LSD - MOJE PROBLEMATIČNO DETE

DR ALBERT HOFMAN

LSDMOJE PROBLEMATIČNO DETE

Beograd2018.

DR ALBERT HOFMAN

LSDMOJE PROBLEMATIČNO DETE

Naslov originala:LSD, MY PROBLEM CHILD

Dr. Albert Hofmann

Prevod:Zvo ni mir Ba re tić

Lektura:Aleksandar Dramićanin

Prelom:Dragan Paripović

ISBN 9788689792-13-2

Sadržaj

Pred go vor ...................................................................... 7Pred go vor pre vo di o ca ................................................... 111. KA KO JE NA STAO LSD ............................................ 13

1. 1. Pr va he mij ska is tra ži va nja ........................................ 141. 2. Er got ........................................................................ 161. 3. Lisergična ki se li na i nje ni de ri va ti ............................. 231. 4. Ot kri će psi hič kog dej stva LSD-a ............................... 281. 5. Eks pe ri men ti na se bi ................................................ 29

2. LSD U EK SPERI MEN TIMA NA ŽIVOTINJAMA I BIOLOŠKO ISTRAŽIVANJE .......................................... 35

2. 1. Ko li ko je LSD otro van? ............................................. 362. 2. Far ma ko lo ška svoj stva LSD-a ................................... 38

3. HEMIJSKE MODIFIKAC IJE LSD-a ........................... 414. UPO TRE BA LSD-a U PSIHIJA TRIJI ................................... 45

4. 1. Pr vi eks pe ri ment ko ji je na se bi iz vr šio je dan psi hi ja tar ......................................................................... 464. 2. Psi hič ka dej stva LSD-a ............................................. 52

5. OD LE KA DO OP IJA TA............................................. 615. 1. Ne me di cin ska upo tre ba LSD-a ................................. 615. 2. San doz ob u sta vlja di stri bu ci ju LSD-a ....................... 67

6. OPA SNOST OD NE MEDICINSKOG EK SPERI MEN TISA NJA S LSD-om ................................ 71

6. 1. Psi ho tič ne re ak ci je ................................................... 726. 2. LSD s cr nog tr ži šta .................................................. 75

7. SLUČAJ DR LIRI JA ................................................. 797. 1. Su sret s Ti mo ti jem Li ri jem ....................................... 82

8. PU TO VA NJE U SVEM IR DU ŠE ................................ 878. 1. Ples du ho va na ve tru ............................................... 888. 2. Po lip iz du bi ne .......................................................... 908. 3. Ples ždra lo va ............................................................ 928. 4. Do ži vljaj jed nog sli ka ra s LSD-om ............................. 968. 5. Ra do sna pe sma bi ća ............................................... 102

9. MEKSIČKI ROĐACI LSD-a ..................................... 1079. 1. Sve ta glji va „te o na na katl“ ....................................... 1079. 2. Psi lo ci bin i psi lo cin ................................................. 1189. 3. Pu to va nje u sve mir du še po mo ću psi lo ci bi na .......... 1219. 4. „Olo li u ki“ – ča rob ni la do lež ..................................... 123

10. U PO TRAZI ZA ČA ROB NOM BILJKOM SKA MAR IJA PA STO RA U ZEMLJI MA ZA TE KA .................. 133

10. 1. Ja ha nje po Ma za teč kim pla ni na ma ....................... 13310. 2. Ob red sa sal vi jom ................................................. 14010. 3. Glji var ski ob red .................................................... 142

11. ZRA ČE NJE ERN STA JINGE RA ............................. 15111. 1. Pr vi kon takt sa Ern stom Jin ge rom ........................ 15211. 2. Pr va ini ci ja ci ja ...................................................... 15511. 3. Pro blem s dro ga ma ............................................... 16011. 4. Eks pe ri ment s psi lo ci bi nom .................................. 16411. 5. Još jed na se an sa s LSD-om .................................. 169

12. SU SRET SA OLDO SOM HAKSLIJEM .................... 17313. PREPISKA S PESNIKOM I LE KA ROM VAL TE ROM FOG TOM ................................................ 17914. RAZLIČITI PO SET IOCI ......................................... 18715. LSD ISKU STVO I STVAR NOST ............................. 193

15. 1. Raz li či te stvar no sti ............................................... 19315. 2. Mi ste ri ja i mit ....................................................... 198

O AUTO RU ................................................................ 207

7

Pred go vor

Po sto je do ži vlja ji o ko ji ma ve ći na nas ni je volj na da pri ča jer se ne ukla pa ju u sva ko dnev nu re al nost i pr ko se ra-ci o nal nom ob ja šnje nju. To ni su ne ka iz u zet na spo lja šnja zbi va nja, već vi še do ga đa ji na šeg unu tra šnjeg ži vo ta ko ji su obič no od ba če ni kao tvo re vi ne ma šte i iz bri sa ni iz na šeg se ća nja. Od jed nom, po gled na na šu oko li nu se me nja na neo bi čan, di van i alar man tan na čin – ot kri va nam se u no-vom sve tlu i po pri ma no vo zna če nje. Ta kvo is ku stvo mo že bi ti la ko i ne stal no kao da šak po ve tar ca ili mo že da nam se ure že du bo ko u se ća nje.

Ča ro li ja ta kve vr ste ko ju sam do ži veo u de tinj stvu osta la je sve do sad iz u zet no ži va u mom se ća nju. Zbi lo se to jed nog maj skog ju tra – za bo ra vio sam go di nu – ali još mo gu ne po gre ši vo da po ka žem me sto na jed noj šum skoj sta zi na Mar tin sber gu iz nad Ba de na u Švaj car skoj gde se to zbi lo. Dok sam ba zao po sve že oli sta loj ze le noj šu mi is-pu nje noj ptič jim cvr ku tom i oba sja noj ju tar njim sun cem, od jed nom je sve si nu lo u neo bič nom sve tlu. Da li je to bi lo ne što što sam ra ni je jed no stav no pro pu štao da uočim? Da li sam iz ne na da po čeo da ot kri vam šu mu ka ko stvar no iz-gle da u pro le će? Bli sta la je bo žan stve no, obra ća la se sr cu i kao da je hte la da me za gr li u svo joj ve li čan stve no sti. Bio sam pre pla vljen neo pi si vim ose ća jem ra do sti, je din stva i bla že ne si gur no sti.

Ne mam poj ma ko li ko du go sam sta jao ta ko op či njen. Ipak, se ćam se za bri nu to sti ko ju sam ose tio dok je to bli-sta vi lo po če lo po la ko da se gu bi, a ja na sta vio da se kre-

8

ćem. Ka ko je jed na vi zi ja ko ja je bi la ta ko stvar na i uver lji-va, ta ko ne po sred na i du bo ko pro ži ma ju ća – ka ko je mo gla ta ko br zo da iš či li? Upr kos ra do sti ko ja me je pre pla vi la i pod sti ca la da ovo ne kom is pri čam, ja to ni sam mo gao da uči nim jer sam bio sve stan da ni je bi lo re či ko ji ma se to mo glo opi sa ti? Či ni lo se čud nim da sam ja kao de te vi deo ne što ve li čan stve no, a što je oči gled no iz mi ca lo od ra sli ma. Jer, ni kad ih ni sam čuo da su to po mi nja li.

Ja sam kao de te još ne ko li ko pu ta do ži veo ta ko ja ke tre nut ke iz u zet ne sre će dok sam tu ma rao po šu ma ma i po lja na ma. To su bi li do ži vlja ji ko ji su is cr ta li glav ne kon-tu re mog po gle da na svet i ube di li me u po sto ja nje jed ne ču de sne, moć ne i ne iz mer ne stvar no sti skri ve ne od sva ko-dnev nog po gle da.

U to vre me če sto sam bio ne spo ko jan i pi tao se da li ću kao od ra sla oso ba ika da bi ti u sta nju da sa op štim ta is ku stva, da li će mi se pru ži ti pri li ka da svo je vi zi je is ka-žem po mo ću pe sme ili jed ne sli ke. Ipak, sve stan či nje ni ce da ni sam ro đen za pe sni ka ili sli ka ra, po mi rio sam se s tim da ću te me ni va žne do ži vlja je mo ra ti da sa ču vam sa mo za se be.

Mno go ka sni je, kad sam stu pio u u sred nju dob, neo-če ki va no se us po sta vi la ve za iz me đu mo je pro fe si je i tih vi zi o nar skih do ži vlja ja iz ra nog de tinj stva iako je ma la ve-ro vat no ća da se to zbi lo slu čaj no.

Za to što sam že leo da stek nem uvid u gra đu i su šti nu ma te ri je, po stao sam he mi čar is tra ži vač. Po što sam od ra-nog de tinj stva bio op či njen sve tom bi lja ka, od lu čio sam da se spe ci ja li zu jem za is tra ži va nje sa sto ja ka le ko vi tog bi lja. To kom ka ri je re put me je do veo do psi ho ak tiv nih sup stan-ci ko je iza zi va ju ha lu ci na ci je i ko je pod od re đe nim okol no-sti ma mo gu da iza zo vu vi zi o nar ska sta nja slič na spon ta-nom is ku stvu ka kvo sam upra vo opi sao. Naj va žni ja od tih ha lu ci no ge nih sup stan ci po sta la je po zna ta kao LSD. Kao ak tiv na je di nje nja od ve li kog na uč nog zna ča ja, ha lu ci no-ge ne ma te ri je po sta le su pred met me di cin skih is tra ži va-

9

nja, za ko ra či le su u svet bi o lo gi je i psi hi ja tri je i doc ni je se ši ro ko ras pro stra ni le, po go to vo LSD, na po zor ni ci dro ga.

Či ta ju ći knji ge, ko je su u ve zi s mo jim po slom, po-stao sam sve stan ve li kog, uni ver zal nog zna ča ja vi zi o nar-skog is ku stva. Ono igra vo de ću ulo gu ne sa mo u mi sti ci-zmu i isto ri ji re li gi je, već i u stva ra lač kom či nu umet no sti, knji žev no sti i na u ke. Ne dav na is tra ži va nja su po ka za la da mno ge oso be ima ju vi zi o nar ska is ku stva u sva ko dnev nom ži vo tu iako ve ći ni nas pro mak ne nji hov smi sao i vred nost. Mi stič na is ku stva, po put onih ko ja su obe le ži la mo je de-tinj stvo, po sve mu su de ći i ni su ta ko ret ka.

Da nas je ši ro ko ras pro stra nje na te žnja za mi stič-nim is ku stvom, za vi zi o nar skim pro bo ji ma u jed nu du-blju, ob u hvat ni ju stvar nost ne go što je opa ža mo po mo ću na še ra ci o nal ne, sva ko dnev ne sve sti. Ta na sto ja nja da se tran scen di ra na še ma te ri ja li stič ko sa gle da va nje sve ta su ra zno vr sna; ona ni su ka rak te ri stič na sa mo za po klo ni ke re li gij skih po kre ta sa Isto ka, već i za psi hi ja tre po stru ci, ko ji usva ja ju ta ko du bo ka spi ri tu al na is ku stva kao te melj-ni prin cip u le če nju.

De lim mi šlje nje mno gih mo jih sa vre me ni ka da du-hov na kri za, ko ja pre vla da va u svim sfe ra ma za pad nog vi-so ko in du stri ja li zo va nog ži vo ta, mo že da se iz le či sa mo pro-me nom na šeg po gle da na svet. Mo ra će mo da za me ni mo ma te ri ja li stič ko i du a li stič ko shva ta nje, po ko me su lju di i nji ho va oko li na odvo je ne za seb no sti, no vom sve sno šću jed ne sve o bu hvat ne re al no sti (što uklju ču je i sam ego ko ji ne što do ži vlja va), re al no sti u ko joj lju di ose ća ju da su ce li-na sa ži vom pri ro dom i svi me što je stvo re no.

Sve što mo že da do pri ne se ta kvoj te melj noj pro me-ni u na šem opa ža nju stvar no sti za vre đu je da bu de pred-met ozbilj ne pa žnje. U ta kvim pri stu pi ma na pr vom me stu su raz li či te me to de me di ta ci je – ne za vi sno od to ga da li se upra žnja va ju u ne kom re li gi o znom ili sve tov nom kon tek-stu – ko ji ma je cilj da pro du be sve snost stvar no sti po mo-ću pot pu nog mi stič nog is ku stva. Dru gi va žan, ali još uvek

10

kon tro ver zan put ko ji vo di ka tom ci lju je ste upo tre ba ha-lu ci no ge nih psi ho far ma ce ut skih pro iz vo da ko ji ima ju spo-sob nost da me nja ju svest. LSD na la zi ta kvu pri me nu u me di ci ni, tač ni je u psi ho a na li zi i psi ho te ra pi ji gde po ma že pa ci jen ti ma da u pu nom sve tlu sa gle da va ju svo je pro ble-me.

Na mer no iza zi va nje mi stič nog is ku stva po mo ću LSD-a i nje mu bli skih ha lu ci no ge nih sup stan ci, kao su prot nost spon ta nim vi zi o nar skim is ku stvi ma, sa dr ži opa sno sti ko je ne bi sme le da se pot ce ne. Ko ri sni ci mo ra ju uze ti u ob zir na ro či ta dej stva tih sup stan ci, od no sno nji ho ve spo sob-no sti da uti ču na na šu svest, naj skro vi ti ju su šti nu na šeg bi ća. Do sa da šnja isto ri ja LSD-a vi še je ne go do vo ljan po-ka za telj ka ta stro fal nih po sle di ca ko je mo gu na sta ti kad je nje go vo ja ko dej stvo po gre šno pro ce nje no i kad je ta sup-stan ca po br ka na s dro gom za do volj stva. Po treb no je iz vr-ši ti na ro či te unu tra šnje i spo lja šnje pri pre me jer sa mo po-mo ću njih eks pe ri ment s LSD-om mo že da po sta ne zna čaj-no is ku stvo. Po gre šna i ne pri me re na upo tre ba je do pri ne la da LSD po sta ne mo je pro ble ma tič no de te.

Že lim da po mo ću ove knji ge pru žim ce lo vi tu sli ku o LSD-u, nje go vom po re klu i po ten ci jal nim opa sno sti ma ko-je sa dr ži, a s ci ljem da tu iz u zet nu sup stan cu sa ču vam od do dat ne zlo u po tre be. Na dam se da ću ti me uka za ti na mo-guć no sti upo tre be LSD-a ko je bi bi le u skla du s nje go vim ka rak te ri stič nim dej stvom. Ve ru jem da bi to pro ble ma tič-no de te u bu duć no sti mo glo da po sta ne ču de sno de te ako bi lju di na u či li da spo sob nost LSD-a da iza zi va vi zi je ko ri-ste mu dri je i pod po volj nim okol no sti ma u le kar skoj prak si i u spre zi s me di ta ci jom.

Al bert Hof man

11

Pred go vor pre vo di o ca

Na en gle skom je zi ku su ob ja vlje ni broj ni iz ve šta ji o ot-kri ću LSD-a, ali ni je dan ni je bio pot pu no ta čan. Otac LSD-a ov de ko nač no de talj no is pre da pri ču o svom „pro-ble ma tič nom de te tu“ i o svo joj du gač koj i plo do no snoj ka-ri je ri he mi ča ra is tra ži va ča. Ova knji ga je u su šti ni unu-tra šnji pri kaz ra đa nja Psi ho de lič nog do ba i ne mo že da se po rek ne da je pred na ma kraj nje otvo ren lič ni uvid u jed no od naj va žni jih na uč nih ot kri ća na šeg vre me na či jih bla go-de ti čo ve čan stvo tek tre ba da po sta ne sve sno.

Ne pro cen lji va fi lo zof ska vred nost ovog ra da nad ma-šu je nje go vu isto rij sku vred nost. Ni kad ra ni je ni je je dan he mi čar – struč njak u naj ma te ri ja li stič ki joj na u ci – is tu pio s ta kvim mi stič nim i tran scen den tal nim po gle dom na svet (nem. wel tan scha u ung). Kao što po tvr đu je Al bert Hof man, LSD, psi lo ci bin i dru ge ha lu ci no ge ne dro ge za i sta otva ra ju „pu ko ti ne“ u zgra di ma te ri ja li stič ke ra ci o nal no sti, pu ko ti-ne ko je bi tre ba lo do bro da is tra ži mo, pa mo žda i pro ši ri-mo.

Kao pi scu, ve li ko mi je za do volj stvo da će ame rič ki či ta lac za in te re so van za ha lu ci no ge ne dro ge po mo ću ove knji ge mo ći vi še da sa zna o de lu Ru dol fa Gelp kea, Ern sta Jin ge ra i Val te ra Fog ta, pi sa ca ko ji su kod nas ne po zna ti. Sa iz u zet kom Hak sli ja i Va so na, en gle ski i ame rič ki pi sci o ha lu ci no ge nim is ku stvi ma ni su bi li ta ko is tak nu ti i prič lji-vi po put po me nu tih.

Al bert Hof man je pa žlji vo nad zi rao ovaj pre vod što mi je za da tak uči ni lo jed no stav ni jim i pri jat ni jim. R. Gor do nu

12

Va so nu du gu jem za hval nost zbog tač no sti i le po te pre vo-da ko je sam ostva rio jer se pri hva tio pro ve re po gla vlja po-sve će nih „mek sič kim ro đa ci ma“ LSD-a i bilj ci „ska Ma ri ja pa sto ra“.

Dva po gla vlja ove knji ge – „Ka ko je na stao LSD“ i „LSD is ku stvo i stvar nost“ – pred sta vlja ju re fe ra te ko je je Al bert Hof man pro či tao za vre me me đu na rod ne kon fe ren-ci je „Ha lu ci no ge ne ma te ri je, ša ma ni zam i sa vre men ži vot“ odr ža ne u San Fran ci sku u su bo tu po pod ne 30. sep tem-bra 1978. Kao deo pro to ko la kon fe ren ci je, pr vo po gla vlje je bi lo ob ja vlje no u Žurnaluopsihodeličnimdrogama, vol. 11 (1–2), 1979.

Džo na tan OtVašon Aj lend, Vašington

13

1. KA KO JE NA STAO LSD„U car stvu na uč nog po sma tra nja

sre ća je po da re na sa mo oni ma ko ji su sprem ni.“Luj Pa ster

Ne pre sta no slu šam ili či tam da je LSD ot kri ven slu čaj-no. To je sa mo de li mič no tač no. LSD se po ja vio u okvi-ru si ste ma tič nog is tra ži vač kog pro gra ma, a „ne zgo da“ se zbi la tek mno go ka sni je. De si lo se da do ži vim ne pred vi dlji-vo dej stvo LSD-a na se bi, bo lje re če no na svo joj sve sti kad je već bio star pet go di na.

Pri osvr tu na svo ju pro fe si o nal nu ka ri je ru, s ci ljem da uđem u trag do ga đa ji ma i od lu ka ma ko ji su me u ra du pod sta kli da iz vr šim sin te zu LSD-a, shva tam da je pre sud-na bi la mo ja že lja da se za po slim po okon ča nju stu di ja he-mi je. Da je od lu ka bi la druk či ja, on da ta sup stan ca – ko ja je po sta la po zna ta ši rom sve ta – mo žda ni kad ne bi bi la stvo re na. U na me ri da is pri čam pri ču o ko re ni ma LSD-a mo ram ukrat ko da se osvr nem i na svo ju ka ri je ru he mi ča-ra jer su te dve stva ri ne raz mr si vo po ve za ne.

U pro le će 1929. po za vr šet ku stu di ja he mi je na Ci ri-škom uni ver zi te tu pri stu pio sam far ma ce ut sko-he mij skoj is tra ži vač koj la bo ra to ri ji kom pa ni je San doz u Ba ze lu kao sa rad nik pro fe so ra Ar tu ra Što la, osni va ča i di rek to ra tog far ma ce ut skog ode lje nja. Od lu čio sam se za to me sto jer mi je omo gu ća va lo da ra dim na pro iz vo di ma pri ro de, a za raz li ku od po slo va na po lju sin te tič ke he mi je u okvi ru dru-ga dva he mij ska pred u ze ća iz Ba ze la.

14

1. 1. Pr va he mij ska is tra ži va nja

Moj dok tor ski rad u Ci ri hu kod pro fe so ra Pa u la Ka re-ra već je bio pri li ka da udo vo ljim svom za ni ma nju za bilj nu i ži vo tinj sku he mi ju. Koristeći ga stro in te sti nal ni sok vi no gra dar skog pu ža, iz vr šio sam en zi mat sko osi ro ma še-nje hi ti na, gra div nog ma te ri ja la školj ki, kri la i kan dži in-se ka ta, lju ska ra i dru gih ni žih ži vo ti nja. Us peo sam da do-bi jem he mij sku struk tu ru hi ti na iz tog raz gra đe nog pro iz-vo da – iz ni tro ge nom obo ga će nog še će ra do bi je nog po mo ću po me nu tog raz la ga nja. Ispo sta vi lo se da je hi tin bio sli čan ce lu lo zi, gra div nom ma te ri ja lu bi lja ka. Taj va žan re zul tat do ko ga se do šlo sa mo po sle tri me se ca is tra ži va nja uro dio je dok tor skom te zom sa oce nom „od li čan“.

Kad sam pri stu pio kom pa ni ji San doz, još uvek je bio ma li broj za po sle nih u tom far ma ce ut sko-he mij skom ode-lje nju. Če ti ri he mi ča ra s dok tor skom ti tu lom ra di la su u is tra ži vač kom od se ku, a tro ji ca u pro iz vod nji.

U Što lo voj la bo ra to ri ji sam na šao po sao ko ji mi je sa-vr še no od go va rao kao jed nom he mi ča ru is tra ži va ču. Pro-fe sor Štol je na lo žio svo jim far ma ce ut sko-he mij sko-is tra ži-vač kim la bo ra to ri ja ma da izo lu ju ak tiv ne či ni o ce (to jest, de lat ne ba zič ne sa stoj ke) po zna tih le ko vi tih bi lja ka ne bi li se pro iz ve li či sti uzor ci tih sup stan ci. To je iz u zet no va žno kod le ko vi tih bi lja ka či ji su ak tiv ni či ni o ci ne sta bil ni ili či ji je uči nak stvar ve li kog ko le ba nja ko je ote ža va od re đi va nje pra ve do ze. Ali ako je taj glav ni ak tiv ni sa sto jak do stu pan u či stom ob li ku, on da je mo gu će pro iz ve sti sta bi lan far-ma ce ut ski pre pa rat ko ji je te žin ski tač no mer ljiv. S tim na umu pro fe sor Štol se od lu čio za iz u ča va nje bilj nih sup stan-ci pri zna te vred no sti kao što su na pr stak (di gi ta lis la na ta), mor ski luk (scil la ma ri ti ma) i er got ra ži (clavicepspurpurea ili se ca le cor nu tum), ko je su zbog svo je ne sta bil no sti i ne-po u zda ne do ze ipak bi le ma lo ko ri šće ne u me di ci ni.

Mo je pr ve go di ne u la bo ra to ri ja ma San do za bi le su sko ro pot pu no po sve će ne iz u ča va nju glav nih ak tiv nih sa-

15

sto ja ka mor skog lu ka. Dr Val ter Kra is, je dan od pr vih ko-le ga pro fe so ra Što la, gur nuo me u to po lje is tra ži va nja. Naj va žni ji sa stoj ci mor skog lu ka već su po sto ja li u či stom ob li ku. Nji ho vi ak tiv ni či ni o ci, kao i oni kod vu na stog na-prst ka (di gi ta lis la na ta) bi li su izo lo va ni i pro či šće ni, uglav-nom za hva lju ju ći iz u zet noj ve šti ni dr Kra i sa.

Glav ni ak tiv ni sa stoj ci mor skog lu ka spa da ju u gru pu kar di o ak tiv nih gli ko zi da (glyco si de = sup stan ca ko ja sa dr-ži še ćer) i slu že za jed no sa sa stoj ci ma na prst ka za le če nje sr ča ne in su fi ci jen ci je. Kar di o ak tiv ni gli ko zi di su iz u zet no ak tiv ne sup stan ce. Za to što se te ra pe ut ske do ze te žin ski ta ko ma lo raz li ku ju od tok sič nih ko li či na, od iz u zet ne va-žno sti je tač na do za sa sta vlje na sa mo od či stih sa sto ja ka.

Na po čet ku mo jih is tra ži va nja San doz je već uve la u le če nje je dan far ma ce ut ski pre pa rat sa gli ko zi dom mor-skog lu ka (scil la glyco si de); me đu tim, he mij ska struk tu ra tih ak tiv nih sa sto ja ka, sa iz u zet kom še ćer nog de la, uglav-nom je osta la ne po zna ta.

Moj glav ni do pri nos is tra ži va nju mor skog lu ka, u ko me sam uče stvo vao s pu no ela na, bi lo je raz ja šnje nje he mij ske struk tu re za jed nič kog je zgra gli ko zi da mor skog lu ka, što je s jed ne stra ne uka zi va lo na nji ho ve raz li ke u od no su na je zgro gli ko zi da na prst ka (di gi ta lis glyco si de), a s dru ge na nji hov bli zak struk tu ral ni od nos s tok sič nim ak tiv nim sa stoj ci ma izo lo va nim iz ko žnih žle zda ža be kra-sta če. Go di ne 1935. ta iz u ča va nja su se pri vre me no ob u-sta vi la.

U po tra zi za ne kim no vim po ljem is tra ži va nja, za-mo lio sam pro fe so ra Što la da mi do pu sti da na sta vim is-tra ži va nje al ka lo i da er go ta ko je je on po čeo 1917. i ko je je bi lo kru ni sa no izo la ci jom er go ta mi na 1918. go di ne. Er go-ta min, ko ga je ot krio Štol, bio je pr vi al ka loid er go ta do-bi jen u či stom he mij skom ob li ku. Ia ko je er go ta min br zo ste kao zna čaj no me sto u le če nju (pod pro daj nim na zi vom gyner gen) kao je dan he mo sta tič ki lek u po ro dilj stvu i u le če nju mi gre ne, he mij sko is tra ži va nje er go ta u la bo ra to ri-

16

ja ma San do za bi lo je pre ki nu to po sle izo la ci je er go ta mi na i utvr đi va nja nje go ve em pi rij ske for mu le. U me đu vre me nu, po čet kom tri de se tih go di na 20. ve ka en gle ske i ame rič ke la bo ra to ri je po če le su da od re đu ju he mij ske struk tu re al-ka lo i da er go ta. One su ta ko đe ot kri le je dan nov i u vo di oto piv al ka loid er go ta ko ji je mo gao da se izo lu je iz teč no sti ko ja bi pre o sta la pri pro iz vod nji er go ta mi na. Ja sam za to po mi slio da je kraj nje vre me da se San doz po no vo la ti he-mij skog is tra ži va nja al ka lo i da er go ta ako ne že li da iz gu bi vo de ću ulo gu u obla sti me di cin skog is tra ži va nja ko je je s vre me nom do bi lo na va žno sti.

Pro fe sor Štol je udo vo ljio mom zah te vu i to pro pra tio do zom sum nji ča vo sti: „Mo ram da vam skre nem pa žnju na te ško će s ko ji ma će te se su o ča va ti u ra du sa al ka lo i di ma er go ta. To su iz u zet no ose tlji ve i la ko raz lo ži ve sup stan ce, ne sta bil ni je od svih je di nje nja ko ja ste is tra ži va li na po lju kar di o ak tiv nih gli ko zi da. Ipak, po zdra vljam va šu že lju da po ku ša te.“

Ru či ca je ta ko bi la po vu če na i ja sam se za te kao u sfe ri iz u ča va nja ko je će po sta ti glav na pre o ku pa ci ja mo-je pro fe si o nal ne ka ri je re. Ni kad ne ću za bo ra vi ti tu ra dost stva ra nja, taj pred o se ćaj is pu njen ela nom kad sam se ba-cio na iz u ča va nje al ka lo i da er go ta ko ji su ta da još uvek bi li re la tiv no ne is tra že no po lje.

1. 2. Er got

Mo žda bi bi lo od po mo ći da se da ju ne ka do dat na oba-ve šte nja o sa mom er go tu1. Pro iz vo di ga gljiva ni-1 Ra di do dat nih in for ma ci ja o er go tu tre ba lo bi pro či ta ti

mo no gra fi je Er got and Er go tism, G. Bar ger, Gur ney and Jac kson, Lon don, 1931. i Die Mut ter kor nal ka lo i de, A. Hof mann, F. En ke Ver lag, Stut tgart, 1964. Pr va je kla-sič no pred sta vlja nje isto ri je dro ga, a po to nja na gla ša va he mij ske aspek te.

17

1: Klas raži s gljivicom nametnikom (secale cornutum)

18

žeg re da (clavicepspurpurea) ko ja ra ste kao pa ra zit na ra ži, a u ma njoj me ri i na dru gim ži ta ri ca ma i di vljim tra va ma. Se men ke na pad nu te tom glji vom raz vi ja ju se u sve tlo sme-đe i lju bi ča sto sme đe za kri vlje ne ku ki ce (scle ro tia) ko je iz-bi ja ju iz lju ske ume sto zdra vog zr ne vlja. Er got je bo ta nič ki opi san kao scle ro ti um, ob lik ko ji glji va er got po pri ma zi mi. Er got ra ži (se ca le cor nu tum) je ste va ri ja ci ja ko ja se ko ri sti u me di cin ske svr he.

Er got, vi še od bi lo ko je dru ge dro ge, ima op či nja va-ju ću isto ri ju to kom ko je su se nje go va ulo ga i zna če nje me nja li. Svo je vre me no je po bu đi vao strah u lju di ma kao opa san otrov, a to kom vre me na se pre o bra zio u bo ga to skla di šte dra go ce nih le ko va. Er got se pr vi put po ja vio na isto rij skoj po zor ni ci u ra nom Sred njem ve ku kao uzrok ma sov nih tro va nja ko ji je po ga đao i po vi še hi lja da lju di u da tom tre nut ku. Ta bo lest, či ja je po ve za nost sa er go-tom du go vre me na bi la ne ja sna, ma ni fe sto va la se na dva ka rak te ri stič na na či na – u vi du gan gre ne (er go ti smus gangra e no sus) i kon vul zi je (er go ti smus con vul si vus). Po pu lar ni na zi vi za er go ti zam – kao što su mal des ar dents (franc. „bo lest go ru ćih“), ig nis sa cer (lat. „sve ta va tra“), he i li ges fe u er (nem. „sve ta va tra“) ili St.Anthony’sfire (engl. „va-tra sv. An to na“) – upu ću ju na gan gre no zni ob lik te bo le sti. Sve tac za štit nik žr ta va er go ti zma bio je sv. An ton i te bo le-sni ke je pre vas hod no le čio red sv. An to na.

Tro va nja er go tom, slič na na le ti ma epi de mi ja, sve do-sko ra su se de ša va la u ve ći ni evrop skih ze ma lja uklju ču-ju ći i od re đe ne obla sti Ru si je. Sa una pre đe njem po ljo pri-vre de i po sle sa zna nja u 17. ve ku da je to me ku mo vao hleb ko ji je sa dr ža vao er got, uče sta lost i raz me re tih epi de mi ja iza zva nih er go tom su zna čaj no opa le. Po sled nja ve li ka epi-de mi ja de si la se 1926/27. u od re đe nim obla sti ma ju žne Ru si je (Ma sov no tro va nje u gra du Pon Sen Espri ju u ju-žnoj Fran cu skoj go di ne 1951. ko je su mno gi pi sci pri pi sa li hle bu ko ji je sa dr ža vao er got u stva ri ni je ima lo ni ka kve ve ze sa er go ti zmom. Ono je pre bi lo po sle di ca tro va nja jed-

19

nim or gan skim ži vi nim je di nje njem ko je se ko ri sti lo za dez-in fek ci ju se me na).

S pr vim po mi nja njem me di cin ske upo tre be er go ta, to jest kao ek bo li ka (lek za pod sti ca nje po ro đa ja) su sre će mo se 1582. u her ba ri ju mu dok to ra Ada ma Lo ni ce ra iz Frank-fur ta. Ia ko su er got, kao što na vo di Lo ni cer, od naj dav ni-jih vre me na ko ri sti le ba bi ce, taj lek ni je ušao u zva nič nu me di ci nu sve do 1808. za hva lju ju ći ra du ame rič kog le ka ra Džo na Stern sa pod na slo vom „Izveštaj o putvisparturiens, le ku za ubr za va nje po ro đa ja“. Me đu tim, upo tre ba er go ta kao ek bo li ka ni je po tra ja la. Oni ko ji su ga ko ri sti li vr lo br-zo su po sta li sve sni nje go ve ve li ke opa sno sti po de te zbog neo d re dlji vo sti do ze, ko ja bi uve ća na iza zi va la gr če nje ma-te ri ce. Od tog vre me na se upo tre ba er go ta pri po ro đa ji ma ogra ni či la na za u sta vlja nje pre te ra nog kr va re nja po sle po-ro đa ja (postpartumhemorrhage).

Pr vi ko ra ci ra di izo la ci je ak tiv nog či ni o ca tog le ka ni su se pred u ze li sve dok er got ni je po stao uva ža van u raz li či tim far ma ko pe ja ma to kom pr ve po lo vi ne 19. ve ka. Me đu tim, ni ko od is tra ži va ča ko ji su se po za ba vi li tim pro ble mom to-kom pr vih sto go di na ni je us peo da iden ti fi ku je pra ve sa-stoj ke od go vor ne za nje go vo dej stvo ko ri sno po zdra vlje. Go di ne 1907. En gle zi Dž. Ber ger i F. H. Kar su bi li pr vi ko ji su izo lo va li je dan ak ti van al ka lo id ni pre pa rat ko ji su na zva-li „er go tok sin“ za to što je is po lja vao vi še tok sič nih ne go po zdra vlje ko ri snih oso bi na er go ta (Taj pre pa rat ni je bio ho-mo gen, već vi še me ša vi na ne ko li ko al ka lo i da kao što sam to us peo da do ka žem tri de set pet go di na ka sni je). Upr kos to me, far ma ko log H. H. Dejl je ot krio da je er go tok sin po-red ute ro to nič nog efek ta imao i an ta go ni stič ko dej stvo na adre na lin u auto nom nom ner vnom si ste mu što je mo glo da do pri ne se te ra pij skoj upo tre bi al ka lo i da er go ta. Tek je sa izo la ci jom er go ta mi na, ko ju je iz vr šio već po me nu ti A. Štol, je dan al ka loid er go ta na šao ši ro ku pri me nu u le če nju.

Ra ne 1930-te su pred sta vlja le no vu eru u is tra ži va-nju er go ta po čev ši, kao što je već po me nu to, sa utvr đi-

20

va njem he mij ske struk tu re al ka lo i da er go ta u en gle skim i ame rič kim la bo ra to ri ja ma. V. A. Ja kobs i L. K. Kre ig s Rok fe le ro vog in sti tu ta u Nju jor ku us pe li su po mo ću he mij-skog ce pa nja da izo lu ju i oka rak te ri šu je zgro za jed nič ko za sve al ka lo i de er go ta. Na zva li su ga „li ser gič na ki se li na“. A za tim je do šlo do glav nog ot kri ća pod jed na ko va žnog ka ko za he mi ju ta ko i za me di ci nu – do izo la ci je jed nog iz u zet-no ute ro to nič nog i he mo sta tič nog sa stoj ka er go ta, što su isto vre me no i pot pu no ne za vi sno ob ja vi la če ti ri in sti tu ta uklju ču ju ći i la bo ra to ri je San do za. A. Štol i E. Burk hart su taj sa sto jak, al ka loid re la tiv no jed no stav ne gra đe, na zva-li er go ba si ne (sin. er go me tri ne, er go no vi ne). V. A. Ja kobs i L. K. Kre ig su he mij skom de gra da ci jom er go ba si na do bi li kao pro iz vo de ce pa nja li ser gič nu ki se li nu i ami no al ko hol pro pa no la min.

Ja sam se bi kao pr vi za da tak po sta vio sin te tič ku pri-pre mu tog al ka lo i da po mo ću he mij skog po ve zi va nja ta dva sa stoj ka er go ba si na – li ser gič ne ki se li ne i pro pa no la mi na (v. struk tur ne for mu le u do dat ku).

Lisergična ki se li na po treb na za ta kva iz u ča va nja mo-ra la je da se do bi je he mij skim ce pa njem ne kih dru gih al-ka lo i da er go ta. Po što je sa mo er go ta min bio do stu pan kao čist al ka loid i već se pro iz vo dio u ki lo gram skim ko li či na ma u far ma ce ut skim pro iz vod nim ode lje nji ma, od lu čio sam se za taj al ka loid kao za po čet ni ma te ri jal u svom ra du. Pred-u zeo sam sve ko ra ke da pri ba vim 0.5 mg er go ta mi na od lju di ko ji su ga pro iz vo di li. Kad sam po slao je dan in ter ni zah tev pro fe so ru Što lu da ga svo jim pot pi som odo bri, on se po ja vio u mo joj la bo ra to ri ji i tom pri li kom me iz gr dio: „Ako že li te da ra di te sa al ka lo i di ma er go ta, mo ra će te da se upo-zna te s teh ni ka ma mi kro he mi je. Ja ne mo gu da do pu stim po tro šnju ta ko ve li ke ko li či ne mog sku pog er go ta mi na za va še eks pe ri men te.“

Ode le nje za pro iz vod nju er go ta mi na, po red to ga što je za nje go vu pro iz vod nju ko ri sti lo er got švaj car skog po re kla, ta ko đe je ima lo po sla i sa por tu gal skim er go tom od ko ga se

21

Sl. 2: Sv. Anton, zaštitnik bolesnih od ergotizma (Gradska zbirka grafičkih radova, Minhen)

22

do bi jao je dan amorf ni al ka lo id ni pre pa rat ko ji je bio sli čan pret hod no po me nu tom er go tok si nu ko ji su pr vi pro iz ve li Ber ger i Kar. Od lu čio sam da taj jef ti ni ji ma te ri jal upo tre-bim za do bi ja nje li ser gič ne ki se li ne. Taj al ka loid do bi jen od pro iz vod nog ode lje nja mo rao je do dat no da se pro či šća va, pre ne go što bi po stao po go dan za ce pa nje u li ser gič nu ki-se li nu. Sa zna nja do ko jih sam do šao u pro ce su tog pro či-šća va nja na ve la su me na po mi sao da bi er go tok sin mo gao da bu de me ša vi na ne ko li ko al ka lo i da, a ne sa mo jed nog ho mo ge nog al ka lo i da. Ka sni je ću se osvr nu ti na da le ko se-žne po sle di ce tih sa zna nja.

Ovom pri li kom mo ram da uči nim krat ko od stu pa nje ka ko bih opi sao uslo ve i teh ni ke ko je su pre o vla da va le u to vre me. Ti osvr ti mo gli bi da bu du za ni mlji vi da na šnjoj ge-ne ra ci ji he mij skih is tra ži va ča u in du stri ji ko ji su na vik nu ti na da le ko bo lje uslo ve.

Mi smo bi li vr lo šte dlji vi. Izdvo je ne la bo ra to ri je su sma tra ne ret kom eks tra va gan ci jom. Ja sam to kom pr vih šest rad nih go di na u San do zu de lio la bo ra to ri ju s još dvo-ji com ko le ga. Nas tro ji ca he mi ča ra, od ko jih je sva ki imao svog po moć ni ka, ra di li smo u is toj pro sto ri ji na tri raz li či-ta po lja: dr Kra is na kar di jal nim gli ko zi di ma; dr Vi de man, ko ji je pri stu pio San do zu u pri bli žno isto vre me kad i ja, na pig men tu hlo ro fi la iz li sta; i ja, kao po sled nji, na al ka lo-i di ma er go ta. La bo ra to ri ja je ima la dva odelj ka nat kri lje na ven ti la ci o nim od vo di ma ko ji su vi še ne go lo še pro ve tra va li taj pro stor od mi ri sa ko je su is pu šta li ga sni pla me ni ci. Kad smo za tra ži li da se ti odelj ci opre me ven ti la to ri ma, naš šef je od bio zah tev uz obra zlo že nje da je ven ti la ci ja mi ri sa ga-snog pla me ni ka već do volj na u Vilštaterovoj la bo ra to ri ji.

To kom po sled njih go di na Pr vog svet skog ra ta pro-fe sor Štol je u Ber li nu i Min he nu bio po moć nik Ri har da Vilštatera, he mi ča ra svet skog gla sa i do bit ni ka No be lo ve na gra de, s ko jim je ru ko vo dio ba zič nim is tra ži va nji ma hlo-ro fi la i asi mi la ci je ugljen-di ok si da. Sko ro da ni je bi lo na uč-ne ras pra ve s pro fe so rom Što lom u ko joj on ne bi po me nuo

23

svog du bo ko po što va nog uči te lja pro fe so ra Vilštatera i svoj rad u Vilštaterovoj la bo ra to ri ji.

Rad ne teh ni ke ko je su u to vre me (po če tak tri de se-tih) sta ja le na ras po la ga nju he mi ča ri ma na po lju or gan ske he mi je bi le su u su šti ni iste kao i one ko ji ma se ko ri stio Ju stus fon Li big sto go di na ra ni je. Do tad je naj va žni je po-stig nu će bi la mi kro a na li za ko ju je ini ci rao B. Pregl i ko ja je omo gu ća va la da se utvr di ba zič ni sa stav sme še sa mo na osno vu ne ko li ko mi li gra ma uzor ka, dok je ra ni je bi lo po treb no ne ko li ko cen ti gra ma. U to vre me ni je po sto ja la ni jed na od fi zič ko-he mij skih teh ni ka ko ji ma se da nas ko-ri sti he mi čar, tj. ni je bi lo teh ni ka ko je su pro me ni le nje gov na čin ra da, uči ni le ga br žim i efi ka sni jim i otvo ri le pot pu-no no ve mo guć no sti u tu ma če nju gra đe.

Za is tra ži va nje gli ko zi da mor skog lu ka (scil la glyco side) i pr va iz u ča va nja na po lju er go ta ja sam još uvek ko ri-stio sta re teh ni ke raz dva ja nja i pro či šća va nja iz Li bi go vog vre me na – fil tri ra nje, de sti la ci ju, kri sta li za ci ju i to me slič-no. Uve de na stu ba sta hro ma to gra fi ja, pr vi zna ča jan ko rak u sa vre me noj la bo ra to rij skoj teh ni ci, bi la mi je od ve li ke va žno sti sa mo u ka sni jim is tra ži va nji ma. Za utvr đi va nje gra đe, što da nas mo že da se spro ve de br zo i ele gant no po-mo ću spek tro skop skih me to da (UV, IR, NMR) i rend gen ske struk tur ne ana li ze, mo ra li smo pri li kom pr vih te melj nih iz u ča va nja er go ta pot pu no da se oslo ni mo na sta re la bo ra-to rij ske me to de he mij ske de gra da ci je i de ri va ti za ci je.

1. 3. Lisergična ki se li na i nje ni de ri va ti

Lisergična ki se li na se po ka za la kao pri lič no ne sta bil na sup stan ca i nje no od bi ja nje da se ve zu je za ba zič ne ra di ka le je pro iz ve lo te ško će. U teh ni ci zva noj „Kur ci je va sin te za“ ko nač no sam pro na šao po stu pak ko ji se po ka-zao upo tre blji vim za kom bi no va nje li ser gič ne ki se li ne sa ami ni ma. Po mo ću te me to de sam pro iz veo ve li ki broj je di-nje nja li ser gič ne ki se li ne. Kombinujući li ser gič nu ki se li nu

24

sa ami no al ko hol pro pa no la mi na tom do bio sam je di nje nje ko je je bi lo isto kao er go tov pri rod ni al ka loid er go ba sin. Ta ko je bi la ostva re na pr va sin te za – to jest, ve štač ka pro-iz vod nja – al ka lo i da er go ta. To ni je bi lo sa mo od na uč nog zna ča ja, kao po tvr da he mij ske struk tu re er go ba si na, ne go i od prak tič nog zna ča ja za to što je er go ba sin, ina če iz u zet-no ute ro to ni čan he mo sta tič ki sa sto jak, za stu pljen u er go-tu sa mo u vr lo ma lim ko li či na ma. Po mo ću te sin te ze broj ni dru gi al ka lo i di pri sut ni u er go tu mo gli su da se pre tvo re u er go ba sin ko ji je bio dra go cen u po ro dilj stvu.

Po sle tog pr vog uspe ha na po lju er go ta, mo ja is tra-ži va nja su se na sta vi la na dva fron ta. Pr vo sam po ku šao da po bolj šam far ma ko lo ška svoj stva er go ba si na me nja ju-ći nje gov ami no al ko hol ni ra di kal. Moj ko le ga dr Ž. Pe je i ja raz vi li smo po stu pak za eko no mič nu pro iz vod nju pro-pa no la mi na i dru gih ami no al ko ho la. I za i sta, za me nom pro pa no la mi na sa dr ža nog u er go ba si nu sa ami no al ko hol bu ta no la mi nom do bi jen je je dan ak ti van sa sto jak ko ji je svo jim te ra pe ut skim svoj stvi ma čak nad ma šio taj pri rod ni al ka loid. Taj po bolj ša ni er go ba sin je na šao ši ro ku pri me nu u sve tu kao po uz dan ute ro tič no-he mo sta tič ni lek pod na-zi vom „Met her gi ne“ i da nas pred sta vlja vo de ći lek za ta kve in di ka ci je u aku šer stvu.

Na sta vio sam da ko ri stim moj po stu pak sin te ze u pro iz vod nji no vih je di nje nja li ser gič ne ki se li ne či ja ute ro to-nič na ak tiv nost ni je bi la is tak nu ta ali od ko jih su mo gli, na osno vu nji ho ve he mij ske struk tu re, da se oče ku ju dru gi ti po vi za ni mlji vih far ma ko lo ških svoj sta va. Go di ne 1938. pro iz veo sam dva de set pe tu sup stan cu u tom ni zu de ri va ta li ser gič ne ki se li ne – li ser gič nu di e ti la mid nu ki se li nu, skra-će no LSD-25 (lysergsa u redi athyla mid), za la bo ra to rij sku upo tre bu.

Izvršio sam sin te zu tog je di nje nja s na me rom da do-bi jem sti mu lans za bo lju cir ku la ci ju i di sa nje (je dan ana-lep tik). Ta kva sti mu la tiv na svoj stva mo gla su da se oče ku-ju od li ser gič ne di e ti la mid ne ki se li ne za to što je po ka zi va la