INFORMATIKA I RAČUNARSKE

KOMUNIKACIJE

2018/2019

PREDAVANJA:

Sreten Stojanović

kabinet 315 (III sprat)

VEŽBE:

Miloš Stevanović

kabinet 315 (III sprat)

OD PODATAKA DO INFORMACIJA …

KOMUNIKACIJE

SADRŽAJ PREDMETA Predavanja

1. Uvod u računarstvo i informatiku

2. Hardver računara

3. Softver računara

4. Računarske mreže

5. Internet

Vežbe - Laboratoriji za računarsku tehniku (III sprat)

1. EXCEL - Tabelarna izračunavanja

2. MATLAB - Matematičko-tehnička izračunavanja

Fond časova nastave

3 časa nedeljno predavanja

2 časa nedeljno laboratorijske vežbe

Predispitne obaveze studenta i završni ispit

Poeni Minimum

1. Prisustvo na predavanjima 5

2. Prisustvo na vežbama 5

3. Kolokvijum 1 30

4. Kolokvijum 2 30

Ukupno predispitne obaveze (1-4)

70 30

5. Završni ispit 30

Ukupno (1-5) 100 51

Ocenjivanje vrši se prema sledećoj tabeli

Poeni Ocena

51-60 6

61-70 7

71-80 8

81-90 9

91-100 10

Literatura

- Sreten Stojanović, Informatika i računarske komunikacije, Tehnološki fakultet Leskovac, 2011.

- Prezentacije (Predavanja, Vežbe: Excel, Matlab) www.tf.ni.ac.rs

DIGITALNI RAČUNARI

Digitalni računari su digitalni elektronski uređaji koji obavljaju operacije isključivo nad digitalnim (cifarskim) podacima

Koriste se za:

- unos podataka,

- obradu podataka,

- skladištenje podataka i

- razmenu podataka.

Osnovne karakteristike digitalnih računara

- sačinjeni su od digitalnih elektronskih komponenti (hardver),

- izvršavaju odgovarajuće računarske programe (softver),

- obavljaju operacije nad digitalnim (cifarskim) podacima.

Hardver predstavlja materijalni deo računarskog sistema.

U hardver spadaju:

- elektronski - električni, - magnetni i - mehanički uređaji.

Softver je nematerijalni deo računarskog sistema.

To je skup računarskih programa koji izvršavaju određene zadatke.

GENERACIJE RAČUNARA

Gen. Period Komponente hardvera Softver

1. 1951-1958

- Elektronske cevi - Mašinski jezik

2. 1959-1963

- Tranzistori kao diskretne komponente

- Viši programski jezici

3. 1964-1970

- Integrisana kola nižeg i srednjeg stepena integracije

- Operativni sistemi, - Viši programski jezici:

COBOL, FORTRAN, ALGOL

4. 1971-1989

- Integrisana kola visokog stepena integracije,

- Mikroprocesori, - Personalni računari

- Unapređenje operativnih sistema (grafički OS, MacOS, Windows) i programskih jezika

5. Od 1990

- Integrisana kola veoma visokog stepena integracije,

- Paralelna arhitektura

- Dalji razvoj operativnih sistema i programskih jezika,

- Paralelno procesiranje, - Veštačka inteligencija

PODELA RAČUNARA PREMA NAMENI

Računari opšte namene

služe za rešavanje različitih problema - sređivanje teksta, - kreiranje i obradu slika, - multimedije, - inženjerski proračun

Računari za specijalne namene

služe za rešavanje samo određenih problema - računari u istraživačkim centrima - automatski piloti, - računari u procesnoj industriji

PODELA RAČUNARA PREMA BROJU KORISNIKA

jednokorisnički (pesonalni) računari

višekorisnički (serverski) računari

Računar

Terminali

NEKADA

DANAS

DANAS

PODELA RAČUNARA PREMA BROJU INSTRUKCIJA I PODATAKA

Koliko instrukcija se istovremeno izvršava

u jednom vremenskom trenutku?

JEDNA PROGRAMSKA INSTRUKCIJA

(SI)

VIŠE PROGRAMSKIH

INSTRUKCIJA (MI)

SERIJSKI (SISD)

JEDAN PODATAK (SD) Koliko podataka istovremeno koristi jedna programska instrukcija?

PARALELNI (SIMD)

ULTRARAČUNARI (MIMD)

VIŠE PODATAKA (MD)

SI – Single Instruction (jedna instrukcija) MI – Multiple Instructions (više instrukcija) SD – Single Data (jedan podatak) MD – Multiple Data (više podataka)

PJ – procesorska jedinica

PO

DA

CI

PO

DA

CI

PO

DA

CI

INSTRUKCIJE

PO

DA

CI

INSTRUKCIJE

INSTRUKCIJE INSTRUKCIJE

PJ PJ PJ

PJ

PJ

PJ

PJ

PJ

PJ

PJ

PJ

PJ

PJ

PJ

PJ

PODELA RAČUNARA PREMA VELIČINI

- personalni računari (mikro računari)

- računari srednjeg nivoa (mini računari)

- superračunari

Personalni računari (mikro računari)

Karakteristike:

- koriste najčešće jedan mikroprocesor - poseduju manje diskove i memorije, - imaju napajanje slabijeg kvaliteta, …

Vrste i namena:

- stoni PC, - notebook, - tablet računari

Računari srednjeg nivoa (mini računari)

Karakteristike:

- više RAM memorije,

- više procesora,

- veći broj hard diskova

- kvalitetnije napajanje

Vrste i namena:

- Serveri (baze podataka, Web, E-mail, …),

- CAD/CAM računari (za projektovanje i proizvodnju u industriji)

CAD – projektovanje uz pomoć računara

CAM – proizvodnja uz pomoć računara

Superračunari

Karakteristike:

- veliki broj ekstremno brzih procesora

- velika količina RAM memorije

- opslužuju veliki broj korisnika

- istovremeno izvršavaju veliki broj aplikacija

Namena:

- za potrebe vojske

- istraživačkih centara

- meteoroloških stanica

- velikih kompanija …

STRUKTURA DIGITALNIH RAČUNARA

Model današnjih računara zasnovan je na Nojman-ovoj arhitekturi.

Šema Nojmanove arhitekture računara

CPJ

UJ

Unutrašnja memorija

ALJ

Spoljašnja memorija

Ulazno-izlazni uređaji

CPJ – centralna procesorska jedinica (processor)

UJ – upravljačka jedinica

ALJ – aritmetičko-logička jedinica

Karakteristike Nojman-ove arhitekture

1. Računar poseduje memoriju u kojoj se čuvaju podaci i instrukcije programa.

2. Memoriji se pristupa adresiranjem memorijskih ćelija.

3. Instrukcije se izvršavaju sekvencijalno, sem ukoliko drugačije nije eksplicitno naglašeno (uslovno, iterativno).

Sekvencijalni Uslovni Iterativni

Načini izvršavanja instrukcija

adresa sadržaj

Memorijske ćelije

PODACI I INFORMACIJE

Šta su podaci?

Podatak je činjenica ili događaj koji smo spoznali svojim čulima.

Podaci se zapisuje u obliku: 1. slova, brojeva, 2. specijalnih znakova, 3. slika, crteža, 4. zvuka i slično

Podaci (u opštem slučaju) ne moraju da sadrže neko značenje.

Šta je informacija?

Informacija je podatak ili skup podataka koji sadrže neko značenje.

Informatika je naučna disciplina koja se bavi: - proučavanjem tipova i strukture podataka - аutоmаtskоm оbrаdоm podataka kako bi se iz njih izdvojila korisna

informacija.

PREDSTAVLJANJE PODATAKA U RAČUNARU

Digitalni računari svoj rad baziraju na dva diskretna stanja koja se modeluju pomoću cifara 0 i 1.

Podaci se u računaru predstavljaju pomoću niza binarnih cifara.

Kodiranje podataka

konverzija izvornih podataka u odgovarajuće binarne zapise.

Dekodiranje podataka

konverzija binarnih zapisa iz računara u podatke razumljive čoveku.

OSNOVNE ORGANIZACIONE JEDINICE PODATAKA

BIT (bit, b)

- bit je pojedinačni zapis 0 i 1

- bit je najmanja jedinica podataka

- bit se ne može pojedinačno adresirati u memoriji računara

Broj različitih zapisa od n bitova iznosi 2n

Primer.

n=1 n=2 n=3

1 0 0 0 2 0 0 1 3 0 1 0

4 0 1 1 5 1 0 0 6 1 0 1 7 1 1 0

8 1 1 1

1 0 0 2 0 1

3 1 0 4 1 1

1 0 2 1

BAJT (byte, B)

- bajt je grupa od 8 (23) bitova : 1 B = 8 bit

- sa jednim bajtom (B) može realizovati 28 = 256 različitih zapisa.

- Bajt je najmanja količina podataka koja se može adresirati u računaru.

1 0 0 0 0 0 0 0 0 2 0 0 0 0 0 0 0 1 3 0 0 0 0 0 0 1 0 4 0 0 0 0 0 0 1 1 5 0 0 0 0 0 1 0 0 6 0 0 0 0 0 1 0 1 7 0 0 0 0 0 1 1 0 8 0 0 0 0 0 1 1 1

… … … … … … … …

249 1 1 1 1 1 0 0 0 250 1 1 1 1 1 0 0 1 251 1 1 1 1 1 0 1 0 252 1 1 1 1 1 0 1 1 253 1 1 1 1 1 1 0 0 254 1 1 1 1 1 1 0 1 255 1 1 1 1 1 1 1 0 256 1 1 1 1 1 1 1 1

Veće količine podataka

1 kB = 1024 B = 210B = 1.024×103B

1 MB = 1024 kB = 220B = 1.048×106B

1 GB = 1024 MB = 230B = 1.073×109B

1 TB = 1024 GB = 240B = 1.099×1012B

Osnovne adresibilne jedinice podataka

Naziv formata Dužina u bitovima

Bajt 8

Memorijska polureč 16

Memorijska reč 32

Memorijska dvostruka reč 64

BROJNI SISTEMI

Brojni sistem sastoji se od:

skupa cifara,

pravila za pisanje cifara.

Brojni sistemi dele se na pozicione i nepozicione.

NEPOZICIONI BROJNI SISTEMI

Brojni sistemi kod kojih značenje pojedine cifre ne zavisi od njenog položaja u zapisanom broju.

Najpoznatiji nepozicioni brojni sistem: sistem rimskih brojeva.

Nepozicioni brojni sistem ima dva velika nedostataka:

za zapisivanje većih brojeva treba uvoditi nove cifre i

obavljanje aritmetičkih operacija je veoma složeno.

POZICIONI BROJNI SISTEMI

U pozicionim brojnim sistemima upotrebljava se ograničeni broj cifara, pri čemu njihova vrednost zavisi od položaja u zapisanom broju.

Svaki pozicioni brojni sistem ima svoju osnovu (bazu) i cifre.

Osnova (baza) je broj različitih cifara u određenom brojnom sistemu. Najveća cifra u sistemu sa bazom r je 1r .

Osnova pozicionog brojnog sistema može biti bilo koji broj.

Najpoznatiji brojni sistemi su:

dekadni,

binarni,

oktalni i

heksadekadni.

Koriste se u Informatici i računarstvu

Brojni sistem Osnova Cifre Najveća cifra Dekadni 10 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 9 Binarni 2 0, 1 1

Oktalni 8 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7 7 Heksadekadni 16 0,1,2,3,4,5,6,7,8,9,A,B,C,D,E,F F

prirodni broj

rimski brojevi dekadni zapis binarni zapis oktalni zapis heksadekadni zapis

nula 0 0 0 0 0 jedan I 1 1 1 1 dva II 2 10 2 2

tri III 3 11 3 3 četiri IV 4 100 4 4 pet V 5 101 5 5

šest VI 6 110 6 6 sedam VII 7 111 7 7 osam VIII 8 1000 10 8 devet IX 9 1001 11 9

deset X 10 1010 12 A jedanaest XI 11 1011 13 B dvanaest XII 12 1100 14 C trinaest XIII 13 1101 15 D

četrnaest XIV 14 1110 16 E petnaest XV 15 1111 17 F

DEKADNI BROJNI SISTEM

Osnova broja: 10r , Skup cifara: 0,1, ,9

Pozicioni zapis broja:

12 1 0 21 .n n mD d d d d d d d

Sračunavanje vrednosti broja:

1 2 1

1 2

0 1 2

1 2 1 010 10 10 10 10 10 10n n m

n mnA d d d d d d d

Primer. Zapis broja u dekadni brojni sistem

2 1 0 1 2301.09 3 10 0 10 1 10 0 10 9 10

BINARNI BROJNI SISTEM

Osnova broja: 2r , Skup cifara: 0,1

Pozicioni zapis broja:

12 1 0 21 .n n mB b b bb b b b

Sračunavanje vrednosti broja:

1 2 1 0 1 2

1 2 1 0 1 22 2 2 2 2 2 2 m

m

n n

n nB b b b b b b b

Primer. 2 1 0 1 2101.01 1 2 0 2 1 2 0 2 1 2

KONVERZIJA BROJEVA : BINARNI DEKADNI

Zasniva se na prostom izračunavanju broja u dekadnom brojnom sistemu

2 1 2 1 0 1 2

1 1 0 1 2

1 1 0 1 2

10

.

2 2 2 2 2 2

n n m

n m

n m

B b b b b b b b

b b b b b b

D

Primer. Dat je binarni broj 101.01. Odrediti njegov dekadni broj

2 1 0 1

0

2

2

1

101.10

1 2 0 2 1 2 0 2 1 2

4 0 1 0 0.25

5.25

B

D

KONVERZIJA BROJEVA: DEKADNI BINARNI

1. Konverzija celobrojnog dela (SUKCESIVNO DELJENJE)

Primer. 35310 = ????????2

35310=1011000012

Napomena: Postupak se završava kada se za „količnik“ dobije „0“.

celobrojni deo količnik ostatak

353 353:2 = 176 1

176 176:2 = 88 0

88 88:2 = 44 0

44 44:2 = 22 0

22 22:2 = 11 0

11 11:2 = 5 1

5 5:2 = 2 1

2 2:2 = 1 0

1 1:2 = 0 1

2. Konverzija razlomljenog dela (SUKCESIVNO MNOŽENJE)

Primer. 0.20312510 = ?????????2

proizvod celobrojna vrednost

0.203125 x 2 = 0.40625 0

0.40625 x 2 = 0.8125 0

0.8125 x 2 = 1.625 1

0.625 x 2 = 1.25 1

0.25 x 2 = 0.5 0

0.5 x 2 = 1.0 1

Napomena:

- Postupak se završava kada se za razlomljeni deo „proizvod“ dobije „0“

- Dodaje se 0. ispred razlomljenog dela binarnog broja (001101)

0.20312510 = 0. 0011012

3. Konverzija dekadnog broja sa celobrojnim i razlomljenim delom

- Odvojeno se konvertuju celobrojni i razlomljeni deo.

- Između ovih delova se stavi decimalna tačka.

Primer. 353.20312510 = ????????2

Rešenje.

35310=1011000012

0.20312510 = 0. 0011012

353.20312510 = 101100001. 0011012

PREDSTAVLJANJE BROJEVA U RAČUNARU

Vrste brojeva

- celobrojni binarni brojevi - razlomljeni (realni) binarni brojevi

CELI BROJEVI

Pozicioni zapis celog broja:

1 2 1 0n nB b b b b

Sračunavanje vrednosti broja:

11 2 1 0

1 2 1 0

0

2 2 2 2 2n

n n i

n n i

i

B b b b b b

Celi brojevi mogu biti:

neoznaceni (brojevi čiji zapis ne sadrži predznak)

označeni (brojevi čiji zapis sadrži predznak)

CELI BROJEVI BEZ ZNAKA

Celi brojevi bez znaka se najpre prevedu u binarni brojni sistem. Ukoliko je broj cifara u zapisu broja manji od memorijske reči (2, 4 ili 8 bajtova), broj se dopunjuje nevažećim nulama sa leve strane.

Primer.

1. predstavljanje celih brojeva bez znaka u običnoj preciznosti (4 bajta)

dopuna nevažećim nulama

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 1 1 0 1 0 0 0 1 1

31 30 … 17 16 15 14 … 2 1 0

Opseg celih brojeva bez znaka zapisanih sa n bitova: 0, 2 1n

memorijska reč

viša polureč niža polureč

Primer. Predstaviti binarni zapis neoznačenog celog broja 35 u običnoj i dvostrukoj preciznosti.

Rešenje.

binarni zapis

10 235 100011

obična preciznost (4 bajta)

10 2000000000000000 00000 001000 03 005 011

dvostruka preciznost (8 bajtova)

10 200000000 000000000000000 00000000 00000000 00000000 00000000 0010035 0 011

celobrojni deo količnik ostatak

35 35:2 = 17 1

17 17:2 = 8 1

8 8:2 = 4 0

4 4:2 = 2 0

2 2:2 = 1 0

1 1:2 = 0 1

CELI BROJEVI SA ZNAKOM

Celi brojeva sa znakom se u digitalnim sistemima predstavljaju u pomoću sledeća četiri formata:

prosto označavanje (znak i apsolutna vrednost)

nepotpuni komplement

potpuni komplement

format sa pomeranjem.

Zbog jednostavnosti izvođenja operacija, u praksi se najčešće koristi potpuni komplement.

Pored ovog formata obradićemo i prosto označavanje (prosto kodiranje znaka).

PROSTO OZNAČAVANJE CELIH BROJEVA SA ZNAKOM

Za kodiranje znaka se izdvaja jedna pozicija (bit) u zapisu broja.

Najčešće je bit najveće težine.

Dogovoreno je da se znak „+“ kodira sa cifrom 0, a znak „-“ cifrom 1.

Opseg celih brojeva sa znakom zapisanih sa n bitova: 1 12 1 , 2 1n n

Najmanji broj sa 16 bitova: 16 1 152 1 2 1 11111111 11111111

Najveći broj sa 16 bitova: 16 1 152 1 2 1 01111111 11111111

Nula iskazana sa 16 bitova: postoje dve nule +0 i -0 00000000 00000000 10000000 00000000

Primer. Predstaviti brojeve 43 i -43 u 32-bitnoj reči računara.

10 21043 1011

43: 00000000 00000000 00000000001010112

-43: 10000000 00000000 00000000001010112

POTPUNI KOMPLEMENT CELIH BROJEVA SA ZNAKOM

Procedura za određivanje PK celog binarnog broja sa znakom ako je dat dekadni broj D sa znakom:

Za dekadni broj D odredi se znak i apsolutna vrednost D , kao i binarna

vrednost broja D , pri čemu se dobija zapis binarnog broja 2

B D .

a) Ako je znak broja D pozitivan

potpuni komplement (PK) pozitivnog binarnog broja jednak je PKB B .

broj PKB B skladišti se u 2, 4 ili 8 bajtova.

b) Ako je znak broja D negativan

odredi se komplement svake cifre apsolutne vrednosti binarnog broja B pri čemu se dobija tzv. nepotpuni komplement (NK) NKB .

broj u NK, NKB , uveća se za 1 i dobija se potpuni komplement (PK) PKB .

broj u PK, PKB , skladišti se u 2, 4 ili 8 bajtova.

Zapis binarnog broja u PK: 2 11 0K nnPB b bb b

Znak broja se nalazi na poziciji najveće težine 1nb (vodeći bit).

ako je vodeći bit 1 0nb onda je binarni broj zapisan u PK pozitivan,

ako je vodeći bit 1 1nb onda je binarni broj zapisan u PK negativan.

Opseg celih brojeva sa znakom zapisanih u PK sa n bitova: 1 12 , 2 1n n

Najmanji broj sa 16 bitova u PK: 16 1 152 2 10000000 00000000

Najveći broj sa 16 bitova u PK: 16 1 152 1 2 1 01111111 11111111

Nula iskazana sa 16 bitova u PK: postoji jedna jedinstvena nula 00000000 00000000

Prednost zapisa broja u PK:

jedinstveni prikaz nule: 0 0 00000000 (sa 8 bitova)

aritmetičke operacije se jednostavno implementiraju u procesoru

Zapisi brojeva sa jednim bajtom u formatu :

znak i apsolutna vrednost

nepotpuni komplement

potpuni komplement

max

0

min

Primer 1. Odrediti PK broja 43D u običnoj tačnosti (4 bajta).

0D

10 10 243 14 010113D

22

101011B D

B u običnoj tačnosti:

B = 00000000 00000000 00000000001010112

0D

NKB = 11111111 11111111 1111111111010100

+1

PKB = 11111111 11111111 1111111111010101

vodeći bit: 1 1nb

Primer 2. Odrediti dekadne brojeve čiji su binarni zapisi u PK predstavljeni sa sledeća dva bajta u memoriji.

a) 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 1 0 1 0 Broj je pozitivan, jer je vodeći bit = 0. 10010102 = 1·26 + 1·23 + 1·21 = 64 + 8 + 2 = 7410 Dakle, dekadna vrednost broja uskladištenog u memoriji iznosi 7410.

b) 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 1 0 1 Broj je negativan, jer je vodeći bit = 1. Primenjujemo postupak koji je obrnut od onog u Primeru 1.

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 1 0 1 - 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 1 0 0

1. Komplementiranje prethodnog broja daje binarnu vrednost za D

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 0 1 1

2. Odgovarajuća dekadna vrednost prehodnog broja iznosi 110112 = 1·24 + 1·23 +1·21 + 1·20 = 16 + 8 + 2 +1 = 2710.

Dakle, dekadna vrednost broja uskladištenog u memoriji iznosi –2710.

1. Oduzimanje jedinice

PREDSTAVLJANJE REALNIH BROJEVA

Koristimo dva zapisa realnih brojeva:

fiksna tačka (fixed point)

416.2918

-0.5194

0.000000000000315

-129486718432734.31

pokretna tačka (floating point) (eksponencijalni zapis)

12.482 ·103,

0.12428 ·105

-1.718 ·10-39,

0.12 ·10109

PREDSTAVLJANJE REALNIH BROJEVA POMOĆU FIKSNE TAČKE

- Razlomljeni deo binarnog broja se upisuje u prvih m bitova najmanje težine.

- Celi deo se upisuje u narednih 1n m bitova.

- Znak (z) se čuva na n-1 poziciji (z=0 broj pozitivan, z=1 broj negativan)

- Vrednosti za n i m nisu fiksno definisane. Nekada su one bile određene hardverski, a danas se oni mogu izabrati od strane programera pri pisanju programa.

- Za predstavljanje brojeva sa fiksnom tačkom može se koristiti jedna od metoda za predstavljanje celih brojeva: prosto kodiranje znaka, NK i PK. Mi koristimo prosto kodiranje znaka.

Zapis realnih brojeva sa fiksnom tačkom

z celi deo razlomljeni deo n-1 n-2 m m-1 … 0 Primer. Prikazati broj 27.12510 = 11011.0012 sa fiksnom tačkom prostim kodiranjem znaka

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 0 1 1 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

31 30 16 15 … 0

Opseg realnih brojeva koji se u fiksnom zarezu mogu predstaviti u jednoj memorijskoj reči

max min min max, ,

2 2 , 2 2 , 2 2n m m m n m

R R R R

- Brojevi iz intervala 2 , 2m m se zamenjuju sa 0.

- Opseg brojeva u fiksnom zarezu sa prostim kodiranjem znaka je mali.

Npr. za 16, 15m n opseg iznosi

15 16 16 16 15 16

4 5 5 4

2 2 , 2 2 , 2 2

3.2768 10 , 1.5259 10 1.5259 10 ,3.2768 10

PREDSTAVLJANJE REALNIH BROJEVA POMOĆU POKRETNE TAČKE

1Z EA rm

m – normalizovana mantisa - realan broj,

E - eksponent - celobrojna vrednost.

Z - bit znaka, 0 0, 1 0z A z A

r – osnova brojnog sistema (r = 2 za binarni broj)

Isti broj se može zapisati na različite načine kao broj sa pokretnom tačkom:

5137.145 0.00137145 10 ,

2137.145 13714.5 10 , …

21.3714137.145 5 10 (normalizovani zapis)

Normalizovani zapis binarnih brojeva pomoću pokretne tačke

2100

2 2 211011.001 1.1011001 10 1.m bbbbb

celobrojni deo je 1

SKLADIŠTENJE REALNIH BINARNIH BROJEVA POMOĆU POKRETNE TAČKE

1 2Z EB m

- Mantisa 1.m bbbbb : u memoriju se upisuje samo razlomljeni deo mantise 0.m bbbbb

- Eksponent E : predstavlja kao celi broj.

- Znak broja z : se čuva na n-1 poziciji.

Jednostruka preciznost

z E - eksponent m - mantisa 31 30 23 22 … 0

1 bit znak 8 bitova za eksponent 23 bita za razlomljeni deo mantise

Dvostruka preciznost

z E - eksponent m - mantisa 63 62 52 51 … 0

1 bit znak 11 bita za eksponent 52 bita za razlomljeni deo mantise

PREDSTAVLJANJE NE-NUMERIČKIH PODATAKA

U osnovne ne-numeričke podatke spadaju:

- slova, cifre (0 ... 9),

- specijalni znakovi,

- znakovi interpunkcije,

- matematički znakovi,

- kontrolni i grafički znaci.

Ne-numerički podaci se zapisuju pomoću binarnih kodova.

Svaki karakter kodira se nizom binarnih cifara fiksne dužine u zavisnosti od izabrane kodne tablice:

Razlikujemo kodne tablice sa 7, 8 ili 16 bitova.

KODNE TABLICE

ASCII

- 7-bitni kod kojim se kodira 128 karaktera, - 8 bit se koristi za kontrolu parnosti za proveru grešaka u prenosu

podataka ili je imao ulogu karakterističnu za dati uređaj.

У бинарном систему У декадном систему Скраћеница Име/значење 0000 0000 0 NUL Знак са вредношћу 0 0000 0001 1 SOH Почетак заглавља

0000 0010 2 STX Почетак текста 0000 0011 3 ETX Крај текста 0000 0100 4 EOT Крај преноса 0000 0101 5 ENQ Захтев

0000 0110 6 ACK Потврда пријема 0000 0111 7 BEL Звонце 0000 1000 8 BS Бекспејс 0000 1001 9 HT Хоризонтални таб

0000 1010 10 LF Знак за нови ред 0000 1011 11 VT Вертикални таб

0000 1100 12 FF Знак за нову страницу 0000 1101 13 CR Повратак на почетак реда 0000 1110 14 SO Извлачење реда

0000 1111 15 SI Увлачење реда 0001 0000 16 DLE Data Link Escape 0001 0001 17 DC1 Сигнал помоћним уређајима 1

(обично паљење)

0001 0010 18 DC2 Сигнал помоћним уређајима 2 0001 0011 19 DC3 Сигнал помоћним уређајима 3 0001 0100 20 DC4 Сигнал помоћним уређајима 4

(обично гашење) 0001 0101 21 NAK Јављање о лошем пријему

0001 0110 22 SYN Помоћни знак за одржавање синхронизованости

0001 0111 23 ETB Крај преносног блока 0001 1000 24 CAN Отказивање

0001 1001 25 EM Крај медијума 0001 1010 26 SUB Замјена 0001 1011 27 ESC Искејп 0001 1100 28 FS Знак за структуисање података

ниво 4 0001 1101 29 GS Знак за структуисање података

ниво 3 0001 1110 30 RS Знак за структуисање података

ниво 2 0001 1111 31 US Знак за структуисање података

ниво 1 0111 1111 127 DEL Брисање знака

У бинарном систему У декадном систему Приказ 0010 0000 32 Размак (␠)

0010 0001 33 !

0010 0010 34 "

0010 0011 35 # 0010 0100 36 $ 0010 0101 37 % 0010 0110 38 &

0010 0111 39 '

0010 1000 40 ( 0010 1001 41 ) 0010 1010 42 *

0010 1011 43 + 0010 1100 44 ,

0010 1101 45 -

0010 1110 46 .

0010 1111 47 / 0011 0000 48 0

0011 0001 49 1 0011 0010 50 2 0011 0011 51 3

0011 0100 52 4 0011 0101 53 5 0011 0110 54 6 0011 0111 55 7

0011 1000 56 8 0011 1001 57 9 0011 1010 58 :

0011 1011 59 ;

0011 1100 60 < 0011 1101 61 = 0011 1110 62 >

0011 1111 63 ?

У бинарном систему У декадном систему Приказ 0100 0000 64 @ 0100 0001 65 A

0100 0010 66 B 0100 0011 67 C 0100 0100 68 D 0100 0101 69 E

0100 0110 70 F

0100 0111 71 G 0100 1000 72 H 0100 1001 73 I

0100 1010 74 J 0100 1011 75 K 0100 1100 76 L 0100 1101 77 M

0100 1110 78 N 0100 1111 79 O 0101 0000 80 P

0101 0001 81 Q 0101 0010 82 R 0101 0011 83 S 0101 0100 84 T

0101 0101 85 U 0101 0110 86 V 0101 0111 87 W 0101 1000 88 X

0101 1001 89 Y 0101 1010 90 Z 0101 1011 91 [

0101 1100 92 \ 0101 1101 93 ] 0101 1110 94 ^

0101 1111 95 _

У бинарном систему У декадном систему Приказ 0110 0000 96 `

0110 0001 97 a

0110 0010 98 b 0110 0011 99 c 0110 0100 100 d

0110 0101 101 e 0110 0110 102 f 0110 0111 103 g 0110 1000 104 h

0110 1001 105 i 0110 1010 106 j 0110 1011 107 k 0110 1100 108 l

0110 1101 109 m 0110 1110 110 n 0110 1111 111 o

0111 0000 112 p 0111 0001 113 q 0111 0010 114 r 0111 0011 115 s

0111 0100 116 t

0111 0101 117 u 0111 0110 118 v 0111 0111 119 w

0111 1000 120 x 0111 1001 121 y 0111 1010 122 z 0111 1011 123 {

0111 1100 124 | 0111 1101 125 } 0111 1110 126 ~

ISO-8

- 8-bitni kod kojim se kodira maksimalno 256 karaktera, - prvih 127 pozicija poklapa se sa ASCII kodom, - pozicije iznad 126 su popunjenje različitim kontrolnim i grafičkim

znacima.

UNICODE

- 16-bitni kod kojim se dozvoljava kodiranje maksimalno 65.536 karaktera.

Primer. U sledećoj tabeli prikazani su ASCII i ISO-8 kodovi određenih karaktera

Na primer:

H = 0100 1000, K = 0100 1011