ГЛАВА Х

ПЉЕВЉА 1941 - 1945

Период антифашистичког рата 1941-1945. једанје од најбурнијих у историји овога краја - по

богатству политичких збивања, а по сложености историј -ских процеса један је од најделикатнијих. Градић од око6.000 становника, колико их је било уочи рата 1941.године, изгубио је доста у свом историјском значају, упретхо дном животу заједничке државе. У рату 1941-1945.посте пено му се све то враћа. У њему се одиграла чувенаПље ваљска битка 1941. највећа у првој ратној години напросторима Југославије. Сличну важност Пљевљимадавао је и окупатор за сво вријеме рата 1941-1945. године.Пљевља су била и центар једине ратне аутономије уземљи. Најзад, била су препознатљива и по свом духовномотпору окупатору. Изњедрила су довољан број истакнутихкадрова, нарочито на страни НОП-а. Регрутовани су изсвих нација и конфесија, како би се лакше превазилазилетешкоће које је живот наметао.

Пљеваљски крај под окупацијом 1941.

Априлски рат 1941. године отворио је ново поглављеу историји пљеваљског краја. Удружене фашистичкесиле Италија и Њемачка уз помоћ својих балканскихсателита напале су, 6. априла 1941. године без објаве рата,Југославију - прву заједничку државу њених народа. Овајрат је био рат континуитета са оним претходним који јевођен 1914-1918. године. Агресори су на то радо подсје -ћали своје војнике. У њиховим ушима одзвањале суријечи министра иностраних послова у Бечу из временаI свјетског рата: “...Обрачун са Србијом и њено понижење- то је животни услов Монархије. Ако то не може да седогоди данас - морамо се на то темељито приправити”.1

Југославија је поистовјећивана са Србијом. И Хитлер ихје подсјећао да неће бити мање храбри од оних њемачкихвојника који су у јесен 1915. године “победоносно (се)борили на истом подручју којим ви сада наступате”.2

Прије априлског рата 1941. године Њемачка иИталија су успјеле да у Југославију организују своју петуколону, чији су ослонац чинили усташе и свисепаратисти. Краљ Петар II са својом владом, прекоПљеваља је напустио земљу са Никшићког аеродрома 14.и 15. априла 1941. године. Капитулација југословeнскевојске потписана је у Београду 17. априла 1941. године.Из Јерусалима се Краљ са владом пребацио у Лондон,који је прихватио и неке друге избјегличке владе идиктирао им правила политичког понашања.

Окупациони систем

Црна Гора се налазила у италијанској окупационојзони, која је обухватала 80.000 км2 бившег југословенскогпростора на коме је живјело око 4.000.000 становника.3

Запосjеле су градове, вароши и среска мјеста и успо -ставиле 130 карабињерско-жандармеријских и финансиј -ских станица. Бока Которска у којој није било итали јанскогживља била је анкетирана Италији 20. маја 1941. године.Намјера је била да се ова територија италијанизира ифашизира. Италијанском протекторату “Велика Албанија”припојена су сљедећа насељена мјеста Црне Горе: изПодгоричког среза - Тузи, Хоти, Груди, Затријебач, Врањ,Владањ и Кодчабудин, затим Улцињ, Плав, Гусиње иРожаје са околином. Тиме су пали у воду планови црно -горских сепаратиста за стварање “велике Црне Горе”,чије би се границе поклапале са негдашњим границама

1 Цитирано према књизи др Зорана Лакића, Partizanska autonomija Sandžaka 1943-1945, Beograd-Podgorica 1992, 41.2 Цитирано према књизи Бранка Петрановића, Србија у Другом светском рату 1939-1945, Београд 1992, 98. 3 Милија Станишић, Историјски корјени и дубински слојеви Тринаестојулског устанка у Црној Гори, (рукопис у штампи), 20.

ПЉЕВЉА 1941 - 1945

бивше Зетске бановине. Тиме су били анулирани напориЦрне Горе испољени у дотадашњој ослободилачкојборби. Шта више италијански командант оружанихснага у Албанији - Уго Каваљеро добио је задатак даконсолидује италијански окупациони систем у ЦрнојГори. Он је 28. априла 1941. године основао Цивилникомесаријат за Црну Гору на челу са СерафиномМацолинијем, високим функционером у Министарствуиностраних послова Италије и истакнутим чланом фаши -стичке партије, који је тако постао цивилни комесар заЦрну Гору. Његов основни задатак је био да прогласи“самосталност црногорске државе”. Претходно је преузеоу своје руке сву цивилну власт. По срезовима је поставиосвоје делегате - комесаре. Распустио је дотадашњиПривремени црногорски административни комитет иосновао нови орган - Савјетодавно вијеће Црногораца 18.маја 1941. године које је, заиста имало само савјетодавникарактер, без елемената било какве грађанске власти.4

Италијанске окупационе власти смишљено сунаступале у Црној Гори, па су чин окупације објасниликао “ослобођење” Црне Горе од “српске окупације 1918”.У том смислу су развили и медијску пропаганду. НаЦетињу је 19.04. 1941. године изашао први број обно -вљеног листа Глас Црногорца, кој је на првој странидонио текст са насловом - Живјела слободна Црна Гора.У истом смислу Црну Гору је у мају 1941. посјетио ииталијански краљ Виктор Емануело, иначе зет црно -горског краља Николе I Петровића. 24. априла 1941.године издат је декрет да и даље остаје на снази домаћезаконодавство. Крајем маја 1941. године ослобођено је излогора преко 1.000 Црногораца заробљених у априлскомрату 1941. Окупатор је помагао становништво са животнимнамирницама, које су увијек недостајале Црној Гори.Преко Бара и Скадра мјесечно је пристизало, око 150вагона намирница, што је ублажило тешкоће окосмјештаја и исхране избјеглица које су у све већем бројупристизале из Косова и Метохије, Војводине и тзв.Независне државе Хрватске бјежећи од усташког терораи прогона албанских балиста и њемачких фолксдојчера.Тада је у Црну Гору добјегло од 25-30.000 избјеглица, одкојих је на подручје Пљеваљског среза било 1.292.5

Наставиле су са радом основне школе, гимназије и другесредње стручне школе. Најављена је и могућност студи рањацрногорске младежи у Италији. Поклоњена је великапажња медијима. Почели су да излазе Глас Црногорцана Цетињу, Зета у Подгорици, Бока ди Катаро уКотору, Пљеваљски вјесник у Пљевљима, у Никшићу -Глас националиста.

То је заиста била перфидна политика чији језадатак био да прикрије праве намјере окупатора. А онесу биле, како је већ истакнуто италијанизација БокеКоторске, албанизација дијела територије Црне Горе и усуштини фашизација њеног укупног становништва. Устварности грађанске слободе су биле драстичноускраћене. 4. маја 1941. године је заведен полицијски час,11. маја је установљен Војни ратни суд на Цетињу, 13.06.донесена је Уредба о забрани слушања радио-емисијакоје потичу “са станица непријатељских и неутралнихземаља”. Истога дана су посебном уредбом укинути свиранији државни празници итд.6 Забрањен је рад свимполитичким странкама, изузев Црногорске федерали -стичке странке, која се ангажовала за стварање ипроглашење вазалне Црне Горе која би своју судбинувезала за судбином Италије.7 То је учињено на Петровдан12. јула 1941. године када је на тзв. Црногорски сабор наЦетињу проглашена “суверена и независна држава ЦрнаГора у облику уставне монархије”, како је формулисано уусвојеној Декларацији. Већ сјутрадан је ову одлукупоништио 13-јулски устанак 1941. године народа ЦрнеГоре. Пљеваљски крај се налазио у италијанској окупа -ционој зони, па ипак његових представника није било наПетровданском сабору на Цетињу 12.07. 1941. године.Територија Санџака је била подијељена између њемачкихи италијанских окупационих снага. По том договоруПљевља, Бијело Поље и Тутин су ушли у италијанску зону.Па ипак су њемачке окупационе снаге - 8. тенковскадивизија прве ушле у Пљевља 16. априла 1941. године.*

Почетком маја 1941. године, по споразуму саЊемцима, успостављена је усташка власт у Пљевљима.Формиран је Девети жандармијски батаљон чије јесједиште било у граду. Он је запосјео све дотадашњежандармеријске станице са усташком жандармеријом:

4 Опширније о томе пише др Радоје Пајовић у књизи Контрареволуција у Црној Гори, четнички и федералистички покрет 1941-1945, Цетиње 1977.5 Радојица Лубурић, Друштво Црне Горе у Другом свјетском рату, Подгорица 1995, 74. 6 Зоран Лакић - Радоје Пајовић - Гојко Вукмановић - Народноослободилачка борба у Црној Гори 1941-1945. Хронологија догађаја, Титоград 1963.7 Занимљиво је видјети како Пирцио Бироли, италијански гувернер за Црну Гору - оцјењује политичко расположење чланства Црногорске

федералистичке странке: “… старији живаљ, који се не противи и са задовољством гледа повратак на старо тј. на монархију и старе традиције,међутим нема довољно утицаја, ни људство способно за руковођење; млађи живаљ, прожет великосрпством, тј. славизмом… више воли, збограсних, језичких, вјерских разлога да се ослони на Србе и да подржава великосрпске идеале… Према томе од двије постојеће партије (Мисли сена струје - фракције унутар ЦФС - ЗЛ.)… већу практичност показује федералистичка партија са србофилском тенденцијом.” У истом записуБироли оцјењује да највећи дио Црногораца не жели сепаратну Црну Гору. Зборник НОР, том XIII, књ. 1, докуменат 97. и 98. Извјештаји ПирцијаБиролија - Врховној команди од 2. и 12. 1941.

* Сјећам се као дјечак - био је кишан и хладан дан. Радознало смо посматрали моторизовану њемачку колону. Запазили смо моторе -трицикле јер смо их по први пут видјели. Њемачки војници су изгледали уморно, па и безвољно. Неизвјесност се показивала као радозналост.

358 ПЉЕВЉА 1941 - 1945

Пљевља, Мијајловица, Мељак, Бољаниће, Ковач,Ковачевиће у Буковици и Сочице. Формирани су и другиоргани усташке власти. За среског начелника је именованИбрахим Чавкушић а за предсједника пљеваљскеопштине Мухамед Бајровић. Један број Муслимана, којије у историографији означен као муслиманска реакција,свесрдно је поздравило окупациону власт и посебноусташе, којима је пружена пуна подршка. Насјела јеусташкој пропаганди да су Муслимани “цвијет хрватскогнарода” и заклињала се на вјерност поглавнику тзв.Независне државе Хрватске др Анти Павелићу. Штавише тражили су да цио Санџак припадне тзв. Неза -висној Држави Хрватској. У том смислу су 15. 05. 1941.године упутили писмо, поглавнику Павелићу, наводно уиме Муслимана Санџака у коме су му изразили оданости предложили да девет срезова Санџака и то Нови Пазар,Тутин, Сјеница, Нова Варош, Прибој, Пљевља, Пријепоље,Бијело Поље и Беране, уђу у састав тзв. Независне државеХрватске”, као “историјски, земљописни, природни, при -вредни и етнички дио Босне и Херцеговине, која је,иначе, ушла у састав НДХ.8 У писму се, такође, соли -даришу са тешком борбом “коју води хрватски народ” укојој види и своју борбу у којој су и “муслимански Хрватииз Санџака преживљавали тешке дане”.

Убрзо је, међутим, дошло до смјене окупаторскевласти у пљеваљском крају. Италијански окупатори сунаиме уклонили усташку власт и на овом дијелу свогокупационог подручја и разоружали све усташке жандар -меријске станице у Срезу а разоружани жандарми супротјерани у сусједно Пријепоље.9 Иначе, дефинитивнаграница са тзв. Независном државом Хрватском и у овомдијелу Црне Горе, утврђено је 27. 10. 1941. године. Као иу другим крајевима Црне Горе првобитно су се ослањалина апарат старе грађанске власти. Поново је за срескогначелника постављен Павле Ђуровић а за предсједникаопштине Богдан Ненадић. Ове промјене окупаторскевласти са олакшањем су дочекане од такозване прав -ославне грађанске реакције, што је наговјештавало врлосложену политичку ситуацију у Пљевљима и пљеваљ -ском крају у првим мјесецима окупације земље, која јенеједнако објашњавана, прихватана и доживљавана, штоће се видјети у даљем излагању.

Супарнички политички табори

Политички табори се профилирају на супарни -чким позицијама. Постојале су политичке снаге које су

окупацију 1941. године доживљавали као наводно осло -бођење, па су били противу обнове сваке заједничкедржаве. У историографији су означене као муслиманскареакција. У ствари ријеч је о отвореној колаборацији, којује наметнула своме народу тзв. муслиманска елита.

Много већа вододјелница појавила се међуполитичким снагама које су биле противу окупацијеземље и које су се опредијелиле за ослободилачку борбу.Њих је историографија идентификовала као снаге гра -ђанске реакције и као снаге окупљене око Комунистичкепартије Југославије. Борба противу окупатора садржалаје у себи однос према заједничкој држави, која је била несамо окупирана, већ разбијена и распарчана.

Снаге грађанске реакције, у ствари, ројалистичкеснаге су биле за обнову старе укинуте и окупиранедржаве. Били су за рестаурацију монархије. Тај ставпроизилази из њиховог дотадашњег политичког рада ипонашања. При томе имамо у виду да је у пљеваљскомкрају било и до тада политичара - страначких првакаокупљених у сљедећим странкама - Републиканска,Радикална, Демократска, Земљорадничка. Навешћемосамо нека имена Маринко Вучетић и Миле Перуничићиз Демоктратске странке, Филип Војиновић, ДушанИвовић, Панто Малишић, Душан Грбовић из Земљо -радничке странке. Затим Маринко Голубовић, земљора -дник и предсједник Општине Племћане. Појавило се инеколико истакнутих интелектуалаца који су билиспремни да се ангажују за спас српског - православногнарода чију су егзистенцију угрожавали усташе уз помоћорганизоване муслиманске реакције. Међу њима су сеистицали књижевник Григорије Божовић, затим дрЈован Драгутиновић, кога су стријељали италијански окупа -тори као комунисту, иако је он био српски националиста.10

Један број истакнутих појединаца из блокапрвака грађанских странака пришао је снагама каснијеконституисаног народнослободилачког покрета, док седруги - већи дио политички организовао у Покрет српскенародне заштите ради одбране од усташа. Од маја 1941.године активно су учествовали у нападима на усташкежандармеријске странице у пљеваљском крају. Уформално-правном смислу то су биле снаге легалитета.Из њих ће у даљој фази израсти четничка организацијакао легална Краљева војска у отаџбини, борбени органлегитимне избјегличке југословенске владе у Лондону,која је била уважени члан антихитлеровске коалиције уДругом свјетском рату.

Насупрот овим снагама отпора јавља се Комуни -стичка партија Југославије. Она не признаје окупаторско

ПЉЕВЉА 1941 - 1945 359

8 Данило Јауковић, Санџак у народноослободилачком рату. Војно-историјски гласник, Београд, бр. 4/1960. 9 Исто.10 Опширније о овоме пише Милета Војиновић у књизи Путеви и раскршћа, друго допуњено издање, Пљевља 2003.

разбијање Југославије. Напротив. Вјерује у Југославију ипозива све њене народе да не клоне духом - “збијтечвршће своје редове, дочекајте уздигнуте глава и најтежеударце…”. Још поручује: “… Створит ће се на истинскојнезависности свих народа Југославије - слободна братсказаједница”. Тиме се овај покрет отпора издваја од свих уЕвропи јер је наговијестио да ће се кроз борбу противуокупатора истовремено борити и за револуционарнепромјене у земљи. Након Хитлеровог напада на СССР22.06. 1941. године услиједила је депеша Коминтернеупућене свим комунистичким партијама свијета у којојсе упозорава да је ријеч о ослободилачкој борби а нереволуцији, која је била обавезујућа. Међутим, и упартијским документима покрајинског и локалногруководства пренаглашавана је орјентација на соција -листичку револуцију. За разлику од снага грађанскеоријентације које су се залагале за обнову старог, КПЈ, сеод почетка окупације земље, како се то види из наведеногдокумента - борила за ново. То је оно што је раздвајало

ова два политичка блока. Циљ коме су тежили крозборбу против окупатора, удаљавао их је једне од других имеђусобно сукобљавао. То ће нарочито доћи до изражајакада се буде постављало питање примата у тој борби којаје заиста почињала као свенародна, па су се у њој нашлесве политичке структуре друштва којима је у срцу билаЈугославија, као заједничка држава свих њених народа.Док је у ослободилачкој борби доминирала ослободилачкакомпонента и док је идеолошки врх слиједио таквообиљежје - политичке поларизације су биле са мањимпосљедицама. У току борбе је све више било неповјерења,које је постепено прерастало у отворено супарништво пасу политичке поларизације бивале све јасније и оштрије.То је укупну ситуацију чинило још амбивалентнијом инеизвјеснијом.

Бројна документација потврђује ставове и једнихи других политичких снага. Предност политичких снаганад свим другим огледала се у чињеници што је КПЈокупљала у својој борби све родољубе без обзира на

360 ПЉЕВЉА 1941 - 1945

Сл. 1 - Комшије и пријатељи које ће рат раздвојити на двије зараћене стране: у Београду 1939. око учитеља ВукојицеПеруничића (у постељи) окупљени (с десна на лијево) Слободан Бујишић, Ђорђије Перуничић, Милан Чабакапа, РадоманПеруничић, Филип Војиновић, Никола Голубовић, Тома Перуничић

националну и вјерску припадност. Иако се залагала да сеЦрногорцима призна национални индивидуалитет, натоме се у условима рата није посебно инсистирало;преферирало се родољубље. Историјске вертикале субиле у функцији свакојаке сарадње, па и конфесионалне.Као примјер наводимо представку угледног братстве -ника Селмановића из Пљеваља који се обраћа краљуАлександру 1926. године и истиче да је његов отац “каосавестан син српског племена” штитио од турских зулумасвој српски народ: “Када су Турци чињели велике зулумепо српским крајевима, моји преци Величанство, били супрви и највећи заштитници своје браће и Срба поднепријатељем”. Писмо потписује “као потомак славне изаслужне за српство породице Селмановића”.11 Наведеномтреба још додати да се КПЈ и на подручју Пљеваљаослањала и на руководеће кадрове из редова Муслимана,што је био много ређи случај у супарничком политичкомблоку. О томе свједоче и двије обимне књиге генералаМилије Станишића - Кадрови револуције, Титоград 1984,

и Руководећи кадрови НОБ у Црној Гори 1941-1945,Подгорица 1995.

Тринаестојулски устанак 1941. и пљеваљски крај

Устанак у пљеваљском крају имао је иста обиљежјакао на осталим просторима Црне Горе: масовност,слободарство, јединство свих родољубивих снага, па иелементе спонтаности. Политика свих снага отпорадолазила је и из Црне Горе и из Србије и то се преламалона подручју пљеваљског краја. Усвајана су и примјењи -вана најблагороднија рјешења, што не значи да нијебило искључивости. За разлику од других мјешовитихсредина, у Пљевљима се муслиманска милиција одмахставила у службу свих окупатора - Њемаца, усташа инајзад Италијана. То је отежавало укупну политичкуситуацију, која је прибрано превазилажена.

Устанак у Црној Гори 13. 07. 1941. године био јепрви свенародни устанак у поробљеној Европи. Сразлогом је назван феноменом II свјетског рата 1939-1941. године. За десетак дана била је ослобођена скоросва Црна Гора на којој је живјело 80% њеног укупногстановништва. У Риму је оцјењиван као прави рат измеђуЦрне Горе и Италије. Упозорава се на “снажан устанак …комунистичких елемента и на опасност да црногорскипобуњеници могу прећи у Херцеговину и Далмацију”, теда “има тенденцију да се шири према Пећи и Скопљу,односно Косову и Метохији, Македонији и Бугарској”.

У борби противу окупатора се кренуло и сапјесмом - Листај горо, цветај цвијеће / Црна Гора у бојкреће! Антифашистички симболи су били црногорскиборбени барјак, југословенска тробојка и црвена заставаса српом и чекићем. Било је преко 30.000 устаника; баштако се звала устаничка војска. Међу њима су биле свесоцијалне структуре; око 3.000 интелектуалаца. Било јестарих искусних ратника; највише их је било из редовамладих. Поруке устаника су биле истовјетне: слободна иравноправна Црна Гора у слободној и демократскојЈугославији. Само су различито поимане, што ће битноутицати на касније јединство народноослободилачке борбе.

Пљеваљски крај у Устанку

У вријеме припрема и самог Устанка пљеваљскикрај се налазио у партијском смислу под ингеренцијамапокрајинског партијског руководства за Црну Гору.

ПЉЕВЉА 1941 - 1945 361

11 Милић Ф. Петровић , Пљевља у документима 1918-1941, Пљевља 2004, 204-205.

Сл. 2 - Комнен Церовић, први секретар организације (ћелије)КПЈ (1939) која је вршила функције Мјесног комитета КПЈза пљеваљски срез, проглашен за народног хероја.

Његове компетенције су сужаване на све мање гео -графско подручје. Након познате Пете земаљске конфе -ренције КПЈ одржане у Загребу - октобра 1940. године изњеговог састава је изашао Обласни комитет КПЈ заКосово и Метохију, који је од тада на директној вези саЦентралним комитетом КПЈ. Од октробра 1941. годинеслично се збило и са Обласним комитетом КПЈ заСанџак. Историографија није дала ваљан одговор овихзначајних организационих промјена, поготово нијеанализирала политичке посљедице до којих је свакакодошло. У сваком случају наведене промјене су ималеутицаја и на развој ослободилачке борбе у Санџаку, и уЦрној Гори.

Партијска организација КПЈ у Пљевљима једакле, примала директиве из покрајинског руководстваЦрне Горе, које су за њу биле обавезујуће. Основана је тек

уочи Другог свјетског рата и имала је само 10 члановауочи устанка у пљеваљском крају. Ипак је успјела да сенаметне средини као значајнији политички чинилац оддругих политичких група, прије свега снагом јасногполитичког програма покрајинског партијског руко -водства КПЈ и ауторитетом личности својих чланова -Велимир Јакић, Владимир Кнежевић-Волођа, ВладимирДамјановић, Мићо Зорић, Будо Милићевић, МишоПавићевић и др. Многи од њих школовали су се наУнивезитету у Београду и стицали искуства из револу -ционарне борбе. То ће им помоћи у остваривању предностинад осталим политичким структурама у пљеваљскомкрају, па чак и у односу на своје партијске другове издругих мјеста Црне Горе. У истом смислу наводимо исусједство са Србијом и контакте са партијским руково -дством Санџака и посебно Рифатом Бурџовићем-Тршом.Ти руководећи кадрови су знали да прихватају свепозитивне иницијативе из Црне Горе (“ноћу герилац адању обични грађанин”), али и да размисле о некимкрутим ставовима као што су пренаглашена социјално-класна питања (“за совјетску власт”, “класа против класе”и др.). На тај начин се остваривала и повећавала политичкапредност, над струјама из супарничког табора, које су се,такође, везивале са истомишљеницима у Србији, са свимпосљедицама које су из тога произилазиле.

Припреме за устанак у пљеваљском крају теклесу истом технологијом као и у осталим мјестима ЦрнеГоре. Услиједио је интензиван политички рад са зада -тком да се објасни сва сложеност актуелне политичкеситуације. Посебно је истицано да италијански окупаторнастоји да што више заводи народ у овом крају, посебнона релацији Срби-Муслимани, о чему је било говора упретходном излагању. Упоредо са тиме ишла је акцијаприкупљања оружја, која је била перманентна. При -купљено оружје и муниција су складиштени. Затим сепрешло и на обуку младића у руковању оружјем адјевојке су кроз курсеве припремане за болничарке. Укаснијој фази припрема приступило се и стварањуборбених група. Рачуна се да их је у пљеваљском крајубило осам а у самом граду - двије ударне групе.12 Затим уМељаку, на Градини и др. Бројале су од 10 до 30 бораца.До Устанка су радиле у пуној илегалности.

Устаничке акције у пљеваљском крају су кренулеса закашњењем у односу на 13-јулски устанак у ЦрнојГори, зато што су касниле директиве и од Покрајинскогкомитета и од Обласног комитета КПЈ. Санџак, на чијемје челу био Рифат Бурџовић-Тршо. Тек 18.07. 1941.одржан је састанак Мјесног комитета КПЈ Пљевља у селу

362 ПЉЕВЉА 1941 - 1945

12 Бранко Ј. Кркељић, Санџачке легенде, Титоград 1886, 92; Прилог у крви - Пљевља 1941-1945, Пљевља 1969, 65. Иначе у Црној Гори ихје било око 285 са преко 6.000 бораца.

Сл.3 - Велимир Јакић, инжењер, уочи рата секретарСреског комитета и члан Обласног комитета КПЈ заСанџак, политички комесар Треће пролетерске (санџачке)бригаде, проглашен за народног хероја

Комине. Његови чланови су се упознали са инстукцијамао почетку оружане борбе противу окупатора и одмах серазишли по терену са конкретним задацима. Почело сеса рушењем комуникација Пљевља - Шаховићи, Пљевља- Ђурђевића Тара, Пљевља - Рудо, Пљевља - Чајниче. Поки -дани су телефони на линији Пљевља - Чајниче, порушенје мост између Метаљке и Чајнича. Ликвидиране су жандар -меријске станице у Вруљи, Матаругама, у Бољанићима,на Мијајловици. Тако се распламсавала борба која јепрерасла у општенародни устанак и на овом подручју.Пред снагом устаника карабињерске снаге у Косаници, уЧелебићима, Вруљи, Матаругама и др. напуштале у својеположаје и повлачиле се према Пљевљима које се нашло

у чврстом обручу устаника - међу којима још увијек нијебило међусобног сукобљавања.13 Још увијек се остајалона политичким разликама у погледу перспективезапочете заједничке борбе противу окупатора. У свакомслучају читав пљеваљски крај је тако био ослобођен,осим самога града у коме се налазио јаки гарнизониталијанске окупационе војске.

Устаничка офанзива је, међутим, била зауста -вљена и у пљеваљском крају енергичном акцијом итали -јанских окупационих јединица. 12. августа 1941. годинејединице италијанске дивизије “Пустераја” ушле су уПљевља.

Супарништво политичких концепција снага отпора

Након реокупације Црне Горе у пљеваљском крајује дошло до расформирања устаничких јединица па су себорци вратили својим кућама. Завршена је прича облагом систему италијанске окупације из времена пријеустанка. Отпочеле су сурове репресалије, укључујући истријељања означених устаника. Оптуживани су закомунизам. Тако су 28. 07. 1991. на Сењаку стријељаниРатко Церовић, Милош Драгићевић, Милун и МилованКнежевић.14 Већ смо наводили случајеве да су каокомунисти стријељани у Пљевљима и неки национа -листи. Муслимани у пљеваљском крају, углавном, су сеопредијелили за колаборацију са италијанским окупа -ционим властима, баш као што су то чинили у претхо -дном периоду са усташама. То је било видљиво иако јошнедовољно проучено и објашњено. У каснијој фази ратау Пљевљима је установљен Врховни шеријатски суд, којије био надлежан за читаву Црну Гору.15 Хтјело се и на тајначин што више везати Муслимане за окупатора и окре -нути их противу српског православног живља. Изгледада је антисрбизам био идеја водиља. Сретен Вукосаваљевићје указивао да треба “једном за свагда (да се) одрекнугледања преко плота наше (заједничке) државе, јер је свањихова будућност само у овој нашој заједничкој држави,која се данас ствара”.16

Страх од комунизма није само обузео итали -јанске окупаторе и прве колаборационисте - мусли -манску милицију и црногорске федералисте, који нисупредстављали озбиљан политички фактор у пљеваљском

ПЉЕВЉА 1941 - 1945 363

13 З. Лакић и др. , Хронологија…, н.д., 20-131.14 У Пљеваљском музеју чува се писмо Ратка Церовића написано уочи стријељања: Драга браћо, ја одох у смрт за правду. Ако кад будете

у могућности - подигните ми споменик на Аџану Врелу, ону воду. Све вас воли ваш Ратко и љуби, нарочито Милана. Аманет вам моја дјеца. ВашРатко Церовић.

15 Радојица Лубурић, Друштво Црне Горе у Другом свјетском рату, Подгорица 1995, 70.16 Глас Санџака бр. 1/15.06.1944. Једини пут за Србе и Муслимане Санџака. У истом текстеу се даље каже: “Иста је земља у којој смо се

родили, у којој деламо - и на исти начин нам је мила. Исти (је) дијалекат којим говоримо. За исту земљу везане (су) успомене из дјетињства, све- и оне веселе и оне жалосне”.

Сл. 4 -Рифат Бурџовић - Тршо, правник, секретар Обласногкомитета КПЈ за Санџак, помоћник политичког комесараТреће пролетерске (санџачке) народноослободилачке ударнебригаде, проглашен за народног хероја.

крају. И тзв. националисти, који су у устанку били уфронту борбе противу окупатора, постепено се одвајајуод много борбенијих снага отпора које води КПЈ. И онису рефлектирали да се ставе на чело борбе противуокупатора, оптужујући КПЈ за испољене слабости уУстанку. У Пљевљима се оснива Национални одбор, којиради на формирању оружаних формација, које не бибиле под командом Привремене врховне команде, одно -сно Штаба народноослободилачких герилских одреда заЦрну Гору, Боку и Санџак.17 У ствари заједничка борбапротиву окупатора прикривала је политичке разликеснага отпора. Чим је она спласнула - те разлике су одмахдошле на видјело. Почела су међусобна оптуживања ко јекрив за сплашњавање устанка и како даље наставитиантиокупаторску борбу, како организовати живот наслободној територији и посебно како обезбиједитифункционисање власти. Страх од комунизма налазиреалну основу у програмским документима КПЈ у којимасе од септембра 1941. већ помињу “домаћи издајници”,народни судови који су имали право да изричу и смртнепресуде, што је заиста одмах потом заживјело у пракси.18

Остаје отворено питање да ли су ове снаге биле гурнутека сарадњи са италијанским окупатором или је та сара -дња била њихово политичко опредјељење - на антикому -нистичкој основи. Са данашње стајне тачке поставило сеи питање шта је заправо издаја домовине да ли јеграђански-класни или ослободилачки рат био суштинскообиљежје ондашње стварности.

Политика КПЈ и њен антиокупаторски курс биоје од почетка константан и консеквентан. Исто тако сеишло на освајање власти. То је пракса свих револуција -да се у условима ослободилачког рата изврши и рево -луционарна смјена власти. Средином јула 1941. годинеПокрајински комитет КПЈ оснива Привремену врховнукоманду националноослободилачких трупа за ЦрнуГору, Боку и Санџак са задатком да руководи оружаномборбом против окупатора. 22.07.1941. године Привреднакоманда налаже да се на ослобођеној територијиоснивају привремени органи власти по свим срезовима иопштинама. Дозвољава се рад само оним политичкимстранкама које својим радом помажу народноосло -билачку борбу. Већ 27.07.1941. године наређује сеоснивање пријеких народних судова који су овлашћени

да изричу чак и смртне пресуде за дјела шпијунаже укорист непријатеља и који уносе деморализацију, агитујупротиву националноослободилачке војске, шпекулишуса намирницама итд. Све је ово у ствари била најаварадикализације политике према неистомишљеницима,јер се објективно тек касније оснивају војне формацијепаралелне, а касније и супростављене партизанскимјединицама. Услиједила су и прва стријељања и упљеваљском крају. У јесен 1941. године ликвидирани сучиновник матарушке општине и један официр бившејугословенске војске, који су били оптужени за сарадњуса италијанским окупатором и за разбијање народноосло -бодилачке борбе.19 Већ смо истакли да је оваква политикаКПЈ била критикована од Коминтерне јер је значила ирадикално сужавање платформе народноослободилачкогпокрета, који је имао задатак да окупи све патриотскеснаге у борби противу окупатора.

ПЉЕВАЉСКА БИТКА 1. ДЕЦЕМБРА 1941.

Пљеваљска битка је један од догађаја из историјеантифашистичке борбе 1941-1945. године по коме сепрепознаје пљеваљски крај. Имала је задатак и значајкоји превазилазе завичајне оквире. Била је први нападна један утврђени град у борби 1941-1945. на просторуЈугославије. Донијела је борбено искуство без кога се неби могла успјешно организовати борба за ослобођењевећих градова. Најзад након Пљеваљске битке 1.децембра 1941. интензивиран је преговарачки контакт саиталијанским окупаторима у Црној Гори и Југославијикоји је допринио међународној афирмацији НОП-а ињеговом признању за равноправну ратујућу страну.

Успон НОП-а у јесен 1941.

У јесен 1941. године извршена је војна реорга -низација снага отпора под руководством КПЈ на нивоуземље и Црне Горе, што је условило успон НОП-а ипоред одређених девијација у конципирању глобалнеантифашистичке политике. У политичком раду се истичеда су циљеви борбе истовјетни за јединствени југосло -

364 ПЉЕВЉА 1941 - 1945

17 З. Лакић и др., Хронологија догађаја, 116. 18 У Саопштењу Главног штаба народноослободилачких партизанских одреда за Црну Гору и Боку, која су почела да излазе у октобру

1941. објављивани су спискови ликвидираних “народних непријатеља, шпијуна и издајника уз назнаку - Наставиће се… На суђењу ДражиМихаиловићу у Београду 1946. такође се помиње страх од комуниста. Дража оптужује комунисте због напада на њега, због чега је морао “заједноса Њемцима да се туче против њих”. У истом смислу опуномоћеник Министарства спољних послова за Југоисток Нојбахер говори о ПавлуЂуришићу: “Знам врло добро да се «… нисте борили за нас, већ против комуниста и да се никада нећете борити за нас. Наведени цитат је преузетиз књиге Ђ. Вујовића 303. Из исте књиге ( 304) преузећемо и изјаву Јакова Јововића: “Немачку војску не сматрам непријатељском када је онапристала да ми помогне, мени и моме народу, да наставимо борбу против највећих непријатеља човјечанства - комунизма”.

19 Прилог у крви…, 75.

венски простор. Тако партизански одреди постају најјачаоружана сила. Уводи се и партизанска заклетва на нивоуЈугославије. Цитираћемо њен текст: “Ми, народни парти -зани Југославије, латили смо се оружја за немилосрднуборбу против крволочних непријатеља који поробишенашу земљу и истребљују наше народе. У име слободе иправде нашег народа, заклињемо се да ћемо дисципли -новано, упорно и неустрашиво, не штедећи своје крви иживоте, водити борбу до потпуног уништења фашисти -чких освајача и свих народних издајника.”20 Борбеномактивношћу ослобођена је велика територија а окупаторје био сатјеран у градове.

Грађанске снаге отпора, које су оствариле пунусарадњу са покретом Драже Михаиловића, у Србији,

такође се јасније профилишу, али су у великом заостаткуу односу на супротстављени покрет отпора. И на подручјуПљеваља организују се четничке јединице уз помоћистомишљеника из сусједне Србије. Дража Михаиловићје именовао Ратка Ђуровића за четничког војводу. Основанаје четничка чета за чијег је командира постављенМилојица Томашевић. Они ће се активирати тек наконнапада на Пљевља 1. децембра 1941. године. Међусобнаубиства четника и партизана заоштравали су њиховемеђусобне односе.21

Наведена реорганизација захвата и укупнуорганизацију живота на ослобођеној територији.Половином октобра 1941. године основана је Пљеваљскапартизанска чета, која је одмах потом обављала борбенезадатке и ван подручја Пљеваља. За командира јепостављен Велимир Кнежевић. Његов замјеник је биоЂорђије Перуничић, а за политичког комесара МишоПавићевић; његов замјеник је био Комнен Церовић. Насеоском подручју конституише се мрежа народнослобо -дилачких одбора, као нових органа власти. Основани суу Мељаку, Потпећу, Тиковићу, Бушњама, Готовуши,Поблаћу, Потковачу. Заживјеле су и сеоске страже, којесу помагале у спровођењу одлука нових органа власти,која се бави свим питањима које живот намеће: брину осмјештају погорелаца и досељених лица из других мјеста,о исхрани цјелокупног становништва и посебно парти -зан ских јединица. Бави се и суптилнијим питањима каошто су конфискација и реквизиција. Конфискује сеимовина тзв. “народних непријатеља”. Тако је конфи -скована имовина Нићифора Лисичића; био је то први актна ширем подручју Пљеваља.

Једино су Пљевља под окупаторском контролом.У самом граду италијански окупатор настоји да оставиутисак нормално организованог живота, који се одвија уратним условима. Радиле су занатске и угоститељскерадње. Школе нису прекидале рад. Излазиле су новине.Организују се културне приредбе, па чак и спортскеприредбе масовнијег карактера. У ствари средствимарепресије настоји се заплашити народ и деморалистатига у намјери да пружа било какав отпор.*

Припреме за војнички напад и политички задаци

Нови замах борбеног расположења захватио је несамо пљеваљски крај, већ и читав Санџак који добија назначају због свог геостратегијског положаја - између

ПЉЕВЉА 1941 - 1945 365

20 Зборник НОР, књ. II, 1, 22.21 Милета Војиновић, нав. дело, 28-30.* Ни дјеца нијесу била поштеђена, и сам сам био свједок тога стања у јесен 1941. године.

Сл. 5 - Мишо Павићевић, правник, политички комесарПљеваљског НОП одреда, замјеник политичког комесара 2.батаљона Треће пролетерске (санџачке) бригаде, чланИзвршног одбора ЗАВНОС-а, после рата истакнутијугословенски дипломата и политичар (потпредсједникСИВ-а, амбасадор у ОУН, Атини, Риму и др.

Србије и Црне Горе и развоја политичке и војне ситуације.У јесен 1941. године пјевана је и Пјесма герилаца намелодију познате револуционарне пјесме Црвен је истоки запад, која се завршава сљедећим стиховима: “Напред,другови, у борбу / Задњи је дошо час / Смрвимо мрачнифашизам / Цио је народ уз нас!”22

У руководству НОП-а на свим нивоима разми -шљало се о нападу на италијански гарнизон у Пљевљима.У постојећој литератури, међутим, различита су ми -шљења чија је била првобитна иницијатива. Сматрамода је неспорно да је иницијатива за напад дошла, одврховног руководства НОП-а у земљи. Мотивисана јеоцјеном о потреби распламсавања борби у Санџаку истварања велике слободне територије која ће повезиватиСрбију и Црну Гору. Планирано је да се, управо, тамоствара центар за прихват партизанских снага, у случајуевентуалног губљења слободне територије у ЗападнојСрбији, до чега је убрзо и дошло укидањем Ужичкерепублике и реокупације највећег дијела до тада осло -бођене територије у Србији. У том смислу је одлучено дасе Обласни комитет КПЈ за Санџак издвоји изПокрајинског комитета КПЈ за Црдну Гору и Боку истави под непосредно руководство Централног комитетаКПЈ. Образован је Главни штаб за Санџак који је, опет,био под непосредном надлежношћу Врховног штабанародноослободилачких партизанских одреда Југославије.Убрзо је услиједила и одлука о оснивању ЦрногорскогНОП одреда за операције у Санџаку, који је био прва већапартизанска јединица, која је остваривала борбенадејства изван Црне Горе.23

Главни штаб НОП одреда за Црну Гору обавио јеблаговремене припреме за формирање ЦрногорскогНОП одреда за операције у Санџаку. За команданта јепостављен Арсо Јовановић а за комесара Бајо Секулић.Њихови замјеници су били Радован Вукановић и БошкоЂуричковић. Већ средином новембра 1941. године почелоје формирање одреда од девет батаљона и око 4.000бораца. Према сјећању његових руководилаца “одзив јебио ванредно велик”. Јавило се много више добровљацаод предвиђеног броја, што значи да многима нијеудовољено да пођу за Санџак.24 За непуних 15 дана одредје стигао на домак Пљеваља и 30. новембра 1941. годинезаузео борбени положај.

Народ пљеваљског краја домаћински је дочекао,прихватао, смјестио и хранио борце Црногорског НОПодреда. Њихово присуство ојачало је борбени моралнарода. Пријављују се мање и веће групе мјештана који

су тражили да се и они укључе у напад на блокиранииталијански гарнизон у Пљевљима. Нису, међутим,прихватани, јер је оцјењивано да је борбена снагаЦрногорског НОП одреда припремљеног за напад,довољно јака да тај задатак успјешно обави. Ипак је око135 бораца из Пљеваљске партизанске чете ангажованокао водичи јединицама Црногорског НОП одреда. Наовим задацима ангажован је Мјесни комитет КПЈ.Помагали су им Данило и Велимир Кнежевић, КомненЦеровић, Миле Перуничић, Момчило Ивовић, БлагојеВучетић и др. Пљеваљска партијска организација је тадаимала 35 чланова. Они су прикупили обавјештајнеподатке о италијанском гарнизону у граду, бројно стањеи наоружање, распоред снага и основне објекте одбране.У припремама за напад су маркирани стратешки објектиу граду, које прво треба напасти и заузети. Командант икомесар Одреда су обишли терен и у кући Маринка

366 ПЉЕВЉА 1941 - 1945

22 Народна борба , бр. 1/15.IX 1941.У броју 2. од 1.X 1941. објављена је и Пјесама црногорских партизана, која се пјевала на мелодију пјесме.Ланци нам се кују клети: “…Радник, сељак-свуд се диг’о / За слободу бије бој / Над фашизмом осветника / Сваким даном расте број/”.

23 Иван Милутиновић је предложио да се овој јединици да име националноослободилачки одред за операције у Санџаку. 24 Шпиро Лагатор - др Ђуро Батрићевић. Пљеваљска битка, Београд 1990.

Сл.6 - Маринко Голубовић, један од народних вођапартизанског покрета, члан Извршног одбора ЗАВНОС-а,савезни посланик (1945)

Голубовића у Маочу 19. новембра 1941. у договору самјесним руководством прецизирали чак и неке детаље.25

Сачињен је био и прорачун о могућим жртвама на странипартизана, који је био врло нереалан. Предвиђен је иначин сахране погинулих бораца. У селу Адровићи,недалеко од Пљеваља је било припремљено и превија -лиште са око 15 болничарки. Њима је руководио др БороБожовић. И италијански окупатор оцјењује да је покретпартизанских снага за напад на Пљевља 1. децембра 1941.године извршен “у савршеном реду и у релативнојтајности”.26

У Пљевљима која су у то вријеме имала око 6.000становника налазила се италијанска дивизија “Пустерија”на челу са генералом Ђованијем Еспозитом. Затимбатаљон “Тренто” Једанаестог алпског пука и четири

батаљона “Белуно”, двије батерије артиљерије, инжење -ријски батаљони, два одјељења карабињера, позадинскеи санитетске јединице.27 Окупатор је предузимао мјереобезбјеђења како би искључио било какво непријатноизненађење. Наређено је ноћно замрачивање станова изапријећено да ће се пуцати у стамбене објекте, који тоне буду поштовали. Ту наредбу је више дана саопштаваона Јалији - добошар Брњо. Све то говори да је био доброобавијештен о припреманом нападу, па чак и о некимдетаљима. Посебно су ојачана сва главна упоришта уграду, повећане страже у сједиштима команди, утврђенаскладишта хране и муниције, телефонска и електричнацентрала, коморе и други битни војни објекти. У самомграду је било укупно око 2.000 италијанских војника иофицира - много боље наоружаних од партизанских

ПЉЕВЉА 1941 - 1945 367

25 У том смислу су занимљива сјећања Комнена Церовића која ћемо цитирати према наведеној књизи Пљеваљска битка (71): “Ми смоимали партијску јединицу у Пљевљима, која нам је дала све податке о утврђенијма: где су, колико има Италијана, у којим кућама, које наоружањеимају, ко се налази важнији у граду - од сателита окупатора и четника, тако да смо са састављеним планом имали и списак људи које ћемостријељати. (Подвукао - З.Л.)

26 Цитирано према наведеној књизи Пљеваљска битка, 81. Сами датум напада италијанска пропаганда је везала са рођенданом бившејугословенске државе 1918. године.

27 Исто, 28.

Сл. 7 - Окупаторска италијанска дивизија Пустерија и Пљевљима (из документације публицисте Данка Васовића)

јединица, међу којима је било чак и преко 500 ненаору -жаних бораца.28 Према оцјени једног италијанскогсудионика ових догађаја Пљевља су заиста била веомајако и добро утврђени гарнизон.29 Па ипак би се моглорећи да су обје стране подцјењивале једна другу. Итали -јанска страна није вјеровала да је могу угрозити билокакве партизанске снаге јер је дивизија “Пустерија” билаелитна јединица италијанске војске а њен командантискусни ратник генерал Ђовани Еспозито - носилацзлатне медаље за ратне заслуге. На другој страни парти -занске јединице су испољиле велику самоувјереност, којасе заснивала на подцјењивачкој процјени да су Италијанислаби ратници.

Резултат Пљеваљске битке и њен значај

О Пљеваљској бици 1. децембра 1941. године једоста писано, највише у форми сјећања њених истакнутихсудионика. Истина има и неких контроверзних детаљакоје, тек, треба објаснити. Међу њима је најважнија одукао нападу на Пљевља; нема сагласности ни о борбенојактивности појединих јединица које су учествовале уборби. Затим о броју жртава на обје стране: преувели -чавају се подаци супарничке стране. Ради примјеранаводимо да су италијанске информације биле да је занапад било ангажовано до 8.000 партизана. Парти -зански извори су саопштавали, опет, да италијанскигарнизон у Пљевљима броји око 4.000 војника и офи -цира. Једни аутори сматрају да су партизани претрпјеливелики неуспјех. При томе се даје акценат на војничкиисход Пљеваљске битке. Пљевља заиста нису билаослобођена, што је неспорно историјска чињеница. Другипак заступају сасвим супротно мишљење, при чему сеакценат ставља на политичку компоненту са много ширегаспекта - перспектива народноослободилачког покретауопште и посебно у овом дијелу земље. Чињеница је да јетериторија Санџака послије Пљеваљске битке посталацентар НОП-а, да је тиме сачувано јединство инепосредна веза партизанских јединица из Црне Горе иСрбије, што је био један од битних задатака Пљеваљскебитке. При томе имамо у виду да је, управо, послијеПљеваљске битке дошло до оснивања прво једне, а потоми друге пролетерске бригаде, од борачког саставапартизанских јединица из Србије и Црне Горе. Тако се

поспјешио даљи развој покрета и довео до стварања великеслободне територије на тромеђи Босне и Херцеговине,Црне Горе и Србије.

Пљеваљска битка се одиграла 1. децембра 1941.године. Тога дана, у рану зору, партизанске снаге изсастава Црногорског НОП одреда за операције у Санџакунапале су италијански гарнизон у Пљевљима. Најжешћеборбе су се водиле првога дана, премда су са мањиминтензитетом трајале и сљедећих неколико дана.Италијанске снаге из сусједних градова - Рудо, Прибој иПријепоље похитале су у помоћ опкољеном гарнизону уПљевљима, али без успјеха све до 5. децембра 1941. кадасу успјеле да се споје са италијанским јединицама изПљеваља. Тако је завршена војна операција, у којој је саобије стране учествовало око 6.000 војника и то: око4.000 бораца који су нападали град и око 2.000италијанских војника, који су га бранили. Однос снага је,дакле, био 2:1, а војна правила предвиђају да тај односбуде 3:1 да би нападачи могли да рачунају на успјехакције. Сви су сагласани да су борбе биле жестоке и да јебило доста примјера личног и групног јунаштва. Уборбама је на одређен начин учествовало и мјесностановништво. У појединим дјеловима града приватнекуће су претворене у праве војничке пунктове, које сукористили и нападачи и браниоци. У фази повлачењапартизана из града, куће су коришћене за привременисмјештај рањеника или за сакривање партизана, којинијесу успјели да благовремено напусте град. И удворишту куће у којој сам становао, сакривали смо једногпартизана и његово оружје.

Било је доста погинулих и на једној и на другојстрани. У извјештају Главног штаба НОП одреда за ЦрнуГору и Боку од 18. децембра 1941. године се каже да је“број жртава на Пљевљима - огроман”- 203 мртва борцаи 269 рањених.30 Укупан број погинулих бораца био јемеђутим, 238. Из пљеваљске чете је погинуло 10 бораца.31

И подаци о погинулим италијанским војницима нисусавим поуздани. Првобитно се сматрало да “губицинепријатеља износе преко 1.000 мртвих и рањених”.32

Према извјештају генерала Ђована Еспозита губицидивизије “Пустерија” су били 252 војника: 74 мртвих, 8несталих и 170 рањених.33 За нашу даљу анализу битан јеброј заробљених италијанских војника: у Пљевљима 58,у борбама на Савином лакту - 92, односно укупно око 150војника, што је омогућило да се наставе званични разговори

368 ПЉЕВЉА 1941 - 1945

28 Исто, 78.29 Р. Лубурић, н.д., 108. При томе се аутор позива на книгу Орлови црних планина, Милано, 1987, коју су написали Ђакомо Скоти и

Лучијано Вијази. 30 Зборник НОР, III, 1, 326. 31 Пљеваљска битка, 168.32 Зборник НОР, III, 1, 326. 33 Податак преузет из књиге Пљеваљска битка…., н.д., 171.

са италијанском страном, који су, иначе, почели наконзаробљавања италијанских војника у војним акцијама изоктобра 1941. године. Богата је архивска документација опреписци са дивизијом “Пустерија” у Пљевљима да сеизврши размјена заробљених италијанских војника уПљеваљској бици за партизанске рањенике који суостали у Пљевљима. Италијиани су то одбијали наводнода немају довољно заробљених партизана, па су тражилида се за ослобођење само два партизана ослободи чак 74италијанских заробљеника. Италијанске власти уПљевљима су одбиле тражену храну за ове заробљенике,иако су и даље редовно примали следовања за њих.Одбијање понуде које су долазиле од стране партизана,значило је одбијање признања југословенског НОП-а заравноправну ратујућу страну, чиме су одбиле примјенуодредаба међународног ратног права према ратнимзаробљеницима. Али пристајући на контакте, о чемуговори интензивна преписка, они су de facto признавалилегитимитет партизанског покрета.34 И по том основуПљеваљска битка 1. децембра 1941. године има велики значај.

Навешћемо и италијанску оцјену Пљеваљскебитке, изречену након њеног завршетка: “Ипак, не можесе тврдити да је у Пљевљима устанак претрпео дефини -тиван ударац”, па се каже да “устанички покрет наБалкану успева да удаљи са осталих фронтова добар бројиталијанских и њемачких дивизија”.35 У другом итали -јан ском документу из јанаура 1942. године се каже да има“много побуњеника у области Пљеваља”.36

Први пут у историји Покрета отпора у Европи,вођена је битка за ослобођење једног већег насеља.Искуства из ње коришћена су у сличним биткама које сувођене током рата 1941-1945. године на југословенскомратишту. Без Пљеваљске битке 1941. године не би билоуспјешних битака за Ливно, Прозор, Бихаћ, па чак ни заБеоград и Сарајево. Иако Пљевља нису била ослобођена1. децембра 1941. године остварен је основни задатак -спајање двије слободне територије у Србији и Црној Гори- у једну јединствену и спајање двију војски и стварањеелитних пролетерских јединица.

Живот на ослобођеној територији 1941-1942

Крајем 1941. године и посебно на почетку 1942.године дотадашња успјешна антифашистичка борба сесве више претварала у сурови грађански рат. Заборављасе на италијанског окупатора и у први план избијамеђусобна борба декларисаних снага отпора. То користи

окупатор по опробаном систему divide et impera (завадипа владај!). Помоћу пооштрених репресалија настоји дапацифицира и пљеваљски крај. И у таквим сложенимполитичким условима организује се живот на ослобо -ђеној територији пљеваљског краја.

Грађански рат умјесто ослободилачке борбе

Крајем 1941. године коначно је дошло до потпуногразлаза у снагама отпора у земљи, у Црној Гори и упљеваљском крају. До тада вјешто прикриваване разликесе претварају у отворене конфронтације. На једнојсетрани је НОП на челу са КПЈ, а на другој стрнаи сунационалисти - снаге грађанске профилације оличене учетничком покрету на чијем је челу стајао ДражаМихаиловић, министар у краљевској избјегличкој влади.Међусобно неповјерење испољено у вријеме пресуднихборби за одбрану Ужичке републике од офанзивеојачаних њемачких окупационих трупа, пренијело се ина стање односа у Црној Гори, поготово у пљеваљскомкрају. Почео је жестоки пропагандно-политички рат укоме су се тражили кривци за нестанак Ужичке репу -блике и неповољан исход Пљеваљске битке 1. децембра1941. године. Грађански рат се разбуктава и постаје свесуровији; његошевски речено - коме пукне чело - кукуњему. Борба противу окупатора је потиснута у другиплан. Партизани су од почетка имали јасан политичкипрограм на коме су инсистирали у свим фазама наро -дноослободилачке борбе. И четничка организација је свејасније дефинисала свој политички програм. Сугестсије инаређења су примали од краљевске избјегличке владе уЛондону, која их је промовисала у своју “војску у отаџбини”.

Народноослободилачки покрет под руковод ствомКПЈ био је одговоран за заоштравање међусобних односа упокрету отпора, односно за оријентацију на револуцију,иако је благовремено упозораван да је приоритетантифашистичка борба. Питање револуције постављало сеи као етичко питање у условима када је земља подокупацијом. На савјетовању Главног штаба за Црну Гору иБоку 15. и 16. новембра 1941. године на Гостиљу спречава се,“да се створе посебне војничке организације - паралелнепартизанској” која се квали фикује “као петоколонашка иразбијачка работа саботера и непријатеља народноосло -бодилачке борбе”. Критикује се “извјесна колебљивостпартизана у борби противу пете колоне” итд. и траже подхитно подаци “о шпијунима ликвидираним и неликви -дираним”. “Борбу против пете колоне теба оштро поставити

ПЉЕВЉА 1941 - 1945 369

34 Зоран Лакић Размјена ратних заробљеника у Црној Гори у току НОП-а, Војхно-историјски гласник Београд, бр. 1/1967, 69-115.35 Преузето из књиге Пљеваљска битка…, н.д., 172.36 Радоје Пајовић, Павле Ђуришић, Подгорица, 2005, 160.

и прићи одлучним кораком на потпуно чишћење свих пето -колонаша и шпијуна”.37 Већ смо навели случај непосредноуочи напада на Пљевља 1. децембра 1941. године када сетражи ликвидација непријатеља по припремљеном списку.

Бројни су примјери који илуструју како се ова политикапримјењивала на ширем подручју Црне Горе.38 И пље -ваљска партијска организација је дала адекватан доприносу реализацији овако екстремне политике, која је, иначе,макар , вербално била у супротности са генералном поли -тиком руководства КПЈ тога времена. У сваком случају такосе упало у такозване “лијеве грешке” у Црној Гори због којихје у априлу 1942. године било смијењено покра јинскопартијско руководство.

У пљеваљском крају дешавала су се појединачнаи групна убиства четника или њихових симпатизера. Поправилу били су то истакнути службеници бившег гра -ђанског режима. Неки од них су заиста иступали противупартизана почетком 1942. године. Но било је случајевада су ликвидирани и неки невини официри бившејугословенске војске који нису били испалили ни меткана партизане.39 Било је, међутим, ликвидација и право -славних свештеника. То је свакако наносило великуштету НОП-у, који је, управо, таквим радњама губио наугледу и популарности. Начин ликвидације је одудараоод патријархалних норми схватања ратног морала иморалног понашања.40 Како је својевремено записаоМоша Пијаде, Црна Гора је преко ноћи постала четничка.

Четници у Црној Гори су одговорни за сарадњуса италијанским окупатором, коју су објашњавали страхомод комунизма и његове диктатуре, што је квалификованонајпогубнијим именима. На то указује и најновија доку -ментација италијанске провинијенције из Рима.41 Ријечје о првим контактима четничког војводе Павла Ђуришићаса италијанским окупационим властима. Већ 11.01. 1942.године италијанска страна запажа да је овај четничкивојвода “успоставио неку врсту црногорске добровољачкеантикомунистичке милиције”(Milizia volontaria anticomunista).И запажа да то неће ићи лако “јер је врло мало Црного -раца који немају никога у комуни стичким редовима”. Идаље његова тежња за сарадњом са Италијанима јесредство… да би се ослабио комунизам; касније ће се борбаокренути против нас и то да би се васкрснула ВеликаЈугославија.42 “… Прави циљ коме он тежи, каже се даље

370 ПЉЕВЉА 1941 - 1945

37 Зборник НОР, III, 1, 137-139.38 Имам у виду књигу Милутина-Муја Шћекића У праскозорје слободе, Београд 1978.39 Конкретни примјери су прегледно дати у цитираној књизи Милете Војиновића, 30-54. Наводи примјере занимљивог дијалога док је био

могућ: “Шта то радите браћо, ако Бога знате. Зар је мало нама Србима што нас усташе, Турци, Шиптари, Мађари и други кољу и уништавају, нода се и ми међусобно убијамо и сатиремо. Видите ли да ће се србство уништити”. (32). Други детаљ: “… Kо више убије Срба , виши чин или положајдобије, а ко неће Србе да убија - биће убијен “. (44) Најзад и трећи детаљ, говори како је једна мајка доживјела породичну трагедију: “Ми смо ратзавршили. Ми смо га изгубили. Нека ратује ко год хоће. Ми нећемо никога тужити, нити се коме светити, нити ћемо коме зла пожељети.” (51)

40 Роман Душана Ђуровића Туга бињекташа, Подгорица, 2002. аналитички и свестрано ушао је у овај проблем. Цитираћемо дио текстаиз књиге др Ђ. Вујовића Црна Гора у народноослободилачком рату 1941-1945.: “Убијање ноћу, из засједе, у кући, кроз прозор или врата, илиупадом патроле у кућу, у кревету међу члановима породице и другдје, бацање убијених у јаме и шкрипове и други облици линчовања - били суопречни етичким принцима црногорског човјека, његовим исконским поимањем правде и слободе. У ликвикацијама је било линчовања и тучеоружјем или тупим предметима, за што налазимо потврду и у партизанским изворима…”. ( 143)

41 Радоје Пајовић, Павле Ђуришић, Подгорица, 2005. 42 Иза ријечи комуниста у документу је у загради стављена ријеч партизан. Није, међутим, јасно ко то дописује: писац документа или је

то појашњење аутора књиге. Запажамо, такође опредјељење саговорника за Велику Југославију, која није Велика Србија, што није случај сањемачком документацијом. Ту суштинску разлику као да не запажају поједини историчараи, или је, пак, превиђају из ваннаучних разлога.

Сл. 8 - Двије водеће политичке личности партизанскогпокрета у пљеваљском срезу: Миле Перуничић (чланИзвршног одбора АВНОЈ-а, секретар Президијума АВНОЈ-аи Велимир Јакић

у документу, јесте то да пробуди у црногорском народуосјећај везаности за Југославију…. борба против комунизмаје начин да се дође до тог циља”.43 Тако се комунизамсхвата и предста вља као заједнички непријатељ и четникаи Италијана.44 Тако се у овим разговорима наводе и ријечиПавла Ђуришића “да постоји само једна циљ ка коме самусмјерио свој живот - да згазим комунисте”, “то јест тријумфнацио нализма над комунистима”.45 На једном мјестусаопштава да је много побуњеника у области Пљеваља.46

У наведеним разговорима је било третирано ипитање става према Муслиманима, што је врло битно састановишта наше теме, јер су Пљевља мултиконфе -сионални крај. Павле Ђуришић је истакнути четничкивојвода у Црној Гори, па износи свој начелан став о овомпитању. “Тачно је, (стоји у другом документу који се попрви пут објављује), да сам… био против Муслимана, алисада немам ништа противу њих, јер је мој циљ борбапротиву комунизма… Данас, понављам, немам никаквихнеспоразума са Муслиманима”.47 И даље : “Познато је -објашњава он - да су у бившој југословенској краљевинипостојали декрети о равноправности међу народимаразличитих раса и религија. У ту су равноправност билиукључени и Муслимани, који су више пута били бољетретирани и од самих Срба, а да притом никад нијесупоказали своју захвалност, коју ни сада, као ни онда, непоказују, ни мени, а ни вама и спремни су да буду и вашии моји непријатељи”.48 Оптужио је комунисте “да сунаправили сукоб између Муслимана и његових ратника”,како би четници имали једног непријатеља више - “осимкомуниста (партизана) и Муслимане” и на тај начин“задобили знатну предност над четницима”. Занимљивоје истаћи да на сличан начин пише и гласило “Пустерија”у броју 2043 од 17.01.1942. године, па наводи да се “кому -нисти слободно и некажњено крећу у муслиманскимзонама”.49 Иначе се даље каже “да је лично настојао дапреговара са поменутим Муслиманима.50 У документуисте провинијенције који је датиран 31.03.1942. годиненаводи се да је са муфтијом Растодером имао састанак ида му је понудио склапање уговора између Муслимана иправославаца, којим би се смањиле расне и вјерскенетрпељивоисти. Ђуришић тврди да је Растодер одбацио

поменути уговор, те да Муслимани не желе ни ред низакон од православаца, већ борбу и пушку којом ћерегулисати односе… Ђуришић завршава тврдњом да јењегова жеља да успостави мир са Муслиманима, да се неби изазивале одмазде”… Муслимани често прибјегавајупљачки и насиљу. Неколико жена које су се изгубиле ушуми, стријељали су Растодерови Муслимани…” Поштоје према истом извору “муфтија Растодер започео борбу…хтио би да обнови уговор, а не (да) одговара силом”.51

Занимљиво је и још једно сазнање, које катего -рично казује: “Није тачно да Михаиловић командујесвим четницима, нарочито не онима Црне Горе”. И јошово, везано за будућност Црне Горе: “ Црна Гора не можесама живјети и она мора ући у аферу интереса Италијеили Албаније.”52 Оптужио је Југославију у фебруару да језа 20 година “успјела да произведе само комунизам”.Истина италијански извјестилац запажа да се Ђуришићево“политичко убјеђење данас у потпуности разликује” одпретходног, од прије мјесец дана.

Мимо других у земљи, четници су у Црној Гориостварили најинтензивнију сарадњу са италијанскимокупационим властима. 6. марта 1942. године сачињен јеуговор о сарадњи са италијанским окупатором о заје -дничкој борби “против комуниста и комунизма у ЦрнојГори”. Још прије њега П. Ђуришић је водио тајне разго -воре о чему је било доста говора. Најзад у јесен 1942.године четнички команданти су били у пратњи итали -јанског гувернера Пирција Биролија - приликом његовеинспекцијске посјете Црној Гори. У Манастиру Острогусу га дочекали пуковник Бајо Станишић и митрополитЈоаникије. Наведени контакти су завршени изјавом изкоје се види да је добијано оружје и муниција, требовањапа чак и плата за један број националиста, да је остваренакоординација оружаних снага на опера тивном плану,односно координирана борба за “укидање комунистичкеокупације” у прољеће 1942. године у којој је конкретнонаведена и зона Пљевља - Павино Поље.53

У пљеваљском крају постојали су повољниуслови за организацију четничког покрета у зиму 1941.године: близина штаба четника у Србији који су билимоћна војна организација, малобројна и млада органи -

ПЉЕВЉА 1941 - 1945 371

43 Р. Пајовић, Павле Ђуришић, 144. 44 Подсјећамо да је и Хитлер био велики антикомуста па је пактирао са Стаљином 1939. године. Да би се обрачунао са фашизмом као

заједничким непријатељем и Черчил као велики антикомуниста склопио је савез са Стаљином 1941. г. и остао му вјеран до краја рата, што јемогло да буде као искуство да се од два зла изабере оно мање.

45 Исто, 146-152.46 Исто, 160.47 Исто, 148. Каснији прогони су објашњавани осветом за учињене злочине муслиманске милиције над српским живљем.48 Исто. Темом о отуђености Муслимана у сопственој земљи на литераран начин пише Хусеин Башић у роману Туђа земља.49 Исто, 166. 50 Река Шакман, Јусуф Ћоровић, Осман Растодер, Мула Растодер, Абдулах.51 Исто, 200-202.52 Исто, 172.53 Исто, 194.

зација КПЈ, негативни ефекти велике погибије парти -зана у нападу на Пљевља и др. Још у новембру 1941.године основане су илегалне организације у пренћанској,бобовској, косаничкој, илинобрдској, хоћевинској имељачкој општини, које су се у децембру легализовале.Од људства из Пљеваља и непосредне околине формиранје Брезнички четнички одред, а потом и четничка чета уМељаку, која је прерасла у батаљон јануара 1942. године.Касније је дошло до оснивања четничког корспуса заподручје Пљеваља, Прибоја и Пријепоља. За командантаје постављен Радоман Раилић, а за начелника ШтабаБогдан Церовић. Сви су они радили на бази програмаДраже Михаиловића и познатих инструкција у којима сечетници квалификују као настављачи бивше Југословенскевојске. Југословенска влада у Лондону је 15. новембра1941. године поставила пуковника Дражу Михаиловићаза команданта југословенске војске у отаџбини. Потом је7. децембра 1941. године унапријеђен у чин генерала, а ујануару 1942. постављен је са министра војске, морна -рице и ваздухопловства Краљевине Југославије. У томсвојству позвао је све да се прикључе његовим једи -ницама “у борби против окупатора”, полазећи о намјериКраљевске владе о обједињавању четничких и парти -занских снага под његовим вођством. Имао је и подршкуЗапада који га промовише крајем 1941. и почетком 1942.године за једног од три најпопуларније војсковође у IIсвјетском рату”.54

Организоване четничке јединице у пљеваљскомкрају супротставиле су се партизанским снагама. Иако суговорили да се неће светити, у пракси је било другачије.Честа убиства са обије стране су заоштравала њиховемеђусобне односе. Четничка одговорност је била тимвећа што се одвијала у вријеме повећаних окупаторскихрепресалија. При томе мислимо на стријељања рањениканакон пљеваљске битке 1. децембра 1941. године, много -бројна хапшења осумњичених у прикривању партизана ињихових депортација у затворе и логоре Црне Горе,Албаније и Италије, какву је судбину доживио и мој отац- тога се сјећам као дјечак. Околна села су прво билаопљачкана а затим и спаљена. Народ је остављен сасвојим невољама, о чему ће бринути нова народна власт.Као примјер тих све оштријих репресалија наводимосљедеће детаље: Један италијански војник пише својимау Италији: “Уништили смо до темеља све, не штедећиневине… Сваке ноћи убијамо читаве породице батинама

или оружјем. Покушају ли само да макну, пуцамо безпардона, па ко погине - погине”. На тај начин они суизвршавали позната наређења својих претпостављенихда “стријељање остаје правило. Овлашћење да се заро -бљеник остави у животу - само је изузетак”. На понудупартизана да се изврши размјена заробљеника генералЂовани Еспозито, командант гарнизона у Пљевљима,одговара пријетњом 30.12.1941.: “Обавјештавам вас да ћеза једног стријељаног официра - бити стријељано 50, а завојника 10 грађана”. Ова пријетња је у јануару 1942.године претворена у општу наредбу гувернера Црне Горе- генерала Пирција Биролија да ће ”у случају напада налица која припадају оружаним снагама: 1. за једногубијеног или рањеног официра бити стријељано 50цивила. 2. За једног убијеног или рањеног италијанскогподофицира или војника бити стријељано 10 цивила”.Године 1942. објавили су “списак уцијењених одметника”са преко 80 имена, међу којима су били из пљеваљскогкраја: Голубовић Маринко (20.000 лира), Јакић Велимир(100.000), Кнежевић Велимир (Волођа) (50.000), КнежевићВладимир (50.000), Радовић Милован (20.000 лира).55

Италијанске казнене експедиције су прво пре -тресле град, затим оближња села и тако угрозили ширеподручје Пљеваљског краја. Водичи су им били из редовамуслиманске милиције који су показивали партизанскекуће које су италијански војници пљачкали и палили.

Занимљиво је истаћи како је италијански гувер -нер за Црну Гору гледао на сарадњу са четницима, којеон назива српским националистима, односно како јевидио положај Црне Горе у овим условима. Он сматра даЦрна Гора нема услова за “независну црногорскудржаву” којој недостају основни предуслови за друштвено-економску егзистенцију, пошто је отпала очекивана идејада се прошири на херцеговачки појас (Билећа, Гацко),дио Санџака са Новим Пазаром, Метохију - макар уграницама њеног самосталног живота, Улцињ и БокуКоторску. Зато је такву каква је и колика, треба анекти -рати Италији, у облику провинције типа Љубљане. Притоме Бироли сматра да је за Италију боље подржаватиСрбе и Црногорце, него Хрвате и Албанце.56 ЈачањемСрбије на Балкану и развијањем црногорске луке наЈадрану могло би се “искористити за јачање италијанскогутицаја све до доњег тока Саве и Дунава. У противномстварањем малих и нових “државних” творевина “створенесу вештачки заокружене области, међусобно политички

372 ПЉЕВЉА 1941 - 1945

54 О томе сам писао 1981. године у књизи Народна власт у Црној Гори 1941-1945. Између осталог и зато је био одликован у САД највећимодликовањем које се додјељује странцима, које је тек ове године уручено његовим потомцима.

55 Наведено према прилогу Зорана Лакића Размјена ратних заробљеника у Црној Гори у току НОР-а, Војно-историјски гласник, Београд,бр. 1/1967, 69/116.

56 Драган Ненезић, Југословенске обласати под Италијом 1941-1943, Београд 1999, 80-82. “Од свих балканских народа Срби су, по моммишљењу - каже Бироли - без обзира на њихов суров карактер, још најбољи. Хрвати су подли и дволични, прави лицемери и кукавице, насупротратничком и витешком духу Срба и Црногораца”.

и економски изоловане и слабо повезане, па самим тими неспособне за било какве облике самосталног поли -тичког или економског организовања”.57

У сваком случају црногорски сепаратисти СекулеДрљевића потиснути су из политичког живота јер јеоцијењено да немају упоришта у народу, односно дамного већи утицај имају присталице бивших грађанскихпартија, које су Италијани називали националистима.Њих је требало придобити за борбу противу народно -ослободилачког покрета, кога су Италијани називаликомунистичким. Интересантно је виђење познатогфедералисте др Ива Јовићевића (објављено у Архивскимзаписима - Цетиње бр. 1-2/2003, стр. 155-172), које ћемодијелом цитирати: “Могу позитивно рећи да је у пркоссвим најављивањима од стране Италијана и Њемаца дасе створи искрена сарадња између федералиста и бјелаша,односно четника до те сарадње нигда није могло доћи. Аније могло доћи усљед тога што смо ми федералистисматрали четнике за наше непријатеље број 1, те каотакве опасније од окупатора, пошто смо вјеровали да ћеокупатор, кад тад, изаћи из Црне Горе, а да ће четнициостати и да ће, ако дођу енглеске трупе узети потпуну власту њихове руке, па у том случају поубијати све виђенијељуде из редова федералиста и партизана…”

Црногорски четници и посебно њихова органи -зација у пљеваљском крају користили су насталуситуацију за јачање свога утицаја. Посебно настоје даспријече “ма какве револуцинарне акције до доласкалегалне владе, када (ће) јој предати власт”.58 ПавлеЂуришић је наименован за команданта четничких снагарегиона у који је ушао и пљеваљски крај. У пљеваљскомкрају у новембру 1941. године како смо истакли, основанесу четничке организације у већини општина. Овејединице су почетком 1942. године прерасле у батаљоне.Нападају се истакнути руководиоци НОП-а на терену. Попринципу “и са црним ђаволом против комуниста”. Укоординираним акцијама са италијанским окупационимснагама успјели су да овладају овим подручјем, дапрактично ликвидирају слободну територију.

Диференцијација међу снагама отпора узела једруги ток и имала други карактер. У жару грађанскограта заборављало се на обећани политички програмнароду који се налазио на обје стране фронта. Умјестопрокламоване борбе за слободу и демократију, загазилосе у насиље и терор, који су били толико изражени да се

често заштита тражила код декларисаног и стварногнепријатеља: четници од комунистичког терора а мусли -мани од четничког. У сваком случају партизани су билиприморани да привремено напусте Црну Гору 1942-1943.године.

Организација живота на ослобођенојтериторији

Током јесени 1941. и на прољеће 1942. године упљеваљском крају се доста радило на организацијинародне власти и живота на ослобођеној територији.Иницијативе су прво долазиле из шокрајинскогруководства НОП-а Црне Горе а онда и још више одцентралних органа, јер је, како смо то већ истакли,Санџак и Пљевља у њему осамосталио од таквих органаЦрне Горе и био директно везан за централне органеземље. Но и централни органи у земљи остваривали сусве више контролу на читавом подручју земље. У писмуделегата Централног комитета КПЈ и Врховног штаба од13. новембра 1941. године руководству Санџака и Пљеваљасе каже: “Чим очистите окупирани териториј - одмахприступите формирању народне власти онако као што сето ради у ослобођеној територији Србије”.59 Так сестварала мрежа НОО. Прво су основани сеоски НОО уопштини премћанској, а затим и општински.60 На сличанначин су изабрани сеоски и општински одбори уКосаници 25.јануара 1942. године. А затим и у ИлиномБрду, Бољанићама, Буковици, Матаругама и Мељаку.Средином јануара 1942. године у Маочу је изабранСрески НОО Пљевља. Тада је у Црној Гори било 10среских одбора; само нису постојали у Андријевици,Беранама и Подгорици. Највише је било сеоских, јер се укоришћеној документацији каже да су основани “у свимселима”, “свим селима сем приградских” итд. У одборимасу ангажовани родољуби разних професија, социјалнеструктуре, националне припадности, вјероисповјести иполитичких убјеђења. Приликом избора су полагализаклетву. Њихов рад је био бесплатан. Има примјера дасу подносили оставку на свој положај а и да су крити -ковани, па и смјењивани због неактивности. Један командириз битке на Пљевљима, тужен је од одбора - за лошекомандовање, па је одлучено да му се више не повјеравајуруководеће дужности.61

ПЉЕВЉА 1941 - 1945 373

57 Исто, 83.58 Цитат преузет из књиге др Ђура Вујовића Црна Гора у народноослободилачком рату 1941-1945, Подгорица 1997, 86. 59 Зборник НОР, III, 1, док. бр. 56.60 Завичајни музеј у Пљевљима посједује добру грађу о оснивању и раду НОО коју сам детаљно користио у припреми моје наведене књиге

Народна власт у Црној Гори 1941-1945. Грађу из осталих архива у земљи и посебно из Војноисторијског института у Београду сам својевременоуступио Музеју - Пљевља.

61 З. Лакић, Народна власт…, 144.

Народноослободилачки одбори су оснивани наразне начине: постављањем, именовањем, бирањем.Прокламовани критеријум је био - оданост народноосло -бодилачкој борби и лични ауторитет. Но било их је којинису испуњавали наведене критеријуме, па су крњилиуглед нове власти. Жене и омладина од 18 годинастарости стекли су право гласа.

Ваља констатовати да су оснивани и војно територи -јални органи власти, који су бринули о бројним потребамавојних јединица. Попуњавање новим борцима, брига орањеницима, прикупљање оружја и муниције, о транспортуи др. Команде мјеста су постојале у Косаници и Маочу. Ујануару 1942. године при командама мјеста су основанепосадне чете, умјесто ранијих сталних сеоских стража. Упочетку се доста лутало у тумачењу компе тенција НОО,војнопозадинских органа и војних јединица. По инстру -кцијама Покрајинског комитета КПЈ с краја 1941. “народно -осло бодилачки одбори (су) потчињени оружанимпарти занским јединицама - почев од вођа (па) даље”.Услиједила је интервенција Централног комитета КПЈ иоцјена да су партизанске јединице, уствари, ору жанасила народне власти. Сеоске страже су контро лисалетерен дању и ноћу. Почетком априла 1942. године овакоје Срески НОО Пљевља формулисао њихов задатак: “Сеоскестраже су оружани органи НОО. Служе за одржавањереда на својој територији. Врше ноћна патро лирања уциљу хватања шпијуна, пљачкаша и других народнихнепријатеља. Сумњива лица приводе најбли жем НОО,који ће их испитати и по потреби спроводити најближојпартизанској јединици”.62 У једном другом распису СрескогНОО Пљевља се каже: “Све ствари имају се дешаватипреко одбора”.

Народноослободилачки одбори су имали сталнепросторије у којима су се, по правилу, увијек налазилипредсједник, секретар и благајник. Срески НО пише 10.априла 1942. године општинском НОО Косаница: “Одмахотворите своју канцеларију, тако да би грађани зналирадно вријеме, гдје се налазите, а не да вас траже по кућама”.У сеоским НОО, пак, било је организовано дежурство,обавезно за све одборнике. Курирска служба је, такође,функционисала. Сваки сеоски одбор у пље ваљском крајуимао је по два курира - један је био веза са општинскима други са среским одбором. При општин ским одборимапостојали су курири који су одржавали везу са среским НОО.

Оволика институционализација НОО могла јебити опасност њихове бирократизације, што се благовре -мено критиковло. Тако се критикује НОО у Бељковићима:

“Тај одбор само сједи у канцеларији и ништа не ради…Ако овако даље продужите довешћете себе до тога да ћетебити смијењени.” Исто тако Општински одбор у Пренћа -нима казнио је у мају 1942. године поједине сеоскеодборе због неуредног обављања курирске службе.

Међу најважнијим задацима НОО била је брига овојним јединицама. Срески НОО Пљевља пише 13. маја1942. године свим општинским одборима да “требасвима да је јасно да данас сва наша снага лежи у војсци,да је наша цела имовина и сигурност, такође, у војсци”. Иборба противу глади која је пријетила и војсци и народу- била је прворазредни задатак народноослободилачкиходбора, нарочито након Острошке скупштине 8. фебруара1942. године. Вођена је перманентно и систематски.Срески НОО Пљевља априла 1942. године захтијева однижих органа власти на својој територији да поднесудетаљне извјештаје о имовном стању грађана, о залихамажита са мишљењем да ли су “грађани пријавили тачносвоју имовину”. У том смислу Општински одбор у Косанициевидентира 47 угрожених породица и јавља да их већ имакоји су угрожени да умиру од глади. И у селу ЂурђевићаТари и Пушањском долу 70 породица је тражило хитнупомоћ од органа народне власти.

Полазећи од начела - “ако се буде гладовало - свићемо гладовати”, срески НОО Пљевља инсистира кодопштинских НОО да не дозволе “да поједини грађаниостану без парчета хљеба”. У том смислу примјењује сехитна интервенција у најтежим случајевима глади иприпрема дугорочни програм за његово рјешавање укоме су означени: штедња, прикупљање добровољнихприлога, премда је народ већ био довољно исцрпљен.Тако срески НОО Пљевља тражи од сеоских одбора “даодборници одмах пођу и почну прикупљати добровољнеприлоге за сиромашне избјеглице и партизанске поро -дице”. Затим уписивање зајма, конфискација животнихнамирница - гдје се појављује виша од нужног минимума”,реквизиција по утврђеним упутствима покрајинскихоргана власти. Срески НОО Пљевља 22. маја 1942. годиненаређује свим општинским одборима да од сваке поро -дице прикупе по 2 кг. жита за потребе војске.63 Конфи -скација имовине примјењивана је као принудна мјерапрема “свим непријатељима” која категорија је детаљнообјашњена Фочанским прописима из фебруара 1942.године и наређењу Главног штаба НОП одреда за ЦрнуГору и Боку од 2. марта 1942.године.64

У дугорочни програм борбе противу глади билаје сјетва пољопривредних површина. Срески НОО

374 ПЉЕВЉА 1941 - 1945

62 З. Лакић, Народна власт…, 170.63 Занимљиво је истаћи да је Пленум Пренћанског НОО разријешио 15. фебруара 1942. дужности једног свог одборника и казнио га зато

што је при попису изоставио материјална добра свога имућнијег пријатеља. 64 З. Лакић, Народна власт…, 186.

Пљевља извјештава да је “питање усјева на цијелојтериторији среза… до сада решавано и успешно решено”.И војне јединице су учествовале у прољећној сјетви.Инсистирало се да ниједан комад земље не треба даостане необрађен.У истом смислу осниване су и сточнефарме. У писму Среског НОО Пљевља од 9. маја 1942.године овако су прецизирани њихови задаци:

“На подесном мјесту на територији те општине,гдје је добра паша и гдје је близу неко имање конфи -сковано, на коме се може вршити напасање јагњади,направите простране торове, ако већ не постоје, и колибе,да би се смјестила извјесна количина партизанскиховаца, које ће се мусти на рачун Штаба одреда, а запотребе наше народноослободилачке војске, којој морамои хоћемо да посветимо пуну пажњу. Ако има више оваца,те би било исувише много да се држе на једном мјесту,онда се има формирати катун на два мјеста. Водитерачуна да катуни буду на сигурном мјесту… како би стокабила обезбијеђена. За планинке наћи поштене и сиромашнежене, које ће савјестно схватити своју дужност и које доброотправљају посао. Чобане наћи савјесне и поштене младићеили дјевојке које ће добро вршити свој задатак. Овцемусти и одмах млијеко сирити те правити добар масни сир,који ће се вјероватно одмах слати на положај војсци. Уко -лико бисмо имали соли, ми ћемо је доставити на употребу”.

У богатој архивској документацији о овом питањунисмо наишли на податак да је неко умро од глади у пљеваљ -ском крају и на ширем подручју слобдоне територијеЦрне Горе.

У циљу организације цјелокупног животаослобођене територије народноослободилачки одбори суразвијали и судску власт. Судило се о разним предметима,како ће се то видјети у даљем излагању. углавном, поправилима обичајног права. Судије су имале извјеснуправну културу а морале су бити угледни и поштениљуди. Ситније преступе рјешавали су сеоски одбори,општински су се бавили мало сложенијим питањима асрески НОО је имао право да доноси чак и смртнупресуду, углавном, за дјела издаје. Срески НОО Пљевља,оснажио је, тако, 24. априла 1942. године смртну пресудукоју је донио Пренћански општински народноосло -билачки одбор.65 Казне су могле бити и условне. Највишесу изрицане у натури, затим принудни рад, рјеђе су биленовчане јер је владао прави монетарни хаос. Већ смонавели случај кажњавања због лошег командовања уПљеваљској бици, 1. децембра 1941. године. Објашња ваноје да казне имају васпитни карактер. У неким случајевимапак имале су обиљежје одмазде, па су изво ђене и јавно.

Рјешавајући бракоразредни спор, сеоски НОО изПоткрајаца је одмјерио да муж, на име издржавањаразведене жене “има дати …. једну краву с телетом и попола килограма жита дневно, а тако исто да да годишње10 кг. вуне за прављење одела а за обућу - за 2 месеца поједне опанке и да јој се додели: један котао, једна ћаса,једна кашика и двије карлице”. Општински НОО уБељковићима преиначио је ову одлуку у смислу да семуж “примора да је (жену) поврати себи, као својузакониту жену и да је држи као жену, а не као најамницу.С тим ако је не хтедне примити као жену, да се узме полаод читавог покретног дијела Н(мужа) и да се дадне М(жени)”. У једном другом случају Општински НОО Пренћаније 3. маја 1942. године потврдио одлуку Сеоском НОО опринудном раду окривљеног. Пренћански НОО је 15.априла 1942. године отпустио из службе свог одборниказато то је “ометао правилан ток рада и реда у позадини”.

Органи народне власти су се у овом периодубавили и другим питањима везаним за организацијуживота на ослобођеној територији: регулисање тржиштаи слободне размјене, сузбијање шверца, одржавање везеса позадином на прикупљању лијекова, обавјештајнихподатака о окупатору, о расположењу народа и дизањуњеговог борбеног морала. и др.

Наравно да је њихов обим рада сужаван како сесмањивала слободна територија. У вријеме једногоди -шњег одсуствовања партизанских јединица из ЦрнеГоре, односно реокупације њене територије, неки од њихсу прешли на рад у илегалним условима, у коме је доми -нирала политичка активност. О утицају таквога рада нанарод, рјечито говори и оцјена генерала Блажа Ђукановићаод 28. јуна 1942: “Када би у садашњој ситуацији узели уобзир вољу црногорског народа за самоопредјељење,сигурно је да би црвени добили борбу са 90%”.66

Пљевљаци у санџачким бригадама

Због неповољне политичке ситуације у Црној Горипочетком маја 1942. године из Фоче је стигао у ПивуВрховни штаб, који је сматрао да је Санџак могаопослужити као база за прехрану партизанских јединица,па га је свакако требало сачувати од велике и бројнеофанзиве италијанских снага помогнутих са локалнимчетничким јединицама и муслиманском милицијом.Догађаји су, међутим, утицали да се брзо одустане одовога плана. 20. маја 1942. године на Жабљаку јеодржано још једно важно политичко савјетовање којим

ПЉЕВЉА 1941 - 1945 375

65 У образложењу се наводи: “Пресуда је одмах извршна и казну треба одмах извршити пред збором грађана кметије Поткрајачке…Пресуду извршити у року од 48 часова…

66 Цитат преузет из књиге З. Лакића, Народна власт…, 224.

је руководио врховни командант Тито. Из санџачкогруководства су присуствовали Велимир Јакић и ВојоЛековић. Услиједила су партијска упуства и војничкисавјети, али без резултата за поправљање политичкеситуације, па је Тито истога дана јавио Коминтерни: “ Миморамо извући велики дио батаљона из Црне Горе - дане би били уништени”.67

На тромеђи се тада налазило укупно око 5.000бораца, од којих више од половине из Црне Горе. Одприспјелих бораца из Санџака основана је 5. јуна 1942.године код Шћепан Поља Трећа пролетерска санџачкаНОУ бригада, која је бројала преко 900 бораца, од којихпреко 550 из пљеваљског и бјелопољског краја - двабатаљона су била пљеваљска. Према сјећању ДаницеРосић Абрамовић, носиоца “Партизанске споменице 1941”,- у састав бригаде је ушло и 131 другарица из Санџака”.68

У сваком случају тада је и у тим условима 19. јуна1942. године Врховни командант донио одлуку о походупролетерских бригада у Босну.

Оснивање нових партизанских јединица одбораца из пљеваљског краја и његове шире околине биоје добар знак да ће се партизани поново вратити на овепросторе, када се промијени политичка ситуација збогкоје су били приморани да напусте Црну Гору. Таквувизију имало је и локално и регионално руководство,које су погрешним потезима дијелом допринијеланеповољном развоју актуелне политичке ситуације. Намеђународним фронтовима II свјетског рата мијењала сеглобална политичка и војна ситуација на штетуфашистичких агресорских снага, што ће се одразити и најугословенско ратиште, на ратиште у Црној Гори ипљеваљском крају. Управо тада се мијењао и однос и

376 ПЉЕВЉА 1941 - 1945

67 Цитат преузет из књиге др Ђура Вујовића, Црна Гора у народноослободилачком рату 1941-1945, Подгорица 1997 161.68 “Полимље” од 4.07.1975, Учешће жена Санџака у НОР-у.

Сл. 9 - Мост на Ђурђевића Тари, срушен 6. маја 1942. године по наређењу Врховног штаба и Јосипа Броза Тита

четничког покрета који наставља борбу још жешћу негодо тада, оцјењујући да је дошло вријеме коначног обра -чуна са супарничком страном у братоубилачком гра -ђанском рату. Малобројна герила у пљеваљском крајунаставила је борбу у илегалним условима, док суновоосноване бригаде састављене од бораца и изпљеваљског краја кренуле у борбени марш у другимкрајевима јединственог југословенског ратишта.

Трећа пролетерска санџачка бригада, основанаје, како је наведено, 5. јуна 1942. године код ШћепанПоља. За команданта бригаде постављен је Владимир-Волођа Кнежевић а за замјеника Миле Перуничић.Политички комесар је био Велимир Јакић а његовзамјеник Војо Лековић, кога је касније замијенио РифатБурџовић-Тршо. Имала је пет батаљона од којих два одсастава бораца из Пљеваља. У њиховом командномсаставу били су Љубомир Меденица и Мирко Пејатовић,односно Велимир Кнежевић и Данило Јауковић. Одмахсу кренули на извршавање борбених задатака широмземље. Нарочито су се истакли у познатим борбама за

Прозор, Купрес, Мркоњић Град. Бригада је учествовала иу бици на Сутјесци јуна 1943. године и имала 282погинула борца и 300 рањених. У септембру је попунилапроријеђене редове новим борцима из Санџака коме севратила борбеним маршем у септембру и октобру 1943.године и у саставу II пролетерске дивизије учествовала уослобођењу Пљеваља, Бијелог Поља, Пријепоља, НовеВароши, Колашина и Берана. И у наредном периодуводила је у истом региону успјешне борбе против Њемаца,четника и муслиманске милиције, како духовито биљежиједан партизански пјесник “од четника - шубараша, одхрватских злих усташа, муслиманских харамбаша”.69

Укупни борбени пут Треће санџачке пролетерске бригадеизносио је 20.000 км. У њеним редовима борило се око10.000 бораца од којих је до краја рата маја 1945. годинепогинуло 3.000, а међу њима 433 који су ступили у њенередове на дан оснивања. Дала је 20 народних хероја аодликована је високим ратним одликовањима: Орденомнародног хероја, Орденом народног ослобођења и Орденомбратства и јединства I реда.

ПЉЕВЉА 1941 - 1945 377

69 Преузето из книге Бранка Ј. Кркељића, Санџачке легенде, 318.

Сл. 10 - Владимир Кнежевић - Волођа, официр, командант Трећепролетерске санџачке бригаде, прогашен за народног хероја

Сл. 11 - Данило Јауковић, правник, командант 37. дивизијеНОВ Југославије, проглашен за народног хероја

Од санџачких партизана основане су још двијепролетерске НОУ бригаде. У ослобођеним Пљевљима јеоснована IV пролетерска санџачка бригада 1. децембра1943. године - на двогодишњицу чувене Пљеваљске битке.Имала је четири батаљона и око 750 бораца. За коман -данта је именован Милан Абрамовић а за политичкогкомесара Живко Жижић. Замјеник команданта је биоЧедо Друловић а комесар Вељко Мартиновић. Дејство -вала је у ширем рејону Таре, Дрине и Лима противњемачких елитних јединица, четника и муслиманскемилиције. У јесен 1944. године водила је борбе на ширемпростору Ужица. Крајем 1944. године нарасла је на петбатаљона и имала око 3.000 бораца. Одликована је Орденомза народ са Златном звездом и Орденом братства ијединства са Златним вијенцем. Била је под непосредномкомандом Главног штаба за Санџак до 4. марта 1944. азатим у саставу 37. дивизије.

У састав 37. дивизије ушла је и Пета санџачка НОУбригада, након свог оснивања 21. августа 1944. године у

Жичи код Прибоја. Имала је 4. батаљона и 517 бораца надан оснивања. Њен командни састав чинили су коман -дант Данило Јауковић, комесар Живко Џувер, замје никкоманданта Вукосав Бошковић и замјеник комесараЈосиф Струњаш. И ове бригаде су дјеловале на ширемпростору земље, премда су при крају рата биле орјенти -сане на борбу са непријатељем на подручју Санџака ипосебно околине Пљеваља. Крајем 1944. годинепопуњена је новим борцима из Санџака и имала 5.батаљона са око 2.500 бораца. У завршним борбамаослобођења земље учествовала је у познатој Сарајевскојоперацији априла 1945. године. Одликована је Орденомза народ са Златном звијездом. Остаје отворено питање иза фундаментално проучавање - зашто се не оснивајумуслиманске бригаде, тим прије што Муслимана има узавидном броју и у саставу партизанских бригада, каошто их има и у четничким јединицама.

Након оснивања III пролетерске санџачке НОУбригаде поставило се врло занимљиво питање ширегзначаја и добило још занимљивији одговор који задире упитање уређења будуће федерације, односно усмјераваодносе Србије и Црне Горе. Врховни штаб је питао којојдивизији да припадне санџачка бригада и добио поучанодговор са потписом Велимира Јакића: “ Са војничкестране нама је свеједно да ли ћемо припасти Српској илиЦрногорској дивизији. Међутим мислимо да је оводонекле политичко питање Санџака. Политичко, јертреба оцијенити, да ли се Санџак више орјентише премаСрбији или према Црној Гори. Нама изгледа да је Санџаквише наслоњен на Србију него на Црну Гору, па уколикоби ова веза имала трајнији, а тиме и политички карактер,нама се чини да би било природније да санџачка бригадауђе у састав србијанских.”70

Иначе, бројно стање 37. дивизије на дан оснивањабило је око 2.300 бораца, углавном, са простора Санџака.Тај број се стално повећавао, па их је у децембру 1944.године било око 9.000, у марту 1945. - преко 10.000 а крајрата је дочекала са близу 12.000 бораца. Под њеномкомандом су били и партизански одреди са простораСанџака као и Санџачка бригада КНОЈ основана у де -цембру 1944. године. Првобитни командни састав чинилису Жарко Видовић - командант и Мило Јовићевићкомесар; њихови замјеници су били Никица Кнежевић иПавић Радовић.71

На свом борбеном путу водила је борбе противуокупатора, домобрана и усташа, четничких јединица уЦрној Гори и ван ње, муслиманске милиције и албанских

378 ПЉЕВЉА 1941 - 1945

70 Жарко Видовић, Трећа пролетерска санџачка , 185. Рећи ћемо, најзад, да се овај став објашњава на начин који доминира у расправамао садашњем статуту Санџака, што је примјетно у раду Хакије Авдића - Рифат Бурџовић - живот и дјело, Нови Пазар 2003.

71 Радован Вукановић, Други ударни корпус, Београд 1982, 439. По истом извору крајем фебруара 1945. командни састав 37. дивизијеимао је сљедећи изглед: командант Чедо Друловић, комесар Данило Кнежевић, начелник Штаба - Душан Филиповић.

Сл. 12 - Живко Џувер, гиманзијалац, комесар 37. дивизијеНОВ Југославије, проглашен за народног хероја

балиста. Укупно је имала преко 4.000 погинлих ирањених бораца, док су непријатељу нанијели много већегубитке: 50.000 мртвих, рањењих и заробљених. Дјело -вала је на ширем простору Санџака и безмало учестовалау ослобођењу свих његових мјеста. Учествовала је у по -знатој Сарајевској операцији и ослободила Рудо, Вишеград,Горажде, Рогатицу и друга мјеста у том дијелу земље.

Као што су се партизанске јединице из Санџака ипљеваљског краја бориле на ширим просторима заједни -чке државе, тако су исте јединице из других дјеловаземље долазиле на овај простор и бориле се противуистог окупатора. Њихова заједничка борба има таквообиљежје од свога почетка и манифестује га до коначногослобођења земље. То је била она побједничка опција,која се не може измијенити додатном шминком проху -јалих времена.

ПЉЕВАЉСКИ КРАЈ У УСЛОВИМА ЧЕТНИЧКЕ ДОМИНАЦИЈЕ 1942-1943

Ово је један од најдраматичнијих периода крозкоји је пролазио пљеваљски крај у условима антифа -шистичког рата и народноослободилачке борбе. Братоуби -лачка борба, уствари грађански рат, добија племенски,братственички, па и породични карактер. Италијанскеокупационе власти то користе и поново конституишусистем власти много суровији од претходног. Уз помоћвећ добро организованих четничких јединица обрачу -нали су се са малобројном партизанском герилом. Вишенего икада организовано дјелује пропаганда. Лансирајусе вијести да су партизани уништени свуда, па и у Босни.Упоредо су вршили масовне репресалије како би запла -шени народ одустао од било каквог вида отпора. Орга -низују се прогони, хапшења, интернирања, поједи начнаи масовна стријељања.

Конституисање окупационог система

У својим плановима да ојача свој систем власти начитавом простору поново окупиране Црне Горе, италијанскиокупатори су рачунали на помоћ и сарадњу свихантикомунистичких снага. Налазили су их у редовимачетничке организације, црногорских федера листа имуслиманске милиције, иако је међу њима постојала

битна разлика у процјењивању актуелног стања у ЦрнојГори након одласка партизанских јединица за Боснуполовином 1942. године. У сваком случају италијанскеокупационе снаге и све остале које су сарађивале са њима- престале су да гоне партизанске јединице наконњиховог напушања Црне Горе. Орије нтисане су наконсолидацију реокупиране територије Црне Горе исваког њеног дијела и конституисању новог системавласти. С тим у вези 24. јула 1942. године потписан јеспоразум о међусобним односима окупатора и покретанационалиста, које је представљао бивши бан и бригаднигенерал Блажо Ђукановић. Основан је Црногорскинационални одбор чији је основни задатак био “борба зауништење комуниста”. Договорено је и оснивање тзв.“летећих одреда” за борбу противу разбијених групапартизана који су остали за борбу на окупиранојтериторији, уствари да одржавају “ред и мир” и дапомогну оснивању органа цивилне власти - у бившимопштинама, које су били под надзором италијанскогокупатора. Ради лакше оперативности Црна Гора јеподијуељена у три четничке формације; Пљеваља субила у рејону четничког војводе Павла Ђуришића.72 Удуху наведених промјена генерал Еспозито је приступиостварању нових органа власти у пљеваљском срезу у којису ушли истакнути представници из редова Срба иМуслимана. На састанку од 27. маја 1942. године поста -вљен је задатак да што прије оснује власт у свимопштинама и селима, да се “комунистичкој опасностиконачно стане на пут”.73

Поред четничких формација које су биленајбројније у Санџаку су постојале још: муслиманскадобровољачка антикомунистичка милиција и албансканационалистичка формација звана - вулнетари. Четничкеформације су имале и тзв. илегалну војну организацијукоја би дјеловала након искрцавања јединица западнихсавезника на југословенску обалу у крајњем смислуваскрсавања негдашње монархије. За ту тајност, међутим,знали су и Италијани и касније њемачки окупатори и, уствари, све држали под контролом. Према њемачкимизворима које наводи др Ђуро Вујовић у својој већ цити -раној књизи, све ове јединице су имале око 20.000 војника.74

На истим задацима су били ангажовани и војно-судски органи: постојао је италијански Ратни суд наЦетињу, затим Ратни суд у Котору и тзв. “народни војнисудови” које су током јесени 1942. године замијенили“судови за заштиту народа”. Добро су покривали тери -торију Црне Горе, укључујући и пљеваљски крај.

ПЉЕВЉА 1941 - 1945 379

72 У једном моменту се десио инцидент на релацији четници - Италијани везан за ткз. четничку републику са центром у Колашину.Инцидент је, међутим, брзо изглађен.

73 Цитат преузет из књиге Прилог у крви…, 107.74 Др Ђуро Вујовић, нав. дело, 175.

У процесу пацификације окупираног подручјастварани су и органи цивилне власти по срезовима -срески начелници и општинама - предсједници. Крајем1942. године промовисани су предсједници општина каоједини носиоци власти на том простору. Изабрано је иадминистративно особље. До 22. јуна 1942. годинепостављена је власт у свим општинама пљеваљскогсреза, осим у једној. Предано је извршавала наређењаиталијанских окупационих власти. Локално гласило“Пљеваљски вјесник” обавјештава о свим тим активно -стима. Сви наведени органи цивилне власти - објективносу били подређени италијанским окупационим властима.Постављао их је гувернер Пирцио Бироли. Од краја 1942.године још више је порасла надлежност италијанскихокупационих власти. Објективно је окупатор имао власту градовима и приградским насељима, а на удаљеномсеоском простору власт су контролисали његови сара -дници које је обједињавао антикомунизам. Управо збоговакве сарадње италијански окупатори су били уприлици да знатно смање број ангажованих дивизија наовом подручју и укупни број војника. У љето 1943. годинеу Црној Гори је било само четири дивизије јачине око70.000 војника.

Обрачун са партизанском герилом

Врло су скромна документа о активности гериле,након одступања главнине партизанских снага из ЦрнеГоре половином 1942. године. Зато се ослањамо, углавном,на сјећања, иако су по природи ствари «кварљива роба»:временом блиједе а и субјективизам је њихов неминовнипратилац. Поуздана су, међутим, у сликању атмосфере,а она је била изузетно суморна. Основни задаци гериле субили развијање политичке активности на терену,одржавање везе са народом, извођење оружаних акцијаради ликвидације истакнитих колаборациониста, апосебно четничких команданата и по могућности ства -рање војних јединица. За њих је одомаћен назив - герила,иако није адекватан. Било их је свуда зависно од условау којима су се борили: климатских, политичких и,наравно, економских. У пљеваљском крају их је било пардесетина. Распоређени су по мањим групама и покри -вали су, углавном, мање приступачно сеоско подручје.Њиховим радом је руководио Обласни комитет КПЈ заСанџак, који је, такође, прешао у илегалу. У његовомсаставу су били истакнути кадрови из Пљеваља - РафаелоБатино и Данило Кнежевић. Обновљен је и саставсреског партијског руководства Пљеваља у коме су били

Комнен Церовић, Милорад-Мићо Зорић, Ђорђе Перуничићи Видоје Контић.75 Конституишу се партијске органи -зације у Маочу, Мељаку, Косаници, Буковици и Вашкову- са укупно 27 чланова.76 Нису биле добро међусобноповезане, а било је примјера да су биле оптерећене имеђусобним подозрењем, вјероватно због индиви -дуалног престижа. Таквих примјера има и у пљеваљскомкрају. Могли би бити мотив за литерарну причу. Њимасе бави Војо Лековић у свом дјелу Самоће када пише опљеваљској герили и посебно “случају Маринка Голубовића”кога је локално партијско руководство оптужило “дасарађује са четницима” и да зато по хитном поступку “миморамо рашчистити са Маринком”. Објашњавано је “дасе наша борба развија и све више поприма карактерреволуције, да ће пароле о народноослободилачкој борбиускоро бити замењене паролама о социјалистучкојреволуцији и да ће не мали број сапутника у досадашњојборби отпасти и наћи се тамо гдје класно припадају, утабору наших противника”. А Маринко је у борбу пошаоса читавом породицом, био угледан домаћин. “Цео свој

380 ПЉЕВЉА 1941 - 1945

75 Др Ђуро Вујовић, Организациони развој КПЈ у Црној Гори 1941-1945, Подгорица 1988, 59.76 Исто, 67

Сл. 13 - Италијански окупатор стријеља родољубе наСењаку у Пљевљима 4. маја 1942. године

иметак сам.. ставио на олтар ове наше борбе” - бранио сеи нападао: “Проверају ме они који су пошли са голимтуром и који немају шта да изгубе… Неће бити среће заонај покрет или партију у којој се може говорити једно, арадити друго… Ја више немам шта да изгубим, пошто суме ови оцрнили и образ ми укаљали”. Најзад је закључиода “овакви токови воде у сигуран пропаст”. И одбранио сепред друговима уз закључак “да сви они који су настојалида теку каријеру, каљајући образ поштених људи,доживјели су да се то блато нађе на њиховим лицима”.

Врло брзо се испоставило да су герилци билинедовољно припремљени за рад у непријатељској поза -дини, која је била добро организована и добро контро -лисана. Нису припремили права склоништа за тешкезимске дане који су наилазили. Слабио је њихов контактса заплашеним народом, који се све више дистанцираоод њих. Нису били уредно снабдијевани храном, коју сунајчешће сами прибављали и тако откривали својастаништа. Често су и поболијевали а није било услова занеопходну здравствену интервенцију. У таквим условима

тешко су могли дјеловати на подизање борбеног распо -ложења народа, који је био изложен јакој пропаганди оуништавању партизана у Босни и свуда гдје су постојали.У једно вријеме прибјегли су атентатима на италијанскезваничнике и њихове сараднике. И те акције су билеријетке и изведене на начин који се косио са патри -јархалним нормама.

На другој страни ово је било вријеме страховитогтерора окупатора кога су помагали националне четничкејединице и муслиманска милиција, који су налазилизаједнички језик “да се комунистичкој опасности коначностане на пут”. У локалном “Пљеваљском вјеснику”популарише се та сарадња, уствари прави хајка на беспо -моћне герилце. У истом гласилу читамо и слиједећитекст: “Италија хоће да нам учини историјску услугупомажући свима средствима да се спасемо од кому -нистичке напасти…”.77 Тако им је онемогућен сваки радна терену. Изоловани су од народа, који им дијеломокреће леђа. Организују се потјере и засједе. Откривају сењихова склоништа. Хватају их. Евентуално им органи -зују суђења. И, углавном, ликвидирају.

Међу првим жртвама пали су партијски функцио -нери Рафаело Батаина и Кажић који су стријељаниполовином јула 1942. године. Велики губитак је била ипогибија, односно заробљавање и стријељање 1.децембра 1942. године у Невесињу - Момира Јакића,Војина К. Јауковића и Бранка Мирковића, а одмах затиму Мркоњић Граду - Рифата Бурџовића, Волође Кнежевићаи Томаша Жижића. Неки илегалци су рађе извршилисамоубиство, него што би се предали својим гоничима -чекала их је иста судбина. У назначеном периоду герилаје у Црној Гори претрпјела велике губитке. Рачуна се даје у току зиме 1942/1943. године погинуло, стријељано изаробљено око 200 герилаца, што се, уосталом и наводиу извјештају Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору иБоку од 20.02. 1943. године. Исти извор каже да јепогинуло, стријељано или заробљено до 330 члановаКПЈ у периоду од средине 1942. до прољећа 1943. године.Међутим, остало их је још до 400 претежно недовољномеђусобно повезаних.

Герила ни у пљеваљском крају није испунилапостављене јој задатке. Можда и зато што су билинереално планирани. Неоправдано је игнорисана чиње -ница да је и на овом простору већина народа префери -рала антикомунизам, који је, као и у случају НОП-априкупљао припаднике и Србе и Муслимане. Подржаваоих је италијански окупатор по опробаном систему Prodomo sua.

ПЉЕВЉА 1941 - 1945 381

77 Цитат преузет из књиге Мирка Ћуковића, Санџак, Београд 1964, 329.

Сл. 14 - Данило Кнежевић, члан Обласног комитета КПЈ за Санџак

Масовне репресалије

У Црној Гори је у периоду од љета 1942. до љета1943. године изграђена права мрежа логора и затвора.Појачане су репресалије које су добијале све масовнијикарактер. Народу се пријети да ће главом платитисарадњу са позадинским радницима: “Ако се неко ухватии позитивно се утврди да је носио храну комунистима,прикривао их или у ма чему помагао - стријељати гаодмах на лицу мјеста.”78 Неколико дана касније се тражида се “доставе спискови лица која су припадала НОП-у,или су га пак помагала, ма у ком периоду.79 Таква лицасу упућивана на присилан рад. Сјећам се као дјечак да суу транспортним камионима пјевали - Збогом мајкозбогом роде / Не враћам се до слободе. У наредбамачетничких команданата најављивала се “бескомпромиснаборба против комунистичког и анархистичко-разбојничко-јамарског режима и савршено поштовање и лојалностпрема италијанским војним властима”. У другој поло -вини јула 1942. године италијански гувернер ПирциоБироли посјетио је један број мјеста сјеверне Црне Горе,међу којима и Пљевља.

У даљој фази репресивних мјера 29. септембра 1942.године формирају се четничка потјерна одјељења којима јестављено у задатак “да крстаре околним тереном и претражујуу циљу хватања партизанских групица, проналажењењихових скровишта и пребивалишта” - како се наводи унаредби. У истој функцији је Уредба о одметницима ињиховим јатацима која је донесена 7. децембра 1942. године.У њој се каже: “Свако је овлашћен одметника убити…Одметник и његов јатак за само одметништво или јатаковање- без обзира да ли су извршили и које друго кривично дјело,казниће се смрћу или робијом”.80

15. јуна 1942. Италијани и четници су чакзапалили партизанску болницу у Изгори у којој сустрадали тешки рањеници. Попаљена су и “партизанскасела” у пљеваљском крају а становништво хапшено иинтернирано. Крајем новембра 1942. године извршен јемасакр муслимана у селима Орља, Глисница и Буковица.Почетком фебруара 1943. године учињен је масованзлочин над муслиманским живљем у пљеваљском крајукојом приликом је страдало 127 села и заселака са око1.508 кућа за становање и око 4.484 помоћних објеката.81

Италијанска дивизија „Пустерија” из Пљеваљаизвршила је на Јабуци послије пљеваљске битке масовностријељање одраслих жена и највише дјеце. Палили суњихове куће, након што би их опљачкали. Запријетили

су да ће одпремити у логоре породице свих партизанакоје се налазе у Пљевљима. Чак су направили и списакуцијењених партизана о чему смо писали у претходнимдјеловима. Прописује се интернација цивилног стано -вни штва у случајевима “гдје нијесу успјели покушајипацификације” “како би ударили зло у коријену”. “Сврси -сходно би било приступити интернацији у Италијивиђених обитељи, које имају неког свог члана међуодметницима”. Ближа родбина неког припадника НОП-а проглашена је таоцима. И 4. маја 1942. године уПљевљима је стријељано 33 родољуба који су били држани

382 ПЉЕВЉА 1941 - 1945

78 Хронологија догађаја, 345. 79 Исто, 349.80 Исто, 363.81 Исто, 370.

Сл. 15 - Поручник Вермахта Курт Валдхајм (у средини) са официрима италијанске дивизије Пустерија у Пљевљима(до сада необјављена фотографија из Канцеларије заспецијалне истраге Америчког Министарства правде, издокументације публицисте Данка Васовића)

као таоци. На злочин их је подстицао италијански гувер -нер Црне Горе који у априлу 1942. године позива својеподанике на појачане репресалије: “Војници Италијекоји се борите у Црној Гори… Запамтите да је непријатељсвуда: пролазник кога сретнете и који вас поздравља,жена којој приђете, домаћин који вас угости, гостио -ничар који вам продаје чашу вина… Не сажаљевајтебиједу народа у чијој сте земљи ви данас окупатори”.82

Од значаја је констатовати да је у наведенимрепресалијама учествовао и гестаповски обавјештајац -поручник Курт Валдхајм, који је два пута дуже боравио уПљевљима: први пут у 1942. години када је стријељано30 талаца и други пут 27. јуна 1943. године када јестријељано још 30 талаца. Први пут је био при Штабуиталијанске дивизије “Пустерија” када се директно стараоо испоручивању “заробљеника за логор на Сајмишту”;други пут је био у њемачком оперативном штабу при XIVиталијанском армијском корпусу. Курт Валдхајм за те идруге злочине - био је проглашен 18.XII 1947. године заратног злочинца. Као таквог га је регистровала 1948.Комисија за ратне злочине Уједињених народа. Године1952. је стављен на листу непожељних у Југославији. Паипак је 1972. године добио високо југословенско одли -ковање - Орден југословенске заставе са лентом - тада јевећ био генерални секретар ОУН. У његову биографијује, дакле, на врло конкретан начин инкорпорирана иисторија Пљеваља у рату 1941-1945. године.

ПЉЕВЉА У САНЏАКУ 1943-1945.НЕДОВРШЕНИ АУТОНОМНИИНСТИТУЦИОНАЛИЗАМ

У периоду 1943-1945. године Пљевља добијају наранијем историјском значају. И сада су постала центарувијек важне слободне територије у Санџаку, око кога сусе здушно бориле све зараћене стране. Повољан развојна главним фронтовима Другог свјетског рата и посебнокапитулација Италије 8/9. септембра 1943. године -поспјешили су размах борбе и на овом подручју. Од ново -настале војничке и политичке ситуације - сви су многоочекивали. Врховни штаб и Тито су се носили мишљу дау сјеверној Црној Гори - оформе јак ослободилачкицентар, од чега се, ипак, одустало јер је острво Вис ималомного повољнији положај, између осталог и због бли -зине савезничких фронтова и посебно западних савеника.

У сваком случају у јесен 1943. године у Санџакпродире главна оперативна група народноослобо -дилачке војске и посебно санџачке НОУ бригаде, IIIДалматинска дивизија, Банијска бригада, што је подиглоборбени дух народа. Долази и до кризе сарадње четникаи окупатора. Њемци су разоружали преко 2.000 четникаод којих су чак 450 интернирали на челу са ПавломЂуришићем. И Италијани су разоружали дјеловечетничких јединица и добар дио послали у интернацију,из страха да би им могли окренути леђа приликомочекиваног искрцавања западних савезника на јадранскуобалу. Оживио је рад партијских руководстава. На подручјуПљеваља било је око 70 чланова КПЈ од 870 колико ихје било у Црној Гори. По одлуци Штаба II ударногкорпуса формирана је 2. децембра 1943. године дивизија“Гарибалди” од јединица дизивије “Венеција” и“Тауринензе” који су прешли на страну НОП-а. Дивизијаје имала 4. бригаде са по 1.300 војника.83

ПЉЕВЉА 1941 - 1945 383

82 Цитат преузет из чланка Зорана Лакића, Размјена ратних заробљеника…, 109.83 У Пљевљима на мјесту оснивања италијанске партизанске јединице открио је споменик тадашњи италијански предсједник Сандро

Пертини. За команданта дивизије постављен је генерал Ђовани Батиста Оксилија - дотадашњи командант дивизије “Венеција” а за његовогзамјеника генерал Лоренцо Вивалди, дотадашњи командант дивизије “Тауринензе”. Политички комесар дивизије “Гарибалди” био је РистоВулетић. Учествовала је у завршним борбама за ослобођење Црне Горе, а потом и других дјелова Југославије. Почетком марта 1945. пребаченаје у Италију, на острво Сицилију, са око 3.500 бораца.

Сл. 16 - Радоје Контић, земљорадник, секретар Мјесногкомитета СКОЈ-а, проглашен за народног хероја

Доминантна компонента грађанског рата, који сеодвијао несмањеном жестином, само декларативно сехтјела ублажити. Уствари заоштрава се кроз изградњуинституција револуционарне власти, која је одавнонапустила формулу њихове наводне привремености исве више се трансформише у праве облике и носиоценове државне власти. Пуним темпом се изграђује аутоно -мни институционализам, чиме се прејудицира будућедржавно уређење земље. Само декларативно се нагла -шава да сва будућа питања уређења државе остају занаступајуће вријеме мира, а не вријеме рата, чиме сепридобијају нове присталице.

Пљевљима је намијењена посебна судбина уоквиру аутономног статуса Санџака, који је био јединапартизанска ратна аутономија, која је почивала натериторијалном принципу, а не на националном.

Скупштина ЗАВНО Санџака

Србија је током рата 1941-1945. увијек била ужаришту збивања. Како се рат примицао крају важност

њеног простора је била све већа. Тада је био, углавном,довршен и концепт југословенског федерализма, на комеје КПЈ радила још од свога оснивања 1919. године.Изгледало је да је нађено трајно рјешење. Ипак се Санџакизграђивао као привремена партизанска аутономија. Ијош једина ратна аутономија, која остаје недовршена. Надругој страни све више се наставља антикомунистичкаколаборација, како се изграђивало ново друштво које јепрокламовала КПЈ. Њемачки министар за Југоисток -Херман Нојбахер сачинио је план о уједињењу Србије иЦрне Горе крајем 1943. године по систему: “Није важнода ли ће Црна Гора бити зелена или бијела, него је важнода не буде црвена”.

Борбе за и око Пљеваља су интензивиране. 22.септембра 1943. године Пљевља су била ослобођена. Уграду су смјештене обласне и среске институције новевласти: Обласни комитет КПЈ и СКОЈ-а, Главни штабНОП одреда за Санџак, Штаб Другог ударног корпуса,срески народноослободилачки одбор који је 4. октобраодржао сједницу и прецизирао основне задатке у новимусловима.

384 ПЉЕВЉА 1941 - 1945

Сл. 17 - Пљевља 1943. године

У руководству НОП-а доноси се одлука да се уПљевљима 20. и 21. новембра 1943. године одржи осни -вачка скупштина Земаљског антифашистичког вијећанародног ослобођења (ЗАВНО) Санџака, а на основуодлуке АВНОЈ-а да се такви органи формирају у свимвећим регионима. Тај задатак је преузео Иницијативниодбор у сљедећем саставу: Сретен Вукосављевић, про -фесор Универзитета и бивши народни посланик, протаЈевстатије Караматијевић, Мурат ефендија Шећерагић,шеријатски судија, Миле Перуничић, бивши посланикДемократске партије, Душан Ивовић, члан Извршногодбора Земљорадничке странке, Милоје Добрашиновић,бивши директор Гимназије и Воја Лековић, радник. Упозиву учесницима Скупштине је наглашено да је “народСанџака јасно казао свим да он неће да буде ничијапрћија, да он неће да му слободу други поклањају, већхоће да његова слобода израсте из његове борбе, из крвии живота његових синова. Санџак је свјестан да само тако

извојевану слободу неће му моћи никад нико уграбити,нити ће га моћи ико прекорети”.84 Навешћемо усменоказивање - сјећање Влада Марковића, својевремено датааутору овога текста: “Био сам делегат општине Пренћани,гдје сам био одборник. Сви смо били смјештени покућама а хранили смо се у кухињи ђе је била стараапотека. Домаћини су нас добро примили - дали су намвечеру. Ја сам био смјештен код једног муслимана -Чаушевића. Кућа му је код џамије. Звао се Алија. Умроје. На Скупштини је било највише млађег свијета… Ја самбио сељак. Никаквој партији нисам припадао. Ми смобили за партију Мила Перуничића.”85

Оснивачка скупштина ЗАВНО Санџака радила једва пуна дана - 20. и 21. новембра 1943, а не само 20.новембра како се провлачи и у озбиљним публикацијамановијег датума. То сам аргументовано доказао у мојојкњизи Партизанска аутономија Санџака 1943-1945. пами не дјелује озбиљно понављање раније грешке о

ПЉЕВЉА 1941 - 1945 385

84 Z. Lakić, Partizanska autonomija Sandžaka.., 90.85 Цитат преузет из књиге Z. Lakić, Partizanska autonomija Sandžaka.., 56. Иначе, Миле Перуничић је прије рата био посланик на листи

Демократске партије.

Сл. 18 - Вијећници Оснивачке скупштине ЗАВНОС-а прате рад засједања, 20. новембра 1943. године у Пљевљима

времену њеног одржавања и трајања. Надаље, некинеуки или приучени историчари сматрају да је ријеч осамо Антифашистичкој, а не Земаљској антифаши -стичкој скупштини - да би, ваљда, тако направилиразлику са онима основаним у будућим републикама,што, такође, није нити тачно, нити озбиљно. И тај детаљсам објаснио на неспоран начин. Сличне су - површноизречене оцјене и о њеном трајању, па и укидању. Стогаћу ова питања детаљније појаснити. Према изворнојдокументацији Скупштини ЗАВНО Санџака у Пљевљимаје билко присутно 263 делегата, именом и презименом, ане 252 како се то биљежи у нашој историографији. Иза -брани су били представници свих нација које живе у Санџаку,вјероисповијести, социјалне структуре и политичко-страначке припадности. Из пљеваљског краја је прису -ствовало 38 делегата. Из записника који сам пронашаои објавио у књизи Партизанска аутономија Санџакамогу се констатовати и још неки до тада непознати детаљи.Скупштина је радила два дана, како смо већ то навели.Отворио ју је прото Јевстатије Караматијевић. РадноПре дсје дништво су чинили: Сретен Вукосављевић, МилеПеруничић, Душан Ивовић, Мирко Ћуковић, Цана Бабовић,Мишо Павићевић и Муса Мусабеговић. Први говорникје био Сретен Вукосављевић, а затим су говорили: МилеПеруничић - у име АВНОЈ-а, Велимир Јакић - у имеГлавног штаба НОП одреда за Санџак, Војо Лековић - уиме Обласног комитета КПЈ за Санџак, Божо Љумовић -у име ЗАВНО Црне Горе и Боке, Драгица Миличевић - уиме АФЖ Санџака, Милојко Друловић - у име Антифа -шистичке омладине Санџака, Илија Лопушина - у именародноослободилачког одбора и грађана Пљеваља.Поднесена су два реферата: Мишо Павићевић је говориоо политичкој ситуацији а Миле Перуничић о организа -цији Земаљског антифашистичког вијећа народногослобођењаСанџака. Први реферат је усмено саопштен, а за другиреферат сазнајемо само из сачуваног запи сника: “Говорио бирократији, старој власти, нашој новој народној власти.Говори о АВНОЈ-у и Земаљским вијећима Хрватске, Словенијеи Црне Горе и Боке”, која су већ била конституисана.

Слиједећег дана - 21. новембра 1943. годиневођена је врло занимљива дискусија “по јучерашњимрефератима”. Питања о којима се расправљало, по својојважности су превазилазила значај завичајног и регио -налног, утолико су и занимљивија. Апострофираћемоучеснике у дискусији и теме - редом како су излагали.Мурат Шећерагић “говори да је окупатор завадио Србе иМуслимане помоћу усташа, милиције (муслиманске -прим. З.Л.) и четника”. Маринко Голубовић “позива Мусли -мане да не иду нашим непријатељима”. Миле Јоксимовић“говори о старим властима и о НОО”. Божо Ручовић“говори о страхотама под четничким режимом”, а Јакша

Богдановић “говори о АВНОС-у да је то давање Санџакуда решава сам своје проблеме као једна цјелина”(подвукао - З.Л.). Никица Кнежевић” говори о слабимстранама код народа - о онима који се не пријављују(партизанским властима) а немају никаквих грешака(према НОБ-у)”. Мирко Ћуковић је апострофирао издајучетника и њихову везу са другим колаборационистичкимгрупацијама. Радош Илинчић “истиче потребу помагањаНО војске”. Едиб Хасанагић “напада реакционарновођство Муслимана - аге и бегове, који воде Муслиманеу пропаст…”. Душан Ивовић је говорио “о бригадама каонашем поносу”, а Миле Радосављевић “о савеницимаСССР, Енглеска и Америка”. Слободан Видаковић је ”изнио документа о сарадњи четника и окупатора”, аМилоје Добрашиновић “говори о партијама и вођама иЈугославији”. Вако Зејаковић “говори о владама бившеЈугославије”, а Радисав Љујић “о издајницима у земљи иван земље”. Посљедњи дискутант је био Војо Лековић,који је подвукао заслуге Народноослободилачке војске и“КПЈ која је прва повела борбу против окупатора”.

Скупштина у Пљевљима је изабрала ЗАВНОСанџака од 62 вијећника, међу њима и 5 жена. Из Пљеваљаје изабрано 14 вијећника: Ахмо Бајровић, студент, БранкоОбрадовић - пуковник, Велимир Јакић - пуковник,Драгица Милићевић - учитељица, Ђорђе Перуничић -поручник бивше југословенске војске, Зорка Алетић -домаћица из Косанице, Јован Стаменић - бравар, ЈокоКнежевић - студент, Маринко Голубовић - земљо радникиз Маоча, Милорад Марковић из Мељака, МилкоСтарчевић - земљорадник из Мељака, Никица Кнежевић- пуковник, Радош Илинчић - земљорадник из Потпећаи Томо Смоло - земљорадник из Прошћења. За другогпотпредсједника Извршног одбора изабран је ДушанИвовић, учитељ и бивши члан Главног одбора Земљора -дничке странке. Од изабраних 10 чланова Извшногодбора чији је предсједник био Сретен Вукосављевић, заруководиоца врло битног пропагандног одсјека изабранје Мишо Павићевић, правник из Пљеваља. ЗАВНОСанџака је имао Предсједништво, Извршни одбор и седамодсјека као специјализованих сектора рада: управни,привредно-финансијски, просвјетни, информативно-пропагандни, социјални, здравствени и вјерски. Каснијесу основане: Централна привредна комисија, Комисијаза утврђивање ратних злочина и др. Послове судскогсавјета обављао је Управни одсјек. Скупштина јеизабрала делегацију од 11 вијећника за Друго засједањеАВНОЈ-а у слиједећем саставу: Велимир Јакић, ДушанИвовић, Мухамед Хаџисмаиловић, Јосо Мирковић иМиле Перуничић - сви из Пљеваља, Милоје Добрашиновић,професор из Бијелог Поља, Никола Кнежевић изПавиног поља, Јевстатије Караматијевић, прото из Нове

386 ПЉЕВЉА 1941 - 1945

Вароши, Војо Лековић, радник из Нове Вароши и СретенВукосављевић, универзитетски професор из Пријепоља.86

Њих пет су били вијећници и Првог засједања АВНОЈ-ау Бихаћу: Миле Перуничић, прото Јевстатије Караматијевић,Милоје Добрашиновић, Душан Ивовић и Јосо Мирковић.

Усвојена су и два важна документа, програмскогкарактера, која заслужују потпунију анализу. У питану суРезолуција о оснивању Земаљског антифашистичкогвијећа народног ослобођења (ЗАВНО) Санџака и Прогласнароду Санџака. Као главни задатак означено је ства -рање борбеног јединства Срба и Муслимана. Изричитосе каже да “народ Санџака” (употребљава се управо таквакованица) неће избјегличку владу. Категоричан је ставда народноослободилачки одбори најбоље одговарајупотребама и интересима народа и да само федеративнаЈугославија може задовољити интересе и националнаправа својих народа. Даља анализа ових докуменатауказује на третман Санџака и функцију основаног ЗАВНОСанџака. У свијетлу тога и Пљевља добијају у значају као

центар управо таквог Санџака, који губи на везама и саЦрном Гором и са Србијом све до коначног ослобођењаовог дијела заједничке државе, односно до доношењаодлуке о расформирању ЗАВНО Санџака крајем марта1945. године и диобе његове територије између Србије иЦрне Горе - баш онако како је то урађено након његовогконачног ослобођења од османлијске Турске у балкан -ским ратовима 1912. године.

У прогласу упућеном народу Санџака насло -вљеном «Народу Санџака, браћо Срби и Муслимани» -Скупштина у Пљевљима се назива историјском: “Првипут у историји Санџака - састали су се у овом великомослободилачком рату његови најбољи синови, даслободно изаберу своје народно представништво, које ћедостојно водити и заступати народ Санџака у овојнародноослободилачког борби. Оно од данас узима насебе улогу јединог истинског народног представни -штва и политичког руководиоца народноослободи лачкеборбе у Санџаку” (подвукао - З.Л.). Апо стро фи раћемо и став

ПЉЕВЉА 1941 - 1945 387

86 Накнадно је као једанаести члан уврштен и Стево Ћуковић, земљорадник из Радоиње.

Сл. 19 - Чланови Извршног одбора Земаљског антифашистичког вијећа Санџака са Главним штабом НОП - одреда Санџака,крајем новембра 1943. године (с лијева на десно): Комнен Церовић (Главни штаб), Едиб Хасановић, Предраг Власоњић, ЈакшаБогдановић, Никица Кнежевић (Г.ш.), Мурат Шећерагић, Душан Ивовић, Велимир Јакић (Г.ш.), Сретен Вукосављевић, ЈевстатијеКараматијевић, Миле Перуничић (члан АВНОЈ-а), Селмо Хашимбеговић (Г.ш.), Милоје Добрашиновић и Мишо Павићевић у коме се каже да “само демократска и феде ративна

Југославија може задовољити интересе и националнаправа наших народа и остварити срећнију и снажнузаједницу јужнословенских народа, у којој ће и Санџакзаузети мјесто које заслужује”. (подвукао - З.Л.). “СамоЈугославија уређена на демократској феде ративнојоснови… како стоји у тачки бр. 5. ове Резолуције…, моћиће ујединити наше народе у једну трајну и свесну државнузаједницу, у којој ће и Санџак заузети равноправно мјестомеђу осталим покрајинама Југославије”. Тако је биластављена тачка на наводно будуће разговоре санеистомишљеницима у погледу уређења Југославије,иако се декларативно то питање остављало за периоднакон завршетка антифашистичке борбе.

Изградња институција партизанске аутономије

Већ смо истакли да је партизанска аутономијаСанџака 1943-1945. године са центром у Пљевљима азатим у Новом Пазару једина ратна аутономија најугословенском простору. Било је идеја да и неке другепокрајине - земље могу имати сличан статус. Ипак остало

се само и једино на партизанској аутономији Санџака.Одмах ваља акцентирати да је то била територијалнааутономија, а не аутономија кога народа који насељаватај простор. Наравно, све то говори и да још увијек нијебио јасан концепт југословенског федерализма који сеизграђивао у ходу историје, што је изазивало многенејасноће у сарадњи таквог Санџака са сусједима.

У историјском ходу се изграђивао и аутономнистатус Санџака. Највише у свијести његовог руководства,што се потом преносило и у народ - без обзира на нацијуи вјерску конфесију. У руководству НОП Санџаканалазили су се изузетни интелектуалци. Сваки од њихписао је не само пропагандно-политичке текстове, већ иврло аналитичке. У њима се велича “народ Санџака. Итражи се његово мјесто у будућој државној заједници,равноправно са свима осталима. Пише се и о “владиСанџака”, понекад се она назива и “Влада у избје -глиштву” са јасном асоцијацијом на статус Краљевскејугословенске владе у Лондону. На оснивачкојскупштини ЗАВНО у Пљевљима говоре обични људи,управо из тог народа, са свим неоптерећени нацио -налним. Народни трибуни из редова Муслимана кажу дау Санџаку живи “један народ двије вјере”.

388 ПЉЕВЉА 1941 - 1945

Сл. 20 - Посланичка легитимација Мухамеда Хаџисмаиловића, вијећника АВНОЈ-а

Поред наглашене аутономне свијести, повлачилису се и врло конкретни политички потези ка истом циљу- конституисању партизанске аутономије Санџака. Већсмо истакли да је од октобра 1941. године партијскаорганизација Санџака издвојена из Покрајинскогкомитета КПЈ за Црну Гору, Боку и Санџак и да сеОбласни комитет КПЈ за Санџак директно везао заЦентрални комитет КПЈ - и спроводио његове директивекао и остала регионална партијска руководства. У сличномположају је био и Главни штаб НОП одреда за Санџак увојној структури руководства. У даљој изградњи ауто -номије Санџака оснивају се и друге институције истогпрофила као на другим регионима која су су унадлежности својих земаљских органа нове власти.

Мисли се на масовне антифашистичке органи -зације као што су Народноослободилачки фронт,Антифашистички фронт жена Санџака, Уједињени савезантифашистичке омладине Санџака. Затим организа -ција Црвеног крста Санџака и др. На основу сугестија,иницијатива и одлука Национаног комитета народногослобођења Југославије (НКОЈ) који је уистину био привре -мена влада нове државе која се изграђивала. Одгова -рајући органи ЗАВНО Санџака, као ресорни органидоносе посебне прописе којима се регулише живот наослобођеној територији. Посебно истичемо Упутства заорганизацију народне власти у Санџаку. Среске скуп -штине су биле овлашћене да на основу ових упутставабирају нове вијећнике ЗАВНО Санџака, на мјесто умрлихили погинулих вијећника. У програму за III ступањисторије предвиђена је посебна наставна јединица -Санџак као ужа домовина, затим оснивање III, IV и VСанџачке НОУ бригаде - њихове борбе и успјеси, затим оЗАВНО Санџака и његовом оснивању у Пљевљима -новембра 1943. године, итд. Иначе, школе се оснивају ираде по упутствима надлежних просвјетних органа ЗАВНОСанџака. Оснивају се и раде регионална информативнагласила, као на примјер, Глас Санџака, који почиње даизлази 15.06. 1944. године као орган ЗАВНО Санџака.Након његовог укидања марта 1945. његову функцијуобављају Вијести, које су од јануара 1945. почеле даизлазе у Новом Пазару.

Иако је II засиједање АВНОЈ-а одржано самонедјељу дана након Скупштине у Пљевљима, ипак семоже рећи да је управо тада наговијештен заокрет утретману и положају Санџака у будућој југословенскојфедерацији. Иако је на Скупштини у Пљевљима билаизабрана делегација јединственог Санџака да учествује удоношењу заједничких одлука, она није била у ситуацији

да информише и објасни одлуке ЗАВНО Санџака сазасједања у Пљевљима, из простог разлога што нијестигла на засједање у Јајцу. Истина на II засједањуАВНОЈ-а се евидентира постојање ЗАВНО Санџака, алисе не ставља у исти ранг са осталим регионалнимземаљским вијећима. ЗАВНО Санџака је једино вијећекоје није обавезно да верификује одлуке II засиједањаАВНОЈ-а, међу којима је била и одлука изградњиЈугославије на федеративном принципу. Једино од свихвијећа - ЗАВНО Санџака не прераста из политичког ипредставничког органа у законодавни и извршни орган- компетентан да доноси одлуке важеће за територију накојој дјелује. У организационом смислу ЗАВНО Санџакаостаје на нивоу и у структури из времена свога оснивања,док су сва остала земаљска вијећа знатно прошириласвоју дјелатност, што се одразило и на повећан бројресорних органа. Могло би се рећи да је одлукама IIзасиједања АВНОЈ-а стављена тачка и на положај исудбину Санџака.

А није - то се видјело и по односима Санџака саСрбијом и Црном Гором, прије свега. Навели смо детаљвезан за оснивање Треће санџачке бригаде и питање иодговор да ли је треба везати за већу јединицу српску илицрногорску. То није војничко, већ политичко питање,речено је. “Влада Санџака”, “Влада у избјеглиштву” или“ратна влада” са јасном асоцијацијом на Краљевску владуу Лондону - и њена права као легалног и легитимногдржавног органа, како су себе називали чланови Извршногодбора ЗАВНО Санџака - жалила се врховном руково -дству на понашање црногорског руководства да је 1.јануара 1944. године прогласила “Црну Гору и Санџак” у“једну федералну јединицу”, да је то поновљено и уједном прогласу од 3. јануара 1944. уз констатацију: “Овајлетак изазвао је негодовање код маса православне вјереа велики страх код муслиманских маса. Чак и извјесничланови Извршног одбора нашег већа, Муслимани,почели су постављати то питање отворено и тражитиобјашњење - ко то тако поставља и зашто…”87 Централникомитет КПЈ је 31. марта 1944. године упутио оштрекритике црногорском руководству оптужујући га да је”прогласило припајање Санџака Црној Гори”. У истомсмислу ЗАВНО Санџака је тражио и веће осамоста -љивање свог Главног штаба у односу на црногорско војноруководство. Другим ријечима наговјештавало се “дефи -нитивно рјешење” овога питања.88

У истом смислу вођене су занимљиве расправе урадним тијелима Предсједништва АВНОЈ-а у фебруару1945. године, посебно у законодавним одборима. Затим

ПЉЕВЉА 1941 - 1945 389

87 Цитирано према књизи Dr Z. Lakić, Partizanska autonomija Sandžaka.., 69-71.88 Владимир Дедијер у свом Дневику наводи да се до тога дошло на Вису у љето 1944. године - када се поставило питање аутономије и за

Далмацију, Војводину и Косово и Метохију.

на партијским органима КПЈ у Санџаку 26. и 27. марта1945. године и коначно на Другом и посљедњемзасиједању ЗАВНО Санџака које је одржано у НовомПазару 29. марта 1945. године, када је донесена коначнаодлука о престанку рада ЗАВНО Санџака.

Коначно ослобођење Пљеваља 1944.Поново у саставу Црне Горе 1945

Крајем 1944. године југословенско ратиште јепостало саставни дио великих фронтова II свјетског рата,чиме добија у своме значају. Према оцјени Врховногштаба њемачким трупама у Грчкој, Албанији и овомдијелу Југославије - преостао је једини могући правацодступања његових јединица преко Санџака и Црне Гореи то правцем Пријепоље - Пљевља - Чајниче - Горажде.Управо зато крајем рата пљеваљски крај добија настаром војно-стратегијском значају. Кренуле су снажнеофанзиве како од Србије, тако исто и од Црне Горе. ТрећаСанџачка бригада заједно са VII црногорском омла -динском бригадом поново је ослободила Пљевља 1.октобра 1944. године. Јаке њемачке снаге су, међутим,поново окупирале Пљевља 8.11. 1944. године, гдје су сепривремјено прикупљале и четничке снаге које суодступале из Србије. Потребан је био још један напор даби се Пљевља коначно ослободила 20. новембра 1944.године. Ослобођењем Бијелог Поља 4. јануара 1945.године - протјеран је и посљедњи окупаторски војник сатериторије данашње Црне Горе. Одлуком ЗАВНОСанџака 29. марта 1945. године Пљевља ће поново ући усастав Црне Горе.

Коначно ослобођење Пљеваља и организација живота у новим условима

Преломну фазу у развоју НОП чини долазакГлавне оперативне групе дивизија НО војске у Црну Горуу прољеће 1943. године, што је дало значајан импулс иоживљавању НОП-а на простору пљеваљског краја.Долази до значајног прилива нових бораца, којима супопуњени проријеђени редови бригада а оснивају се инове партизанске јединице. Са територије црногорскогдијела Санџака ступило је у Трећу санџачку бригаду 230нових бораца, од којих је 2/3 био из пљеваљског среза. Уово вријеме је дошло и до разоружања 1980 четникаПавла Ђуришића од стране њемачких окупатора; њих

око 600 је у новембру 1943. године интернирано. Доправог преокрета дошло је након капитулације Италије8/9. септембра 1943. године, када је ослобођен знатандио Црне Горе. Управо у ово вријеме пада и иницијативацрногорских четника да се договоре са партизанскимснагама о заједничкој борби противу нових окупатора -њемачких јединица, што су ови енергично одбили.89 Уоквиру ослободилачке офанзиве II пролетерска и дјеловиТреће санџачке бригаде ослободиле су Пљевља 22.септембра 1943. године. Локална муслиманска милицијасе предала без борбе. У партизанске јединице је ступилооко 400 нових бораца, од којих су половину чинилимуслимани. Покушај локалних четника да повратеПљевља није успио. Након ликвидације четничког руко -водства у Острогу 18. октобра 1943. године, они заиставише нису представљали озбиљнију војничку снагу уЦрној Гори. Убрзо се драстично промијенио и односзападних савезника према њима. Извршена је реорга -низација партизанских јединица. Од италијанских војникакоји су пришли НОП-у основана је прво итали јанскапартизанска бригада, а касније дивизија “Галибарди”. Уоктобру 1943. године реорганизован је и Главни штаб заСанџак у слиједећем саставу: Велимир Јакић - командант,Селим Хашимбеговић - политички комесар, Никола-Никица Кнежевић - замјеник коман данта и КомненЦеровић - замјеник политичког комесара. Приступило сеи организовању војно-територијалних органа власти.

Пљевља постају значајан центар слободне тери -торије. У њему су краће вријеме боравили штабовиДругог ударног корпуса и Друге пролетерске дивизије.Радиле су Официрска и Омладинска школа, у којој су семладићи учили основним војничким вјештинама - пријеступања у борачки састав партизанских јединица.

И у наредној 1944. години Пљевља су билапоприште великих политичких гибања и војнихоперација. Ехо збивања на великим фронтовима IIсвјетског рата допире и до ових крајева. Окупатори уЦрној Гори и посебно у пљеваљском крају били су заистаограничени на повремене изласке “из блока” - устваридобро утврђених градова. Учестало савезничко бомбар -довање градова у Црној Гори половином 1944. годинеуноси још већу дезоријентацију.90 Коначно је схваћенанеминовност напуштања окупиране територије, наро -чито послије неуспјеха такозване андријевичке опера -ције (Драуфгенгер) из јула и Дурмиторске (Рибенцал) изавгуста 1944. године. Правци могућег одступања, опет, суишли дијелом и преко црногорског дијела Санџака.Четници Павла Ђуришића који је послије погибије

390 ПЉЕВЉА 1941 - 1945

89 Др Ђуро Вујовић у навођеној књизи Црна Гора народноослободилачком рату 1941-1945, на страни 295 цитира одговор Бају Станишићу:”Родио си се да крст браниш а сад си му ти злотвор / Потурице, Омер-пашо, фишек ти је одговор”.

90 Опширније о овоме пише др Бранислав Ковачевић у наведеној књизи Савезничко бомбардовање Црне Горе, Подгорица 2003.

мајора Лашића, постао њихов главни заповједник уЦрној Гори и Старом Расу покушали су контактима саЊемцима на једној страни да преузму сву власт у ЦрнојГори а ка савеницима у Грчкој и Италији шаљу мисије сапонудом о војничкој сарадњи у завршним операцијамаза ослобођење земље. Савезници су се, уз то искрцали нагрчку и албанску обалу, умјесто очекиваног искрцавањана јадранску обалу. Тако су сви њихови планови дожи -вјели неуспјех. Једино је био реалан пут без повратка -одступање према западним границама земље на који јекренуло око 20.000 четника и збјега из Црне Горе.

На ослобођеној територији се организује живот усасвим новим условима. Поново се конституише системнародне власти, који се у раду користи искуством изпретходног периода. Занимљиво је истаћи да је Срески НООПљевља захтијевао да службеници НО полажу заклетву којуцитирамо: “Заклињем се чашћу свога народа да ћу вјернослужити народу, да ћу чувати и бранити тековине Народно-ослободилачке борбе, да ћу своју дужност по законима изаконитим наредбама вршити савјесно, марљиво инепристрасно”.91 Срески НОО је иницијатор конституисањаодбора у свих 9 општина и у свим селима. Сви су ониразвили живу политичку акти вност кроз бројне митинге,конференције, савјетовања и састанке - гдје је народдетаљно информисан о стању на великим и локалнимфронтовима, и посебно о стању у пљеваљском крају.“Говорници су обећавали срећан и уговдан живот, као ирушење непријатеља и капи тализма”- биљежи један одсвједока.92 Исти свједок још биљежи: “ Деветог маја 1945.године учитељи су имали савјетовање у Пљевљима. Вест окапитулацији Њемачке стиже после подне. Наста пуцњаваи весеље на све стране”. Градски народноослободилачкиодбор Пљевља прогласом од 29.11. 1944. године дајеупутство како да се обиљежи помен погинулим у Пље -ваљској бици 1.12. 1941. у коме се захтијева - “издржати доконачне побједе, достојно осветити наше миле другове.Платиће нам.. сваку кап крви наших другова хероја”.93

Главни задатак је био прехрана становништва ивојске, помоћ сиромашним породицама, посебно онимакојима су домови били опљачкани и попаљени. Органи -зовано се приступало јесењој сјетви житарица, која јеобављана на традиционалан начин - путем моба. Извје -штаји са терена говоре да је било засијано вишеповршина него до тада. Органи власти у заједници савојнопозадинским органима вршили су општу мобили -зацију за попуну партизанских јединица. Организованосе ради на подизању здравствене културе: одржавају себолнички курсеви за хигијеничарке - болничарке.Предузимају се врло конкретне акције на сузбијањувашљивости као извору опасних инфективних обољења.Успостава саобраћаја била је отежана јер су путеви билиизровани, а мостови порушени, посебно они на Лиму,код Пријепоља и Рибаревини код Бијелог Поља. На истиначин је ваљало оспособити циглане и црепаре, оживјетизамрлу трговину и пијаце, обезбиједити размјену добара.Народном просвећивању је поклоњена изузетна пажња.Срески одбор Пљевља у том смислу даје 28.10.1944.године инструкције општинским одборима да оснујупросвјетне одборе.94 У допису са почетка 1945. годинезахтијева да се свуда оснују аналфабетски течајеви,95 Уједном другом допису среског НОО Пљевља се сугерира:“Приликом постављања учитеља и учитељских засту -пника, водило се и води рачуна о моралним и полити -чким квалификацијама лица која се поставаљају заваспитаче омладине нашег народа”.96 Сугерира се, најзад,резерва према свима који су “симпатисали четницима”.

Доста се радило на плану информисања и пропа -ганде, како би се што боље објасниле крупне политичкепромјене. Било је у томе и превише идеологизма97, којиће се појавити као деформација нарочито у првимданима након коначног ослобођења, који ће бити оби -љежени обрачуном побједника и побијеђених. Како биданашњим жаргоном рекли – „неваљали момци“ су онидруги. У пљеваљском срезу су припремљена 42 броја

ПЉЕВЉА 1941 - 1945 391

91 Dr Z. Lakić, Partizanska autonomija Sandžaka.., 247.92 Милета Војиновић, Путеви и раскршћа…, 164. 93 Dr Z. Lakić, Partizanska autonomija Sandžaka.., 206.94 Dr Z. Lakić, Partizanska autonomija Sandžaka.., 205.95 Исто, стр. 261.96 Исто, 262.97 У књизи Сава Оровића Четници и партизани која је 1944. имала чак четири издања како наводи др Душан Мартиновић Портрети

II, Цетиње 1987, стр. 203, овако је сачињена “паралела четника и партизана”: Четници су срамни издајници - Партизани славни осветници.Четници су гробари народу - Партизани борци за слободу.Четници су црне кукавице - Партизани наше узданице.Четници су банде разбојника - Партизани отаџбине дика.Четници су хуље к’о усташи - Партизани витезови наши.Четници су немачки пандури - Партизани народни божури.Четници су Дражина жгадија - Партизани Титова армија.Четници су сулуди мрачњаци - Партизани свесни напредњаци.Четницима нико се не јавља - Партизане цео свет поздравља.Четницима у торби је глава - Партизане чека част и слава!

усмених новина и одржано 25 предавања на разнеактуелне теме. Отворени су омладински домови. Постојалаје и среска културна група, а у неким већим општинскимцентрима постојале су и омладинске културне групе. Уграду је почела да ради библиотека са читаоницом.Најзад да кажемо да су и на вјерском плану учињенипомаци са жељом да се “уклоне све сметње неморалномвјерском животу народа обију вјера”, како се каже уизвјештају о раду ЗАВНО Санџака у периоду његовогпостојања и рада 1943-1945”.98

У наведеном извјештају се акцентира великинапор пљеваљског краја који је уложен у задњој ратнојгодини по многим основама. Пљеваљски срез је, напримјер, на плану издржавања војске прикупио: 331.566кг. жита, 481.000 кг. меса, 159.354 кг. кромпира, 348.440кг. купуса, 49.900 кг. зоби, 751 кг. кајмака и 429 коња. Уистом периоду је послао у партизанске јединице 1.451новомобилисаног борца, од којих је погинуло 342.Иначе, према неким упоредним подацима могло би сезакључити да их је било више погинулих у братоуби -лачком рату, него у борби против окупатора. Пљеваљскисрез је, послије бјелопољског, највише страдао по бројупопаљених домова - 4.988. У рату 1941-1945. године уни -штено је или опљачкано 1.998.598 кг. жита, 11.939 грлакрупне стоке, 73.225 грла ситне стоке, 2.746 грла коња,3.886.455 кг. сијена, 1.966.193 кг. пасуља, кромпира икупуса, 52.700 кг. сира, 24.818 кр. масти, масла и кајмака.Најзад, од авиобомбардовања је уништено 118 грађевин -ских објеката. Рачуна се да је уништено више од 50% укупнихматеријалних добара а да је број стано вништва смањенза 11,3% у односу на стање прије рата 1941-1945. године.

Након коначног ослобођења Пљеваља и пље -ваљског краја 1944. године, рат на простору Црне Горе иЈугославије још није био завршен. Истина првих данајануара 1945. године било је ослобођено Бијело Поље,чиме је и посљедњи окупаторски војник био протјеран сатериторије данашње Црне Горе. Партизанске јединицесу потом кренуле у ослободилачки рат на још увијекнеослобођеном подручју земље, гонећи окупаторскувојску са којом су се повлачиле и јединице које су сањима сарађивале - четници, муслиманска милиција,албански балисти и усташке јединице. На основу прокла -мације краља Петра II о амнестији која је важила до краја1944. године, један број припадника ових јединица јеприлазио народноослободилачкој војсци, вјерујући овомпрогласу за амнестију који је бацан као летак из авиона.Многи од њих, међутим, били су поубијани.

У цитираној књизи М. Војиновића, Путеви ираскршћа, на стр. 168, читамо овај текст: “Међутим,

добијена је директива из Београда да се сви ти четниципобију. Одмах је настало масовно убијање хиљада људи…Понекад су их збијали једног уз другог у велике групе икосили митраљезима”. Од око 350 пљеваљскх четника“јавило се 50-ак младића да иду у војску… Сви остали супоубијани…”. “При повлачењу четника кроз муслиманскасела - убијали су их и муслимани на сваком кораку…”Према истом извору највише пљеваљских четникастрадало је на Лијевач Пољу, Кочевском Рогу и Зиданоммосту. О овим одмаздама над четницима, такође, пишедр Ђуро Вујовић у цитираној књизи Црна Гора ународноослободилачком рату 1941-1945. у одјељку - Узавршним борбама за ослобођење - било је невитешкоги злочиначког - према заробљеним колаборационистима(стр. 349-352). Истина нема поуздане архивске грађе, оовом питању. Нема ни озбиљне литературе. До сада сенајвише ћутало. Зато се може говорити само на основуштурих записа и мемоарских казивања, најчешће незаби -љежених. А питање је заиста врло важно. И као полит -ичко, и као етичко. У сваком случају обрачун је био суров,о чему говоре и примјери из пљеваљског краја. Као да сеслиједио принцип - бољи су побиједили - поражени суизложени погрому - због суровости грађанског рата. То јеоно што оставља мрљу и тражи нова истраживања радиутврђивања пуне истине. На крају рата 1941-1945. годинебило је заробљено - укупно око 300.000 њемачкихвојника. Према подацима Антуна Милетића из књигеБрзојавка за Валдхајма - само њих 2,3% било је осуђенона смрт у Југославији за злочине почињене у вријемеокупације 1941-1945. године. Већина од њих се вратилосвојим домовима. Приближно толико је било заробљенопоражених четника и усташа. Они су доживјели трагичнусудбину - били су стријељани; њихове масовне гробницесу Зидани мост, Блајбург и Кочевски рог.

Одлука о припајању ПљеваљаЦрној Гори 1945

Ослобођењем Пљеваља 1944. године није завршенпроцес антифашистичке борбе и друштвених промјенакоји је трајао од устаничке 1941. године до коначногослобођења земље 15. маја 1945. године. Уствари тек тададолази до историјских одлука ЗАВНО Санџака који се 29.марта 1945. године састао у Новом Пазару на свом другоми посљедњем засиједању, о престанку његовог даљеграда и подјели Санџака између Србије и Црне Горе - башоном граничном линијом како је то урађено приликомразграничења 1913. године. Овом засиједању није

392 ПЉЕВЉА 1941 - 1945

98 Исто, стр. 268-289.

присуствовао његов први и једини предсједник - СретенВукосављевић, угледна личност свога времена и врлопризнати научни радник. Замјењивао га је и СкупштиниЗАВНО Санџака предсједавао подпредсједник Муратефендија Шећерагић. Претходно су вођене врло мучнерасправе о судбини Санџака: да ли га уопште дијелити ина који начин, уз учешће најистакнутијих руководилацаземље: Едвард Кардељ, Моша Пијаде, Сретен Жујовић,Родољуб Чолаковић, Андрија Хебранг, др РадеПрибићевић, и, наравно, политичка елита из Санџака.Испоставило се да питање аутономије Санџака нијелокално. Покренуто је и питање положаја и статуса инеких других региона и њихове будућности. Навешћемојош један битан детаљ. Прије пар година објављен јеједан занимљив докуменат из којег се види ко је и кадапредлагао замјену територија пројектованих републикаи покрајина. Наводимо овде цитат из текста - Југосло -венски ратни федерализам и партизанска аутономијаСанџака, саопштен од стране аутора на научном скупу уНовом Пазару - новембра 2003. године.

“Са ширег аспекта гледано статус Санџакадодатно компликује осјетљиво питање граница унутарфедерације. То смо илустровали на примјеру односаЦрне Горе и Санџака. Најновија историографска истра -жи вања показују да се понекад посезало за кардиналнимрјешењима, када су у питању сусједи. Цитирам: “Можесе догодити да ће нова федеративна Југославија, услучају да се формира демократска албанска држава -морати да поради на исправљању граница у користАлбаније и уступању реона у којима живи компактноалбанско становништво. У замену - Албанија може дауступи Југославији град Шкодер (Скадар), на граници саЦрном Гором, који је 1912. године била заузела црно -горска војска, у рату са Турском.”

Наведена питања повећавају значај Пљеваља уисторији антифашистичког рата 1941-1945. године. Најзад,пљеваљски кадрови су заузимали кључне функције уЗАВНО Санџадка. Креирали су његову политику. Али испроводили директиве, каква је била и она о укидањуЗАВНО Санџака и подјели његове територије између ЦрнеГоре и Србије. Уосталом прилажемо наведену Одлуку:

Антифашистичко вијеће народног ослобођењаСанџака на својој скупштини од 29. марта 1945. године уНовом Пазару

КонстатујеДа су срезови: прибојски, милешевски, златарски,

сјенички, дежевски и штавички послије Балканског ратаа прије стварања централистичке Југославије припадалиСрбији, а срезови пљеваљски (са бившим бољанићким)бјелопољски (са бившим лозанским) Црној Гори.Антифашистичко вијеће народног ослобођења Санџака

не види никакав разлог да тако не буде и данас када сена основу одлука Антифашистичког вијећа народногослобођења Југославије од 29. XI 1943. г. изграђује новадемократска Федеративна Југославија:

да на оснивачкој скупштини овога вијећа која јеодржана 20. новембра 1943. г. у Пљевљима, нити доцније,није постављен захтјев за посебан положај Санџака убудућој држави. Стога Антифашистичко вијеће народногослобођења Санџака по саслушању о статусу Санџака у нашојновој држави и након исцрпне дискусије по овом питању

ОдлучујеДа срезови прибојски, милешевски, златарски,

сјенички, дежевски и штавички припадну федералнојСрбији, а срезови пљеваљски (са бив.бољанићким) ибјелопољски (са бив. лозанским) Црној Гори:

Да се Антифашистичко вијеће народног ослобо -ђења Санџака одмах распусти;

Да досадашњи вијећници срезова прибојског,милешевског, златарског, сјеничког, дежевског и шта -вичког одмах одрже скупштину и изаберу примерениокружни извршни народно-ослободилачки одбор;

Извршни одбор антифашистичког вијећа наро -дног ослобођења Санџака престаће да функционишепошто се ова одлука спроведе у дјело;

Антифашистичко вијеће народног ослобођењаСанџака моли Предсједништво Антифашистичког вијећанародног ослобођења Југославије, Антифашистичкускупштину народног ослобођења Србије и ЦрногорскуАнтифашистичку скупштину народног ослобођења даову одлуку приведу у дјело.

Смрт фашизму - слобода народу! За АНТИФАШИСТИЧКО ВИЈЕЋЕ НАРОДНОГ

ОСЛОБОЂЕЊА САНЏАКАИЗВРШНИ ОДБОР:

I Потпредсједник Мурат Шећерагић с.р.II Потпредсједник Душан Ивовић с.р.

Чланови:Милоје Добрашиновић с.р.

Јакша Богдановић, с.р.Мишо Павићевић с. р.

Едиб Хасанагић, с.р. Маринко Голубовић, с.р.

Живко Жижић, с.р.

Одмах потом Црногорска антифашистичка скуп -штина народног ослобођења (ЦАСНО) на свом априлскомзасједању доноси двије одлуке и то под 1: “На основуодлуке ЗАВНО Санџака од 29. марта 1945. године, сре -зови пљеваљски и бјелопољски укључују се у федералнуЦрну Гору” и под 2: “Црногорска антифаши стичка скуп -

ПЉЕВЉА 1941 - 1945 393

штина народног ослобођења - проширује се примањемвијећника из срезова пљеваљског и бјело пољског запосланике ЦАСНО”.99 Из Пљеваља су за посланикеЦАСНО преузети: Мишо Павићевић, Велимир Јакић,Комнен Церовић, Влада Дамјановић, Мишо Зорић,Маринко Голубовић, Ђорђе Перуничић, Јоко Кнежевић,Јован Тоженић, Ахмо Бајровић, Душан Ивовић, ЗоркаАлетић, Радош Илинчић, Милко Старчевић, МилорадМарковић, Дервиш Аџајлић, Омер Махмутовић - укупно17 вијећника.

Са првим данима окупације појавили су се првовјерски, а онда и национални фронтови. Лозинка - за ипротив окупатора - потиснута је у други план, нарочитокод пројугословенских снага, које су хтјеле Југославијукао заједничку домовину, али - једни монархију, а другирепублику. Ти сукоби су били најоштрији, најсуровији,па и најбруталнији. Узели су многе животе. Са фаши -стичким окупаторима се, на примјер, разговарало и оразмјени заробљеника, након Пљеваљске битке 1.децембра 1941. године и касније; на домаћој сцени умеђусобним обрачунима ових снага - заробљеника,заправо, и није било; били су, по правилу, одмах убијани,као издајници и колаборационисти. Уствари 90% окупа -торских ратних заробљеника се након завршетка рата1945. године, вратило својим кућама; 90% заробљеника уграђанском рату 1941-1945. године је било ликвидирано.

Испоставило се да је идеологија била најпо -губнија. Знало се која су мјеста у пљеваљском крају, па икуће у њима - партизанске, а које то нису. Таква политикаје знатно помутила, али, ипак, није сасвим прекинуластаре пријатељске везе. Има примјера да су једни другимаживот спасавали, ризикујући свој; на жалост, такви при -мјери су потиснути на заборав, из политичких разлога.

За побједу у антифашистичком рату 1941-1945.године учињени су у пљеваљском крају заиста великинапори. Они се, у принципу, исказују кроз људске жртвеи уништење материјалних добара. Слиједићемо туметодологију, али ћемо указати и на неке друге напоренарода и краја. Историографија је најскромније проучилаљудске и материјалне жртве у Другом свјетском рату.Посебно се то односи на Црну Гору и сваки њен дио, па ина Пљевља. Уз то треба рећи да су прикази стања,углавном, једнострани; приказиване су само жртвеприпадника НОП-а. Само једна општина у Црној Гори тоје урадила свеобухватно, што упућује на закључак да сустрадања била много већа, готово подједнака, на објесупростављене стране у грађанском рату који се дешаваоу условима антифашистичке борбе 1941-1945. године.Приказивање таквог стања у тоталитету, не значи

рехабилитацију једне стране на штету друге, једногпокрета на штету другог. Рехабилитација је много ширии сложенији појам.

У најновијој књизи Споменица црногорскимантифашистима 1941-1945, која је наведена у спискуселективне литературе, дати су подаци и списакпогинулих Пљевљака у антифашистичкој борби, којиизноси 2.445; убједљиво највише од било кога другогграда у Црној Гори, без обзира на чињеницу да их има иса много већим бројем становника и са много ширимгеографским простором. На бојном ратишту је погинулоблизу 600 бораца, од којих је преко 65 Муслимана, чијије проценат у укупном броју становништва у Пљевљима,иначе, дупло већи. Преко 400 бораца из пљеваљскогкраја погинуо је на бојиштима широм Југославије, штона увјерљив начин говори о југословенском карактеруантифашистичке борбе која се водила током читавограта 1941-1945. године.

У књизи Прилог у крви - Пљевља 1941-1945. која јеобјављена прије више од 35 година и која се, такође,налази у списку коришћене литературе, по први пут једат цјеловит приказ овог дијела историје Пљеваља ипљеваљског краја. Наведени су и подаци о жртвамафашистичког терора међу цивилним становништвом,који износи преко 1.900, који, свакако, није потпун, каошто није потпун ни податак о око 300 стријељаних илиубијених родољуба. Слично је и са подацима о укупнимразарањима у пљеваљском крају, који су у овом текстуизворно дати са свим предностима и манама.

Посебно акцентирамо духовни отпор фаши -стичким окупаторима. Био је често невидљив, али увијекнесаломљив. При томе мислимо на достојанственодржање затвореника и логораша, на пркосно држање настрелиштима и на предсмртне поруке. Закључићемо овурасправу поруком из забиљешке погинулог студента уПљеваљској бици 1. XII 1941. године у којој је једноставнои кратко записано: “1. децембар - Крај старог света!” Томесе може додати још једна посљедња порука на смрт осу -ђеног партизана: “Кад дође нова Југославија - видјећешзашто сам погинуо”. Најзад и ова порука: “Мене ћеосветити - вријеме”.

На крају желимо да нагласимо да смо настојалида одговоримо и на нека историјска питања која суисториографски била заобиђена. У појединим случаје -вима смо се морали задовољити само њиховим отвара -њем, јер због сложености и архивске непокриветностиније се могао дати објективан суд. У ту категорију спадаи улога појединих личности на историјске процесе којису се одвијали својом логиком. Не каже се без разлога да

394 ПЉЕВЉА 1941 - 1945

99 Dr Zoran Lakić, CASNO - zbirka dokumenata, Titograd 1975, str. 514.

је историја често биографија истакнутих личности. Свенаведено упућује на општи закључак о потреби даљихдугорочних истраживања историје Пљеваља у анти -фашистичком рату 1941-1945. године.

Прилог

Припадници партизанских јединица су полагализаклетву, коју доносимо у интегралном тексту: “Заклетваборца под бојним покличем - за народ за слободу!

Ја Н.Н. заклињем се чашћу и свим што ми јенајсветије да ћу се храбро и дисциплиновано борити, данационалноослодилачку борбу, у коју добровољноулазим, нигдје и ни у каквој ситуацији нећу изневјерити,да ћу свако наређење руководећих другова без поговораизвршавати, да ћу се дисциплиновано и одано поко -равати одлукама Војне команде и скупу бораца којимаприпадам. Заклињем се и гарантујем чашћу и животомда ћу све данас дате обавезе вјерно извршавати”.(Зборник НОР, III, 1, док. бр. 11).

Ова заклетва потиче из времена Привременеврховне команде у Црној Гори. Међутим, њу су полагаликасније и сви борци реорганизованих партизанскихјединица. Водник је прво полагао заклетву пред ге -рилским одредом, а потом је то чинио одред.

Иначе, партизанских заклетви било је разли читихтекстова на разним подручјима земље. Тако у БилтенуВрховног штаба НОПОЈ од 19. августа 1941. имамообјављену партизанску заклетву, коју Врховни штабпредлаже да обавезно полажу борци, “уколико то већнису учинили”. Текст заклетве гласи:

“Ми, народни партизани Југославије, латили смосе оружја за немилосрдну борбу против крволочнихнепријатеља који поробише нашу земљу и истребљујунаше народе. У име слободе и правде нашег народа,заклињемо се да ћемо дисциплиновано, упорно инеустрашиво, не штедећи своје крви и животе, водитиборбу до потпуног уништења фашистичких освајача исвих народних издајника”. (Зборник НОР, II, 1, стр. 22).

ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА

Извори

Зборник грађе за историју радничког покрета Црне Горе, књ.I, II, III и IV, Титоград 1958-1960.

Зборник докумената и података о народноослобо дилачкомрату народа Југославије, том III (Црна Гора), књ. 1-10, Београд 1949-1969.

Зборник НОР-а, том XII, књ. 1-3. (Документа Њемачког Рајха),Београд 1973.

Зборник НОР-а, том XII, књ. 1-3. (Документа КраљевинаИталије), Београд 1969-1976.

Зборник НОР-а, том XIV, књ. 1-4. (Документа четничкогпокрета Драже Михаиловића), Београд 1981-1985.

Јовановић Блажо, Изабрани радови, књ. 1-3, Титоград 1983.Јосип Броз Тито, Сабрана дјела, том 1-20, Београд, 1977-1984.Извори за историју СКЈ. Документи централних органа КПЈ,

НОР и револуције 1941-1945, књ. 1-21, Београд 1985-1987.Извори за историју СКЈ, конгреси, конференције и се днице

централ них органа СКОЈ-а 1941-1948, Београд, 1984.Документи историје омладинског покрета Југославије, Београд 1954.Документи о издајству Драже Михаиловића, Београд 1945. Пакао или комунизам у Црној Гори, св. 1-8, фототипско

издање, Требиње 1991.ЗАВНО Црне Горе и Боке - Збирка докумената. Одабрао и

уредио Зоран Лакић, Титоград 1963.Partizanska autonomija Sandžaka 1943-1945. Dokumenta.

Odabrao i uredio dr Zoran Lakić, Beograd-Podgorica 1992. Пљевља у документима 1918-1941. Приредио Милић Ф.

Петровић, Пљевља 2004.Сарадња четника са окупатором у Црној Гори. Документи

1941-1945. Приредили Владо Марковић и Радоје Пајовић, Подгорица-Цетиње 1996.

Родољуб или издајник, случај Драже Михаиловића. ДокументиХуверовог института (САД), Београд 1978.

ЦАСНО - Црногорска антифашистичка скупштина народногосло бођења 1944-1945. Збирка докумената. Одабрао и уредио др ЗоранЛакић, Титоград 1975.

Црногорски ратни парламент 1941-1945. Документа. Одабраои уредио др Зоран Лакић, Подгорица 2003.

Спољна политика Југославије 1941-1945. Документа.Tajni arhiv grofa Ćana, Zagreb 1952.Tajna pisma Hitler-Musolini, Zagreb 1953.

II ЛИТЕРАТУРА

Аранитовић Добрило, Библиографија радова о пљеваљскомкрају, друго издање, Београд, 1988.

Благојевић др Обрен, Пива, Београд 1971.Борозан др Ђорђе, Велика Албанија - поријекло, идеје, пракса,

Београд 1955.Brajović S. Petar, Konačno oslobođenje, Zagreb 1983.Видовић Жарко, Трећа пролетерска санџачка бригада,

Београд 1972.Војиновић Милета, Путеви и раскршћа, друго издање,

Пљевља, 2003. Војиновић др Перко, Истине и заблуде о српству,

југословенству и словенству, Бања Лука 1999.Војиновић др Перко, Положај Црне Горе у Југославији и

погледи црногорске интеграције, Бања Лука 2001.Вражалић Ешкем, Окупациони систем у Црној Гори и народно

право, Историјски записи, Титоград, бр. 2/1962.Vojna enciklopedija, Београд 1971.Вујадиновић Радован, На вјечној стражи, Пљевља 1988.Вујовић др Ђуро, Организациони развој Комунистичке

партије Југославије у Црној Гори 1941-1945, Титоград 1988.

ПЉЕВЉА 1941 - 1945 395

Вујовић др Ђуро, Црна Гора у народноослободилачком рату1941-1945, Подгорица 1997.

Вукановић Радован, Други ударни корпус, Београд 1982.Бошко С. Вукчевић, Идеолошки, вјерски и етнички сукоби у

Југославији (1941-1945). Подгорица 1996.Вукчевић др Славко, Борбе и отпори у окупираним градовима

Југославије 1941-1945, Београд 1985. Вранеш Мирко, Четврта Санџачка НОУ бригада, Београд 1986. Гледовић Богдан, Народноослободилачки покрет у Санџаку у

вријеме дурмиторске партизанске републике, Дурмиторскапартизанска република, Титоград 1979, стр. 360-392.

Гледовић Богдан, Санџак у НОР-у и револуцији, Србија у ратуи револуцији 1941-1945, Београд 1976, стр. 380-415.

Гледовић Богдан, О развитку народнослободилачког покретау Санџаку. Историјски записи, Титоград, бр. 2/1975.

Домазетовић Љубомир-Петар Терзић, Ликови и дела славнихвојсковођа света, књ. 1-5, друго издање, Београд 1992.

Друловић Чедо, 37. санџачка НОУ, Београд 1983.Дурмиторска партизанска република, Титоград 1979.Ђуретић др Веселин, Савезници и југословенска ратна драма,

Београд 1985.Ђуричковић Бошко, Сјећања. Размишљања. Реаговања,

Београд 1990.Жарковић Видоје, Стазама слободе 1941-1945. Сјећања,

Подгорица, 2005.Завршне борбе за ослобођење Југославије 1944-1945, Београд 1957.Зборник, народних хероја Југославије, Београд 1975.Зечевић Ђ. Миодраг - Јован П. Поповић, Документи из

историје Југославије, књ. 1,2,3 и 4, Београд 1998, 1999, 2000.Историја Савеза комуниста Југославије, Београд 1985. Јауковић Данило, Пљеваљски срез у првој години НОБ;

Устанак народа Југославије 1941, Београд 1964, стр. 28-54.Јауковић Данило, Санџак у НОР-у, Војноисторијски гласник,

Београд, бр. 4/1960, стр. 23-56.Јовановић Батрић, Расрбљавање Црногораца, друго допуњено

издање, Подгорица, 2005.Јовановић Батрић, Тринаестојулски устанак у Црној Гори,

Титоград-Београд 1984.Јовановић Батрић, Црна Гора у НОР и социјалистичкој

револуицји, Београд 1960.Јовановић др Надежда, Тршо, Београд 1973. Јовановић Р., Ј. Р. Бојовић, З. Лакић, С. Станишић, Р. Пајовић,

Жене Црне Горе у револуционарном покрету 1918-1945, Титоград 1969.Карапанџић, М. Бор., Југосовенско крваво прољеће 1945,

Београд 1990.Ковачевић др Бранислав, Од Везировог до Зиданог моста 1944-

1945, Београд 1993.Ковачевић др Бранислав, Савезничко бомбардовање Црне Горе

1943-1944, Подгорица 2003.Кркељић Ј. Бранко, Санџачке легенде, Титоград 1986. Лагатор Шпиро - Др Ђуро Батрићевић, Пљеваљска битка,

Београд 1990.Лакић др Зоран, Народна власт у Црној Гори 1941-1945,

Београд 1981.Лакић др Зоран, Црногорске историјске теме, Подгорица, 2001.Лакић др Зоран, Огледи из историје Југославије, Подгорица 1999.Лакић др Зоран - Милош Старовлах, Историјска читанка,

документа 1914-1995. Подгорица 1996.Лакић З. - Р. Пајовић - Г. Вукмановић, НОБ у Црној Гори 1941-

1945. - хронологија догађаја, Титоград 1963. Лексикон НОР-а и револуције у Југославији 1941-1945, књ. 1 и 2,

Београд - Љубљана 1980.Лубурић Радојица, Друштво Црне Горе у II свјетском рату

(1939-1945), Подгорица 1995.Матовић Љубомир, Санџак пева слободи, Београд 1986. Миликић Мило-Мидо, Трећа Санџачка , Београд 1987, Милетић, др Антун, Брзојавка за Валдхајма, Београд-Чачак 1994.Миљанић др Гојко, Велике битке на југословенском ратишту

1941-1945, Београд 1988.

Морача Перо, Југославија 1941, Београд 1971. Народни хероји Југославије, књ. 1-2, Београд-Титоград 1982.Ненезић Драган, Југословенске области под Италијом 1941-

1943, Београд 1999.Ослободилачки рат народа Југославије 1941-1945, Београд

1957-1958.Пајовић др Радоје, Контрареволуција у Црној Гори, четнички

и федералистички покрет, 1941-1945, Цетиње 1977.Радоје Пајовић, Павле Ђуришић, Подгорица 2005.Пајковић Ђоко, Токови револуције, Титоград 1980.Петрановић др Бранко, Србија у Другом светском рату 1939-

1945, Београд 1992.Петрановић др Бранко, Историја Југославије 1918-1988,

Београд 1988.Петровић Ф. Милић, Пљеваљска гимназија 1901-2001, Пљевља 1999. Прилог у крви, Пљевља 1941-1945, Пљевља 1969.Рајовић Видак, Васојевићи без краља и отаџбине, Подгорица 1996.Радусиновић др Павле, Становништво Црне Горе до 1945,

Београд 1978.Србија у рату и револуцији 1941-1945, Београд 1976.Споменица црногорским антифашистима 1941-1945, Цетиње, 2001.Стаматовић др Александар, Истина о четницима, Београд, 2000.Станишић Милија, Кадрови револуције, Црногорци на

руководећим дужностима у НОР-у народа и народности Југославије(1941-1945), Титоград 1984.

Станишић Милија, Руководећи кадрови НОБ у Црној Гори 1941-1945, Подгорица 1995.

Станишић Милија, Токови револуције у Црној Гори, књига1,2,3, Никшић 1980, 1984. и 1988.

Станишић Милија, Историјски корјени и дубински слојевиТринаестојулског устанка у Црној Гори 1941, (у штампи).

Стругар Владо, Југославија 1941-1945, Београд 1970.Трећа пролетерска санџачка бригада, Београд 1970. Ћуковић Мирко, Санџак у НОР-у, Београд 1961. Терзић Велимир, Југославија у априлском рату 1941, Титоград 1963.Терзић Велимир, Слом Краљевине Југославије 1941. Београд 1983.Tomašević Jozo, Četnici u Drugom svjetskom ratu 1941-1945,

Zagreb 1979.Тринаестојулски устанак - предмет науке и умјетности,

Подгорица 1992.Хронологија радничког покрета и СКЈ. 1919-1979, књ. 103,

Београд 1980.Хронологија ослободилачке борбе народа Југославије 1941-

1945, Београд 1964.Хронологија радничког покрета и СКЈ. 1919-1979, Том II - 1941-

1945, Београд 1980.Црвени крст Црне Горе 1875-1975, Титоград 1980. Црна Гора - монографија, Београд 1976.Устанак народа Југославије 1941, Београд 1961. Четврта санџачка бригада, Београд 1973.Четрдесет година - зборник сјећања, Београд 1961.Шћекић Милун-Мујо, Праскозорја слободе, Београд 1978.

396 ПЉЕВЉА 1941 - 1945