Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru

SEMINARSKI RAD

Darvinovo shvatanje o postanku ljudske vrste

Profesor : Učenik:Nebojiša Teofilović Denić Milica

1

SADRŽAJ :

Uvod.................................................3Pojam društva...................................4Nastanak ljudskog društva...............4Sociološki pojam društva.................6Zašto je Darvin važan......................7Odnos prirode i društva...................8Zaključak.........................................9

2

UVOD

Sociologija proučava pojam društva i njegov sastav iz raznihelemenata – društvenih pojava, i to je ono što bi se moglo nazvatidruštvenom statikom, jer se ovde društvo proučava, uglavnom, u stanjumirovanja, daje se presek društva bez obzira na njegovo kretanje. Drugi deo sociologije proučava društveno kretanje, dinamiku društva, tj. On proučavaodnose, veze, medjuuticaj, s jedne, društva i vandruštvenih pojava (priroda, pojedinac), a, s druge strane, društva kao celine i njegovih sastavnihelemenata i, najzad, samih tih elemenata medjusobno. Ona proučava kako se i zašto društvo kreće, menja.Sociologija se može definisati kao najopštija teorijska disciplina udruštvu, koja istražuje pojave u njemu, proces i odnose, zakonitosti, strukturu, razvoj i celovitost.

3

1.POJAM DRUŠTVA

U sociološkoj literaturi se srećemo s upotrebom reči društvo koje imaviše značenja. Najpre se upotrebljava da bi označilo skupni život koji čineviše jedinki, imajaći u vidu razlike ljudskog od životinjskog, zatim izrazomdruštvo podrazumeva se svaka posebna zajednica koja je u sastavu ljudskogdruštva (gene, pleme, narod, nacija itd.), kao i profesionalne organizacije(društvo sociologa, ekonomista, pravnika, lekara, inženjera itd.). Takodje se pridaju različita značenja izrazu društvene pojave. Jednom se misli na pojavu proizvodnje, drugi put na pojavu ratne operacije, treći put na pojavukriminala. Zato se ovi termini koji se koriste u sociologiji moraju bližeodrediti kako bi se mogao doneti zaključak na koje se značenje odnosi izraz društvo.

2.NASTANAK LJUDSKOG DRUŠTVA

Ljudsko društvo je nastalo razvojem materijalnog sveta, a posebnosveta živih bića, na osnovu istorije prirodnog i društvenog razvoja. Stoga jeono podeljeno u različite oblike: nacionalne, društvene, klasne, profesionalne, religiozne, kulturne i druge. U početku ljudske istorije, ono ježivelo u specifičnim ljudskim oblicima: hordama, klanovima, gensovimagde se odvijala proizvodnja, vaspitanje, igra itd. Horda predstavlja onajoblik organizovanja-prelazi iz životinjske u ljudsku skupinu. U nauci je znano da postoji zastarelo religiozno shvatanje da je čovek onakav kakav je bio na Zemlji. Suprotno njima, prihvaćeno je shvatanje da je čovek kao biološka vrsta evoluirao kroz istoriju i da je rezultat razvoja životinjskogsveta.Proces preobražaja tumači Darvin kao borbu za opstanak i prilagodjavanje čoveka uslovima života, dok Engels navodi da je osnovničinilac tog preobražaja ljudski rad, stvaranje orudja za rad, koje jeomogućilo da se vrši preobražaj životinjske skupine u ljudsku. Hod životinja je postepeno postojao uspravan, prednji udovi su se pretvarali u ruke-dolazido drugačijeg položaja glave, razvija se mozak, a time i duhovni život.Borba za opstanak ih je grupisala kako bi zajednički vodili borbu protivživotinja, protiv prirode; rečju, kako bi zajedno proizvodili i opstali. Jezik imišljenje je omogućilo da se stvori nova bioliška vrsta-čovek. Dalji procesrazvoja ljudsog društva omogučio je, radom i proizvodnjom, da se čovek izdvoji od životinjskog carstva, što je omogućilo stvaranje nove skupine u prirodi-ljudsko društvo.

4

Društvo i čovek su nerazdvojni. Ni čovek ni društvo ne mogu jedno bez drugoga. Beleži se da je filozofiji 18. veka bila živa rasprava šta jenastalo prvo: čovek ili društvo. Ali, danas za nauku nema dileme:istovremeno su nastali čovek i društvo, to je bio jedinstven proces.

Na ova pitanja dao je odgovor ČARLS DARVIN (1809-1882) u njegovim delima„POREKLO VRSTA“ i „POREKLO ČOVEKA“, u kojima je razvioevoluciju nastanka čoveka (nastao je od neke posebne vrste majmuna). Jer ilaik danas može uočiti da postoje sličnosti izmedju čoveka i čovekovog majmuna. Ali je sigurno da današnji čovek nije postao, nije nastao oddanašnjeg majmuna. I s pravom M. Marković ukazuje da je „Darvinovateorija evolucije ukazala na tri pretpostavke: 1) da su sve vrste u prirodi(biljne i životinjske) promenljive; 2) da se individue u vrstama biološki prilagodjavaju; 3) da u prirodi izmedju individue vlada borba za opstanak, što znači, jedinke koje nisu sposobne da se prilagode svojoj sredini propadaju. Na taj način se u samoj vrsti odvija proces selekcije, to jest prirodno odabiranje.Prema nekim podacima, prvi polumajmuni su se razvili evolucijom iz ljudoždera, u vidu ogranka: 1) kao majmuni širokonosi , 2) kao majmuni uskonosi, a da je iz ovih ogranaka majmuna postao čovekoliki majmun, a od njega čovek. Izvestan broj autora ukazuje na to da je čovekolika vrsta majmuna postala iz ogranka uskonosnih majmuna različitih vrsta, da su ljudi nastali od čovekolikih majmuna (njih je bilo oko dvadeset vrsta). Takodje, prema nekim autorima, sredinom tercijera od napred navedenih dvadesetak vrsta majmuna, jedna vrsta majmuna se podelila u dva ogranka, i to prvenstveno zbog promene uslova života. Te promene su nastale zbog ledenog i poluledenog doba, što se reflektovalo na uslove života. Došlo je donestajanja velikog broja biljaka, a time i nestajanje hrane za životinje, koje su živele u ono vreme. Ovo se i odrazilo na majmune. Hrana kao izvor života se tražila na zemlji, uglavnom ispod drveta. Oni su se hranili plodovima, insektima, ptičijim jajima, a kod njih nije došlo do razvijenih promena.Za ogranak majmuna koji je krenuo u stepe, način života je postepeno počeo da se menja, i oni su morali da se menjaju i prilagodjavaju sredini.Oni majmuni koji to nisu, iz bilo kojih razloga, učinili i prilagodili se toj novoj sredini – nestajali su i propadali; potraga za hranom iziskivala je podizanje na zadnje noge, da bi imali bolji pogled u daljinu, zbog bežanja odzveri i krvoločnih životinja i drugo – da bi osmatrali životinje koje su koristile za ishranu. Lov je ostvario novi period i ciklus razvoja. On je omogućio da se uspešnije bore s jačim životinjama; došlo je do razvijanja borbenosti, potčinjavanja, upornosti, lukavstva, ali i solidarnosti i društvenosti. Promena unačinu života, posebno čovekolikih majmuna koji su odlazili u stepe,doživljavali su radikalne promene u odnosu na majmune koji su ostali dažive na drveću u džunglama. Sa proizvodnjom i najprimitivnijeg orudja zarad, smatra se da je nastao čovek. Za sociologiju je važno da se javljaju organizovane grupe, - instinktivne radnje prerastaju u voljne, - razvijaju sečula vida, sluha, svest, - najvažnije sociološke promene su pojava govora i proizvodnja orudja za rad.

5

SOCIOLOŠKI POJAM DRUŠTVA

U sociologiji postoji nekoliko definicija društva. Zahvaljujući etnološkim otkrićima koja su se zbila u 17. i 18. veku, koja prikazuju život primitivnih naroda, može se videti da postoji društvo bez državnog uredjenjai da društvo i država nisu iste pojave, dok epoha gradjanskih revolucija inastanak kapitalizma jasno ukazuju da su društvo i država dve potpunorazličite pojave. To su razlozi zbog kojih se u nauci 17. i 18. veka sve višemoralo računati sa društvom kao pojavom koja u celini nije sadržana udržavi i koja postoji pored nje i nezavisno od nje. Poznati engleski sociologHerbert Spenser je izjednačavao društvo sa organizmom. A Emil Dirkem,francuski sociolog, polazio je od toga da jedinke kao elementi vrše povezivanja i da pri tom obrazuju društvo. To znači da „društvo nije prostzbir jedinki već sistem, obrazovan njihovim udruživanjem, predstavljaosobenu stvarnost koja ima svoja sopstvena obeležja. Nesumnjivo je da sene može ništa kolektivno stvoriti ako nisu date pojedinačne svesti, ali ovaj nužan uslov nije dovoljan. Potrebno je još da su ove svesti udružene,spojene, i to spojene na odredjen način; iz ovog spajanja proizilazi društveniživot i ovo spajanje ga objašnjava.Dirkem smatra da grupa oseća, misli i dela drugačije nego kad bi neki članovi bili izdvojeni. Marks i Engels su dali novo shvatanje društva, koje je sastavni deoshvatanja o generičnoj suštini čoveka. Osnov za njih je rad, jer se čovek preko rada potvrdjuje i ostvaruje jedinstvo s prirodom, i on čini suštinugeneričkog bića čoveka. Čovek prisvaja – pisao je Marks – na nekolikonačina svoju mnogoliku suštinu, tj. Kao potpun čovek. Svaki od njegovihljudskih odnosa sa svetom – vid, sluh, njuh, ukus, osećanje, misao,kontemplacija, osetiti, hteti, deliti, voleti-ukratko, svi organi njegoveindividualnosti, a isto tako i organi koji se neposredno predstavljaju kaodruštveni organi jesu u svom objektivnom odnosu, tj. U svom odnosu sobjektom prisvajanja objekta. Prisvajanje ljudske stvarnosti i njen odnos saobjektom jeste ispoljavanje ljudske stvarnosti. Marks je pisao:„Ali čovek nije samo prirodno biće nego i ljudsko prirodno biće, tj. Biće koje postoji samo za sebe, stoga generično biće koje se kao takvo mora potvrditi imanifestovati, kako u svom biću tako i u svom znanju. A kako sve prirodnomora nastati, tako i čovek ima svoj akt nastajanja, istoriju,koja je njemu poznata i koja je stoga akt nastajanja koja se kao akt nastajanja svesno ukida.Istorija je prava prirodna istorija čoveka.“

6

ZAŠTO JE DARVIN VAŽAN

U okvirima biologije, Darvinova teorija evolucije iz korena je izmenila shvatanje fenomena života. Nasuprot rigidnosti, nepromenljivosti i nepovezanosti bioloških vrsta, pružio nam je dokaze i naučna objašnjenja za jedinstveno poreklo živog sveta koji se tokom milijardi godina menjao, usložnjavao, prilagođavao i formirao neverovatnu raznovrsnost oblika, formi i načina života. Svako novo saznanje savremene biologije potvrdilo je i učvrstilo principe teorije evolucije. Primena i razumevanje mehanizama evolucije u okvirima medicine, farmacije i poljoprivrede, obezbedili su udobniji i kvalitetniji život svakog čoveka u modernom svetu.

Shvatanje sveta kao dinamičnog i promenljivog uticalo je i na druge oblasti nauke, pre svega na one discipline koje doprinose razumevanju nastanka i oblikovanja sveta kakvog danas vidimo (astrofizika, kosmologija, geologija, itd.).

Darvinov značaj daleko prevazilazi okvire prirodnih nauka. Naučno razumevanje socijalnih i društvenih fenomena, humanizma i etike, shvatanje uloge i mesta čoveka u svetu prirode, zasniva se na dva osnovna principa evolucione biologije. Prvo, sve biološke vrste, uključujući i ljudsku vrstu, vode zajedničko poreklo od prvih organizama koji su postojali na našoj planeti pre skoro četiri milijarde godina. Dakle, čovek nije jedinstvena nadprirodna kreacija izolovana od ostatka živog sveta, niti mu je priroda podređena i data na gospodarenje.

Drugo, osnovni pokretač evolucionih promena populacija živih organizama jeste individualna genetička varijabilnost. Drugim rečima, svaki živi organizam je jedinstven, a odrednica svake ljudske jedinke jeste pripadnost vrsti Homo sapiens, a ne pripadnost rasi ili etničkoj grupi. Savremena genetika je pokazala da razlike između pojedinaca ljudske vrste daleko prevazilaze razlike između istorijski definisanih grupa ljudi. Razumevanje ljudske varijabilnosti koje se bazira na individualnosti umesto izolovanim i fiksiranim grupama (rase, nacije, religijsko-istorijske grupe i slično), predstavlja osnovu za poštovanje svakog ljudskog života i osnovu etičkih sistema. Nastanak moralnih normi u ljudskim društvima vezuje se za kooperaciju između članova socijalne grupe, koja omogućava opstanak i prosperitet čitave grupe i njenih pojedinaca.

Zahvaljujući Darvinu, sposobni smo da razumemo uzajamne razlike i da, istovremeno, poštujemo naše zajedničko poreklo. Teorija evolucije kao osnova svih oblasti nauke o životu, suštinski je doprinela unapređenju humanizma.

7

ODNOS PRIRODE I DRUŠTVA

Sociološki posmatrano, društvo čini celinu društvenih pojava, procesai odnosa. Medjutim, ona se ne može shvatiti bez uvida odnosa i veze koje se javljaju na relaciji prirode i društva. Čovek je sastavni deo prirode, i onsvojim radom stvara uslove življenja.Marks govori o prirodnim svojstvima čoveka, ali je isticao da čovek nije samo prirodno biće, nego je prvenstveno ljudsko prirodno biće, a ono semora potrvditi.Marks je generičnu suštinu video u činjenici da ljudska univerzalna proizvodnja pruža čoveku da njegov rad učini teorijski i praktično svojim predmetom, a da se čovek odnosi prema sebi kao prema univerzalnom biću ida je ono oslobodjeno od neposredne prirodne nužnosti. Tu je bitna razlikaizmedju životinje i čoveka, jer čovek svoju prirodnu delatnost preokreće imenja u predmet svog htenja i svesti, a životinja se neposredno udaljuje snjenom životnom delatnošću, i od nje se ne razlikuje.Traganje za odnosom prirode i društva zaokupljalo je mnoge filosofe isociologe, jer na ovo pitanje nije lako i jednostavno dati odgovor. Jedni dajuznak jednakosti izmedju prirode i društva, drugi ih potpuno odvajaju i pravedistinkciju izmedju njih i kažu da su to potpuno odvojene celine, ničim povezani kvaliteti. Postoji i marksističko stanovište i shvatanje o odnosu prirode idruštva, i ono je u bliskoj vezi s marksističkim učenjem o nastanku čoveka idruštva. Ovo stanovište nije jednostrano, isključivo, ono uvidja dijalektičkuvezu i jedinstvo prirode i društva, gde se jedinstvo ostvaruje u procesumaterijalne proizvodnje. Medjutim, Marks je u Ranim radovima ukazao na razliku izmedju čoveka i životinje: „Praktično proizvodjenje predmetnog sveta, prerada anorganske prirode, jeste potvrda čoveka kao svesnog generičkog bića koje se prema svom radu odnosi kao prema svom sopstvenom biću. Istina, životinja takodje proizvodi. Za ukupno razumevanje ljudskog društva, pored veze izmedju prirode i društva, potrebno je imati u vidu i specifičnosti društva. Jer, ljudi posedujuosobine proizašle zahvaljujući društvenom životu, jer biološki procesi kod ljudi dobijaju u društvu druge oblike-ti procesi su time postali specijalizovani.

8

O DARVINU

Čarls Darvin, britanski naučnik, postavio je temelje modernoj teoriji evolucije pomoću koncepta razvijanja svih životnih oblika procesom prirodne selekcije. Darvin je rođen 12. februara 1809. godine, a umro je 19. aprila 1882. godine.

Rođen je kao peto dete dobrostojeće engleske porodice. Njegov pradeda sa majčine strane bio je uspešni trgovac porculanskom i lončarskom robom.

Sa svojom rođakom Emom Vedvud Darvin se oženio 1839. godine , a nešto kasnije preselio se na malo imanje “Down House” izvan Londona. Tamo je sa suprugom podizao desetoro djece, od koje je troje umrlo .

Nakon završetka školovanja u elitnoj školi u rodnom Shrewsburyu (1825.) mladi je Darvin upisao medicinu na univerzitetu u Edinburghu. Godine 1827. izbačen je sa studija medicine i upisao se na univerzitet Cambridge, da bi postao svešteni Engleske crkve. Tamo je susreo geologa Adama Sedžvika i naturalistu Džona Henslova.

Henslov ne samo da je pomogao Darvinu da izgradi samopouzdanje nego je svog učenika podučio kako da bude pažljiv i savestan promatrač prirodnih fenomena i skupljač primeraka.

NAUČNO PUTOVANJE PO SVETU

Nakon završenog studija na Cambridgeu 1831. godine u svojoj dvadeset i drugoj godini Darwin se, uglavnom na Henslov nagovor, ukrcao na brod HMS Beagle i pridružio se ekipi naturalista na naučnom putovanju po svetu. Darvin je na tom putovanju dobio priliku da posmatra geološke formacije koje su pronađene na različitim kontinentima i ostrvima kao i velik broj fosila i organizama. U svojim geološkim opservacijama Darvin je bio najimpresioniraniji učinkom koji su imale prirodne sile na zemljinu površinu.

U to doba većina geologa zastupala je teoriju kako su pojedine vrste životinjskog i biljnog svijeta nastajale nezavisno jedna od druge, te da je svaka prošla kreacija uništena iznenadnom katastrofom, kao što su na primjer zemljotresi ili svijanja zemljine površine.

Prema tom gledištu vrste, kreirane nezavisno jedna od druge, nisu bile u mogućnosti mutirati što ih je činilo nepromjenjivim za sva vremena.

Katastrofičnu tezu (ali ne i nemutaciju vrsta) izmijenio je engleski geolog sir Čarls Lajel koji je tvrdio kako zemljina površina prolazi kroz stalne promene što je rezultat delovanja prirodnih sila kroz duži vremenski period.

9

Darvin je na knjizi “O poreklu vrsta” radio pune 22 godine, a u vreme kada je izašla prozvana je “knjigom koja je šokirala svet”. Prodana je u potpunosti isti dan po izlasku iz štamparije, a štampano je još šest izdanja ovog dela.

ZAKLJUČAK:

Problem sa teorijom evolucije je što je ostala samo teorija (nikada nije dokazana) a u naučnoj zajednici se tretira kao dogma, dakle u rangu sa božanstvom. U nju se ne smije dirnuti jer ne postoji alternativa koja isključuje Boga. A ako uvedemo Boga onda ona šarolika skupina koju po novinama imenuju "naučnici" (a to se treba čitati kao svemogući, oni koji nam otkrivaju tajne univerzuma...) gubi svoj značaj u društvu. Dakle, egzaktna nauka je pobila teoriju evolucije iz 19. Vijeka koja je bila bazirana na morfologiji. Otkriće DNK i njene kompleksnosti je sahranilo tu teoriju, koja prvobitno, i nije isključivala Boga. Teorija je svakako dokazana i to nebrojeno puta. Darvin nije tvrdio da je covek nastao od majmuna niti teorija evolucije tvrdi da je covek nastao od majmuna. Covek nije geneticki slicniji svinji.

10

11