46. OPŠTA PRAVILA UGOVORA U PRIVREDI

1.Koncepcija jedinstva obligacionih odnosa i pojam ugovora u privrediUređenje obligacionih odnosa, zavisno od kategorije učesnika, je u uporednom pravu izvršeno na 2 načina:1) dvojnim režimom regulative - jedan za obligacione odnose u privredi(trgovini), a drugi za obligacione odnose u sferi građanskog prava(odnosi izmedju fizickih lica).Ovaj sistem regulative karakteristican je za prve kodifikacije trgovinskog i gradjanskog prava nastale u Francuskoj (Code civil 1804 i Code de commerce 1807) i Nemackoj (Nemacki trgovacki zakonik 1897 i Nemacki gradjanski zakonik 1900). 2) režimom jedinstvenog regulisanja, bez obzira na učesnike – Svajcarski zakonik o obligacijama 1911, Italijanski gradjanski zakonik 1942. Koncepcija jedinstva obligacionih odnosa prihvacena je u osnovi i u anglosaksonskom pravnom podrucju.Zakon o obligacionim odnosima Srbije prihvata koncepciju jedinstva obligacionih odnosa i na jedinstven nacin regulise obligacione odnose bez obzira na njegove ucesnike. Ova koncepcija jedinstva regulative obligacionih odnosa neposredan je i valjan pravni odgovor na dinamizaciju savremenog pravnog saobracaja, na sve vecu tzv. ''komercijalizaciju'' odnosa fizickih lica(proizvodnja i prodaja za trziste, komercijalizacija svakodnevnog zivota umesto patrijahalnosti i sl.), sto omogucava i zahteva prodiranje pravila poslovnog (trgovackog prava) u gradjansko pravo. Koncepcija jedinstvenog uredjenja obligacionih odnosa ne prejudicira pitanje postojanje poslovnog prava kao posebne naucno-nastavne discipline.Potreba postojanja posebne grane prava, trgovinskog (poslovnog) prava, koja izučava i obligacione odnose u privredi, je diktirana činjenicom da koncepcija jedinstva obligacionih odnosa trpi brojne izuzetke kada su u pitanju obligacioni odnosi u privredi. Otuda i odredjenje Zakona o obligacionim odnosima da se '' odredbe ovog zakona koji se odnose na ugovore primenjuje na sve vrste ugovora, osim ako za ugovore u privredi nije izricito drukcije odredjneo''. Terminologija – Ugovori poslovnog-trgovinskog prava terminoloski su razlicito oznacavani – poslovi prometa robom, ugovori robnog prometa, poslovi robnog prometa, privrenopravni poslovi ili privredni ugovori. Zakon o obligacionim odnosima koristi izraz ugovori u privredi.Odredjenje pojma trgovackog posla u uporednom pravu – Preciziranje pojma trgovackog ili tacnije trgovinskog posla (dok je trgovacko pravo imalo staleski karakter ono je bilo ''pravo trgovaca'', a kada je izgubilo taj karakter

1

postalo je pravo ''pravo trgovine'', a ne pravo trgovaca) izuzetno je znacajno, buduci da je rec o osnovnom pojmu poslovnog – trgovackog prava. U odredjenju ovog pojma prisutna su dva u svom polazistu suprotstavljena polazista : a) Objektivni i b) Subjektivni, od toga kako se shvata ovaj pojam zavisi i pojam trgovca, i nadleznost trgovinskog suda i primena izvora prava. Objektivni sistem određivanja trgovačkog posla je prihvaćen u francuskom pravu. Prema ovom sistemu, određeni poslovi se smatraju trgovačkim, bez obzira na to ko ih obavlja; na njih se primenjuju pravila trgovačkog, a ne građanskog prava.Dve bitne odlike trgovačkog posla su:1) radi se o aktu cirkulacije (između proizvođača i potrošača)2) radi se o aktu špekulacije (cilj je sticanje profita iz razmene proizvoda i vršenja usluga).Francusko pravo, pored trgovačkog posla po samoj prirodi(''apsolutni trgovacki poslovi''), poznaje i trgovačke poslove po određenju zakona ili po dejstvu običaja (menice, agencije&poslovni biroi, eksploatacija rudnika...), kao i akcesorne poslove (''relativni trgovački poslovi''), koji predstavljaju poslove građanskog prava kad ih vrši lice koje nije trgovac, ali koji postaju trgovački poslovi kad ih trgovac vrši kao svoju akcesornu delatnost.Akcesorni trgovački poslovi imaju 2 varijante:Akcesorni poslovi trgovačkoj profesiji (poslovi, koji su po prirodi građanski, ali postaju trgovački kada ih vrši trgovac, za potrebe trgovine – osnovne delatnosti)Akcesorni poslovi trgovačkom poslu – poslovi koji su po svojoj prirodi poslovi trgovackog prava, ali postaju poslovi gradjanskog prava kada ih vrsi lice koje nije trgovac(nije upisano u registar), kao akcesorne poslove svoje gradjanske profesije(npr.prodaja leova od strane lekara kupovina sirovina od strane zanatlije itd). Objektivna koncepcija odredjenja pojma trgovackog posla prihvacena je i u svajcarskom pravu, pravu Belgije, Spanije, vecem delu Lat. Amerike…Za razliku od Francuskog trgovackog zakonika koji nabraja poslove koje smatra trgovackim po svojoj prirodi, Nemacki trgovacki zakonik pojam trgovackog posla odredjuje kroz odredjivanje pojma trgovca – subjektivna koncepcija. Prema Nemackom trgovackom zakoniku ''smatraju se trgovackim poslovima svi poslovi koje zakljuci trgovac za potrebe svoje trgovine''. S druge strane, prema ovom zakoniku trgovcem se smatra svako ono lice koje obavlja neki od izricito odredjenih osnovnih trgovackih poslova. Jedno lice ne moze steci svojstvo trgovca samo obavljanjem akcesorskih trgovackih poslova.

2

Objektivni i subjektivni sistem određenja pojma trgovačkog posla vode ka istom rezultatu - objektivna koncepcija se primenom teorije akcesornih poslova umnogome se primiče subjektivnoj koncepciji, i i drugo, poslovi koje obavlja licekome je priznato svojstvo trgovca najcesce spadaju u osnovne trgovacke poslove, i obrnuto, osnovne trgovacke poslove , po pravilu, obavljaju trgovci. Odredjenje ''ugovora u privredi'' u Zakonu u obligacionim odnosimaZa razliku od od Opstih uzansi za promet robom, koje privrednopravne poslove odredjuje njihovim nabrajanjem (kada su u pitanju poslovi vezani za promet robe), cime u osnovi daju primat objektivnoj koncepciji, Zakon o obligacionim odnosima izricito ne nabraja ''ugovore u privredi'', ali se iz njihove opisne definicije uocava opredeljenost za tzv. subjektivno-objektivnu koncepciju Ugovori u privredi - ugovori, koje preduzeća i druga pravna lica koja se bave privrednom delatnošću (ovde računamo i vlasnike radnji i druge pojedince, koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju neku privrednu delatnost) zaključuju među sobom u obavljanju delatnosti, koje čine predmete njihovog poslovanja, ili su u vezi sa tim delatnostima. Ovakva definicija uključuje i subjektivne (svi ugovori koje medjusobno zakljucuju privredni subjekti, bez obzira da li su to fizicka ili pravna lica) i objektivne kriterijume(potrebno je da je u pitanju ugovor koji privredni subjekti zakljucili u okviru delatnosti koje sacinjavaju predmete njihovog poslovanja ili su u vezi sa tim delatnostima). Naš zakon poznaje osnovne ugovore u privredi(osnovne trgovacke poslovne), koje privredni subjekti zaključuju međusobno u obavljanju delatnosti koje sacinjavaju predmet njihovog poslovanja i sporedne (akcesorne) ugovore u privredi(akcesorne trgovacke poslove), koje privredni subjeti zaključuju u vezi sa deltanostima koje sacinjavaju predmet njihovog poslovanja, radi lakšeg obavljanja tih delatnosti (npr. ugovor o zakupu opreme koji proizvodjac neke opreme zakljuci radi skladistenja proizvoda je njegov akcesorni posao ili ugovor o osiguranju imovine je akcesorni ugovor za privrednog subjekta koji se bavi drugom delatnoscu ali je osnovni posao za osguravaca).Jednostrani i dvostrani trgovački poslovi – Neka zakonodavstva, poput nemackog, izricito razlikuju dvostrane i jednostrane trgovacke poslove. Dvostrani trgovački poslovi su poslovi, kod kojih su obe ugovornice trgovci (fizička i pravna lica), dok su jednostrani trgovački poslovi oni, kod kojih je samo jedna strana trgovac, ili su obe strane trgovci, ali za jednu od njih posao o kome je reč ne ulzi u okvir njene trgovačke delatnosti. Kod ovih poslova važe odredbe trgovačkog prava za obe ugovornice. U francuskom pravu se poslovi koji su trgovacki samo za jednu stranu, a gadjanski za drugu nazivaju ''mesoviti poslovi''Zakon o obligacionim odnosima izričito pominje samo dvostrane ugovore u privredi (ugovori, koje privredni subjekti zaključuju među sobom). Otuda da bi

3

se na jedan ugovorni odnos primenila specijalna pravila koja vaze samo za ugovore u privredi, potrebno je da su obe ugovorne strane privredni subjekti(fizicka ili pravna lica).

48. POJAM MEĐUNARODNE KUPOPRODAJE (MKP)UGOVOR O KUPOPRODAJI ROBE

Ugovor o kuporodaji robe je najvažniji ugovor u medjunarodnoj trgovini. Ovim ugovorom prodavac se obavezuje da će isporučiti robu i preneti svojinu na kupca, dok se kupac obavezuje da će platiti ugovorenu cenu i primiti robu.Medjunarodna kupoprodaja robe regulisana je pravilima Konvencije Ujedinjenih nacija o medjunarodnoj prodaji robe iz 1980. godine, koja je poznatija kao Bečka Konvencija.Komponente izvoznog ugovora su:

• Ime i adresa dobavljača, ime i adresa kupca• Detaljan opis proizvoda koji se izvoze, izgled i opis pakovanja,dimenzije i težina, naziv carinske tarife• Cena, uključujući popuste, načine i rokove plaćanja• Valuta u kojoj se vrši prodaja i plaćanje• Isporuka, uključujući i procenjeno vreme isporuke ili slanja• Pravno vlasništvo, uključujući i momenat kadavlasništvo prelazi sa prodavca na kupca• Način transporta• Incoterms, odgovornost za osiguranje i prevoz• Garancije i troškovi banaka• Dokumenti koje zahteva kupac• Važeći zakoni u slučaju spora• Arbitraža kao alternativa za sporNaše pravo ne poznaje dualitet u poslovima robnog prometa; ista pravila važe kako u unutrašnjem robnom prometu, tako i u međunarodnom. Ipak, nizom posebnih propisa je izvršeno odgovarajuće prilagođavanje. I pored niza ograničenja, princip autonomije volje ostaje osnovni princip međunarodne kupovine i prodaje. Skoro svi pravni sistemi predviđaju i određena ograničenja, bilo u vezi sa predmetom ugovora (vrsta robe i količina), sa subjektima koji se mogu pojaviti kao ugovorne strane, ograničenja plaćanja...Osnovni tipovi, s obzirom na predmet - ugovori o MKP:1. robe2. investicija3. energije4. transportnih sredstavaMKP robe

4

Posao MKP robe je osnovni posao MPP'' osnovni pravni instrument, koji reguliše neposredne pravne odnose između najčešćih subjekata u međunarodnom pravnom prometu, između prodavca i kupca. Svi ostali pravni poslovi su u izvesnom smislu akcesorni – služe da omoguće relizaciju MKP robe. Napomene:1. MKP robe, kao poseban ugovor trgovinskog prava, uslovljen je postojanjem

određenog režima o izvozu i uvozu robe2. MKP robe je uvek distancioni pravni posao – pretpostavlja transfer robe iz

jedne zemlje u drugu

Tri načina određivanja pojma MKP:1. prvi polazi od subjekata pravnog odnosa (subjektivni kriterijum) – radi se o

ugovoru o MKP uvek, kad su prodavac i kupac subjekti koji pripadaju različitim suverenitetima;

2. u drugom se polazi od pitanja transfera prodate robe (objektivni kriterijum) – radi se o ugovoru o MKP uvek, kada roba mora da bude isporučena u zemlju različitu od one u kojoj se nalazila u trenutku zaključenja ugovora;

3. kombinovani kriterijum, bilo subjektivni ili objektivni, ili kumulativno oba, što je najčešći slučaj

Definicija: Ugovor o MKP je privredni posao, kojim se prodavac obavezuje da inostranom kupcu isporuči određenu robu, i da mu omogući sticanje prava svojine na toj robi, s tim da je cilj ugovora da se izvrši transfer robe iz zemlje gde se nalazila u momentu zaključenja ugovora u neku drugu zemlju; s druge strane kupac se obavezuje da plati određenu cenu.

50. OBLAST PRIMENE KONVENCIJE UN O UGOVORIMA O MEĐUNARODNOJ PRODAJI ROBEU opštem smislu Bečka konvencija se primenjuje na ugovore o međunarodnoj prodaji robe. Da bi se precizno odredila oblast ili domašaj primene konvencije, potrebno je odrediti predmetno i teritorijalno polje primene.Predmetno polje primene Konvencije je definisano preko prirode i predmeta ugovora o prodaji i navođenjem izuzetaka na koje se primenjuje Konvencija. Teritorijalno polje primene je određeno definisanjem pojma države ugovornice.Predmetna oblast primene Konvencije1.Pojam ugovora o prodaji robePošto se Konvencija primenjuje na ugovore o prodaji, potrebno je odrediti šta se podrazumeva pod ovim ugovorom – ugovor o prodaji se može definisati kao ugovor, bez obzira na građanski ili trgovački karakter ugovornih strana ili

5

karakter samog ugovora, kojim se prodavac obavezuje da isporuči robu, prenese robne dokumente i prenese svojinu na kupca, a kupac se obavezuje da plati cenu i primi isporuku robe.Primena konvencije na modifikovane ugovore o prodajiKonvencija se primenjuje i na „modifikovane“ ugovore o prodaji, kao što su ugovori o prodaji sa uzastopnim isporukama i na „moderne“ forme, kao što su ugovori sa prevozom robe kupcu i ugovori o isporuci robe koju je dobavljač direktno isporučio prodavčevom kupcu.Konvencija se ne primenjuje na sporazume o distribuciji, ni na sporazume o franšizingu, ni na ugovore o bartetu i na kompenzacione poslove u kojima kupac ima obavezu da ukupnu cenu plati u robi ili drugim činidbama, a ne u novcu, jer se ovo poslovi ne tretiraju kao prodaje. Konvencija se nece primeniti ni na lizing poslove.Kod ugovora sa distributerima, dilerima, trgovačkim agentima i slično, potrbno je razlikovati 1.okvirne sporazume i 2.ugovore sa respektivnim principalom, odnosno proizvođačem o isporuci robe koja će biti distribuirana tj.preprodana od strane distributera, dilera ili agenta.Okvirni sporazumi nisu regulisani Konvencijom dok nalozi za isporuku mogu biti tretirani kao ugovori o prodaji koji su obuhvaćeni Konvencijom.Posebnu vrstu ugovora o prodaji čine tzv.ugovori o isporuci robe na osnovu prodaje dokumenata, kao što su konosman i skladišnica. U takvim poslovima se smatra da je kupljena roba, a ne dokumenti koji je predstavljaju. Ugovori o isporuci i ugovori o radu i pružanju usluga. Kao ugovori o prodaji na koje se primenjuje Bečka konvencija smatraju se i ove dve vrste ugovora. U pitanju su ugovori koji se razlikuju od klasičnih ugovora o prodaji po tome što se obaveza prodavca ne sastoji samo u isporuci, već i u obavljanju određenog rada ili pružanju usluge. U okviru ove kategorije ugovora napravljena je razlika između ugovora u kojima je obavljanje rada ili pružanje usluga samo sredstvo da se proizvede određena roba i na ugovore kod kojih to nije. U prvu grupu spadaju ugovori o isporuci robe koja tek treba da se izradi ili proizvede, a za koju potreban materijal daje druga strana. Ako naručilac takve robe ne daje pretežni deo materijala koji je neophodan za njenu izradu, na takve ugovore se primenjuje Konvencija, a ako daje bitan deo elemenata ze njenu izradu K.se neće primenjivati.U drugu grupu spadaju ugovori u kojima se obaveza isporučioca (prodavca) sastoji u isporuci robe i vršenju usluga. Kod ovih poslova Konvencija se neće primenjivati na one ugovore u kojima se pretežni deo obaveza strane koje isporučuju robu sastoji u izvršenju nekog rada ili pružanju nekih usluga.Kriterijum za razlikovanje ovih ugovora od klasičnih ugovora o delu čini pretežni deo obaveza, što upućuje na poređenje između ekonomski vrednosti

6

obaveza koje se tiču obavljanja rada ili pružanje usluga sa ekonomskom vrednošću obaveza koje se tiču isporuke robe.2.Pojam robeU Haškim jednoobraznim zakonima predmet ugovora je bio opisno određen kao „telesna pokretna stvar“. U Konvenciji je ovaj pojam zamenjen pojmom „roba“, koji je u sudskoj praksi shvaćen kao roba koja je u momentu isporuke „telesna i pokretna“ bez obzira da li je u pitanju nova ili korišćena roba.3.Prodaje na koje se ne primenjuje KonvencijaPrema odredbama člana 2, Konvencija se neće primenjivati na prodaju:1.robe kupljene za ličnu i porodičnu upotrebu ili za potrebe domaćinstva, izuzev ako prodavac u bilo koje vreme pre ili u trenutku zaključenja ugovora nije znao niti je morao znati da se roba kupuje za takvu upotrebu;2.Na javnoj licitaciji;3.U slučaju zaplene ili nekog drugog načina izvršenja koji sprovode sudske vlasti;4.Hartija od vrednosti ili novca;5.Brodova, hidroglisera i vazduhoplova;6.električne energije.Razlozi za izuzimanje Konvencije na ove ugovore se pravdaju posebnom svrhom sticanja robe, posebnom vrstom ugovora o prodaji ili posebnom vrstom robe.U prvom slučaju reč je o tzv.domaćoj kupovini ili potrošačkim ugovorima, odnosno kupovini za ličnu potrošnju, a ne za komercijalne i trgovačke svrhe.Izuzeci su i prodaje na aukciji, od strane javnih vlasti, prodaje radi izvršenja, prodaja akcija i hartija od vrednosti, brodova, hidroglisera i aviona. To spada u prodaju posebne vrste robe.

4.Pitanja na koja se ne primenjuje KonvencijaKonvencija se primenjuje samo na zaključivanje ugovora o prodaji i na prava i obaveze prodavca i kupca koje proističu na osnovu takvog ugovora. Ali, Konvencija se ne primenjuje na punovažnost ugovora, nekih njegovih klauzula i običaja, na dejstvo koje bi ugovor mogao da ima na svojinu na prodatoj robi, kao ni na odgovornost prodavca za smrt ili telesne povrede koje bi roba prouzrokovala bilo kom licu. Na ova pitanja se primenjuju pravila merodavnog domaćeg nacionalnog prava.Teritorijalna oblast primeneU teritorijalnom ili geografskom smislu, Konvencija se primenjuje na ugovore o prodaji robe koji imaju međunarodni karakter.a)Opšti uslov-međunarodni karakter prodaje

7

U Konvenciji je postojanje međunarodnog karaktera prodaje određeno prema subjektivnom kriterijumu. Subjektivni kriterijum je baziran na mestu poslovanja ili sedištu ugovornih organa. Tako da se Konvencija primenjuje na ugovore o prodaji koji su zaključeni između strana koje imaju mesta poslovanja ili sedišta na teritorijama različitih država.Mesto poslovanja kao osnovni kriterijum korigovan je sa dva zahteva.Prvo, zahtevom da različita mesta poslovanja moraju biti poznata stranama pre zaključivanja ugovora, i drugo, postavljena su dva alternativna uslova od kojih bar jedan mora biti ispunjen zajedno sa opštim uslovom.• Mesto poslovanja ugovornih stranaKonvencijom se od ugovornih strana zahteva da imaju svoja mesta poslovanja, a u nedostatku mesta poslovanja, redovna boravišta, na teritorijama različitih država. Za „međunarodni karakter“ jednog ugovora od značaja je mesto poslovanja koje su ugovorne strane imale u momentu zaključenja ugovora, bez obzira na eventualne kasnije promene. Mesto poslovanja mora biti poznato ugovornim stranama.Mesto poslovanja nije definisano Konvencijom već se pod focusom tj.centrom poslovne aktivnosti moze misliti kao o mestu u kome se poslovna aktivnost de facto obavlja na trajnijoj i stabilnijoj osnovi i sa određenim stepenom samostalnosti.Ugovori zaključeni preko komisionara

Ako agent koji posluje u jednoj državi ugovornici zaključi ugovor sa drugom stranom iz iste države u svoje ime a za račun principala ne otkrivajući da to radi za principala treće države, niti je za to znala druga strana, tj.kao komisionar, Konvencija se neće primeniti na takav ugovor jer će se takav posao smatrati poslom o unutrašnjoj podeli. Situacija će biti drugačija ako je ista strana znala za međunarodni karakter ugovora, a elemenat inostranosti može biti poznat ili se o njemu može zaključiti iz ranijeg poslovanja strana ili iz informacija koje je druga strana otkrila.Kako ustanoviti ono mesto koje je pravno relevantno-da li je to sedište organa upravljanja iloi neko od mesta u kome se na trajnijoj osnovi obavlja preduzetnička delatnost?U Konvenciji je ovo pitanje regulisano odredbama člana 10, prema kojima se, u slučaju da jedna ugovorna strana ima više mesta poslovanja, u obzir uzima mesto poslovanja koje ima najtešnju vezu sa ugovorom i njegovim izvršenjem, imajući u vidu okolnosti koje su bile poznate ugovornim stranama ili koje su strane imale u vidu u bilo koje vreme pre ili u trenutku zaključenja ugovora.

8

Ugovori zaključeni preko zastupnikaAko ugovor o prodaji zaključuje agent, koji nastupa u ime i za

račun nalogodavca,tj.kao trgovački zastupnik, takvim ugovorima se uspostavlja neposredni ili direktni pravni odnos između zastupnika i trećeg lica čija se kvalifikacija vrši prema sedištima ili mestima poslovanja nalogodavca i trećeg lica.Ugovori zaključeni između ugovornih strana koje imaju više mesta poslovanja

U slučaju kad jesna ugovorna strana ima više mesta poslocanja, a kupcu je poznato da će ugovor biti izvršen u različitom mestu od onog u kome je ugovor zaključen, kao relevantno mesto uzima se ono koje je najtešnje povezano sa mestom izvršenja.Ovo pitanje je od posebnog praktičnog značaja kod ugovora zaključenih preko zastupnika ili komisionara. Ako se takvi ugovori prema domaćem pravu tretiraju kao ugovori neposredno zaključeni sa principalom, a strani je bilo poznato da agent nastupa u ime i za račun principala koji se nalazi u drugoj državi ugovornici, Bečka konvencija će se primeniti i na ove ugovore. Ovde se kao relevantno mesto poslovanja uzima na primer mesto izvršenja ugovora ako se ono nalazi u drugoj državi.• Trgovački karakter posla nije od značajaZa primenu Konvencije nije od značaja da li se posao međunarodne prodaje prema unutrašnjem nacionalnom pravu kvalifikuje kao „građanski“ ili kao „trgovački“, odnosno da li je ugovor komercijalnog ili privatnog karaktera.U Konvenciji se ne pravi razlika između fizičkih i pravnih lica, njena pravila se primenjuju i na poslove koje zaključuju fizička lica iz država ugovornica, ako su ispunjeni ostali uslovi. b)Alternativni usloviZa primenu Konvencije potrebno je da pored opšteg uslova bude ispunjen jedan od dva alternativna:1.Da su u pitanju države zgovornice,2.pravila međunarodnog privatnog prava upućuju na primenu prava neke od država ugovornicaPod državama ugovornicama podrazumevaju se države koje su ratifikovale, prihvatile ili odobrile Konvenciju ili su joj pristupile. U kombinaciji sa opštim uslovom znači da se Konvencija primenjuje na ugovore koji su taključeni između ugovornih strana čije se mesta poslovanja nalaze na teritorijama država ugovornica bez obzira što bi pravila međunarodnog privatnog prava mogla upućivati na primenu

9

preva treće države i bez obzira gde se ugovor ispunjava:na teritoriji države ugovornice ili države neugovornice.Alternativni uslovi se ispunjavaju i kod zaključivanja i kod ispunjenja uslova.Direktna primena KonvencijeAko se sedišta ili mesta poslovanjaobe ugovorne strane nalaze na teritorijama država ugovornica Konvencija se direktno ili neposredno primenjuje. Njenu primenu ugovorne strane mogu izbeći jedino ako su je izričito isključile.Indirektna primena KonvencijePrema drugom alternativnom uslovu, za primenu Konvencije nije od značaja da li se mesta poslovanja nalaze u državama ugovornicama ili trećim državama, ako pravila međunarodnog privatnog prava upućuju na primenu prava neke države ugovornice. Podrazumeva se da se ,esta poslovanja nalaze u različitim državama. Pri tome, nije od značaja da li je od njih samo jedna država ugovornia ili nijedna od njih. S obzirom da na ovaj način pravila međunarodnog privatnog prava na indirektan ili posredan način omogućavaju primenu Konvencije, u pitanju je indirektna ili posredna primena Konvencije.Pravo države ugovornice mogu na izričit način izabrati i same strane u ugovoru. Pod pravom države ugovornice se podrazumevaju pravila Konvencija, i odredbe Konvencije imaju prednost u primeni nad unutrašnjim pravilima i izvorima.

U slučaju stavljanja rezerve od ugovornih strana postoje različite kombinacije.U slučajevima ugovora koji su zaključeni između srana koja imaju mesta poslovanja u državama ugovornicama bez obzira da li je jedna ili su obe, ili ni jedna od njih nije stavila rezervu na primenu člana 1(1)b i bez obzira da li sudi sud u državi ugovornici koja je stavila, ili koja nije stavila rezervu, ili sud u trećoj državi, kao i bez obzira da li njihova pravila međunarodnog privatnog prava upućuju na pravo treće države, primeniće se Konvencija. Osnov primene Konvencije se izvlači iz činjenice da su im mesta poslovanja u državama ugovornicama pa se na takve ugovore direktno primenjuju odredbe člana 1(1)a Konvencije. Konvencija se neće primeniti ako je merodavno pravo države ugovornice koja je stavila rezervu, ali je to sporno u varijanti kada sud države ugovornice upućuje na pravo države ugovornice koja je stavila rezervu.Isključenje primene Konvencije voljom ugovornih strana

10

U skladu sa odredbama člana 6. Konvencije, ugovorne strane su potpuno slobodne da isključe primenu Konvencije, da odstupe od primene bilo koje odredbe, ili da izmene njihovo dejstvo. Priznavanjem ugovornim stranama potpune autonomije u pogledu njene primene, Konvencija je dobila dispozitivni karakter. Svoju volju da isključe ili ograniče primenu Konvencije na konkretni ugovor, ugovorne strane moraju iskazati ne samo izričito i uzajamnom saglasnošću, već i na implicitni način. Primer za izričito isključivanje Konvencije postoji u slučaju kada su ugovorne strane, posebnom klauzulom na jasan način stipulisale da se ceo, ili na deo ugovora neće primenjivati Konvencija. Prećutno ili podrazumevajuće isključenje postoji u drugom slučaju, kada nema prethodno navedene klauzule, ali su konkretna pitanja rešena ili na drugačiji način u samom ugovoru, ili je ugovorena klauzula o primeni nekog drugog merodavnog prava. U prvom slučaju nadležni sud ili arbitraža će prema pravilima svog međunarodnog privatnog prava odrediti merodavno pravo koje može biti ili pravo države ugovornice ili pravo treće države.

U drugom slučaju situacija nije potpuno jasna, a rešenje zavisi od togaq na koji način su strane izabrale strano, podrazumeva se nacionalno, pravo i od toga da li je to pravo države ugovornice ili nije.Kada se radi o pravu treće države misli se na njene unutrašnje propise.U slučajevima kada su strane na izričit način isključile primenu Konvencije, ali nisu odredile merodavno pravo, ono će biti određeno prema pravilima međunarodno privatnog prava suda pred kojim se ovo pitanje postavi.Primena Konvencije može biti isključena na implicitni način kada su ugovorne strane iz država ugovornida u svom sporazumu ugovorile nadležnost suda ili arbitraže države neugovornice, iako arbitražnom klauzulom nisu na izričit način izabrale merodavno pravo.RezervePravo da stave rezervu na primenu pojedinih članova Konvencije imaju samo države ugovornice. One to mogu učiniti izjavom prilikom prihvatanja, odobravanja ili pristupanja Konvenciji. Pravo na stavljanje rezervi je ogranočeno na primenu drugog i tećeg dela Konvencije i na odredbe tačke b iz člana 1 Konvencije. Deo 2 se odnosi na pitanja zaključenja ugovora, deo 3 na prava i obaveze ugovornih strana i pravna sredstva zbog povrede ovih obaveza, a stav b na drugi alternativni uslov za primenu Konvencije. Konvencija takođe može biti suspendovana bilo kojim međunarodnim sporazumom koji je ranije zaključen ili koji će se zaključiti, a sadrži odredbe koje se odnose na pitanja

11

obuhvaćena Konvencijom, pod uslovom da strane imaju svoja mesta poslovanja u državama ugovornicama takvog sporazuma.

52. PONUDA I PRIHVAT PONUDE ZA ZAKLJUČENJE UGOVORA O MKPZa nastanak ugovora potebna je saglasnost dve volje, jedne koja je ponuda i druga koja predstavlja saglašavanje sa ponudom. Potreba za proučavanjem ponude i privata je nastala iz činjenice da ih različiti pravni sistemi različito regulišu (različita pravna shvatanja o pravnom značaju ponude i prihvata, momenta zaključenja ugovora, roka do koga ponuda obavezuje i da li uopšte obavezuje).U savremenoj međunarodno-trgovinskoj praksi, ponuda je izgubila čvrsti karakter kakav ima u unutrašnjem obligacionom pravu kontinentalnih država. Sada je ponuda više poziv na pregovore i predlog o kome treba da se diskutuje, nego jedan definitivan predlog da se pod navedenim uslovima iz ponude zaključi ugovor. Iz tog razloga treba razlikovati:1. čvrstu, ultimativnu ponudu - obično je rezultat uspešnih pregovora; jedna

strana nudi drugoj da se po fiksiranim uslovima zaključi ugovor2. ponuda kao poziv na pregovore - ponuda koja pravno ne obavezuje;

pregovori se mogu prekinuti bez ikakvih pravnih posledica po učesnike. Većina ugovora sadrži ponude koje se ne smatraju čvrstim i koje ponuđača ne obavezuju da zaključi ugovor

Pitanje razumnog roka:- različito rešava sudska praksa (rok - od 4 dana, pa na više)- naša sudska praksa: ako ponuđač nije odredio rok za prihvat ponude, onda je

rok za prihvat ponude ono vreme, koje je potrebno da ponuda stigne ponuđenom i da blagovremeno učinjena izjava stigne ponuđaču, uz uračunato vreme koje je potrebno za razmatranje ponude; koliko će to biti u praksi varira, ali je prema našim običajima krajnji rok 8 dana- razumljivo da je u MKP ovaj rok kratak, pa je rok od 30 dana prikladan Pitanje opoziva ponude:- različito rešeno negde dozvoljeno, negde nije;- skoro svuda je dopušteno da se ponuda opozove, pod uslovom da opoziv

stigne najkasnije u momentu stizanja ponude- u anglosaksonskim zemljama ponuda se može opozvati, dok su kontinentalne

zemlje usvojile rešenje o neopozivosti ponude- bez velikog značaja, većina tipskih i standardnih ugovora je formulisana kao

„bez obaveze“;Prihvat ponude mora u svemu odgovarati ponudi, svim njenim elementima. Ako prihvat sadrži uslovljavanja ili odstupanja, to onda i nije prihvat, već nova

12

ponuda o kojoj raniji ponuđač (a sada ponuđeni) treba da se izjasni. U međunarodnoj trgovinskoj praksi se najčešće ne govori o prihvatu ponude, već o porudžbini. Porudžbina predstavlja prihvat ponude samo, ako u celini odgovara ponudi i ako je učinjena u ostavljenom roku. U suprtotnom smatraće se da je to nova ponuda.

55. OBAVEZA PRODAVCA DA ISPORUČI ROBUIsporuka – stavljanje kupca u posed stvari koja je predmet kupoprodaje. Skup svih neophodnih radnji i mera koje je prodavac dužan da preduzme prema ugovoru, kako bi omogućio kupcu da primi isporuku i raspolaže kupljenom robom ili robnim dokumentima.Vreme isporukeRetko je određen tačan dan isporuke; češće je rok određen okvirno. Sporno može biti pitanje od kad teče rok za isporuku robe (od trenutka zaključenja ugovora; može zavisiti od prirode robe, od trenutka dobijanja dozvole, od momenta plaćanja...). U samom ugovoru može biti navedeno: hitno ili odmah, rok vezan za neki događaj, „u razumnom roku“.

Postavlja se i pitanje vrste rokova:a) čvrsti rokovib) gipki rokovi.Kad se isporuka sastoji samo u predaji robnih dokumenata, prilikom prenosa se stavlja datum na njih; taj datum se uzima kao rok isporuke.Vrste zakašnjenja:a) opravdano (usled objektivnih okolnosti)b) neopravdanoKrivica može biti ili prodavčeva (dužničko kašnjenje) ili kupčeva (poverilačko kašnjenje). Postoji i mogućnost davanja naknadnih rokova.Mesto isporukeMesto, koje je predviđeno ugovorom. Razlikuje se mesto isporuke kada ugovor uključuje prevoz robe i kada ga ne uključuje. Teškoće nastaju kada mesto nije određeno ni na koji način. Tada ugovorom može biti predviđeno da jedna strana zadržava pravo mesta isporuke. U MPP'' je usvojeno gledište da pravo izbora u načelu pripada kupcu, u slučaju da naknadno treba odrediti mesto isporuke (naravno, kad ugovorom nije rečeno nešto iz čega bi se moglo zaključiti suprotno). Svoj izbor ugovorna strana mora da blagovremeno saopšti.Konvencija predviđa da kad ugovorne strane nisu ništa drugo predvidele, mesto isporuke je mesto u kome prodavac ima sedište (ili boravište) u vreme zaključenja ugovora.Način isporuke

13

Obično je određen ugovorom; ako to nije urađeno, onda će način isporuke biti određen prirodom posla i zavisiće od vrste robe. U način isporuke se ubrajaju sve one radnje i postupci, koje je prodavac dužan da preduzme da bi robu stavio na raspolaganje kupcu: izdvajanje generične robe iz mase individualizacija robe pakovanje obeležavanje predaja robe na prevozTu spada i rad oko transporta, a postoje i troškovi vezani za isporuku robe (usluge javnih ustanova, privatnih lica, takse za korišćenje predmeta, nabavka uverenja, sertifikata...)

57. OBAVEZA KUPCA DA PLATI CENUDve osnovne obaveze kupca iz ugovora o MKP robe su, kao i u domaćem pravu:1) da plati cenu2) da primi isporuku robe. Ovo se vrši na način predviđen u ugovoruPlažanje kupovne cene - u širem smisli je izvršenje bilo koje obaveze, kada se činjenje sastoji u davanju ili predaji sume novca.Plaćanje u međunarodnom prometu se vrši u stranom novcu; odrđeno je mestom, rokom i načinom plaćanja. Mesto plaćanja - je ono mesto, na kome se mora izvršiti plaćanje. Za mesto plaćanja se vezuje nadležnost suda za utuženje kupca; prema mestu plaćanja se određuje postupak pri plaćanju, tumače se izrazi koji imaju različita značenja u pogledu vremena valute. Mesto plaćanja može biti ugovoreno i neugovoreno (kod potonjeg se primenjuju određena dispozitivna pravila). Prema jednoobraznom zakonu o MKP, kupac je dužan da plati cenu prodavcu u njegovom sedištu, boravištu. Kada se isplata mora izvršiti uz predaju dokumentacije, ona se vrši u mestu ove predaje.Prema opštim uslovima SEV-a, isplata isporučene robe se vrši odmah, od strane banke zemlje kupca, uz podnošenje odgovarajućih robnih dokumenata od strane prodavca. Ti dokumenti su:- fakture u 3 primerka- transportni dokumenti- kao i drugi robni dokumentiKupac je dužan da plati cenu na dan, koji su ugovorne strane odredile. Postoje 3 načina:

14

- plaćanje pre isporuke- plaćanje uporedo sa isporukom- plaćanje nakon isporukeIsporuka može biti efektivna (kada se predaje sama roba) i dokumentarna (kada se predaju dokumenta). Plaćanje pri predaju robe, uz efektivnu isporuku, se vrši onda kada se roba preda kupcu, i kada je on pregleda. Ovde kupac može da se zaštiti od nedostatka robePlaćanje pri predaju robnih dokumenata - roba se praktično plaća pre pregleda i prijema. Ovde je prodavac potpuno obezbeđen.Klizne cene - cena može biti određena na razne načine. Može biti fiksna (kada ugovorne strane ugovaraju kupovnu cenu u tačno određenom iznosu). Ovaj način se obično predviđa onda, kada isporuku treba izvršiti nakon izvesnog, relativno dužeg, vremena po zaključenju ugovora o MKP. Klizna cena - strane se dogovore da će cenu odrediti prema određenim okolnostima - visina troškova proizvodnje robe, promena u vrednosti valute plaćanja [...].Ako kupac ne plati cenu predviđenu u ugovoru, prodavac je ovlašćen da zahteva izvršenje. Kada neplaćanje kupovne cene na određeni dan predstavlja bitnu povredu ugovora, prodavac može bilo da zahteva da kupac plati cenu, bilo da izjavi da raskida ugovor. On svoju odluku mora da saopšti kupcu u jednom kratkom roku; ako ne postupi tako, ugovor je raskinut po sili zakona.

60. POJAM I ZNAČAJ INCOTERMS KLAUZULAIncoterms klauzule su klauzule, koje ugovorne strane upotrebljavaju kod distancione kupovine i prodaje da bi regulisale pitanje transporta roba. MTK je 1936. godine donela Međunarodna pravila za tumačenje ugovornih termina (International Commercial Terms), čija je revizija izvršena nekoliko puta (najnovija 2000. godine).Razlozi za reviziju su bili razvoj međunarodne trgovine i vrsta transporta na koji se primenjuju klauzule. U početku su klauzule bile usmerene na prelaz rizika u prevozu morem. Revizije klauzula iz 1980. i 1990. uzimaju u obzir da je uvećano korišćenje ostalih vrsta prevoza i multimodalnog prevoza robe. Tako je u Incoterms 1990., odredba „Franko prevoznik... naznačeno mesto“ (FCA) prilagođena svim vrstama prevoza, bez obzira na način i kombinaciju. Revizija iz 1990. je prihvatila mogućnost korišćenja elektronskog prenosa podataka (EDI) za isprave koje se koriste u prevozu robe.Svaki Incoterms mora imati tri slova. Odredbe su grupisane u četri kategorije (prema mestu prelaska rizila):1. Klauzule grupe E – roba se stavlja na raspolaganje kupcu u

prostorijama prodavca (EXW, Franco fabrika)

15

2. Klauzule grupe F – prodavac je dužan da robu isporuči prevozniku koga je odredio kupac (FCA, FAS i FOB)

3. Klauzule grupe C – prodavac je dužan da ugovori prevoz, ali bez preuzimanja rizika od gubljenja ili oštećenja robe ili naknadnih troškova nastalih zbog događaja nakon utovara opreme (CFR, CIF, CPT i CIP)

4. Klauzule grupe D – prodavac dužan da snosi sve troškove i rizike za dopremu robe u određenu zemlju opredeljenja (DAF, DES, DEQ , DDU, DDP)

Prema vrsti transporta:1. Incoterms klauzule, koje se koriste za sve vrste prevoza, uključujući i

multimodalni (FCA, CPT, CIP, DAF, DDU, DDP)2. Incoterms klauzule koje se koriste za prevoz morem i unutrašnjim

vodama (FAS, CFR, CIF, DES, DEQ)Incoterms ustanovljava obaveze za prodavca i kupca. Obaveze prodavca svrstane su u klauzule pod nazivom A od 1 do 10, i njima odogovaraju obaveze kupca po B klauzulama od 1 do 10.

INCOTERMS

Grupa EPolazak

EXW (Ex Works) Franko fabrika (...naznačeno mesto)

Grupa FGlavni prevoz neplaćen

FCA (Free Carrier)FAS (Free Alongside Ship)FOB (Free On Board)

Franko prevoznik (...naznačeno mesto)Franko uz bok broda (...naznačena luka ukrcaja)Franko brod (...naznačena luka ukrcaja)

Grupa CGlavni prevoz plaćen

CFR (Cost and Freight)CIF (Cost, Insurance and Freight)CPT (Carriage Paid Po)CIP (Carriage and Insurance Paid to)

Cena sa vozarinom (...naznačena luka odredišta)Cena sa osiguranjem i vozarinom (...naznačena luka odredišta)Vozarina plaćena do (...naznačeno mesto odredišta)Vozarina i osiguranje plaćeni do (...naznačeno mesto odredišta)

Grupa D Prispeće

DAF (Delivered At Frontier)DES (Delivered Ex Ship)DEQ (Delivered Ex Quay)DDU (Delivered Duty Unpaid)DDP (Delivered Duty Paid)

Isporučeno granica (...naznačeno mesto)Isporučeno franko brod (...naznačena luka odredišta)Isporučeno franko brod (...naznačena luka odredišta)Isporučeno, neocarinjeno (...naznačeno mesto odredišta)Isporučeno, ocarinjeno (...naznačeno mesto odredišta)

16

61. INCOTERMS KLAUZULE GRUPE EEXWProdavac je izvršio isporuku kada je robu stavio na raspolaganje kupcu u svojim prostorijama ili na drugom naznačenom mestu, neocarinjenu za izvoz i neutovarenu na bilo kakvo vozilo.Minimum obaveza za prodavca; kupac snosi sve troškove i rizike preuzimanja robe. Ne treba je koristiti kad kupac ne može da obavi izvozne formalnosti, već FCA klauzulu.

62. INCOTERMS KLAUZULE GRUPE FFCAProdavac isporučuje robu, ocarinjenu za izvoz, prevozniku određenom od kupca u naznačenom mestu. Postoje dve mogućnosti isporuke:- u prostorijama prodavca, prodavac je odgovoran za utovar robe;- izvan prostorija prodavca, prodavac je odgovoran za dopremu do te tačke, ali

ne i za istovar;Može se koristiti nezavisno od vida transporta;Prevoznik je lice koje, u okviru ugovora o prevozu, obavlja ili obezbeđuje obavljanje transporta železnicom, drumom, vazduhom, morem, unutrašnjim vodama ili kombinacijom.FASProdavac isporučuje kada postavi robu uz bok broda u naznačenoj luci ukrcaja. Kupac snosi sve rizike i troškove od tog momenta. Prodavac treba da ocarini robu, ali ako strane žele da kupac ocarini robu na klauzulu će biti dodan izraz ''FAS uncleared''. Koristi se samo za pomorski transport i transport unutrašnjim vodama.FOBProdavac isporučuje kada roba pređe preko brodske ograde u ugovorenoj luci otpreme. Kupac nadalje snosi sve troškove i rizike. Varijante, s obzirom da je brodski prevoznik odgovoran za robu, on će odbiti da će primi ako roba nije odgovarajuće nameštena (povećavaju se obaveze prodavca, i pomera momenat prenosa troškova i rizika):- FOB stowed (složeno)- FOB trimmed (poravnato)- FOB stowed L/S/D (lashing/securiting/dunnading – privezivanje

robe/obezbeđivanje robe/stavljanje drvenih podmetača)Koristi se samo u pomorskom i rečnom saobraćaju. Ukoliko se roba ne isporučuje preko brodske ograde, treba koristiti klauzula FCA.

17

63. INCOTERMS KLAUZULE GRUPE CCFRProdavac isporučuje kada roba pređe ogradu broda u luci otpreme. Prodavac plaća sve troškove do momenta isporuke. U pogledu prenosa rizika je identična sa FOB klauzulom, ali je prodavac dužan da plati troškove prenosa do odredišne luke – moment i mesto prelaska rizika se ne poklapa sa momentom i mestom prelaska troškova sa prodavca na kupca.Prodavac je dužan da ocarini robu za izvoz. Samo za pomorski i rečni transport. Ukoliko se roba ne isporučuje preko brodske ograde, treba koristiti klauzulu CPT.CIFCFR + prodavac je dužan da obezbedi pomorsko osiguranje protiv kupčevog rizika za vreme prevoza, ali samo sa minimalnim pokrićem. CPTProdavac isporučuje robu prevozniku kojeg je on naznačio, ali je uz to dužan da plati troškove do odredišta. Rizik i troškovi prelaze sa prodavca na kupca predajom robe prevoziocu. Prodavac je obavezan da ocarini robu za izvoz. Koristi se nezavisno od vrste transporta i za multimodalni transport.CIPCPT + prodavac je dužan da obezbedi osiguranje protiv kupčevog rizika za vreme prevoza, ali samo sa minimalnim pokrićem.

64. KLAUZULE GRUPE DDAFProdavac isporučuje robu kad je ista stavljena na raspolaganje kupcu na prevoznom sredstvu u dolasku; roba je neistovarena, ocarinjena za izvoz, ali neocarinjena za uvoz u naznačenoj tački i mestu na granici pre carinske linije susedne zemlje. Može se koristiti nezavisno od vida transporta ukoliko se roba isporučuje na kopnenoj granici, u suprotnom treba koristiti DES ili DEQ klauzule.DESProdavac isporučuje robu kad je roba stavljena na raspolaganje kupcu na brodu, neocarinjenu za uvoz, u naznačenoj luci odredišta. Prodavac snosi sve troškove i rizike do tog trenutka. Ukoliko stranke žele da prodavac snosi sve troškove i rizike iskrcaja robe, onda treba koristiti klauzulu DEQ.

18

DEQProdavac isporučuje robu (kad je roba stavljena na raspolaganje kupcu) neocarinjenu za uvoz, na obali u naznačenoj luci odredišta. Prodavac snosi rizik i troškove do tad. Kupac je dužan da ocarini robu za uvoz i plati sve formalnosti i dažbine.DDUProdavac isporučuje robu kupcu, neocarinjenu za uvoz, i neistovarenu iz prevoznog sredstva u naznačenom mestu odredišta. Prodavac snosi sve troškove i rizik koje povlači za sobom prevoz do tog mesta, ali ne i dažbine za uvoz, što je teret kupca. Koristi se nezavisno od vrste transporta, ali kad se isporuka vršu u luci odredišta treba koristit DES i DEQ klauzule.DDPProdavac isporučuje robu kupcu, ocarinjenu za uvoz, i neistovarenu iz prevoznog sredstva u naznačenom mestu odredišta. DDP predstavlja maksimum obaveza. Ne treba je koristiti ako prodavac nije u mogućnosti da obezbedi uvoznu dozvolu.

65. UGOVOR O POSREDOVANJUPojam: posrednik se obavezuje da nađe i dovede u vezu sa svojim nalogodavcem lice koje bi s njim pregovaralo o zaključenju ugovora, a nalogodavac se obavezuje da mu plati proviziju;Značaj: neobaveštenost privrednih subjekata, specijalna organizacija ih povezuje;Bitni elementi: određenje predmeta ugovora, provizija nije bitni element;Karakteristike: dvostrano-obavezni, neformalni, imenovan i teretan ugovorZaključenje: neformalan, može da se zaključi i savremenim sredstvima veze; ne može da se zaključi ćutanjem posrednika; nije u „stanju opšte ponude“, već u „stanju poziva na ponudu“Izvori prava: Zakon o obligacionim odnosima (ZOO) i Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju (ZOSP) (ne više)Pravni odnosi: dve vrste, pravni odnos posrednik – nalogodavac (predmet ugovora o posredovanju), sa izvršenjem ovog pravnog posla nastaje pravni odnos nalogodavac - treće lice (neki ugovor poslovnog prava)Pravna priroda: mešoviti pravni posao, elementi ugovora o mandatu i ugovora o deluRazgraničenje od zastupanja + zajedničke obaveze

Obaveze posrednika:- zakonske:

19

oobaveza izvršenja komitentovog nalogaoobaveza obaveštavanja nalogodavcaoobaveza zaštite interesa obeju strana između kojih se posredujeoobaveza vernosti (čuvanja poslovne tajne)oobaveza vođenja posredničkog dnevnika i izdavanja posredničkog lista- ugovorne:oobaveza posredovanja u pregovorimaoobaveza primanja ispunjenja obaveza trećeg licaoobaveza čuvanja uzoraka Prava posrednika:opravo na naknadu (provizija) i kad nije ugovorena (teretni posao) (još neki

slučajevi - u času zaključenja ugovora za koji je posredovao, ili po ostvarenju uslova kod zaključenja ugovora pod odložnim uslovom; kad je ugovor nevažeći ako mu uzrok nevažnosti nije bio poznat; sporno: indirektni poslovi ili zaključenje ugovora različitog od određenog u nalogu za posredovanje)

onema pravo na naknadu troškova (uključeni u proviziju)ogubi pravo kad radi za drugu stranu Odgovornost posrednika: profesionalna odgovornost, ne samo nalogodavca (ugovorna), već i trećeg

lica sa kojim ga dovodi u vezu (vanugovorna odgovornost) odgovornost za izbor trećeg lica, ako je posredovao za lice za koje je znao

da je pravno nesposobno ili da neće izvršiti obaveze

66. UGOVOR O ZASTUPANJUPojam: zastupnik se obavezuje da se stalno stara da treća lica zaključuju ugovore sa njegovim nalogodavcem (i time posreduje između njih), kao i da po dobijenom ovlašćenju zaključuje ugovore u ime i za račun nalogodavca; nalogodavac se obavezuje da isplati provizijuKarakteristike: dvostrano-obavezni, formalni, imenovan i teretan ugovor; Zaključenje: formalan ugovor, u pismenoj formiOpis: vršenje poslova posredovanja i zastupanja; stalnost odnosa sa nalogodavcem, ali nepostojanje radnog odnosa; postojanje poslovnog područjaIzvori prava: ZOO, opšti uslovi poslovanja zastupničkih organizacija, običajiPravni odnosi: tročlan – nalogodavac, zastupnik, treće lice; zastupnik je dužan da obavesti treće lice sa kojim sklapa ugovor da istupa u ime zastupanog – direktno zastupništvo;Vrste:1. prema području obavljanja pravnog posla: lokalni i generalni2. prema obimu delatnosti: posebni i opšti

20

3. lokacija obavljanja delatnosti: stalni i putujući4. predmet zastupanja: u robnom prometu, u prometu novca i hartija od

vrednosti, pomorski agenti, agenti osiguranja, agenti u turizmu5. odgovornost: obično i zastupništvo del crede6. mesto obavljanja delatnosti i izvor prava: zastupanje domaćih i inostranih

subjekata7. odnos konkurencije: isključivi i konkurentni Obaveze zastupnika- zakonske

obaveza izvršavanja naloga obaveza učestvovanja u zaključivanju poslova sa trećim licima obaveza staranja o interesima nalogodavca; pasivno zastupanje, aktivno

zastupanje i potrebne mere obezbeđenja obaveza obaveštavanja nalogodavca obaveza vođenja zastupničkog dnevnika i izdavanja zaključnice obaveza vernosti (čuvanja poslovne tajne) obaveza vraćanja stvari datih na upotrebu obaveza polaganja računa nalogodavcu

- ugovorne obaveza zaključenja ugovora sa trećim licem obaveza primanja ispunjenja polaganje računa pre određenog roka

Prava zastupnika pravo omogućavanja obavljanja posla pravo obaveštenja pravo na naknadu posebni vidovi provizije: del credere provizija i inkaso provizija pravo na naknadu posebnih troškova pravo zaloge

Odgovornost: odgovara pažnjom dobrog stručnjaka; ne odgovara ako i pored pokazane strukovne pažnje ne uspe da nađe saugovarača

67. UGOVOR O KOMISIONUPojam: komisionar se obavezuje da u svoje ime, a za račun svog komitenta, zaključi neki privredni ugovor; nalogodavac se obavezuje da isplati provizijuKarakteristike: dvostrano-obavezni, neformalni, imenovan i teretan ugovorZaključenje: neformalan; ne može da se zaključi ćutanjem posrednika, on nije u „stanju opšte ponude“, već u „stanju poziva na ponudu“, ali se može prećutno produžiti; po tehnici zaključivanja – ugovor po pristupu

21

Izvori prava: ZOO, ZOSP, opšti uslovi poslovanja zastupničkih organizacija, običajiZnačaj: omogućava specijalizaciju i profesionalizaciju, dopronosi afirmaciji proizvođača; ušteda komitentima i informisnost komisionara;Pravni odnosi: trodimenzionalni – nalogodavac, komitent i treće lice; u kontinentalnom pravu to je indirektno, posredno zastupništvo – komisionar istupa u svoje ime, ali za ekonomski račun nalogodavca, pa se ne uspostavlja direktan odnosa nalogodavca i trećeg lica;Pravna priroda: zastupnička osnova ili sui generis – ZOO posebno imenovan ugovorVrste:1. kriterijum odgovornosti komisionara: sa klauzulom „del credere“

(garancija izvršenja ugovorne obaveze trećeg lica) i bez (redovni komision)2. predmet ugovora

prodajni komision, komisionar se obavezuje da u svoje ime a za račun svog komitenta proda trećem licu komitentovu robu (komitent ostaje vlasnik robe sve do njene prodaje)

prodajni komision – konsignacija, dodatak i obeležja ugovora o skladištenju kupovni komision, komisionar se obavezuje da u svoje ime, a za račun

komitenta kupi neku robu od trećeg lica komision u transportu, komisionar se obavezuje da u svoje ime, a za račun

komitenta, zaključi ugovor o prevozu sa prevoziocem ostali komisioni poslovi - komisionar može praktično da zaključuje sve

vrste privrednopravnih ugovora; zato se kupovina i prodaja nazivaju pravim, a ostali komisioni poslovi nepravim

Obaveze komisionara: obaveza izvršenja naloga; limitativni, indikativni i fakultativni nalozi obaveza vernosti- obaveza čuvanja prava komitenta prema trećem odgovornom licu- obaveza čuvanja robe- obaveza informisanja- obaveza čuvanja poslovne tajne

obaveza izveštavanja komitenta o imenu saugovarača (ne važi i obrnuto)

obaveza vođenja knjiga obaveza polaganja računa Prava komisionara – obaveze komitenta

o pravo omogućavanja obavljanja poslao pravo na naknadu po izvršenju posla

22

o pravo na naknadu troškovao nema pravo na predujam troškova prema ZOOo pravo zakonske zaloge

Odgovornost komisionara: dužan je da uloži pažnju dobrog privrednika, pa ne odgovrara ako i pored toga ne uspe da zaključi ugovor sa trećim licem ili ako treće lice ne izvrši obaveze iz ugovora (del credere komision izuzetak)

68. UGOVOR O OSIGURANJUPojam: ugovarač osiguranja se obavezuje da plati određenu svotu osiguranja, a osiguravač se obavezuje da, ako se desi događaj koji predstavlja osigurani slučaj, isplati ugovaraču osiguranja naknadu, ugovorenu svotu ili nešto drugo.Izvori prava: ZOO (sem za pomorsku i unutrašnju plovidbu i vazdušni saobraćaj posebni zakoni), Zakon o osiguranju imovine i lica; u međunarodnom poslu - autonomni izvoriLica kod ugovora o osiguranju:- Ugovorne strane su osiguravač i ugovarač osiguranja- ugovarač zaključuje ugovor u svoje ime i za svoj račun, ujedno je i osiguranik- ugovarač zaključuje ugovor u svoje ime a za tuđ račun razdvajanje lica

koje preuzima obaveze i kome pripadaju prava, osiguranika- u materiji životnog osiguranja pojavljuju se korisnik osiguranja i osigurano

lice- u materiji osiguranja od odgovornosti pojavljuje se oštećeno treće liceKarakteristike: imenovan, dvostrano-obavezan, teretan, ugovor po pristupu, formalniZaključenje: pismena forma, izuzeciElementi ugovora: određenje stvari ili lica koja su osigurana, određenje rizika (nabrajanje ili određenje vrste rizika), određenje osiguranog slučaja, sume osiguranja, naknade iz osiguranja i određenje premije osiguranjaVrste: 1. mesto realizacije rizika: kopneno osiguranje, osiguranje u vazdušnoj

plovidbi, plovidbeno osiguranje i transportno osiguranje2. predmet osiguranja: osiguranje imovine i osiguranje lica3. način nastanka: dobrovoljna i obavezna4. način izravnavanja rizika: osiguranje, reosiguranje i saosiguranje5. način organizovanja osiguranja: premijsko i uzajamno6. broj predmeta osiguranja: individualna i kolektivna7. Obaveze skladištara – prava ostaviocaObaveze osiguravača- obaveza prohvata ponude kod obaveznih osiguranja- obaveza izdavanja polise osiguranja

23

- obaveza predaje opštih i posebnih uslova osiguranja- obaveza isplate naknade iz osiguranja ili osigurane sumeObaveze ugovarača osiguranja ili osiguranika- obaveza prijave okolnosti značajnih za procenu rizika- obaveza plaćanja premije- obaveza obaveštavanja osiguravača o promeni rizika- obaveza sprečavanja nastupanja osiguranog slučaja i obaveza spasavanja- obaveza obaveštavanja o nastupelom osiguranom slučaju

69. UGOVOR O KONTROLI KVALITETAPojam: vršilac kontrole se obavezuje da stručno i nepristrasno obavi ugovorenu kontrolu i o tome izda sertifikat; naručilac kontrole se obavezuje da plati provizijuKarakteristike: neformalan, dvostrano-obavezan, teretan, formularan ugovorZaključenje: na osnovu naloga naručioca, forma nije izričito propisana; mišljenje teorije – zaključuje se i ćutanjem vršioca kontrole, čini se da nije ispravno jer se on nalazi u „stanju poziva na ponudu“, a ne u „stanju opšte ponude“; po tehnici zaključenja spada u ugovore po pristupuIzvori prava: naše pravo spada u retka prava koja ovaj ugovor posebno regulišu => ZOO, ZOSPPravna priroda: diskutovano (ugovor o delu, ugovor o zastupanju...), ali naš zakon ga reguliše kao samostalni imenovan ugovor; pitanje ipak ostaje aktuelnoVrste1. po predmetu: kontrola robe, kontrola usluga, kontrola stvari koje nisu

namenjene prometu2. po obimu kontrole: potpuna i obična3. po obimu obaveze: „obična“ kontrola i kontrola sa vršenjem pravnim radnji4. po odgovornosti vršioca: kontrola sa garancijom i kontrola bez garancijeObaveze vršioca kontrole – prava naručioca- obaveza izvršenja ugovorene kontrole stručno i nepristrasno- obaveza vršenja određenih pravnih radnji na osnovu izričitog naloga- obaveza izdavanja certifikata + elementi- obaveza čuvanja robe i uzorka- obaveza informisanja naručioca kontrole

Prava vršioca kontrole – obaveze naručioca- pravo zahtevanja omogućavanja vršenja kontrole- pravo na naknadu- naknada troškova – nužnih i korisnih, ali ne i režijskih- pravo zakonske zaloge

24

Odgovornost vršioca kontrole- odgovornost kod obične kontrole: subjektivna odgovornost (ako nije

primenio pažnju dobrog stručnjaka) te odgovara samo za štetu koja je posledica propusta strukovne pažnje; za posledice nekvalitetne isporuke odgovara prodavac;- odgovornost kod kontrole sa vršenjem pravnih radnji: odgovara kao

punomoćnik, za štetu koju je prouzrokovao svom nalogodavcu- odgovornost kod kontrole sa garancijom: veći je rizik, zbog garantovanja

ispravnosti svog rada, ali naš ZOO ne sadrži dalje objašnjenje- odgovornost za rad drugog lica postoji kad vršilac kontrole taj posao poveri

drugom- ograničenje i isključenje odgovornosti često postoji u opštim uslovima za rad

kontrolnih organizacija, koje često ograničavaju odgovornost do visine provizije za uslugu, ili i isključuju odgovornost

70. UGOVOR O USKLADIŠTENJUPojam: skladištar se obavezuje da primi na čuvanje određenu robu i da preduzme potrebne ili ugovorene mere radi njenog očuvanja u određenom stanju, te da je preda na zahtev druge ugovorne strane (ostacodavca ili drugog ovlašćenog lica – imaoca skladišnice), a ostavodavac se obavezuje da plati provizijuKarakteristike: samostalno imenovani, dvostrano-obavezni, neformalne, teretne, formularne i po pravilu intuitu personae (dužnost ličnog izvršenja)Zaključenje: neformalni, zaključuje se saglasnošću o njegovim bitnim elementima; po tehnici zaključenja spada u formularne ugovore; može da se zaključi konkluednim radnjama, ali ne i ćutanjem posrednika, on nije u „stanju opšte ponude“, već u „stanju poziva na ponudu“Pravna priroda: samostalni, imenovani ugovor, sa elementima drugih pravnih poslovaIzvori prava: ZOO, ZOSP, Carinski zakon, opšti uslovi poslovanja i običajiZnačaj: specijalizacija, ekonomski efekti, skladišnica kao hartija od vrednostiVrste:- Javna skladišta, dužna da prime robu na čuvanje od svakog ostavioca,

ukoliko raspolažu odgovarajući slobodnim prostorom; opšti i specijalizovani tip- Carinska skladišta, koriste se u međunarodnom prometu robe, pre

obavljanja potrebnih carinskih formalnosti- Carinska smestišta, osnivaju ih same spoljnotrgovinske organizacije radi

smeštanja robe koji uvoze ili izvoze, pre nego što se izvrši njeno carinjene

25

- Konsigaciona skladišta, osnovaju ih zastupnici inostranih preduzeća , radi smeštaja uvezene robe do njene prodaje domaćem kupcu- Tržnice na veliko, osnivaju se radi boljeg snabdevanja trgovine na malo

Obaveze skladištara – prava ostavioca- obaveza prijema robe; javna skladišta na osnovu samog zakona, ostala po

ugovornom osnovu- obaveza čuvanja robe; dužan da preduzima sve potrebne mere (upozorava

na mane robe i ambalaže, da je proda u hitnim slučajevima...), tokom ugovorenog vremena, da stvari različitih ostavioca čuva odvojeno (dva izuzetka)- obaveza vođenja posebnih knjiga: skladišnja knjiga i matična knjiga

skladišnica- obaveza izdavanja skladišnice, kao hartije od vrednosti, po zahtevu

ostavioca- obaveza omogućavanja pregledanja robe ovlašćenom licu- obaveza staranja o interesima ostavioca- obaveza izvršenja naloga ostavioca ne proizilazi iz ZOO, ali postoji na

osnovu prirode ovog ugovora (elementi ugovora o mandatu), a može biti i ugovorena; vršenje pravnih i faktičkih radnji- obaveza predaje uskladištene robe ovlašćenom licu, u svako doba (bez

obzira na utvrđen rok), ako rok nije utvrđen, pretpostavlja se da je godinu dana

Prava skladištara – obaveze ostavioca- pravo obaveštavanja o svojstvima robe- pravo na naknadu - pravo na naknadu troškova- pravo zakonske zaloge- pravo prodaje robe, na zahtev imaoca založnice, po isteku roka čuvanja robe

ili zobg prava zalogeOdgovornost skladištara- odgovara za svaku štetu na robi, soim ako dokaže da je šteta prouzrokovana

usled okolnosti kje se nisu mogle izbeći ili otkloniti, ili je prouzrokovana krivicom ostavioca ili manama robe ili ambalaže- princip ograničene odgovornosti skladištara do visine stvarne štete;

izuzetno, može odgovarati za celokupnu štetu ako je prouzrokovao namerom ili krajnom nepažnjom- primalac mora odmah po prijemu robe da stavi prigovor na vidljive mane, a

ako se radi o nevidljivim manama, rok je 7 dana

71. UGOVOR O ŠPEDICIJI

26

To je ugovor, kojim se jedna strana, špediter, obavezuje da u svoje ime, a za račun druge strane, komitenta, organizuje otpremu ili dopremu robe, kao i da izvrši sve potrebne radnje i carinske i dr- formalnosti, vezano za transport robe; komitent se obavezuje da mu plati proviziju i nadoknadi druge korisne troškove.Poslove međunarodne špedicije po pravilu obavljaju preduzeća međunarodne špedicije. Za razvoj međunarodne špedicije su osebno značajne međunarodne stručne organizacije. Cilj ovih organizacija - zaštita interesa međunarodnih špeditera. Godine 1926. je osnovan Međunarodni savez udruženja špeditera - poznat je pod imenom ,,FIATA''; sedište mu je u Bernu.Postoje 3 sistema pravnog regulisanja špedicije:1) Nemački sistem - špedicija je pravno regulisana kao samostalni trgovinski posao2) Francuski sistem - špedicija je vrsta komisionog posla3) Anglosaksonski sistem - špedicija je deo trgovinskog zastupništvaPored zakonskih propisa, vrlo značajnu ulogu imaju opšti uslovi poslovanja špeditera, koji mnogo bliže određuju prava i obaveze ugovornih strana. Kada treba primeniti strano pravo na jedan posao međunarodne špedicije, gde se kao subjekt pojavljuje naša špediterska organizacija, merodavna su opšta pravila MPP''.Važnu ulogu dopunskog izvora za regulisanje poslova špedicije igra sudska praksa (odluke vrhovnog privrednog suda, odluke spoljnotrgovinske arbitraže pri Privrednoj komori Srbije).Zaključivanje ugovora o međunarodnoj špediciji - Ovaj ugovor je neformalan i zaključuje se u pismenoj formi. Forma ima karakter zaštite špeditera u slučaju spora, jer on može lakše da dokaže suštinu ugovora. Kada postoji pismena dispozicija komitenta, onda je lakše dokazati da on treba da snosi sve štetne posledice suled pogrešnog naloga.Međunarodna špedicija - posebna privredna delatnost, usmerena na organizovanje otpreme robe u međunarodnom saobraćaju. Špediter u međunarodnom robnom prometu ima ove obaveze:1) obaveza prijema robe, bilo od komitenta, bilo od trećeg lica (kada špediter prima robu od komitenta, dužan je da ga upozori kako roba treba da bude upakovana prema posebnim uslovima i zahtevima međunarodnog transporta; kada uzima robu od trećeg lica, špediter je obavezan da preduzme sve mere u cilju zaštite interesa svog komitenta)2) obaveza da postupa kao dobar privrednik i vredan trgovac u međunarodnom prometu (to je opšta obaveza špedicije, bez obzira na način i fazu špediterskog posla)

27

3) obaveza određivanja prevoznog puta (u slučaju da ga sam komitent nije unapred odredio, špediter mora da vodi računa da izabrani put bude siguran za robu, kao i najekonomičniji za komitente)4) obaveza osiguranja robe od rizika (komitent ne mora da je izričito zahteva)5) obaveza špeditera da položi račun komitentu (jer posluje u svoje ime, a za račun komitenta - ovo proishodi iz same prirode posla)Privredne funkcije špedicije: prostorna (savlađivanje udaljenosti između proizvođača i potrošača) vremenska (savlađivanje vremenske razlike između proizvođača i potrošača) kvantitativna (sniženje vozarine) kvalitativna (omogućavanje najboljeg transporta roba) kreditna propagandnaPrava špeditera: pravo na proviziju (nagradu), regulisano samim ugovorom, ali po tarifi pravo da zahteva naknadu troškova, koji su bili nužni i korisni, i nisu mogli da se izbegnu prilikom organizacije otpreme robe pravo zakonskog zaloga pripada špediteru na robi, radi obezbeđivanja njegovih potraživanja prema komitentu; odnosi se samo na robu u špediterskom posedu, i to za potraživanja iz konkretnog ugovornog odnosa pravo samostalnog istupanja (podrazumeva se kada špediter, osim organizovanja otpreme robe, vrši i transport; on će tada kao transporter imati pravo na naknadu i provizije i troškova transporta robe)

72. UGOVOR O TURISTIČKIM POSLOVIMAU međunarodnom prometu se radi o takvom ugovoru, koijm se davalac usluga obavezuje, uz naknadu, da pruži određene turističke usluge (smeštaj, ishranu) inostranim turistima ili turističkim organizacijama. Turističke usluge mogu da pružaju turistička preduzeća, u svoje ime ili kao komisionari drugih privrednih organizacija (kao zastupnici - agenti), kao i ugostiteljska preduzeća (samo u pogledu ugostiteljskih usluga).Delatnost turističke organizacije je regulisana i na međunarodnom planu, donošenjem tipskih ugovora i ošptih uslova. Međunarodna hotelska organizacija je izgradila međunarodni hotelski kućni red.Vrste ugovora o pružanju turističkih usluga - 3 su vrste ovih ugovora:1. Ugovor o alotmanu - sačinjen je u pismenoj formi; rok je jedna godina (ili

sezona). Hotel se obavezuje da putničkoj agenciji za tekuću sezonu stavi na raspolaganje tačno određen broj kreveta u svojoj zgradi; agencija se, sa sveoje strane, obavezuje da će nastojati da popuni hotelske kapacitete, koji su joj stavljeni na raspolaganje.

28

Cena se utvrđuje za kompletni pansion - smeštaj i ishranu. Za ostvarene usluge, hotel priznaje agenciji ugovorenu proviziju. Prema ugovoru o alotmanu, za putničku agenciju ne postoji striktna obaveza da stvarno popuni ugovorene kapacitete, već samo da u tačno predviđenom ugovorenom roku javi da nije u mogućnosti da popuni određen broj kreveta. Klijenti dolaze u hotel bilo pojedinačno, bilo grupno (za potonje postoji vođa grupe, koji predaje hotelsku dokaznicu kao potvrdu)

2. Ugovor o zakupu celog objekta - hotel se obavezuje da sa svojim stručnim i tehničkim osobljem vrši sve ugostiteljske usluge za određenu zakupnu cenu; turistička agencija se obavezuje da tu cenu plati. Ovde se čitav rizik poslovanja prebacuje na turističku agenciju

3. Ugovor na osnovu zatražene i potvrđene rezervacije - putnička agencija se na osnovu hotelskog cenovnika obraća i traži rezervaciju za svakog klijenta, i to za tačno određen broj dana, pansiona. U slučaju da primi potvrdu rezervacije, agencija šalje svog klijenta u hotel, a cena naručene usluge se nakon izvršenja plaća hotelu (plaća je agencija, iako je klijent platio direktno). Osobenost ovog ugovora: kao trenutak njegovog nastanka se smatra momenat kada agencija primi potvrdu rezervacije; baš zbog toga ne postoji rizik ni za jednu od strana. Momentom dobijanja potvrde rezervacije, agencija zaključuje ugovor sa klijentom i upućuje ga u hotel.

73. UGOVOR O DRUMSKOM PREVOZUPojam: drumski prevozilac se obavezuje da izvrši prevoz određene robe drumskim prevoznim sredstvom, na određenoj prevoznoj relaciji za određeno vreme i u neoštećenom stanju, i da je nakon prevoza preda ovlašćenom licu, pošiljalac plaća prevozninuBitni elementi: određenje predmeta prevoza, određenje relacije i određenje prevoznine (može biti i odrediva)Zaključenje ugovora: neformalan ugovor, „potvrđuje“ se izdavanjem tovarnog lista, athezioni Izvori prava: domaći – ZOO i Zakon o ugovorima u drumskom saobraćaju, opšti uslovi poslovanja drumskoh prevozilaca, običaji; međunarodni – Konvencija o ugovoru u međunarodnom drumskom prevozu robeVrste: 1. javni prevoz i prevoz za sopstvene potrebe2. linijski i slobodni prevozObaveze drumskog prevozioca robe- obaveza postavljanja vozila za utovar- obaveza preuzimanja robe radi prevoza je ugovorna- obaveza izdavanja tovarnog lista na zahtev jedne od ugovornih strana

29

- obaveza izvršenja prevoza- obaveza čuvanja robe- obaveza postupanja po zahtevima za izmenu ugovora- obaveza predaje robe

Prava prevozioca:- prevoznina, plaća pošiljalac, u ugovoru se može odrediti i primalac- pravo na naknadu troškova- pravo na naknadu štete- pravo zaloge i pridržaja

Odgovornost- odgovornost za integritet robe ista kao i kod železničkog prevoza (isti osnov,

isti opšti i privilegovani razlozi za oslobođenje od odgovornosti, limitirana odgovornost i izuzetno nelimitirana)

- specifičnosti: - specijalni režim oslobođenja (prenos naročito kvarljive robe u specijalnim

vozilima i prevoz živih životinja)- ne poznaje dva privilegovana osnova oslobođenja kod železničkog prevoza

(izvršenje administrativnih formalnosti od strane imaoca prava raspolaganja pošiljkom i prevoz bez obavezne pratnje)

- limit naknade iznosi polovinu limita iz prevoza železnicom- odgovornost iznad limita u slučaju grube nepažnje, deklaracije vrednosti

robe i deklaracije specijalnog interesa na pošiljci- reklamacija prevozniku ili tužba sudu u roku od 30 dana od podnošenja

reklamacije, rok zastarelosti jedna godina, ili tri godine kod namere ili grube nepažnje

74. UGOVOR O ŽELEZNIČKOM PREVOZUPojam: železnica se obavezuje da izvrši prevoz određene robe od otpravne do uputne stanice, za određeno vreme i u neoštećenom stanju, pošiljilac plaća prevozninuBitni elementi: određenje predmeta prevoza, određenje relacije i određenje prevoznine Zaključenje ugovora: nije reč o formalnom ugovoru po samom zakonu, „potvrđuje“ se izdavanjem tovarnog lista, athezioni ugovorUgovorne strane: ugovor zaključuje pošiljalac i železnica; može se pojaviti i treće lice – primalac; ugovor u korist trećeg lica (neprenosivi tovarni list) ili koncept ugovora sa tri strane od samog zaključenja (prenosivi tovarni list)Izvori prava: domaći – ZOO i Zakon o ugovorima u železničkom saobraćaju; međunarodni – Konvencija o međunarodnim železničkim prevozima

30

Vrste: 1. teritorijalni moment: međunarodni i domaći prevoz2. karakter pošiljke: denčana i kolska pošiljka3. rokovi: sporovozni, brzovozni i ekspresni4. moderna koncepcija rokova: redovni i garantovani rokovi5. korisnici: javni i nejavniObaveze pošiljaoca do otpočinjanja prevoza:- obaveza naručivanja kola- obaveza predaje robe- obaveza pakovanja i označavanja robe- obaveza predaje transportnih isprava (tovarni list i druge isprave koje prate

robu)- obaveza plaćanja prevoznine unapred u određenim slučajevima

Obaveza železnice do otpočinjanja prevoza:- obaveza dostave kola- obaveza zaključenja ugovora o prevozu- obaveza prijema robe- obaveza prijema transportnih isprava- obaveza utvrđivanja težine i broja komada

Obaveze železnice i pošiljaoca do otpočinjanja prevoza:- obaveza dovoza robe, sporedna usluga, železnica nema ovu obavezu- obaveza utovra, denčane pošilje utovaruje železnica, a kolske pošiljalac

Obaveze železnice u fazi prevoza- prevoz određenim putem- prevoz u određenim rokovima- izvršavanje administrativnih formalnosti- izvršavanje naloga u toku prevoza- čuvanje robe

Obaveze železnice u fazi izdavanja robe- izveštavanje primaoca o prispeću pošiljke- izdavanje robe- odvoz robe samo prema ugovoru- istovar i odnošenje kod denčanih pošiljki- utvrđivanje stanja pošiljke- obaveze kod smetnji pri izdavanju (vraćanje robe pošiljaocu, smeštaj robe,

predaja drugom prevoziocu, prodaja robe)Prava železnice- prevoznina

31

- dodaci na prevozninu- naknada troškova- naknada za sporedne usluge- naknada štete- obezbeđenje naplate potraživanja (kaucija pošiljaoca i pravo retencije i

pravo zaloge)Odgovornost železnice- princip striktne ugovorne odgovornosti za integritet pošiljke, subjektivna

odgovornost železnice sa pretpostavljenom krivicom za povrede drugih ugovornih obaveza- limitirana odgovornost kao pravilo- nelimitirana odgovornost kao izuzetak (kauzula obezbeđenja uredne

isporuke – odgovara za svu dokazanu štetu, ali najviše do visine naznačenog obezbeđenja)- razlozi za oslobođenje železnice od odgovornosti – opšti (štete izazvane

radnjom korisnika, svojstvima robe ili višom silom), privilegovani (prevoz u otvorenim kolima, prevoz bez odgovarajuće ambalaže, utovar i istovar od strane korisnika, prevoz živih životinja, prevoz bez obavezne pratnje...) i specijalni - obavezan prethodni postupak (postupak reklamacije); potraživanja

zastarevaju posle godinu dana

75. UGOVOR O PREVOZU ROBE MOREMPojam: brodar se obavezuje da izvrši prevoz određene robe (vozarski ugovor) ili prevoz određenim brodom (brodarski ugovor) na određenoj prevoznoj relaciji, naručilac prevoza plaća vozarinuBitni elementi: određenje predmeta prevoza ili određenje broda, određenje relacije i određenje vozarine (može biti i odrediva)Zaključenje ugovora: neformalan ugovor, „potvrđuje“ se izdavanjem konosmana ili druge putne isprave, tipskiLica: brodar, naručilac prevoza, krcatelj, lučki slagač, pomorski agent, primalac robeIzvori prava: najstarija grana prevoza, ipak velika primena nepisanih izvora prava – običaja i njihovih kodifikacija – uzansi; domaći prevoz: Zakon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbiVrste: 1. teritorijalni kriterijum: domaći i međunarodni2. korisnik usluge: prevoz za sopstvene potrebe i prevoz za treća lica3. bitni elementi: - vozarski ugovor: brodar se obavezuje da će izvršiti prevoz određenih stvari

32

- brodarski ugovor: brodar stavlja naručiocu na raspolaganje ceo brod ili njegov deo; brodarski ugovor na vreme, na putovanje i podbrodarski ugovor

Obaveze brodara:- obaveza postavljanja osposobljenog broda- obaveza ukrcaja robe- obaveza izdavanja prevozne isprave (konosman, časniča potvrda)- obaveza prevoza robe- obaveza čuvanja robe- obaveza postupanja po nalogu naručioca- obaveza iskrcavanja i predaje tereta primaocu

Prava brodara:- vozarina, ugovorom određena ili prosečna, paušalno određena, po jedinici

tereta, po jedinici vremena, po vrednosti pojedinih pošiljki- pravo na naknadu određenih troškova u vezi sa prevozom i sporednim

uslugama- pravo na naknadu štete- pravo zakonske zaloge

Odgovornost- subjektivna ugovorna krivica sa pretpostavljenom krivicom na strani

brodara; može se osloboditi ako dokaže da je uložio dužnu pažnju da se šteta ne dogodi- vreme trajanja: od ukrcaja robe do njenog iskrcavanja- limitirana odgovornost (po jedinici tereta, po kilogramu bruto težine, po

veličini broda)- nelimitirana odgovornost u slučaju lične kvalifikovane krivice i u slučaju

deklaracije vrednosti pošiljke- pretpostavka gubitka robe: 60 dana od dana kad je trebalo da bude predata- oslobađanje brodara od odgovornosti usled uroka koji nisu mogli da se

spreče ili otklone „pažnjom dobrog brodara“ (viša sila, dela krcatelja ili vlasnika robe, osobine same robe, požar, spasavanje, delo vozara...) – Briselska konvencija o teretnici; Hamburška pravila predviđa tri izuzetka: požar, prevoz živih životinja, spasavanje- prigovori: na vidljive nedostatke odmah, na nevidljive tri dana, rok

zastarelosti potraživanja godinu danaZajednička havarija- štetu zajednički snose svi učesnici plovidbenog poduhvata srazmerno

vrednosti imovine sa kojom su učestvovali- uslovi: šteta prouzrokovana radnjom čoveka, namerno i razumno,

angažovano je više interesa i postojala je zajednička opasnost

33

76. UGOVOR O VAZDUŠNOM PREVOZUPojam: ugovorni prevozilac se obavezuje da izvrši prevoz određene robe na određenoj relaciji, za određeno vreme i u neošteđenom stanju, i da je preda ovlašćenom primaocu, naručilac plaća prevozninuBitni elementi: određenje predmeta prevoza, određenje relacije i određenje prevoznine (može biti i odrediva)Zaključenje ugovora: neformalan ugovor, „potvrđuje“ se izdavanjem tovarnog lista, tipskiIzvori prava: međunarodni – Varšavska konvencija (četri revizije), Konvencija o izjednačavanju nekih pravila za međunarodni prevoz vazdušnim putem, Opšti uslovi prevoza putnika, prtljaga i robe; domaći – ZOO i specijalan zakon, opšti uslovi poslovanjaVrste: 1. međunarodni i domaći2. javni i nejavni3. linijski i slobodniObaveze vazdušnog prevozioca robe- obaveza izvršenja prevoza- obaveza izdavanja tovarnog lista- obaveza postupanja po naknadnim nalozima- obaveza predaje robe

Prava vazdušnog prevozioca robe- prevoznina (primalac ili pošiljalac)- zakonska zaloga i pridržaj- pravo na naknadu troškova koju nisu obuhvaćeni prevozninom- pravo na naknadu za sporedne usluge- pravo na naknadu štete

Odgovornost- Varšavska konvencija: subjektivna ugovorna krivica sa pretpostavljenom

krivicom, analogno pomorskom prevozu- Montrealski protokol: objektivna odgovornost- vreme trajanja: sve dok je roba u posedu kod prevozioca- odgovornost za štete zakašnjenja: sistem dokazanih šteta, subjektivna

odogovornost sa pretpostavljenom krivicom- limitirana odgovornost- nelimitirana odgovornost: deklaracija vrednosti pošiljke, namerna ili gruba

nepažnja prevozioca...- norme o odgovornosti su imperativne

34

- pretpostavka gubitka: 7 dana- oslobođenje od odgovornosti: nema instituta izuzetih slučajeva, primena

opšte norme o odgovornosti i oslobođenju od odgovornosti (preduzete sve nužne mere + dokaz krivice pošiljaoca ili primaoca + navigacione greške- prigovor: na vidljive mane po preuzimanju, na nevidljive mane 14 dana;

zastarelost potraživanja posle dve godine

77. UGOVOR O GRAĐENJU To je ugovor, kojim se jedno lice (izvođač, preduzimač) obavezuje da drugom licu u inostranstvu (investitoru, naručiocu) izgradi građevinski objekat, ili da izvede određene građevinske radove na već postojećem objektu u cilju popravke, prepravke, adaptacije; druga strana (investitor) se obavezuje da mu za to plati ugovorenu cenu. Izvođenje investicionih radova u inostranstvu obuhvata: izradu investicionog programa i tehničke dokumentacije izvođenje svih vrsta instalacionih montažnih radova vršenje nadzora nad izvođenjem radovaKod ugovora o građenju, neophodno je dati sadržinu međunarodne licitacije za ustupanje građevinskog objekta (izvođenje građevinskih radova)- U međunarodnoj licitaciji su sadržane:1. Preliminarna informacija i uputstva za pretkvalifikaciju → investitor obaveštava eventualne ponuđače da namerava da raspiše međunarodnu licitaciju za izvođenje radova na izgradnji određenog objekta; to je i poziv svim zainteresovanim preduzećima da uspešno preduzmu radove, i do određenog roka podnesu svoje reference, koje sadrže opšte podatke o preduzeću, kao i opis objek(a)ta, koje su gradiliNa investitoru je da, u roku od 30 dana od dana određenog za pretkvalifikaciju, objavi listu posebnih ponuđača2. Uputstvo ponuđačima → dostavlja ga investitor; sadrži objašnjenja o investitoru, projektu, kao i obliku radova3. Uslovi ugovora → čine ih opšti i posebni uslovi:o Opšte obaveze: izvršenje ugovorenih obaveza, garancija i njeno trajanje,

upoznavanje gradilišta, klauzula da radovi moraju biti vođeni na zadovoljstvo investitora [...] U pogledu radne snage, na izvođaču je da je obezbedi (kao i da obezbedi mere zaštite zdravlja tih radnika)

o Posebne: predviđena prava i dužnosti nadzornog organa o pravu izvođača da angažuje podizvođača

4. Specifikacije → obimni dokumenti tehničke prirode; sadrže:o tehnički izveštaj za investitora

35

o opis radovao predmeru, količinu i tehničke uslove za izgradnju

Ove dokumente sačinjava projektant; oni čine sastavni deo ugovorne dokumentacije za međunarodnu licitaciju5. Ponuda → izražava spremnost i nuđenje da se izgradi objekat, za koji je objavljena međunarodna licitacija, a za određenu cenu6. Ugovor → to je završni dokument, koji je posledica međunarodne licitacije. Posle izvršenja međunarodne licitacije, investitor zaključuje ugovor sa ponuđačem - izvođačem, za kojeg smatra da je najpovoljniji. Ugovor se mora zaključiti u pismenom obliku.Bitni delovi ugovora: Predmet ugovora - izvođenje građevinskih radova u skladu sa investiciono-tehničkom dokumentacijom.Pripremni radovi su oni, bez kojih se ne bi moglo uspešno pristupiti izgradnji objekta (izgradnja prilaznih puteva+prilaz terenu). Završni radovi obavljanje niza radova posle završenja investicionog objekta Cena drugi bitni element, koji mora biti predviđen u ugovoru. Pravilo je da cena bude određena ili odrediva - ovo potonje onda, kada se sa sigurnošću, iz elemenata koji su priloženi, dotična može utvrditi. Zato je i određenje cene, putem ,,klizne skale'' dovoljno, pa je uredan i takav ugovor. Obaveze investitora:1. obaveze, koje su obligaciono-pravne prirode, i imaju svoj isključiv izvor u

Ugovoru o građenju2. obaveze, koje su administrativno-pravne prirode, tj. koje proishode iz

imperativnih normi. One su sledeće: da se obezbedi investicioni program i investiciono-tehnička dokumentacija za izgradnju objekta; da se obezbedi odobrenje za građenje objekta; da se obezbede finansijska sredstva

Investicioni program - elaborat, kojim se određuje izgradnja investicionog objekta. Izrađuju ga posebne privredne organizacije - projektantska preduzeća, ili biro sudija; zaključuje se poseban ugovor, ugovor o projektovanju. Iz ugovora proishode 2 obaveze investitora:

1. da plati ugovorenu cenu2. da primi izgrađeni objekat

Kada se objekat izgradi, a pre početka njegovog korišćenja, mora se izvršiti tehnički pregled objekta, u cilju proveravanja njegove tehničke ispravnosti. Ovo vrši organ, koji je izdao odobrenje za građenje. Obaveze ponuđača: da izgradi objekat da po završetku izgradnje preda taj objekat investitoru (ukoliko izvođač ne preda objekat u ugovorenom roku, pada u dužničko kašnjenje i plaća penale)

36

Izvođač je dužan da radove sprovodi u skladu sa tehničkim propisima, normativima i obaveznim standardima Ako je šteta nastala usled više sile, posledice snosi investitor

78. UGOVOR O INŽINJERINGUPojam: inženjering organizacija se obavezuje da izradi i preda investicioni program i tehničku dokumentaciju, prenese pravo iskorišćavanja tehničkog znanja i iskustva, organizuje i rukovodi poslovima oko realizacije investicionog objekta, a investitor se obavezuje da plati naknadu.Vrste:1. Čisti inžinjering, pravi inžinjering – predmet je obavljanje usluga

intelektualnog karaktera, delatnost se ne sastoji u neposrednom izvođenju radova, već u njihovom upravljanju, savetovanju i nadzoru

2. Inžinjering „ključ u ruke“ – „čisti“ inžinjering + realizacija investicionog objekta

Karakteristike: dvostran, teretan, formalanPravna priroda: mešoviti karakterObaveze inženjering organizacije

izrada investicionog programa izrada investicione tehničke dokumentacije izrada finansijkog plana pribavljanje građevinske dozvole izvođenje radova na investicionom objektu obezbeđenje gradilišta vođenje knjiga nabavka opreme i instalacija stavljanje izgrađenog objekta u pogon osposobljavanje kadrova održavanje objekta

Obaveze investitora plaćanje cene uvođenje izvođača u posao nadzor nad izvođenjem radova

79. UGOVOR O DUGOROČNOJ PROIZVODNOJ KOOPERACIJI (DPK)To je ugovor u kojem ugovorni partneri obezbeđuju tehnički, tehnološki, sirovinski, energetski i ekonomski optimalnu proizvodnju i razmenu proizvoda, koji su predmet kooperacije. Proizvodna kooperacija se može sastojati u:

37

- zajedničkom programiranju razvoja- ostvarivanju proizvodnjeUgovor o proizvodnoj kooperaciji je obligacioni ugovor, neimenovan i obostrano ovabezan. Sadrži elemente ugovora o licenci, o pribavljanju i ustupanju prava industrijske svojine, o ulaganju sredstava, kao i o inžinjeringu. Ovaj ugovor se regostruje kod Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom.DPK obuhvata uvozno-izvozne i carinske pogodnosti, koje se odnose na repromaterijal, kao i na delove za proizvodnju finalnog proizvodaPlaćanje se odvija preko posebnih deviznih računaOdgovornost kooperanata prema trećim licima ne snose svi, već samo poslednji (finalni proizvođač); svi ostali kooperanti su njemu odgovorni.

84. UGOVOR O FORFETINGUTo je pravni posao, kod kojeg forfeter kupuje od svog komitenta nedospelo novčano potraživanje, uz određeni diskont, koji tereti komitenta, a uz odricanje prava na regres prema prodavcu takvog potraživanja (komitentu) ako se desi da potraživanje ostane neisplaćeno od strane trećeg lica.Način prenosa potraživanja:1) Putem ugovora o cesiji (pri čemu se samo dešava zamena poverioca; potraživanje ostaje neizmenjeno). Raniji poverilac je odgovoran samo za postojanje potraživanja, ali ne i za naplativost2) Na osnovu otkupa meničnog potraživanja3) Prenosom prenosivog dokumentarnog akreditiva sa odloženim rokom plaćanja (komitent prenosi potraživanje na akreditiv ugovoren u njegovu korist, i to pre dospelosti; tako finansira svoj izvozni posao).

88. MEĐUNARODNA PLAĆANJATo su plaćanja, koja se vrše između subjekata međunarodnog poslovnog prava raznih pravnih sistema. Međunarodna plaćanja su i deo jedinstvene međunarodne poslovne operacije. U savremenim uslovima, međunarodni platni promet se obavlja isključivo prenosom (transferom) deviza, ili putem kliringa.Vrste plaćanja:A) Slobodna devizna plaćanja kod njih se pokriće obaveza vrši deviznim računom. Ovo se ostvaruje preko tekućih računa, koje banka jedne zemlje drži kod inostrane banke (kod svog korespondenta). Ovo je redovan način plaćanja između zemalja, koje imaju konvertibilnu valutu, iako ih vrše i zemlje čija valuta nije konvertibilna ili čvrsta; u tom slučaju, plaćanje se vrši u nekoj čvrstoj valuti.

38

B) Klirinška plaćanja ovim plaćanjem mogu biti obuhvaćena kako robna, tako i nerobna potraživanja. Kliring omogućava da se međunarodna plaćanja izvršavaju u domaćim, nacionalnim valutama. Ali, ovo zahteva da se uzajamna plaćanja poklapaju; ovo je ponekad teško ostvarivo u praksi.V) Kompenzacija jedan oblik razmene vrednosti uvoza sa vrednošću izvoza. Ovde se 1 izvoz neposredno naplaćuje jednim uvozom.Deviza - novčano potraživanje u inostranstvu u bilo kojoj valuti. Promet deviza se vrši na berzama ili obračunskim mestima, i tamo se formiraju njihove cene (devizni kurs).Devize se dele na - konvertibilne i nekonvertibilne, transferabilne i netransferabilne, meke i čvrste, promptne i terminske, šalterske i doznačene.

89. POJAM I VRSTE DOKUMENTARNOG AKREDITIVAPojam: bankarski posao kod koga banka na zahtev svog klijenta izdaje nalog da se kod iste ili neke druge banke trećem licu stavi na raspolaganje određena suma novca u za to određeno vreme, pod uslovom da to lice preda uredna dokumenta predviđena kao uslovRobna dokumenta kod dokumentarnog akreditiva1. otpremna dokumenta koja dokazuju izvršenje isporuke (konsoman, tovarni

list, skladišnica, talon otpremnice...)2. ostala dokumenta (dokumenti o osiguranju, trgovačka faktura...)Podele:1. u zavisnosti od čvrstine obaveze akreditivne banke: opozivi i neopozivi2. u zavisnosti od karaktera obaveze korespondentne banke: potvrđeni i

nepotvrđeni3. prema načinu realizacije podnetih dokumenata: gotovinski, akceptacioni i

otkupni4. zavisno od mogućnosti prenosa: prenosivi i neprenosivi5. drugi kriterijumi: podakreditiv, stand by akreditiv, akreditiv s

odgođenim plaćanjem, rotativni (revolving) akreditivi, akreditivi plativi u zemlji i plativi u inostranstvu, odlazeći i dolazeći, teletransmitovani akreditiv...

91. POJAM I VRSTE BANKARSKIH GARANCIJA, BG (ISTI TEKST JE I ZA PITANJE 92 PRAVNI ODNOSI KOD BANKARSKE GARANCIJE)BG je jedna naročita vrsta jemstva, kojim banka preuzima odgovornost u za to predviđenoj bankarskoj formi, za pravilno izvršenje obaveza svog komitenta prema njegovom ugovornom partneru. Tako banka obezbeđuje da njen klijent,

39

za koga se izdaje garancija, lakše dođe do odgovarajućih sredstava; korisniku prava daje veću sigurnost. Nalogodavac i dalje ostaje u obavezi i odgovara za njeno izvršenje. Obaveze banke da isplati potraživanja nastaju tek ako se takva obaveza nije mogla naplatiti od glavnog dužnika.Garancija se daje u pismenoj formi; punovažna je samo ako je i glavna obaveza punovažna.Vrste BG:

1. Uslovne i bezuslovneRečena podela se zasniva na tome, da li je banka u garanciji postavila neki uslov u pogledu ispunjenja svoje obaveze da garantuje, ili ne. Bezuslovnom garancijom se banka obavezuje da će u roku dospelosti obaveze glavnog dužnika, ako on tu obavezu ne ispuni, izvršiti tu obavezu prema korisniku garancije, a na poziv korisnika (,,na vaš prvi poziv bez spora''). Uslovnom BG banka garantuje isplatu, ali je uslovljena prethodnim i istovremenim ispunjenjem obaveza od strane korisnika garancije (ove garancije i njeni uslovi moraju biti navedeni u ugovoru o kupoprodaji)2. Neposredne i posredneNeposredne - banka po nalogu svog komitenta neposredno izdaje garanciju korisnikuPosredne - banka po nalogu svog komitenta izdaje takvu garanciju posredstvom korespondentne firme u inostranstvu. Ove garancije se dele na: dotificirane i sopstvene bančinog korespondenta; na pokrivene, delimično pokrivene i nepokrivene garancije.3. BG za plaćanje i BG za činidbuGarancije za plaćanje - banka ih daje za tačno određivanje plaćanja, koje bi glavni dužnik trebalo da izvrši u određenom roku (banka ima obavezu da isplati dug u punom iznosu, ako glavni dužnik to ne učini). Ove garancije se izdaju kod uvoza, kupljene robe i investitorske robe na kredit; uručuju se neposredno, inostranim izvoznicima.Garancije za činidbu - se sastoje u tome, što se banka obavezuje da će korisniku garancije ispuniti neku činidbu, na koju se obavezao glavni dužnik, u slučaju da glavni dužnik tu činidbu ne izvrši u određenom roku. Ove obaveze na činidbu mogu biti različite (npr. garancije za povraćaj vagona)4. Samodužnička garancijaTo je takva garancija, koja se sastoji u tome da banka korisniku garancije garantuje da će mu isplatiti garantni iznos, bez obzira da li je prvo pokušao da putem izvršenja obezbedi naplatu od glavnog dužnika. Ovde ne postoji mogućnost prigovora jemca da se poverilac (ne) drži određenog reda. Ovakav vid garancije se ne priznaje u obligacionom pravu.

40

Izdavanje BG se po pravil vrši po tačno predviđenom postupku:1. preduzeće, koje zahteva garanciju, obraća se banci sa molbom, u kojoj

iznosi razloge za izdavanje garancije2. banka ceni te razloge i proverava rokove u pogledu plaćanja sa stanovišta

deviznih propisa; utvrđuje opravdanost ovog zahteva3. po pravilu, svaka garancija se izdaje u određenoj formi; glasi na valutu

određene zemljePored toga, banka uvek zahteva podnošenje odgovarajućeg kupoprodajnog ugovora, kojim su zasnovana prava i obaveze između glavnog dužnika i poverioca.

93. POJAM I VRSTE KLIRINGAKliring je takav bankarski posao, koji predstavlja jednu posebnu vrstu prebijanja potraživanja i dugovanja između 2 države (bilateralni kliring) ili između više država (multilateralni kliring); ovo prebijanje je zasnovano na posebnom ugovoru, na klirinškom sporazumu. Prema ovom sporazumu, stranke su se uzajamno obavezale da će sva sredstva, ostvarena izvozom robe i usluga u određenom vremenskom periodu, upotrebiti za uvoz robe ili usluga između država ugovornica. Tako se ustanovljavaju posebni zbirni računi kod banaka određenih u sporazumu; preko tih banaka se u domaćoj valuti vrše sve uplate i isplate, kao i uzajamno prebijanje potraživanja i dugovanja.Vrste kliringa:

o Jednostrani kliring - način poslovanja, u kome su samo lica jedne zemlje obavezna da sva svoja plaćanja prema inostranstvu izvršavaju tako, što će dugovane iznose plaćati kod određene banke u svojoj zemlji. Ovo je, zapravo, jednostrana mera, jer samo zemlja, koja je ustanovila kliring, vodi računa o ravnoteži plaćanja u odnosu sa inostranstvom. Sa gledišta MPP'', jednostrani klirinzi nisu u skladu sa načelom slobodne međunarodne trgovine i nacionalne jednakostiPostoje 2 tipa jednostranog kliringa:o Prisilni kliring - je neposredna posledica mera, koje jedna zemlja

preduzme u cilju zaštite interesa svojih poverilaca, a koji su ugroženi merama, preduzetim od strane zemlje u kojoj se nalaze dužnici

o Ugovorni ili konvencionalni kliring - se sastoji u tome, da jedna zemlja ugovornica zadrži i dalje slobodno plaćanje u odnosu na drugu zemlju, s tim da njeni dužnici imaju pravo da biraju da li će svoje obaveze izmiriti preko zbirnog računa u okviru kliringa, ili u slobodnim devizama. Dužnici 2 zemlje mogu da svoje obaveze izmiruju samo u domaćoj valuti, i to na zbirni klirinški račun svoje zemlje

41

o Dvostrani (bilateralni) kliring - najčešći u međunarodnom platnom prometu. Nastaje sporazumom 2 zemlje, koje se uzajamno obavezuju da će sva obostrana plaćanja vršiti putem kliringa. Dužnici iz obe zemlje izmiruju svoje obaveze u domaćoj valuti na zbirni račun kod određene banke; poverioci naplaćuju svoja potraživanja opet u domaćoj valuti (kod banke, koja je za to određena) iz sredstava na zbirnom klirinškom računu. Postoje i podvrste kliringa - robni, nerobni, mešovitiKlirinškim sporazumom se određuje koja će banka biti obračunska banka (kod koje će se vršiti plaćanja u domaćoj valuti, i kod koje će se vršiti isplata poveriocima u domaćoj valuti)

o Multilateralni kliring - sastoji se u višestranom uključivanju izvesnog broja zemalja u klirinški način plaćanja. Prvi put je prihvaćen od strane Svetskog poštanskog kongresa (Madrid, 1920); kao osnov za obračun, prihvaćen je zlatni franak

Klirinški račun uglavnom vode emisione banke. Pravilo je da se vodi samo 1 takav račun; ugovorom se može predvideti i vođenje više takvih računa. Klirinški sporazum obično prate kontigentne liste, u koje se unosi vrsta, količina i vrednost robe, koje će ugovorne strane staviti na raspolaganje za izvoz. Kontigentne liste mogu biti obavezne i fakultativne.Klirinška valuta - platnim sporazumom se određuje u kojoj će valuti biti obostrana plaćanja. Između dva rata se koristila nacionalna valuta; posle rata se više pribegavalo bilo jednoj nacionalnoj valuti zemlje ugovornice, bilo trećoj, ,,neutralnoj valuti'' ili ,,obračunskoj valuti''. Po pravilu, sada se određuju ili obračunske valute (obračunski dolar), ili valute poput USD, GBP ili CHF.U pogledu načina obračuna valute, klirinzi mogu biti jednoobračunski, jednoobračunski u valuti jedne od zemalja ugovornica ili jednoobračunski u trećoj valuti.Trajanje klirinškog sporazuma i likvidacija salda - po pravilu, rok trajanja klirinškog sporazuma je 1 godina od momenta zaključenja/stupanja na snagu po ratifikaciji od strane vlada ugovornica. Ovi se sporazumi redovno poštuju i izvršavaju. Po isteku sporazuma se obično pristupa zaključenju novog, ili se likvidira eventualni saldo na klirinškom računu. Po isteku sporazuma, klirinška mesta pristupaju usaglašavanju svojih knjiženja i utvrđivanju salda. Teži se da se saldo likvidira naknadnim isporukama, i to u roku od 6 meseci; ali, ako se u predviđenom roku saldo ne isplati naknadnim isporukama, onda se isplata mora vršiti u slobodnim devizama. Često se u cilju uređenja međusobnih odnosa sklapaju novi posebni platni sporazumi, koji imaju za cilj da likvidiraju saldo na nekom ugašenom klirinškom računu, i to su tzv. ,,likvidacioni sporazumi''.

42

98. SKLADIŠNICATo je isprava koju izdaje ovlašćeno skladište, a u kojoj se potvrđuje da je od deponenta primilo robu na čuvanje, koja je u njoj naznačena, i kojom se skladište obavezuje da tu robu izda licu određenom da primi tu robu.To je stvarnopravna i klauzalna hartija od vrednosti. Olakšava promet simboliškim prenosom, ima funkciju smanjenja troškova, isključuje imobilizaciju vrednosti robe za vreme boravka u skladištu.Mogu je izdavati samo ovlašćena javna i carinska skladišta. Izdaje se samo u jednom (1) primerku.1) Jednodelna skladišnica - izdaje se kao jedinstvena isprava, koja u sebi inkorporira pravo svojine na uskladištenoj robi i pravo zaloga. Ostavodavcu se onemogućuje raspolaganje uskladištenom robom putem skladišnice2) Dvodelna skladišnica - omogućuje raspolaganje robom od strane ostavodavca i nakon zalaganja. Sastoji se od priznanice i založnice.Prenos skladišnice - ona se prenosi u celini na kupca uskladištene robe. Prenos se vrši indosamentom ili cesijom. Prenosom založnice se konstituiše založno pravo na uskladištenoj robi založnog poverioca, ali i obligaciono pravo potraživanja iz hartija od vrednosti. Prenos založnice se vrši punim indosamentom; skladište je dužno da taj prenos upiše u svoj registar. Ukoliko dolazi do prenosa založnice odvojeno pd prenosa priznanice, onda se prenos priznanice vrši posle prenosa založnice. U ovom slučaju, pravo svojine posednika priznanice je opterećeno založnim pravom posednika založnice.

99. TOVARNI LIST (TL)Ugovor o transportu je zaključen kada otpravna železnica primi robu na prevoz sa tovarnim listom. Otpravna železnička stanica potvrđuje prijem robe stavljajući na TL žig sa datumom prijema. Ova saglasnost mora biti u strogo predviđenoj formi - propisano popunjenim TL; radi zaključenja ugovora, pošiljka se mora predati.TL čine unikat i duplikat, koji u svemu moraju biti podudarni. TL mora biti popunjen s obzirom da pošiljka roba prelazi područje više zemalja (francuski, nemački i italijanski jezik). TL ,,SMGS'' sadrži uglavnom sve podatke kao i međunarodni TL ,,CIM''-a (samo što se ovde može koristiti i ruski jezik, recimo za prevoz robe u Kinu, Koreju, Mongoliju ili Vijetnam).Železnica ima pravo da pri prijemu robe proveri da li pošiljka u svemu odgovara navodima u TL. U TL je potrebno da budu naznačeni i pouzeća i predujmovi, kao i ko plaća vozarinu. Ako to čini pošiljalac, onda on u TL stavlja klauzulu ,,franko vozarina''. ,,SMGS'' se odnosi na istočne zemlje.

43

100. KONOSMANDokument, kojim brodar potvrđuje da je primio teret radi transporta morem i predaje određenom primaocu. U konosmanu je naznačen teret; on služi kao dokaz da je roba primljena na prevoz i da je zaključen ugovor o prevozu. On reguliše pravni odnos prema primaocu robe, tj. obavezu brodara da robu izruči licu, koje se legitimiše kao posednik konosmana; ovo znači da se predajom i prenošenjem urednog konosmana prenosi i pravo svojine na određenoj robi.Konosman se može izdati na ime određenog lica, po naredbi/po naredbi određenog lica i na donosioca. Izdaje se u više primeraka i sadrži ime broda i brodara, ime krcatelja, luku krcatelja... Konosman bez ikakvih klauzula o rezervama u pogledu identiteta i svojstava robe se naziva čisti.Konosman je prenosiva hartija od vrednosti; roba se može izdati samo licu koje pokaže konosman. Nečisti konosman sadrži neke negativne primedbe u pogledu svojstva i kvaliteta primljenog tereta.Postoje još i konosman ,,ukrcano na brod'', ,,primljeno radi otpreme'', negocijabilni konosman (sadrži klauzule o prenosivosti po naredbi ili na donosioca i fekta konosman (neprenosiv)).Postoji i direktni (tranzitni - izdaje se kod kombinovanog prevoza, kada prevoz počinje morskim brodom) i grpni konosman (koristi se kada krcatelj, u cilju smanjenja troškova prevoza, na 1 konosman unese robe više vlasnika; u tom slučaju, primaoci robe ne dobijaju konosman, već špeditersku potvrdu o prijemu robe).Postoje 2 vrste ograničenja odgovornosti brodara - ugovorno i zakonsko ograničenje (nemački i engleski sistem).

44