Prof. dr VVolfgang ROHRBACH*

NA IZVORIMA ISTORIJE AUSTRIJSKO-SRPSKOG

OSIGURANJA: 200 GODINA AGENATA

OSIGURANJA

Apstrakt

Direktiva Evropske unije o posredovanju u osiguranju iz godine 2002. (do 2005. godine ugrade-na u većinu nacionalna zakonodavstva) svela je sa-mostalne delatnosti agenata i brokera pod jedinstve-ni naziv posrednika u osiguranju. Skeptici su posta-vili pitanje - čemu tako široka tolerancija i moguć-nosti tumačenja za dršave članice EU? Na primeru Austrije se može pokazati da dva sveta prodaje u osiguranju, od ranog 19. veka organski srasla, ne mogu nestati donošenjem zakonskog akta, ma kako on bio važan. Objašnjanje za to treba tražiti u isto-rijskom razvoju. Svi nosimo pečat prošlosti i s njom smo neraskidivo vezani. Mudri zakoni nastaju samo uz uvažavanje ovih meduzavisnosti.

Ključne reči: Direktiva EU o posredovanju u osiguranju, agent osiguranja, broker osiguranja, Uredba o obavljanju samostalne privredne delatno-sti, istorija osiguranja

1. UVOD

U prošlosti i u sadašnjosti bilo je i ima u isto-riji nauke osiguranja Austrije i Srbije čitav niz zajed-ničkih dodimih tačaka.' Agent u osiguranju kao pro-dajni kanal jeste jedno od područja te saradnje. Za-jednički istorijski koreni su nastali već u prvoj polo-vini XIX veka, a rezultat su prekograničnih aktivno-sti osiguravajućih društava u „staroj" Austriji (trš-

Državni univerzitet u Beču; e-mail: consult@uniqa.rs. 1 Jovan Slavnić, „Dosadašnja i buduća zajednička saradnja

srpskog i austrijskog Udruženja za pravo osiguranja", IX-ti tom „Istorije osiguranja Austrije", izdavač: W. Rohrbach, Beč 2008, str. 1213 -1223.

ćanskih i bečkih društava) na Balkanu. Zbog toga je sasvim primereno da se u jednom mediju u Srbiji posveti pažnja nastanku agenata osiguranja u Mo-narhiji pre 200 godina.

2. DIREKTIVA EU O POSREDNICIMA I NJENA PRIMENA

Jubilej nastanka poziva agenta u osiguranju se vremenski poklapa i sa velikom fazom transformacije u EU, bremenitom konfliktima i brigom za buduć-nost. „Ima li poziv agenta svoje sutra?", glasi pitanje koje se u Austriji postavlja u pogledu primene Direk-tive EU 2002/92/EZ2 sa zabrinutošću koja, više nego sam jubilej, podstiče na razmišljanje. U okviru prime-ne Direktive je isto tako važno da se rasvetle posta-vljena pitanja jasnog razgraničenja poziva brokera i agenta u osiguranju, o kojima se do danas u velikom delu Evrope žučno raspravlja.3

S pravne tačke gledišta, slabost celog scena-rija su stare „devize" u novom zakonodavstvu, koje izvesno u ovoj formi ne odgovaraju osnovnoj ideji Direktive. Evropska komisija se poslednjih godina bavi idejom donošenja nove direktive o posredova-nju u osiguranju. U tu svrhu su preduzeti pripremni radovi, kao npr. sektorsko ispitivanje na. planu osi-guranja firmi u Evropi. Cilj nove direktive bi bio harmonizacija i unapređenje „koncepta unutrašnjeg

2 Primena evropskog prava na obavljanje profesije posredovanja u osiguranju izvršena je Izmenom Uredbe o obavljanju samostalne privredne delatnosti (,,GewO 2004").

1 O približavanju položaja nezavisnih agenata i brokera osiguranja u ugovorima koje zaključuju sa klijentima u pogledu obaveza koje oni preuzimaju prema klijentima i osiguravačima sa aspekta uporednog prava pisao je profesor Jovan Slavnić, koncentrišući se posebno na zajedničku obavezu savetovanja klijenata, zaštitu interesa klijenata i osiguravača, odabira osiguravača i polise, informisanja klijeta o riziku, uslovima polise i drugim činjenicama pre i tokom trajanja ugovora o osiguranju u članku „Ovlašćenja i obaveze brokera osiguranja", Zbornik radova „Pravo osiguranja u tranziciji", izdanje Udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije, Palić, 11-14 april 2003, str. 77-90. Ovu tendenciju u ugovomim odnosima i posebno u pogledu izjednačavanja uslova za obavljanje obe ove profesije, koja proizilazi iz osnovnog cilja da oni kao posrednici osiguranja moraju da imaju glavnu ulogu na tržištu osiguranja u distribuciji proizvoda osiguranja koju proklamuje Direktiva o posrednicima osiguranja 2002/92/EC od 9. decembra 2002, ovaj autor je razmatrao u članku „Direktiva Evropske unije o posredovanju u osiguranju od 2002. godine", Revija za pravo osiguranja, br. 1-2/2005, str. 2-17.

35 Revija za pravo osigiiranja * Broj 1/2011

Prof. dr Wolfgang ROHRBACJH NAIZVORIMA ISfORIJE AUSTRIJSKO-SRPSKOG OSIGURANJA,. 35-44 „ r 9 * " • „•„.,, . _ ~ . . I.OMP.T—. X" ' 1 I11—"— 'II • - . :"* > • • _ zjt- .

tržišta" Evropske unije. Prekogranični promet usluga definitivno ne funkcioniše ni u osiguranju ni u po-sredovanju u osiguranju onako kako je to Komisija 90-tih godina zamislila.

2.1. Ukidanje zanimanja agenta - „Ziveo agent osiguranja!"

Propisima Direktive se želelo izjednačiti zani-manje agenta i brokera u osiguranju. Ipak su u poje-dinim zemljama članicama i posle primene Direktive u nacionalno zakonodavstvo ostale velike razlike u osnovnim pravima i ugovornim odredbama. Takođe, odstupaju značajno i odredbe o načinu honorisanja rada i obrazovanju, koje čine uslov za obavljanje ovih zanimanja. Sve ovo može biti pretpostavka za moguće sukobe, za šta je Austrija trenutno markan-tan primer.

U jesen 2004. godine je Državno veće Austri-je (Nationalrat) zaključilo primenu Direktive o po-sredovanju u osiguranju. Od tada nema autonomnog prava za obavljanje samostalne delatnosti agenata i brokera osiguranja, za koje je uveden zajednički po-jam „posrednici u osiguranju". Ovo zanimanje je do-zvoljeno još samo u formi agenta ili u formi brokera osiguranja. Na ovaj način je zapravo obema profesi-jama „oduzeto" pravo obavljanja samostalne delat-nosti. Agenti nisu više samostalan poziv, već napro-sto forma delatnosti. Nadalje, zakonodavac je imao nameru da legalizuje položaj tzv. višestrukog agenta. Jedna od suštinskih tačaka primene Direktive 2002. godine u Austriji je bilo stvaranje samostalnog zani-manja sveobuhvatnog „posredovanja u osiguranju" (§ 94 Z 76 Uredbe o obavljanu samostalne privredne delatnosti - GewO 1994, dalje „Uredba"). Ova delat-nost može da se obavlja u formi agenta osiguranja, u formi brokera osiguranja, savetnika u pitanjima osi-guranja kao i u formi koja se ne određuje na poseban način. Obavljanje ovih delatnosti je bilo omogućeno kao sporedno zanimanje i kao privredna delatnost po posebnom pravu, shodno par. 32. st. 6, kao i firma-ma na koje se ne primenjuje Uredba (par 137. st. 2). U izmeni Uredbe („BGBl. F, br. 42/2008) uveden je novi stav - st. 2a paragrafa 137, koji precizira uslove obavljanja sporednog zanimanja i istovremeno odre-đuje mogućnost zasnivanja nove sporedne delatnosti sa rokom 31. 12. 2008. Od 1. 01. 2009. godine, da-kle, delatnosti posredovanja u osiguranju ne mogu više da se obavljaju kao sporedna delatnost.

Potrošač ne može u praksi da prepozna razli-ku između profesije brokera i agenta u osiguranju. Njemu uglavnom nije poznato da brokeri osiguranja deluju nezavisno i da su obavezni da mu ponude, tj. posreduju u pronalaženju najbolje moguće osigura-vajuće zaštite na tržištu, dok su agenti osiguranja u principu uvek zavisni od jednog ili više osiguravaju-ćih društava. Ovako slaba transparentnost je, s jedne strane, rezultat mogućnosti da isto lice istovremeno obavlja obe delatnosti, a s druge strane, i mogućno-sti da agent nastupa za više osiguravača, pri čemu Uredba za sada još izričito ne zabranjuje posredova-nje u pribavi međusobno srodnih proizvoda osigura-nja. Zakonska regulativa se može posmatrati i u od-nosu na veliki broj lica na koje se odnosi. Sa trenut-no oko 9000 aktivnih agenata osiguranja koji poslu-ju samostalno u Austriji - zemlji porekla ove profe-sije - ovaj prodajni kanal je na drugom mestu u branši, a „spoljna služba" ili „agenti nameštenici" sa 12.000 zaposlenih na prvom.4

3. ISTORIJSKI KURIOZITET U AUSTRIJI

U prvoj polovini XIX-og veka profesija agenta osiguranja doživljava svoj slavni nastanak. Medutim, tokom XX-og veka u Austriji opada njen imidž, a konsekventno i njen ekonomski značaj.' Nešto drugačija situacija je bila u Francuskoj, Spa-niji, Italiji i, naročito, u Nemačkoj. U ovim država-ma je agent osiguranja neprekidno bio najuspešniji prodajni kanal, posebno u osiguranju od štete. Po-setilac velikih gradova navedenih država često mo-že da ugleda logo starih osiguravajućih društava na reprezentativnim zgradama, pri čemu se uglavnom radilo o njihovim agencijama. Ponegde se vidi nat-pis „agencija osnovana 1850". Pod rukovodiocem agencije, koji neretko taj zadatak obavlja već u dru-goj ili trećoj generaciji, je bilo mnogo zaposlenih agenata i personala u upravi osiguravajućeg druš-tva. Krug delatnosti je obuhvatao, pored poslovanja s klijentima, i zadatke poslovnica - sve do pokra-jinskih direkcija. Najznačajniji osiguravači Dunav-

4 Studie der Wirtschaftskammer Niederosterreich iiber "Uber-alterungs-und Nachfolgeprobleme der Versicherungsagen-ten", Beč, septembar 2010, str. 28.

5 Wolfgang Rohrbach, "75 Jahre Osterreichische Gesellschaft fur Versicherungsfachvvissen", in: Bd 7 der Versicherungsgeschichte Osterreichs, Verlag Holzhausen, Beč 2004, str. 851-853

36 Revija za pravo osigiiranja * Broj 1/2011

ske monarhije, koji su imali podružnice diljem Evro-pe, učvrstili su agente kao „protivtežu" zapadnoe-vropskim brokerima u branši. U Austriji je agent za-poslen u spoljnoj službi (nazvan i „agent namešte-nik" ili „zastupnik") imao poseban položaj - i ne sa-rno što se tiče njegovog udela u čitavom poslovanju. Mnogo više treba istaći da on nigde drugde u Evropi nije imao toliki značaj i da je još uvek tako. U nekim zemljama Istočne Evrope i pojedinim društvima za osiguranje na Zapadu postoje akviziteri nameštenici kao u Austriji, ali se tamo pod „nameštenikom u spoljnoj službi" podrazumeva zaposleno lice koje servisira partnere u prodaji. On je serviser brokera, specijalista prodaje ili ekspert. Još pre nego što je Austrija pristupila Evropskoj uniji 1995. godine, profesija agenta je opet postala „salonska" i u neko-liko godina zabeležila zapanjujuću ekspanziju. To se ne ogleda samo u povećanju broja agenata, već i u udelu povećanja poslovanja koji, prema gruboj pro-ceni, iznosi oko 10% novih ugovora.6

Profesija ima svoja tri izvora: zaposleni (na-meštenici) u prodaji koji traže put ka osamostalji-vanjnu ili ih za to animiraju osiguravači; savetnici iz drugih profesija, na primer, savetnik za imovinu ili trgovac automobilima koji, takođe želi da obavlja pravno samostalnu delatnost i, konačno, i brokeri koji često prelaze u agencijski odnos sa društvom za osiguranje (uglavnom iz razloga da izbegnu teret profesionalne odgovornosti koju imaju kao brokeri).7

3.1. Finansijski službenici - preteče agenata osiguranja

Poznati naučnik u oblasti osiguranja Alfred Manes, 1909. godine, a onda ponovo 1936, u svom širom sveta poznatom „Leksikonu osiguranja", od-nosno „Nauci o osiguranju", kaže: „Istorijski razvoj agentskog posla je gotovo potpuno neistražen."

Zbog Prvog svetskog rata i krize u dvadesetim i tridesetim godinama XX veka, koje su konačno re-zultirale Drugim svetskim ratom, osiguranje je zapa-dalo u toliko mnogo ekonomskih i političkih kriza

6 Hans Peer, , ,Paradigmenweehsel in stiirmischen Zeiten", X tom Versicherungsgeschichte Osterreichs (u štampi).

7 Studie der Wirtschaftskammer Niederosterreich „Uberalterungs- und Nachfolgeprobleme der Versicherungs-agenten" , septembar 2010, str. 29.

da se niko nije upuštao u istraživanje istorije osigu-ranja, te se ni u drugoj polovini XX veka nije mo-gla naći informacija o nastanku i ranom razvoju za-nimanja agenta osiguranja. Tek od 1980-tih posve-tili su se autori enciklopedijskog dela „Versiche-rungsgeschichte Osterreichs"8 istoriji agenta osigu-ranja.

Profesija agenta osiguranja postoji u Austriji - uzevši u obzir i preteče - već 200 godina. Mnoge tradicije ovog najznačajnijeg prodajnog kanala Du-navske monarhije su se održale do danas (na pri-mer, konzervativno-elegantni nastup, način jezič-kog izražavanja, drugi po rejtingu poziv viđenih građana manjih mesta, široka paleta aktivnosti ve-zanih za osiguranje i u slučajevima štete).

Preteče agenata su bili (finansijski) pokrajin-ski službenici. Kako je došlo do toga?

Osnivanje pokrajinskog osiguranja Salcbur-ga, kao i Gornje Austrije, datirajoš 1811. godine. Tada su ove zemlje pripadale „Napoleonovoj" Kra-ljevini Bavarske, gde je njen prvi kralj Maksimili-jan 1 Jozef, 1811. godine osnovao državnu ustano-vu za osiguranje od požara.9 Kada su Bečkim kon-gresom Salcburg i regije Dornje Austrije (ponovo) došle u sastav Austrije, u kojoj nije bilo takve vrste osiguranja (osim osiguranja seoskih imanja), nije više niko hteo da se odrekne svog osiguranja od požara. Pod nazivom „Salzhurgisch- ob der En-nsische Brandschadenanstalt" najpre je uveden ovaj južnonemački „uvozni proizvod".

Shodno najvišoj carskoj odluci od 4. septem-bra 1819. godine, u Austriji su se ubuduće sva društva za osiguranje od požara mogla organizovati kao privatne ustanove. Ipak su postojali i specijali-sti osiguranja samo kao (državni) službenici. I tako je izvršen jedan tipično austrijski izbor. Salcburško i gornjeaustrijsko (i drugih) pokrajinsko osiguranje od požara doduše jeste privatizovano, ali ipak su njima i dalje upravljali državni službenici. U izvo-dima iz tekstova publikacije osnivača carske i kra-ljevske privatne ustanove za osiguranje od požara

8 Kao na primer Konrad Hartl u prilogu "Der AuBendienst", u tomu II, str. 162 i Wolfgang Rohrbach u prilogu "75 Jahre Osterreichische Gesellschaft fur Versicherungsfachwissen" u tomu VII, str. 850.

9 Othmar Seefeldner, "150 Jahre Oberosterreiche Landesbrandchadenversicherung", Linz 1961. str. 5.

37 Revija za pravo osigiiranja * Broj 1/2011

Prof. dr VVolfgang ROHRBACH NAIZVORIMA IgpRIJE AUSTRIJSKO-SRPSKOG OSIGURANJA... 35-44

na osnovu uzajamanosti, majora Georga Rittera von Hogelmiillera iz prvog kvartala XIX-og veka, prvi put se pominju preteče agenata, što znači, finansijski službenici koji su na bazi provizije obavljali posao osiguranja kao sporedno zanimanje. 1822. godine Ritter von Hogelmuller 0 se zauzeo da se finansij-skim službenicima dodele zadaci razvoja reklame osiguranja od požara, prijavljivanja i likvidacije šte-te. Viši službenici su trebali da obavljaju poslove osiguranja, osim kao sporednu delatnost, i za „božju platu".11 Samo u vanrednim „nezamislivim" slučaje-vima su „nedobrovoljni" službenici zadržavali 1% zarađene premije kao naknadu. Bečki publicist i pro-fesor J. J. Littrow nije smatrao opravdanim uvedeno naređenje o besplatnoj usluzi, te je pisao: „Vrlo je uobičajeno, bar kod nas, pravilo da službenici ova-kvih instituta obavljaju svoje usluge bez plate. Ovo se svakako dobro podudara sa dobrotvornom priro-dom ovih ustanova, ali ne i sa ljudskom prirodom. Zato verujem da treba i da se plati bar onim službe-nicima koji su veoma opterećeni krupnim poslovima ili onima čiji se poslovi dnevno ponavljaju."12 Na-protiv, običnu reklamu nije smatrao vrednom nakna-de: ,,Do sada smo bili oslobođeni jednog drugog obi-čaja koji je na žalost u Engleskoj gotovo potpuno ovladao. Mislim na takozvane 'dovodioce klijenata' kojih tamo ima mnogo u svakom institutu i koji pri-vlače članove. Tamo broker od svakog člana koga dovede za osiguranje prima deo zarade iz kase insti-uta. Po sebi je jasno da najgori Comptoire imaju naj-više takvih 'dovodioca'."13

3.2. Potreban profil i radni zadaci agenata

U carskoj državi su službenici uživali visok ugled. Kada su nova društva osnovana u Trstu i Be-ču kao akcionarska društva privatnog osiguranja u drugoj trećini XIX veka kao predstavnici „svetske osiguravajuće sile", sve ličnosti koje su radile u ovim moćnim kućama ili za njih, bili su sa straho-poštovanjem nazivani „službenicima osiguranja". U

10 U svom predlogu "Vorschlag zur Theilnahme an den in Osterreich unter der Enns, in Osterreich ob der Enns mit Saizburg, in Bohmen, in Mahren mit Schlesien, in Illyrien und in der Steyermark zu errichtenden Brandschaden-Versicherungs-Privat-Anstalten".

" Vgl. Georg Hdgelmtiller, Vorschlag...a.a.O, str., 11. 12 Joseph Johann Littrovv, "Uber Lebensversicherungen und

andere Versorgungsanstalten", Wien 1832, str. 31f. 13 Littrovv, isto.

nekim osiguravajućim društvima je čak bila obave-zna uniforma, kao u pošti, železnici i sl. Službenici opštinskih službi i okružnih sudova su se intereso-vali za osiguranje domaćinstava i preduzetnika i poboljšavali su svoje prihode bavljenjm posredova-njem u osiguranju. I danas se to oseća kod opštin-skih sekretara koji su često i agenti osiguranja. U prodaju su ušli - kako svedoče brojni časni stari natpisi na vratima i table na ulaznim portalima -hijerarhijski visoko rangirani natpisi „agent", „okružni agent", „glavni agent", „generalni agent" i sl. Novinski oglasi iz druge trećine XIX veka poka-zuju da su generalni agenti osiguranja bili i brojni advokati, notari, bankari i trgovci na veliko. Njima je ova delatnost bila drugo ili sporedno zanimanje koje se ponekad mnogo bolje isplatilo od glavnog. Ipak je sigurno da su lekari, notari, veletrgovci, bankari svojim novinskim člancima obavili vredan pionirski posao u širenju ideje osiguranja.

U Trstu 1 831. je osnovano akcionarsko druš-tvo ,Assicurazioni Generali" koje je u svoj satut unelo odredbu da svi službenici i agenti društva tre-ba da budu i vlasnici njegovih akcija, čime je treba-Io, s jedne strane podstaknuti preduzetnički način razmišljanja14, a s druge strane uspostaviti dragoce-ne veze sa akcionarima u drugim profesijama. Je-dan deo akcionara Generalija je sa „Banco Adriati-co" osnovanom 1826. u Trstu, 1838. osnovao Riu-nione Adriatica di Sicurta, ili kraće RAS, zahvalju-jući kome imamo najdetaljnije podatke o stvaranju mreže agenata i agencija u tadašnjoj Austriji. RAS, inače od 1918. godine italijansko društvo, je 2006. integrisano u grupu Allianz.

Jedna od najstarijih oglasa u vezi agenata našla se 17. januara 1839. u ,,Wiener Zeitung" („Bečkim novinama") na dve strane, gde je RAS objavio naslov: „Oglasi za osiguranje i poziv za preuzimanje agencija u osiguranju".

O stručnim zahtevima koje agenti moraju is-puniti postoji dokument, verovatno najstarije kom-pletno radno uputstvo u jednoj vrsti osiguranja'3. Na nemačkom jeziku se pojavilo 1. aprila 1854. go-

14 O.A."Die Jahrhundertfeier der Assicurazioni Generali", Triest 1931, str. 22.

15 "Instructionen uber die Versicherungen auf das Leben der Menschen flir die Herren General- und Hauptagenten der RAS" v. 1.4. 1854 u "Historischen Archiv" Generali u Beču.

38 Revija za pravo osiguranja ^ Broj 1/2011

Bevija.zaprgyQ^guranja ČjLANCI

dine u Trstu kao „Instrukcije o osiguranju života za gospodu generalne i glavne agente RAS-a".

Potreban profil agenata u drugoj trećini XIX veka podlegao je strogim kriterijima. Potrebne spo-sobnosti su se svrstavale u tri grupe: visoku pouzda-nost, neukaljan glas i prihvaćenost od strane javno-sti; prihvatanje smisla i duha posla osiguranja i spro-vođenje istog u svom okrugu; primerno imovinsko stanje i finansijski ugled u javnosti i, konačno, stalni, ili bar retko prekidan boravak u svom mestu stano-vanja. Vlasnici generalnih agencija bili su, kako je pomenuto, značajni veletrgovci, industrijski predu-zetnici, bankari itd. sa širokim krugom klijenata u zemlji i inostranstvu za koje je često osiguranje zna-čilo neograničenu garanciju uspeha. Zato su general-nim agentima dodeljivani poslovi širom sveta koji su odgovarali nacionalnim strukturama čitave države. Poslove glavnog agenta obavljali su uglavnom leka-ri, advokati, učitelji i sl. Ovi takozvani trajni agenti imali su zadatak da obavljaju poslove „akvizicije, iz-bora polise, naplate premije i likvidiranja štete". U vremenima ograničenog saobraćaja i slabih komuni-kacija agent je bio nezamenjivi čovek povezivanja osiguravača sa klijentom. Markantan primer ovde je austrijski bankar grčko-makedonskog porekla i ge-neralni agent Generalija, Simon Freiherr von Sina (1810-1876). On je osiguravao transporte robe Du-navom, preko DDSG između Beča i Beograda, za ta-da najvećeg južnoslavenskog izvoznika, srpskog kneza Miloša Obrenovića i to od sredine 1840-ih go-dina. Sina je bio angažovan, takođe, i na kulturnom i socijalnom planu. Na primer, sponzorisao je gradnju grčko-pravoslavne crkve završene 1858. godine u ulici Flajšmarkt u Beču, što mu je obezbedilo velike simpatije u Beču nastanjenih dobrostojećih grčkih tr-govaca, juvelira i drugih, kao i srpskih trgovaca koji su, nemajući sopstvenu, dolazili u ovu crkvu."'

4. RAST PO CENU KVALUTETA - VIŠESTRUKI I MOBILNI AGENTI

Višestruki agenti su se javili u čevrtoj deceniji XIX-og veka zbog naraslih potreba u oblasti osigu-ranja od požara. Do 1870-ih godina je postojalo pra-vilo da se u naseljima, zbog opasnosti od kumulativ-

16 Wolfgang Rohrbach, Na tragu Srba u Beču, Beograd 2005, str. 37f.

ne štete, kuće koje su naslonjene jedna uz drugu ne osiguravaju kod istog osiguravača. Višestruki agen-ti su u takvim slučajevima detovali uz maksimalnu fleksibilnost.17

Posle revolucionarne 1848. godine Srednja Evropa je zabeležila snažan proces modernizacije. Rast i napredak na svim područjima ekonomije je uči-nio da je Austrijska Monarhija već 1855. godine do-stigla peto mesto na lestvici „velesila osiguranja".18

1865. godine u Beču je počeo da izlazi ne-deljni stručni list „Osiguranje/Organ za celokupno osiguranje"19, koji se intenzivno bavio problemima agenata. „Teško je i iscrpljujuće biti agent, paziti na hiljadu niti koje treba povezati."

Usled snažne ekspanzije industrije i zanat-stva ispoljila se pojava opšteg nedostatka podmlat-ka u zanimanju agenata, kao i to da su se u cilju is-pomoći u obavljanje ovih poslova počeli prihvatati i manje pouzdani mobilni agenti. Tim povodom je rečeno: „Ovde je potrebno upravo toliko opreza ko-liko i u preuzimanju samog rizika. Ime društva mo-že zadugo biti obeleženo, uprkos njegovom solid-nom vođenju poslova"20.

Oko 1865. godineje u „svetskoj velesili osi-guranja" Austriji, prema nekoj proceni, 25.000 age-nata obavljalo ovaj posao kao glavno ili sporedno zanimanje, ili u svojstvu okružnih direktora posta-vljenih od srane osiguravača. Oni su predstavljali najvažnji organ spoljne službe osiguravača u svim granama privatnog osiguranja. Njihov zadatak opi-suje Alfred Manes: ,,U prvom redu je njihov zada-tak nalaženje ugovarača osiguranja za zaključenje ugovora o osiguranju, obnavljanje i proširenje ugo-vora o osiguranju, naplata premija za vreme traja-nja ugovora, posredovanje između osiguravača i javnosti, stalna kontrola preuzetih rizika. Zatim, za-stupanje i čuvanje interesa osiguravača prikuplja-njem svih činjenica vezanih za osigurani slučaj ka-da takav nastupi itd. Generalni agent je bio onaj ko-ji, pored akvizicije, obavlja i organizacione poslo-

17 Konrad Hartl, "Der AuBendienst", „Versicherungsgeschichte Osterreichs", tom II, Verlag Holzhausen, Beč 1988, str. 159f.

18 Nach England, Deutschland, Frankreich und USA laut Assecuranz-Atlas v. Emil Stefan, Wien 1901.

19 Die Assecuranz/ Organ fur das gesammte Versicherungsvvesen", br 18. Beč, 5. maja 1866, str. 47f.

20 Isto.

39 Revija za pravo osigiiranja * Broj 1/2011

Prof. dr VVolfgang ROHRBACH NAIZVORIMA IgpRIJE AUSTRIJSKO-SRPSKOG OSIGURANJA... 35-44

ve, tako što u svom okrugu, gradu, delu grada, regiji osiguravača, na potrebnom mestu, angažuje agente koji tada na tom području obavljaju akviziciju i eventualno naplatu premije. Po prirodi stvari, obim poslova koje je generalni agent morao da obavi je bio veći nego kod običnih agenata, i kod mnogim ustanova za osiguranje od požara generalni agent je imao šira ovlašćenja u slučaju nastupanju požara, tj. imao je mnogo šira prava, ali i obaveze u utvrđiva-nju i regulisanju štete."21

4.1. Kraj „zlatnog" doba agenata

Avanturisti i špekulanti su u godinama ekspanzi-je osiguranja, između 1859. i 1873. godine ("Griinder-jahre"), učinili da osiguranje dobije loš prizvuk. Tih godina su osiguravajuća društva nicala kao pečurke po-sle kiše, a mnoga od njih su osnovali avanturisti i špe-kulanti sa lošim kapitalom koja su posle samo par go-dina od osnivanja i nestajala. Crne ovce među agenti-ma su u pogledu zahteva za provizijama izigravali ne samo osiguravajuća društva, već su oštećivali i mnoge klijente. Nakon kraha berze 1873. godine završena je faza degeneracije osiguranja. Država je iz berzanskog kraha, u kome je bankrotiralo oko 20 slabih osigurava-ča, izvukla određene zaključke, i donela novi Zakon o nadzoru osiguranja 1880. i zatim 1896. godine čiji su propisi o ulaganju sopstvenih sredstava i kapitala pred-stavljali za tadašnje vreme visoku zaštitu potrošača. Nastupio je period strogog nadzora osiguranja kao i za-poslenih u spoljnim službama koji je trajao do kraja Monarhije, kada su nastali veliki kvalitativni i kvantita-tivni gubici.

4.2. Istorijsko-pravni osnov

Opšti građanski zakonik (ABGB) stupio je u Monarhiji na snagu 1. januara 1812. godine. Propisi koje je on sadržavao su direktno i indirektno imali veoma veliki značaj za razvoj osiguranja u Austriji. Rad na uređenju pojedinih paragrafa koji su se ticali osiguranja je predstavljao dug i naporan proces. Ko-načno je formulisano pet paragrafa koji regulišu pra-va i obaveze ugovornih strana u osiguranju.22 Ubrzo se ipak pokazala potreba i za donošenjem zakonskih dopuna u pogledu kompetencija i odgovornosti age-

21 Alfred Manes, Versicherungslexikon, Tiibingen 1909, str. 28f. 22 Edmund Herzfeld, Beitrage zur Codifikations-Geschichte des

čsterreichischen Versicherungsrechtes, Wien 1897, str. 7f.

nata. Osiguravači su se, sa svojim visokim ciljevi-ma, konfrontirali zakonodavcu zahtevajući da se urede sve komplikovaniji detalji te problematike. Slično kao kod agenata i brokera u trgovini, i u osi-guranju se pojavila potreba da se uredi položaj agenta osiguranja koji su posredovali u poslovima osiguranja sa interesentima za osiguranjem i ugo-varačima osiguranja odnosno sa osiguravačima. Imali su zadatak da budu nešto između punomoćni-ka i poslovođe bez naloga. Mnogo godina je bilo sporno koja prava i obaveze imaju u jednoj i drugoj ulozi. Pomoć je bar u pristupu ovom pitanju tada pružao novi nemački Trgovinski zakon, koji je stu-pio na snagu 1861. godine.

Faza „degeneracije" u osiguranju u godina-ma pre kraha Bečke berze 1873. ukazala je na po-trebu i za donošenjem posebnog zakona o zastupa-nju u trgovini. Pre raspada Monarhije, naime 1917. godine, bila je završena i izrada prve verzija Zako-na o ugovoru o osiguranju. Uloga agenta osiguranja (u formi samostalnog ili nesamostalnog zanimanja) definisana je u paragrafu 43. Zakona o ugovoru o osiguranju. Agent osiguranja je ovde tretiran kao li-ce kome osiguravajuće društvo poverava poredova-nje (agent u posredovanju) ili zaključenje (u praksi ređe) ugovora o osiguranju za društvo. Agent osi-guranja (agencijski) ugovor zaključuje s jednim ili više osiguravajućih društava, prima proviziju za obavljene posredničke usluge od društva, i njegovi postupci se u principu pripisuju osiguravajućem društvu. Ovde postoji i suštinska razlikuja u odnosu na brokera osiguranja koga angažuje klijent, a ipak u većini slučajeva prima proviziju od osiguravača, a ne nalogodavca.

5. „KRVAVI" XX-ti VEK

Okupirati, anektirati, zaratiti!

Pod ovim se parolama razvijala politika eks-panzije evropskih velesila od kraja XIX-og veka. XX-ti vek je počeo Balkanskim ratovima i završio sa dva devastirajuća svetska rata, kao i građanskim, u kom se raspala Jugoslavija. Uporedo s tim su na-uka i tehnika zabeležile nagli porast, čime je i osi-guranje mnogo dobilo. Svakako, primena pronala-zaka na polju fizike i hemije (hemijska i automat-ska oružja, bombe i sl) dovodila je i do masovnog uništenja ljudi u neviđenim razmerama (logori uništenja u svetskim ratovima).

40 Revija za pravo osiguranja ^ Broj 1/2011

Prvi svetski rat je značio kraj ere „svetske ve-lesile osiguranja" Austrije. Nakon raspada Dunavske monarhije, u maloj alpskoj osiromašenoj republici Austriji egzistirala su osiguravajuća društva uništene infrastrukture. 20-te i 30-te godine XX-tog veka predstavljaju najcrnje poglavlje austrijske istorije osiguranja. Najpre je inflacija uništila sve raspoloži-ve depozite u domaćoj (i nemačkoj) valuti, hartije od vrednosti itd. Rezerve premija ranijih austrijskih di-rekcija osiguranja u Austriji su preuzele tzv. države naslednice, što je često činjeno sa namerom čistog nacionalističkog šikaniranja. Klijenti iz tih zemalja su u slučajevima štete upućivani na osiguravače u Austriji. Staroaustrijski osiguravači sa sedištem u Trstu su postali stanci.

Austrijanci iz tih dana su bili umetnici preži-vljavanja, i želeli su brzo da započnu program revi-talizacije osiguranja. Međutim, mnogim domaćim osiguravajućin društvima je nedostajalo sredstava da sprovedu potrebno školovanje i stručno usavršavanje kadrova, često i za samu nabavku stručne literature i njeno štampanje. Redovi iskusnih agenata i saradni-ka u unutrašnjim službama osiguravajućih društava su bili desetkovani jer se mesta palih u ratu i penzio-nisanih uglavnom nisu mogla popuniti, ili su „vete-rani" sada živeli u zemljama naslednicama. U Austriji se od tada mogao osećati pozvanim da stupi u zvanje agenta svako, bez obzira na obrazovanje i stručnost. Klijente osiguranja su sačinjavali, s jedne strane, inflacijom i nezposlenošću osiromašeni sta-novnici Austrije, a s druge, manji broj bogatih stra-naca, uglavnom špekulanata stabilnim valutama, i domaći banakari „koji su u osnovi izvršli veleizdaju Austrije"23. Među agentima se rasplamsala žestoka konkurentska borba za pridobijanje dobrostojećih klijenta putem ponude niskih premija, ustupanja pro-vizije klijentima i sl. Niko više nije plaćao premije osiguranja prema propisanim tarifama. Unutrašnji nemiri i svetska ekonomaska kriza je domaćim osi-guravačima stvarala nove probleme. Prevare u osigi-ranju u svim njihovim varijantama (izazivanje poža-ra, nameštene provale i krađe, samopovređivanje osiguranika od nezgode i u zdravstvenom osigura-nju) su bile svakodnevna pojava samo da bi se došlo do sada tako retkog novca. Kurt Schmitt, generalni direktor ,Al1ianz und Stuttgarter Verein Versiche-rung-Aktie-Gesellschaff' je 1931. godine u jednom

23 Upor. Karl Ausch, "Als die Banken fielen", Beč 1965, str. 45.

referatu rekao: „Sto se tiče agenata osiguranja, tre-ba reći da nije sasvim neosnovano neugodno miš-Ijenje koje se u širokoj javnosti čuje. Ima mnogo neispravnosti u poslovanju - kako kod agenata, ta-ko i u osiguravajućem društvu."24

Najveći austrijski osiguravač „Feniks" (Phdnix) je svim sredstvima nelojalne konkurenci-je, podmićivanjima i prevarama pokušavao da iz-gradi evropsku imperiju osiguranja, i konačno je zbog svega toga propao. Takozvani „krah Feniksa" 1936. godine je bio najveći finansijski skandal Prve austrijske republike, nanevši štetu stotinama hiljada ljudi u celoj Evropi. Posledicaje bila stvaranje jed-nog „zakonskog pancira" kombinovanog s najstro-žijim nadzorom osiguranja u Evropi da bi se one-mogućilo ponavljanje takvog kriminala. Osigurava-juća društva koja su nasledila „Feniks" su još dece-nijama posle Drugug svetskog rata isplaćivala du-gove klijentima u nekoliko zemalja.

5.1. Zakon o trgovačkim zastupnicima i njegovo (ne)primenjivanje

Na osnovu činjenice da zastupnik posluje po nalogu svoje firme, u pravu Austrije je nakon nje-nog formiranja kao „Alpske" Republike, 1921. go-dine donet Zakon o trgovačkim zastupnicima, koji je u osnovi imao funkciju da zaštiti ekonomski sla-bije ugovorne strane, tj. posrednika, ovde - agenta osiguranja. Mnogi klijenti su, naime, u vreme infla-cije zahtevali direktno od agenata odštetu zbog gu-bitka vrednosti životnih osiguranja za koja su godi-nama plaćali premiju u stabilnoj valuti.

Gledište da se Zakon o trgovačkim zastupni-cima mora primeniti i na agente osiguranja, ali ipak sa negativnom posledicom da su eksplicitno izuzeti iz Zakona o trgovačkim zastupnicima prihvaćeno je 1921. godine. I dalje je decenijama (!) postojala ova nezadovoljavajuća situacija, premda je u sud-skoj praksi Vrhovnog suda prihvaćena teza da se odredbe ovog zakona ipak imaju primeniti i na agente osiguranja. Ovakva podrška sudstva je na-kon pristupanja Austrije EU (1995. godine) koristi-la zastupnicima interesa agenata osiguranja u pri-vrednim komorama da se založe da položaj agenta

24 Kurt Schmitt, "Praktiken der Versicherungsgesellschaften und die heutige Rechtspflege in Osterreich", Beč 1931, str. 6f

41 Revija za pravo osigiiranja * Broj 1/2011

Prof. dr VVolfgang ROHRBACH NAIZVORIMA IgpRIJE AUSTRIJSKO-SRPSKOG OSIGURANJA... 35-44

osiguranja bude precizno usklađen sa rešenjima pri-hvaćenim u Zakonu o trgovačkim zastupnicima.

5.2. Društvo za nauku osiguranja Austrije (Die Osterreichische Gesellschaft

fiir Versicherungsfachwissen)

Može se uzeti za primer kako se posle 1936. godine branša osiguranja u Austriji trudila da spase imidž životnog osiguranja, a za uspehe na tom planu je mogla zahvaliti naporima izvanrednih naučnika osiguranja sa velikim praktičnim iskustvima. Na pr-vom mestu treba pomenuti osnivače Društva za nau-ku osiguranja Austrije, osnovanog 1929. godine: prof. Franz Dorfel, rektor Visoke škole za međuna-rodnu trgovinu u Beču, prof. dr Albert Ehrenzweig, šef nadzora austrijskog osiguranja i dr Georg Schle-singer, od 1920. godine generalni direktor Phoenix Versicherungs-AG, kasnije Allianz-a u Beču. Oni su, uz doc. dr Max Leimdorfer-&, kasnijeg generalnog direktora osiguravajuće kompanije Donau, osmislili i organizovali proces obrazovanja i stručnog usavr-šavanja, održavajući besplatne kurseve za učenike na praksi, agente bez materijalnih sredstava kao i refe-rente za obradu štete, i pre i posle Drugog svetskog rata. Na taj način su u Prvoj austrijskoj republici spa-sili domaće osiguranje od pada u potpuni haos.

Uskoro su, nakon priključenja Austrije nacio-nalsocijalističkoj Nemačkoj, svi imenovani morali, što zbog jevrejskog porekla, što iz drugih razloga, napustiti Austriju. 1 iz redova agenata je bilo mnogo onih koji su kao austrijski rodoljubi ili jevrejski sim-patizeri bili poslati na Istočni front i tamo izgubili ži-vot ili bili zarobljeni. Drugi su poslužili kao radna snaga Hitlerovog režima. Ehrenzweig, Schlesinger i Leimddrfer su i u egzilu ostali verni Austriji i nakon pada ,,1000-godišnjeg Rajha" su se vratili u domovi-nu. Prvih godina Druge austrijske republike oni su sačinjavali korpus u okviru Društva za nauku osigu-ranja - kao što čine i njihovi naslednici - onih koji danas čine dostojnu intelektualnu platformu doma-ćem osiguranju i obezbeđuju visok rejting evropske nauke osiguranja.25

25 Wolfgang Rohrbach, "75 Jahre Osterreichische Gesellschaft fiir Versicherungsfachvvissen", „Versicherungsgeschichte Osterreichs Bd 7, Wien 2004, str. 845 f.

6. ŠANSE I PREPREKE NA PUTU U BUDUĆNOST

Ubuduće će u Austriji češće nego do sada profesija agenta biti „dodatna kvalifikacija" za one koji prelaze iz drugih zanimanja kao i (u nedostat-ku sopstvene radne snage) za migrante iz drugih kulturnih krugova i/ili regija. Know-how koji done-su iz drugih zanimanja, odnosno njihova specifična znanja o pravilnom odnosu s klijentima može biti veoma značajno. Međutim, da bi se ostvario opti-malan proces, potrebne su i reforme unutar osigura-nja. Dr Roland Koppler je u vezi s tim dao sledeću izjavu (u Studiji o problemima starenja i naslednika u profesiji agenata osiguranja Privredne komore Donje Austrije): „Problemi na tržištu osiguranja koji nastaju usled nedovoljnih informacija i loših savetnika će se isključivo moći rešiti, s jedne stra-ne, boljim i konsekventnim obrazovanjem, a s dru-ge strane, restriktivnim propisima o uslovima za stupanje u poziv agenta. Nametanje još više obave-za agentima za davanje informacija je kontrapro-duktivno i vodi naprosto u stvarni informacioni ,OverkilI'. Ovde vredi pravilo 'manje je više', ali 'manje' treba na odgovarajući način pripremiti i objasniti, za šta je, takođe, potrebno odgovarajuće obrazovanje koje mora da bude šire od obrazovanja vezanog čisto uz proizvod, a što je sad u prvom planu. Kvalitetnije obrazovanje i viši zahtevi za pristup tržištu posredovanja u osiguranju bi podiglo i imidž profesije koja bi opet postala atraktivna."

Primena ovih postulata je moguća samo uz ustanovljavanje odgovarajućih okvirnih uslova, na primer, u tzv. Uredbi o uslovima za stupanje u pro-fesiju. Ona u Austriji definiše koji su dokumenti, dokazi i ispiti potrebni u osposobljavanju za oba-vljanje vezane privrede delatnosti.

6.1. Orijentacija na postojanost umesto fetišizma rasta

U marketinškoj prodajnoj strukturi orijenti-sanoj na rast su gotovo (bili) važni samo novi ugo-vori. Posle zaključenja ugovora o osiguranju s jed-nim klijentom sledio je lov na nove klijente. Među-tim, u porastu je broj klijenata koji odbijaju ovakvu vrstu servisiranja.

Službe organizacije koje nude servisiranje i proizvode osiguranja postaju sve upućeniji na zašti-tu životne sredine i resursa, alternativnu energiju

42 Revija za pravo osiguranja ^ Broj 1/2011

itd. Odgovorni u ovoj delatnost ,,za danas i sutra" moraju dokazati da nova „budućnost rada u osigura-nju" počinje u ekosocijalnoj privredi koja mora da traje. Cisto kvantitativni privredni rast po cenu naru-šavanja prirodne sredine i zdravlja generacija koje dolaze biće postepeno potisnuto društvom kvalitativ-nog rasta koje ima za cilj da ponudi bolji kvalitet ži-vota što je moguće većem broju Ijudi.

O tome kakvi su izgledi za kooperaciju novih naraštaja u takvim okolnostima, bilo je reči u eks-pertskom izveštaju"6 u smislu da u Evropi konačno mora biti zaustavljeno „besplodno suprotstavljanje" brokera i agenata. Ovde je sigurno potrebna saradnja svih relevantnih krugova. Od zakonodavca se zahte-va da odgovarajućim propisima o stupanju u zvanje pomogne kvalifikacijski profil, a time imidž profesi-je. Osiguravajuća društva i ostali učesnici treba da podrže ove težnje, da manje nastoje da se u pojedi-nom slučaju odreknu kvalifikacije zbog brzog uspe-ha u akviziciji, a više da konsekventnom selekcijom u saradnju sa posrednicima osiguranja podržavaju ove napore. Zastupnici interesa agenata u Privrednoj komori takođe treba da slede ovakve interesne cilje-ve. Svet rada, odnosno akciono područje osigurava-ča/posrednika se mora postepeno prilagoditi novim prilikama.

Akademici i apsolventi viših i visokih škola teže sertifikovanim dodatnim kvalifikacijama i ne zadovoljavaju se više posetom predavanjima ,,iz kućne radinosti". U osnovi se kvalitetno osposoblja-vanje u zvanje agenta/posrednika stiče u dva obra-zovna vida: u jednom se stiču stručna znanja o proiz-vodima osiguranja i međuzavisnostima tehnike osi-guranja, a u drugom se teorijska znanja spajaju s praktičnim, što završava dokazom/sertifikatom ospo-sobljenosti za savetovanje, odnosno prodaju robe ko-ja se zove „osiguranje" koji omogućava stupanje u samostalnu delatnost „orijentacija: osiguranje".

je, komercijalni savetnik Peter Salek, zalaže za bolje zakonske okvirne uslove za agente. Naime, za sada je dozvoljen izvestan neravnopravan tretman agena-ta u odnosu na brokere. Najočigledniji primeri su klauzule o odricanju od provizije u mnogim agencij-skim ugovorima. Ako agent raskine agentski ugo-vor, gubi pravo na sve dalje pripadajuće provizije kao i ostale naknade iz obavljenog posredovanja, čak iako će mnogi ugovori u kojima je posredovao biti još godinama na snazi i donositi osiguravaču do-bit. Takve klauzule ne važe za brokere ili zaposlene u spoljnoj službi društava za osiguranje.27 Može se reći da među posrednicima u osiguranju postoji ne-ravnopravan tretman, odnosno diskriminacija. Raz-loge ovakvog stanja opisuje se u listu „Die Versiche-rungsagentur,,2H sledećim rečima: „Agent mora da prihvati ovakve klauzule zbog odnosa ekonomske moći. Tamo je moćni osiguravajući koncern - ovde mali agent. Zbog toga Savet agenata sa predsedni-korn P. Salekom insistira od 2001. godine na zakon-skom rešenju za zaštitu ekonomski slabijih, za finan-sijsko obezbeđenje agenata."

Prema jednom od najnovijih zakonskih pro-pisa koji važi za sve ugovore zaključene posle 31. 7. 2010. godine, agenti imaju pravo na proviziju (§ 26c st.l. Zakona o trgovačkim zastupnicima), ali ne prinudno i ne retroaktivno. I u novim agencijskim ugovorima mogu biti ugovoreni odbici provizija za servisiranje ili isplata jednokratnih provizija.

Ostalo je, dakle, još mnogo da se uradi. Ipak stoji činjenica da je trasiran ispravan put na kome ono što spaja ima prednost nad onim što razdvaja.

Prevod sa nemačkog jezika: Nela Bukorović e-mail: nela. bukorovic@yahoo.de

6.2. Sistemi utvrđivanja provizija i nagrađivanja po vremenskoj dinamici - nezaobilazni

Od 2001. godine se predsednik državnog komi-teta za agente osiguranja u Privrednoj komori Austri-

J Wolfgang Rohrbach, WKNoe-Studie "Uberalterungs-und Nachfolgeprobleme dcr Versicherungsagenten /Analyse, Losungsansatze, Perspektiven", Kapitel 8A "Qalitative Studie", Beč, novembar 2010 (u štampi).

27 O.A, "Bestimmen nur noch Banken und Versicherungen in Osterreich?/Unrecht gegenuber Versicherungsagenten bleibt bestehen!", Die Versicherungsagentur Nr 3/2010, izd. IVVA, str. 2f

28 Isto, br. 3/2010.

43 Revija za pravo osigiiranja * Broj 1/2011

Prof. dr fVolfgang ROHRBACH Professor at the State University of Vienna

ON THE FONTS OF HISTOR V OF THE A USTRO-SERBIANINSURANCE:

200 YEARS OFINSURANCE AGENTS

SUMMARY

200 years of insurance agents history in Austria - in the 19,h century wellknown as an "insu-rance world power " together with its famous scien-tist and praCtitioners - should not remain merely a collection of historical facts. Much more it should be seen as a "manual" (like in learning how to play chess). In this way all interested in insurace as we1l as experts in non-EU member states can undestand which steps are still to be undertaken and recognise the mistekes to be avoided.

But all chapters contain the same core sate-ment: "Together we are stronger!" European coun-tries form a shared risk pool as well as the insured persons. Narrow-mindedparticularism, imposing in-dividual/national interests before those of the com-munity, in crisis leads to the ruin. Austrian insurers, agents and clients hctve learned from the "Phonix-crash" in 1936 "the lesson for life", namely, how dangerous can it be allowing rank growth to spread with premiums dump, corruption, intransparent to wrong advising, combined with incomplete legisla-tion framework.

Serbia has already completed some steps to reform its insurance science into a modern one in li-ne with EU. But there are many more things to do. The aim of this article was to offer some useful sug-gestions.

44 Revija za pravo osigiiranja * Broj 1/2011