnih, vojni~kih i drugihtro{kova u doti~noj oblasti, a kako rashodi nikada nisu bilistalni, to se i veli~ina ove glavnice vrlo ~esto mewala. Razrezi-vala se i napla}ivala srazmerno bogastvu onih, koji je pla}aju.


Ovome je i{ao li~ni porez (mirija) na svako oèweno lice, za timdanak na vinograd (dunumina) vrt za povr}e, vodenicu, kazan (zape~ewe rakije), ko{nice, sviwe (ìrovnica), svadbarina (za ènidbui udadbu) i mrtvina.

v) Travnina (popa{a, ~ibuk), t.j. porez na koze i ovce, kojepasu po utrinama i planinama. Pla}ala se na svako grlo posebice(na jedno ili dva grla po 1 aspra – oko 24 pare dinarske) i na torili stado ukupno (10-20 aspara), a veli~ina se u toku vremenamewala.

g) Vojnica, t.j. porez kojim se svaka mu{ka glava otkupqujeod vojne obaveze. Veli~ina joj je razli~ita (u novije doba bila jepo 1 bela mexedija – oko 4 dinara godi{we, po glavi).

d) Sitni tro{kovi, koji u po~etku nisu bili zakonom odre-|eni, niti strogo obavezni za raju, nego su se prikupqali kaodobrovoqni prilog, pa su se u toku vremena tako ukorenili, da suse pretvorili u pravi danak. Ovde dolazi tajin i ostali tro{-kovi oko do~eka nekog carskog ~oveka i wegove pratwe, kad putujekroz doti~nu oblast ili u wu dolazi na slu`bu (zob, seno, slama,drva, maslo, sir, loj, pasuq, med i dr.); zatim nov~ani poklon(bak{i{) carskim ~inovnicima i wihovim pomo}nicima i mom-cima, do~ek spahije ili wegovoga suba{e, ili kakvoga carskog iza-slanika, kad iza|e da prikupqaju porez i zbiraju letinu (desetak)i t.d.

|) Razne globe, {to je raja pla}ala, ni kriva ni du`na; kaon.pr. krvnina (mada), koju je pla}ala svaka ku}a sela ili cele oko-line u kojoj se na|e ubijen ~ovek, a ne zna se ubica. Isto se takozajedni~ki pla}ala globa i za paqevinu, ako se ne zna krivac. Veli-~ina je globe bila vrlo razli~ita.

e) Razne takse, kao n. pr. za prelaz preko mosta, prevoz prekoreke skelom, carina na uvoz i izvoz robe i t.d.

`) Desetak (a{er, stari so}) t.j. deseti deo od svih vrstaìta i drugih prirodnih proizvoda, ukoliko gde za seno, povr}ei druge sitnice nije druga~ije nare|eno. Davali su ga svi Hri{-}ani, osim onih {to su ìveli na hasovini, ali su ovi opet, unaknadu za to vrlo ~esto morali pla}ati vanredni prirez u novcu


(spenxa ili avariz, stari podanci). U novije vreme pojavili suse, od nekud i ~itluk-sahibije, kao neki vlasnici zemqe na kojojraja ìvi, te je raja, pored svega ostalog, {to je caru i spahijidavala, davala i wima devetak ili ~etvrtinu, ili tre}inu, ilipolovinu (kako gde) od svojih proizvoda.

z) Danak u narodnoj snazi (angarije, kuluk). Osim rada iobaveza na zemqi, koju su dràli i sami obra|ivali, Hri{}anisu morali jo{ po nekoliko dana, u svako doba godine, raditi naonoj carskoj zemqi {to nije bila razdeqena i razdata spahijama(orawe i sejawe, kopawe, ko{ewe i kupqewe sena, ètva i vr{idbai t.d.), a isto tako su morali o svom tro{ku raditi na opravqawustarih i podizawu novih tvr|ava (gradova), na prosecawu i nasi-pawu drumova, prevla~iti carski i spahijski desetak i gra|u zarazne dràvne potrebe, se}i i prevla~iti drva za ogrev spahija,vojnika i carskih ~inovnika, prenositi prtqag vojsci i ~inov-nicima kad putuju, ~uvati drumove od hajduka i sprovoditi put-nike. Od pojave ~itluk-sahibija raja je morala jo{ i beglu~iti,t.j. kulukom raditi i na onoj zemqi, {to su je ~itluk-sahibije zadr-àli za sebe. Na kuluku je raja ~esto zadràvana i po vi{e meseci,a me|u tim, za to se vreme s wom vrlo ne~ove~no postupalo. S togaje ovo bila ponajteà obaveza prema novim gospodarima.

i) Dimnica (dimarina, resmi-fuluri ili resmi-duhan),t.j. porez na svako hri{}ansko ogwi{te. Veli~ina se mewala (oko6 do 10 aspara na ku}u).

j) Danak u krvi bio je najteì i najgrozniji namet. Svakegodine carski su ~inovnici odlazili u pojedine oblasti (redom),te su po carevoj zapovesti oduzimali od roditeqa najboqu i naj-zdraviju hri{}ansku mu{ku decu (od 8 do 12 godina), pa su ih podjakom pratwom odvodili u prestonicu (Jedrene, a posle 1453.godine u Carigrad) i predavali ih carskom oxaku na daqe negovawe.Tamo su ih najpre tur~ili, pa ih onda tako potur~ene, vaspitavaliu vojni~kom duhu i tako turskoj carevini spremali najboqu vojsku.To su oni ~uveni jani~ari, koji su, prerano otrgnuti iz naru~jamaterina, zaboravili i veru i svoje poreklo, te najvi{e strahazadali hri{}anima i najvi{e proslavili muslimansko oru`je.


Usmeno predawe, kako je izgledao poreski sistem u Bosniza vreme Austrougarska carevina, zabele`io je Bo{ko N. Petrovi}:

Neposredni porezi: desetina na zemqi{te odnosno prihodod zemqi{ta, desetina na duvan, porez (danak) na dr`avno zem-qi{te i {umu koje je neograni~eno koristio pojedinac.

Posredni porezi: carina, monopol na duvan, so, {e}er, barut,pivo, rakiju, vino.

Pau{alni porezi: na vrednost zemqi{ta i zgrade, ku}nunajamninu (stanarinu), to~arinu, porez na radwe, rudarski porez,pristojba za to~ewe na pazarima, porez na stoku.

Ostale da}e: proizvodwa piva, rakije, vina, kontrolnamerewa srebra, zlata, platine i sli~no.


4. GOVOR

Kao {to smo to ranije pisali osnovni ciq austrougarskepolitike na Balkanu u drugoj polovini XIX veka bilo je slabqewesrpskog elementa i kidawa veza Srba iz Bosne i Hercegovine saSrbijom i Crnom Gorom, a Bewamin Kalaj (zajedni~ki ministarfinansija i odgovorni ministar za poslove Bosne i Hercegovine)bio je jedan od glavnih kreatora i realizatora takve politike.Me|utim, nije bilo dovoqno samo politi~ko i fizi~ko razdva-jawe nego je primewena i jedna mnogo suptilnija i dugoro~no opas-nija strategija koja je udarala u same temeqe identiteta naroda.

Ve} smo isticali da su evropski standardi, koji su u tovreme va`ili, narode identifikovali i me|usobno razlikovalina osnovu jezika kojim govore i kojim su govorili wihovi preci.Srbi u Bosni i Hercegovini govorili su srpskim – {tokavskimjezikom i tu se ubrajaju ne samo pravoslavni Srbi (zakona Gr~kog– kako to pi{e Vuk Karaxi}) ve} i Srbi koji su pre{li na islam(Srbi zakona Turskog), te Srbi koji su se pokatoli~ili ili pouni-jatili i koji priznaju rimskog papu za svog verskog poglavara(Srbi zakona Rimskog).

Austougarska u ostvarewu svoga ciqa poku{ava da stvorisinteti~ki – bosanski (ili bo{wa~ki) narod i promovi{e bosanski(ili bo{wa~ki) jezik. Bewamin Kalaj 1890. godine uvodi slu`benibosanski jezik. Ali ne samo da se mewa naziv nego se smi{qenovr{i (u slu`benoj upotrebi) i kvarewe jezika i on postaje ru`ani te{ko razumqiv za stanovnike Bosne i Hercegovine. U esejuTragom kvarewa na{eg jezika u nedavnoj pro{losti Marko Mar-kovi}, pre pola veka, pi{e: Kad je re~ o okupatorovom kvarewunarodnog jezika, nama se ~ini da ne bi bilo te{ko utvrditi da jeAustrougarska za ~etrdeset godina svoje vladavine {tetnije delo-vala na na{ jezik nego Turska za ~etiri stotine godina.

Kako pi{e Vojislav Bogi~evi} (u kwizi: Pismenost uBosni i Hercegovini) Kalaj je bio vrlo uporan i dosledan, pauprkos mnogih napada na wegovu politiku nije ni za dlaku popu-{tao u pogledu naziva za “bosanski jezik”. Kalaj je izjavio da moèponoviti samo ono {to je ranije govorio, a to je da jezik zemqemora imati neki naziv.

I Srbi, vo|e pokreta za versko-prosvetnu autonomiju, o{trosu u svom memorandumu iz 1896. godine kritikovali naziv “bosanskijezik”. Zemaqska vlada u Sarajevu odgovorila im je uobi~ajenimnakaradnim zvani~nim jezikom:

Ova osvada odnosi se uglavnom na slog godi{wih iskaza,u svemu pogledu predloèna rje{idba najvi{e vlasti WegovogVeli~anstva, a u smislu Vladine naredbe. Osim ostalih razlogamjerodavno je bilo i to da bi se moralo dozvoliti katoli~kimkonfesionalnim {kolama “hrvatski jezik”, ako bi srbskim pra-voslavnim {kolama po wihovom zahtjevu dozvoqeno bilo, {to bisigurno u srbskim novinama prouzrokovalo buku gweva protinamjeri za hrvatizirawe zemqe.

Ovaj izopa~eni slu`beni jezik nije se mogao eliminisatiiz zvani~ne administracije ni do kraja austrougarske vladavineu Bosni i Hercegovini. Raspise, odluke itd, pravili su qudiraznih nacionalnosti (êsi, Poqaci, Nemci, Ma|ari, Slovaciitd) koji su sluìli kao ~inovnici u Zemaqskoj vladi i u kotar-skim mestima. Petar Ko~i} je u svom govoru 1911. godine u Bosan-skom saboru tako|e govorio o pitawu jezika, pa se tom prilikomosvrnuo slede}im re~ima na kvarewe narodnog jezika: Kao {to jeokupacija donela mnogo zla i u~inila nam mnoge nepravde u svimpravcima narodnog ìvota, isto je tako {tetno uticala na razvitakna{eg bogodanog, zvu~nog i qupkog jezika. Taj uticaj je tako {tetanda se mi danas moramo bojati da se na{ jezik posve ne iskvari.

Naziv bosanski jezik }e pod pritiskom javnosti biti ukinut1907. godine, ali jezik sada vi{e ne}e biti srpski nego srpsko-hrvatski. Da je ova strategija Austrougarske bila temeqno razra-|ena i suptilno sprovo|ena, ta da je dugoro~no izuzetno opasna(kao i austrougarsko insistirawe na tezi da: Srpstva nema izvan


pravoslavqa) jer je udarala u same temeqe identiteta srpskognaroda pokazuje ~iwenica da posle jednog stole}a od jedinstvenogsrpskog – {tokavskog jezika sada imamo tri – srpski, hrvatski ibo{wa~ki, a na pomolu je i ~etvrti – crnogorski jezik.

Govor usorskog kraja je novo{tokavski, ijekavskog nare~ja.Stanovnici Pribini}a i okolnih mesta govore te~no i jasno iimaju pravilan naglasak na odgovaraju}im slogovima re~i.

Kod izgovora pojedinih suglasnika i vokala postoje odre-|ene specifi~nosti (koje su istina prisutne i u drugim delovimaRepublike Srpske). Karakteristi~no je jotovawe koje odstupa odstandardnog kwièvnog jezika (naprimer, |evojka, |ed, kao i }erati,le}eti i tome sli~no). Kod re~i koje po~iwu sa p~, pt, p{ itd.prvi suglasnik (p) se ne izgovara (naprimer, ~ela, tica, {enica),a ~esto se suglasni~ka grupa hv izgovara kao f (naprimer, falaumesto hvala). Jedna od karakteristika govora ovog kraja je i saì-mawe vokala: rek’o, do{‘o, gled’o. êsto se ne izgovara ni suglasnikh, naro~ito na po~etku re~i (naprimer, ‘aqina, ‘ladovina), a priizgovoru muslimanskih imena ve}ina Srba izostavqa slovo h, tesu umesto Muharem govori Mu’arem, umesto Muhamed - Mu’amed,Hasan – Asan, Husein – Usein itd.

U govoru na{ih predaka sre}emo i re~i iz drugih jezika,pre svega, turcizme i germanizme. Jo{ uvek se (istina sve mawe imawe) u svakodnevnom govoru koriste i odre|eni lokalizmi, re~ikoje su nepoznate qudima koji nisu iz tog kraja. Nepotpun re~niktakvih re~i, dajemo u nastavku.

AAvlija – ku}no dvori{teAvpqe – otpad (obi~no od drveta)Azna – ure|en izvor vode za pi}e (verovatno od “jaza”) Ajvan – stoka Ajkapa, ajkapast - neukrotiv (obi~no za stoku) Akrap - rugoba Ala{a - ruqa, razularena grupa


Alka – karika, metalni krugAqina - haqinaApa{ - drug, pajta{Ara~ – hara~, vrsta poreza Ardau{ - galama, nered me|u qudimaArtija – hartija, papir Arman – mesto na kome se vr{i `ito As je - Da li je? Asijast - obestan Asker – turski vojnikAsna - korist Astal - stoA{ikovati – zabavqati se

BBajat - star Bataliti – pokvariti Ba{iti se - {epuriti se (“Lako se ba{iti na tu|em”) Baxa – otvor za dim na krovu ku}eBiqeg – znak, obele`je, metaBirtija – kafanaBisage – spojene torbe za sedloBegenisati – odabrati, dopasti se Bez – platno Belaj - nesre}a Beri}et - blagoslovBeter - slaba{an, nejak Blago – stoka, ovceBlen’o - zagledao se Bquzak - jaka ki{a Bome – bogmeBrav – ovan Brwav - umazan oko usta Budalija - glupost Budak – trnokop


Bunxa – rupaBuwi{te – smetli{te Burla - rovi, pretura

VVabiti – dozivati `ivinu ili stokuVavjek - uvekVajda – koristVakat - vreme Vako – ovakoVala – hvala Vari}ak - drvena posuda za `ito zapremine 12 kg Varewak - kuvan kukuruz Vatraq – priru~na kadionicaVewer – fewer Verige – lanci sa kukama iznad ogwi{taVertun - keceqaVidlo - cvetlo, zapaqena zubqa lu~a Vilxan – filxan, {oqicaVirange – zaveseVoje – ovde Vrletan - nezgodan, svojeglav (~ovek), nepristupa~an predeo Vrqika – deo drvene ogradeVrpoqi - vrti se, ne sedi u mestu (za nemirno dete) Vr~iti - odbiti se (“Vr~i komad i udari ga”) Vuruna – pe} Vu~ija – drvena posuda za rakiju

GGaila - galama, vriska Gawak - predsobqe, hodnik Glavar – stare{ina Glacnuo se - oporavio se, udebqao se Garib - baraba Gramba - nespretno hoda


Grk – gorakGubica – usna Guvno – mesto za vr{idbu ìtaGuja – zmija Gujavica - glista Gulanfer - spadalo, beskoristan Guw – deo gorwe ode}eGurav – grbav

DDagma - beleg, oznaka Da`d – ki{aDveri – vrata Deverati - trpiti dugo Deder - hajde odmah (zapovedni na~in) Dekno - udario iznenada Demet - naramak Doakati - do}i glave Dovodci – deca koje udovica dovodi u ku}u novog muàDokolio - na{ao vremena Domazet – ko se prièni u èninu ku}uDosin’o - malo dohvatio (za ~ovek koji je pripit) Dramoseri - pri~a bez veze Dre`di - dugo ~eka Drkaxija - koji pri~a u prazno Drè}an – star, a dobro se drì Drlanxa - iskori{}en, neupotrebqiv Drtina - ostario Duvar – zid ku}eDumagija - dim, pra{ina

\\akad - kadgod \e – gde\evojka – devojka


\ezva – posuda za kafu \in|uva – staklena kuglica \isije - sitni nakit, ponekad i za stvari kojima se ne zna nazivi svrha \uvegija - mladoèwa, momak pred ènidbu \uture - skupa, sve \uturum - star, izlapio

EEglen – razgovor Egija - ru~ica za okretawe Erav - hrom

@@aruqa – sijalica @ivoka – deo ograde@era - àr @estan - mastan, èstok @imlija - pro`drqiv

ZZavozan - koji zanosi u hodu ili vo`wi Zadrt – tvrdoglav, svojeglav Za`mak - om~a na konopcu ili koncu Zainta~iti - navaliti sa traèwem, ne odustajatiZaititi - zahvatitiZajaziti - pregraditi tok vode Zakrma~iti -zabrqati, isprqatiZametati - smetati, ometati Zametiti - zaturiti Zamornici – ukopnici, prisutni na sahraniZape}i - zaribati (za mehanizam koji se ne da pokrenuti) Zaustrno - zastao, zadràti se Zbobli - uzme na brzinu, otme Zdurnut - plahovit, qut


Zvjerla - gleda naokolo Zvoca - pridikuje Zvrndov - svojeglav, samovoqan Zivlaka - bezvezwakovi}, koji sva{ta pri~a Zijan - {teta Zijan}er - {teto~ina (obi~no za stoku) Zimqiv - osetqiv na hladno}u Zera – trun, vrlo maloZuar - koristZubun – prslukZulum – nasiqe, nepravda

IIzbeu{iti - oslabiti na mestu preloma Izvijeda – izmi{qaIzjesti - pojesti Ijere - za{to Iqaga - veliko nevreme Isan – osoba, ~ovekIskam~iti - dobiti posle upornog tra`ewa Ititi - `uriti Itniti se - baciti se

JJazmak - rupa u zemqi Jazuk - {tetaJapija – istesana gra|aJevta – nedeqa, sedmica Jendek- provalija Jedno~ – jednomJerbo - jerJere - za{to


KKabo – drvena posuda za voduKabulio - jedva se odrekao, jedva daoKavga - sva|a Kaje - kaèKakvi - ne Kalamo~a – na brzinu pripremqeno ~orbasto jelo Kanxija - bi~Kawava - krpa za posu|e Kam- katil - spreman za napad (za vola koji ho}e nasrnuti na~oveka) Kaparisao - zauzeo, dao kaparu Kapija – vratwice, vrataKaran - tuàn Ka~ara – ostava za kaceKev~ija – kutqa~aKezme – malo ve}e praseKijer – vajat (pomo}na drvena ku}a za spavawe)Kimqiv - koji se lako naquti Kindiso - uporan u ne~emu, koji je navalio Kqenut – su{ewe ruku (mi{i}a)Kquvapa - raga Kqusina – star kowKme~i - pla~e (za dete) Kovrtaw – okrugao kola~ sa {upqinom u srediniKoùn – prslukKolijer – okovratnik, kragnaKolovrat – vrtlogKonak – preno}i{teKo~ak – ostava za kukuruzKoxav - premr{av Kona~iti - zano}iti Kofa – posuda za voduKo{ara – {tala za ovce ili goveda


Krvaji{e - kudi, omalovaàva Kreu~e - kre{ti Kuvetan – sposobanKundura – drvena obu}aKupac – sanduk za bra{no u mlinuKurajber - nevaàn, bezna~ajan, niko i ni{ta Kurve{tija - kurva Kusati - jesti ka{ikomKu}ar – mawa drvena zgrada

LLabrwa - wu{ka, usta Lad – hlad, senaLa~an - vitak, mr{av La~e – hla~e, pantoloneLandra - skita Lapio - uzeo na brzinu Laprda - govori bez veze Lapuriti - brzo goniti (stoku) Lazina – kr~evina ili oborena {umaLegura - spor, len Lezeser - prenemagalo, koji se pravi bolestan Leura - skitnica Lilati -quqati Linxati - piti halapqivo Londra - pokvarewak, olo{Lubina – le{ ìvotiwa

QQazga - krasta, unakaèwe Qata - hoda negledaju}i gde staje Qatav - koji nepravilno hoda, neve{t Qa{tra - hoda nezgrapno


MMagaza – podrum Malijem - zamalo Marva - ovcaMarno - udario iznenada Meana – kr~maMa{ala – bakqa, lu~Me{~ini - meni se ~ini, ~ini mi seMizdrak – bode`, kopqeMlogo – puno, mnogoMosur – kalem za namotavawe koncaMo~ilo – bara ili vir u potoku za potapawe lana ili konopqeMrlina - crkotina, koji se vu~e (za ~oveka) Mrliwa - dugo spava Mrcina - pokvarewak (za ~oveka), uginula `ivotiwa Mulija – ekserMustra - uzorak Mutap – prekriva~ za koweMu~an - nezgodne naravi, prgav

NNabiguzica - pohlepan, pro`drqivNagrajisati - nastradatiNaguzati - nakanuti se Nagraisati- nagrabusiti Nadasica - uspon Nadut - qut, koji se duri Nazor – na siluNakida - vre|a, napadaNakiqati – napadati, uznemiravati Naklati – zaklati “kurjak mi krmka naklao”Namastir - manastirNapovrawio - nagovorio, namamioNapoj – te~na hrana za stoku Natakario - nezgodno namestio


Natra – stan za tkaweNacjeburati - napuniti vodomNaxak – sekira sa dugom dr{kom, u{icama i se~ivom Neimar - graditeqNekadur - nemo}an Nemere - ne moè Nesibetan - pro`drqiv Nesmalo - za malo

OObataliti – pokvaritiObiko - privikao se Obramica – drvo za no{ewe vode na dva krajaObrdan - o{te}en po ivici (obi~no za metalni sud) Ovarisati - pogoditi Ovdan – dawu, preko danaO|aziti - otvoriti {irom vrata Odleputati - odleteti Odi{}elio - izgustirao Ojtra - jutros Oj{ula - spadalo Oklemburio - utu~en, tuàn Oklen – odakle Okolac - obor za sviwe Olba - mera za te~nost, pola oke Omrko - nije stigao za dana, uhvatila ga no} Opajdara - laka ènaOputqaci – obu}a ru~ne izrade od jare}e koèOrma – kowska oprema Oroz - petaoOsijo, osijati - odbiti se (“Osija od mene tri metra”) Otoj~ – malopreOtpa~ati - sti}i uraditi (“Nisam mogao otpa~ati”) Otpo~eti – odmoriti seOtra~iti – uraditi, zavr{iti


Otrti - obrisati Otoe~ - malo prije O{inuti - udaritiO{koperan - okretan, ìvahan

PPaj – deoPaiti - smatrati da se ima zakonsko pravo Palija – motkaPalu~ak – wiva pored potokaPa~ati se - me{ati se, polagati pravo (“Pa~a mi se u dio”) Perajica - ~ekiwa od sviwe Penxer - prozorPinxati - razdirati Pi{man – pokajawe, odustanak od dogovora Pi{tolina - bara Pi~vajz – gu`va, nered Plao – mnogoPlot – ograda od pru}a Pqezori - puè (za decu) Povilenio - razdragan Povraz - rukohvat na kotlu ili sli~nom posu|u Pogan – nevaqa{tina, lo{a osoba Pogaw - krivina Podatna - dare`qiva fig. laka èna Podina - razvr{eno seno Poiti – napajati Pojutarce – drugi dan slavePojata – {tala Poluoka – fla{a od pola litre rakijePopa{an - nasrtqiv Popravio se - dobio na teìni, udebqao se Poteke – pomaloPoteci – potr~iPrvati – leteti


Prevelio - preveseo, neobi~no veseo Prepeti - prevezati stoku na wivi Presamitio se - iznuren, mr{av Preutinula - za ki{u koja lagano prestaje Priuza - kra}i konopac (slu`i za vo|ewe stoke) Propeliti - progovoriti, javiti se (“Ne zna ni propeliti”)Prtina – proga`en duboki sneg Pr}ija - imawe, imovina (“Kao da je wegova pr}ija”) Puqa – dugme Pucija - mala pukotina, naprslina

RRazgaliti - razvedriti, rashladiti Razgovoriti - ute{iti Rana – hranaRawika – {erpa Rast – hrastRintati – raditi Remunda - skalamerija Rsuz - pokvarewak Rubac – maramaRubina – ko{uqa Rustina - kamewar, pe}ina Ru~i - dere se na sav glas

SSagrama, sagramast - brzoplet, hirovit, nepredvidiv Sakaret - bogaq Saplaisati se - pasti od umora Saraniti – sahraniti Sa~ – peka, tu~eni poklopac za pe~ewe hleba na ogwi{tuSaxak – trono`ni nosa~ za posude kod kuvawaSvariti – skuvati Svitwak – uzica za vezawe ga}aSedra – vrsta tvrdog {upqikavog kamena


Sent - pravac Svez’o - dobro pijan, napio se Serbez - na miru, bez brige Serizije - ne{to {to ne postoji; re~ koja ni{ta ne ozna~ava Sijaset - mnogo Silaj - pojasSkalamburio - napravio nabrzinu Skazav - nezgrapno gra|en Skanaturen - napravqen na brzinu, sklepanSkva~alka – zihernadlaSkemlija – mala drvena stolica Skorup – kajmak Skrasiti se - smiriti se na jednom mestu Skrkati - sru{iti, upropastiti Skudio - na{ao manu, pokvario (“Skudio |evojku”) Skutra - stara ku~ka, kujaSmok – beli mrs Smo~iti - jesti vi{e hleba, {tediti na mrsu Smrdqiv - koji se lako naquti, qutica Smesti se – zbuniti se, zaboravitiSmesnik – dete o~uha ili ma}ehe iz prethodnog brakaSnositi – trpetiSomun - hlebSopra - trpezaSpr~en - pretesan Sr~a – staklena fla{aStopanica – doma}icaSto`ina – drvo zabodeno u zemqu oko koga se plasti senoStreja – streha Stro`ak – slamarica Struga – prelaz na ogradi Subudala - luckast Sukur~ina - zadrt, prek Suruntija - starudija, nepotrebne stvari Sustati - umoriti se


TTaze – sveèTeka – sveska Tandrka - lupa Tandrkno - umro iznenada Tesla~i - krupno laè Tvoriza - ~esto otvara vrata Teke - malo Teke poteke – malo pomalo Tekinuk - malko Tekun – oklipak kukuruza Tijesan - nezgodne naravi, za ~oveka kojemu sve smeta Tokmak – blesavTor – ogra|en prostor za ovceTrbu – stomak Trnka – ko{nica za p~ele od pru}a i blataTrap – ostava za krompir, u zemqi Tulukati – bibac (}uran) tulu~e

]]age - papir ]aknut - du{evno poreme}en, udaren ]a}a – otac]asa – poluloptasta posuda bez rukohvata ]er – k}erka]erati – goniti, terati ]orno - ukrao ]u{nuti - mlako o{amariti ]uvik – breùqak]up – zemqana posuda ]urlik – duva~ki instrument

UUajmiti - uzeti pod svojeUgarak – nagorelo drvo


Ugledao se - oporavio seUèglo - ugrijalo (sunce), pokvarilo se (“uègla se mast”) Uè}i - zapaliti lu~ ili sve}uUkabuliti – usuditi se Ukinuti - oboriti, zatrti stoku (“ukinuo sam stoku”) Ukolijen~iti - ukrotiti, stoci vezati uètom glavu i nogu dateè hodaUo - uvo Upo – pao, upaoUrija – neplodna i neobra|ena wiva Uskopistiti se - zainatiti se Usovan - koji mnogo psuje Ustoka - isto~ni vetarUteko – pobegao U}uste~iti - ukrotiti stoku vezivawem zadwe i predwe noge Ucvijeliti - rasplakati dete U{~ulo se - po~elo da zaudara, smrdi U{ur – naknada za uslugu

FFali - nedostaje Falinka - mana Fasovati – dobiti batineFunta - zapome}e kavgu Furset - inat Furuna - pe}

HHepek - mali deo nekog mehanizma kome se nezna ime Hrga - ostario, neupotrebqiv

CCakli se - sija se Calika - nagovara Cvari - dugo curi


Cipri - sik}e, brzo pri~aCikorija – surogat kafeCura – devojka Curak - tanak mlaz vode Cuko – pas Crvoto~an - drvo koje su napali crvi Crkotina - raga (za stoku), ostario (za ~oveka)

^âkarset - razrok âkmak – kresalo âkma~iti - pridikovati âkti - brzo govoriânak – drvena posuda ârdak – ku}a na sprat ^vaknut - udaren, blesav ^vak}e - ravnomerno udara u ne{to êla – p~ela êlebija - mr{avo i gladno gove~e êqad – uku}aniîvitan – modar îrak – sve}wak ôpi - dugo ~eka na jednom mestu ûngar - gusti{, grmqem obraslo zemqi{te ûst - brz

XXabana - pomo}, milostiwa Xokav - deformisan (za ode}u) Xowati - spavati Xukela - ostario pas, fig. pokvarewak

[[antav - koji zabacuje nogom kad hoda [alafijast - vetropir


[evrda - vrluda [elebe}e - tetura (za pijanca) [efija - gospodar [epav - hrom [igicawe - igrawe, poigravawe, zavitlavawe[iqeè – starije jagwe [indra – tanke jelove da{~ice za krov [katuqa – paklica duvana [komrak - nepostoje}a ìvotiwa mraka kojom se pla{e deca [odor – krupniji pesak[padqi~av - koji slabo jede [treka – pruga [uveqiv - neplodan, jalov [u}murast - mutan, ne moè mu se poverovati


5. ISHRANA

Ishrana dana{weg stanovni{tva u Pribini}u znatno serazlikuje od ishrane wihovih predaka. Osnovna karakteristikaishrane na{ih predaka bila je jednostavnost, jednoli~nost ali iizrazita kalori~nost hrane. Najvi{e su za ishranu kori{}enajela od pasuqa, krompira, kupusa, zatim mleko i mle~ni proizvodi,jaja i (uglavnom suvo) meso. Crni i beli luk se dosta koristi prispremawu jela, ali i svakodnevno kao svojevrsna salata (ali i dobrapreventiva za razne bolesti). Ipak, u to vreme, hleb je bio naj-va`nija hrana i to naro~ito kukuruzni hleb - kuruza. U ishranije kori{}ena i riba i rakovi koji su se lovili po mnogobrojnimbrdskim re~icama i potocima, te sezonsko vo}e, pe~urke i med. Iu pro{losti su postojale razlike u ishrani izme|u pojedinihporodica u zavisnosti od wihovog ekonomskog stawa.

Ishrani se nije poklawala ve}a pa`wa osim za sve~ane danekada je hrana bila raznovrsnija, ukusnija i obilnija. Vrsta is-hrane je u velikoj meri zavisila i od godi{weg doba. Jedino se tokomcele godine u ishrani koristio hleb, pasuq, krompir, crni i beliluk, jaja, suvo meso, mleko i mle~ni proizvodi.Tokom prole}a, letai jeseni u ishrani je dosta zastupqeno sezonsko povr}e, ali i raznozeqe, kopriva i sli~no. U letne i jesewe dane mnogo se jelo raznosveè vo}e (jagode, kupine, maline, borovnice, tre{we, jabuke,kru{ke, {qive, mu{mule, oskoru{e i dr.), a me{tani su tada po{umi sakupqali velike koli~ine pe~uraka (naro~ito su ukusnerujnice i vrgawi) koje su za jelo pripremali na razne na~ine.

Na{i preci su doru~ak smatrali sporednim obrokom i onse obi~no sastojao od ~aja (re|e bele kafe) i par~eta-dva hleba.Mnogi stariji qudi i ène ne doru~kuju, ali su crnu kafu sma-trali pravim jutarwim uìtkom. Glavni obroci su bili ru~ak(koji je obi~no bio izme|u 12 i 13 ~asova) i ve~era kada su svi~lanovi doma}instva (~eqad) bili na okupu. Jelo se sede}i natrono{cima ili na zemqanom podu sa okruglih drvenih sofri.

Izme|u ova tri obroka deca su dobijali i hleb namazan sviwskomma{}u ili pekmezom.

Svako doma}instvo je redovno pripremalo zimnicu. Kiselikupus se drào u drvenim kacama, krompir, rotkva, repa i jabukesu ~uvani u trapovima (koji su pravqeni tako {to se u zemqiiskopa jama u koju se stavqa hrana za ~uvawe koja se oblaè slamomi ponovo zatrpava zemqom), ìto u ambarima, a suvo meso je ~uvanoobe{eno u su{nicama ili drugim prostorijama gde ima dostasveèg vazduha, a tokom leta u hladnijim, podrumskim prostori-jama. U davna vremena se retko spremao pekmez, ali se on vremenomsve vi{e koristio i bio prava poslastica za sve uku}ane, a naro-~ito decu.

Na{i preci su pre jela i uz jelo pili po neku ~a{icu doma}erakije. Taj obi~aj je sa~uvan i do dana{wih dana. Naj~e{}e je tobila {qivovica ili kru{kova~a ali su se pravile rakije i oddrugih vrsta vo}a (jabuka, tre{wa). [qivovica se dobijala ranijeiz {qive belice, a kasnije i od ma|arice. Naro~ito je bila ukusnakru{kova~a koja se dobijala od ~uvene kru{ke karamut (danas veomaredak jer sporo raste, kasno daje rod i re|e – po pravilu svakedruge godine - ra|a).

Podsetimo se na samo neka jela (specijalitete) i napitkena{ih predaka:

Cicvara: Nekuvano mleko se usiri i sir se stavqa u ka~iceda odstoji. Kasnije se kuva mleko u koga se stavqa sir iz ka~icei presipa bra{nom. Cicvara se smatrala jednim od najukusnijihjela (Ne svi|a ti se - hteo bi svaki dan cicvare ?).

Pura (ka~amak): U vrelu vodu doda se potrebna koli~inasoli. Zatim se u kqu~alu vodu dodaje kukuruzno bra{no uz nepre-kidno me{awe sve dok se ne dobije potrebna gustina. Ukuvavaweobi~no traje oko pet minuta. Kada se skine sa vatre smesa se pre-lije mlekom, a za sve~anije prilike (i u bogatijim porodicama)dodaje se sir i/ili kajmak. Pura se jede dok je topla.

Popara: Vrela voda se prvo posoli (po èqi) pa se u wustavqaju sitno ise~eni komadi, obi~no starijeg, p{eni~nog hleba(poga~e) i dodaje malo mleka. Tokom kuvawa moè da se dodaje i


(slani ili slatki) sir. Kada se skine sa vatre popari se dodajekajmak. Popara se jede dok je topla.

înbur: Nekoliko jaja se razbije, doda se sir i kajmak isve to se dobro izme{a. Smesa se zatim stavqa u posudu sa vrelomma{}u da se ispe~e. înbur se jede dok je topao.

Gibanica: Priprema se testo od p{eni~nog bra{na koje serazvija u tanke listove koji se potom peku (su{e) na vrelom zem-qanom poklopcu (takozvanoj pokquci) sve dok se ne dobije rumenaboja. Osu{eni listovi se slaù u tepsiju, a izme|u se stavqa slatkisir (moè da se doda i kajmak) i na kraju se prelije unapred pri-premqenim ~varogom. ^varog se priprema tako {to se osu{ene iisprène semenke bundave ({pice tikve) skuvaju u vreloj vodi.

Tijepeka: Prosejano kukuruzno bra{no se posoli i umesisa mlekom i doda mu se sir i trop. Zatim se razlije u tepsiju ipe~e pod sa~em. Ispe~ena masa se zatim se~e na komade i, po pra-vilu, jede dok je topla. Trop se dobijao kao sporedan proizvodpri spravqawu takozvane bravqe masti. Sakupqeni kajmak odkravqeg ili ov~ijeg mleka se stavqao u posudu i topio na vatri. Utoku topqewa dobijala se bravqa mast, a talog koji je ostajao zvaose trop i koristio se za pripremawe pri spravqawu drugih jelaili se jeo sa toplom poga~om.

U{tipci: Bili su to svojevrsni kola~i za na{e pretke.Prosejano p{eni~no bra{no se umesi sa mlekom. Smasa se zatimka{ikom stavqa polako u posudu sa vrelom ma{}u. U{tipci sejedu dok su topli. Ne{to kasnije, kao poslastica, pojavile su sei krofne.

Sutlija{ se pojavio u ku}ama na{ih predaka kada se po~eokupovati pirina~. Pravio se na taj na~in {to se pirina~ ukuvau mleku i po potrebi malo zasladi.

Osim raznih vrsta rakije na{i preci su povremeno koris-tili i neke druge napitke. Navedimo neke od wih.

âj: âjevi su pripremani od raznih (po pravilu, lekovitih)trava kao i cvetova i listova nekog drve}a (zove, lipe). Obi~nose ~aj nije zasla|ivao osim u sve~anim prilikama kada se u ~ajdodaje med.


Kafa: Kafa se po~ela koristiti mnogo kasnije i to je biopravi uìtak. Kafa pome{ana sa mlekom (bela kafa) u koju se stave(udrobe) komadi}i hleba bio je omiqeni doru~ak uku}ana. Za sta-rije ~lanove doma}instva poseban uìtak je bila {oqica (vilxan)crne kafe. êsto je umesto prave kafe kori{}en wen surogat –divka.

Medovina: U ~istu pitku vodu se razmuti med i kuva se.Medovina je predstavqala veoma ukusan napitak koji su koris-tili na{i preci.

Peca: Osu{ene slatke jabuke ili kru{ke u prole}e se stukudrvenim ~eki}em, stave u drvenu kacu i zaliju pitkom vodom. Nakonvrewa od smese se pe~e rakija, a ostatak zvani }op se stave u drvenuposudu i ponovo zaliju pitkom vodom. Nakon duèg stajawa smesaprokisne pa se ce|ewem dobije ukusan napitak koji se u prole}epije umesto vode.

Tur{ija: U jesen se u drvenu posudu stavqaju (pitome, amogu i divqe) jabuke i kru{ke, te plodovi {ipka, crvenog glogai brekiwa. Sve se to po{e}eri i prelije pitkom vodom. Nakonvrewa plodovi se pojedu, a preostala voda se pije.

O{ap (kompot): Razno su{eno vo}e (pre svega, jabuke, kru{ke,{qive) kuvaju se u dosta vode i dodaje se malo {e}era. Ohla|enio{ap se potom pije kao veoma ukusan napitak.

Surutka predstavqa ostatak te~nosti posle sirewa, kojase moè piti odmah (kao slatka) ili posle nekoliko dana kadaukisne (kao kisela). Surutka je bio omiqen napitak kosaca.

Pored navedenih, kao napici kori{}eni su i kvas, razbla-èno jabukovo sir}e, raso od kupusa (ostatak te~nosti posle kise-qewa) itd.

Poku}stvo su na{i preci sami izra|ivali i ono je bilodosta oskudno. Na dolapu ili kraj wega stajalo je posu|e: sopra,lopar, oklagija, drvene posude, zemqani lonci, }ase, tave i drugo.Od drveta su se pravile karlice za razlevawe mleka, ka~ice, kab-li}i za sir, surutku, zatim kabovi za vodu, ~abrovi, vari}aci zaìto, ~anci, ka{ike ali i vu~ije i burad za rakiju. Od gline supravqeni }upovi za med i maslo, te kr~azi za vodu. Pri prawuposu|a koristila se luk{ija.


6. NO[WA

Pribini} i wegova okolina je prete`no sto~arski kraj paje stara narodna no{wa izra|ivana od vune, ali i od lana i konopqe.Obu}a je pravqena od gove|e i sviwske ko`e. Ode}a i obu}a izra-|ivana je u ku}noj radinosti u okviru porodi~nog doma}instva.

Vuna se dobijala {i{awem ovaca u maju i jagwadi po~etkomavgusta. Posle {i{awa vuna se prala, ~e{qala, grebenala (vla-~ila) i prela. Od ispredene vune pleli su se i tkali razni odevnipredmeti.

Svako doma}instvo je gajilo lan i konopqu i proizvodilovlakno za tkawe ode}e. Konopqa se po dozrevawu vezivala u snopovei potapala u vodu na potocima, gde je ostajala potopqena petnaestdana, kada se vlakna po~iwu da odvajaju od stabqike. Posle togakonopqa treba dobro da se osu{i (na suncu ili u ku}i kraj ogwi{ta)pa se na stupama izvla~e vlakna. Iz lana su se tako|e na stupamadobijala vlakna za tkawe. Vlakno za ode}u od konopqe ili lanakasnije se tkalo na natri.

Sli~nim postupkom dobijalo se i sukno. Na natri su se odvunenog pletiva tkale takozvane powave. Posle toga su se otkanidelovi nosili na stupe vaqarice gde se u vodi pod stupama vaqalosukno. Sukno se iz prakti~nih razloga bojilo u crno i taj postupakse zvao vrawewe. Za vrawewe se koristi otpad od kovawa zvanitroska. Prvo se u velikom kazanu skuva kora od jasena ili jo{ikei u tako kuvanu vodu (koja je dobila crvenkastu boju) potapa sesunkno. Posle toga sukno se vadi, prostire po ravnoj povr{ini,posipa troskom i vaqa u rolnu. Te rolne sukna se stavqaju u po-sebno napravqeno korito i pritiskaju velikim (te{kim) kamenom.Sukno tako stoji nekoliko dana dok ne dobije potrebnu crnu boju.Pored sukna bojile su se i upredene vunene niti zvane kon~elikoji su kasnije slu`ile za pletewe.

Pamuk se kupovao i od wega su pravqene fine ga}e, ko{uqei potko{uqe, a od koè su se pravili opanci, putravci, kowskaoprema i drugo.

Oduvek su postojale i jasno se razlikovale svakodnevne(radne) i sve~ane (paradne) no{we. Sve~ana no{wa obla~ila seza verske (Boì}, Vaskrs, Krsna slava) i druge (svadbe, kr{tewa)praznike, te prilikom odlaska u crkvu, na seoske svetkovine –zborove ili na neka druga javna okupqawa.

@ene su svakodnevno nosile rubine dugih rukava (tada{wahaqina) duìne do ispod kolena, koje su sa{ivene od tkanog platna(lana ili konopqe). Krojila se iz jednog dela sa izrezom napredi naborima na prsima. Oko vrata se pravila uska kragna - kolijer.

Preko rubine nosile se prega~a koja se vezala (opasivala)oko struka s predwe, a ponekad i zadwe strane. Prega~e su se pre-te`no izra|ivale kao obi~ne tkane prega~e od razli~ito bojenihvunenih niti. Kasnije su se tkale prega~e zvane }ilima~e. Osimwih izra|ivane su i prega~e sa utkanim vezom.

Zubun se nosio preko rubine i bio je u vidu prsluka (bezrukava) izra|en od sukna, s predwe strane rase~en i nije se zakop-~avao. Nosio se preko ko{uqe u svim prilikama. Starije ène sunosile duè zubune crne boje, dok su mla|e ène svoje zubune~esto ukra{avale.

U zimskom periodu na ode}u od grubog platna obla~io seguw – sukneni ogrta~ sa rukavima.

Devojke i ène plele su kosu i to tako da su devojke prav-ile jednu, a ène dve pletnice. I leti i zimi ène su na glavustavqale marame i po wima se uglavnom razlikovala starost iporodi~ni status ène. Neudate devojke (cure) nosile su jagluke –marame koje su vezivale pod bradom. Mlade (udate ène bez dece)nosile su jagluke (marame koje su vezale iza vrata, na potiqku).Sna{ice (udate ène sa decom) nosile su pamu~ne marame. Starijeène nosile su marame od lana, obrubqene nitima, sa gajtanom zavezivawe ispod brade ili kauk (bela vezena krpa koja se vezivalakukicama ispod brade).


U sve~anim prilikama ène su obla~ile bri`qivo ~uvanerubine koje su bile otpozadi faltane. Niz prsa, rukave i oko wih,za sve~ane prilike, pravio se vez vunenim koncem. @ene su napredpreko rubine, ispod pojasa, imale {arene tkane prega~e sa tkani-cama.

Tkanice su prvobitno tkane od razli~ito obojenog vunenogpletiva sa {arama sli~nim kao i na prega~ama, a kasnije su bileukra{avane razli~ito bojenim |in|uvama. U rukama se kao posebanukrasni detaq nosio tkani i vezeni {al sa resama. [al se ~estozadevao ispod tkanine i spu{tao niz bok desne strane. Na glavisu ène nosile marame i jagluke.

Mu{karci su u svakodnevnom ìvotu nosili ko{uqe (saprorezom na grudima i klinom pod pazuhom gde se {iri da bi rukabila slobodnija za rad) i ga}e (pelenga}e) od tkanog platna (lani konopqa). Oko ko{uqe se opasivala tkanica (koja je bila {iraod ènske), a po potrebi su nosili i zubun. Zimi su koristilisuknene ogrta~e sa rukavima – guweve u duìni jakne. U sve~animprilikama nosili su novije ga}e i ko{uqe koje su imale obi~nekragne sa izrezom do prsa. Opasivali su se lepim tkanicama inosili prsluke od sukna. Na glavi su nosili veliku krivnu kapui oko we crni {al - fes, a ne{to kasnije {ajka~e i {e{ire.

I mu{karci i ène su dobar deo godine i{li bosi, a zimisu nosili pletene ~arape i opanke (putravce). Od vune su se plele~arape ali i priglavci - kratke ~arape koje pokrivaju stopalo idoseù samo ispod sko~nog zgloba. Opanci su se pravili u vlas-titoj izradi od u{tavqene gove|e koè. Kad se istro{e (izliù)po tabanima na wih su se stavqali obojci.


7. LEÊWE QUDI

Lekaru{a prote Koste

Kao {to smo ranije pisali, Kosta G. Du{ani} kada je (1866)rukopoloèn za sve{tenika, prvo radi (oko godinu dana) kaokapelan kod te{awskog prote Haxi Teodora Ili}a i tek posle togakao sve{tenik samostalno opsluùje parohije u Pribini}u iLipqu. Me|utim, prota Kosta, kao i ve}ina srpskih sve{tenika uto doba, nije bio samo crkveni ~ovek, nego i prosvetiteq, lekar,narodni predvodnik i za{titnik. U tome mu je dosta pomogao iboravak u Te{wu i prakti~na obuka kroz koju je pro{ao kao kapelankod te{awskog prote Haxi Teodora Ili}a, u to vreme jednog odnajcewenijih sve{tenika u Bosni i Hercegovini.

Za vreme boravka u Te{wu Kosta G. Du{ani} biva obu~eni za pruàwe raznih medicinskih pomo}i (vakcinacije, hiru{kizahvati i sli~no). Ve} smo pisali da u to vreme u kraju nije bilolekara pa su proti Kosti mnogi dolazili (ne samo sa wegoveparohije) i on ih je le~io. Naro~ito je bio uspe{an u svojevrsnojvakcinaciji od bogiwa, odnosno, kako to pi{e wegov sin StevanK. Du{ani}, u urezivawu ospica. On je skidao jednim noì}em sazaraènih bolesnika od ospica gwoj sa wihovih rana i posle jetim, da kaèm, serumom, kalemio druge. Da li je on {ta jo{ sa timserumom radio i kako ga je spravqao ja ne znam, jer se u svoje vremetime nisam interesovao. Samo znam da je on sa takvim na~inomuspevao u le~ewu i to nije nikome napla}ivao.

Kosta G. Du{ani} tako|e beleì i narodna lekarstva(recepti narodne medicine) u svojoj - Lekaru{i (Lekaru{a proteKoste) u kojoj pribeleàva recepte za spravqawe lekova koje jena{ao zapisane rukom na raznim crkvenim (uglavnom ruskim)

kwigama koje su pripadale srpsko-pravoslavnoj crkvi u Te{wu,a naro~ito one iz takozvanog Protokola Sime Kosti}a koji jenapisan u Te{wu 1835. godine. U ovom Protokolu na prvoj stranipi{e da su u wemu prepisate stvari od qekarija. U Lekaru{i proteKoste na}i }e se i recepti narodne medicine koje mu saop{tavaprota Haxi Teodor Ili}.

Lijek od srdoboqe: Uzmi cerova ugqena pak sitno stuci iprocedi na sito pak onda kuvaj isto u taze mlijeku i ostavi dapreno}i. Sutradan u svaka dva sata po jedan filxan.

Za bol na srcu: 1) Uzmi pelina i trave piskavice i rute,svari na maslu i privij na `li~icu. 2) Istuci rute suve, u~inije u pra’, zamedi s medom. Svako jutro uzimli na{tesrce kolikoza jedan ora’. 3) Metni istu rutu u rakiju i svako jutro piti pojednu ~a{u.

Kad boli na `li~ici iliti na srcu: 1) Uzmi semena odkoprive, istuci i onoga soka iza`mi i podaj piti jednu ~a{u u~emu ti drago. 2) Trave drewka istuci, iza`mi i onoga soka podajpiti. 3) Dobro ~ini metvica da se vari u vinu i pije. 4) Uzmimodrog }ageta, natopi u qutu rakiju i privij na ̀ li~icu. 5) Istucirute, u~ini je u pra’, zamedi s medom i uzimaj u jutro po jednuka{iku na{tesrce. 6) Vari pelin i {qive i je~am i pij onu vodu.to ~ini vrlo dobro. I kuvaj koren od boùra trave u vinu i pij.

Za slezenu ili dalak: Uzmi jedan struk avdovine i metnipod pas na golu koù i nosi - ne boj se.

Od dalka: Uzmi kozijeg loja, pak namaì dalak, pak rastopismole. Namaì malo }age i privij na dalak ali najprije podmaìkozijem lojom.

Od zadue: Uzmi je~mene iliti prosene vode 10 oka i jednuoku sviwske masti, pak metni u kalaisani sud i me{aj dokle sesve u~ini voda, pak poveì dobro i metni ga na vedrinu za trino}i, svako jutro pij po jednu ~a{u. Ova voda sluì za mlogobolesti iznutra.

Od ogwa iliti febru (tempetature): 1) Uzmi bocu vode imetni u wu kre~ kolik ora’, pak mu}kaj, u~ini}e se kako mlijeko.Poslije tri sata kada se slegne, procijedi kroz ~istu krpu i


podaj piti bolesniku, pak }e se oznojiti, izbaci}e febru nadvor.2) Uzmi slatke papradi koja raste po kamenu, vari je u vodi dokuvri, i podaj onu vodu piti. 3) Uzmi kvasa, rastopi ga u sir}etui pomaì po modroj krpi, pak istuci sitno semena od rodakve ipospi po kvasu i pomaì po modroj krpi i privij na tabane.Promeni tre}ega sata. Istegnu}e nadvor i ozdravi}e. Isto ~inii med kad se pomaè po modroj krpi i privije na tabane.

Upamti dobro: kada ima ~ojek veliku fevru, ne daj bole-sniku jesti meso, nego samo ~orbe neslane i podaj mu vode pitikoliko mu drago. êsto vaqa otvoriti vrata i penxere od sobe gdebolesnik leì, zaradi zapare iliti smrada da izlazi.

Kad voda stane: 1) Vari korjen od divqega rena {qaza, pakpodaj piti po jednu ~a{u. 2) Istuci sitno jasenka, vari ga u vodi,podaj piti. 3) Uzmi sjeme od trave pi{~aline, u~ini u pra’, podajpiti.

Za ispi{ati kamen: Uzmi trave rena, svari ga u ~istu inovu lon~i}u i onu vodu piti u jutro i ve~er i vidi}e{ ~udo.

Kad ima u kostima bolest iliti u `glavcima: Uzmi sir}etaod tri godine jabukova i ilova~e ùte, pak zakuvaj ko testo i maì`glavke. Kako se malo prisu{i promeni, ali dok vidi{ da bolanestane. More 15 dana pak i vi{e to trajati, ali ~ini ~esto puta,ali nemoj grijati sir}e.

Kada oteku noge iliti ruke: 1) Uzmi list od zovine, svarina maslu i privij. 2) Uzmi koprive sa ìlama, skuvaj u vinu iperi otok. 3) Uzmi kaduqe i rute i ruzmarina, vari sve zajedno,(na)topi krpu i privij. 4) Kre~a u kamenu koliko jedno jaje metniu bocu vode i neka stoji 24 sata, (na)topi krpu i obavij otok. 5)Vari {qeza na maslu iliti vodi i privij. I to dobro ~ini.

Kad ~oek ote~e: Mlijeka jednu litru, toliko borove smolei toliko voska skuvaj sve zajedno i kada se zgusne, pomaì pokrpi i privij oko sebe u ve~er i nemoj odvijati nego drugi dan.Tako izvla~i otoku sve malo pomalo.

Kada jaja oteku: Uzmi bra{na bobova i soka od zove i malozeitina, sme{aj sve zajedno i privij.

@eni kad oti~e krvi mnogo na narav: 1) Uzmi pirin~a ipoprì i istu~ena piti u vodi iliti u jaju. 2) @ile od kopriva


istuci i poteì u nos. Iste ìle od re~ene trave svari u vinuili iza`mi mnogo soka, natopi krpe i privij na ~elo - ustavi}ekrv.

Za mlijeko ènama koja ne more dijete dojit: Uzmi seme odpitomoga koroma~a i kopra i pitome metvice, vari sve zajedno.Neka èna pije za osam dana i travu istu vru}u neka na sise priv-ije - mlijeko }e pristupiti.

Zaustaviti mlijeko: Uzmi lista od zovine i privij na bra-davicu.

Kad ènu sise bole: 1) Uzmi je~ma i koprive i cvjeta odzovine, skuvaj sve zajedno i privij na sise. 2) Uzmi pitome metvicekopra, ter skuvaj u vinu, pak s onim mlakima privij.

Dete u posteqi utu{eno oìveti: Povali dete na stranu ipu{i mu u usta paru, prsa mu rukom tari ozdol dogori i u ~istizrak iznesi.

Od krasta detetu: 1) Skuvaj dobro ribe {to se na|e u sala-muri srdel i {wome peri glavu. 2) Vari rute i s wenom vodomperi glavu.

Od krasta usta: Uzmi lista bijele loze, istuci je i iza`mionu vodu i smje{aj s medom i maì usta.

Kada usta smrde: uzmi metvice i metni u vodu i s onomvodom svaki dan peri usta, iza toga isperi ~istom vodom.

Kad usne bole: Uzmi lanena semena, istuci ga i pomje{ajsmedom, maì usta.

Od zuba: Kada zubi bole, uzmi bocu vode metni u wu {akuìvoga kre~a. Neka stoji 24 sata, pak procjedi kroz krpu i periusta s onom vodom.

Lijek od grla: Blitve crvene istari na irende, pak iscedisoka, pome{aj i sir}e i meda pa ugrijat na vatri, pak kako moretrpiti u grlu nekoliko puta grgotati, a ne `derati.

Zaustavit krv u nosu: Uzmi pirin~a i poprì i istuci uprah i poteì u nos i ovi isti prah ~ini ustaviti krv.

Od slepo}e kada oslijepi mlad: Uzmi pelina, svari ga natavi i polij po wemu bjelance od jaja i onako vru}e privij na o~i.Drugu ve~er uzmi po isti na~in pelina, svari ga i polij mli-


jekom ènskijem koja imade mu{ko dete i metni na slijepe o~i iza 15 dana promjeni i o~i }e progledati.

Kada o~i bole: 1) Uzmi soka od kalopera i mlijeka od ènekoja ima dete mu{ko, smje{aj sve zajedno, (na)topi pamuk, me}i nao~i. 2) Metni u jaje kvasine, za 24 sata neka stoji, pak s istomvodom o~i peri.

Kad u o~ima bode: Uzmi kvasa je~menoga i bjelanca od jajai malo zejtina zakuvaj i privij kad po~ne{ spavati, ali pod kvasmetni ~istu krpu.

Ako se {to na oko nametne: Uzmi rosopasti i bokvice isvari u bijelu vinu, pak privij.

Kada uvo boli: Uzmi fre{ka {qeza i istuci kamenom nakamenu, iza`mi iz wega onogo soka, ulij u uvo u ve~er. Vrlo jedobro i soka od bokvice mu{ke.

Ako je ìvina u uvu: 1) Uzmi fre{ka rena i istuci, iza`misoka i ulij u uvo. 2) Uzmi sala ili masti od prepelice, ulij trikapi u uvo.

Za gluvost: 1) Uzmi masti od ribe jeguqe kada se ispe~e,ugqa od sumpora smje{aj zajedno i ulij u uvo. 2) Uzmi ùmance odjaja i metni na tavu - u~ini}e se ugaq, ulij u uvo.

Za pijanca: Ulij u jednu bocu rakije lijepe, pak ufati ribujeguqu ìvu i metni u istu bocu rakije, i neka umre ta riba jeguqau rakiji i podaj mu piti - vi{e ne}e imati nikad voqu za rakiju.

U Lekaru{i se nalaze i zapisi koji nemaju ni{ta zajed-ni~kog sa medicinom i pripadaju narodnim verovawima, kaonaprimer:

Kada mladoèwa ne more u~ini smje{enije tajno sa svojomvjen~anom po zakonu bra~nome: Neka mladoèwa skine prsten svoj,tako|er i sa svoje zaru~nice prsten skojim su se prstenovali, pakneka propi{a kroz wi. Tako }e se u~initi smje{enije. Ako li jeko u~inio sa strane da se ne u~ini smje{anije s mladoèwom inevesticom, neka na~ine od qeskove mladice venac, pak nekapropi{a, i tako }e u~initi smje{enije.


8. OBIÂJI

Boì}

Prota Stevan je zabeleìo obi~aje vezane za Boì} kojisu bili u XIX veku, kako mu je, kako on pi{e, kazivao jedan sta-rina.

Badwak se sje~e od bukova drveta. U O~au{u od grabova, amuslimani ga sjeku od crnog bora. Ku}ni starje{ina ide da sje~ebadwak. On ide sam. Kad ga donese prisloni ga s desnu stranu ku}e,uza strevu. Onda se Badwak qubi. Kad se smrkne unesu ga u ku}u.Tada starje{ina ne kaè ni{ta, a onaj drugi {to ide za wim rekne:Dobro ve~e, pomozi Bog i dobro jutro! Starje{ina metne badwakna vatru, a ovaj drugi pospe zob na badwak. Uku}ani onda vi~u:ìvio. Prije badwaka ide se na grobqe (uve~e), okadi se grobqei tri puta se unaokolo obi|e sa lon~i}em u kome ima vatre i tam-jana.

ôbani, a i drugi koji o}e, izjutra rano na badwi-dan jedukruva, a preko ~itavog dana ne jedu ni{ta i vode se ne smiju napitisve do u ve~e. U ve~e kad do|e ~oban ne pu{ta se u ku}u, nego muse u ko{aru donesa kruva, rakije i gra. ôbani kada ajvan zatvora,a starje{ina p~ele, uve~e pusti preko svoje kanice krmke (da uvekbudu zajedno), a marvu kroz greben da je zvjerka ne ujeda i da se nerastaje.

Na badwi-dan ne smije se tu}i radi ~ireva. Na badwicu seni vurina ne smije dota}i zbog ~ireva. Uo~i Boì}a donosi seslama {eni~na, a more i zobena, i `mire}i traì se ko }e ve}uslamku na}i. Ko na|e ve}u slamku ve}i }e mu lan i konopqa biti.Na badwicu se priprema poga~a, ugwe~en gra, riba, gibanica (pitaod {eni~nog bra{na, okruglog, golemog li{}a), tu~e se {pica pase polije po gibanici, i med me}u koji ga imaju.

Sopra uo~i Boì}a se ne sprema, nego se pokrije platnomi u jutro, kada se vrati iz crkve, do|e ~oek, koji stakne badwak, iwemu se da posnog jela sa sopre. Zatim ga nakite predivom ibosiokom.

Na Boì} kuva se ~esnica (kru) i me}e se vixan rakije pokruvu pre nego {to }e se metnuti u vatru. U ~esnicu se metne para,koja se tro{i. Kada metnu sopru, onda se moli Bogu i qubi. Kadase u ku}i qube onda se govori: Hristos se rodi da nam ìto rodi.Ko vi{e odlomi slova u sredi taj je sre}niji. Kolo od ~esnice sene jede nego se daje ajvanu. Na Veliki Boì} ukuva se kovrtaq -{upaq kola~, koji se ~uva uvr ku}e na ekseru. Kovrtaw se ne soli,a drugi kola~ ra~ica (ìtnica) se soli i po woj budu crte izra-|ene. Ra~ica ima glavu ko u insana i ~uva se vi{e na}ava.

Na Mali se Boì} slama u vre}i iznosi iz ku}e na arman,tu se baca i deca ska~u po woj. Onaj koji je donio slamu, starje{inaili koji odrasli, odlome po komadi} i slanog (ra~ica) i neslanog(kovrtaw) kola~a |eci, a ostatak kola~a se vrati ku}i. Kovrtaw ira~ica se sjeku u sud, zamaste i u podne skuvaju i to se zove popara.

Meni je u detiwstvu proslava Boì}a bila nekako najsve-~anija, i wega se se}am kao najve}eg i najradosnijeg praznika ugodini. Dugo sam mislio da je to samo zbog toga {to je sa namaBoì} godinama proslavqao i deda Jovan, a Vaskrs i Krsnu slavusmo slavili uvek bez wega. Kasnije sam u publikacijama Srpskepravoslavne crkve pro~itao: I ako je Vaskrs najve}i hri{}anskipraznik - praznik nad praznicima, kod Srba se Boì} i praznicivezani za wega najsve~anije proslavqaju i obiluju na{im lepimobi~ajima, koji vreme od nekoliko nedeqa oko Boì}a ~ine naj-lep{im i najsve~anijim periodom u celoj kalendarskoj godini.I Wego{ u Gorskom vijencu peva:

Nema dana bez o~iweg vida,Niti prave slave bez Boì}a!

I danas se Boì} u srpskim ku}ama naro~ito sve~anoproslavqa. Dva dana pred Boì} se tu~e (koqe) pe~enica – mlado


sviw~e, i zbog toga se ovaj dan zove Tucin dan. Smatra se da na tajdan decu ne treba tu}i, jer }e u suprotnom biti nevaqala i bolo-va}e od ~ireva.

Sutradan je Badwi dan i sa wime se zavr{ava ~etrdeseto-dnevni post. Naziv Badwi dan dolazi od staroslovenske re~i bdjeti.Badwe ve~e je ve~e kad se bdi – tokom no}i se ostaje budan.

Na Badwi dan se pre izlaska sunca se~e badwak. U Pribi-ni}u su ga, u to vreme, pravoslavci sekli od bukovog drveta, amuslimani od crnog bora, kako je to zabeleìo i prota Stevan K.Du{ani}. Ina~e, u raznim krajevima se za badwak koristi raznodrvo. Tako se u Srbiji naj~e{}e koristi cer ili hrast, a u Rusiji(naro~ito u severnijim krajevima) jelka, {to se kasnije masovnoprihvatilo i na katoli~kom i protestanskom Zapadu, pa mnogidanas misle da je jelka katoli~ki obi~aj.

Rano ujutro, pre izlaska sunca, stare{ina ku}e odlazi samu {umu da odse~e badwak. Kada odabere odgovaraju}e stablo (da gamoè na ramenu doneti ku}i) doma}in se okrene na isto~nu stranu,tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju Krsnu slavu i sutra{wipraznik i sekirom se~e badwak. Badwak treba pose}i sa tri sna`naudarca. Treba nastojati da pri padu drvo padne direktno na zemqu(da se ne zaustavi na nekom drugom drvetu). Iver od badwaka sepokupi i kod ku}e stavqa u mle~ar (spremi{te za mleko, sir, kajmaki surutku) da kajmak bude debeo kao iver. Doma}in badwak na ramenudonosi ku}i i prisloni ga s desnu stranu ulaznih vrata, uz strevu.

Pred ve~e se odlazi na grobqe gde se okade grobovi umrlihrodstvenika. Kada padne mrak stare{ina ku}e unosi badwak u ku}u,a za wim drugi ~lanovi doma}instva idu nose}i p{enicu (ili zob),pe~enicu i slamu (p{eni~nu, a moè i zobenu). Pe~enicu na ra`wuunose dvojica me|u sobom i prvi od wih stupa desnom nogom prekopraga i pozdravqa sve re~ima Dobro ve~e i pomozi Bog! êstitBoì} i Badwe ve~e!, a stare{ina stavqa badwak u vatru naogwi{tu. Ostali uku}ani onda vi~u @iveo i badwak i pe~enicuposipaju p{enicom. Pe~enica se unosi u prostoriju gde se obavqave~era za Badwidan i prislawa na isto~ni zid, gde su ikone ikandilo. Slama se posipa po celoj ku}i i doma}in u wu baca orase,


le{nike, suve {qive i drugo su{eno vo}e koje deca traè piju-~u}i kao pili}i. Pred ve~eru se se svi pomole bogu, otpevajuBoì}ni tropar - Ro`destvo tvoje i jedni drugima ~estitajupraznik.

Ro|ewe tvoje, Hriste Boè na{,Sinulo je svetu svetlost znawa,

I oni koji su se klawali zvezdamaBili su nau~eni od zvezda

Da se klawaju tebi kao suncu pravde,I da Te upoznaju sa visine Istoka,

Gospode, slava Ti.Za ve~eru se onda sluì poga~a, ugwe~en pasuq (papula),

riba, orasi i med. Na Boì} rano ujutru odlazi se u crkvu na jutrewe i

Boì}nu liturgiju. Po zavr{etku slu`be prima se nafora i onaje prva hrana koja se uzima za Boì}. Prisutni se qube (mirboè)i pozdravqaju re~ima: Hristos se rodi! i otpozdravqaju: Vaistinuse rodi!. Pred crkvom se parohijani me|usobno ~aste sa suvimmesom i sirom koji su doneli od ku}e. Qudi se na Boì} mire,pra{taju jedni drugima, a sve do Bogojavqewa (19. januar) pozdravqase re~ima: Hristos se rodi i otpozdravqa: Vaistinu se rodi.

Zatim se odlazi ku}i i svi uku}ani koji nisu bili u crkvipozdravqaju se radosnim boì}nim pozdravom. Dok je doma}in ideo uku}ana bio u crkvi na jutrewu i Boì}noj liturgiji kod ku}edoma}ice mese hleb (~esnicu) i u wega stavqaju najvredniji metalninov~i}. U ku}i se svi pripremaju za veliko slavqe. Ubrzo posletoga u ku}u dolazi poloàjnik (obi~no je to neko iz ku}e dobrihsuseda), sve pozdravqa radosnim Boì}nim pozdravom i on bivaposluèn i darovan poklonom (pe{kir, ~arape, priglavci i sli~no).

Kada su svi uku}ani na okupu i sve spremno za Boì}niru~ak, doma}in zapali sve}u, sa kadionicom okadi ikone, kan-dilo, sve prisutne i celu ku}u. Otpeva se Boì}ni tropar - Ro`-destvo tvoje, a neko od mla|e dece naglas izgovara Molitvu Gospodwu- O~e na{, koje je izme|u dva Boì}a nau~ilo napamet, a svi ostalisa wim ponavqaju.


OÊ NA[, Koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje; dado|e Carstvo Tvoje; da bude voqa Tvoja i na zemqi kao na nebu;hleb na{ nasu{ni daj nam danas; i oprosti nam dugove na{e kao{to i mi opra{tamo du`nicima svojim; i ne uvedi nas u isku{ewa,no izbavi nas od zloga.

Posle toga jedno od starije dece iz doma}instva izgovaranaglas Simbol vere – Vjeruju, a svi ostali prisutni sa wim ponav-qaju.

VERUJEM u jednoga Boga Oca, Svedrìteqa, Tvorca nebai zemqe i svega vidqivog i nevidqivog.

I u jednoga Gospoda Isusa Hrista, Sina Boìjeg, Jedino-rodnog, od Oca ro|enog pre svih vekova; Svetlost od Svetlosti,Boga istinitog od Boga istinitog; ro|enog, a ne stvorenog, jedno-su{tnog Oca, kroz Koga je sve postalo;

Koji je radi nas qudi i radi na{eg spasewa si{ao s neba,i ovaplotio se od Duha Svetoga i Marije Djeve, i postao ~ovek;

I Koji je raspet za nas u vreme Pontija Pilata, i stradaoi bio pogreben;

I Koji je vaskrsao u tre}i dan, po pismu;I Koji se vazneo na nebesa i sedi sa desne strane Oca;I Koji }e opet do}i sa slavom, da sudi ìvima i mrtvima,

Wegovom carstvu ne}e biti kraja.I u Duha Svetoga, Gospoda, @ivotvorenog, Koji od Oca

ishodi, Koji se sa Ocem i Sinom zajedno po{tuje i zajedno slavi,Koji je govorio kroz proroke.

U jednu svetu, sabornu i apostolsku Crkvu. Ispovedam jednokr{tewe za opro{tewe grehova.

êkam vaskrsewe mrtvih.I ìvot budu}eg veka.Amin!Po zavr{etku molitve ~esnica se okre}e (kao slavski kola~),

preliva vinom i lomi na onoliko delova koliko ima uku}ana.Smatra se da }e onaj koji dobije deo ~esnice u kome se nalazi nov~i}cele slede}e godine biti sre}an, a obavezan je da toga dana poslu-ùje stoku. Po{to je Boì} prvenstveno praznik dece (na taj dan


se rodilo najsvetije dete u istoriji qudskog roda) stariji nastojeda se par~e ~esnice sa nov~i}em na|e kod nekog od dece.

Vaskrs

Vaskrs – praznik nad praznicima, praznik nad 12 glavnih(velikih) crkvenih praznika: Ro`destvo Hristovo – Boì} (7.januar, po novom Gregorijanskom kalendaru), Kr{tewe Gospodwe- Bogojavqewe (19. januar), Sretewe Gospodwe (15. februar), Bla-govesti (7. april), Ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim –Cveti (nedeqa koja predhodi Vas-krsu), Vaznesewe Gospodwe -Spasovdan (40 dana po Vaskrsu), Silazak Svetog Duha na Apostole– Duhovi – Trojice (50 dana po Vaskrsu), Preobraèwe Gospodwe(19. avgust), Uspenije Presvete Bogorodice – Velika Gospojina(28. avgust), Ro|ewe Presvete Bogorodice – Mala Gospojina (21.septembar), Vozdvièwe ̂ asnog Krsta – Krstovdan (27. septembar),Vavedewe Presvete Bogorodice (4. decembar).

Vaskrs kao i Cveti, Spasovdan i Duhovi su pokretni, aostali glavni praznici su nepokretni (uvek padaju na isti datumu godini). Svi ovi praznici se dele i na Gospodwe i Bogorodi~ne:

Gospodwi praznici: Boì}, Bogojavqawe, Cveti, Vas-krs(ewe), Spasovdan, Duhovi, Preobraèwe i Krstovdan.

Bogorodi~ni praznici. Mala Gospojina, Vavedewe, Sretewe,Blagovesti i Velika Gospojina.

Pored gore navedenih imamo i praznike posve}ene Sveti-teqima – Svetiteqski praznici (sv. Sava, sv. Nikola, sv. Georgije,sv. Petka, sv. Simeon Bogoprimac i drugi praznici navedeni upravoslavnom kalendaru), te An|elima i Arhan|elima.

Vaskrs je najve}i hri{}anski praznik jer je tog dana GospodIsus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svim qudimadarovao ve~iti ìvot. Vaskrs spada u pokretne praznike koji se(kod pravoslavaca koji se drè julijanskog – starog - kalendara)uvek slavi u nedequ koja pada posle prole}ne ravnodnevnice,posle punog meseca i nikada ne moè da se poklopi sa judejskomPashom (14 nisan). Vaskrs najranije moè da padne 4. aprila, a


najkasnije 8. maja po novom – grigorijanskom - kalendaru. Zbog zna-~aja ovog praznika, svaka nedeqa u toku godine posve}ena je Vas-krsu i svaka nedeqa je mali Vaskrs (na ruskom jeziku se nedeqa inaziva Voskrsewem).

Najve}em hri{}anskom prazniku - Vaskrsu predhodi Velikipost od sedam sedmica. Pored Velikog posta vi{ednevni postovisu i Boì}ni, Petrovski i Velikogospojinski post, a jednodnevnipostovi su: Krstovdan uo~i Bogojavqewa, Usekovawe glave svetogJovana Krstiteqa, Vozdvièwe ̂ asnog Krsta, te svaka sreda i petakosim trapavih sedmica (trapave sedmice su: iza nedeqe o mitaru iferiseju, siropusne, svete i duhovske sedmice i vreme od Boì}ado Krstovdana uo~i Bogojavqewa). Pravi post ima dve strane,telesnu i duhovnu i sastoji se kako u uzdràvawu od mrsne hrane,tako i u uzdràvawu od r|avih misli, èqa i dela, umnoàvawumolitava, dobro~instva i vr{ewu svih evan|elijskih vrlina.

Na{i preci su do postova dosta dràli i wih se strogopridràvali. U svojim Memoarima prota Mateja Nenadovi} pi{eda kada je on srpske knezove ube|ivao da se dignu na ustanak protivTuraka, jedan od wih (neki knez Pejo) je posumwao da li se onimogu sa tolikom silom tu}i, a na {ta je \or|e – kmet kneza Pejerekao: ûje{, kneè Pejo! Da ovaj prota rekne: \or|e, jedi meso upetak i sredu – ja }u jesti, a kamoli ne}u Turke tu}i. (To vam samonapomiwem da vidite, koliko su onda Srbi postove uvaàvali.)Tako pi{e prota Mateja Nenadovi}, a ja bih dodao da re~i kmeta\or|a govore i o tome koliko se protina re~ slu{ala i uvaàvala.

Na Veliki petak, kada se slavi uspomena na Hristovo ras-pe}e, farbaju se vaskr{wa jaja. Pre farbawa jaja se {araju. Naplamenu sve}e se prvo zagrejava pero za pisawe, te se tako vru}euma~e u vosak. Perom za pisawe na jaje se nanosi rastopqeni vosaki po jajetu crtaju krsti}i, cveti}i i druge lepe figurice i obi~nopi{e H.V. i V.V. (Hristos Vaskrse i Vaistinu Vaskrse). Kakovosak ne prima boju posle farbawa na jajetu ostaju bele nacrtanefigurice i slova.

Kada svane dan Vaskrsewa Hristova me|usobno se pozdrav-qamo re~ima Hristos Vaskrse! i Vaistinu Vaskrse! i taj pozdrav


traje sve do Spasovdana (Vaznesewa Gospodweg). Sve~ano obu~eniuku}ani se okupqaju oko trpeze. Doma}in ku}e pali sve}u i kadio-nicom i tamjanom okadi uku}awe, kadionicu zatim predaje nekomod mla|ih ~lanova doma}instva koji kadi sve prostorije u ku}i.Svi naglas izgovaraju Molitva gospodwa - O~e na{ i Simbol vere– Vjeruju i peva se Vaskr{wi tropar:

Hristos vaskrse iz mrtvih,Smr}u smrt pobedi

I onima u grobu@ivot darova.

Posle zajedni~ke molitve, ponovo, jedni drugima ~estitajuVaskrs i seda se za sve~ano postavqen sto. Na Vaskrs na stolu stojiukra{ena ~inija sa ofarbanim jajima i svi uku}ani uzimaju pojedno jaje. Tada nastane veseqe (naro~ito za decu) i takmi~ewe~ije je jaje najja~e. Prilikom tucawa izgovaraju se tako|e re~iHristos Vaskrse i Vaistinu Vaskrse. Na Vaskrs se prvo jede kuvanovaskr{we jaje, a onda ostala jela.

Krsna slava

U velikoj porodici pravoslavnih hri{}anskih narodasrpski narod se prepoznaje po slavqewu porodi~nog godi{wegpraznika – krsne slave ili krsnog imena. Svaka porodica imasvoga svetiteqa pokroviteqa, odnosno svoga angela za{titnika(~uvara).

Srbi su naro~ito ponosni na ovaj na{ lep obi~aj, pa unarodnoj pesmi, pevaju:

Niko nema {to Srbin imade;Srbin ima svoju krsnu slavu,Krsnu slavu i Svetoga Savu.

^esto se i ka`e: Gde je Srbin, tu se slavi slava ili Gde jeslava, tu je i Srbin.


Po re~ima Patrijarha srpskog - Wegove Svetosti gospodinaPavla, smatra se da je slava nastala kao proslavqawe onog svetogna ~iji se praznik krstio predak neke porodice, uzev{i ime togsvetog. Tako Du{ani}i slave \ur|ev dan (Sveti velikomu~enik\or|e), a Du{ani}i – Lipqanski slavu svojih predaka Simoq dan(Sveti Simeon Bogoprimac). Po{to je slava praznik male Crkve,osnovne hri{}anske }elije – porodice, izlazi jasno da svaka, inajmawa, porodica treba da slavi slavu nagla{ava na{ Patrijarh,Wegova Svetost gospodin Pavle. Zbog toga nisu u pravu oni kojikaù da ne slave slavu u svojoj porodici (~iji se dom osamostaliood o~evog) jer im otac slavi slavu, te da }e posle o~eve smrtipreuzeti i po~eti da slave slavu.

U Bosanskoj vili je pop Jevren Stankovi}, davne 1887.godine, zabeleìo kako su se tada, u drugoj polovini XIX veka,slavila Krsna imena.

Gosti dolaze jedni u o~i praznika, a jedni u isti dan. Kadbude na dan pred krsno ime, doma}in nalije jednu golemu bocurakije, pa po{aqe koga od mla|ih preko sela da zove na slavu qude.Kojoj god ku}i do|e, naziva Boga i govori: “Pozdravio te }a}a(starac ili brat) da do|e{ dove~e na slavu proslaviti svetog\ur|a (ili koji bude praznik)”; pa otvara bocu, daje mu rakije, aon potegne malo. Taj, {to zove, ide tako sve od ku}e do ku}e, doklene obi|e uzvanice; a kad vreme bude onda oni dolaze, nazivajudoma}inu Boga, ~estitaju mu praznik, pa sedaju oko vatre, razgo-varaju se najvi{e kakva je letina i kakva }e biti idu}a godina,dobra ili r|ava. Kafa se ispe~e, a doma}in donese plosku rakije,gologlav obi~no, i da je najstarijem. Obrede se pojedno wome, pakpiju kafu, pu{e i nastave razgovor daqe dok bude gotova ve~era.

Pred ve~eru ustaju, mole se Bogu, gde obi~no doma}in po~iwei svr{uje; sjednu opet i malo razgovaraju dok ve~era bude postav-qena. Onda za|e najmla|a èna ili devojka s vodom i pe{kirom,poliva vodu na ruke i dodaje pe{kir. Idu za sofru, skinu kapu iopet se prekrste; doma}in okadi sofru, uèè vo{tanu sve}u, pakad svr{e molitvu sedaju za sofru. Obi~no sa|aju u vrh sofrenajstarijeg ~oveka; doma}in opet uzme plosku da je onom {to sedi


u za~equ, tako ih obredi sve, za tim uzme ~a{u ili filxan, qevau wega pak daje opet najstarijem i tako svima po redu. Celo ve~estoji gologlav; kad se tri puta obredi tako, rekne jedan, koji zna,zdravicu, pa i doma}in sedne s wima za trpezu, a neko od mla|ihsluì pi}em, te i on mora gologlav sve sluìti dok ne ustanu svigosti iza sofre. Ustaju}i prekrste se, polijevaju im opet na rukei sad sedaju ène i ku}na ~eqad za istu sofru. Ko zna dobro uzgusle, uzme, gudi i peva; oni ostali {ute, i kad guslar svr{ipesmu, stanu razgovarati, kazuju pripovetke i ostanu do neka dobano}i i odlaze ku}i. Neki ostaju na konaku kod istog doma}ina.

Sutra doma}in ustaje rano, oprema koga mla|eg crkvi skoqivom, t.j. svari {enicu, naspe je u jednu zdelu, zamedi iliza{e}eri, na~ini sve}u, smota je u kolo pa je metne u koqivo, a podsve}u koji gro{ novaca. Kad sve{tenik svr{i slu`bu, prelivavinom sva koqiva. A krsnog kola~a ne donose crkvi. Kad se svesvr{i, uzima svak svoje koqivo i nosi ku}i, gde ga ~ekaju svi kojisu do{li na slavu.

Sada se stavqa sofra, iznese se na wu krsni kola~, krme~aglava pe~ena, sira i mesa. Svi ustaju, posnimaju kape i mole seBogu, a krsna se sve}a zapali; doma}in pak iznese na kakvu vatraquvatre i u woj tamjana, okadi wom sofru, sve qude i krsni kola~,te uzme koqivo i svakom da po jednu ka{iku te osve}ene {enice.Koji zna, ~ita slavu u vrh sofre i pomiwe sve svece, a za tim uzmedoma~in krsni kola~ i wime jo{ jedan najprvi kom{ija; tri putaokre}u rukama kola~ i poqube se, prvo jedan drugog, a onda kola~i lome ga. Svi drugi stoje gologlavi.

Posle toga doma}in iznese punu vu~iju ili bure rakije istane u vrh sofre i govori: “Bra}o, kom{ije , kumovi, prijateqii vi svi koji ste do{li proslavit moj dana{wi god; svima vamabra}o pomoz Bog i svima vama po{tewe u ime mog dana{weg praz-nika i krsnog imena svetog \ur|a”. Pa se poqubi s onim {to jeswim lomio kola~ i dadne mu vu~iju; onaj tri puta nazdravivu~ijom i svi posedaju oko sofre, a doma}in gologlav qeva izvu~ije u ploske rakiju i iz wih sluì. Doma}in opet ne seda doktri put ne obredi ~a{om svakoga i onda se nastave zdravice za


doma}inovo zdravqe, za wegovu ku}nu ~eqad, za letinu, za wegovumarvu i sav mal; nazdravqa se i u popovsko zdravqe, u kom{inskoi u teà~ko. Tako sede za sofrom po ~itav dan a dosta puta i u no}ulaze.

Posedaju oko vatre pa pevaju sve dva i dva. Prvi po~iweovako: “Fala Bogu i ovome doma}inu, koji je ovu trpezu postavioi slavno srpsko krsno ime svoje proslavioo-o-o-o”; a drugi pri-po~iwe za wim: o-o-o-o. Sad prvi prestane, a drugi nabraja ovako:“O moj kume, fala tebi na popevci tvojoj-o-o-o-j-oj”. I tako pevajudo neka doba no}i i onda se razilaze zahvaquju}i doma}inu napo{tewu. Samo neki, koji su iz daqeg, ostanu opet na konaku te idrugi celi dan praznuju; a svojta i rodbina odlazi istom tre}i dan.

U Pribini}u se slava slavila neprekidno, dok je u gradskimsredinama, za vreme Druge Jugoslavije (1945-1991) samo mawi brojporodica javno slavio slavu. Posle 1991. godine slava se slavimasovno, kako u seoskim tako i u gradskim porodicama.

Nekoliko dana pred slavu, u sve~arevu ku}u dolazi sve{-tenik da osveti vodicu. Potrebno je da na stolu, okrenutom premaslavskoj ikoni, bude spremna posuda (~inija) sa vodom, buketbosiqka, mawa sve}a, kadionica sa àrom ili briketom, tamjan ispisak svih uku}ana. Pred slavskom ikonom, koja treba po mogu}-nosti da stoji na isto~nom zidu, pali se kandilo. Poèqno je daobredu prisustvuju svi uku}ani i da se zajedno sa sve{tenikommole za zdravqe, sre}u, blagostawe i spasewe svih ~lanova doma-}instva. Po osve}ewu vodice svi prisutni celivaju krst i sve{-tenika u ruku, a zatim malo popiju od osve}ene vode.

Na sam dan slave, svi ~lanovi porodice odlaze u hram prepo~etka svete Liturgije, nose}i slavski kola~ (kao simbol TelaHristovog), ìto – koqivo (kao simbol smrti i vaskrsewa Wegovog)i crno vino (kao simbol Krvi Wegove) na osve}ewe, kao i spisakìvih i upokojenih uku}ana koji se predaje sve{teniku radi pomi-wawa na proskomidiji. Ukoliko sve{tenik vr{i blagosiqaweslavskog prinosa u domu sve~ara potrebno je da na stolu, poredslavskog kola~a, ìta i vina bude i slavska sve}a (po mogu}nostiod ~istoga voska), kadionica sa àrom ili briketom, tamjan i no`


za rezawe kola~a. Pred slavskom ikonom treba da stoji kandilo,zaèèno sa molitvenim èqama upu}enim svetitequ koga sla-vimo. Doma}in pali sve}u neposredno pred slavski obred. @itose osve}uje i preliva vinom, a potom doma}in sa sve{tenikom lomikola~. Prelomqeni kola~ sve{tenik i doma}in celivaju tri putauz pozdrav: Hristos posredi nas i otpozdrav: Jeste i bi}e.

Srbin je slavio svoju krsnu slavu i u najteìm trenucimasvoga ìvota: dugotrajnom ropstvu, ratovima i okupacijama, izgnan-stvima i bolnicama, ali i u siroma{tvu kao i bogatstvu, àlostikao i radosti. Ona mu je pomogla da i pored vi{evekovnog ropstvasa~uva svoju nacionalnost i ostane veran pravoslavnoj veri, {toje izrodilo i blagodarnu narodnu mudrost: Slava nas je sa~uvala,wojzi hvala. âk i mnogi oni, u Bosni i Hercegovini, koji sunapustili pravoslavnu veru, kako to pi{e u kwizi Moja slava(Beseda, Novi Sad) nacionalno se, po potrebi, izja{wavaju veomarazli~ito (nekad kao Turci, potom kao Jugosloveni; danas obi~nokao pripadnici novoprogla{ene muslimanske ili, po nekima,bo{wa~ke nacionalnosti); ali negda{wu slavu ili krsno imenisu mogli da potisnu do kona~nog zaborava, a u pojedinim slu~a-jevima i dan-danas negde u ku}i skrivaju i ~uvaju slavsku ikonusvojih kr{tenih predaka. Kao {to smo ranije pisali za vremeaustrougarske okupacije sve ve}i broj muslimana, naro~ito inte-lektualaca, preispituju pro{lost i se}aju se svoga srpskog porekla,te javno iskazuju svoja srpska opredelewa. U to vreme (1898. godine)je u listu Bosanska vila objavqena pesma Amanet od |eda koju jepotpisao Srbin muhamedanac Tuzlak Aliveri}, a koja upravogovori o ~uvawu pradedovskih ikona u porodicama pravoslavnihporodica koje su pre{le na islam.

U dolafu moga |edas desne strane u pretincu,kad jo{ bijah gre{no djete

vi|eh malu ikonicu.


Prikradoh se da razgledam,kakva li je na woj slika,bje{e srebrom opto~enaslika \ur|a mu~enika.

Ja to onda nisam znao.Zaziro sam od a`daje,

al’ s a`dajom ko se bori,osje}o sam junak da je.

Samo zato, samo zato,ja poqubih tog ~oveka.

\ed uni|e – ja se zbunih –a on re~e: «Neka, neka!

Istog \ur|a qubili suna{i preci ko sve~ari,

pa zar da ja |unah qubnut{to qubqahu na{i stari.

Al’ ti nisi poqubiosamo hader – ilijasa,

i poqubce si poqubiosvojih rahmet praotaca.»

Tako |edo, al’ on odeve} odavno s ovog svjeta,

a ja ~uvam ikonicupored drugih amaneta.

Al’ ja zato, Alah – ikber,~vrsto s dr`im svog mezheba,

a mezheb ni{t’ ne smetada srbujem kako treba.


U Bosanskoj vili (1898) on }e objaviti i pesmu Znam ja{ta sam, koja glasi:

Otac, majka ne znaju miNi pedeset turskih r’je~i;Tol’ko znaju i svi drugi

Po Bosni hode}i.

Ja ih znadem sto i dvjesta,Jer se ne{to kwigom bavim,

Nau~i}u jo{ i vi{eA ne da ih zaboravim.

Vjera mi je, vjera vam je,Al’ zar za to, bra}o, sm’jete

Da nas Turcim’ nazoveteI od sebe odbijete!

Evo ruke, stisnite je,Evo grudi, prislu{nite,

Evo du{e, evo lica,Ta zar ni{ta ne vidite!

Evo pjesme – nije vje{ta –Al za svojim leti jatom.

Nemojte me vi{e vr’je|at’,Zovite me Srbom, bratom.

U Pribini}u Du{ani}i – Lipqanski slave slavu svojihpredaka Simeon dan - Simoqdan (Sveti Simeon Bogoprimac), aostali Du{ani}i slave \ur|evdan (Sveti velikomu~enik \or|e),sem potomaka Cvijetina - Cvije (pop Goran, \ura{, Luka, Igwa-tije – Igwo, Simeon – Simo, Cvijetin - Cvijo) koji se odselio umesto Pojezna kod Dervente i preuzeo slavu porodice u kojoj sepri`enio (sv. Trifun). O na{oj slavi vladika Nikolaj (Velimi-rovi}) pi{e u Prologu:

Sv. Simeoon Boogooprimac (3/16. februar)). U vreme cara misir-skog Ptolomeja Filadelfa izabran bi i ovaj Simeon kao jedan od


znamenite Sedamdesetorice, kojima bi poveren posao prevo|ewaBiblije sa jevrejskog na gr~ki jezik. Simeon ra|a{e svoj posaosavesno, no kada prevo|a{e proroka Isaiju, pa do|e do onog pro-ro~anstva: evo djeva }e zatrudweti i rodi}e sina, on se zbuni, pauze no` da izbri{e re~ djeva i zameni je sa re~ju mlada èna, ida tako i prevede na gr~ki. Ali u tom trenutku javi se Simeonuangel Bo`ji i zadrà ga od wegove namere, objasniv{i mu, da jeproro~anstvo istinito, i da je ta~no zapisano. A da je istinitoi ta~no, re~e mu jo{ vesnik Bo`ji, uveri}e se i on sam li~no, jerpo Bo`joj voqi ne}e umreti dok ne vidi Mesiju ro|enoga od devojke.Obradova se pravedni Simeon takvome glasu sa neba, ostavi pro-ro~anstvo neizmeweno, i zahvali Bogu, {to ga udostojava da doìvii vidi Obe}anoga. Kada Mladenac Isus bi donesen Devom Marijomu hram jerusalimski, Duh Bo`ji to javi Simeonu, koji be{e veomastar i beo kao labud. Simeon brzo ode u hram, i u hramu poznadei Devu i Mladenca po svetlosti, {to zra~a{e oko glava wihovihkao oreol. Radostan starac uze Hrista na ruke svoje, i zamoli Boga,da ga sad otpusti iz ovoga ìvota: sad otpusti slugu Tvojega, Gos-pode, prema rije~i Tvojoj, jer vi|e{e o~i moje spasenije Tvoje. Tuse desila i Ana proro~ica, k}i Fanuilova, koja i sama poznadeMesiju i objavi ga narodu. Ani je tada bilo 84 godine. Uskoro potom predstavi se sv. Simeon. Ovaj pravedni starac Simeon smatrase za{titnikom male dece.

Kolike se slave na nebu udostojio sv. Simeon Bogoprimac,koji je drào Spasiteqa sveta na svojim rukama, pokazuje jasnoovaj slu~aj, ispri~an u ìtiju sv. Petra Antonskog. Kao vojvodaPetar bi u jednom boju zarobqen, okovan i u tamnicu ba~en, unekome gradu Samari na obali reke Eufrata. Tamnuju}i dugo Petarse sa suzama moqa{e sv. Nikolaju, da umoli Boga za wega, te da seoslobodi tamnice, zavetuju}i se uz to, da }e se sav posvetiti Bogu.Javi mu se sv. Nikolaj na snu i re~e mu da se on molio Bogu za w,no da Bog odlaè wegovo oslobo|ewe zato {to je on, Petar, i ranijedavao sli~an zavet Bogu, no nije odrào. I jo{ mu posavetova sv.Nikolaj, da se moli sv. Simeonu Bogoprimcu, koji je mnogomo}anpred Bogom, i stoji blizu prestola Bo`jeg zajedno s Presvetom


Devom i sv. Jovanom Prete~om. Petar poslu{a savet svetiteqaNikolaja, i po~ne se moliti sv. Simeonu. Tada mu se opet javi sv.Nikolaj zajedno sa sv. Simeonom, i to ne u snu nego na javi. VidePetar Simeona, divna po izgledu, svetla u licu, odevena u ode`destarozavetnog sve{tenika, sa zlatnim èzlom u ruci. Sv. Simeonre~e Petru: Ho}e{ li ispuniti zavet i biti inokom? Na {ta Petarodgovori: Da, gospodaru, s Bo`jom pomo}u. Tada Simeon dota~e sesvojim èzlom okova Petrovih, i okovi se rastopi{e kao od voska.I otvori{e se tamni~ka vrata i svetiteqi izvedo{e Petra iztamnice.

U Pribini}u porodice slave slede}e Krsne slave: SVETI VELIKOMUÊNIK GEORGIJE – \UR\EVDAN

(6. maj) Babi}, Bjelac, Blagojevi}, Bubi}, Vasili}, Vukovi}, Du{ani},Du{ani} – Gaji}, Joti}, Kosti}, Lazi}, Lipov~i}, Mali}, Mar-kovi}, Miladi} - Babi}, Miladi} – Stevi}, Mitrovi}, Mi{i},Mom~ilovi}, Nikoli}, Ostoji}, Petrovi}, Pe{ta, Popadi}, Stevi},Filipovi}, Cviji}

SVETI NIKOLAJ – NIKOQDAN (19. decembar) Bjelac –Radowi}, Bjelac – Radi{i}, Boì}, Deli}, Deli} – Jeli},Dimitri}, Kalamanda, Marinkovi}, Miladi}, Miladi} – Dimi-tri}, Stojanovi}, Cvijeti}

SVETI SIMEON I ANA – SIMOQDAN (16 februar)Arseni}, Du{ani} – Lipqanski, Miladi} – Kneèvi}, Miqanovi},Popovi} - Adamovi}

SABOR SVETOG JOVANA KRSTITEQA – JOVAWDAN(20. januar) Kruni}, Radowi}, Stojanovi}, Stoqak

SVETI MELIKOMUÊNIK TRIFUN (14. februar)Josipovi}, Popovi}, Suvajac

SVETI PRVOMUÊNIK I ARHI\AKON STEFAN –STEFANDAN (9. januar) Bo{truni}, Ilin~i}

ÂSNE VERIGE SVETOG APOSTOLA PETRA (29. januar)Bogdani}

SVETI APOSTOLI PETAR I PAVLE – PETROVDAN(12. jul) [kiqi}

SVETI KOZMA I DAMJAN – VRAÊVI (14. novembar)Grabovac


SVETI IGWATIJE BOGONOSAC (2. januar) Novi}

Prota Stevan K. Du{ani} sa~inio je 1941. godine Popisdomova i slava stanovnika sela Pribini} iz koga se vidi da jevi{e od polovine domova kao Krsno ime slavilo \ur|evdan (110domova), a zatim Simoqdan (18), Trifundan (11), Nikoqdan (7),âsne verige (5), Stefandan (4), po tri doma su slavili Petrovdani Jovawdan, a sv. Igwatije i Vra~evi su se slavili samo po u jednomdomu.

On je tako|e zapisao da mnoge porodice slave pored svojei (takozvanu zemqinu) slavu izumrle porodice na ~ija ogwi{tasu se naseqavali (oni su se raspitivali kakva je bila slava onihna ~ija su oni ku}i{ta do{li, pa su tu slavu primali pored svoje).Interesantno je i se}awe prote Stevana K. Du{ani}a, koje je zabe-leìo wegov sin Svetozar: Milutinovi}i su izumrli i ostao jesamo jedan starac sa }erkom, kojom se priènio Joco Joti} koji jedo{ao iz planine. Joti}a slava je \ur|evdan, ali oni prisluùjuStefandan, slavu izumrlih Milutinovi}a. Tata ne pamti wihovogpretka Jocu, niti zna kada su oni do{li.

De{ava se da neke ku}e u Pribini}u pored svoje Krsne slaveposluùju jo{ nekoliko slava (zemqinu, maj~inu – materinu,èninu, dobijenu amanetom). O tome je prof. Svetozar St. Du{ani}zabeleìo kazivawe Luke Kalamande: Moja matera me donela upovitku kad se preudala u Marinkovi}e. Ja sam rodom iz Boraka,niè Grabovice, srez kotorvaro{ki. Kad sam ja kao dete dolaziomojima u posetu onda ih je bilo u ku}i 60 ~eqadi; imali su preko500 glava ovce. Sada su se izdelili i od jedne sad je postalo desetku}a. Slava mi je Nikoqdan. Prisluùjem èninu slavu \ur|evdan.@enina slava se ne prisluùje dok je èna ìva, jer ona ide svojimroditeqima na dan svoje devoja~ke slave; a kada èna umre ondase wena slava prisluùje. Prisluùjem i materinu slavu âsneverige. Zemqinu slavu ne prisluùjem, jer se desilo da je istaslava (Nikoqdan) Kalamenda i Marinkovi}a, gde me je majka donela.


Seoske slave - Masla

Masla predstavqaju seosku slavu. Kao {to Krsnu slavuslave sva doma}instva jedne porodice, tako seosku slavu slave svadoma}instva jednog sela. U Pribini}u i okolnim mestima umestoseoska slava ~e{}e se koristi izraz masla, a re|e seoska molitva,obqetina ili sve{tawe obqetine. Osve{tewe se obavqa radi za{-tite od grada, groma, su{a i drugih prirodnih nepogoda i oba-vqalo se na jednom mestu u selu koje se zvalo masli{te.

Kako je to zabeleìo prota Stevan K. Du{ani} u Pribini}usu se masla odràvala u Kasimovini na Nikoqicu (9/22. maj) alisu zbog nekog ubistva preme{tena (za jedan dan) na sv. Jovana Bogo-slova (8/21. maj) i kada je crkva napravqena preneta su kod crkve.Ja sam kapelicu (u grobqu Kasimovina) osvetio na Nikoqicu(1939. godine) zbog uspomene na stara masla.

Svako doma}instvo je hranu, pi}e i sve ostalo potrebno namasli{te donosilo na kowima ili u korpama koje su oka~ene oobramice uku}ani nosili na ramenu. Hrana za osve{tewe doma-}instva postave jednu do druge (u obliku krsta) u sredi{tu mas-li{ta i onda sve{tenik izvr{i osve{tewe.

Posle toga se doma}instva rasporede po okrajini masli{ta(iz godine u godinu svako doma}instvo je bilo na svome tradicio-nalnom mestu) na zemqu stave }ilime ili platnene prekriva~e nakoje postavqaju hranu za ru~ak. Postaviti ru~ak zvalo se posta-viti sofru ili postaviti ~anak. Doma}in doma}instva je najav-qivao ru~ak i pozivao da se seda za postavqenu sofru. Za sofromsu sedali kako ~lanovi doma}instva tako u mnogobrojni gosti(rodbina, prijateqi, gosti iz drugih sela, putnici, prosjaci idrugi namernici). Za postavqenom sofrom su se mewali gosti kojisu uz jelo i pi}e vodili razgovore, pevali i veselili se. Najve-selije je bilo u sredi{tu masli{ta (gde se ne postavqaju sofre)gde je vrvelo od omladine i gde je igralo kolo.

Na masla su dolazi me{tani (naro~ito mladi) iz nekolikosusednih sela. Kako je zabeleìo prota Stevan K. Du{ani} ususednim selima su se masla odràvala u slede}e dane: Lipqe –


Petrove poklade, Buleti} – nedeqa po Spasovdanu, ê~ava i O~au{– Spasovdan, Blatnica – Duhovi, Mladikovine – drugi dan Duhova.

Mobe i prela

Mobe su u stara vremena organizovane kada bi nai{li nekiveliki poslovi koje je trebalo zavr{iti u relativno kratkom rokua u doma}instvu nije bilo dovoqno radne snage. Tada se za pomo}u radu pozivaju susedi – srodnici ali i nesrodnici. Mobe su sazi-vane za obavqawe raznih poslova, kao {to su: ètva, kosidba, sakup-qawe sena, dovoz gra|e i gra|ewe ku}e, kupqewe {qiva, pe~ewerakije i sli~no.

Organizovane su, po pravilu, u mrsne dane, a doma}ini biprire|ivali bogat ru~ak i za tu priliku obi~no pekli ovcu ilisviw~e. Nakon obavqenog posla (ali, po mogu}nosti, i u tokuwega) bilo je ìvo i veselo uz stalno zbijawe {ala, zadirkivawe,pri~awa anegdota i viceva, bacawa pogleda i zagledawa, dvosmi-slenih dobacivawa i tome sli~no. Na mobe su se naro~ito radoodazivali mladi jer je to bila prilika da se me|usobno druè, pai a{ikuju.

Kada nastupi kasni jesewi period i tokom zime u staravremena je bio obi~aj da se po selima nave~e odràvaju prela nakojima su se sastajali momci i devojke. Na prelima se i radilo(peru{awe i kruwewe kukuruza, ~ijawe perja, predawa, pletewe,vezewe i sli~no), ali je to, pre svega, bila dobra prilika da semomci i devojke upoznaju, zbliè i provesele. Mnoga upoznavawai zabavqawa su zapo~iwala upravo na prelima. Zabavqawe je tra-jalo po nekoliko meseci i svadbe su organizovane obi~no u ranujesen. Za vreme zabavqawa samo najsmeliji momci mogli su dara~unaju na poqubac i dràwe za devoja~ku ruku.

Naro~ito su bila dobro pose}ena i vesela prela koja su seorganizovala neposredno pred Veliki post (post pred Vaskrs) zavreme poklada. Pokladama se naziva posledwa sedmica pred Velikipost i po~iwu Mesnim, a zavr{ava Belim pokladama (nedeqa –posledwi dan uo~i Velikog posta). Sa prelima za poklade zavr-


{avala su se zimska prela, u kom periodu su se momci i devojkedobro upoznali, veselili, a mnogi po~eli i da se zabavqaju.

Kr{tewe

Kod na{ih predaka se ra|alo mnogo dece. Deca su se ra|alalako, podizala jednostavno i odrastala brzo. Postojala je prirodnaselekcija i odrastala su samo zdrava i otporna deca.

Trudnice su po{te|ivane teìh poslova i nije im se uskra-}ivalo èqeno jelo, a one su se pridràvale odre|enih obi~aja:nisu no}u izlazile iz ku}e, nisu prelazile preko alatki i drve-nika, nisu se zadràvale na raskr{}u ... Majke su ra|ale decu kodku}e, obi~no u svome kijeru, uz asistenciju neke starije ène, kojaje novoro|en~e prihvatala, odrezala pup~anu vrpcu i dete okupaloi povilo. Novoro|en~e je zatim spu{tano u kolevku i pod glavumu je stavqan crveni konac (radi spre~avawa uroka). Dete prvonahrani (zadoji) neka od èna u selu koja ve} ima svoje dete kojedoji. Ta se èna zove pomajka i ona kasnije dete nosi na kr{tewedo crkve gde ga predaje kumu koji dete drì na kr{tewu.

Kada se dete rodi neko od mla|ih uku}ana odlazi kod sve{-tenika za vodu po znamewe. Sve{tenik osveti vodicu, naspe je ufla{u, stavi u wu jedan stru~ak bosioka i daje detetu ime, kojedete nosi do kr{tewa. To ime se zove ime na znamewe. Vodica ufla{i se donosi ku}i i iz we se svaki put dosipa u vodu u komese dete kupa sve do kr{tewa.

îm dete malo oja~a, posle nedequ – dve moè se obavitikr{tewe. Kr{tewe je Sveta tajna kojom ~ovek postaje hri{}anini ~lan crkve. Postoji sedam Svetih tajni (Kr{tewe, Miropoma-zawe, Ispovest, Pri~e{}e, Brak, Sve{tenstvo, Osve}ewe jeleja -uqa) i one su vidqive sve{tene radwe kroz koju Bo`ja blagodetprinosi ~udotvorne darove na one koji je primaju. Samo kr{ten~ovek ima pravo na sve ostale tajne i obrede u crkvi. Kr{tewe se,po pravilu, obavqa u crkvi, a ako se kr{tewe vr{i u ku}i ondase ona i prostorija u kojoj dete treba da bude kr{teno sve~anoopremaju. Potrebno je pripremiti ~iniju sa vodom, bosiqak,


kadionicu, àr, tamjan i sve}u, te krsnicu (platno bele boje) ukoju se dete uvija posle kr{tewa. Posle kr{tewa voda se izlijeuz neki kalem ili cve}e. Kosica koju sve{tenik postriè prikr{tewu, stavqa se u vosak i ~uva kao uspomena na ovaj velikidoga|aj.

Pored sve{tenika na kr{tewu, va`na li~nost jeste kum.On je svedok kr{tewa i duhovni otac deteta, koje se kr{tava. Kumtreba da je pravoslavne vere, kr{ten, ~istoga i moralnog ìvota,mora biti punoletan, dakle, telesno i duhovno zrela osoba, i da imafizi~ku mogu}nost da u~estvuje u svetoj tajni kr{tewa. Kumovine mogu biti roditeqi, kao ni monasi. Kum na kr{tewu se u imedeteta odri~e satane, i sjediwuje sa Hristom, ~ita, odnosno ispo-veda simbol pravoslavne vere u ime kum~eta. Zato je du`nost kumada se u daqem ìvotu brine o verskom vaspitawu svog kum~eta.

Ako dete bude bole{qivo kum se mewa. Dete se iznosi naraskr{}e i ko prvi nai|e zamoli se da bude kum. Novi kum detuodseca pramen kose i dariva ga. To je takozvano {i{ano kumstvo.

Kad se dete rodi prvo roditeqi mlade majke (sa uòm rod-binom) dolaze na babine, a posle kr{tewa na babine idu kum ikuma, a zatim i ostali ro|aci, prijateqi i susedi. Na babine seranije nosio ~anak (drvena posuda) sa raznovrsnom hranom i fla{arakije. ânak se ne vra}a, rakija se mora za vreme posete popiti,a fla{a se nosi nazad otvorena i okrenuta naopa~ke (da bi se decai daqe ra|ala). Dete se daruje i novcem koji se ostavqa ispodwegovog jastuka.

Sve do nedavno u Pribini}u nisu bile retke porodice sadesetero i vi{e dece, kao naprimer porodica tatinog starijegbrata Dragutina Du{ani}a, Vojke Lazi}a, Dragutina Popovi}a,Gruje Mi{i}a, a u bele{kama prote Stevana K. Du{ani}a zabele-èno je da su ranije ène imale i mnogo ve}i broj dece, kao naprimer sestre Stanojka i Marija Milovanovi}. Stanojka (udataPeji}) imala je ~ak dvadesetsedmoro, a Marija (udata Todorovi})devetnaestero dece.


Svadba

Na{i preci ènili su se i udavali relativno mladi. Mla-di}i bi to ~inili obi~no oko dvadesete, a devojke oko osamnaestegodine. Prvo su se udavale starije k}eri i stariji sinovi. Svadba(izraz koji se odoma}io posle Drugog svetskog rata) se u staravremena zvala pir ili svatovi.

Momci i devojke naj~e{}e se upoznaju na seoskim slavamai prelima, te momak kada odabere (begeni{e) devojku, obi~no tokaè majci ili nekoj starijoj èni u ku}i. Ta èna o tome obave-{tava stare{inu doma}instva, koji posle toga, kako je to zabeleìopop Jevrem Stankovi}, razgovara sa svojom ku}nom ~eqadi, je lita cura za wegovu ku}u, da li je vaqana i po{tena, i da li znaraditi, naro~ito presti, tkati i vesti, i najposlije, kakva je toporodica gde je devojka, kakvi su joj stari bili, da nije bilo me|uwima potur~ewaka ili ajduka. Posebno se vodilo ra~una da je mlada(ali i mladoèwa) iz porodice u kojoj se ne ra|aju deca sa fizi~kim,a naro~ito psihi~kim, nedostacima. Pazilo se da mladini ilimladoèwini roditeqi nisu skloni pi}u, kavgi, tu~i, kra|i idrugim porocima. Naro~ito se vodilo ra~una o imovinskom stawuku}e, ~asti i po{tewu uku}ana.

Svadbi, po pravilu, prethodni pro{wa ili pro{evina.Doma}in iz mladoèwine ku}e prvo po{aqe (sa po{tewem) umladinu ku}u svoga dobrog kom{iju ili prijateqa. Za to se traìtakav ~ovek, koji zna lepo govoriti i hvaliti ku}u i ~eqad, a oso-bito momka, i on se zove provodaxija. On isprva ni{ta ne kazuje,da je do{o prositi curu, a kad malo pijucnu i za|u u razgovor, tadprovodaxija izvadi po{tewe i otpo~ne: “Govori brate, niti tipita{, ni ja kazujem za{to sam do{ao; poslao me taj i taj ~ovek(kako mu bude ime), u tebe ima {}er, a u wega sin, i rad je da budeteprijateqi, ako bude Bog naredio. A vala onome momku nije mane,dobar je i po{ten i vaqan de~ko, a i ku}a je po{tena” – i tako daqehvali {to vi{e zna. A onaj, ~ija je cura, govori, ako je naumio datidevojku: “Vala, ni ja ne nalazim mane toj ku}i, dobra je; ali brate,ostavimo sad ovo po{tewe, dok mla|ih upitamo, {ta oni misle”.


Sada dozove koju od èna, da ona ispita curu, je li wezina voqa.Ali to ène znaju jo{ od prije, i govore: “Bog s tobom, }a}a, pijti rakiju, seka ne nalazi manu, ako je tvoja voqa”. Popije se rakija,i ugovore kad }e do}i provodaxija sa prijateqem na obiqe`je.

Na takozvano obiqe`je sa provodaxijom mladinoj ku}i idestare{ina mladoèwine ku}e koji daruje mladu i dogovara se kada}e opet do}i – sada na takozvanu jabuku.

Kada se ide mladinoj ku}i na jabuku sa sobom ponesu po 10oka rakije, pe~ena brava i prijateqski hleb; i do{av{i qube se,sedaju, piju i ugovaraju kad }e opet do}i na ugovor i daju curijedan dukat, {to se kaè jabuka.

Na takozvani ugovor doma}in i provodaxija odlaze mladinojku}i sa starim svatom i po{tewem. Za starog svata uzima se, popravilu, ugledni ~lan mladoèwine porodice. Stari svat ruko-vodi svadbom i bira svog momka (obi~no je to neko od mladoè-winih ro|aka) koji }e mu pomagati u organizaciji svadbenog ritualai koji }e ujedno biti i barjaktar. Vodi se ra~una o tome da starisvat bude otresit ~ovek, razgovorqiv, dobar govornik i da zna dase umereno pona{a na vesequ i velikim javnim skupovima. Naugovor sa sobom se nosi dosta rakije, pe~eni brav, poga~a, a mladikola~ i drugi pokloni. Tada se postiè dogovar kada }e biti ven-~awe i svadba.

Ven~awe i svadba se obavqaju istog dana. Svadba se nika-da ne pravi za vreme posta, sredom i petkom, jer se zbog svadbenegozbe koja je redovno mrsna, ~ini javna sablazan i greh. Tako|e,ven~awe i svadba se ne vr{e na Krstovdan (18. januar), Usekovaweglave Svetog Jovana Krstiteqa (11. septembar), Vozdvièwe âsnogKrsta (27. septembar), Vaskrs i Svetlu sedmicu.

U svadbu se, pqoskom rakije koja je naki}ena vezanim pe{-kirom i maramicom, poziva rodbina, prijateqi i susedi. Na dansvadbe kada se svadbari okupe, doma}in svadbe – mladoèwin otacili stare{ina doma}instva - javno obznawuje ko je stari svat idaje mu re~. Stari svat se zahvaquje na ukazanom poverewu i onobznawuje ostala zaduèwa u svatovima. Pored mladenaca, doma-}ina svadbe, starog svata i barjaktara ostala va`nija zaduèwa


su: kum, dever i deveru{a, vojvoda i ~ajo - ~au{. Kum je mu{karac,dobar drug mladoèwe, obi~no iz stare kumovske porodice. Deveri deveru{a su mladoèwin brat i snaja, a ako je mladoèwa jedinac,za devera se odre|uje mladoèwin bliski ro|ak po o~evoj liniji.Zvawe vojvode pripada, po pravilu, najstarijem zetu. âjo ili ~au{je neki {aqivxija iz sela koji je zaduèn da doprinese boqemvesequ i raspoloèwu svatova.

U svatove se i{lo na kowima, a ko nema kowa i{ao je pe{ke.âu{u dadu kakav naxak kojim on lupa i vi~e: “Ej, ej, ~aja vi~e: nanoge delije, kowe ja{te, kolane prite`te, vreme je vaqa puto-vati”. Tada iza|e stopanica, sveè ~au{u na naxak kakav pe{kir,uhvati koko{, pa mu i wu veè na naxak, a cure i mlade izlaze ikite svatove. Prvo ustane stari svat i uzja{e kowa, za wim svisvatovi.

Kada svatovi krenu od mladoèwine ka mladinoj ku}iispred svatova ide barjaktar na kowu i nosi srpsku zastavu. Ontreba da mladinim najavi dolazak svatova. Na ~elu svatova je starisvat, a za wim doma}in i kum. U putu pevaju i tr~u kowe – ali starogsvata ne sme pro}i ni jedan; on mora sve napred i}i, a ~au{ o tragu.âu{ vi~e i zbija {alu; koga god sretne, daje mu iz pqoske rakije.

Kada ~uje da dolaze svatovi, mladin otac izlazi ispred ku}ei do~ekuje svatove ~aste}i ih rakijom i qubi se sa prijateqom istarim svatom. Stari svat, prijateq koji prosi divu, provodaxijai dever namah idu u ku}u, sedaju za sofru i odmah se izvodi curana prsten. Jedan koji je najve{tiji ustane, nalije jednu ~a{u vina,metne u wu prsten, pa prekrije ~a{u s maramom. Tako to stoji nasofri, a curu izvede brat wezin. On naziva Boga, a cura se poklonii za|e redom pa sve i`qubi u ruku. Tada joj oni reknu, te se onatri puta okrene i na svaku se stranu pokloni, pak uzme iz ~a{eprsten i zajedno s maramom prebaci ga preko sebe, a vino iz ~a{epopije. Sad joj ustane otac, uzme je za ruku i govori: “Do sad bilaboìja i moja, a od sad boìja i tvoja i opet moja”. Tako joj govoritri puta pa je predaje svekru, a svekar deveru. Dever ide sa wom ukijer, gde je wezino ruho i odelo, te je tu spremaju i darove wezineslaù u sanduke, koje }e poneti kad po|u svatovi. Jo{ dever donese


mladi opanke, ~arape, tkanicu i pafte, {to joj je poslala svekrva.Ona to sve obuje i metne na se, i kad bude sve spremno, a tamo sva-tovi na poqu iza sofre ve} ustaju; ~au{ vi~e da su svi gotovi ida je vreme polaziti.

Dever uvodi mladu u ku}u i ona se qubi sa roditeqima iostalim uku}anima. Celiva ogwi{te i ku}ni prag. Pred ku}om~eka kow gotov za devojku i oko wega ~itava hrpa èna; one je diùna kowa. Ako ima brata, do|e on te pod wom kowa vodi doneklen,i vaqa ga darovati, jer ne}e druk~ije da dâ kowa deveru. Kad sva-tovi polaze, veselo pevaju.

Od mladine ku}e svatovi idu u crkvu na ven~awe, uz pesmui pucwavu iz oru`ja. Usput se deci bacaju novac, orasi i jabuke.Iz crkve svatovi odlaze mladoèwinoj ku}i. Doma}in je ve}odredio ko do~ekuje mladu i svatove. Mlada ja{e na kowu i kadastigne pred mladoèwinu ku}u prinosi joj se zdravo mu{ko deteda ga poqubi i daruje. Iznose joj ìto, ona ga prosipa i baca prekosebe; jo{ baca preko sebe jabuku, u koju metne po ne{ta sitnihsrebrenih novaca, a zatim odjahuje sa kowa na platno, koje se pro-stire iz ku}e do we; a ona idu}i u ku}u kupi to platno na glavu.âu{ namah uzjahuje kowa, na kom je devojka do{la, pa na wemuobjahuje tri put oko ku}e i lupa naxakom u ku}nu strehu.

Pre nego {to u|e u ku}u mlada qubi prag, a kada u|e u ku}unazove Boga i qubi svekra i svekrvu u ruku, odmah posle togaqubi ogwi{te i sjaruje vatru. Mladu zatim odvode u kijer da sepresvu~e i tada obavezno na glavu stavqa maramu koja simbolizujeudatu ènu. Tako obu~ena mlada izlazi pred svatove koji se nalazeza stolom (sofrom). Na svadbi stari svat je u za~equ stola, s desnestrane je pop, sa leve kum, a u dnu vojvoda. Doma}in iznosi po{tewe,~itavu fu~iku rakije, a poslije wega daje po{tewe stari svat, pakum. Za sofru mora sesti svak, ko je god do{ao, osim onih {toposluùju.

Gosti na svadbu sa sobom donose poga~u, pqosku rakije ibrava ìva ili pe~ena. Namah zovu jednoga, koji zna najlep{e umi-{qati da prikazuje {ta je ko doneo - {ta je doneo stari svat, pakum i posle sve uzvanice. Onaj, {to prikazuje, stane u vrh sofre


vi{e staroga svata, uzima u ruke {ta je ko doneo i vi~e “O vojvodo!”,a vojvoda sa dnu sofre odziva se: “ûjemo!”. A onaj: “Pomozi Bog!”.Vojvoda: “Dao Bog dobro!”. Onda onaj nastavqa ovako: “Na{ bratNikola (ili kako je ime doma}inu) veseqe ~ini, sina èni, pazazvo \uru, da mu bude stari svat. I on mu se nije odreko, nego jeodveo delije po devojku i devojku ovom domu doveo; a wegovi mla|ido{li su od ku}e i vidi {ta su doneli! (Podigne u vis i govori)beli hleb, punu bocu, pe~ena brava; svi pomozite pojesti i popitii na ~asti mu zahvaliti – i svi recite: pomogo ga Bog!” Vojvodavi~e: “Pomogo ga Bog!” i svi isto tako za wim. A onome dodaju drugoi mora tako prikazati sve {to su donele zvanice na sofru.

Posle toga dever i ~au{ ustaju te idu po dar {to je donelamlada; sve pome}u na ra{ak, pak me|u sobom nose. âu{ ide napredi mora na jednu nogu erati, a dever otragu; spram wih ide mlada.Tada do|u u vrh sofre, i sad onaj po~ne prikazivati darove – prvosvekru, onda svekrvi i svakom ku}nom ~eqadetu; poslije kumu,starom svatu, djeveru i ostaloj rodbini. Jer svakom od wih donesemlada po ko{uqu ili maramu; ènama po ko{uqu i krpu. Najpo-slije se prikazuje dar, {to je donela svom ~oveku, a to je: ko{uqa,ga}e, ~arape, opanke, fes, kitu, {al, torbak, kesu za novce, pojas,|e}ermu i maramu. Sve je to ve{to ispre{ivano i po redu sas-tavqeno kao ~ovek kad se obu~e. Prikaè svatovima marame, a ~au{ih deli svakom po jednu, da je ne znam koliko svatova. Kad ve} budedar sav razdeqen, ~au{ uzme ra{ak, prelomi ga i baci.

Za vreme svadbenog ru~ka svatovi se vesele uz pesmu i {alei mnogobrojne zdravice za sre}an brak i zdravo mnogobrojno potom-stvo. Na kraju devojka za|e s deverom oko sofre, poklawa se svimai qubi svakog u ruku, dok ih ne obredi sve. Dever nosi za womjabuku, potku~i je svakom i svaki u wu trpa koju paru. Dok se tosve svr{i, ve} i u no} u|e i svatovi se stanu razilaziti. Kada senave~e isprate svi svatovi dever mladu i mladoèwu uvodi uwihov kijer u kojoj oni provode svoju prvu bra~nu no}.

Posla odlaska devojke obi~aj je da wenim roditeqimadolazi rodbina i susedi, koje doma}in ~asti kafom i rakijom. Tose zove raspiri{te i tom prilikom ne donose se nikakvi darovi.


Posle svadbe mlada sa svekrvom, starim svatom i jo{ neko-liko qudi iz mladoèwine porodice ide u posetu, takozvane povo-|ane, svojim roditeqima. Dan posete se unapred dogovara. U povo-|ane se nosi pe~eno prase, ~anak sa raznovrsnom hranom, rakija idarovi za mladinu rodbinu. ânak se ostavqa u mladinoj ku}i ine vra}a se.

Posle povo|ana mladini roditeqi, sa svojom bliòm rod-binom, uzvra}aju posetu mladoèwenim roditeqima nose}i sasobom pe~eno prase, rakiju i poga~u. To se naziva dolazak prija-teqa, posle koga u posetu mladinim roditeqima mogu da idu mla-denci.

Sahrana

Po hri{}anskom verovawu smrt je prelazak iz ovozemaq-skog privremenog ìvota u nebeski ve~ni ìvot. Zbog toga se ~ovekcelog ìvota priprema za taj prelazak. Osobe kada u|u u staregodine u posebnom sanduku (stra{nom stanu) drè ukopne haqine(ruvo), pokrov, tamjan, vosak za sve}u i drugo.

Kada se na osnovu bolesnikovog zdravstvenog stawa zakqu~ii predvidi skora smrt, poziva se sve{tenik da ispovedi i pri~estibolesnika, da bi se du{a lak{e rastala od tela. Na bolesnika seposebno pazilo da ne bi umro bez zapaqene sve}e.

Kada se samrtnik po~ne razdvajati sa du{om (po~ne laganoizdisati) pali se ranije ve} pripremqena sve}a i stavqa iznadwegove glave (ili mu se stavi u ruke). Najbliì i najdraì srod-nik koji pali sve}u, prekrsti se, celiva sve}u, pali je {ibicomi govori: Za pokoj du{e moga (kaè srodstvo i ime). Bog da mu du{uprosti. Ostali prisutni tiho izgovaraju - Bog da mu du{u prosti,i prekrste se.

îm pokojnik ispusti du{u, pristupi se pripremi za sah-ranu (ili ukop, kako su to na{i preci govorili). Prilikom sahraneuà porodica pokojnika je po{te|ena i za{ti}ena od poslova okosahrane jer to na sebe preuzimaju susedi i bliski prijateqi iro|aci ku}e.


Starije lice (istog pola kao pokojnik) iz susedstva vr{ikupawe, {i{awe, brijawe i obla~ewe pokojnika u ranije ve} pri-premqeno ukopno ruho. Pokojniku se obavezno odsecaju nokti (dase ne bi povampirio). Umrlom bi se zatvorile o~i, prekrstileruke na grudima (postavi desna ruka preko leve i ruke se sveùmaramicom ili vunenim koncem), ispravqale noge i stavqalejedna na drugu (noge mu se veù oko ~lanka), a ispod brade i prekotemena glave podvezivao laneni pe{kir (da bi usta ostala zatvo-rena i pokojnik imao dostojanstveniji izgled).

Tako opremqen pokojnik ostaje u posteqi u kojoj je preminiosve do dolaska sve{tenika na opelo pred sahranu. Sve vreme gorisve}a i oko pokojnika sede susedi, prijateqi i rodbina. Tokomsedewa ~itaju se molitve za pokoj du{e, {apatom se vode ozbiqnirazgovori i evociraju uspomene na pokojnika.

Kada neko umre odmah se obave{tava rodbina, prijateqi isusedi i zakazuje se ta~no vreme sahrane. Na{i preci su svojepokojnike sahrawivali drugi dan posle smrti. Rano ujutro na dansahrane, jedna grupa suseda i prijateqa odlazi u grobqe da kopagrob, druga grupa odlazi u {umu da cepa hrast iz koga su tesanetri daske (po{to se u stara vremena za pokojnika nije pravio sanduk,kako se to sada radi), a tre}a grupa se stara o pripremi jela i pi}aza pokoj du{e pokojnika.

U zakazano vreme dolazi sve{tenik koga do~ekuje doma}inku}e i vodi ga u prostoriju gde je pokojnik. Kod ku}e pokojnikasve{tenik vr{i opelo, a posle toga prvo rodbina, a zatim i sviostali celivaju pokojnika ili ikonu i krst koji stoje na pokoj-nikovim grudima.

Kada se zavr{i celivawe formira se pogrebna povorka kojakre}e od ku}e pokojnika ka grobqu. Na ~elu povorke ide krst sadesne strane, a ìto, vino i uqe sa leve strane. Iza krsta i ìtadolazi litija – barjaci i ripide. Iza wih idu mla|e osobe kojenose cve}e. Zatim ide sve{tenik koji usput peva odgovaraju}e pos-mrtne pesme. Iza sve{tenika nosi se pokojnik, ~ije noge su okre-nute napred. Danas se pokojnik nosi u kov~egu (sanduku), a ranijese on nosio na nekoj vrsti nosila, napravqenih od dve motke izme|u


kojih je konopcima vezana powava na kojoj je pokojnik umro. Izapokojnika idu wegovi najbliì, a zatim svi ostali. Od ku}e dogrobqa staje se dva puta i ~ita se mali pomen. Tre}i pomen sevr{i na samom grobu.

Kada se stigne na grobqe telo pokojnika (na nosilima iliu kov~egu) se spu{ta pored iskopane rake i pokojniku se dre{eruke, noge i glava. Kada sve{tenik zavr{i pomen na grobqu kov~egsa pokojnikom se spu{ta u raku. Ranije se u iskopanu raku pro-stirala slama na koju se spu{tao pokojnik. Dve hrastove daske sustavqane sa strana, a tre}a po wima. Potom bi sve{tenik u rakubacio grumen zemqe, govore}i: Bog da mu du{u prosti, a zatim bito u~inili i svi prisutni. U Pribini}u nema tuèwa i tu`ba-lica za pokojnikom i na grobqu se, po pravilu, ne pla~e. Kod ku}ese moglo za pokojnikom plakati, ali na grobqu se to ne ~ini pase ne preporu~uje da idu na grobqa oni koji svoj bol nisu u stawujavno da kontroli{u. To je jedan od razloga {to su u davna vremenasahrani na grobqu prisustvovali samo odrasli mu{karci.

Po zavr{enoj sahrani svi se vra}aju pokojnikovoj ku}i.Ranije su se obavezno vra}ali drugim putem od onog kojim je i{lapogrebna povorka. U pokojnikovoj ku}i sve{tenik osveti vodicu(za zdravqe i napredak ostalih uku}ana) u prostoriji gde je pokojnikizdahnuo i gde je leào dok je bio u ku}i. Zatim se obavi ve~eraza pokoj du{e umrlog.

Sutradan po sahrani uà rodbina izlazi na grob, gde palisve}e za pokoj du{e umrlog. U narodu to se zove tre}ina, jer je totre}i dan od smrti. Posle toga se obavezno daje ~etrdesetodnevnipomen ili parastos (ta~no na ~etrdeseti dan ili subotu pred tajdan). Po u~ewu crkve, u ~etrdeseti dan po smrti, du{a ~ovekovaizlazi pred Boìji sud, a subota je dan koji je crkva posvetilamrtvima. I za tre}inu i za ~etrdesetodnevni pomen se na grobqeiznosi ìto, vino, sve}e, med, poga~a, kadionica i tamjan. Na tre-}inu se moè, a za ~etrdesetodnevni pomen se obavezno pozivasve{tenik da iza|e na grobqe. Za ~etrdesetodnevni pomen se koqetakozvani du{ni brav – ovan ako je umro mu{karac, a ovca ako jeumrla èna. Tako|e se mogu davati polugodi{wi i godi{wi paras-tosi za mrtve.


êtiri puta godi{we crkva je propisala posebne dane kojisu posve}eni molitvi za umrle. To su zadu{nice: u subotu predMesne poklade (zimske zadu{nice), subotu pred Duhove - Trojice(letwe zadu{nice), subotu pred Mihoqdan (mihoqske zadu{nice)i subotu pred Mitrovdan (mitrovske zadu{nice). Tada se izlazina grobqa, obavqa se parastos ili pomen, osve}uje se ìto, pre-kaquje grob, pale sve}e za pokoj du{a umrlih srodnika i prijateqai ure|uju grobovi. U Pribini}u se masovno izlazi na grobqa zamitrovske zadu{nice ali i na Badwe ve~e.

U Pribini}u ima vi{e pravoslavnih grobqa. Najstarijeje grobqe Du{ani}a gde su se sahrawivali prvi Du{ani}i (gdejo{ postoji spomenik Du{ane po kojoj porodica nosi prezime), akasnije su u ovom grobqu sahrawivana mala nekr{tena deca (zbogtoga se ovo grobqe zove jo{ i Grobi}i). U wemu se ve} dugo nikone sahrawuje.

U Du{ani}ima se nalazi i grobqe Kasimovina u kome sepored porodica Du{ani}, Du{ani} – Gaji} i Du{ani} – Lip-qanski sahrawuju i porodice: Bjelac, Bo{truni}, Bubi} (dose-qeni), Josipovi}, Joti}, Lazi}, Lipov~i}, Mali}, Markovi},Mi{i}i, Mom~ilovi}, Nikoli}, Popovi}, Suvajac. U grobqu jeprota Stevan K. Du{ani} sagradio kapelu posve}enu u slavu Pre-nosa mo{tiju sv. Nikole (22. maj – sv. Nikola Letwi).

Grobqe Grabik se nalazi u Ilin~i}ima i u wemu se poredIlin~i}a sahrawuju i porodice: Blagojevi}, Grabovac, Deli},Deli} – Jeli}, Kruni}, Lazi}, Popadi}, Stojanovi}.

U Bubi}a grobqu se sahrawuju, sem Bubi}a, i porodice:Arseni}, Bogdani}, Vukovi}, Grabovac, Mi{i}, Stevi}, [kiqi}.Zbog popuwenosti ovog grobqa i nepovoqnog geografskog polo-àja, od 2003. godine se umrli iz navedenih porodica sahrawujuu novom Mi{i}a grobqu - grobqu Gwile wive u Marici.

Na grobqu ]osovina sahrawuju se porodice: Boì}, Vasili},Dimitri}, Kalamanda, Kosti}, Marinkovi}, Mitrovi}, Ostoji},Pe{ta, Stoqak.

U Miqani}ima (na grobqu Brijeàni) pored Miqanovi}asahrawuju se i porodice Novi} i Babi}, a na grobqu Kre{evinaporodice Radowi} i Filipovi}.


Porodice Miladi}, Cviji}, Cvijeti} i Petrovi} sahrawujuse u grobqima koja se zovu po wihovim prezimenima. Grobqe Mila-di}a zove se jo{ i Klupina. U Cvijeti}a grobqu sahrawuju se iKruni}i.

Pored pravoslavnih grobqa u Pribini}u imaju i dva musli-manska grobqa (Marica i Sadikovi}i), kao i zapu{teno grobqekod Popovi}a mosta gde su za vreme austrougarske vladavine sahra-wivani rimokatolici, grkokatolici, evangelisti i Jevreji. Giwe-ni~ko grobqe u Pribini} kao i velikih broj “ku`nih grobaqa”(Prokaèni~ko grobqe, Zagrobnica, Bijelsko Ora{je, kod ku}aPopovi}a, vi{e ku}a Du{ani}a – Lipqanski, Mi{i}a brdo, Cvi-jeti}a brdo – @drijelo i druga) svedo~e o masovnom stradawu u~estim ratnim neprilikama i masovnom umirawu od kuge i drugihzaraznih bolesti (kolera, srdoboqa, tu{ivrat i druge – kako jezabeleìo prota Stevan K. Du{ani}) kojima su bili izloèniqudi na ovom podru~ju u davna vremena.

Zaveti i amaneti

Zavet zna~i obe}awe koje ~ovek daje sam pred sobom i predBogom. ôvek moè da se zavetuje da }e praznovati nekog svetiteqakoji pada u dan kad mu se ne{to zna~ajno (dobro ili lo{e) dogo-dilo i kada mu je taj svetac pomogao. Pored toga ~ovek se moèzavetovati da }e redovno pomagati sirotiwi, da }e postiti uodre|ene dane ili odre|eno vreme, i tome sli~no. Kada se jednom dazavet treba ga do kraja ìvota izvr{avati, jer obi~no u suprotnom~oveka stiè kazna.

Moga deda Marka (mamin otac) austrougarske vlasti su uPrvom svetskom ratu mobilisale i poslale na ruski front. Neèle}i da ratuje za okupatora, pogotovo protiv bra}e po veripravoslavnih Rusa, deda Marko je iskoristio prvu priliku daprebegne na rusku stranu. Zavetovao se da }e do kraja ìvotapraznovati svetu Petku ukoliko uspe da se prebaci bra}i Rusima.U ranu zoru 27.10.1914. godine (upravo na svetu Petku) iskrao seiz svoje jedinice i celi dan tumarao kroz {ikare u jednom izuzetno


mo~varnom predelu i, napokon, uspeo da do|e do ruskih poloàja.Dati zavet deda je do kraja ìvota izvr{avao. Posle dedine smrtimama je posluìvala na taj dan, a danas to ~ini na{a snaja Savka(koja je sa mojim roditeqima ìvela u zajedni~kom doma}instvudo wihove smrti).

Kako pi{e prota Stevan K. Du{ani} u Pribini}u su qudiustanovili nekoliko zavetnih postova protiv bolesti: post zasv. Petku (27. oktobar) – protiv kolere i srdoboqe, a post za Aran-|elovdan (21 novembar) – protiv tu{ivrata. Protiv umirawa decemajke poste za sv. Sisoju

Amanet je zave{tawe, oporuka ili testament koji se moèdati pismeno ili usmeno. Obi~no to radi roditeq kada umire ion svojoj porodici ostavqa izvesne savete, upustva, èqe i naredbe.Amanet ne treba da bude uperen protiv nekoga ili na {tetu nekoga.Amanet roditeqa se kod na{ih predaka duboko po{tovao.

U B-H Isto~niku (1890) objavqena je propoved Gavra Stoj-ni}a, sve{tenika i upraviteqa sv. obiteqi “Gomijonice”, posve-}ena potrebi podizawa srpskih pravoslavnih narodnih {kola. Utoj propovedi on, izme|u ostalog, kaè: Pjeva mladi srpski pjesnikL. Nikoli}, kako je otac na samrti svojoj djeci “srpski amanet”dao, pa on veli:

Mila djeco, - starac re~eA teret mu s grudi pao –

Amanet vam ovaj dajem[to sam vam ga sa~uvao!

ûv’o sam ga cjelog vjekaI vi }ete ~uvat’ znatiJer samo s wime }eteMo}i s’ Srbi zvati.

Jezik bran’te, srpsko ime –Srbi budte dok vas trajeVjeru {tujte pra|edovskuSrpska vjera – svetiwa je!


A do|e li kad god dobaDa se nebo srpsko mutiVi nemojte sudbu kleti!

Vi nemojte uzdanuti!

Ve} ginite, poka`’te seDa ste sinci roda svogaA blagoslov onda si}’ }e

Od vi{wega ozgo Boga.

Danas ne trebamo, a i ne moèmo ma~em braniti na{u milupra|edovsku srpsko-pravoslavnu veru, na{ mili srpski jezik isrpsku narodnost; nego znawem, pa znawem, a znawe se kako rekohsamo u {koli nabaviti moè.

Za to Srbe brate, Srpkiwo sestro i qubezni moji Hristi-jani! Dede da i mi ovdje kod ove starodrevne sv. obiteqi podignemosrpsko-pravoslavnu narodnu {kolu, gdje }e nam se djeca nau~iti“srpski amanet” ~uvati i pripravqati se za ~estite i vaqane qude!

Vi matere i ocevi sjetite se one zakletve, {to ju poloìstepred sv. oltarom, kad ste primili sv. tajnu braka. Tada ste se zavje-rili da }ete djecu svoju paziti, kao najve}e blago na ovom svijetu,{to ste ga od Svemogu}eg Boga dobili; da }ete ih vaspitavati, dapostanu djeca boìja i dobri i ~estiti Hri{}ani. S toga ne poà-lite truda mili moj srpski rode, nego dajte da podignemo {kolu.

Zapamtite dobro vi matere i ocevi, da vam je najboqe imawesvojoj djeci ostaviti znawe, t.j. iza sebe ostaviti va{u djecu dobrovaspitanu kako moralno tako isto i du{evno. Dandanas Srbe brate,Srpkiwo sestro, sa sviju strana iziskuje se znawe; dandanas sesvuda po bijelom svijetu velika i prevelika va`nost obra}a na{kolu, svaka se dràva jagmi, koja }e boqe svoje {kole urediti ikoja }e ih vi{e podi}i.

U vremena na{ih predaka nije bio redak slu~aj da oni kojinisu imali direktne naslednike (svoju decu) amanetom predajudrugima (naj~e{}e nekome od daqih srodnika) svoje imawe. Takoje prof. Svetozar St. Du{ani} zabeleìo kazivawe Luke Kalamande:


Mome sinu Teodoru, wegov ujak Teodor Kosti} na samrti je predaosvoju Krsnu slavu – \ur|evdan. On ga je prizvao i rekao mu: Slavidok si `iv, nemoj je napu{tati, ja ti predajem Krsnu slavu sv.\ur|a. Eto ti i Krsna slava i zemqa u amanet.

U zaostav{tini prote Stevana K. Du{ani}a nalazi se opo-ruka Jove \ura{evi}a i wegove bra}e iz Buleti}a (overena od dvasvedoka), u kojoj pi{e da bra}a dobrodu{no Popovinu ustupajumateri crkvi u Pribini}u sa `eqom da se na Popovini obavqajumasla svake godine na mladu nedequ po Spasovu i da se podignesrbska {kola kavo {to je na Pribini}u.


9. NARODNO STVARALA[TVO

Pesme i igre

Stariji qudi se se}aju da se ranije, osim u vreme `alosti,pevalo u svakoj prilici (na slavama, prelima, svadbama, pri raduna poqu i ~uvawu stoke, uz kotao itd) i u svako doba dana i no}i.Malo je sa~uvano pesama koje su se pevale u dosta davna vremena.Prota Stevan K. Du{ani} je zabele`io jednu od pesama koja jepevana u pretpro{lom veku.

Prvi pjeva~Moj kumane, moje radovawe!O}emo li stati i pjevati ?Stvora Boga spomiwati ?

Stvora Boga i starijeg svoga ?Drugi pjeva~

Lako nam je stati i pjevati.Al je te{ko Boga spomiwati.Ovde nema crkve ni mastira.Niti svje}a, a niti kandiqa.Do juna~kog srca i po{tewa.I na{ega dana{weg veseqa.

Pesme koje su pevane u pro{lom veku, a kojih se se}aju isada{wi stanovnici Pribini}a, su mnogobrojnije:

Ratovawe da te nije bilo,ne bi moje jagwe poginulo.

* * *Ja ne rastem za oca i nane

Ve} ja rastem za tebe dragane.

* * *Do|i dragi ve~eras na prelo,

i obuci najlep{e odjelo.* * *

Do|i dragi subotom ve~eri,nemoj mojoj na o~i materi.

* * *Do|i dragi subotom uve~e,

preli}emo dok nam mama re~e.* * *

Do|i dragi ve~eras na prelo,nema mame sjedi}e{ uzame.

* * *Uda}u se na kraj sela moga,

za onoga momka garavoga.* * *

@eni}u se i ja ove zime,imam ìta ~etiri me{ine.

* * *Nemoj mala da bi se udala,ako bi me vojska zadràla.

* * *Curica se za udaju sprema,

sve je na{la samo momka nema.* * *

Kad oènim brata pa i ro|u,onda meni svatovi nek do|u.

* * *Oj curice, qubav nas je splela,

kao br{qen i zelena jela.* * *

Sastalo se Dunavo i more,draga moja i nas }emo dvoje.

* * *


Kaì meni tamburo drvena,koja mi je curica su|ena.

* * *Hvatajte se curice do mene,dok se nisu pohvatale ène.

* * *Pogledaj je preko kola pobro,

kako se je namazala dobro.* * *

Pjevaj draga i na kraju vrisni,neka znaju da smo jedne misli.

* * *Ko je reko i ko je poviko,

da ne smije zapjevati niko.* * *

Ko se misli s nama natpjevavat,boqe mu je i}i ku}i spavat.

Pesme su pevane sa ili bez pratwe muzi~kih instrumenata.Muzi~ki instrumenti koji su, u vreme na{ih predaka, kori{}enibili su: tambura ({argija), diple, frula, dvojnice (sviralo).Me|utim, instrument koji se nalazio u skoro svakom doma}instvubile su gusle. Skoro svaka ku}a je na zidu pored ikone imala oka-~ene i gusle.

U ku}ama se ~esto, pogotovo za vreme nekih praznika i dugihzimskih no}i, najve{tiji guslar svirao i pevao uz gusle (koje suizra|ivane od javorovog drveta) srpske narodne pesme koje su znalinapamet, a ostali bi pa`qivo pratili i upijali svaku re~ i zvuk.Uz gusle je lepo svirao i pevao moj deda Jovan koji je znao napametskoro sve srpske narodne pesme.

Ali u vreme na{ih predaka gusle nisu bile retkost i kodmuslimana i katolika, koji su zadràli obi~aj svojih pravoslavnihpredaka. U Bosanskoj vili (1898) Omer-beg Sulejmanpa{i} apelujeda se {to vi{e sakupqaju srpske narodne pesme i isti~e zna~ajistih i guslara u srpskoj pro{losti. On pi{e:


Bra}o Srbi, bez razlike vjere! Skupqajte {to vi{e narodneumotvorine, ne gledajte kad Muhamedanac pjeva, pa kaè:

A tako mi dina i imana,I na{ega posta Ramazana

ili pravoslavni:

A kako mi krsta i Isusa,I ne|eqe svete Gospojine.

Ovo nek nas ne pravi tu|im, jer je to sve na na{em lijepomsrpskom jeziku pjevano. U mnogo }ete pjesama na}i gde Muhamedanacpjeva svetoga Savu, kao {to je i u ovoj pjesmi:

A ne moè kur{um biti Mehe,Na Mehi su do tri hamajlije,[to je piso hoxa iz Esrine,Prvi imam me|u evlijama,A ~etvrta {to je hamajlijaOstala je iza svetog Save.

ili

Na Vidu su do tri hamajlije.Piso ih je hoxa sa Krajine,Kad je Vide bega pogubio,Hamajlije sa bega skinuo,Beg nosio, a nije vjerovo,

A Vid nosi i dobro vjeruje.

Vidi se da je to jedan narod na jednom jeziku pjevao, pani{ta nas ne smeta i ne treba da smeta {to je Muhamedanac pjevaou duhu islamske vjere, ili pravoslavni u duhu hri{}anske, jer

Proklet bio, ko rad vjere,Na svojega reì brata,


Jer nesre}a sva izvire,Samo iz tog kalnog blata.

Na{ srpski narod slavi i u zvijezde kuje pjesnike, kojiumjetni~ke pjesme pjevaju, a deveta mu je briga guslar. A ne}e dase sjeti da su gusle Srbina odràle i milo nam Srpstvo u najgoremzemanu sa~uvale – jer

Gusle su me pjevat nau~ile,I boj biti sa du{manom kletim.

iliJa }u uzet gusle javorove,

Pa }u i}i od grada do grada,A pjeva}u {ta mi grlo daje,

Kakav nam je zulum od Turaka.

Sad kad smislimo {ta su Srbinu gusle javorove, trebaguslara da slavimo kao i pjesnika.

Na{ vrli Srbin katolik, srpski kwièvnik Vid Vuleti}– Vukasovi} potakao je u di~noj nam Bosanskoj vili br.3 od g.1897. da se {to vi{e skupqa pri~a o svetom Savi, pa se i ova mojamalenkost odaziva predlogu brata Srbina katoli~ke vjere, te uistom smislu moli bra}u Srbe Muhademove vjere, da {to vi{eobrate pa`wu na narodne umotvorine, pjesme i pri~e i t.d.

Neka Muhamedanac slobodno zabiqeì ako ~uje koju o svetomSavi, a pravoslavni i katoli~ki Srbin o Kajimijama, Siriji,Ajvaz-dedi i dr. jer nas to ni{ta u na{im vjerama pomesti ne}ei u~ini}emo za mili srpski narod korist i upoznati ga sa wegovimjunacima. Tako|e su va`ne pri~e o na{im glasovitim Srbima napr. Mehmed-pa{i Sokolovi}u, Ali-pa{i Rizvanbegovi}u (kojegaje unuk carski ferik, poznati i priznati vatreni Srbin – weg.preuz. Mehmed Ali-pa{a) Vuku Jaj~aninu i dr.

Zavr{uju}i kli~em:Boè sloge, bi}e svega!

Ruski konzul u Bosni, u drugoj polovini XIX veka, A.Giqferding (u kwizi: Putovawe po Hercegovini, Bosni i Staroj


Srbiji) pi{e kako je u jednom hanu sedeo neki katolik i predve}om grupom slu{alaca pevao uz gusle o Kraqevi}u Marku kao olatinskom junaku. Jedan musliman slu{ao je to i, ne mogav{iizdràti, sko~i i ote gusle iz guslarovih ruku i povika na wega:[uti, bolan! ̂ etiristotine godina mi tur~imo Marka i ne moèmoda ga potur~imo, a ti ho}e{ za jedan dan da ga polatini{!

Narodno kolo se igralo obavezno uz pratwu muzi~kihinstrumenata i to naj~e{}e uz tamburu, re|e uz frulu i dvojnice.U stara vremena, najpoznatija kola u Pribini}u bila su: Trojka,Cik-cak, êtverac, \a~ko kolo, Macino kolo, Ciganku{a, Kuku-we{}e, Bru|a. Kolo bi po~iwao svira~ (tambura{ ili frula{)sa svirkom. Oko wega bi se igra~i hvatali za ruke da bi se na krajukrug zatvorio oko svira~a. Novi igra~i su ulazili u kolo tako {tosu, na bilo kom mestu, prekidali kolo, hvataju}i se do onih uz kojesu èlili da igraju. Tambura{ ili frula{ bi hodao u krugu kola,prilaze}i ~as jednoj ~as drugoj strani. Obi~no je posle svakogkola dolazila pesma (po pravilu u duetu) uz ~esto natpevavawemladi}a i devojaka.

Ve}ina narodnih kola su vedrog stila i smatra se da su onadoneta iz Srbije. Po mi{qewu etnologa (Jelena Dopuxa: O narodnimigrama na podru~ju Tesli}a) koji su se bavili prou~avawem fol-klora ovoga kraja igre uglavnom nose karakter panonske koreo-grafske oblasti. Najve{tiji igra~i u kolu ~esto podvriskuju itime daju dodatni ritam i podsti~u ve}u razigranost i ostalih ukolu.

Poslovice, zagonetke i zdravice

U Pribini}u su se u svakodnevnom govoru pre mnogo vi{e,nego danas, koristile narodne poslovice i izreke, kao:

Ako Bog da.Ako je neko lud ne budi mu drug.

Ako laè koza ne laè rog.Ako ne moè{ pomo}i nemoj odmo}i.


Ako ne ubije{ greh ubi}e on tebe.Ako pravda ne pomogne ne}e krivda.

Ako se ne re~e ne}e se ni ~uti.Ako ~anak ne izda ka{ika ne}e.

Ako ~eqad nije besna ku}a nije tesna.Bacio brigu pod tu|u strevu

Bez alata nema zanata.Bez zbora nema dogovora.

Bez zdravqa nema bogatstva.Bez muke nema nauke.

Bez nevoqe nema bogomoqe.Bile se jetrvice preko svekrvice.

Beì k’o |avo od krsta.Blago dobrom ~inu i svetlom obrazu.

Bleji k’o tele u {arena vrata.Bog visoko a car daleko.Bog da mu du{u prosti.

Bog dao Bog uzeo.Bogat jede kad ‘o}e a siroma’ kad moè.

Bogu se mole}i.Bolest se svaka moè da izle~i ali lenost nikad.

Boqe po{teno umreti nego sramotno ìveti.Boqe vrabac u ruci nego golub na grani.

Boqe i{ta nego ni{ta.Boqe je znati nego imati.

Boqe je i praznu torbu ku}i doneti nego vraga u torbi.Boqe je ne po~eti nego ne do~eti.

Boqe je po{tewe u sirotiwi no bogatstvo bez po{tewa.Boqe je xabe raditi nego xabe leàti.Boqe prazna vre}a nego vrag u vre}i.

Boqe ti se utopiti, nego la`no svedo~iti.Boqi bliì prijateq nego daqi brat.

Budali je more do kolena.Ve}a glava ve}a glavoboqa.

Voda sve opere sem crna obraza.


Vrana vrani o~iju ne vadi.Gvo`|e se kuje dok je vru}e.

Gde je mnogo babica kilava su deca.Gde je tanko tu se i kida.

Gde koga svrbi tu se i ~e{e.Gde nije ène tamo nije ni ku}e.Glad i kurjaka iz {ume istera.

Gladan k’o kurjak.Go k’o od majke ro|en.

Go k’o prst.Govori k’o iz kwige.

Gori je ènski jezik no turska sabqa.Graknu{e k’o na belu vranu.

Greh je kao zmijin ujed - on ne boli ali te ubija.Grk k’o ~emer.

Da ga zmija ujede i ona bi se otrovala.Da ga po smrt po{aqe{ naìveo bi se.

Daleko mu bilo.Daleko od o~iju daleko od srca.Dva puta meri tre}i put seci.

Devet bra}e a jedne ga}e.Dobar glas daleko se ~uje a lo{ jo{ daqe.

Dobar k’o dobar dan.Dobro je ponekad i ènu poslu{ati.

Dobro ~ini i dobru se nadaj.Dogoreo lu~ do nokata.

Do|o{e divqi pa istera{e pitome.Dok je glave bi}e i kapa.

Dok je metla nova dobro mete.Dok je ~ovek zdrav i voda mu je slatka.Dok jednom ne smrkne drugom ne svane.

Dok wih namiri ku}u nakrivi.Dok se dima ne nadimi{ vatre se ne ogreje{.

Do}eralo cara do duvara.Do}i }e vrag po svoje.

Drì re~ k’o re{eto vodu.


Dug je r|av drug.Dug k’o ~asni post.

Du{a mu u nosu stoji.@ali Boè.

@edan kow vode ne prebira.@edna ga preko vode prevede.

@ive deca i posle oca.Za dobrim se kowem diè pra{ina.

Za jezik se ujeo.Za koliko kupio za toliko prodao.Zagledo se k’o tele u {arena vrata.

Zapeo iz petnih ìla.Zapleo se k’o pile u ku~ine.Zasviraj i za pojas zadeni.

Zlo se zlim vra}a.Zlu ne trebalo.

Zmiju u wedrima nosi.I }orava koka nekada zrno pogodi.

I u crkvu kad po|e{ druga izaberi.Iver ne pada daleko od klade.Igraju joj o~i k’o na zejtinu.

Ide k’o bez glave.Ide k’o sapeta kvo~ka.

Iz o~iju ukradeIz prazna ~anka se ne uzima.

Iz prepuna ~anka nije grehota odvaditi.Izbira~ na|e otira~.

Izi}i }e delo na videlo.Ima ih k’o kusih pasa.

Ima pasa i osim kusova.Ispeci pa reci.

I to bilo zlo ne bilo.Ja~e je delo od besede.

Jedna glava hiqadu jezika.Jedna lasta ne ~ini prole}e.


Jedna {ugava ovca svo stado o{ugi.Jedno ali vredno.

Jedno drugom do uva.Jednom nogom u grobu.

Jezik moè pose}i gore od noà.Junakova majka najprije zapla~e.

Kad ima{ hleba ikakva, ne boj se gosta nikakva.Kad na vrbi rodi gro`|e.

Kad nema ma~ke mi{evi kolo vode.Kakav lonac takav i poklopac.

Kakav na jelu takav na delu.Kakav otac takav sin.

Kakva majka takva ‘}erka.Kako do{lo tako i oti{lo.

Kako je radio tako je i pro{’o.Kako posije{ tako i poàwe{.

Kako se je uzdala dobro se je udala.Kako udrobi{ tako }e{ i kusati.

Kao da je iz gladi utek’o.Kao da rukom odnese.

Kao da se bunike najeo.Kao da sedi na u{ima.Ki{a lije k’o iz kabla.Klin se klinom izbija.

Ko brzo sudi brzo se i kaje.Ko visoko leti nisko pada.

Ko ga ne zna skupo bi ga platio.Ko drugome jamu kopa sam u wu pada.Ko zlo ~ini nek’ se dobru ne nada.

Ko zna boqe {iroko mu poqe.K’o iz zapete pu{ke.

Ko ima bradu na}i }e i ~e{aq.Ko kupuje {to ne treba prodava}e i ono {to mu treba.

Ko kuca tome se i otvara.Ko leti laduje zimi gladuje.


Ko ma~em bije od ma~a i gine.Ko mnogo zna mnogo i pati.

Ko ne drì brata za brata du{mana }e za gospodara.Ko nema u glavi ima u nogama.Ko o ~emu baba o u{tipcima.Ko ho}e ve}e izgubi iz vre}e.Ko pre devojci wemu devojka.

Ko rano rani dvije sre}e grabi.Ko s |avolom tikve sadi o glavu mu se obijaju.

Ko sa decom spava upi{an ustaje.Ko se Boga ne boji a qudi ne stidi - beì od wega.

Ko se dima ne nadimi taj se vatre ne ogrije.Ko se ne mu~i u mladosti te{ko wemu u starosti.

Ko se tu|em zlu veseli nek se svome nada.Ko u plo~u ko u klin.Ko umije wemu dvije.

Ko ~eka do~eka.Koga je moliti nije ga srditi.

Koga su zmije ujedale i gu{tera se boji.Koliko qudi toliko }udi,

Kom obojci kom opanci.Kome nije veka nije mu ni leka.

Konac delo krasi.Krv nije voda.

Krivo sedi al’ pravo besedi.Kroz patwu se pamet u~i.

K}erku kara snaji prigovara.Kud je oti{lo june nek’ ide i uè.Kurjak dlaku mewa ali }ud nikada.

Kuso pseto do veka {tena{ce.Ladan k’o testija.

Lako je gotovu detetu otac biti.Lako je zdravom bolesnog svjetovati.Lako je mrtvom kurjaku rep meriti.

Lak{e je ste}i nego sa~uvati.


Leti k’o muva bez glave.Lepa re~ i gvozdena vrata otvara.

Qubav je puna i meda i jedaQut k’o ris.

Quto k’o vatra.Malo je prave mere i tvrde vere.

Metu po tu|oj ku}i a wihova je puna prqav{tine.Mi o kurjaku a kurjak na vrata.

Miran k’o ovca.Mudre je lasno svjetovati.

Mutna voda k’o orawe.Na kurjaka vika, a lisica meso jede.Navika je jedna muka a odvika dve.

Navrat nanos.Najmawe pada kad najvi{e grmi.

Nakon boja kopqa u trwe.Naloko se k’o pas.

Namerila se kosa na brus.Namrgodio se k’o da }e mu ki{a iz ~ela udariti.

Napio se pa se izvrno k’o {iqeg.Na{la vre}a zakrpu.

Na{la slika priliku.Ne boj se smrti nego greha.

Ne budi primeweno.Ne budi svakom loncu poklopac.

Ne budi uroka.Ne vaqa pquvati pa lizati.

Ne vidi daqe od nosa.Ne veruje ni svojim o~ima.

Ne govori uvek {to zna{ ali znaj uvek {ta govori{.Ne kazuje baba {ta joj se snilo ve} {to joj je milo.

Ne laje [arov sela radi nego sebe radi.Ne mo`e{ ga uhvatiti ni za glavu ni za rep.

Ne opra{taj sebi ni{ta pa }e ti Bog oprostiti sve.Ne pru`aj se daqe od gubera.


Ne stoji ku}a na zemqi nego na èni.Nevoqa sva~emu ~oveka nau~i.Nekom majka a nekom ma}eha.

Nemoj da svet sa tobom usta ispira.Ne}e grom u koprive.Ne}e ma~ka slanine.Ni kriv ni duàn.

Ni luk jeo ni luk mirisao.Nije kome je re~eno ve} kome je su|eno.

Nije ko{eno ve} strièno.Nije ni on tikva bez korjena.

Nije svaka muka doveka.Nije se niko nau~en rodio.

Niko ne zna {ta nosi dan a {ta no}.Niko sam sebi nije sudija.Niti smrdi niti miri{e.

Ni~ija sila nije Bogu mila.Ni{ta nema lep{e videti ve} u lepom telu lepu du{u.

Nu`da zakon mewa.Obe}awe ludom radovawe.

Obilazi k’o ma~ka oko vrele ka{e.Obraz mu k’o opanak.Obraz pere a nema ga.

Od voqe mu k’o [okcu post.Od glave riba smrdi.

Od inata nema goreg zanata.Odse~e k’o na pawu.

On |aku a |ak crkvewaku.Oteglo se k’o gladna godina.

Oteto prokleto.O{tar k’o zmija.

Paze se k’o ma~ka i mi{.Pala mu sekira u med.

Pametan polako ide a brzo do|e.Pametnije je jutro od ve~eri.


Pe~enica se ne sprema uo~i Boì}a.Pijan k’o zemqa.

Pije k’o smuk.Pla{qiv k’o zec.

Poklonu se u zube ne gleda.Pouzdan k’o vrbov kolac.Prvo sko~i pa reci - hop.

Prije zore ne moè svanuti.Prodrta vre}a se ne moè napuniti.

Prolaze godine k’o mutna voda.Prolazi k’o pored turskog grobqa.

Prut se savija dok je mlad.Pun k’o {ipak.

Pun para k’o àba dlaka.Pu~e k’o grom.

Pu~e mu srce k’o ledenica.Radi mudro ne tro{i se ludo.

Raàw pravi a zec u {umi.Raspada se k’o metiqava xigerica.

Ra~vast kolac u zemqu ne ide.Re~i treba meriti a ne brojati.Rugala se ruga pa joj bila druga.Ruka ruku mije a obraz obadvije.

S neba pa u rebra.Svaka ptica svome jatu leti.

Svemu svetu niko nije ugodio.Sina èni kad ‘o}e{ a ‘}er kad moè{.

Sit gladnom ne veruje.Sko~i k’o oparen.

Slo`na bra}a ku}u gradeSmije se k’o lud na bra{no.Spala kwiga na dva slova.

Spoqa gladac a unutra jadac.Staro drvo se ne dade presa|ivati.

Stidi se k’o mlada.


Stisni usta kad govori{ a ra{iri u{i kad slu{a{.Stoji k’o stra{ilo.

Strpqen spa{en.Sunce se blatom ne zamaza.

Tvrd k’o kamen.Te{ko bratu bez brata i devojci bez svata.

Te{ko nogama pod ludom glavom.Tiha voda breg roni.

Tr~i k’o `drebe pred rudu.Tumara k’o pijan po pomr~ini.

]uti k’o zaliven.U dobru se ne ponesi a u zlu se ne ponizi.

U laì su kratke noge.U radi{e svega bi{e u {tedi{e jo{ i vi{e.

U svakom selu ku}u gradi.U tu|e krave veliko vime.

Udario tuk na utuk.Uzdaj se use i u svoje kquse.

Ukra{}e iz o~iju.Umiqato jagwe dve majke sisa.

Usta su da zbore a ruke da tvore.Hrani pa{~e da te ujede.

Carska se ne pori~e.Crna kapa zla prilika.

Crno k’o ugqen.êga se pametan stidi time se budala ponosi.

êka k’o ozebo sunceîja krava onog i tele.

îje ovce onog i planina.îst ra~un duga qubav.

ôvek se veè za re~ a vo za rogove.ôvek se u~i dok je ìv.

ûva ga k’o malo vode na dlanu.ûva ga k’o o~i u glavi.

ûvaj bele pare za crne dane.


ûvaj se onog koga je Bog obeleìo.ûvaj se pa }e te i Bog ~uvati.

[iri se k’o paun.[to je pravo i Bogu je drago.[to je traìo to je i dobio.

[to lud pokvari to sto pametnih ne popravi.[to maca koti to mi{e lovi.

[to nisi rad da ti drugi ~ine nemoj ni ti drugom.[to se ne po~ne to se ne dospije.

[to }e biti jesenas neka bude ve~eras.

Danas se veoma retko koriste zagonetke ili kako su ih uPribini}u zvali: za{to li se za{to ? U ranija vremena zagonetkesu mnogo kori{}ene, naro~ito ~esto su bile postavqane deci.Kada sam bio dete u Pribini}u veliki broj zagonetki nam jepostavqala strina Danica. Nekih od wih bile su:

Bele koke ispod streve vire – ZUBI[to nas vidi, a mi wega ne vidimo – OÎDva lonca, a ~etiri poklopca – OÎ I KAPCIDva se brata glede preko krive grede – OÎ I NOSCrven jarac po ko{ari ska~e - JEZIKVo u ko{aru u|e bez koè a s koòm iza|e – HLEBKo peva kad drugi qudi pla~u – POPVo u|e u ko{aru a rozi ne mogu – SVRDOO klinu visi a o zlu misli – PU[KABela wiva, crno seme, mudra glava koja seje - PISMOU na{e Anice devetere tkanice – OKO KACE OBRUÊVINiza te visi o tebi misli – U@INA U TORBIBela kuja svu reku prelaja – PRATQAÂDve glave i dve du{e dve noge nose – TRUDNA @ENADrven trbuh, ko`na le|a, dlakama govori – GUSLEGove|i lon~i}, ov~ija ~orba, a qudsko meso – OPANAK,

ÂRAPA I NOGABacih {tap pod oblak pa mi rodi iz oblaka puno kolo

devojaka – VO]E


Jedna gruda voska celom svetu dosta – SUNCEIde pop planinom ogrno se slaninom – OBLAKKrme vrda preko devet brda, kako vrda ne vide se brda –

MAGLAMastan raàw gvozdeno pecivo – PRSTENNasred mora zgu`valo se gnezdo – PUPAKU leskovom prutu, u ‘rastovom stupu mahnita zverka leì

- RAKIJAPe~en jar~i} u {kriwici spava – RAKIJA U SUDUPlavowica mrkowicu liè – PLAMEN I KOTAODevet baba po ledu se plaza – U[TIPCI NA MASTI Sam lon~i} u poqu vri – MRAVIWAKPro|e na{a ovca i pronese trista i tri koca – JE@Sve po ku}i izgori a ku}a osta – LULAGurava kobila svo poqe pobila – KOSANa{a krava sve pojede i nikad se ne najede – KOSAGuravo prase svo poqe popase – SRPWiva {inom ogra|ena – ZAPETA GVO@\ACrven jarac u ostruzi vre~i – VATRA KAD PLAMTITrn glogu i{te nogu da ide Bogu – GRA UZ PLITKUCrno maleno vazda cara vara – BUVA[ta je leti studeno a zimi vru}e – PLANINSKI IZVOR

Raznim prigodama (slave, svadbe, kr{tewa i sli~no) u staravremena obi~aj je bio da se drè i duè zdravice. Jednu od narodnihzdravica zabeleìo je i prota Jevrem Stankovi}, koja je objavqenau Bosanskoj vili 1887. godine.

Brate doma}ine, fala, boìja ti majka dala, ku}a ti se oxakomzvala, tjeme ti se tjemenilo, sjeme ti se sjemenilo, srce ti se vese-lilo, poqe ti se zelenilo, volovi ti bukali, du{mani ti ukali,tvoji volovi po {umi {u{kali, tvoji du{mani od muke ukali; daoti Bog u poqu rod, a u ku}i dobru sre}u i slog; ra|ala ti se udomu mu{ka |e~ica, a u brdu vinova lozica, a u poqu {enica bje-lica; sve ti bila po dnu modra, po vrhu rodna, u busu busnata uklasu klasnata; bio ti klas kolik popov {tap, bio ti snop kolik


pop; bio ti stog kolik zelen bor, a na wemu sjedio sveti Petar iNikola, sve Boga molili, da ti ìto rodi.

Sve ti bilo na guvnu platno, u ka~ari zlatno, a me|u bra}omsito i bogato. U mlinu se namiqalo, u na}vama nakuvalo, u vatriti se napjecalo, u kiqerma ti se natjecalo, sve ti bile ovce sjawne,a krave telke, kobile `drepke !

Tvoji kumovi i prijateqi oko tebe se vili kao vinovalozica, kao br{qan oko drveta; a tvoji neprijateqi oti{li nizasavske lugove, da naplate dugove, ni dugova naplatili nit se vamopovratili !

Fala, brate doma}ine! Da te sa~uva Bog zle lapavice i r|ave,poderane kabanice, trula mosta, po{migqiva gosta, {upqe tave,bezobrazne maje, tijesna sokaka i bijesna Bo{waka, kratkijeh ga}aa duga~kijeh kopriva !

Fala, brate Srbine, ako je vince, svijetlo ti lice, ako jerakija preèènica, rodila ti i proja i {enica; ako je kakva medo-vina, rodila ti brda i dolina; ako je kakav kvas, bio ti svijetaoi dobar glas, kao {to i jest ako Bog da. Ko pi}e to~io u raj usko~io,ko pio, ìv i zdrav bio; kome }u nazdraviti, dobro }e mu biti !

Zdrav brate Srbine! Veselio se kao sveti \ura| u proqe}e,kad se zeleni gora oko dvora, kad cvetaju rumene ruìce, kad sevesele lijepe |evojke!

Fala brate, zdrav si i ìvio!

Narodna verovawa

Zavetni postovi protiv bolesti:Protiv umirawa dece - Sveti SisojeProtiv srdoboqe - Sveta PetkaProtiv tu{ivrata - Aran|elovdanStra{ivo je od:Groma – na sv. Iliju i na Ogwenu MarijuLeda i vode – na ProkopVetra – na PoloènijeZveri– na Badwidan, Cara Konstantina, Usjekovanije, Medveda – uo~i sv. Trifuna


@unati zna~i uzdràvati se od razgovora, jela i pi}a. NaBadwidan i u osmi dan pre Badweg dana se ùna. Na osmi dan preBadwice ùnaju ~obani zbog zvijeri, a na Badwidan ùna ko ‘o}e,radi zdravqa. ôbani ùnaju ovako: Izjutra rano doru~kuju, prijeizlaska sun~anoga. Torbu ne nose taj dan. Metnu pod jezik kami~akda ne bi razgovarali. îtav dan moraju da }ute, tako|e ~itav danni{ta ne jedu niti piju. Predve~e kad zatvore ajvan, izbace kami~ak,a kad sunce pre|e onda jedu kruva.

Na Badwidan ne vaqa ni{ta iglom probadati niti jestikiselo – da stoka ne ramqe.

Na Boì} pred zoru ide jedan iz ku}e, djete sa sa~om naglavi i kuca po wemu sa ka{ikom i tri puta obilazi oko ku}e, aoni iz ku}e vi~u: [ta to magar~e radi{? On im na to odgovara:Tucam mi{ima zubove i ticama kqunove da ne ru{e qetine.

Na Boì} se po kostima desne ple}ke pe~enice, zagledawem,sudilo kakva }e biti naredna godina: koliko }e biti novoro|en-~adi, kako }e roditi ìto i vo}e, kakav }e biti napredak stoke idrugo.

Smatra se da je dobro na Boì}, posle ru~ka, otpo~eti nekiposao, jer }e se on uspe{no zavr{iti, a qudi }e tokom cele godinebiti vredni i posao }e im i}i od ruke.

Izme|u Boì}a i Malog Boì}a ne vaqa ni{ta uzimatiili davati u zajam – jer {teti i ~eqadi i stoci.

Na Mali Boì} Uo~i Nove godine ili Malog Boì}a svese za ranijega ku}i pribliùje, a u ve~er, pomoliv{i se Bogu, ku}na~eqad – osobito djeca, momci i djevojke odlaze za ranijeg spavati,da sutra prije zore rujne Mali Boì} – Novu godinu gromko poz-drave. Na tri sata prije zore ustaje sva ku}na ~eqad; jedan od mla-di}a izvodi iz ko{are ({tale) de{waka vola (de{wak vo je onaj,koji se u plugu ili ma kod kog tereta naprijed s desne strane hvata),pa mu doma}in nati~e boì}ni kola~ (kovrtaq) na desni rog. Vomane glavom i baci kola~ na zemqu; svi uku}ani sada gledaju svelikom pa`wom, kako je kola~ pao. Ako padne na lice, onda veleda }e sve napretku cijele godine i}i, a ako na nali~ (protivnustranu) bi}e u ku}i nesloge i nazadka.


Uo~i Trifundana me|ed izlazi iz rupe (babure). Ako jeobla~no on igra (jer }e kru{ke i jabuke roditi), ako je vedro ondaje qut {to }e izdati vo}e.

Od Trifundana gro`|e se moè po~eti obrezivati.Na Lazarevu subotu, ~im se opazi za zoru, uzme neko djete

iz ku}e sa~ u jednu, a oèg u drugu ruku i obi|e oko ku}e tri putai vi~e: Kuca, kuca Lazarica, bje`’ od ku}e poganica, duga~ka jeobranica. Ovo se govori da ne dolazi zmija ku}i.

Od Velikog ~etvrtka do sv. Pantelije ne vaqa ribu loviti– da grad ne pobije letinu.

Vaskrs - Posle jela se quske od uskr{wih jaja stavqa namraviwak (da bi pili}a i druge ìvine kod ku}e bilo kao mravau mraviwaku).

Do \ur|evdana ne vaqa pleviti povr}e – da grad ne pobije.Pred \ur|evdan devojka ili udovica naspe u ~a{u vode i

stavqa u vodu dukat, kitu cve}a i crveno jaje. Na \ur|evdan sepre sunca umiva tom vodom iz ~a{e – da bude svakome draga kaodukat, lepa kao cve}e i rumena kao jaje.

Na \ur|evdan rano, prije sunca, su se devojke kupale podnekim grabom da bi se momci “grabili za wih”. U isto vreme~obani idu pod mlin u rijeku da se iskupaju. Pod mlinom se uvatekapi u kabo, i to onaj u koji se muze. Kabo se okiti gran~icama icvje}em. Zatim se donese u ku}u gde ga ~eqad qubi (kabo se drìu ruci), posle se voda posoli i daje marvi i tada se nadjevaju imenajawcima i jaradima, a zatim se kabo me}e na koko{iwac (da lisicane bi jela koko{i).

Izjutra rano starje{ina, kada se umije, uskine qeskov pruti ubode ga usred wive, a ostali ska~u okolo (da bi ìto boqerodilo).

Miloduvom su mazani sudovi u koje se muzlo mleko da biga bilo vi{e.

Na \ur|evdan se vaqa po~eti kupati na reci.Tek su se od \ur|evdana mogla klati i jesti jagwad.Na Spasovdan devojka ili udovica prosipa za sobom oko

ku}e mrvice proje i govori: Sija’ proju na Spasovdan da me prosesvaki dan.


Uo~i Spasovdana kadila se stoka, a na sam Spasovdan sestoci davala so. Mesta gde se stoka skupqala i gde joj je davana soda jede zvala su se spasovi{ta ili solila.

Smatralo se da se tek od Spasovdana mogu da jedu tre{we.U julu mesecu (na sv. Prokopija, na Blaènu Mariju, sabor

sv. Aran|ela Gavrila, Trnovu Petku i Pantelijevdan) ne vaqaraditi – jer }e grad pobiti.

Med se moè po~eti da vadi na Svetog Prokopija.Za Ivawdan i Petrovdan je tako|e vezano dosta verovawa.

Uo~i Ivawdana devojke su brale cve}e i plele ven~i}e kojima sukitile ku}e i dvori{ta, a u posudu su sijale p{enicu, pa ako onanikne do Petrovdana uda}e se te godine.

Tek od Petrovdana mogle su se jesti jabuke. Verovalo se datoga dana u raju sveti Petar umrloj deci trese jabuke, te ukolikomajka pre toga dana okusi tu vo}ku weno umrlo dete bi u rajuostalo bez jabuke.

Na Ilindan ukoliko grmi verovalo se da }e se te godineucrvati orasi i le{nici. Verovalo se da kada grmi da to svetiIlija po nebu juri |avole i tada se ne treba krstiti (po{to |avora~una da Ilija ne}e udariti u krst pa se pod wega krije).

Na Preobraèwe se preobrazi i gora i voda, pa se od togadana ne treba vi{e kupati u reci.

Usjekovanije sv. Jovana ne vaqa ni{ta po~iwati na taj dan– jer ne}e biti sre}no.

Protiv bolova u rukama: veè se narukvice oko ruku inose od \ur|evdana do Petrovdana.

Za dobar vid: na Vidovdan se u vodu stavqa trava vidovwak,pa se sutradan tom vodom umiva.

Ako na Badwidan, Trifundan i Petrovdan bude obla~norodi}e te godine vo}e i sva letina.

Ako je na Boì}, Krstovdan i Bogojavqewe veliki mrazgodina }e biti zdrava.

Kad je na Boì} magla, rodi}e ìr.Kad na Boì} pada sneg, bi}e rodna godina.Kad je na Boì} jugovo ili ki{a, izda}e godina.


Kakve su Vavedenije – takav je i Boì}.Kad je o Krstovu, o Bogojavqewu i o Svetom Savi studen i

led, bi}e rodna godina.Kad je lepo na Todorovu subotu bi}e lepo vreme o svim

godovima preko cele godine.Kad na Veliki petak pada ki{a, bi}e ki{na godina.Kakvo vreme na Lu~indan - tako }e biti i na \ur|ev dan.Kad na \ur|evdan, Spasovdan i Troji~indan ki{a pada

ène hvataju po nekoliko kapi i stavqaju u hleb koji mese – da imbude beri}etno u ku}i kao {to je i ki{a tih dana beri}etna.

Od Svetog Ilije - sve je leto milije. Gospa Mala – jesen prava.Od Svetoga Luke – tur u nedra ruke.Ako na Spasovdan pada ki{a rodi}e godina.Ako rode gqive rujnice – zima }e biti zlo~esta.Ako rode tre{we - rodi}e i letina.Ako rodi resa na grabu - rodi}e p{enica.Ako rodi resa na glogu - rodi}e kukuruz.Ako rodi resa na bukvi - rodi}e je~am.Crveno ve~e – mokro jutro.Kad pada led treba sekiru izneti na presecalo i se~ivo

okrenuti na gore. Veruje se da }e brzo prestati padati led.Kad pada led treba uzeti komad leda u ruku i dràti dok

se ne istopi. Veruje se da }e led prestati da pada kada se komadistopi u ruci.

Kada devojka ho}e da se uda ide 40 jutara pre sunca na vodui ne do{av{i do we govori: Dobro jutro studena vodice, meniBoè daj dobre sre}ice.

Trudnica ne treba da prelazi preko sekire, vila, kose, pu{ke,pi{toqa ili ih uzima u ruke (da novoro|en~e kada odraste nestrada od toga).

Kada èna treba da rodi stavqa pored sebe u neku posudumalo vode, jedno jaje i mali komad ~iste hartije. Kada rodi umivase tom vodom – da posle poro|aja ostane bela kao jaje i ~ista kaohartija.


Kada kod ène deca umiru novoro|en~etu treba nadenutiime Ostoja (da ostane u ìvotu), @ivko (da ìvi), Vuk (da mu nemoè niko ni{ta kao kurjaku) ili o~evo ime (da ìvi dugo kao iotac).

Ne vaqa nikome ni{ta davati onaj dan kad se prvo seme nawivu iznese – jer }e se dati beri}et.

Ne vaqa da ven~ani venci posle ven~awa u ku}i budu ras-tavqeni - da im pamet ne bude rastavqena.

Ne vaqa da je u ku}i mladin ven~ani venac odozgo – jer }eona biti glavna u ku}i.

Ne vaqa mladim listom pucati pre \ur|evdana - pobi}eled.

Ne vaqa ku}i doneti jednu ribu - pobe}e p~ele.Ne vaqa stoku prodavati utorkom i petkom. Veruje se da }e

se zatreti seme.Ne vaqa bacati vo}e u vis, ogu{avi}e se.Kad sawa{ mutnu vodu, razbole}e{ se.Kada se u blizini ku}e oglasi gavran, kukavica ili sova -

neko }e umreti.Ako na dan sahrane pada ki{a, uskoro }e jo{ neko umreti.

Kletve i zakletve

Kletvom ili prokliwawem osoba koja kune èli da se dogodine{ta izuzetno lo{e onome koji je povredio osobu koja kune i timeda napravi neku ravnoteù zla. Kletva se naj~e{}e glasno izgo-vara u toku ili posle neke sva|e. Naj~e{}e kletve koje su se ranijemogle ~uti u na{im krajevima bile su:

Seme ti se zatrlo.Omrk’o, a ne osvan’o.

Grom u te puk’o.Dabogda im’o, pa nem’o

Dabogda crk’o.Dabogda }orav ‘odo.


Jezik sam sebi pregrizo.Ku}a mu pusta ostala.

]oravog te po svetu vodili.Sve ti u ku}i kukalo, samo pop pev’o.

Umreti ne mogao.Zemqa ti kosti izbacila.

U grobu se prevrt’o.Sunce te sprìlo.

Voda te odnela.Quti te {aran ujeo.Priselo ti, dabogda.

\avo te odneo bez traga.Trag mu se po zlu poznavao.

Zakletvom ~ovek poku{ava da u ne{to uveri nepoverqivog,odnosno da ga ubedi u svoje po{tewe i istinost onoga {ta tvrdi.Neke od zakletvi koje su se koristile ranije u na{em kraju su:

Dabogda crko ako laèm !Ne mako se odavde ako laèm !

Boga mi !Krsnog imena mi !

Majke mi !Dece mi !O~iju mi !Sunca mi !

Stari qudi pri~aju da se danas vi{e koriste kletve i zak-letve (a pogotovo psovke) nego {to je to bio slu~aj ranije. DedaJovan je govorio da ~eqad iz uglednih porodica i nema potrebuda se kune jer im drugi veruju, znaju}i da se u toj ku}i drì re~.Isto tako govorio je da ne treba nikoga prokliwati i mi ne trebada drugima sudimo, jer je Boìja pravda uvek dosti`na i svako nakraju dobije ono {to je zasluìo. U na{oj porodici se tada nijeniko zakqiwao niti druge kleo, ali se i veoma retko psovalo (alinikada ni od koga bogohulno - spomiwawe Boga, Bogorodice, Svetih,slave, neba, zemqe, hleba i sli~no).


OSTALI ZAPISI

Manastiri blizanci - Lipqe i Stupqe

U~iteq Petar Bogunovi} ostavio je (u kwizi: Iz Usorskogkraja i okoline) i jedan zna~ajan zapis, pod nazivom Kalu|erovaluka, a koji se odnosi na manastir Lipqe. U tom zapisu pi{e:

Na sastavcima planinskih potoka Bistrice i Velike Ukrine,kraj Gorwe [wegotine, u mestu Zelenici, ima jedna wiva zvana"Kalu|erova luka". Kako je prili~no udaqena od poznatog manastiraLipqa, u kojem je svojevremeno bilo brojno bratstvo i kako su svamanastirska imawa bila u neposrednoj blizini manastira, zanimaome je postanak tog naziva, tim vi{e {to sam naslu}ivao da bi mogaobiti u vezi sa manastirom Lipqe, za koji sam ba{ tada kupio podatkei narodna predawa.

Boò Markovi}, 90 godi{wi starac, prigodom pri~awa omanastiru Lipqu, re~e mi o Kalu|erovoj luci ovo: "Ova je wiva, ami kaèmo luka, jer je kraj vode, prozvana Kalu|erova luka, po nekomkalu|eru - utopqeniku. On je na|en tu na visokoj vrbi zaka~ew, poslevelike poplave. To je bilo jako davno. Meni je ovo, kao detetu,pri~ao moj ded i jo{ re~e, da je tad bila velika pogibija od silnevode, koja je nenadano do{la i bila tolika da su iz vode virilisamo vrhovi vrba. Nosila je drvqe i kamewe, te je i tog kalu|era izmanastira sanijela."

Ovo sam narodno predawe zabeleìo jo{ davne 1925. godine,i nastojao da ga proverim i u tome sam uspeo. Evo kako: U arhivuNarodne biblioteke u Beogradu, pod brojem 1038, na jednom listu,postoji o manastiru Lipqu ovaj zapis:

V qet 7123 (1615) togda navo`deniem duavolim prijde buravodna i kosnu sa hraminu i razori crkvu i kjelie, ne osta kami nakamenu, a potopi inok ~islom 10 i 4 diaka; ot vde ugoneznu{e t~ijutri... pisa se nu`dno i prskrbno rukoju nemo{na i huda mnikaDanila.

Dakle, po ovom zapisu, ~iji je orginal u arhivi, a godine1926. publikovan od Srpske Kraqevske akademije, u {estoj kwizi"Stari srpski zapisi i natpisi" pod brojem 10109, potvr|uje se daje bila velika katastrofa manastira Lipqa od "bure vodne"(poplave, bujice) i da su stradali kalu|eri...

Dakle narodnim predawima, u oskudici pisanih istorij-skih podataka, treba poklawati osobitu va`nost, jer se evo ovaj o"Kalu|erovoj luci" temeqi na istinskom doga|aju, i u narodu se dodanas sa~uvao 319 godina.

Mom~ilo Spasojevi} zabeleìo je vi{e narodnih predawao manastirima Lipqe i Stupqe, a mi ovde prenosimo samo nekaod wih (kazivali su ih: Dragoje Petru{i}, Mu{ko Vilxanovi},Trivo Jankovi}, Marko Peuli}, Jovan Novakovi}, Andrija Joti}).

** ** **

Manastiri Lipqe i Stupqe bili su kao dva ro|ena bratablizanca. Bratstva dve bogomoqe su se pazila i ispomagala i bilaslo`na i u sre}i i u nesre}i. A, bogami, bilo je svakakvih vremena.@ivot nikad nije bio lagan.

Kad bi se u Lipqu slavila manastirska slava odavde se (odmanastira Stupqa) uvek kretalo sa Putnog brda. I{lo se prekoStraìce, pa putem koji se zove Popovski, jer pri~a se da je bilotoliko kalu|era da su se jedan drugom o rame ka~ili. I sila ovda{wanaroda i{la je s wima. Bilo je toliko sveta da kad bi jedni stizalimanastiru Lipqe, drugi su tek polazili sa Putnog brda. I{lo setamo na pokoru, jer nije se onda slavilo kao danas, ve} skromno,uz molitvu...

Kalu|eri su govorili, a tako su i ~inili, da je jesti jednomna dan an|eoski, jesti dvaput je qudski, a jesti triput je sviwski.

** ** **

Od ~ega su ìvjeli toliki monasi i mona’iwe {to su ovdebili, pita{, jer veli{ da je ovaj kraj siroma{an. Pa ako ‘o}e{


pravo da zna{, a ja sam to ~uo od stari’ qudi, a wima su pri~alijo{ stariji i od wi’, manastir je im’o svoj prwavor. A prwavorti je, ako po~em nisi znao, manastirsko imawe. Imawe ‘vog mana-stira bilo je odavle pa sve, ka`u do Save. Silan je rod davalo dase nije ponekad dalo ni uweti, a nije se ni sve uspremalo na jednommjestu, ve} gdje {to{ta, a samo je starije{ina manastira znao {tasve ima.

Najglavnija riznica, kako su stari pri~ali, ma ne zna se toba{, bila je tu kraj manastira |e se sastaju Vranovac i Peja{ino-vi}a potok i odaklen po~imqe Manastirica. Kad bi mi tu, k’o~oban~ad, sjavili sermiju na plandi{te, pa udri nogom od zemqu,a ono doqe sve je~i. Velike su nekake odaje doqe i Bog sam zna {tatu sve nema. Ma niko tu nije kop’o, jer svak zna da se to nemere niotkopati, ve} da }e se riznica sama otvoriti onda kad se manastirnanovo podigne i sve to blago skloweno od turske lakome rukebi}e ope’ u wega postavqeno. A ima tuj, sigurno, zlatnije krstova,kandila, ikona, pozla}eni’ jevan|elski’ kwiga, svaki para i bogzna{ta sve tu nema. Tuj su i na{e stare matice sakrivene i u wimasve pi{e o na{im pra|edovima, ko su i kakvi su bili.

Vi }ete, djeco to ~udo morbit i do~ekati, ja ne}u ...

** ** **

Eh sinko, pita{ {ta zna~i ono: Da te Bog sa~uva kad se izvu~e buna ispod babina zubuna,

niko `iv ne osta s ovu stranu mosta.Mora{ najprije znati da ovo voj nije navjek bila pustolina

k’o {to je to danas. Bijo ti je uz Ukrwu nekakav silan grad. Pijetaoje, pri~alo se, mog’o pr’nuti sve s krova na krov. A tuj doqe krajNamastirice bio je namastir da takog nije bilo na daleku. I {kolaje za kalu|ere bila, a i gospoda je svoju |ecu dovodila da se tukwizi i pismu u~e.

Al’ u|e |avo i nesloga me|u srpske glave{ine i propadeCarstvo srpsko. Istur~i se lakomi i slabi. Ono {to osta upra|edovskoj vjeri bi ba~eno na lakat. Do|e vrijeme pa udari na


Turke neki silni {vapski car ja kraq, {to ga i na{a gospoda, nasramotu, prizna za svoga, pa uzbuni i na{ narod na Tur~ina. Zarbi}e da je taj car bacio u narod neke pare, jer neke godine tupovi{ Namastirice, kad smo kopali put, na|e se ~itava ‘rpa ti’para. Kad turska sila ope` nadvlada, ute~e onaj {vapski car prekoSave, briga ga za narod. Napi se èdna turska sabqa srpske krvii isje~e sve {to nemoè ute}’. Opqa~ka{e, spali{e, sori{e Turcii na{u svetu bogomoqu {to je tij doqe bila.

Ma svaka sila za vremena, a Boìja dovijeka, {to je biloope’ biva pa se i namastir ope’ po~e podizati, Bogu dragom ‘vala.

** ** **

Bilo je to davno da vi{e nema pametara koji to pamti. Biu ovom kraju narod siroma{an, ali veoma poboàn bila im je velikaèqa da imaju svoju crkvu da ne bi i{li dan hoda do najbliègmanastira. I Bo`’jom voqom èqa im se ispuni. Jedno jutro tupored re~ice {to se uleva u Ukrwu osvanu prekrasan manastir,sav od belog mermera. Narod se obveseli i stade tu dolaziti iBogu se moliti. Govorilo se i da je to dar na{ih careva Nemawi}a.U wemu su se i kwige pisale i prepisivale na{im starim crkvenimpismom (i sad se jo{ neke od wih ~uvaju po nekim drugim srpskimmanastirima). I tako je ovo mesto ìvelo i napredovalo sve dok|avo ne nanese proklete Turke, koji sru{i{e srpsko carstvo ipo~e{e sve {to je srpsko ru{iti i zatirati.

Manastir je jo{ tu bio za neko vreme. Imao je ne{to svogimawa i blaga, a na vodi i stupe pomo}u kojih se vaqalo sukno i‘aqine od wega pravqene (pa je po tome i manastir dobio imeStupqe).

Posle nekog rata sa [vabama poru{i{e, iseko{e, popa-li{e Turci sve {to je srpsko i poru{i{e i ovaj manastir, da kamenna kamen ne osta. Kaù, kada opet negde vaskrsne ikona na kojoj jenaslikan vaskrs manastira, otkri}e se wegovi temeqi i on }eponovo biti podignut, a i ta }e se ikona otkriti gde je, pa }e sepreneti u manastir, |e je nekada bila.


** ** **

Tu kod nas ima re~ica Manastirica. Bilo je tu prije stupaza nabijawe konopqe, bog te pito koliko. Ima to i u starinskimkwigama kako je tu manastir preko no}i osvano, a onda presu{ireka.

Bog dade onda jedan izvor da oni kalu|eri ne pomru od è|i.Kaù da su u tom manastiru |aci u~ili i kwige prepisivali onimstarinskim pismom. Mor bit da je to bio i ja~i manastir od Lipqa.

Kad do|o{e Turci wima je to smetalo pa ras}era{e kalu-|ere i |akone, a u manastir su kowe vezali i kazali da je to wihova{tala. Kalu|eri pobegnu preko Save u manastir Oraovu i tamo ione kwige poneso{e. Posle su Turci razvalili manastir da senikad ne zna ni |e je bio. Onda opet reka pote~e.

Pred ovaj rat po{o jedan kom{ija da ore wivu, kad plugudari u neko kamewe i obatali se. Onda neki od na{ih po~e{e tukopati, pa do|o{e i iz Bawe Luke ti {to o tome znaju i reko{eda su to temeqi manastira Stupqe.

Sam dragi Bog zna da li je to tako, a qudi mogu samo naga-|ati.

** ** **

U selima izme|u planina Borja, Qubi}a i Javorove sedamgodina pre odlaska turske vlasti iz Bosne, zapo~elo je dugo i te{kopripremano obnavqawe poru{enog i zapustelog manastira Lipqe.Opasna putovawa u Carigrad, da bi se dobila dozvola i podmi}i-vawe lakomih i gramzivih bosanskih vezira u Sarajevu, ko{talisu neobi~no skupo. Narod je davao zadwu paru, a devojke i nevestebez trunke àqewa prilagale su svoje nakite i svadbene daroveskidaju}i sa sebe i vredne niske dukata. Celokupan tro{ak narastena ogromnih dve hiqade cekina ne ra~unaju}i drvo, kamen i rad.A radili su svi – i stari i mladi. Jedni su sekli gra|u, drugivadili i obra|ivali kamen, a tre}i, kao mravi vukli materijal.Neki su, kao svoj prilog, davali hranu majstorima a svi zajedno


starali su se da sakupe novac, kojim }e neimarima biti ispla}eneruke. Glavni graditeq Joso Maksimovi}, hajduk Mili}ev kom-{ija iz sela Boqani}a ispod Ozrena, ve} je gradio i obnavqaonekoliko drugih poru{enih manastirskih crkava, kazivao je daje Mili} davao priloge za gradwu hramova i kada jo{ nije biohajduk.

Bez obzira na zla koja su ~inili, hajduci su slovili zapobo`ne i po{tovali su sve{tenike, a popovi su im ~esto bilii jataci. Mili}ev doprinos obnovi manastirske crkve u Lipqubio je malo neobi~an.

Nekako u prole}e, kroz tek ozelewenu Javorovu prolazio jeveliki karavan kirixija iz okoline Kotor Varo{a. I{li su uMotajicu, gde su imali neku samaricu. Prepre~iv{i im put nasredplanine, Mili} ih zaustavi, i po{to saznade ko su i odakle, upita:

- Dobri qudi, znate vi |e je manastir Lipqe i je li vamznano da se tamo hram obnavqa i podi`e ?

Kada prestra{ene kirixije potvrdi{e da znaju, haramba{a,ne skidaju}i s wih svoj neprijatni razroki pogled, lagano i zna-~ajno nastavi:

- Kako bi bilo da i vi, kao dobri pravoslavci i ~estitiqudi, dadnete gradwi svoj prilog ? Recimo da, ne budi vam, ne dajbo`e, zapovi|eno dopremite po tovar sige iz Obodnika.

Kramar, stare{ina karavana, oprezno i snishodqivo, usudise primetiti:

- Ali, ~estiti haramba{o, qudima i kowima je potrebnahrana, a mi je nemamo.

Mili} se na to osmehnu i kratko re~e:- To je moja briga, a vi samo, kako vam rekoh, po|ite po kamen.I karavan se okrenu nazad.U selu Lipqu javi{e se Iliji Vukovi}u, uglednom doma-

}inu i stare{ini crkvenog odbora, a ovaj im dade pratwu za Obodnik,gde se nalazio majdan kamene sedre, mekog i vrlo podatnog kamenaza obradu. Nakon va|ewa kada sedra do|e u dodir sa vazduhom osu{ise i postane tvda i lak gra|evinski materijal.


Vrativ{i se sa dragocenim tovarom, kirixije iznenadivelika {arena gomila okupqenog naroda i trpeza s raznovrsnimi bogatim jelima. Dobre hrane i pi}a bilo je u izobiqu. Napravise pravo narodno veseqe pa i kolo zaigra.

Zagrijan pi}em i razdragan lepim do~ekom, sav crven u licu,kramer se obrati svojoj raspoloènoj druìni re~ima:

- ûjte me, moja bra}o draga! Kad smo ovako lepo do~ekani,idemo jo{ jedanput po gra|u za ovu staru pravoslavnu svetiwu iove dobre qude.

To i u~ini{e.

** ** **

Bio neki mlad kalu|er u ovda{wem manastiru Stupqe,lep, stasit, nao~it. A mladost je doba kad se moè mnogo toga zna-~ajnog uraditi ali, bogami, i pogre{iti. O svecima se kod mana-stira slego mnogi narod, a me|u wima najvi{e omladine. Dola-zilo se molitve radi, a i da se qudi vide i porazgovaraju, a mla|ii zabave i kolo poigraju.

Lepotom i glasom posebno se isticala neka cura iz DowihVija~ana, bi}e da je od \ur|evi}a. Kazivali su da je imala grlotako lepo i tanko pa kad bi jela tre{we videlo se kako joj onakocrvene niz wega silaze. Kod tolikih momaka, navede je |avo, pabaci oko na lepog kalu|era, pa i on ne odoli takoj krasoti. O jednomzboru, dok nakratko ostado{e sami, dogovori{e se da se tu ve~enasamo sastanu. I dok su, moè se kazati, jo{ bili u re~i, dotlese na vedrom nebu stado{e gomilati crni oblaci, udarati qutigromovi i padati ki{a. Svet se za~as razbeà, a voda po~e opasnonadolaziti, pa da odnese i crkvu i konake i sve u wima. Dosetise onaj mladi kalu|er {to bi to moglo biti i sve priznade igumanui pokaja se. Nevreme odma prestade i voda stade opadati.

Da bi okajao svoj greh, ode on tu na najvi{e brdo, gde ga jesvako mogo videti, napravi sebi kolibu – }eliju i tu je proìviosve do smrti – samo o kruvu i vodi.

Za onu devojku pri~aju da se malo potom utopila u nekomviru u Sobawskoj.


Kraqi~ino guvno i Rastu{ka pe}ina

U planini, nedaleko od sela Pribini} i ê~ava, nalazi semesto koga narod zove Kraqi~ino guvno. Prota Stevan K. Du{ani}zabeleìo je da u vrh Zlate, u wenom izvoru, zove se jedno mjestoZbijeg. Tu je Crna kraqica qevala zlato i tu su se nalazili wenidvori. Dok smo bili ~obani mi kaèmo: ajdemo se napiti vode naizvoru Crne kraqice. Voda je i{la u wen dvor.

U Bosanskoj vili (1887) pop Jevrem Stankovi} pi{e: ûosam od pokojnog popa Stojana da je kraq bosanski Stevan Toma{evi}imao svoje letne dvore u toj gradini, a da je najvi{e wegova kra-qica tu u leto stanovala. Kraq je imao tuda zemqe, na kojoj suwegove sluge sijale {enicu i druga ìta. U {umi âvki na podrugsahata od gradine ima jedno mesto, te se zove “Kraqi~ino guvno”(arman) gde je ta ista kraqica vr{ila {enicu. Svuda su bile wiveoko toga guvna, a danas je {uma, samo gde je guvno tu je okr~ena wiva.Guvno se i danas poznaje; koliko je bilo veliko, mogao bi na wemuovr{iti 200 osmaka {enice.

Blizu kraqi~inog guvna u po {ume ̂ avke imaju jedne strane,koje se zovu “Vinogradine”. Po tim stranama i danas ima mnogovinove loze, koja je podivqala u {umi; pripovedaju, da su tu bilikraqi~ini vinogradi, odakle je dobijala dobro vino.

U {umi Javorovi zna se na dosta mesta da je kopano, kao daje neka ruda topqena. Ima mnogo polupanih komada kotlova od tu~a;narod pripoveda, da su ovde za vreme kraqa Stevana Toma{evi}akopane rude, od kojih je kraq topio srebro i kovao novac. Kaù dai sad ima negde u {umi Javorovi magaza u zemqi, gde je kraqevahazna sa sedam punih kaca novca, al je mu~no do}i do wih, jer imastraàr i ne da nositi novaca, niti da uni}i.

Ima opet brda{ce, koje se zove Drenova~a; po wemu imanekih zakopina, a dosta puta, kad je iza ki{e, moè se tu na}i pokoja stara para kolik novac od dvadeset nov~i}a a ima i mawih.Na wima su likovi jednaki, slova su glagolska, a te su pare sre-brene; nalazilo se i zlatnih, pa kaù da su i na wima iste slikekao i na srebrenim. Pripovedaju stari, kad je kraq iz Javorove


vadio i topio srebro da mu je na Drenova~i bila tarafana, gde jenovce kovao; a te parice {to se ovde nalaze da su wegove.

Ima i ~uvena velika pe}ina Rastu{ka, u koju bi moglo statipet hiqada sveta; moè{ po woj hodati ~itav dan a nigde kraja nebi na{ao. Mnogo po woj ima sokaka i rasputnica, da ~ovek za|e,nikad ne bi znao iza}i. Koji po|e po woj hodati, mora po ~itavutorbu lu~a poneti, a jo{ vi{e ère vatre, da moè zapaliti lu~ili sve}u, jer pu{e neki vetar pa utrne sve}u. Kazuju, koji su uwu daleko i{li, da ima po woj mnogo kojekakvih tragova od ~izamai kundura, a ima i zna se, da su kola tuda i{la. Narod pri~a, datu stanuju vile i da kad bude pred kakav pomor qudski, da se tu~uje {kripa kola i vikawe na volove. U tu su se pe}inu krili haj-duci, kad im je pretila kakva opasnost; i bivali su u woj po vi{evremena a po neki su tu i zimovali. Narod pri~a, da je u tu pe}inuuni{la krava, i za wom vo bak, pa da je ~ak posle izi{la sa teletomu Ozrenu, jer ima i tamo taka ista pe}ina.

U~iteq iz Pribini}a, Petar Bogunovi}, u kwizi Iz usor-skog kraja i okoline o Kraqi~inom guvnu pi{e slede}e:

U blizini sela ê~ava, na visoravni âvka planine, nalazise jedan lep proplanak - sa kojeg je {irok vidik na sve strane –zvani Kraqi~ino guvno.

Za ovo mesto postoji narodno predawe, da je tu do~ekananeka bosanska kraqica i weni svatovi koji su dolazili iz drugekraqevine. Tu se svatovi odmarali pre nego {to su po{li u Bosnu.Narod je tu do~ekao kraqicu i darove donosio i zato se to mestozove – Kraqi~ino guvno.

Guvno (arman) ozna~ava mesto gde se vr{e ìto, pa prematome, moglo bi se zakqu~iti, da je Kraqi~ino guvno poznato potome, {to je tu narod donosio ìto za porez (hak) vlasteli ilidràvi. Ali kako je to mesto podaleko od naseqa, u planini, tapretpostavka otpada.

Povod narodnog verovawa o Kraqi~inom guvnu treba tra-ìti na drugoj strani. Po mom mi{qewu, ono se zasniva na isto-rijskom doga|aju iz sredweg veka. Izgleda dosta ~udno, obziromna “kraqevske” svatove u malom planinskom selu, ali ipak nije


nemogu}e. Evo kako: U poveqi bosanskog bana Stefana II Kotro-mani}a (1323-1353) pisane godine 1323. stoji da ban i brat muVladislav daju knezu Grguru Stipan~i}u selo ê~avu, Hrstu{uitd. kao dar za wegovu vernu slu`bu, kad su ga kao vo|u ispredvlastele poslali burskom caru (bi}e ugarskom kraqu) po gospojuzaru~nicu bana Stefana. Kako je iz istorije poznato, Stefan senameravao oèniti sa groficom Ortenbur{kom, ali kad se taènidba razvrgla, te se godine 1323 oènio sa Jelisavetom, k}erkomkujevskog vojvode Kazimira, koja je bila ro|akiwa ugarske kraqice,te stanovala na dvoru ugarskog kraqa Karla Roberta, s kojim jeStefan bio u prijateqskoj politi~koj vezi.

Kako se ê~ava nalazi na Ukrini, biv{oj granici tada{weBosne sa Usorom, i na najkra}em putu iz Bosne u ugarsko kraqev-stvo, i ako uzmemo da je Stipan~i} bio odaslat po banicu, moraoje tim putem pro}i.

U tom slu~aju bilo bi narodno verovawe o Kraqi~inomguvnu istinito. Svakako je velika mogu}nost, a i prirodno, da sebudu}a banica, koju prosti narod naziva kraqicom, tim vi{e kadje dolazila sa kraqeva dvora, do~eka sve~ano na granici budu}ezemqe. Tu je iza{ao, sigurno, i sam ban sa vlastelom i odanimnarodom. Tu su izno{eni darovi i bio odmor pre nego {to sukrenuli daqe na jugoistok preko Vranduka u tvrdi Bobovac iliKraqevsku Sutjesku, prestonicu bosanskih banova.

Povodom ovog istorijskog doga|aja nastala je, po momemi{qewu, tradicija o Kraqi~inom guvnu, koja se u narodu ~uvapreko 600 godina.

Na po{letku primetiti mi je u korist moje pretpostavke,da narod ne zove guvno samo ono mesto gde se ìto vr{e, ve} svakookruglo i ~isto mesto, proplanak, na kojem se moè kolo uhvatitiili neko drugo veseqe obaviti.

Grobqe Vojvode Mom~ila

U~iteq iz Pribini}a, Petar Bogunovi}, u kwizi “Iz usor-skog kraja i okoline” pi{e i o grobqu vojvode Mom~ila koje senalazi u Vru}ici nedaleko od Tesli}a.


U slivu doweg toka Male i sredweg toka Velike Usorenalazi se na vi{e mesta, u mawim i ve}im grupama, kao i pojedince,starinski nadgrobni spomenici (ste}ci, kamenovi, biqezi). Naj-interesantnija grupa nadgrobnih spomenika je u selu Vru}ici,kraj istoimene bawe, na jednom malom breùqku, na jugozapadnojpadini brda Stra`benica, na kojoj se jo{ i danas razabiru temeqinekog starog grada. Sa tog breùqka otvara se lep vidik premazapadu i jugozapadu, dok je prema istoku i severu zatvoren Stra`-benicom i Gradinom, povrh koji vodi neki stari kameni drum,koji narod naziva Kaldrma.

Grupa ovih interesantnih nadgrobnih spomenika sastojise od tri ste}ka (kamena, biqega), od kojih se svaki razlikujeposebnim oblikom i veli~inom. Prvi i najve}i, za koji narodveruje da je grob vojvode Mom~ila ima veliku prizmati~nu osnovu,pravilno izgra|enu od jednog komada. Na toj plo~i leì preva-qeni gorwi deo spomenika, koji ima oblik pravilnog sarkofaga,u obliku ku}e sa krovom na dve vode. On leì sru{en sa doleokrenutom severnom stranom, pa se ornametika moè videti samona gore okrenutoj ju`noj strani. Tu je pravilno utesana ruka(desnica) od ramena, savijena u laktu, sa {akom koja drì topuz.Sama glava od topuza je elipti~nog oblika sa tri reda brazda,odnosno izbo~ina. Ta skulptura je izra|ena vrlo lepo i za ono vremeupravo umetni~ki. Po poloàju utesane ruke sa topuzom, jasno jeda je pokojnik okrenut glavom prema zapadu, kao {to se kopajupravoslavni hri{}ani. Da li ima kakve ornamentike ili natpisana suprotnoj, severnoj strani, okrenutoj sada prema zemqi, nijepoznato ni najstarijim qudima u selu. Ali se moè zakqu~iti dani severna strana nije ostala prazna, ve} da je i na woj utesan istiili {to je jo{ verovatnije neki drugi znak, obele`je mo}i i vla-darstva. Lako je mogu}e da se na toj strani nalazi natpis.

Za drugi ste}ak narod veruje da je grob supruge vojvodeMom~ila. Mawi je od prvog i nalazi neposredno uz wegovo uzglavqe.Ovaj ste}ak ima po sredini vodoravno utesani pojas 14 cm {irok,od koga se po~iwe suàvati i zavr{ava se u obliku kupole na~ijem se vrhu nalazi istesana jabuka iz koje se spu{taju na svestrane udubine (brazde) i 14 poqa.


Tre}i ste}ak je, po narodnom verovawu, grob sina vojvodeMom~ila leì ju`no od glavnog. Po svojoj izradi je najjednostav-niji, a po veli~ini najmawi. U obliku je ku}e sa krovom na ~etirivode, ali se ne zavr{ava u jednom {qemenu, ve} svaka strana imaoblik pravilnog trapeza. Na gorwem delu pravouglog vodoravnogkrova istesana je jabuka. Nepodeqeno je narodno verovawe da uovim grobovima leè kosti ~lanova porodice vojvode Mom~ila,koji je nekada vladao ovim krajevima. Pri~a se da je dvorce imaona mestu gde se sada nalaze ostaci starog grada. Ispod gradine daje bila velika varo{ i da se i danas zna mesto gde su bile kova~-nice.

I ako na grobovima nema nikakve hri{}anske oznake (krsta)narod tvrdo veruje da su tu sahraweni hri{}ani, te da su grobovisvetiwa i ~uvari wihova sela i okoline. Ne dozvoqavaju da ihprekopavaju jer bi ih, po narodnom verovawu, pobio led. Dok nisuimali crkvu dràli su na wima masla odnosno molitve za rodnugodinu. Za vreme velikih su{a dolaze na ove grobove da se moleBogu za blagu ki{icu.

Pri~a se da je za vreme turske vladavine neko pokrenuojedan mawi kamen koji se otkotrqao nekoliko metara u dolinu.Te ih je godine pobio stra{an grad (led), pa su ponovo izvuklikamen na staro mesto. Ovo verovawe prelazi s kolena na koleno,te ih ne moè niko uveriti o protivnom. ûo sam da da jo{ i danasdolaze na grobove oni kojima je u~iwena neka nepravda ili ihti{ti neki bol, pa u samo}i, veruju}i da to ~uje dobri vladar,prokliwu svoga protivnika koji im je nepravdu u~inio i bol naneoi veruju da }e kletva sti}i protivnika jer je upravqena sa togamesta.

Sve do prole}a 1916. godine bili su ti grobovi nedirnuti.Narod je to branio, a Turci ih nisu dirali, jer na wima nije bilonikakvih hri{}anskih obele`ja. Tada je vojni austrijski koman-dant Bauer zapo~eo otkopavawe jednog groba. Wegovoj zapovestiniko se nije smeo protiviti. Od ranog jutra se kopalo, ~ak i mini-ralo, da bi se napokon, tek oko tri sata posle podne, dokopali dojednog groba (kostura). I tad se dogodi ne{to {to u~vr{}uje narodno


verovawe: “I u taj ~as – pri~a jedan starac – dok su oni prebi-rali zemqu i pregledavali kosti oko glave, iznenada se naobla~ii udari stra{an pqusak. Muwa opali u jedan hrast u neposrednojblizini grobova. Svi se razbeà{e odnev{u nekoliko komadi}ahaqinke, i dva tri prsten~i}a, a grob ostavi{e otvoren. Sutradanposla{e radnike, da povrate zemqu u grob i da ga zatvore.” I zaistai danas se vidi, na mestu gde je kopano, da je to bilo neko lai~koistraìvawe i da je obavqeno u ùrbi i ostavqeno u neredu.

Kako pi{e Petar Bogunovi} on }e kasnije u sarajevskomNarodnom muzeju (u dvorani za sredwovekovne starine pod imenom:Predmeti na|eni u Vru}ici pod jednim kamenom) videti jedanzlatan prsten, po izradi dubrova~kog porekla (na gorwoj straniprstena su dve glave, mu{ka i ènska, a sa dowe strane dve rukesastavqene u znaku rukovawa - pozdravqawa), jedan srebreni prstensa te{ko ~itqivim natpisom (natpis je pro~itao istori~ar Vl.Skari} – }irili~nim slovima je napisano “Vernima Bog pomaè”),kao i jo{ jedan zlatni prsten sa lepom ornamentikom. Osim togatu se nalazi nekoliko komadi}a skupocenog brokata sa zlatnomìcom (potkom) - ostacima ode}e. Napokon tu se nalazi i jedankomad èqeza i veliki ekser kovanac.

Turska sudanija i austrijsko azbindovawe

Profesor Radojevi}, u ranije navedenom tekstu, pi{e izme|uostalog i o sudstvu u vreme turske vladavine. Pravda se delila usudu (me{}emi) ali je, po Koranu, ve~noj pravdi svuda vaqalosluìti, pa i presu|ivati i na drugim mestima (izvan me{}eme),kao n.pr. u xamiji, {koli-medresi, na putu i t.d. Su|ewem su sebavile kadije (sudije), koji su se prema prirodi samoga posladelile na vi{e vrsta (kadije i muftije; ulema, imami, mujezinii dr.). Za sitnije me|usobne sporove i hri{}ani su imali svojestare{ine (knezove). Sudilo se po Koranu i drugim muslimanskimzakonima i uredbama, a Hri{}ani su svoje omawe sporove samiraspravqali kod kneza po obi~ajnoj narodnoj pravdi.

U Turaka je u upravi brzo ovladala korupcija (kvare`), a uupravu su mogli u}i samo muslimani. Dràvna su se zvawa ubrzo


po~ela gotovo javno prodavati i kupovati za velike sume novca, asvaki je gledao da se kako, ma bilo i za novac dokopa kakvogazvawa, te da se mitom i globqewem raje {to lak{e nagrabi blaga.Vlasnici su postali tako podmitqivi i pristrasni, da je mestopravde i zakona svuda predwa~ila nepravda i samovoqa. Hri{}aninbez velikog mita, nigde u turskoj vlasti nije mogao na}i pravdeni zakonske za{tite, pa ma {ta radio i ma kakve dokaze podnosio(Kadija te tuì – kadija ti sudi).

Usmena predawa o tome kako se sudilo pri kraju turskogropstva i kako ka`wavalo za vreme austrougarske vladavine zabe-leìo je Bo{ko N. Petrovi}.

Sud ili sudanija, kako se u tursko vreme zvala, radila je usastavu: kadija i dva presuditeqa. Presuditeqi su bili predstav-nici istog naroda kao i onaj kome se sudi. Okrivqeni je obi~noosu|ivan na batiwawe, a broj batina zavisio je od teìne u~iwenadela. Osu|enik bi bio ukle{ten u posebnu napravu, zakapijan ixelat izvr{iteq bi pristupio batinawu. Batinawe je vr{eno javnoi to po debelom mesu ili stopalima. êsto su stopala i stra`wicaposle toga ostajali bez koè pa se na ubijeni deo tela mesecimaprivijala jagne}a ili jare}a koìca.

Bo{ko N. Petrovi} pi{e da mu je potomak jednog presudi-teqa ispri~ao kako je wegov predak bio najstroìji u izricawukazni i za{titi carevine, pa su ka`wenici zbog wega uvek dobi-jali koju batinu vi{e. Kaè da je to razlog {to je wegov predakkasnije leào i na posteqi umirao 15 godina. Na tu temu se idanas u Vru}ici kune: “Dabogda ti bila laka smrt ko Simi M..i}u.”

Mada je Austrougarska u odnosu na Tursku bila boqe ure-|ena pravna dràva, Bo{ko N. Petrovi} pi{e o surovom ka`wa-vawu koje je vr{eno za vreme Prvog svetskog rata. U to vreme jeDestilacija drva bila povojni~ena i u woj su radili deca, stari,bolesni i iznemogli qudi jer su zdravi mu{karci mobilisanina front. Za radnike povojni~ene firme uvedena je veoma te{kakazna koju su jedni zvali azbindovawe, a drugi abindovawe.

Komadant Destilacije bio je kapetan Sajc iz Budimpe{te.Reìm je bio vi{e nego strog. Svaki prekr{aj radnika morao je


biti prijavqen od strane poslovo|e, jer u suprotnom sledi ka`-wavawe poslovo|e zbog neprijavqivawa krivice radnika. Tako seuvek na raportu kod kapetana nalazio prili~no veliki broj rad-nika. Prestupi su bili razni, a posebno su se strogo ka`wavaliizostanci s posla zbog slave, Boì}a i sli~no.

Kazna je izvr{avana javno i izvo|ena tako {to se na speci-jalno izgra|enu napravu radnik ve{a s rukama na le|ima vezanim,pa od zemqe odignutim i tako visi odre|eno vreme. Na ulazu uDestilaciju bila je ta naprava – recimo “~engele” na kojoj su ve{aniradnici. Obe{eni radnik visi leti na suncu obliven znojem, aiz usta mu to~i bela pena dok roj muva nemilosrdno napada wegovotelo. Obe{eni su ~esto u besvesnom stawu, pa zaduèni radnikbaci mu u lice {oqicu vode i tako mu olak{a patwu. Zimi se obe-{eni smrzava od hladno}e, a pena iz usta izlazi i pravi ledenicudo zemqe. Kazne su trajale od 30 minuta do dva sata. Nakon skidawas ve{ala ka`weniku treba vremena da se vrati u normalan ìvot,pa su se radnici takvih kazni jako bojali.

Prelazak na islam

Bo{ko N. Petrovi} je zabeleìo i predawe o Luki koji jetako|e bio presuditeq u sudaniji, odnosno sudija u sudu. Poslejedne odluke sudanije Luki se ~ini da je odluka nepravedna, alipo{to je kadija energi~no bio na strani Kadune dao je i on svojglas za odluku.

Posle zavr{enog su|ewa okupio se Divan u pro{irenomsastavu i uz prisustvo visokih li~nosti carevine.

- Luka svi mi znamo ko si, kakav si i kakav ugled uìva{gorikarce kod naroda – po~eo je beglajbeg. Zna{ kakva je zemqa uBari}ima. Pored same je Male Usore. Puna je naplavaka i ne trebajoj mnogo torine. [to god baci{ raste ko iz vode. Uz malo radako{evi i hambari su puni. Mi mislimo da bi to tebi odgovaraloiz vi{e razloga. Tu je carska xada, jaka i bistra reka, a i {uma tije na dohvat ruke. Ako bi pristao da pre|e{ na Islam, ne bi pla}aonikakve obaveze, a Alah bi te rodom i beri}etom debelo nagradio.Pa eto valah, mi ti to nudimo! – zavr{io je beglerbeg.


Re~ po re~, jedan po jedan, pa i posledwi uglednik re~eLuki da je to prava stvar i da on nema {ta da misli. Luka se mu~i,ne zna {ta }e.

- Dobro, ~estiti efendija, pristajem! – re~e Luka crvenalica kao paprika i sa jakim {umovima u glavi kojih po~iwe da seboji. Ceremonija prelaska na islam brzo se zavr{i. Prava zlatna~alma i svilaj oko pasa ukrasi{e Luku – Sadika koji svoj pris-tanak na novo ime potvrdi otiskom kaìprsta desne ruke. Pored~alme na glavi i svilaja oko pasa dobio je i srmom navezen i gaj-tanima oki}enu kratku kabanicu. Wegovoj hanumi spremqena je~oha, kadifa i kundure, ali i {amija srmom i zlatom pro{arana.Lukin kow je dobio novi pokrovac ba{ onakav kakav je u begler-begovog kowa.

Luka – Sadik i wegova porodica preseli{e se u Pribini}u ku}u ve} ranije neposlu{nih kmetova, a u Bari}ima uze{e zemqekoliko su èlili po svom izboru i uz begov blagoslov. Wegov bratVuk oti{ao je daleko u planinu i svojoj porodici na brzinu sklepaoneku kolibu. Predawe kaè da su po Luki - Sadiku Sadikovi}idobili svoje prezime, a po Vuku Vukovi}i svoje.

Predawe kaè da se Sadik, kad je u{ao u godine, grdnopokajao {to je olako pre{ao na Islam i bratu Vuku je po~eo redovnoodlaziti na krsnu slavu – Svetog \ur|a. Idu}i kroz Miladi}e,Miqanovi}e i Babi}e obja{wavao je qudima da se nije odrekaosvoje slave i svojih obi~aja, ali da je pred Bogom gre{an {to nijedo kraja ostao veran svojoj veri, iz koje ga niko silom nije isterao,nego pohlepa i lakomislenost.

Ovde treba dodati, da u zapisima koji se nalaze u Legatuprofesora Svetozara St. Du{ani}a pi{e da su na reci Vrbawi,koja se nalazi na ju`noj strani Mijajlovca, ̀ ivela bra}a Vuk, Savoi \ura|. Savo i \ura| su pre{li na islam, i od wih su Sadiko-vi}i iz Pribini}a i @ili}i iz Stopana. Vuk se nije hteo potur-~iti, nego pobeè u O}au{ i tu se nastani, te se po wemu jedan deoplanine u O}au{u nazva Vukov greben. Odatle su u Pribini}doselili wegovi Jovan, Vid i Kr{ija Vukovi}. Prota Stevan K.Du{ani} pi{e da se se}a kako je hoxa @ili} iz Stopana (koji se


– 1908. godine - odselio u Tursku) dolazio u Pribini} svojimro|acima na slavu \ur|ev dan.

Hajduk Mili} Iki}

Petar Bogunovi} (u kwizi: Iz Usorskog kraja i okoline) oMili}evom grobu u Pribini}u pi{e: To je grob glasovitog haj-duka Mili}a Iki}a iz sela Osiwe, koga je turski zulum natjeraou planine. Sa svojom ~etom mnogo je brige i straha zadavao Tur-cima. Kad se 1871 godine, gowen od turskih pandura, hteo da pre-baci u Borja planinu, do~eka{e ga Turci i ubi{e. Po{to su muodsekli glavu i uzeli oru`je i novac, odneso{e odse~enu glavu uTe{aw, gde je na gradu tri nedeqe visila na kocu, na strah hri{-}anima, a na veseqe turskoj redifi, koja je time pobedu slavila.Narod, kojemu je Mili} bio za{titnik i osvetnik, zakopa na mestupogibije wegovo telo kriomice od Turaka.

Bo{ko N. Petrovi} zabeleìo je usmeno predawe o pogi-biji hajduka Mili}a Iki}a koji je, sa svojom druìnom, delovaona podru~ju od Pribini}a do Dervente. Po predawu Mili} Iki}je imao za{titnu amajliju koju mu je napravio hoxa iz Plawa. Pri-tisnuta teretom iznu|ivawa iskaza jedna baba iz âvki kod Kula{aodlu~i otrovati Mili}a Iki}a i wegovu druìnu. U hranu im jestavila tatulu. Hajduci su jeli i krenili preko Javorove pobole-vaju}i od stomaka. Potera im je bila stalno za petama stigli su uDu{ani}e u Pribini}u i tu zano}ili. Ku}a je bila tokom no}iopkoqena od Turaka. Otrovna trava u~inila je svoje. Fiziolo{kapotreba naterala je Mili}a Iki}a da iza|e iz ku}e. Po savetu hoxeuvek je pri tome morao skinuti amajliju, jer posle ne bi vredela.U~inio je to, a onda su planule pu{ke sa svih strana. Mili} Iki}je ostao na mestu mrtav, a ostali hajduci su uspeli pobe}i. Turcisu Mili}a Iki}a glavu odsekli i odneli u Te{aw, a telo pokopalina drumu koji od glavnog puta Tesli} – Bawaluka vodi ka seli{tuDu{ani}a – Lipqanskih u Javorovi. Nabijena na kolac glava Mili}aIki}a bila je na te{awskoj tvr|avi nekoliko dana, a Turci supevali:


Oj Hajdu~e Mili}u Iki~uti zavr{i u svom Pribini}u...

Bio je to i kraj Mili}eve hajdu~ke druìne nakon {to jeu âvki – Kula{i li{ila ìvota babu izdajnika i osvetila svogharamba{u. Ima i jedno predawe koje kaè da su Frawevci biliblagonakloni Turcima, jer su bili u punom zamahu izgradwe svojihbogomoqa uz tursko odobrewe. Neki i ovu izdaju i trovawe hajdukapovezuju s tim. Koliko je ono osnovano te{ko je govoriti mada jebaba bila iz reda frawevaca.

Mom~ilo Spasojevi} (Hajduk Mili}) pi{e: Sasu{ena glavahajduka Mili}a Iki}a, s koca na te{awskoj tvr|avi, ispra}ala jeposledwe osmanlijske vojnike, koji su u leto 1878. godine zauveknapu{tali Bosnu, i kao da se podrugqivo osmehivala.

[ezdesetpet godina kasnije, jedne avgustovske ve~eri, sede}ikraj otvorenog prozora u radnoj sobi svoje zagreba~ke vile naTu{kancu, nad rukopisom memoara, Adem-aga Me{i} doglavnikAnte Paveli}a - oca zloglasne NDH, prebirao je po pameti ba{taj doga|aj, se}aju}i se kako je sa ostalom decom, najpre izdalekasa strahom posmatrao tu odse~enu mrku glavu, a potom je, sasu{enui oborenu s koca {utirao po pra{ini.

Sada, kada su prohujale tolike godine, ~ini mu se da je tojedan od znatnijih grehova wegovog ìvota. Za mnoge ve} je ispa{tao.K}erka Nasiha, udata za Hamzaliju Ajanovi}a, poslanika u Skup-{tini Kraqevine SHS- a i urednika opozicione “Pravde”, kaotrudnica, preìvela je tragi~no survavawe wihovog automobilau reku u selu Vrbawi. Brzo posle muèvqeve sahrane udala se za nekogdrogeristu i ìvot okon~ala samoubistvom. Dok sada o svemu tomerazmi{qa, ~uje sina Osmana, {vajcarskog studenta zahva}enogludilom sa svojim paziteqom Hakijom, sna`nim seqa~kim mom-~etom iz okoline Te{wa, kako peva pesmu “Pod Tuzlom se zelenimeraja”.

Ostareli doglavnik usta{kog vo|e odlu~io se, ni sam nezna za{to, da zabeleì pri~u o hajduku Mili}u.


Principovo vrelo

Bo{ko N. Petrovi} pi{e da je o kvalitetu vode na Princi-povom vrelu ispod brda Baxinovac suvi{no govoriti. Vrelo senalazi na skrovitom ali vrlo lepom i sada pristupa~nom mestu.Na tom mestu ~lanovi Mlade Bosne iz Pribini}a, ê~ave, [we-gotine, Tesli}a i Te{wa odràvali su tajne sastanke i planoveza ru{ewe Austrougarske carevine i vr{ili uticaj na socijalnoi nacionalno bu|ewe naroda ovog prostora. Ovim sastancima pri-sustvovao je li~no Gavrilo Princip, wegova saradnica Draga î~a,Nedeqko ûbrilovi} sa jo{ nekim ~lanovima iz Centrale u Sara-jevu.

Nakon stvarawa Kraqevine Jugoslavije ~lanovi Mlade Bosnei Saveza solunskih dobrovoqaca Tesli}a uz veliku podr{ku ipomo} me{tana napravili su spomenik Gavrilu Principu naizvoru koji je, umesto Jelisavetino, nazvan Principovo vrelo.Isto tako su izgradili i spomen ~esmu kraqu Petru Prvom, nasamom ulazu u Pribini} iz pravca Tesli}a s leve strane puta, uznak zahvalnosti za pomo} i podr{ku Mladoj Bosni.

î{}ewe terena od ~etnika

Svetozar St. Du{ani} pribeleìo je 1980. godine (uo~iSv. Save) pri~u biv{eg partizanskog oficira, rodom iz Osje~ana(kod Doboja), o jednoj akciji ~i{}ewa terena od ~etnika.

Bio sam podoficir u jugoslovenskoj vojsci, pa su me Tali-jani zarobili. Iz ropstva sam uspeo da pobegnem i javim se par-tizanima. Oni me po{aqu u Doboj, moj rodni kraj, da ~istim terenod ~etnika. Iz Doboja me upute u Tesli}, a iz Tesli}a sam povre-meno i{ao na teren po obli`wim mestima. Jednog dana, uo~i Boì}a,iz Tesli}a krenem sa svojom ~etom da uni{tim ~etni~ki bunkeru Dubokom Potoku, vi{e Pribini}a. Bila je no}, a sneg dubok.Idu}i ispred svoje jedinice bi mi te{ko pri du{i, kad pomi-slih da treba pobiti bra}u na srpski Boì}, pa svojim vojnicimarekoh da pucaju u vazduh, a ne u qude. U jedinici su bili samo


Srbi i oni me poslu{a{e. Kad smo bunker opkolili otvorimostra{nu vatru iznad bunkera u kome su ~etnici Boì} do~eki-vali. êtnici se razbjegnu, jer nas je bilo mnogo vi{e, a usto onise nama nisu ni nadali, jer su bili izdani. Tom prilikom nikonije bio ni rawen, niti je pogino. Kad smo u{li u bunker pojedemoi popijemo sve {to smo na{li, tako da smo mi umesto wih u bun-keru Boì} proslavili. Posle toga bunker zapalimo i vratimo seu Tesli}. Svojim stare{inama sam kazao da su ~etnici bili ranijeobave{teni o na{em dolasku, pa su se pre nas sklonili.

Bukva koja {eta

Jedan od kqu~nih motiva koji me je podstakao da napi{emi objavim ovu kwigu jeste interesovawe, za na{u porodicu i na{eporeklo, koje je jo{ kao dete ispoqavao moj sin Arsenije – Sewa.Voleo je da mu o tome pri~am. U {koli je ~esto ne{to od toga uzimaokao teme za svoje pismene sastave. Tako je, jo{ kao desetogodi{wak,na svome prvom ~asu istorije u Moskvi (septembar, 1995. godine)napisao odli~an sastav “Porodi~na istorija” (Semeñnað istorið)koji je potom (15.09.1995) objavqen u tada najtira`nijim dnevnimnovinama u Rusiji - Sivodwa (Segodnð). Ovde navodim tekst kojije napisao u Beogradu (oktobar 1998. godine) i koji je wegova nas-tavnica srpskog jezika (Radmila Oreq u O[ “Ivan Gunduli}” –Novi Beograd) poslala na republi~ko nagradno takmi~ewe (pro-gla{ewe pobednika u prole}e 1999. godine nije ni obavqeno zbogNATO agresije na Jugoslaviju). U ovom tekstu (koji je objavqen u~asopisu Duhovnost srpska, br. 11-12/2000), koriste}i izmi{qenelikove, Arsenije je opisao stvarni doga|aj kada je u Pribini}ubukva u toku no}i “pro{etala” oko 500 metara iz wive Bo{ka Bije-li}a (kroz imawe Branka Mali}a i Gostimira Mali}a) do wiveRiste Du{ani}a.


BUKVA KOJA [ETA(reportaà)

Na putu od Tesli}a ka Bawaluci, ispod ìvopisne Borjaplanine, sme{teno je pitomo mesto Pribini}. U wemu su ìveladva vr{waka, Branko Mali} i Nikola Bubi} ro|ena 1917. godine,najboqi drugovi jo{ iz {kolskih klupa. Najvi{e su voleli dasede u Nikolinom dvori{tu na breùqku ispod stare bukve odaklese pruào lep pogled na okolinu.

Jednog lepog prole}nog jutra 1990. godine, kao i obi~no,veoma rano se probudio deda Branko obradovan {to se kroz zavesena prozoru naziru prvi sun~evi zraci i {to posle vi{ednevnihki{nih dana osvi}e lep dan. Ustao je i sa prozora pomerio zavesu,kako bi sunce {to vi{e obasjalo sobu, i na svoje veliko zapre-pa{}ewe u dvori{tu, ispred samog prozora, ugledao je ogromnuNikolinu bukvu. Jo{ jednom je dobro protrqao o~i da vidi da lije budan. Iza{ao je napoqe opipao bukvu, ne`no milovao Niko-line i svoje inicijale koje su kao deca urezali u wu, u{tinuo seda bi se uverio da li je ìv i uputio se na breùqak ka Nikoli.

Branko probudi svoga prijateqa i ispri~a mu {ta se desilo.Nikola ne veruje i misli da je to jedna od mnogih dosetki {aqiv-xije Branka. Polako ustaje, izlazi pred ku}u i uverava se u isti-nitost Brankove pri~e. Zajedno, po bukvinom tragu, odlaze ka Bran-kovoj ku}i ispred koje se ve} sakupqaju me{tani. Stara bukva jeu svojoj “{etwi” od Nikoline do Brankove ku}e za sobom ostaviladuboki trag, prolaze}i na putu kroz imawe Bogdana Mitrovi}a,ve{to obilaze}i pored wegove ku}e, {tale i stogova sena.

Uskoro se i celo selo okupilo oko bukve koju deda Brankoodmah “krsti”, a ostali prihvati{e – “bukva koja {eta”. Razvi seù~na rasprava o tome kako se to desilo i {ta to zna~i. Starijisu govorili da to “ne sluti na dobro”. Stefan, predvodnik grupemla|ih koja ne prihvata sujevjere staraca, poku{ava da to objasnikao normalnu prirodnu pojavu nastalu kao posledicu obilnihproletnih ki{a i podzemnih voda.

Stariji i daqe tvrde da to bog {aqe znake da }e se desitine{ta lo{e.


- Pa {ta to na primer? pita Stefan.- Na primer rat, odgovara jedan od staraca.Niko od prisutnih nije tada slutio da }e kroz samo dve

godine izbiti rat koji }e doneti puno qudskih `rtava i drugihnesre}a. Jedino deda Branko razgovor poku{ava da usmeri uveselijem tonu i u {ali zapitkuje svoga najboqeg druga:

- Kakav si mi ti doma}in, Nikola, kada od tebe i bukvebeè ?

Ubrzo se pro~ulo za ovaj doga|aj i qudi iz obli`wih selasu dolazili da vide “bukvu koja {eta”. Posle izve{taja regionalnetelevizije dolazi beogradska televizija i izve{ta~i najtira`nijihnovina iz Jugoslavije, a kulminaciju je predstavqao dolazak stranihreportera. Broj posetilaca se pove}avao iz dana u dan. Brankovunuk Bane predloì dedi da naprave rampu i napla}uju razgle-dawe “bukve koja {eta”, a zara|eni novac podele sa dedom Nikolom.Uskoro se razvio pravi biznis. Me{tani sela su bili ponosni isre}ni. Wihovo selo je iznenada postalo poznato i u wega je sva-kodnevno dolazilo puno novih qudi. Stare polupuste prodavnicei kafane postale su tesne, te su se otvarale nove. Neki su po~elida izdaju sobe posetiocima koji su odlu~ili da u Pribini}upreno}e, otkriv{i neo~ekivane lepotu ovih predela i èle}i daposete i manastir iz XIII veka u susednom selu Lipqe. Svi subili zadovoqni osim Bogdana Mitrovi}a koji je traìo i svojdeo zarade jer je bukva “{etala” wegovim dvori{tem. Branko je tokroz {alu odbijao govore}i kako je bukva Mitrovi}u besplatno“uzorala” oko 500 metara wive.

Kada je biznis bio dobro razra|en tokom jedne no}i bukvaje izgorela, {to je izazvalo razli~ite komentare i obja{wewa.Me{tani su bili tu`ni jer je selo ostalo bez mnogobrojnih pose-tilaca, a oni su se vratili svom svakodnevnom, monotonom ìvotu.Najtu`niji su bili dva stara nerazdvojna druga jo{ iz |a~kih dana.Ubrzo je deda Nikola iznenada umro, a deda Branko je prestao dase {ali, sve re|e se vi|ao sa me{tanima i povukao se u ku}u.Jedino {to je, kao i ranije, ~esto i{ao u {etwu po {umi sa svojimvernim psom Lisom.


…I posle desetak godina, u dugim zimskim no}ima, oku-pqeni me{tani naj~e{}e prepri~avaju doga|aje vezane za “bukvukoja {eta”, mada je u me|uvremenu na ovim prostorima bilo dostaburnih zbivawa.

Razni drugi zapisi

U pisanoj zaostav{tini prote Stevana K. Du{ani}a moèmona~i i slede}e zapise:

Predawe govori da je Marica u Pribini}u ime dobila poreci Marica nakon povratka ratnika sa boja protiv Turaka.

** ** **

Na Bajri}a seli{tu bilo je ukopano pet popova. Kaù dasu se prezivali Savanovi}.

** ** **

Iznad Jezera (vi{e Lazinog to~ka) blizu izvori{taVelike Ostru`we ima pe}iwa. U woj je bila ~etni~ka arhiva.

** ** **

Stojan Mali} bio je osu|en, kao ~etnik, na 20 godina robije.Izdrò je 18 pa je potom pu{ten. Ne bi robiju preìveo da munije sestra Cvijeta nosila kuruzu u Zenicu. Ona bi umesila ponekolko kuruza pa bi pe{ke na le|ima nosila do Zenice jer nijeimala ~ime prevoz da plati.

Nazivi drve}a, cve}a i trava: Vo}ke: jabuke, kru{ke, {qive, tre{we, vi{we, oskoru{e,

mu{mule, orasi.Listopadno drve}e: javor, bukva, hrast, breza, lipa, grab,

jasen, klen, glog, brest, zova, vrba, topola, jasika, bagrem, jova ilijo{ika, lijeska, dren, divqa jabuka, divqa kru{ka, divqa tre{wa


êtinari: bor (beli i crni), jela, smreka, tisa, ari{,Cve}e i trave: Bosiok, Miloduv, Kaloper, Kadipa (velike

su ùte, a male crvene), Metva, Qubica, Ka}un (kod wega najprepo|e bijeli cvat), Piskavac (kod wega najpre po|e ̀ uti cvat), Pelim(sluì kao lijek), ûber (sli~an bosioku), ]aba ili Sarajac,Sr~anik (sluì kao lijek), Iva (Progovara trava iva: Ne kopaj miìqe, od mrtvoga stvori}u ìve).

Nazivi gqiva: vrgaw, rujnica, lisi~arka, ko`wa~a – kozara,mlije~nice – bjelogqive, sirogriz.

Nazivi {umskih plodova: jagode, kupine, maline, borov-nice, drewine, le{nici, {ipak.Nazivi divqih ìvotiwa i ptica:

Divqa~: medved, vuk (kurjak), lisica, divqa sviwa - vepar,srna, zec, jazavac, kuna, lasica, tvor, vidra, veverica

Divqe ptice: slavuj, detli}, {eva, kos, vrabac, ùna, sje-nica, prepelica, pjevalica, drozd (pjeva ko drozak u proqe}e),~vorak, fazan, divqa patka, divqi golub (veliki golub vi~e: pro-klet bio, a mali: sij luk), grlica, ùtica, lastavica, jarebica,tetrjeb, kukavica, kre{talica, kusovica, brqak, sova, gavran, vrana,svraka, ~avka, kreja, orao, jastreb

Nazivi riba: pastrmka, jeguqa, klen, krku{a, pe{av, pi{kur.Imena doma}ih ìvotiwa:Ovce: Anica, Bela, Bibica, Biberka, Bjelica, Breza, Brwa,

Bu|a, Vila~ka, Visoka, Vranovka, Golubica, Granica, Gruda, Gara,Garica, Gra{a, Gra{oka, Griva, Danica, Du{anka, \evojka, Dra-gica, @uja, @uica, Zvjezdica, Jaba, Jablanka, Javilica, Javorka,Jelka, Ki}ena, Kokica, Kopilica, Kruna, Laica, Li{tra, Lepa,Miqa, Pobeza, Sivica, Slavojka, Sjemenka, Srnava, Spasa, Sre}ka,Pewa, Povrboga, Plavojka, Putonoga, Radojka, Ranka, Ruda, Ruìca,Rumenka, Cvijetooka, Cvijeta, Curica, [arooka, [ukica, [u{a– ovnovi: Vila{, Garan, Javioc, Kovr~an, Miqan, Putan, Kopilan,Sre}ko, [aran.

Koze: La{tra, Kukoroga, Kreza, Krave: Bjelava, Gizdava, Dikuqa, Draguqa, @utuqa, Zekuqa,

Pajka, Perava, Plavuqa, Plemenka, âduqa – volovi: Bjelan, Vra-


towa, Garowa, Gizdowa, Goluban, Zekowa, Zlatowa, Kitowa, Pla-vowa, Rudowa, [arowa.

Kowi: Alat, Vranac, Dorat, \ogat, Zekan, Kula{.

** ** **

Proose~ne cene u Bawaluci u oktobru 1855. goodine bile su:ul~ek (40 oka, odnosno 50 kg) p{enice – 30 pjastera (pj); ul~ekkukuruza – 20 pj; ul~ek kukuruza – 20 pj; ul~ek je~ma – 20 pj; ul~ekprosa – 18 pj; ul~ek zobi – 7 pj; oka (1,25 kg) uqa – 12 pj; oka kafe– 9 (pj); oka sviwske masti – 8 pj; oka sapuna – 8 pj; oka {e}era –8 pj; oka pirin~a – 4 pj; oka {qivovice – 4 pj; oka pasuqa – 1,5pj; oka krompira – 1 pj; oka luka – 1 pj; oka bravetine – 80 para;oka jagwetine – 80 para; oka govedine – 70 para; oka sena – 6 para. Austrijski dukat vredeo je 50 pjastera, florin 11 pjastera i 25para, taler 22 pjastera i 50 para, krajcer 4 pare.


na{ih predaka i odnosi se, uglavnom, na period druge ...dusanic.rs/285-417.pdf · zabele`im, za...

Documents

Transcript of na{ih predaka i odnosi se, uglavnom, na period druge ...dusanic.rs/285-417.pdf · zabele`im, za...