Masovni mediji i komunikacije

Beograd , maj 2012

Poslednjih godina, zahvaljujuci tehnolokom i tehnikom napretku elektronskih medija, komuniciranje putem medija ima sve vedi globalni uticaj na ljude i njihov identitet i siru drutvenu zajednicu uopte.Sociologija se oduvek interesovala za medije i njihov drutveni znaaj, a posebno danas kada su nam dostupni najnoviji mediji:satelitska televizija, mobilna telefonija, internet.Svaka komunikacija ima drustvenu a ne samo tehnicku dimenziju, tim vie to mediji bitno utiu na formiranje naih estetskih, etikih I politikih stavovam daju nam sugestije kako I ta da uradimo. 1980. godina je izuzetno znaajna za razvoj komunikacije I medije, jer je donela najvecu medijsku revoluciju posle Gutenberga u teoriji medija.Kanadjanin Marsal Mekani ima izuzetno veliki znaaj . Po njemu medij je poruka , odnosno priroda medija u jednom drustvu vie utice na njegovu strukturu nego poruka ili sadrzaj koje se tim medijima prenose.Upotrebom elektronskih medija naa planeta je postal globalno selo u kome ljudi iz celog sveta gledaju razne dogadjaje istovremeno kada se oni deavaju.vreme je stalo a prostor je nestao kae McLuhan . Medjutim , M Kastela kae poruka je medij jer znaenje poruke oblikuje medij kao npr. MTV, kablovski kanali.Manuel Kastels je jedan od vodedih americkih sociologa koji smatra da sve veda raznolikost medija stvara tzv. Ciljne grupe kojima se nude odredjeni sadraji u zavisnosti od njihovog stila ivota (MTV,sportski kanali,otkrica), zatim po starosnoj dobi, nivou obrazovanja.Mladi provode sate pred malim ekranima I kompijuterimna pri emu se vrlo

esto identifikuju sa pop zvezdama, sportistima , a esto I sa negativnim herojima I kriminalcima.Kasnije u zrelom dobuu oni postaju zavisni od propagandnih reklama koje im omogucuju da zasite svoju edj da prvi saznaju gde mogu da kupe nesto malo da bi istakli svoju licnost. Doslo je I do promene u samim medijima kao I u interakciji izmedju medija I javnosti.Ranije su to bili novinari I televizija a danas nam je na raspolaganju daleko iri raspon izmedju medijskih sadraja. Reakcija publike na poruke medija esto izrazito individualna.One mogu izazvati bes, promene u ponasanju.Svaki covek interpretira promene na svoj nacin.Na tumacenje poruke utice etika pripadnost , pol,zanimanje. Jos 1964 god. Marsal McLuhan je izjavio da su otkrica u oblasti komunikacija bitno uticala na drutvene promene uopste poev od Gutembergovog otkrica tamparske maine preko telegrafa do savremenih elektronski medija, pre svega telefona, radija, filma, televizije, internet. Savremeni francuski sociolog Z.Badrijan posvetio je veliku paznju medijima I komunikaciji.On uvodi nov pojam hiper realnost istiudi da smo svi zatrpani informacijama koje dobijamo putem elektronskih medija tako da , ustvari zivimo u virtuelnoj stvarnosti odnosno vrlo retko razlikujemo stvarnost od predstavljene nam rei I slike .Zivimo u nepostojecem svetu u koji uglavnom ulazimo preko kompijutera. injenica je da postojedi oblici komunikacije prolaze kroz duboku transformaciju zahvaljujudi napretku tehnologije I interneta.Dnevne novine mogu da se itaju online na internet , sve vie se koriste

mobilni telefoni, a satelitske antne nam omogucavaju da hvatamo mnoge kanale irom sveta.Medjutim , internet se nalazi u centru komunikaciske revolucije.Osim toga, masovni mediji I komunikacije se menjaju pod uticajem sve veceg irenja svetskog globalizma.Masovni mediji dolaze do izuzetno velikog broja ljudi I razno uticu na nasa shvatanja I stvaranja javnog mnjenja uopte. Ako se osvrnemo na dalju prolost, shvatamo da razvoj komunikacija nije isao tako brzim tempom.Dnevne novine vode poreklo iz 18. Veka kada su se informacije prenosile bacanjem letaka I deljenjem pamfleta, a stekle su milione italaca tek krajem 19og veka.Skoro vise od pola veka bile su glavno sredstvo saoptavanja brzih I kratkih informacija da bi bila dostupne iroj italackoj publici.Njihov uticaj se smanjuje pojavom radija, bioskopa I to je najvaznije televizije.Vrlo je verovatno da ce elektroski mediji uticati na tira dnevnih novina I casopisa jer su vesti besplatno dostupne na internetu. Jirgen Habermas najveci ivi predstavnik frankfurtske socijoloske skole analizira razvoj medija od 18og veka do danas.On smatra da se javna debata prvi put pojavila u salonima Londona,Pariza I ostalih evropskih gradova. U poslednjih 40 godina uticaj televizije je najvazniji dogadjaj u razvoju medija I komunikacije.Satelitska I kablovska televizija menjaju prirodu I ulogu televizije.Drzava ce sve teze moci da kontrolise sadraj tv programa, kao to je to bilo nekada.Bili smo svedoci da je dostupnost zapadnih medija odigrala vaznu ulogu u politickim promenama u istocnoj evropi I zalivskom ratu.Aktuelna globalizacija omogucena tehnoloskim promenama ubrzala je I globalizaciju tv programa koji se esto uvoze zahvaljujuci kablovskoj I satelitskoj tehnologiji, tako da

televizijsi program lakse prolazi izvan granica svojih nacionalnih televizija.Ovo se najede desava u vreme izbora u drzavi I posle znaajnih politikih dogadjaja. Neosporno je da masovni mediji imaju veliki uticaj na ljude.Ako se uzme u obzir vreme provedeno pred televizorom ili kompijuterom zanimljiv je njihov uticaj na mentalno zdravlje ljudi I njihovu socijalizaciju uopte.Dobro je poznato da cesto prikazivanje nasilja na televiziji bilo putem filmova I igranih serija pa cak I crtanih filmova namenjene deci.Gerbner I saradnici vrsili su istrazivanja u Americi na bazi uzorka programa udarno vreme u toku dana . izvrili su klasifikaciju broja I ucestalosti scena nasilja u razliitim programima.Nasilje je definisano kao pretnja ili upotreba fizike sile cije posledice mogu biti povreda ili smrt.Televizijska drama kao krajnje nasilnicka,javlja se u proseku 80% ovakvih emisija.to je najgore emisije za decu pokazale su jos vedu uestalost a crtani filmovi sadravali su vie nasilja od bilo kojih slinih emisija.Slino istrazivanje je vreno za telekomunikacijske vesti koje moraju biti blagovremeno potpune I razumljive.Prema sociologu Halarambos Holborn-u da bi bila objavljena neka vest treba da ispunjava sledede kriterijume: uestalost, intenzitet, nedvosmislenost, vanost. Americkog liberalnog mislioca Noama okomskog interesuje odnos medija I demokratije, a posebno zloupotreba medija za ostvarivanje raznih politikih interesa, a sve u interesu demokratije I ljudskih sloboda.On smatra da se mediji nalaze u funkciji propagande.Kritiki se odnosi prema instituciji koja se bavi kreiranjem vestackih potreba , posticanjem filozofskih ispravnosti I nedostatkom smisla izvoda.On ukazuje na ogromne mogucnosti medija da manipuliu masama ljudi, a da one toga nisu ni svesne.Mediji se bore da zavladaju

medijskim prostorom u cemu znacajnu ulogu imaju SPIN doktorinaroito podueni saradnici za stvaranje imidza korisnika pri emu koriste sve raspoloive komunikacijske I medijske metode kojima mogu da utiu na rast popularnosti osobe, kompanije ili drzave za koju rade.Oni deluju iz senke , nisu eksponirani,ali su veoma sposobni da ulepsaju istinu,sto javnost lako prihvata.Eventualni demanti imaju malu ansu.Njihov metod rada se zasniva na selektivnom iznosenju prljavog vea ,vrbovanju novinara,koriscenju sluajnih anonumus-a za promociju proizvoda ili politike ideje. Intrnet kao jedno od najpopuarnijih elektronskih medija postao je deo naih ivota.Jos pocetkom devedesetih godina prolog veka pojedinani personalni kompijuter (pc) ustupio je mesto globalnom sistemu medjusobno povezanih kompijuterima u uu (lan-local area network) ili iru (WAN-wude area network) mrezu odnosno internet sa koje se moglo pristupiti irom planete world wide web (www) u bilo kom trenutku.Nekoliko godina postojao je samo na univerzitetima. Vrlo brzo dolazi do irenje internet usluga online usluga, elektronska posta, facebook blogi.Odmah potom prikljuuju se kompanije preuzimaju primat nad univerzitetima.Najpoznatiji deo internet je world wide web.Izumeo ga je inenjer softvera u svajcarkoj fizikoj laboratoriji 1992.Mreu je popularisao jedan student sa fakulteta u Ilinoisu.Sa mree se mogu skinuti razna dokumenta, programi, vladina dokumenta, anti virusni programi, kompijuterske igreUbrzo su usledile razne zloupotrebe, infekcije mree virusima kao I upad neovlascenjih korisnika u razne baze podataka.To je otvorilo pitanje zatite I ustanovljenja kompijuterskog prava kao sistem kojima se regulie drutveni odnosi u sajber prostoru I spreava potencijal i sajber kriminal.Ustvari sa jedne strane internet ima pozitivnu ulogu u

drutvu;omogudava nam zapoljavanje I obrazovanje na daljinu,daje nam mogucnost irih drustvenih kontakata ali sa druge strane omogudava razne oblike nasilja, sajber criminal, gubitak privatnosti I onemogudava uvanje poslovne drzavne tajne.Kada ste na online imate osecaj da vas neko prati posmatra proganja.Mnogi u internetu vide primer novog globalnog poretka prostor interakcije stvoren putem globalne mreze kompijutera.Po Beogradu u sajber prostoru mi vie nismo ljudi nego poruke koje aljemo jedni drugima na ekrane kompijutera.Niko ne zna sa kim komuniciramo.Internet menja na svakodnevni ivot I stavlja posebne zadatke pred sociologe.Dejstvo interneta na ljude moe se podeliti u dve grupe jedni koji internet posmatraju kao mogudnost interakcije lice u lice jer , dok putuju mogu da koriste internet za redovnu komunikaciju, udaljenost postaje manje vazna.Oni smatraju da je internet pozitivan doprinos ljudima I da im obogaduje drustveni ivot.Druga grupa smatra da ce upotreba interneta dovesti do drutvene izolacije ljudi provode sve manje vremena sa porodicom I prijateljima.Medjusobne komunikacije su redje, zanemaruje se pozorite I knjiga. Nova medijska realnost sve vise formira nase zivote, daje nam siroku mogucnost informisanosti I obrazovanja ali sa druge strane otudjuje nas od ljudi I pored svih kontakta ini nas usamljenim.Koristedi internet kao popularni elektronski mediji, ne smemo zaboraviti da hipnotika mod masovinih medija oduzima mod kritickog razmisljanja. Literatura: Osnovi sociologije dr.Zoran Pokrajac