EVROPEVRLINE ŽIVOTA U PORODICI EVROPSKIH NARODA (3)

LLjuddii ssttaarroooossssttttiii dddoooo 333300000

godina u EEvropi,

prva su generacija

oooddrraassllaa uu konttekstu

ššiiirreennjjaa ii rraazzvviijjaaaannnjjaa

EEEEEEvvrrooppppsskkkkkeee uuunnnniiiijjjjjeeeee. NNNNNNjjjjiiiiihhhhhhhoooovvviiii

vvrrššnnjjaaccii uu SSrrbbiijjii rraaasssllliii

su u potpuno dru-

gačijim okolnostima

eekkonomskogg pada,

rraattoovvaa ii ooppššttee krriizzee.

KKakkoo ddaannaass žžiivvee

mmllaaddii uu EEvvrrooppii, aa kkaakko

uu SSrrbbiijjii,, kkoojjii ssuu iimm

zzaajjeddniiččkkii ppotteenncciijjaallii

ii kollikoo ssuu sslliiččnii??

OBJAVLJENO KAO DODATAK NEDELJNIKA VREME BR. 1040 OD 9. DECEMBRA 2010.

Mladi – samostalnost i potencijali

foto: Reutersfoto: Reuters

VREME evrope • 09/12/2010

2

Jedanaest godina Bolonjske reforme

Panevropski protesti“Diplomirao sam na Univerzitetu u Mančesteru 1987. godine iz oblasti politike i

savremene istorije bez ikakvih dugova. Nisam plaćao školarinu, a imao sam stipendiju.

Ako moj sedamnaestogodišnji sin bude išao mojim stopama, on će diplomirati sa

dugom od najmanje pedeset hiljada funti, a ako bude studirao u Londonu dug bi

mogao da se poveća na devedeset hiljada funti. U razmaku od samo jedne generacije,

postali smo svedoci uništenja državnih univerziteta”, reči su Džejmsa Vernona,

profesora istorije na Berkliju, u Kaliforniji, i vrlo jasno oslikavaju raspoloženje

studenata i profesora jedanaest godina nakon potpisivanja Bolonjske deklaracije

Dokument Bolonjske deklaracije potpisan je 18. juna

1999. godine. Cilj je bio reforma visokoškolskog obrazova-

nja koja bi dovela do njegovog usklađivanja među zemlja-

ma Evrope, kao i do povećane pokretljivosti studenata i na-

stavnog osoblja. Međutim, brojke nisu pohvalne. Od 31 mili-

ona evropskih studenata svake godine samo 550.000 odlazi

u drugu zemlju da unapredi svoje znanje. Takođe, težilo se

mogućnosti “panevropskog zapošljavanja”.

Uveden je evropski sistem prenosa bodova, uporedive di-

plome, kao i nova struktura studija koju čine tri ciklusa (BA,

MA, PhD).

Deo stručne javnosti smatra da “Bolonja” ipak nije oma-

nula i da joj samo treba dati još malo vetra u leđa, kao i da

je ova reforma pokazala neke veoma dobre strane. Većina,

međutim, nije blagonaklona prema bolonjskom sistemu. Do-

kaz su studentski protesti koji danas potresaju celu Evropu.

Bolonjski sistem se primenjuje u 46 evropskih zemalja. I

dok su se prošle godine ministri zemalja čije je visoko škol-

stvo “pod Bolonjom” sastali da proslave desetogodišnjicu

ovog procesa, studenti iz 38 država su držali “kontrasamit”

uz diskusiju o pomenutoj reformi.

A vesti i zaključci nisu obećavajući. U Belgiji je, na pri-

mer, prvobitni plan bio da se uloži dodatnih 30 miliona evra

za visoko obrazovanje u periodu od pet godina. Međutim,

taj period je sada produžen na 15 godina. U Irskoj i Letoniji

budžetski rezovi će smanjiti broj zaposlenih na univerziteti-

ma. U Estoniji studentski programi kojima nedostaje “kritič-

ka masa” su ugašeni. Najnoviji protesti, međutim, odvijaju

se u Velikoj Britaniji.

VRELA ZIMA

Počelo je tako što se 55.000 studenata iz cele Britanije

uputilo u centar Londona zbog najave da će se budžetska

sredstva za visokoškolske ustanove smanjiti, kao i da će od

2012. univerziteti biti slobodni da sami određuju školarinu.

Drugim rečima, postoji mogućnost da školarine budu tro-

struko više od trenutnih. Takođe, subvencije će se davati za

“korisnije” oblasti, dok studenti društvenih nauka i umet-

nosti ne mogu da se nadaju nikakvom fi nansiranju. Protest,

planiran kao miran, završio se uz nespretnu intervenciju po-

licije i razbijena stakla zgrade gde se nalazi sedište vladajuće

partije. Broj univerziteta koji se uključio u proteste popeo se

na 25, uključujući studente u Oksfordu, Birmingemu, Lidsu,

Edinburgu. Poruka podrške i solidarnosti stigla je od Noama

Čomskog. U protestima je privedeno pedesetak studenata.

U isto vreme, u Rimu su kordoni policije blokirali prilaz ka

centru grada ne bi li sprečili hiljade studenata demonstra-

nata da dođu do zgrade Parlamenta. Nezadovoljni su jer je

najavljeno smanjenje budžeta za fakultete. Osim u italijan-

skoj prestonici, studenti su štrajkovali i u Milanu, Napulju,

Veneciji, Palermu. Jedan od slogana bio je: “Oni blokiraju

našu budućnost, mi blokiramo gradove”. Italijanski premi-

jer Silvio Berluskoni je u svom stilu kritikovao demonstrante,

kazavši da su ozbiljni studenti kod kuće i da uče.

Nekoliko nedelja ranije francuski studenti su protestovali

zbog reforme penzijskog sistema kojim se granica za odlazak

u penziju povećava sa 60 na 62 godine. Naime, na taj način će

se još više povećati nezaposlenost mladih, koja je ionako za-

brinjavajuće visoka. Iako su protesti bili mirni, u Lionu su se

sukobili studenti i policija. Privedeno je 15 studenata, a naci-

onalna televizija prenela je snimke gde mladići ruše kontejne-

re za smeće i postavljaju barikade usred Pariza. Iako je ovog

puta direktan povod bio vladin zakon o penzijama, francuski

studenti već godinama izražavaju nezadovoljstvo reformom

visokog školstva u svojoj zemlji. I u tome se slažu sa velikim

brojem svojih kolega, osim u Velikoj Britaniji i Italiji, i u Špa-

niji, Grčkoj, Austriji, Nemačkoj. Slično je i u našem regionu.

“MADE BY BOLOGNA”

Zajedničko nezadovoljstvo možda bi moglo da se sažme i u

reči profesora na Univerzitetu u Majncu Mariusa Reisera, koji

je napisao članak u kom između ostalog piše: “Protiv sam ras-

pada Nemačkog univerziteta i njegove transformacije u fabri-

ku za bubanje.” Pre toga je dao ostavku na mesto profesora.

VREME evrope • 09/12/2010

3

Jedna od glavnih kritika na Bolonjski sistem jeste to što

su univerziteti većinom pretvoreni u puki nastavak srednje

škole, a nivo znanja na kraju studija nije veći. Svi predmeti,

tačnije kursevi, traju pola godine. Gradivo je iscepkano i sve

se prilagođava proceni koliko prosečan student u proseku

može da pročita stranica u određenom vremenskom interva-

lu. Ovoj reformi se i zamera da teži “štancovanju” diplomaca,

kao i da od razvijanja kritičke svesti u “nastavku srednje ško-

le” ne može biti reči. Primena “Bolonje” često ume da bude

selektivna pa dolazi do različitih, “teško uhvatljivih” kriteri-

juma koji zavise od profesora i(li) fakulteta. Pogotovo u pr-

vim godinama primene, za šta u Srbiji ima mnogo svedoka.

Evropski studenti se žale i na krute organizacione šeme zbog

kojih nisu u mogućnosti da dodatno zarade. Žalbe na račun

školarina se podrazumevaju. Univerzitetima je potrebno više

novca za poboljšanje nastave, a sve su slabije potpomognuti.

I dok su ove godine Italija i Velika Britanija centri stu-

dentskih štrajkova, 2009. u novembru Nemačka je u tome

bila vodeća. Protesti su počeli u junu, da bi do jeseni u 35

gradova studenti zahtevali više novca za obrazovanje, uki-

danje semestarskih taksi i potpunu “preradu” Bolonjske de-

klaracije. “Naš najvažniji cilj”, isticali su studenti, “jeste da

Bolonjski proces kakav je danas bude kompletno reformi-

san.” Ministar obrazovanja Nemačke izjavio je da će snimati

ko je od studenata štrajkovao, ali taj (neubedljivi) pokušaj

nije odvratio desetine hiljada mladih Nemaca od izlaska na

proteste. Mnogi profesori su ih podržali. Pridružile su im se

i kolege iz Austrije. Neke od parola bile su “Više novca za

obrazovanje, manje za banke”, “Besplatno obrazovanje ili

bogati roditelji za sve”.

Kada su počeli protesti širom Nemačke, jedna profesor-

ka sa tamošnjeg univerziteta, razmatrajući kakvo je školstvo

bilo pre uvođenja “Bolonje”, napisala je: “Zaista, promene

su bile neophodne. Promene bi međutim trebalo da vode ka

nečem boljem. Za sada je Bolonjski proces pokazao svoju

ružnu stranu. Pitanje je da li će nemački studenti zajedno

sa svima onima iz drugih zemalja koji su pogođeni ovom re-

formom biti u stanju da od Bolonjskog naprave jedan kon-

struktivan proces.”

Na desetogodišnjici od potpisivanja Bolonjske deklaracije,

ministri obrazovanja 46 zemalja istakli su ciljeve za sledećih

deset godina. Zaključak je bio da u prethodnom vremenu nije

postignuto sve što je predviđeno (Prvobitni “rok” za sprovo-

đenje reforme bio je 2010. godina).

Naglašeno je da svi studenti i zaposleni u institucijama vi-

sokog obrazovanja moraju biti u stanju da odgovore na iza-

zove i zahteve društva koje se brzo menja. Zatim, da visoko

obrazovanje mora biti prošireno i dostupno studentima iz

manjinskih i ugroženih grupa. Kao jedna od tačaka ističe se

povećanje mobilnosti. U 2020, po njihovim procenama, 20

odsto svih diplomaca trebalo bi da studira određeno vreme

u nekoj drugoj zemlji.

Drugim rečima, “Bolonja” je tek na sredini puta. Pitanje

je samo da li je to razlog za nadu da će ipak biti bolje ili za

strepnju da može biti lošije.

J. Jorgačević

KRITIČNA MASAKRITIČNA MASA: Protest studenata u Rimu: Protest studenata u Rimufoto: Reutersfoto: Reuters

VREME evrope • 09/12/2010

4

Studije u inostranstvu

Srpski đaci širom EvropeObrazovni sistem u Srbiji suočava se s mnogim teškoćama. Mladi stručnjaci i

dalje odlaze da žive i rade u inostranstvu, primena Bolonjskog sistema ide teško

i selektivno. No, u nekim segmentima su stvari znatno bolje. Sticanje iskustva u

zemljama Evropske unije, odlasci na praksu u čuvene strane kompanije ili studiranje

na tamošnjim fakultetima sada je realnost za uspešne studente. Saradnja Srbije sa

državama EU u oblasti obrazovanja pokazuje se kao izuzetno vredna za mlade

Nedavno je predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da dr-

žava nema novca i da otud nema leka za odliv mozgova. Do-

dao je ono što već mnogi znaju – najveći talenti “beže u ino-

stranstvo zbog toga što tamo neko ima veće mogućnosti da

im da bolje uslove”. Tih dana su studenti nekoliko beograd-

skih fakulteta štrajkovali glađu ispred Vlade Srbije zbog ne-

mogućnosti da budu na budžetu, a imaju 48 bodova i više.

Odgovoreno im je da su njihovi zahtevi nerealni, ali je na kra-

ju pronađeno rešenje. Skupština grada i fakulteti će udruže-

ni da plate školarine studentima štrajkačima. No, štrajkovi

i blokiranje ulica akademaca postali su svakodnevna slika

svakog početka školske godine. Budžet za doktorante ne po-

stoji, iako je najavljivan nekoliko puta.

Visokoobrazovanih u Srbiji ima 6.5 odsto, a ministar pro-

svete je izjavio da je povećanje broja onih sa fakultetskom di-

plomom apsolutni državni prioritet. Iz Ministarstva nauke je

stiglo upozorenje. Ukoliko sledeće godine ne bude više ula-

ganja u nauku, sledi još jedna emigracija naučnog podmlat-

ka Srbije u zemlje koji im pružaju znatno bolje mogućnosti.

“Ukoliko ne obezbedimo sredstva da oni afi rmisani ostanu

u zemlji, svi pokušaji će biti uzaludni i slaba nam onda vaj-

da od promocije nauke”, kazao je ministar za nauku i teh-

nološki razvoj Božidar Đelić. Naime, Srbija izdvaja 0.3 odsto

bruto domaćeg proizvoda za nauku što je manje ne samo od

zapadnih zemalja, već i od skoro svih zemalja u regionu. I

sa traženim povećanjem budžeta za nauku, ministar Boži-

dar Đelić je dodao da je u pitanju “golo preživljavanje”. Pre-

ma istraživanju organizacije “Grupa 484”, 24 odsto visoko-

obrazovanih i 33 odsto ispitanih magistranata i doktorana-

ta razmišlja da ode iz Srbije. Na listi “omiljenih destinacija”

ovdašnjih akademaca je Nemačka, a potom Austrija. Prema

Svetskom ekonomskom forumu, Srbija zauzima 132. mesto

od 133 zemlje kada je u pitanju odliv mozgova. Mesto ispred

nas je Bosna i Hercegovina, a nešto bolje stoji Hrvatska (98)

i znatno bolje Crna Gora (57). Procenjuje se da je broj iselje-

nih stručnjaka oko 150.000.

Bolonjska deklaracija se primenjuje selektivno, u nekim

segmentima previše kruto, u drugim previše labavo. A dosta

toga zavisi i od fakulteta, odnosno profesora.

S druge strane, postoji i onaj lepši deo. Najavljeno je

osnivanje dve nove institucije – Centra za promociju nauke

i Fonda za inovacionu delatnost. Srbija u decembru posta-

je pridružena članica CERN-a. Treći po redu Festival nauke

posetilo je 17.000 ljudi, a tokom prvog dana došlo je 6000

posetilaca.

Republička fondacija za razvoj umetničkog i naučnog pod-

mlatka pomaže mladima na razne načine. Uključilo se i ne-

koliko velikih kompanija koje stipendiraju uspešne studente.

Ove godine su u Vladu Srbije prvi put pozvani diplomci sa

najboljim prosekom sa svih fakulteta, a dobili su i mali znak

pažnje (20.000 dinara). Reforma srednjih škola za sada do-

nosi dobre rezultate, a mnoge se mogu pohvaliti savremenom

opremom i više prakse koje nude svojim učenicima. Takođe,

svake godine su sve brojnije mogućnosti da mladi, počev od

foto: Ivan Šepićfoto: Ivan Šepić

VREME evrope • 09/12/2010

5

srednjoškolskih dana, putuju, vide kako izgleda školovanje

u inostranstvu. Otvaraju se vrata evropskih univerziteta, po-

jedini programi nude pune stipendije, a i ovdašnje škole i

fakulteti povezuju se sa kolegama širom Evrope ne bi li tako

omogućili mladima bolje i intenzivnije obrazovanje.

Danska ambasada u Srbiji, u saradnji sa Evropskim po-

kretom i ISAC fondom, organizovala je projekat pod nazivom

“Upoznaj Evropu u Danskoj”. Šezdeset odabranih srednjoško-

laca svake godine odlazi na nedelju dana u ovu evropsku ze-

mlju. Tom prilikom oni odlaze u posetu danskim srednjim ško-

lama, uče o tamošnjem obrazovnom sistemu, posećuju držav-

ne institucije i više od svega provode vreme sa svojim danskim

drugovima, ne bi li osetili atmosferu i život u toj maloj i boga-

toj članici Evropske unije. U konkursu kojim se srednjoškolci

pozivaju da se prijave, stoji izreka: “Reci mi i ja ću zaboraviti,

pokaži mi i možda ću zapamtiti, uključi me i ja ću razumeti”.

Takođe, povezuju se stručne škole sa srodnima u inostran-

stvu. Povezivanjem ekonomskih škola omogućeno je čitavim

razredima iz Srbije da posete škole u Nemačkoj i vide kako

stvari funkcionišu tamo. Isto tako, recimo, nekoliko učenika

Srednje turističke škole u Beogradu posetilo je i aktivno uče-

stvovalo u radu na koledžu u Lankasteru, Engleskoj. Uskoro

je stigla i uzvratna poseta.

Projekat Britanskog saveta “Povezivanje učionica” sprovo-

di se u 60 zemalja, a odnedavno je uključena i Srbija. Učeni-

ci iz desetak gimnazija imaće priliku da se upoznaju sa vrš-

njacima iz Velike Britanije, Nemačke i Slovačke. U početku

će se komunikacija odvijati preko video-linka, moći će da

razmenjuju imejlove i da se dogovaraju kakve projekte žele

zajednički da rade. Kasnije, predviđena je i razmena sred-

njoškolaca pa će jedni drugima ići u posetu.

Od 2004. godine Fond “Dr Zoran Đinđić” organizuje pro-

gram u kom se studentima završnih godina fakulteta i diplo-

miranim stručnjacima sa prvim radnim iskustvom omoguću-

je da obavljaju stručnu praksu u najznačajnijim nemačkim

kompanijama. Tridesetak mladih svake godine odlazi u Ne-

mačku gde tri do šest meseci rade u kompanijama kao što su

Simens, Boš ili Dojče banka. Pre toga se organizuje intenziv-

ni pripremni kurs nemačkog jezika. Izabrani stipendisti do-

bijaju dovoljno novca od Fonda te im je tako rešen problem

puta, smeštaja i hrane. I dok je ovaj program pretežno orjen-

tisan na diplomce tehničkih fakulteta i ekonomije, od 2007.

godine postoji mogućnost da studenti odlaze i u austrijske

kompanije najrazličitijih profi la. Provode u Beču tri meseca

i stiču značajno radno iskustvo.

Studenti su takođe u mogućnosti da “u punoj stipendiji”

dođu do nekih univerziteta zemalja Evropske unije. Program

“Erasmus Mundus” odnosi se na saradnju studenata i na-

stavno-naučnog osoblja Evropske unije i drugih zemalja koje

nisu članice. U okviru projekata “JOINEUU-SEE” i programa

razmene “Basileus” studenti mogu konkurisati za program

razmene na svim nivoima studija kao i za cele master, dok-

torske i postdoktorske studije. Takođe, dobrodošlo je i aka-

demsko osoblje.

Stipendijom su pokriveni svi životni troškovi i školarina, a

oblasti koje se nude su veoma raznovrsne. Programi koji se

nude na engleskom jeziku su brojni, bez obzira na to u kojoj

državi se nalazi univerzitet. Ove godine uključeni su Univer-

zitet u Gracu, Granadi, Groningenu, Bolonji, Brnu. Takođe,

i studenti iz zemalja EU imaju mogućnost da dođu na neki

od ovdašnjih univerziteta.

Nemačka služba za akademsku razmenu (DAAD) obezbe-

đuje studijske stipendije za diplomirane studente svih stru-

ka, letnje kurseve jezika, studentske prakse i stipendije za

studente germanistike. Nemali broj ovdašnjih studenata do-

bija titulu mastera na čuvenim univerzitetima u Hajdelbergu,

Frajburgu, Berlinu.

Konačno, Ministarstvo prosvete obično krajem godine

objavljuje konkurs za dodelu stipendija stranih vlada, pa se

na listi nalaze između ostalih Grčka, Velika Britanija, Slovač-

ka, Slovenija, Češka.

I koliko god mladih odlazilo iz Srbije da traži bolji život u

zapadnoj Evropi, svakako da je veliki broj onih koji imaju

priliku da odu, ali odluče da ostanu. Njima je iskustvo u ino-

stranstvu veoma značajno.

Počev od toga da kao šesnaestogodišnjaci mogu da vide

kakav je sistem školovanja u Skandinaviji ili Nemačkoj i da

uporede “tamo i ovde”, pa do praktičnih znanja koje stiču

van svojih učionica. To se nastavlja po fakultetima Evrope

gde se dobija ne samo knjiško, već iskustvo studija u druga-

čijoj sredini, sa drugačijim pogledima na svet.

J. Jorgačević

OMILJENA DESTINACIJA SRPSKIH AKADEMACAOMILJENA DESTINACIJA SRPSKIH AKADEMACA: Berlin: Berlin

VREME evrope • 09/12/2010

6

Mladi i politika

Evropski parlament mladih

Igra i simulacijaZa razliku od sličnih okupljanja odraslih, sesije EMP-a ne počinju zasedanjem

skupštine, već je prvih nekoliko dana predviđeno za druženje i upoznavanje, kako bi

se delegati oslobodili eventualne stidljivosti i kako bi se postigla dinamičnost u radu

Uz podršku Saveta Evrope i predsednika Evropskog parla-

menta, sa sedištem u Berlinu, od 1987. godine postoji Evropski

parlament mladih, u čijem radu učestvuje i Srbija. Ova organi-

zacija okuplja oko 20.000 mladih od 16 do 24 godine, a cilj su

joj uključivanje mladih u rešavanje društvenih i političkih pi-

tanja i izgradnja kulturnog razumevanja. Evropski parlament

mladih osnovan je 1987. godine kao školski projekat u jednoj

gimnaziji u Parizu. Do 1991. proširio se na nekoliko evropskih

zemalja. Od 2008. i Srbija je članica ove organizacije.

U Skupštini AP Vojvodine, 11. maja održano je generalno

zasedanje EPM-a, gde su se okupili mladi iz 38 evropskih

zemalja. Mladi evropski parlamentarci boravili su tri dana

u Novom Sadu, gde su pored generalnog zasedanja održali i

sednice Odbora za ljudska prava, kulturu i obrazovanje, regi-

onalni razvoj, ekonomska i monetarna pitanja, kao i odbra-

nu i bezbednost. Zasedanje je održano pod pokroviteljstvom

Skupštine i Vlade AP Vojvodine, u partnerstvu sa Gimnazi-

jom “Jovan Jovanović Zmaj” iz Novog Sada.

Francuska 2006.

Protest koji je uspeoTokom februara i marta 2006. u

Francuskoj su izbili protesti mladih

zbog novog Zakona o radu, po kome

je tokom prve dve godine od zapo-

slenja, za mlade ispod 26 godina

postojala veća opasnost da dobiju

otkaz. Između 200.000 i 400.000 lju-

di učestvovalo je u protestima koji su

7. februara održani širom Francuske.

Tokom februara studenti su poče-

li da blokiraju univerzitete. Na prote-

stu 7. marta okupilo se više od milion

ljudi, a 9. marta u štrajk je stupilo 38

francuskih univerziteta.

Polovinom marta protesti su počeli

da poprimaju oblik nereda, ali i da se

šire. Na primer, biciklisti su blokira-

li ulice oko Luvra, nezadovoljni zbog

nedovoljnog broja nastavnika fizič-

kog u školama.

Najveću medijsku pažnju privukao je

protest održan 18. marta 2006. Na

skupu je bilo oko 700.000 ljudi, ali

manja grupa se izdvojila i počela da

pali automobile i razbija izloge. Poli-

cija ih je rasterala suzavcem. Tokom

noći sporadično je dolazilo do novih

sukoba demonstranata i policije. Tog

dana u Parizu je uhapšeno 156 ljudi.

Nemira je bilo i u Marseju, dok su u

drugim gradovima protesti bili uglav-

nom mirni. Prema procenama polici-

je, u protestima u ostatku Francuske

učestvovalo je oko 500.000 studena-

ta i radnika, dok organizatori smatra-

ju da ih je bilo oko milion i po.

Narednih dana nastavljena je bloka-

da univerziteta. Do 22. marta, od 84

francuska univerziteta, njih 67 bilo je

u štrajku ili blokadi.

Veliki marš protiv Zakona o radu

održan je 27. marta 2006. Blokirane

su železnice i poštanski transport,

a na maršu je učestvovalo oko dva

miliona ljudi. Najveći protesti održa-

ni su 4. aprila, kada se, po proceni

organizatora, okupilo oko tri miliona

demonstranata širom Francuske.

Pod pritiskom demonstranata, vla-

da je 10. aprila 2006. povukla Zakon

o radu. Do 18. aprila, svi univerzite-

ti su bili odblokirani i nastavili su sa

radom.MARŠ PROTIV ZAKONAMARŠ PROTIV ZAKONA: Protesti u Parizu: Protesti u Parizu

VREME evrope • 09/12/2010

7

Grčka 2008.

Talas koji se proširio na EvropuU subotu 6. decembra 2008. oko 22

časa, nakon verbalnog sukoba izme-

đu dva policajca i nekoliko mladića,

u centru Atine ubijen je 16-godišnji

Aleksandros Grigoropulos, anarhi-

sta. Policajac identifikovan kao Epa-

minondas Korkoneas (37) izišao je iz

vozila i ispalio tri hica. Meci su usmr-

tili Grigoropulosa na licu mesta. Ne-

koliko sati potom mladi ljudi širom

Grčke izašli su na ulice. Usledile su

višednevne demonstracije.

Demonstracije i sukobi sa policijom

raširili su se po Grčkoj, a studenti i

srednjoškolci okupirali su škole. U

Solunu su se učenici sukobili s po-

licijom. Skoro pet hiljada građana

priključilo se u nedelju protestima u

Atini, a neredi su se proširili i na dru-

ge grčke gradove, uključujući So-

lun, Patras, Janinu i Volos, kao i na

mesta na ostrvu Kritu. Demonstran-

ti su zapalili nekoliko desetina bana-

ka, Ministarstvo inostranih poslova,

tri policijske stanice uključujući i onu

u centru Atine i nekoliko stotina au-

tomobila. Na policijsku represiju, su-

zavac i vodene topove odgovarali su

bacanjem Molotovlje-

vih koktela, a premijer

Karamanlis je naja-

vio uvođenje vanred-

nog stanja. Protest je

kulminirao general-

nim štrajkom koji su

sindikati najavili dva

meseca ranije zbog

privatizacije javnog

sektora. Srednjoškolci

i studenti zajedno sa

profesorima stupili su

u štrajk solidarnosti.

Grčki talas se u znat-

no blažem obli-

ku raširio po Evropi.

Grupa demonstrana-

ta zauzela je konzu-

lat grčke ambasade

u Berlinu, a protesti anarhista odr-

žani su i u Potsdamu, Hanoveru,

Frankfurtu i Kelnu. Demonstracije

solidarnosti održane su i u Londonu,

Beču, Hamburgu i Edinburgu, Brise-

lu, Madridu, Barseloni, Amsterdamu,

Hagu, Kopenhagenu i Nikoziji, me-

đutim nijedne nisu imale ni obim ni

odjek poput ovih u Grčkoj koje su

trajale tri nedelje uz stalne nemire na

ulicama.

Iako je ubistvo mladića bilo nepo-

sredan povod za proteste, uzroci su

mnogo dublji i leže, pre svega, u ne-

zadovoljstvu mladih ekonomskim

stanjem u Grčkoj.

Generalno zasedanje Evropskog

parlamenta mladih svečano je otvori-

la potpredsednica Skupštine AP Voj-

vodine Maja Sedlarević. Pozdravljaju-

ći mlade parlamentarce, ona je izra-

zila zadovoljstvo što se tako značajan

skup održava baš u Skupštini Vojvo-

dine, i istakla da je to najmnogojezič-

niji parlament posle Evropskog. Ona

je naglasila da je u pokrajinskom par-

lamentu u službenoj upotrebi šest jezika i da svaki po-

slanik na sednicama može da govori na svom maternjem

jeziku: “Takođe, veliko mi je zadovoljstvo da ste Konfe-

renciju Evropskog parlamenta mladih organizovali baš

ovog vikenda, kada se obeležavaju Dan pobede nad fa-

šizmom i Dan Evrope, što govori da delimo zajedničke

ideje i vrednosti.”

EPM svake godine organizuje po tri međunarodna okup-

ljanja u različitim evropskim zemljama koje ne moraju nuž-

no da budu članice Evropske unije. Nacionalni komiteti ze-

malja članica EPM-a biraju delegacije koje idu na godišnja

zasedanja i učestvuju u radu različitih

pododbora. Veličina delegacije zavisi

od toga koliko je dugo zemlja u član-

stvu EMP-a.

Za razliku od sličnih okupljanja odra-

slih, sesije EMP-a ne počinju zaseda-

njem skupštine, već je prvih nekoliko

dana predviđeno za druženje i upo-

znavanje, kako bi se delegati oslobodi-

li eventualne stidljivosti i kako bi se po-

stigla dinamičnost u radu.

Na generalnim zasedanjima, delegati raspravljaju o aktu-

elnim političkim pitanjima u Evropi i pišu rezolucije o tome

kako bi oni rešili te probleme. Običaj je da skupštinu poseti

nekoliko članova Evropskog parlamenta ili neki nezavisan

ekspert koji odgovara na pitanja učesnika. Skupštine se za-

vršavaju izglasavanjem i usvajanjem napisanih rezolucija.

Takođe je običaj da se sednice održavaju u zgradama poča-

snih ili prestižnih državnih institucija, poput zgrade parla-

menta zemlje domaćina.

J. G.

ŽRTVA OD KOJE JE POČELOŽRTVA OD KOJE JE POČELO: Aleksandros Grigoropulos: Aleksandros Grigoropulos

VREME evrope • 09/12/2010

8

Šanse da mladi naučnici trajno ostanu u

Srbiji su veoma male, ali to nužno ne znači

negativan scenario za domaću nauku.

Naprotiv. Najgori scenario bi podrazumevao

zaustavljanje protoka naučnih kadrova

Kada završi osnovne studije, mladi naučnik gotovo svuda

u Evropi deli sličnu sudbinu. Ako već tada ne napusti evrop-

ski istraživački prostor i ode u Ameriku, postdiplomske stu-

dije najčešće upisuje na univerzitetu na kom je studirao, ali

možda i u nekom drugom na evropskom tlu – to najčešće

znači da se zapošljava na nekom od instituta koji su vezani

za univerzitet i da se uključuje u istraživački rad svog men-

tora. U narednih nekoliko godina, on će se polako razviti u

istraživača koji je upoznao proces istraživanja na licu mesta.

Kada stekne doktorat, pred njim su dva puta. Jedan opet

podrazumeva da ode u Ameriku, a drugi da, ako već nije

menjao mesto, bar postdoktorske studije nastavi na nekom

drugom evropskom univerzitetu. To znači da će pronaći sebi

drugog mentora, što može značiti promenu oblasti istraživa-

nja ili pak samo sticanje novih iskustava. Vrlo mali broj istra-

živača trajno ostaje u svojoj matičnoj laboratoriji – osnovna

ideja je da doktoranti i postdoktoranti menjaju laboratorije

i tako na najefi kasniji način prenose iskustva širom Evrope.

Kako vreme odmiče, istraživač počinje da se razvija u sa-

mostalnog naučnika i odvaja se od svog mentora. Zbog stal-

nog pritiska projektnih i drugih rokova, mladi istraživač ret-

ko eksperimentiše sa sopstvenom karijerom – najčešće sledi

putanju koju mu trasira njegov mentor, sa idejom da stekne

i druga iskustva. I uvek je pred njim isti izazov – da napusti

evropski istraživački prostor i ode u Ameriku.

Kako bi se mladi naučnici zadržali, Evropska unija je kroz

svoj Sedmi okvirni program (FP7) pokrenula čitav niz me-

hanizama koji fi nansijski pomažu naučna istraživanja, ali

podrazumevaju i ulaganja u ljude. Budući da je Srbija pu-

nopravna članica FP7 i da mladi naučnici iz Srbije imaju iste

mogućnosti kao i bilo koji drugi iz evropskog istraživačkog

prostora, pred njih je takođe stavljen izbor da odu u Ameri-

ku ili da sreću potraže negde u Evropi.

Šanse da mladi naučnici trajno ostanu u Srbiji su veoma

male, ali to nužno ne znači negativan scenario za domaću na-

uku. Naprotiv. Najgori scenario bi podrazumevao zaustavljanje

protoka naučnih kadrova. Nevolja je samo u tome što domaće

laboratorije nemaju dovoljan kapacitet da privlače kadrove iz

drugih evropskih zemalja. Uostalom, većina evropskih progra-

ma podrazumeva da istraživač ostaje vezan za svoju matičnu

naučnoistraživačku ustanovu, kako bi se nakon studijskog bo-

ravka vratio nazad, obogaćen novim iskustvima.

Sedmi okvirni program (FP7) i mladi

Sedmi okvirni program za istraživanja i tehnološki razvoj

je glavni instrument Evropske unije za fi nansiranje nauke

tokom perioda od 2007. do 2013. godine. On je pod jednim

krovom objedinio sve zvanične evropske kanale naučnih

istraživanja i u tome je nasledio vrlo uspešan program FP6.

Njime je defi nisan nov pojam na koji su u Briselu izuzet-

no ponosni – Evropski istraživački prostor, koji bi trebalo

da postane glavni zamajac napretka za sve zemlje članice

i one koje će to tek biti. Glavna ideja FP7 je da se kroz ovaj

program objedini “naučno tržište” i da se, kroz veću kon-

kurenciju, stimulišu najbolja istraživanja, sa ambicijom da

evropska nauka preuzme vođstvo u svetu, pre svega u od-

nosu na Ameriku, koja je neprikosnoveni lider u oblasti na-

uke još od Drugog svetskog rata. Inače, FP7 nije ograničen

isključivo na zemlje koje imaju status punopravnog člana,

već i na zemlje kandidate, kao i na one koje su u procesu

pridruživanja mnogo manje odmakle. Između ostalih, i Sr-

bija je punopravna članica Sedmog okvirnog programa, što

praktično znači da je bar u oblasti nauke naša država već u

Evropi. Ukupan budžet Sedmog okvirnog programa zaista

Migracije mladih naučnika

Kako je biti naučnik u Evropi

VREME evrope • 09/12/2010

9

je impresivan – predviđeno je da tokom sedam godina kroz

ovaj program evropskim naučnicima bude raspodeljeno čak

51 milijarda evra. Način na koji laboratorije i istraživači kon-

kurišu za ova sredstva je strogo defi nisan i svi koji su poku-

šali dobro znaju da nije lako izboriti se sa konkurencijom u

evropskom ringu. Međutim, dobijanje

evropskog projekta za svakog istraži-

vača donosi više od obezbeđenog fi -

nansiranja – to podrazumeva i speci-

fi čno priznanje o značaju i ekskluziv-

nosti njegovog naučnog rada. U Sed-

mom okvirnom programu posebna

pažnja se poklanja angažmanu mladih istraživača i njiho-

vom nesmetanom protoku kroz evropski istraživački prostor.

Stipendija “Marija Kiri”

Jedan od posebno značajnih programa koji postoje u Sed-

mom okvirnog programu nazvan je “Marie Curie actions”, a

naziv je dobio po slavnoj francusko-poljskoj naučnici Mari-

ji Kiri, koja je zaslužna za otkriće radioaktivnosti i dobila je

čak dve Nobelove nagrade. Program obuhvata fi nansiranje

iz budžeta koji predstavlja devet odsto nenuklearnog budže-

ta Sedmog programa. Inače, ovaj program je glavni meha-

nizam za stipendiranje mladih, već formiranih istraživača

iz svih delova Evrope. On je baziran na fi nansijskoj podrš-

ci za obrazovanje, pokretljivost i razvoj karijera evropskih

naučnika. Mnogi istraživači zahvaljujući ovom programu

odlaze na višemesečni doktorski i studijski boravak u druge

centre. U tom smislu, nacionalni okviri za mlade istraživače

su ukinuti, ali su oni kroz ovaj program vezani za svoje ma-

tične laboratorije. Time se podstiče razmena iskustva među

istraživačkim centrima.

Nagrada za mlade evropske naučnike

Ovogodišnji dobitnici prve nagrade za mlade evropske na-

učnike su Miroslav Rapčak i David Pegrimek iz Češke, Lukaš

Sokolovski iz Poljske, kao i Dávid Horvat i Marton Balaš iz

Mađarske. Ova nagrada se u Evropi dodeljuje već 22 godine

kao jedan od brojnih oblika podrške mladima u evropskoj na-

uci. Sve je započelo 1989. godine kad je predsednik Evropske

komisije Žak Delor prihvatio izazov kompanije Filips da orga-

nizuje jedan sveevropski samit mladih naučnika i studenata.

Ova kompanije je 20 godina pre toga organizovala godišnji

sajam za evropske studente, ali je potom štafetu preuzela

evropska administracija. Takmičenje za mlade naučnike je

zapravo jedan festival nauke, a svake godine ga organizuje

jedna od evropskih zemalja, domaćin, u saradnji sa Evrop-

skom komisijom. Ovogodišnja ceremonija dodele organizo-

vana je u septembru u Lisabonu, u Portugalu.

“Odliv mozgova”

“Država nema dovoljno

novca da investira u bu-

dućnost, u nauku, u ob-

razovanje u onom smislu

da se očekuju brzi efekti”,

rekao je pre dve nedelje

predsednik Republike Sr-

bije Boris Tadić na sedni-

ci Studentske konferencije

univerzitetâ Srbije, dodaju-

ći da država “nema dobar

merni instrument, te joj

najveći talenti pobegnu u

inostranstvo zbog toga što

tamo neko ima veće mo-

gućnosti da im da bolje uslove”. Nekoliko dana potom,

na sličnu temu se oglasio i ministar za nauku i tehnološ-

ki razvoj Božidar Đelić, zahtevajući da u okviru budžeta

Vlada izdvoji veća sredstva za nauku. Međutim, mada je

neophodnost većeg ulaganja u nauku sasvim očigledna,

okolnost da dobar deo našeg naučnog kadra migrira ši-

rom Evrope nije suština problema. Sama migracija nauč-

nika kroz evropski istraživački prostor je pretpostavka na-

pretka. Međutim, suština problema Srbije je nepostojanje

mehanizama koji bi proporcionalno privlačili istraživače iz

drugih delova evropskog istraživačkog prostora. Ako struč-

njaci samo odlaze i niko se ne vraća, naučni napredak je

potpuno neodrživ.

S. Bubnjević

VREME evrope • 09/12/2010

10

Samoorganizovanje i stručno usavršavanje

Jednom godišnjeO problemima mladih kao važnom društvenom pitanju u Srbiji se razgovara

samo jedan dan u godini – 12. avgusta, na Međunarodni dan mladih. Tada

organizacije mladih najčešće predstavljaju svoje projekte koje realizuju uz podršku

Evropske unije ili pak Vlade Srbije, preko Ministarstva za omladinu i sport. O

mladima se potom pomalo diskutuje u medijima, a zatim se sve zaboravi

Prema popisu iz 2002. godine, mladi ljudi, uzrasta od 15

do 30 godina, čine petinu ukupne populacije Srbije – ima

ih oko milion i po. Pritom, jedno istraživanje Ministarstva

omladine i sporta pokazalo je da gotovo polovina mla-

dih nije zadovoljna svojim životom (posebno u grupi od

26 do 30 godina). Svaki peti mlad čovek je ravnodušan,

zabrinut, besan, uplašen ili se oseća beznadežno.

U nedostatku veće društvene podrške, jedna od pojava

koja karakteriše život mladih je samoorganizovanje. Mladi

se tradicionalno najčešće okupljaju oko sportskih organiza-

cija, ali izuzetno značajan oblik društvenog organizovanja

mladih predstavljaju nevladine organizacije koje su iznikle

Istraživačka stanica “Petnica”

Evo jednog evropskog mesta za

mlade u Srbiji. Nadomak Valjeva,

u selu Petnica, nalazi se ustanova

za vanškolsko obrazovanje koja je

odavno postala jedan od najpozna-

tijih srpskih brendova – Istraživač-

ka stanica “Petnica”. Zamišljena kao

centar u kome srednjoškolci kroz ci-

klus seminare i projekata dolaze u

dodir sa pravom naukom, “Petni-

ca” je odnegovala čitave generacije

budućih stručnjaka i naučnih rad-

nika. Danas, svake godine, u okvi-

ru više od 25 programa, “Petnica”

mladim ljudima nudi autentičan stil

obrazovanja i, kao posledicu, jedan

specifičan, može se reći, na nauci

utemeljen način razmišljanja.

Kako to sve

izgleda?

Srednjoško-

lac na osno-

vu pr i jave

koja stiže iz

njegove ško-

le biva prepo-

znat i izabran

da poseti Sta-

nicu tokom

zimskih se-

minara nekog

od programa,

bilo da je to fi-

zika, astronomija, arheologija, biolo-

gija, hemija, fotografija, elektronika,

biomedicina, matematika, psiholo-

gija itd. Gradivo sa kojim se ovde

polaznik susreće nije suštinski razli-

čito, niti išta obimnije od onog koje

uči u srednjoj školi, ali je izloženo

na sasvim drugi način i mnogo bo-

lje usvojeno.

Posle prvog dolaska, koji će vero-

vatno upamtiti do kraja života, po-

laznik, ako se dovoljno snašao na

ovom seminaru, dolazi na prolećni,

pa na letnji i na kraju na zimski semi-

nar. Svi ovi dolasci su deo procesa

nastanka i razvoja istraživačkog pro-

jekta koji srednjoškolac realizuje u

toku godine uz pomoć rukovodilaca

programa i mlađih saradnika Stani-

ce. Kao finale procesa, njegov rad se

objavljuje u “Petničkim sveskama”, a

najbolji radovi se na kraju godine po-

zivaju na Petničku konferenciju.

Jedna od glavnih tajni “Petnice” su,

naravno, ljudi. Tu postoji izvestan

petnički perpetuum mobile – naime,

mlađi saradnici koji predaju i poma-

žu oko projekata novim generacija-

ma jesu studenti koji su regrutovani

od nekadašnjih polaznika. Kasnije od

njih postaju stručni saradnici i tako

se mreža širi. Kroz “Petnicu” tako

godišnje prođe i oko 500 gostujućih

saradnika i predavača. Osim obrazo-

vanja srpskih srednjoškolaca, u Pet-

nici se organizuju seminari za strane

studente, vrlo popularni seminari za

nastavnike, ali i za naše studente,

kao i za jednu grupu osnovaca.

Nakon čitavog niza problema sa fi-

nansiranjem i nerazumevanjem Mini-

starstva prosvete, prošlog meseca je

postalo jasnije da je”Petnica” najzad

dobila punu podršku države. U “Pet-

nici” je, naime, predstavljen projekat

izgradnje novih kapaciteta koji kroz

kredit Evropske investicione banke

finansira Ministarstvo za nauku i teh-

nološki razvoj.

AUTENTIČAN STIL OBRAZOVANJAAUTENTIČAN STIL OBRAZOVANJA: Petnica : Petnica

VREME evrope • 09/12/2010

11

na marginama obrazovnog sistema. Predstavljajući pokušaj

da se pronađu kanali kako bi se stručno usavršavali mimo

škola i univerziteta, mladi su izgradili čitav paralelni sistem.

U tome se posebno ističu dve institucije – Istraživačka sta-

nica “Petnica” i Mladi istraživači Srbije. Iz ovih izvora dola-

zi dobar deo svih inicijativa mladih, a posebno je značajna

mreža polaznika i aktivista koja obuhvata celu Srbiju. Ove

ustanove su često i rasadnik čitave mreže drugih organizacija

koje mladi osnivaju u Srbiji. Jedan deo mladih je već aktivan

u političkim strankama, sindikatima i profesionalnim orga-

nizacijama, dok se poslednjih godina povećava i broj članova

crkvenih i verskih organizacija. Time su mladi obuhvatili ceo

spektar društvenog života u Srbiji.

S druge strane, ustanove poput “Petnice” i Mladih istraži-

vača su najvažniji rasadnik naučnog podmlatka u Srbiji. Po-

vezani sa Evropom, mladi naučnici kasnije kroz svoje istraži-

vačke institucije i univerzitete odlaze u inostranstvo, a najčvr-

šće su povezani sa Srbijom preko mreže prijatelja i saradnika

koja je razvijena još u srednjoškolskim danima – u “Petnici”

ili u Istraživačima. Budući da čak 50 odsto mladih želi da na-

pusti Srbiju, teško je izmeriti značaj ovakvih mreža.

S. B.

Volonterizam mladih

Mladi retko volontiraju, ali je zato ve-

ćina akcija u kojima povremeno do-

brovoljno učestvuju povezana sa

ekologijom: čišćenje školskog dvori-

šta, okoline, sakupljanje starog papi-

ra i briga o životinjama. To se može

pročitati u istraživanju “Svakodne-

vica mladih u Srbiji: snimak budže-

ta vremena” koje je sproveo Institut

za psihologiju Filozofskog fakulteta u

Beogradu.

Istraživanje je izvršeno na reprezen-

tativnom uzorku učenika srednjih

škola u Srbiji, s obzirom na tri kri-

terijuma: region, veličinu mesta i tip

škole koju pohađaju učenici (gimna-

zije i srednje stručne škole). Prelimi-

narni rezultati istraživanja na uzorku

od 2426 srednjoškolaca (kompletan

uzorak je oko 5000 srednjoškola-

ca) govore da volonterski rad – be-

splatan, dobrovoljan rad koji traje

neko određeno vreme, usmeren na

dobrobit drugih ljudi i organizovan

rad – nije uobičajena praksa u našoj

sredini.

Pojedinačno, najveći broj srednjoš-

kolaca učestvovao je u humanitarnim

akcijama sakupljanja novca i odeće i

obuće za ugroženu decu, dok je ne-

što manji broj mladih bio uključen u

akcije koje se odnose na brigu o ži-

votinjama i aktivnosti dobrovoljnog

davanja krvi (što je i očekivano s ob-

zirom na uzrast ispitanika). Razlozi

zbog kojih se mladi slabo uključuju

u volonterske akcije najčešće su: ne-

organizovanje akcija u njihovoj sredi-

ni, nedostatak slobodnog vremena i

nedovoljna informisanost.

Gorani i skauti

Jedna od najpoznatijih ekoloških organizacija mladih lju-

di u Srbiji je Pokret gorana i volonterski centar Vojvodine.

Ova ekološka organizacija je osnovana 1960. godine sa

ciljem okupljanja mladih i učešća u akcijama pošumljava-

nja. Za 45 godina rada organizacije proizvedeno je i po-

sađeno više od 10 miliona sadnica, a u aktivnostima je

učestvovalo više od dva miliona volontera sa teritorije biv-

še Jugoslavije. Za doprinos zaštiti životne sredine, Pokret

gorana je 1989. godine dobio povelju Ujedinjenih nacija

(Global 500 Honour Roll). Na području Vojvodine trenutno

je aktivno 20 goranskih organizacija.

Jedna od manjih organizacija mladih koje se bave eko-

logijom u Srbiji jeste i odred skauta “Oko sokolovo

– Krušik”. To je samostalna, dobrovoljna, nepolitička or-

ganizacija neformalnog obrazovanja za decu i omladinu

“u kojoj su mladi subjekt, a ostali fundament”. Kako kažu

u odredu skauta, oni na ovim prostorima postoje od 1911.

godine i pripadaju Savezu izviđača Srbije, danas sigurno

najmasovnije organizacije mladih u Srbiji, kao i Svetske

skautske porodice WOSM-a, koja broji preko 28 miliona

članova u 216 zemalja sveta. Ekološki zadaci su vrlo važ-

ni u radu ove organizacije. “Učimo decu i mlade životu u

prirodi jer znamo koliko su važni boravak u prirodi i život u

skladu sa prirodom”, kažu u odredu skauta.

Mladi istraživači

Jedna od najak-

tivnijih organizaci-

ja mladih su Mladi

istraživači Srbije.

To je jedinstvena,

neprofitna, nevla-

dina, nestranač-

ka organizacija, u

koju se, kako kažu

u Mladim istraživačima, “dobrovoljno uključuju mladi

ljudi radi ostvarivanja zajedničkih interesovanja, ide-

ja i ciljeva”. Organizacija je izrasla iz istraživačkog po-

kreta koji je nastao 1969. godine u Valjevu, a sedam

godina kasnije osnovana je mreža istraživačkih orga-

nizacija koja je okupila veliki broj sekcija, klubova i

društava različitog naučnog interesovanja. Moto or-

ganizacije je “MISLI VELIKO, učini bar malo – pokre-

ni lavinu”, a vizija da “budu pokretačka snaga za sve

kojima je cilj da naša planeta bude mirnije, zdravije i

pravednije mesto”. Pitanje zaštite životne sredine je

vrlo važno za ovu organizaciju, što se navodi i kao

jedna od njenih misija “da putem obrazovanja, vođe-

ni naučnim saznanjima, doprinesemo zaštiti i unapre-

đivanju životne sredine”.

VREME evrope • 09/12/2010

12

Šetnja po evropskim gradovima

Putovanja – najbolja škola tolerancije“Verujem da su putovanja bitna zbog promene pogleda na stvari, razbijanja predrasuda.

Važno je da čovek shvati koliko je zatvorenost prema drugačijem pogrešna. Mnogi mladi

ljudi u Srbiji kažu mi da ne žele da putuju jer ih to ne privlači, ta Evropa. Često ih pitam

kako možete da znate šta vam se sviđa ili šta vam smeta kad ‘to’, inostranstvo, nikada niste

ni videli”, kaže Đorđe Trikoš, jedan od studenata učesnika projekta “Putujemo u Evropu”

Iako se bela Šengen lista pominjala godinama, kada su u

decembru 2009. ukinute vize za građane Srbije mnogima je

to izgledalo nestvarno dobro. Daleko od toga da su svi seli u

kola i krenuli put Beča. Veliki je broj onih koji ni danas nisu

otišli dalje od Segedina. Bilo je komentara da se bez novca

ne stiže daleko, pa tako i nije neka razlika da li te puštaju na

granici ili ne. Međutim, većina mladih ljudi oseća da razli-

ka postoji.

Oni prvi put u životu mogu slobodno da putuju. Još su sve-

že uspomene na redove ispred ambasada, na spiskove tra-

ženih dokumenata, ustajanja u četiri ujutru da se zauzme

mesto pre nego što službenik stranog predstavništva otvori

vrata. I na hrpe papira, lažne izvode iz banaka da na računu

imaju bar 500 evra, dokaze o bračnom stanju roditelja iako

je osoba koja se prijavljuje za vizu već pet godina punoletna.

Istraživanja o procentu mladih ljudi koji su prešli granicu

Srbije uvek su zvučala poražavajuće.

PRVI PUT VAN KUĆE

Pre pet godina Evropski pokret u Srbiji u saradnji sa am-

basadom Republike Austrije raspisao je konkurs za projekat

“Putujemo u Evropu”. Cilj je bio da se studentima koji nisu

do tada imali mnogo prilike da putuju omogući da upozna-

ju gradove, ljude i kulture Evrope. Najbolji studenti držav-

nih univerziteta u Srbiji dobili su, nakon dva kruga selekci-

je, inter-rail karte i overene vize na mesec dana, plus dže-

parac. Putovanje je bilo po njihovom izboru. Za mnoge di-

plomce bio je to prvi put da izađu “iz kuće”. Projekat traje i

danas, iako vize više nisu potrebne. No, fi nansijska pomoć

svakako jeste. Jula ove godine sto studenata krenulo je na

jednomesečno putovanje po Evropi, a na put ih je ispratio

premijer Mirko Cvetković, kao i predstavnici ambasada Au-

strije i Nemačke.

“Meni je bilo poražavajuće saznanje do koje mere je nešto

što je meni priušteno u 25. godini, mogućnost da slobodno

putujem, oblilazim, dostupno mladima tamo sa 17 godina”,

kaže Đorđe Trikoš. On je bio učesnik projekta 2009. Za ra-

zliku od drugih studenata koji su išli u grupama, Đorđe je foto: A. Anđićfoto: A. Anđić

VREME evrope • 09/12/2010

13

odlučio da obilazi sam. Ponekad bi se pridružio “našima”,

ali bi potom putovanje nastavio u sopstvenoj režiji. Sve u

svemu, više je pričao engleski nego srpski. Takođe, nije obi-

lazio muzeje i galerije. “Hteo sam da osetim atmosferu, da

upoznam Evropu na njenim ulicama.” Spavao je po hoste-

lima, tamo sklapao prijateljstva. U većini gradova u kojima

je boravio sada bi imao kod koga da prenoći.

Prvo su se svi studenti našli u Beču. Imali su organizovan

smeštaj, a takođe i prijem u Diplomatskoj akademiji. Potom

su se zajedno uputili u Berlin, a odatle je krenulo putova-

nje po želji. Đorđe je obišao Amsterdam, Pariz, Tuluz, Ma-

drid, Lisabon, zatim avionom do Rima, odlučio je da presko-

či Azurnu obalu, iz italijanske prestonice otišao je u Firencu

i konačno stigao na Siget festival u Budimpeštu.

“To je bio prvi mesec u mom životu proveden van Srbije i

prvi mesec da sam sâm razmišljao o hrani”, kaže on. Naime,

Đorđe živi u studentskom domu pa mu je briga oko kuvanja

i nabavke svedena na kupovinu kupona za menzu.

Za njega je ovo putovanje bilo izuzetno značajno. Kao di-

plomac Fakulteta političkih nauka, student mastera iz po-

litičke teorije i PR menadžer nevladine organizacije LIBEK

(Libertarijanski klub) Đorđu je bilo interesantno i da posma-

tra Evropu iz profesionalnog ugla.

“Verujem da su putovanja bitna zbog promene pogleda,

razbijanja predrasuda, da bi čovek shvatio koliko je ideja

zatvorenosti prema drugima neutemeljena i pogrešna. Pu-

tovanja su najbolja škola tolerancije”, kaže naš sagovornik.

Zatim nastavlja: “Mnogi mladi ljudi ovde zrače nekom dis-

tancom. Ne žele da putuju jer ih to ne privlači, ta Evropa.

Često ih pitam kako možete da znate šta vam se sviđa ili šta

vam smeta kad ‘to’, inostranstvo, nikada niste ni videli.”

Na putovanju Đorđe je dosta razgovarao sa ljudima koje

je sretao. Njegov utisak, koji je imao i pre nego što je krenuo

ali je sad mogao da ga potvrdi, jeste da su “građani zemalja

EU mnogo skeptičniji prema ovoj zajednici nego što mi to

ovde zamišljamo”. Ili, možda bi bilo preciznije reći da nisu

preopterećeni evropskim pitanjem. “Nisu svesni prednosti

koje imaju u startu. Njihova svakodnevica je naša top-te-

žnja”, smatra Đorđe.

Konačno, on je obilazeći, razgovarajući razbio mnoge pre-

drasude. Neke je i potvrdio, ali to su one benigne, kao što

je ubeđenje da Francuzi ne znaju engleski. Zaista ne znaju,

potvrđuje Đorđe.

Zatim, kao dobitak, ističe osećaj da je deo neke celine.

“Sve te to oblikuje, menja se tvoj mikrokosmos, padaju

barijere.”

Na kraju, prilično sigurno iznosi stav da su naši studenti

koji su otišli na taj put odradili dobre diplomatske zadatke

širom Evrope.

GRADOVI I ATMOSFERE

Jedan veliki pisac je kazao da su gradovi kao žene. Neke

voliš zbog onoga kako izgledaju, neke zbog onoga što nose

u sebi.

Slični su i utisci studenata koji su obišli Evropske gradove.

Rim je prelep, Prag je magičan, ali neka mesta kupuju svojim

šarmom i atmosferom. Za Đorđa su to bili Berlin i Madrid.

Španski grad zbog “osećaja slobode i spontanog fl erta u sva-

kom kutku”, a Berlin jer spaja različita vremena, arhitekture,

a sve zajedno izgleda skladno i uklopljeno. Plus dinamična

berlinska atmosfera. “To je grad u kom bih mogao sutra da

živim”, kaže Đorđe. Dopao mu se i Tuluz jer je očekivao in-

dustrijsko mesto, a zatekao bogatstvo kulture i istorije.

Kada se vratio u Beograd, prva misao mu je bila “proklet

bio dan kada sam video metro”.

Što se tiče utisaka ostalih studenata koji se nalaze i na

sajtu, vidi se da je svima bilo istinski lepo i zanimljivo. Veći-

na hvali otmeni Beč koji je “skockan”, čist, odiše kulturom.

Berlin kao “kaliedoskop istorije i noćnog života”. Pominju

studenti i jeftino i dobro pivo u Pragu, dušu Italije, šmek i

mostove Pariza, Barselonu u kojoj je “nemoguće biti neras-

položen”, plaže Ševeningena, evropske vozove u kojima ima

grejanja i ne kasne više od pet minuta, poetičnost Lisabona.

Ovaj program omogućuje studentima da osete Evropu pu-

tujući gde oni žele. No, nije jedini koji pruža mladima priliku

da posete evropske zemlje. I da steknu pravu, realnu sliku o

tome kako je izvan granice. Pa bila ta slika lepa ili ne, makar

je izgrađena na onome što su sami videli, što po njihovim

rečima predstavlja dragoceno iskustvo.

J. J.

Nemačko iskustvo

Početkom 2007. Vlada Nemačke pokrenula je program

“Dobro došli u Nemačku”. Dosadašnji rezultat je da je

180 studenata i 140 srednjoškolaca imalo priliku da

poseti ovu zemlju. Cilj je da se mladi upoznaju sa po-

litičkim i privrednim sistemom Nemačke, kao i da se su-

sretnu sa svojim vršnjacima.

Nemački ambasador u Srbiji Volfram Mas izjavio je:

“Čak 80 odsto mladih iz Srbije nikada nije boravilo u

inostranstvu. Samo pet odsto onih koji su prešli držav-

nu granicu posetilo je Nemačku. Programom ‘Dobro

došli u Nemačku’ želimo da omogućimo mladim ljudi-

ma iz Srbije da kroz putovanja obrazovnog karaktera

izgrade sopstvenu sliku o Nemačkoj, državi koja je jed-

na od osnivača Evropske unije.” Kandidati za ovo pu-

tovanje morali su da budu studenti univerziteta u Srbiji,

da imaju prosečnu ocena višu od osam, kao i da su bili

aktivni u humanitarnom ili volonterskom radu ili su sa-

rađivali sa nevladinim organizacijama, sindikatima, po-

litičkim partijama.

Ove godine dve grupe od po 30 društveno aktivnih stu-

denata provele su jednu nedelju u Berlinu, gde su po-

setili različite institucije, a tokom druge nedelje boravili

su u Bavarskoj i upoznali se sa tamošnjim univerzitet-

skim životom. Jedna grupa je otišla u oktobru, a dru-

ga u novembru.

VREME evrope • 09/12/2010

14

Životni stilovi

Miks starog i lažna opuštenostPripadnost određenoj društvenoj, kulturnoj, političkoj ili supkulturnoj grupi

najsvojstvenija je mladima. Objašnjenje je, naravno, jednostavno: tragajući za

sopstvenim identitetom, lakše se snalaze i prepoznaju u grupi. Posle hipika, pankera,

darkera, metalaca, skejtera, hiphopera i sl. danas imamo posla sa nekim novim

grupama mladih koji se oblače na određeni način, slušaju određenu muziku i imaju

određeni životni stil. Za savremeno doba zanimljivo je to što većina ovih grupa

formira svoj stil ukrštajući i kombinujući elemente nekih ranijih supkultura.

HipsteriNaziv za ovu grupu datira još

iz četrdesetih godina XX veka.

Tada je u slengu korišćen za

mlade ljubitelje džeza, koji su

oponašali način oblačenja,

govora, sarkastičan humor i

druge karakteristike džez mu-

zičara tog vremena.

Danas se termin “hipster”

najčešće koristi za mlade iz

gradskih sredina, koji prate

alternativnu umetnost, fi lm,

modu i muziku, i uopšte, zazi-

ru od svega što spada u mejn-

strim. Međutim, pošto nije

reč o kompaktnoj supkultur-

noj grupi, današnje hipstere

je teško definisati i odrediti

koje su im glavne karakteri-

stike. U julu 2009. magazin

“Tajm” ovako je opisao hipstere: “To su oni koji prevrću očima kad kažete da volite da slu-

šate Koldplej. Nose majice sa štampanim citatima iz fi lmova za koje nikada niste čuli. Sve u

vezi s njima je detaljno isplanirano ali tako da deluje kao da su potpuno opušteni.”

U knjizi Priručnik za hipstere Robert Lanham ih opisuje kao ljude koji nose neobične fri-

zure, puše “evropske” cigarete, nose cipele sa platformom, a iz ranca im viri Če Gevarina

biografi ja: “Uvek imaju po jednog prijatelja republikanca kog uvek nazivaju ‘jedan moj pri-

jatelj republikanac’.”

Njihov izgled je pažljivo osmišljen, iako deluje nemarno. Kada razgovaraju, uvek se razba-

cuju citatima. Glavna evropska prestonica hipstera je Berlin, jer mladi iz ove grupe smatraju

privlačnim miks istočne i zapadne Evrope koji ovaj grad nudi. Za njih ništa nije tako kul kao

noćni klub u prostoru napuštene fabrike.

VREME evrope • 09/12/2010

15

EmosiIako su sami po sebi možda najneoriginalnija supkulturna

grupa današnjice, emo dečaci i devojčice su u neku ruku na-

stavljači tradicije po kojoj stariji sve mlade neobičnog izgleda

proglašavaju “satanistima” i “sektašima”. Oni su kombina-

cija darkerskog i pank stila, imaju ponešto i od glam-roka, a

zajedničko im je da su – osećajni i pomalo autodestruktivni.

Oblače se uglavnom u crno, i za dečake i za devojčice obave-

zne su duge šiške preko očiju, a karakteriše ih pomalo andro-

gin izgled. Pojedini pripadnici ove grupe skloni su i samo-

povređivanju (seckanje žiletima i slično, što je i uzrok lošoj

reputaciji koju imaju u očima starijih). U Srbiji je u oktobru

2009. godine odjeknula vest o tome kako su srpski i rumun-

ski ogranci Interpola uspeli da spreče samoubistvo devojči-

ce iz Srbije i dečaka iz Rumunije koji su se poznavali preko

interneta, a mediji su tvrdili da pripadaju “emo pokretu”.

Korene vuku još iz ranih osamdesetih i pojave bendova kao

što su One Last wish, Fire Party, Rites of Spring, Embrace i

drugi. U to vreme, kao i tokom devedesetih, emo kultura bila

je deo andergraunda, ali sa dvehiljaditima, a naročito posle

11. septembra 2001, počinje njihov proboj u mejnstrim, pa

tako danas velike korporacije kao što su Puma, Ribok i Adi-

das imaju svoje modne linije za emose.

Vigeri

Viger (wigger) je zapravo podrugljiv naziv za belce koji usvajaju

manire, način govora i oblačenja iz afroameričke kulture. Reč je o

kovanici nastaloj od engleskog “white nigger” (beli crnac). Sama

reč “viger” zapravo je uvredljiva, a koristi se ne samo za bel-

ce koji usvajaju obrasce crnačke kulture, već i za crnce koji

oponašaju belačku kulturu. Poslednjih godina, međutim,

termin se sve češće koristi u neutralnom kontekstu,

kako bi označio jednu supkulturnu grupu. Feno-

men belaca koji oponašaju stereotipne predsta-

ve vezane za crnce zapravo nije nov i javlja

se sporadično od ukidanja ropstva u za-

padnom svetu. Njegova rana forma

javlja se dvadesetih i tridesetih godina XX veka,

sa rastućom popularnošću džeza i svinga. Kasnije

će se ponoviti četrdesetih sa generacijom tadaš-

njih hipstera, a pedesetih je bio karakterističan za

pripadnike tzv. “bit” generacije i pojavu rokenro-

la. Danas se vezuje za hiphop i rep kulturu.

PARODIJAPARODIJA: Saša Baron Koen kao Ali Dži: Saša Baron Koen kao Ali Dži

VREME evrope • 09/12/2010

16

Statistika

Kroz brojeve• Prema podacima iz 2007. godine u Evrop-

skoj uniji živi 96 miliona mladih (od 15 do 29

godina).

• Najbrojnija kategorija su mladi od 25 do 29 go-

dina starosti.

• U samo pet zemalja EU (Belgija, Danska, Fran-

cuska, Holandija i Švedska) veći je broj mladih

od 15 do 19 godina nego onih od 20 do 24.

• “Najmlađe” nacije u Evropskoj uniji su Slovač-

ka, Poljska, Irska i Kipar

• U svim zemljama Evropske unije statistika po-

kazuje da se žene osamostaljuju u ranijoj dobi

nego muškarci. U Finskoj, žene napuštaju rodi-

teljski dom u prosečnoj dobi od 22 godine, za

razliku od Italije, Malte, Slovenije i Slovačke,

gde to čine sa 29 godina. Muškarci u Finskoj

napuštaju roditelje sa 23 godine, a u Bugarskoj,

Rumuniji, Grčkoj, Malti, Sloveniji i Slovačkoj po-

sle tridesete.

• Svaka peta osoba starosti od 15 do 29 godina

u Evropskoj uniji spada u kategoriju siromaš-

nih. Najugroženija grupa su mladi od 20 do 24

godine.

• U većini zemalja EU, oko 15 odsto mladih od

15 do 24 godine starosti je neuhranjeno, dok

se 30 odsto onih iz grupe od 25 do 30 godina

svrstava u kategoriju gojaznih.

• Više od 70 odsto mladih Evropljana uzrasta od

15 do 19 godina konzumiralo je alkohol u po-

slednjih godinu dana. U Danskoj taj broj izno-

si 94 odsto, a u Češkoj 93. Najmanje ih je na

Islandu (56 odsto) i u Norveškoj (66 odsto).

• Mladi u EU obrazovaniji su od svojih roditelja.

Visoko obrazovanih u kategoriji od 25 do 30 go-

dina ima oko 30 odsto, dok ih je u kategoriji od

55 do 59 godina starosti – 18 odsto.

(Izvor: Eurostat)

Ovaj dodatak je napravljen uz podršku Evropske unije. Sadržaj ovog dokumenta je isključiva odgovornost

nedeljnika “Vreme” i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske Unije. Projekat “Vrli-

ne života u porodici evropskih naroda” fi nansira Evropska unija kroz program Medijski fond u okviru evrop-

skih integracija, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji a realizuje BBC World Service Trust.

foto: A. Anđićfoto: A. Anđić

Copyright © NP Vreme, Beograd

Upotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim za

ličnu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP Vreme

PDF izdanje razvili: Saša Marković i Ivan Hrašovec

Obrada: Marjana Hrašovec