MAZAO slikar iz San ovani di Valdarno Mazao je stalnim prouavanjem nauio toliko da se moe ubrojiti meu prve umetnike koji su u najvedoj meri oslobodili umetnost tvrdode, nedostatka i tekoda. Sledio je koliko je mogao nain rada Filipa i Donatela, iako se bavio drugim rodom umetnosti u svom radu stalno teio da figure izrazi to ivlje, neusiljene, sline prirodi. Mnogo se istie savremenim nainom slikanja i crtanja pa se njegova dela porede sa delima savremenih majstora. Poeo je da prikazuje svoje figure u lepim pozama, pokretima, dajudi im gordost i ivost, izvesnu prirodnu reljefnost koju pre njega nije postigao nijedan slikar. Mazao je smatrao da svim figurama koje ne stoje na horizontalnoj ravni i koje se ne smanjuju, nego stoje na vrhovima prstiju, nedostaju lepota i stil, a oni koji tako slikaju pokazuju da ne razumeju perspektivu. Mnogo je prouavao tekode u vezi sa perspektivom i bolje je nego iko pre njega izradio figure u smanjenom obliku, slikajudi ih na razne naine i u svim mogudim poloajima. Mazao slika skladnim i mekim bojama. Tkaninu radi u malim i blagim naborima, kakvi stvarno i jesu. On zasluuje da bude i pronalaza svega toga, jer dela raena pre njega izgledaju naslikana, dok njegova deluju prirodno, ivo i istinito. Na jednoj slici vidi se posebno koliko je prouavao tekode sa perspektivom. Na slici su prikazani: Hrist koji oslobaa oveka opsednutog od avola i lepe zgrade, izraene u perspektivi tako da se istovremeno vidi i njihova unutranjost i spoljanjost, poto ih je slikao ne sa lica, nego sa strane. Bogorodica koja sedi sa sv. Anom i dri sina u naruju, crkva santAmbroo u Firenci. Slika u temperi. Bogorodica kojoj aneo donosi vest, sa zgradom sa mnogo stubova, u perspektivi, crkva san Nikolo, slika u temperi. Crte je savren, zgrada izgleda kao da nestaje i da se usled prelivanja boja pomalo gubi iz vida, to pokazuje koliko Mazao dobro poznaje perspektivu. sv. Iva Bretanjski, u Badiji u Firenci, fresko tehnika, na jednom pilastru, prikazavi ga u udubljenju tako kao da mu se noge smanjuju kada se posmatra odozdo. Za ovo je Mazao bio izuzetno hvaljen. sv.Trojstvo, crkva santa Marija Novela, postavljena je iznad olatara, izmeu Bogorodice i Jovana Evanelista koji posmatraju razapetog Hrista, fresko tehnika. Sa strane su 2 figure na kolenima koje verovatno prikazuju poruioce ove freske. Lepo je izraen i svod kao poluluk u perspektivi, podeljen na etvrti ukraene rozetama koje se smanjuju tako da izgleda kao da je zid probuen. U crkvi del Karmine u Pizi na slici koja se nalazi u kapeli na pregradnom zidu prikazao je Bogorodicu sa sinom, a kraj njenih nogu anele koji sviraju. Oko Bogorodice su sv Petar, sv Jovan Krstitelj, sv Julije i sv Nikola, prikazani sa puno ivota. Dole na predeli su naslikani u malim figurama prizori iz ivota ovih svetaca, a u sredini Poklonjenje mudraca. Gore kao zavretak slike izraeni su mnogi sveci oko jednog raspeda. Kako se u Firenci nije osedao kako je eleo, otiao je u Rim da bi nauio neto i prevaziao druge slikare. Stekao je veliku slavu i u kapeli u crkvi San Klemente izradio Stradanje Hristovo meu razbojnicima na krstu i prizore iz ivota muenice sv Katarine, fresko tehnikom. Potom se vratio u Firencu gde mu je povereno ukraavanje kapele porodice Brankai. Pre nego to se latio tog posla izradio je kao probu sliku sv Pavla pored uadi za zvona. U liku sveca je prikazao veliku snagu. Na ovoj slici je pokazao sposobnost da prikae figure u smanjenom obliku, posmatrajudi ih odozdo. Dok je radio ovo delo, osvedena je crkva del Karmine i Mazao je kao uspomenu na ovu sveanost izradio jednu sliku iznad vrata koja vode u manastir, prikazavi u svetlo-tamnom celo osvedenje: naslikao je bezbroj graana u ogrtaima i kapama kako idu za litijom, meu njima i Bruneleskija, Donatela, Brankaija i dr. Ovo delo je savreno jer je on umeo da izradi u perspektivi sve ove ljude u litiji, po 5 ili 6 u redu, slikajudi ih u hodu, postepeno ih smanjujudi ne samo prema proporciji nego i prema taki posmatranja. Svi ljudi izgledaju ivo, razlikuju se mali i debeli od velikih i mravih, svi stoje na horizontalnoj ravni i postepeno se smanjuju.

Vratio se ukraavanju kapele porodice Brankai i slikao prizore iz ivota sv Petra. Meu ovim prizorima naroito je znaajna slika na kojoj je prikazao kako sv Petar da bi platio dug vadi, po nareenju Hristovom, novac iz utrobe ribe. U dnu grupe vidi se jedan apostol sa likom Mazaa izraen njegovom rukom pomodu ogledala tako dobro da izgleda kao da je iv. Oseda se odvanost sv Petra koji upuduje pitanja, kao i panja apostola koji u raznim pozama oko Hrista oekuju odgovor, sa neusiljenim izrazima lica. Ova slika je zbog Mazaove smrti u njegovoj 26oj godini ostala nedovrena, a kasnije ju je zavrio Filipino. Sahranjen je u crkvi del Karmine. DONATELO vajar iz Firence Roen u Firenci, izvrstan vajar, takoe vrlo vet i u izradi ukrasa od gipsa, iskusan u perspektivi i mnogo cenjen u arhitekturi. Uglavnom je radio u Firenci, Sijeni, Rimu, Padovi. Delo koje mu je stvorilo ime i uinilo ga poznatim su Blagovesti, raene u kamenu, postavljene u crkvi Santa Kroe u Firenci. Skulpturu je ukrasio udnim arama i ornamentima na raznovrsnom postolju koje se gore zavrava u obliku etvrtine kruga i tu je dodao 6 deaka koji pridravaju nekoliko festona. Devica Marija je zaplaena pojavom anela, plaljivo i neno mu se klanja puna potovanja prema njemu. U hramu San ovani izradio je grobnicu za papu ovanija. Pokojnika je izradio u pozladenoj bronzi, a u mramoru 2 figure koje predstavljaju Nadu i Ljubav prema blinjem, dok je Donatelov uenik izradio Veru. U istom hramu prekoputa grobnice nalazi se sv. Marija Magradela Pokajnica, u drvetu raena, ije je telo iscrpljeno od posta izvedeno lepo i dobro, a to se tie anatomije savreno. Kao mladid je izradio na fasadi crkve Santa Marija del Fiore proroka Danila u mramoru, a kasnije sv. Jovana Evanelista kako sedi obuen u obino odelo. Na uglu fasade je jedan starac izmeu 2 stuba na ijem licu se itaju misli oveka oronulog osled starosti i umora. Po nainu rada to delo je blie antikom nego bilo koje drugo Donatelovo delo. Donatelo je radio razumom koliko i rukama. Stvarao je svoje figure tako da u sobi gde ih je radio nisu izgledale ni upola onako lepe kao na mestima na kojima su postavljane. U crkvi San Mikele in Orto izveo je u mramoru za esnaf mesara kip sv. Petra, a za esnaf trgovaca sv. Marka Evanelista. Za esnaf pukara je izradio figuru sv. ora u ratnoj opremi, u savremenom oklopu sa titom pred nogama. Sa njegovog lica zrai lepota mladosti, oduevljenje i hrabrost, a divna poza pokazuje ivost i smelost, iako je izraen u kamenu. Izgleda kao da osmatra pribliavanje neprijatelja i procenjuje njegovu mod, dok mu ruke poivaju na titu. Na postolju gde se nalazi ova figura je izradio bareljef u mramoru prikazavi sv- ora kako ubija adaju. Na proelju je polufigura Boga Oca u bareljefu. Na prednjoj fasadi zvonika crkve Santa Marija del Fiore izradio je u mramoru 4 figure od kojih su 2 u sredini raene po prirodi. Figura koju danas zovu Zukone je smatrana najlepim delom od svih Donatelovih. Za Sinjoriju Firence je izradio rad liven u metalu koji predstavlja Juditu kako see glavu Holofernu. Jednostavnost Juditinog odela jasno otkriva unutranju veliinu duha te ene, dok se na Holofernovom izrazu primeduje dejstvo vina i sna. U dvoritu dvorca Sinjorije nalazi se nag David izraen u bronzi u prirodnoj veliini, prikazan kako nogom staje na odrubljenu Golijatovu glavu dok u desnoj ruci dri ma. Figura je toliko prirodna po ivosti i mekodi da umetnici ne veruju da nije raena po ivom modelu.

U Padovi je izradio Gatamelatin spomenik figura konjanika u bronzi, spomenik preminulom zapovedniku mletake vojske, nalazi se na trgu sant Antonio. Figura konjanika pokazuje veliku hrabrost i gordost, a to se tie pokreta, crtea, umetnosti, proporcija i marljivosti, ovo delo se moe izjednaiti sa svakim antikim majstorom. Za Padovu je uradio mnogo radova i u njega su svi gledali kao u udo i hvalili ga, ali on se ipak odluio da se vrati u Firencu. Vrativi se u Firencu radio je za Kozima Mediija, u sakristiji crkve san Lorenco ukrase u gipsu. U ovoj crkvi je na mestu gde se ukrtaju svodovi izradio vrlo veto u ukrasima u gipsu 4 sveca, kao i predikaonice u bronzi na kojima je prikazano Stradanje Hristovo. Radio je glavu ene Kozima Mediija, Raspede u bronzi, bareljef u bronzi Stradanje Gospoda, Bogorodica raena u mramoru i polureljefu, Merkur raen u metalu.. Donatelo nije radio samo velika umetnika dela nego i najmanje umetnike predmete. Umro je u 83-oj godini i sahranjen je u crkvi San Lorenc blizu groba Kozima Mediija, njegovog najvedeg prijatelja. FILIPO BRUNELESKI vajar i arhitekta iz Firence Kao mlad radio je ukrase u srebru i zlatu ispunjavajudi ih crnim emajlom, razne srebrne predmete, bareljefe za ta je pokazao veliki talenat. Mnogo se bavio perspektivom, koja se do tada primenjivala sa dosta greaka. Izgubio je mnogo vremena dok sam nije pronaao nain da dobije tanu i savrenu perspektivu, to je postigao crtajudi plan, profil i presek. Izradio je mnoge crtee u perspektivi koji su oduevljavali druge umetnike. Poduavao je perspektivi i Mazaa, svog dobrog prijatelja. Toskaneli ga je poduavao geometriju. Uradio je Raspede u drvetu na Donatelov zahtev i to delo se danas nalazi u crkvi santa Marija Novela. Donatelo je ovo delo hvalio kao pravo udo i priznao da ga je Filipo prevaziao ako uporedi delo sa svojim raspedem na kojem on kao da je prikazao nekog seljaka a ne Gospoda, to mu je sam Filipo i rekao. Donatelo i Filipo su se dogovorili da zajedno napuste Firencu i provedu u Rimu nekoliko godina da bi se Filipo mogao posvetiti arhitekturi, a Donatelo skulpturi. Filipo je imao 2 vrlo velike zamisli: da vrati dobru arhitekturu, nadajudi se da de uspeti i da de ga to proslaviti da pronae nain zasvoavanja kupole Santa Marija del Fiore Stalno je prouavao i crtao antike svodove, izuavao je ruevine antikih graevina, sve dok ih nije sve nacrtao. Ispitivao je kako se na njima povezuje kamen kao i nain zasvoavanja. Utvrdio je razliku meu dorskim, jonskim i korintskim stilom. Staratelji crkve santa Marija del Fiore i predstavnici esnafa trgovaca vunom su pozvali 1407. arhitekte i inenjere da bi se raspravljalo o nainu zasvoavanja kupole, gde je Filipo savetovao da je potrebno podidi graevinu iznad krova i da je potrebno izraditi friz u visini od 15 lakata, a na sredini svake strane postaviti jedan veliki prozor na taj nain bi se smanjila teina i kupola bi se mogla lake zasvoditi. Filipo je smatrao da kupola treba da se zasvodi tako da poluprenik luka odgovara trietvrtini prenika i da se izrade 2 svoda, jedan unutranji, jedan spoljanji, da bi se izmeu njih moglo hodati, a na uglovima svih 8 strana celu konstrukciju spoljanjeg svoda treba povezati uljebljenim kamenom. Smatrao je da kupolu treba zasvoditi bez armature i u to vreme je zasvodio kapelu u crkvi Santa Feliita i drugu u crkvi san Jakopo, to je ulilo poverenja u ljude da on zaista moe da zasvodi kupolu bez armature. Dobio je i pomodnika, Lorenca Gibertija koji je stekao visoko priznanje radedi vrata na Baptisteriju san ovani. Filipu se to nije svidelo jer je znao da treba da sam izdri napor koji ga oekuje a da de kasnije deliti poast i slavu sa Lorencom. Ova tvorevina sama potvruje svoju lepotu diudi se od zemlje do laterne u visini od 154 lakta, dok cela latera iznosi 36 lakata. Dok se ovo delo gradilo Filipo je izradio i mnoge druge graevine: Svojom rukom izradio je model crkve Santa Kroe u Firencu, za porodicu Paci. Izradio je model i za dom porodice Buzini sa 2 stana. Za Kozima Mediija je izradio model Badije svetenika. To je zgrada bogato ukraena, udobna i

prijatna. Crkva iji su svodovi u obliku bureta je zrana, sakristija je udobna. Bio je prinuen da je postavi na padinu brda i sa mnogo promiljenosti je iskoristio donji deo, smestivi tu podrume, pedi, tale, umivaonice, ostave, kuhinje, a na istoj visini je postavio loe, trpezariju, spavaonicu, biblioteku i ostale glavne prostorije manastira. U vreme ovanija Mediija je zapoeto zidanje crkve San Lorenco u Firenci. Posle njegove smrti sin Kozimo nastavlja sa gradnjom. Filipo je dovrio sakristiju crkve san Lorenco, dok je Donatelo izradio ukrase u gipsu, ukrase u kamenu na malim vratima, kao i bronzana vrata. Kozimo Medii je hteo da sagradi i svoj dvorav, a filipo je izradio veliki i lep model za ovaj dvorac koji je trebalo izgraditi prekoputa crkve san Lorenco. Kozimu se graevina uinila preterano raskona i velika da je odustao od gradnje, plaedi se pre svega zavisti. Filipo je izradio i model Hrama delji Aneli za porodicu Skolari, koji je ostao nedovren. Uradio je i nacrt raskonog dvorca na mestu Ruano. Vrata ovog dvorca su dvostruka, prozori prvog i drugog sprata su slini vratima, svodovi su dvostruki. Graditelj je bio Luka Franeli koji je za Filipa radio mnoge graevine. Pozvan je i da uradi model crkve santo Spirito u Firenci. Izradio je model crkve i manastira za kaluere. Raspored je lep, gotovo savren to se tie stubova i ostalih ukrasa. Da nije bilo tetnog uticaja onih koji uvek kvare lepo zaminjene stvari, misledi da se razumeju bolje u neto, ova crkva bi danas bila najsavreniji hridanski hram. Umro je u 69oj godini, sahranjen uz vrlo velike poasti u crkvi santa Marija del Fiore.