Komponente matične ploče

Komponente matine ploe

Sada kad razumete osnovne vrste matinih ploa i njihovih formata, vreme je da se panja usmeri ka komponentama koje se nalaze na ploi i njihovom meusobnom poloaju. Slika 3.1 prikazuje mnoge od sledeih komponenti koje se mogu nai na tipinoj matinoj ploi:

ipsetove slotove za proirenje slotove za memoriju i eksterni ke procesor i procesorske slotove ili sokete konektore za napajanje konektore za disk drajvove konektore za tastaturu periferni port i konektore BIOS ip CMOS bateriju dampere (Jumpers) i DIP prekidae ^ ^r B

^^L^IKooektOT ventilatora kuiiJta Konektor za 3.JV napajanje Fiopi ctrajv mterfejs konektor

cectiorj

Konektor ventilatora ut$te proese-ra Konffctor napajanja

SCSJ r-ajv indikator KonektO' konlroirtrjo, paneja Korektor primarnog EIDE kanala koner.tor sekundarnog 6106 karata DIMM kudila AGP konektor KuiSte baterije Konfi-guracHMM zamper Zvuifiik

Slika 3.1 Komponente matinoj ploi

na

firmver (Firmware) ^^^H ^^M^V U ovom odeljku ete nauiti o delovima matine ploe koji se najvie koriste, emu oni slue i gde se tano nalaze na samoj ploi. Prikazaemo kako svaka komponenta izgleda te ete moi da je prepoznate na svakoj matinoj ploi s kojom se susretnete. Uzmite, ipak, u obzir da je ovo samo kratak uvod u unutranjost raunara. Detalji o raznim ureajima i njihova uloga u upotrebi raunara e biti predstavljeni u kasnijim poglavljima.ipsetovi (Chipsets)ipset je skup ipova ili integrisanih kola koja izvode povezivake i periferne funkcije procesora. Ovaj skup ipova je obino elektronsko kolo koje omoguava povezivanje memorije, kartica za proirenje i integrisane periferije i u sutini diktira kako e matina ploa komunicirati sa instaliranim perifernim ureajima. Skupovi ipova obino dobijaju ime i broj modela po originalnom proizvoau. Na primer, ako vidite matinu plou koja ima

Copyright Link group

VIA KT7 ipset, znaete da je elektroniku za kontrolisanje periferije dizajnirala VIA i da je nazvana KT7. ^K^ f I ^t Ovo ak znai da biste u isto vreme znali i odreene karakteristike tog skupa ipova (na primer: integrisani video odreene vrste/proizvoaa, integrisani audio pojedine vrste itd). ipsetovi mogu biti napravljeni od jednog ili vie sastavnih elektronskih ipova. Matine ploe koje se zasnivaju na Intel platformi obino koriste dva ipa dok SiS ipsetovi uglavnom koriste jedan. Funkcije skupa ipova se mogu podeliti u dve vee funkcionalne grupe nazvane Severni most (Northbridge) i Juni most (Southbridge). Posvetimo se ukratko ovim grupama i funkcijama koje one obavljaju.

Severni most (Northbridge) Severni most je segment skupa ipova na matinoj ploi tj. skup elektronskih kola ili ipova koji obavlja jednu vrlo vanu funkciju: upravljanje perifernom komunikacijom velike brzine. Severni most je primarno odgovoran za komunikaciju sa integrisanim videom koristei AGP i PCIe, na primer, i komunikaciju koja se odvija izmeu memorije i procesora. Stoga se moe rei da rad raunara zavisi od rada severnog mosta i njegove komunikacije s perifernim ureajima koje kontrolie.

Juni most (Southbridge) Juni most je skup ipova, kako je ranije pomenuto, odgovoran za obezbeivanje podrke integrisanim perifernim ureajima (PS/2, Paralelni, IDE itd) rukovodei njihovom komunikacijom sa ostatkom raunara i kapacitetom koji im se dodeljuje. Veina matinih ploa danas ima integrisane PS/2, USB, paralelne i serijske portove. Neke od opcionih mogunosti kojima upravlja Southbridge ukljuuju LAN, zvune kartice, infracrveni port i FireWire (IEEE 1394). Kad je prvi put integrisan, kvalitet audia je u najboljem sluaju bio zanemarujui, ali najnovija ponuena reenja (poput AC97 audio skupa ipova) konkuriu Creative Labs proizvodima u kvalitetu zvuka, broju funkcija (ukljuujui ak i Dolby Digital Theater Surround tehnologiju). Southbridge je takoe odgovoran za upravljanje komunikacijom sa ostalim magistralama za proirenje kakve su PCI, USB i starija reenja. Slika 3.2 prikazuje primer tipinog skupa ipova matine ploe (severni i juni most) i komponente s kojima je povezan. Obratite panju koje komponente su povezane sa kojim delom skupa ipova.CPU

"AAGP Controller M ort h oriel g e Memo ry Contro ller

ATA Ir ter facet s) Serial ATA Floppy Controller Southbrid ge

Onboard Audio

PCI Expansion Bus

Onboard LAN


J

Onboa rd

USB/Ser ial/ Parallel

Slika 3.2 Tipian skup ipova (Chipset) matine ploe

Slotovi za proirenjeNajvidljiviji delovi svake matine ploe su slotovi za proirenje. Oni izgledaju kao mali plastini prorezi, uglavnom duine od 7,5 do 28 cm i irine oko 1.25 cm. Kao to im i samo ime govori, ovi slotovi se koriste kako bi se u njih instalirali razni ureaji za proirenje mogunosti raunara. Neki od ureaja za proirenje koji se mogu montirati su: video, mrene, zvune i interfejs kartice. Posmatrajui matinu plou na vaem raunaru lako ete videti osnovne tipove slotova za proirenje koji se koriste u raunarima danas:

ISA PCI AGP PCIe AMR CNR

^^L^r

Svaki od tipova se razlikuje po izgledu i funkciji. U ovom odeljku, govoriemo o tome kako da vizuelno prepoznate razliite slotove za proirenje.

ISA slot za proirenje Ako imate raunar proizveden pre 1997. sve su anse da vaa matina ploa ima nekoliko ISA (Industry Standard Architecture) slotova za proirenje. Oni su lako prepoznatljivi jer su obino crne boje i sastoje se iz dva dela: jednog kraeg i jednog dueg. Kompjuteri proizvedeni posle 1997. uglavnom sadre i nekoliko ISA slotova radi kompatibilnosti sa starijim karticama za proirenje (iako su ih u najveoj meri zamenili PCI slotovi). Slika 3.3 prikazuje izgled ISA slotova na matinoj ploi.

PCI slotovi za proirenje




U dananje vreme veina kompjutera uglavnom koristi PCI (Peripheral Component Interconnect,) slotove. Lako su prepoznatljivi poto su kratki (oko 7.5 cm) i uglavnom bele boje. PCI slotovi se mogu nai skoro u svakom raunaru procesora Pentium klase ili jae. Slika 3.4 prikazuje primer nekoliko PCI slotova za proirenje.

Slika 3.4 proirenjeAGP slotovi za proirenje

PCI

slotovi

za

AGP (Accelerated Graphics Port) slotovi su veoma popularni za primenu s video karticama. Nekada davno, ako biste hteli da koristite 3D grafiku video karticu velike brzine, morali ste da je montirate u postojei PCI ili ISA slot. AGP slotovi su dizajnirani da budu direktna veza izmeu grafike i memorije PC-ja. Takoe su lako prepoznatljivi jer su uglavnom braon boje i nalaze se tik uz PCI slotove na matinoj ploi i krai su od PCI slotova. Slika 3.5 jeste prikaz jednog AGP slota uz PCI slot poreenja radi. Obratite panju na razlike.

Slika 3.5 AGP slot za proirenje PCIe slot za proirenje Najnoviji slot za proirenje koji se koristi na matinim ploama je PCI Express (PCIe).


Kreiran je kao zamena za AGP i PCI. Ima sposobnost da bude bri od AGP-a a da u isto vreme zadri fleksibilnost PCI-a.

Postoji sedam razliitih nivoa brzine za PCIe i oni su oznaeni kao 1X, 2X, 4X, 8X,12X, 16X, i 32X. Ove oznake se grubo podudaraju sa naznaenim AGP brzinama. PCIe slotove je malo tee identifikovati nego ostale slotove, jer njihova veliina odgovara njihovoj brzini. Na primer: x1. x1 slot za proirenje je izuzetno kratak (manje od 2.5 cm). Slotovi postaju dui proporcionalno njihovoj brzini; to je dui slot, to je vea i njegova brzina. Razlozi za to potiu iz koncepta PCIe staza koje su zapravo umnoene komunikacione jedinice izmedju bilo koje dve PCIe komponente i u direktnoj su vezi sa fizikim povezivanjem na magistrali. Zato to su sve PCIe komunikacije sainjene od jednosmernih spojnica izmedju ureaja, svaka PCIe kartica pokuava da ostvari najvei obostrano podran broj staza sa svakim partnerom s kojim komunicira.

Slika 3.6 proirenje

PCIe

slotovi

za

AMR slotovi za proirenje

^T ^A ^ ^

Kao i uvek, Intel i ostali proizvoai neprestano tragaju za nainima kako da poboljaju proces proizvodnje. Jedan podui proces koji bi esto usporio proizvodnju matinih ploa sa integrisanim analognim ulaznim/izlaznim funkcijama je FCC sertifikat. Proizvoai su razvili nain kako da razdvoje analogno strujno kolo, na primer, modem i analogni zvuk, svaki na sopstvenu karticu. Ovo je omoguilo da analogno strujno kolo bude zasebno sertifikovano (postalo je kartica za proirenje za sebe) i da se tako utedi vreme za FCC sertifikovanje. Ovaj slot i Riser Card tehnologija su poznati kao Audio Modem Riser ili AMR. AMR 46-pinski slotovi su nekada bili vrlo uobiajeni na mnogim Intelovim matinim ploama, ali tehnologije koje ukljuuju CNR i Advanced Communications Riser (ACR) istiskuju AMR. Uz to i uprkos FCC brigama, integrisane komponente u poreenju sa neintegrisanim izgleda jo uvek uivaju vie uspeha. Slika 3.7 prikazuje primer jednog AMR slota.


Slika 3.7 AMR slot za proirenje CNR slotovi za proirenje CNR (The Communications and Networking Riser) slotovi se mogu nai na nekim Intelovim matinim ploama kao zamena za Intelove AMR slotove. Sutinski, ovi 60-pinski slotovi omoguavaju proizvoau matinih ploa da ugradi ipset matine ploe sa pojedinim integrisanim karakteristikama. A onda, ukoliko je ove integrisane opcije ipseta potrebno pojaati (dodavanjem Dolby Digital Surround-a standardnom zvunom ipsetu, na primer), moe se dodati CNR Riser kartica (kako bi se pojaao kapacitet integrisanih elemenata). Dodatne prednosti CNR-a nad AMR-om podrazumevaju mrenu podrku, Plug and Play kompatibilnost, podrku hardverskom ubrzanju (za razliku od iskljuivo i samo CPU kontrole), te nema potrebe uklanjati konkurentski PCI slot ukoliko CNR nije u upotrebi. Slika 3.8 predstavlja primer jednog CNR slota.

Slika 3.8 CNR slot za proirenje

Memorijski slotovi i eksterna ke memorijaSlotovi za osnovnu memoriju raunara ili memoriju nasuminog pristupa (RAM) su sledei najkorieniji slotovi na matinoj ploi i oni sadre module u koje se postavljaju memorijski ipovi koji ine osnovnu memoriju, memoriju u kojoj se uvaju podaci koji se trenutno koriste kao i instrukcije procesoru. Brojni i raznovrsni tipovi memorije su danas dostupni za personalne raunare. U ovom poglavlju nauiete kako izgledaju slotovi na matinoj ploi i moi da ih lako prepoznate. Veim delom, dananji kompjuteri koriste memorijske ipove postavljene na malom tampanom kolu. Neka od ovih tampanih kola se nazivaju Dual Inline Memory Modules (DIMMs). Danas DIMM-ovi variraju po broju konduktora ili "pinova" koje odreena fizika specifikacija upotrebljava. Neki standardni primeri ukljuuju 168, 184, i 240-pinske konfiguracije. Kao dodatak tome memorije za laptop raunare se pojavljuju u manjim formatima poznatim kao Small Outline DIMMs (SoDIMMs) i MicroDIMMs. Slika 3.9 prikazuje formate najpopularnijih memorijskih kartica. Primetiete kako sutinski izgledaju isto dok se koliina memorije po modulu razlikuje. DIMM slotovi su obino crne boje i postavljeni vrlo blizu jedni drugima. Broj memorijskih slotova varira od jedne matine ploe do druge ali je izgled drugaijih slotova i dalje slian. Metalni pinovi na dnu se dodiruju sa zalemljenim ploicama na svakom modulu. Male metalne ili plastine ploice na ivicama slota dre memorijski modul sigurno uvren u slotu. Ponekad osnovna memorija bude preoptereena zahtevima koji dolaze od procesora. Da bi postigao zadato RAM, mora da pribavi informaciju od procesora istog trenutka, ali RAM nije brz koliko i procesor i procesor tada mora da saeka. Uobiajen rezultat ovakvog sleda je da dolazi do primetnog usporavanja itavog sistema. Jedno od reenja je upotrebiti prostor na hard disku kao RAM memoriju. Ovakav prostor na hard disku naziva se virtuelni RAM


(VRAM). VRAM je pripojen, optimizovan prostor koji moe da informacije isporui RAM-u bre nego da dolazi iz glavnog memorijskog prostora na hard disku.

1 Ou pm CNMM 72|n pm SODlMM SDRAM 20O P D 200 pln OOfi-2 printer fi AM (rare) SODI MM SODMH

1 Ai pm SODlMM

1 r>a pm SDfiAM DIMM

4 pin DDfi DtMM

2J pin DDB-2 DIMM

Slika 3.9 Razliiti formati memorijskih modula Postoji i neto to se moe uiniti i od strane procesora radi ubrzavanja rada osnovne memorije. U pitanju je dodavanje ke memorije. Ke memorija je vrlo brz oblik memorije zasnovan na konceptu statikog RAM-a o emu se detaljnije govori u odeljku Prepoznavanje namene i karakteristika memorije" ovog poglavlja. Ke poboljava rad sistema predviajui koju e naredbu procesor uputiti sledeu i pripremajui ovu informaciju i pre nego to je zatraena. Ovaj obrazac omoguava keu da bude manje veliine nego sam RAM. Samo najskorije korieni podaci i naredbe, kao i one za koje se predvia da e naredno biti upotrebljene, uvaju se u keu. Ke na matinoj ploi je poznat kao eksterni ke jer se ne nalazi na samom procesoru. Takoe se naziva i keom drugog nivoa (L2) nasuprot L1 keu prvog nivoa koji je integrisan u procesor. Videti odeljak Prepoznavanje namene i karakteristika procesora" kasnije u ovom poglavlju - za opirnije informacije o L1 keu.

Centralna procesorska jedinica i procesorski soket (Socket) ili slot (Slot)Mozak" svakog kompjutera je centralna procesorska jedinica (CPU) ili procesor. Ova komponenta obavlja sve proraune i odgovoran je za 90% funkcija raunara. Postoji mnogo razliitih vrsta raunarskih procesora - toliko ih je, u stvari, da ete o njima opirnije nauiti kasnije u odeljku Prepoznavanje namene i karakteristika procesora". U dananjim kompjuterima procesor je deo koji je najlake uoiti na matinoj ploi. To je obino komponenta za koju je zakaen ventilator, hladnjak ili oboje (kako je prikazano na slici 3.10). Ovi ureaji se koriste za uklanjanje toplote koju procesor proizvodi. Toplota je neprijatelj mikroelektronike te je ovo neophodno. Teoretski, Pentium (ili jai) procesor stvara toliko toplote da bi bez hlaenja izgoreo posle nekoliko sati. Soketi i slotovi na matinim ploama su brojni i raznoliki koliko i sami procesori. Soketi su u sutini ravni i imaju nekoliko redova rupica rasporeenih u kvadratni oblik, kako se vidi na slici 3.11. Procesorski slot je drugi metod povezivanja procesora na matinu plou, ali bi procesorima Intel Pentium II i Pentium III klase bila potrebna posebna dodatna kartica da bi se mogli ubaciti u ovakav slot (prikazano na Slici 3.12). Noviji, kompleksniji procesori poput Intel Itanium modela koriste modul poznat kao Pin Array Cartridge (PAC). Soket koji prihvata PAC radi po principu primenjvanja vrlo slabe sile za postavljanje procesora (VLIF). Da biste videli koja vrsta soketa se koristi kod kojih procesora, pregledajte tabelu 3.13.


Slika 3.10 - Procesori sa ventilatorom i hladnjakom

Slika 3.11 - Primer procesorskog soketa

Slika 3.12 - Procesorski adapter za slot

Socket/Slot Socket 4 Socket 5 Socket 6 Socket 7 Super Socket 7 Socket 8 Slot 1 Slot 2 Slot A Socket 370 Socket 423 Socket A(462) Socket 478 Socket 479 Socket 486 Socket 563 Socket 603

Processors Pentium 60/66, Pentium 60/66 OverDrive Pentium 60/66, Pentium 60/66 OverDrive 486DX4, 486 Pentium OverDrive Pentium 75-200, Pentium 75+ OverDrive, Pentium MMX, AMD K6 AMD K6-2, K6-III Pentium Pro Pentium II, Pentium III, Celeron, and all SECC and SECC2 Pentium II Xeon, Pentium III Xeon Early AMD Athlon PPGA processors, including Pentium III and Celeron Early Pentium 4 AMD Athlon, Athlon XP, Athlon XP-M, Athlon MP, Thunderbird, Duron, Sempron Pentium 4, Pentium 4 Extreme Edition, Celeron Pentium M, Celeron M 80486 AMD low-power mobile Athlon XP-M Intel Xeon


Socket 604 Socket 754 Socket 771 SocketT(775) Socket 939 Socket 940 Socket F (1207) Socket AM2 Socket SI PAC418 PAC611

Intel Xeon with Micro FCPGA package Athlon 64, Sempron, Turion 64 Xeon 50x0 dual-core Pentium 4, Pentium D dual-core, Celeron D, Pentium Extreme Edition Athlon 64, Athlon 64 FX, Athlon 64 X2, Opteron 100-series Athlon 64 FX (FX-51), Opteron Replaces Socket 940 when used with Opteron multiprocessor AMD single-processor systems, replaces Socket 754 and Socket 939 AMD-based mobile platforms, replaces Socket 754 in the mobile sector Itanium Itanium 2

Tabela 3.13 - Tipovi slotova/soketa i procesori koje podravaju

Prikljuci za napajanjeUz sve ove sokete i slotove na matinoj ploi poseban prikljuak (prikazan na slici 3.14) omoguuje ploi da se povee na napajanje i prima elektrinu struju. U ovaj prikljuak se ukljuuje ATX strujni prikljuak (pomenut kasnije u odeljku "Prepoznavanje svrhe i karakteristika napajanja").

Slika 3.14 ATX strujni prikljuak na matinoj ploi

Flopi i hard disk konektoriSkoro svaki raunar koji se danas proizvodi koristi neku vrstu disk drajva za skladitenje podataka i programa. Veini drajvova je potrebna konekcija s matinom ploom da bi raunar mogao da "razgovara" sa diskom. Ove konekcije su poznate kao drajv interfejsi i postoje dve glavne vrste: flopi drajv interfejsi i hard disk interfejsi. Flopi disk interfejsi omoguuju flopi disk jedinicama (FDD-ovi) povezivanje na matinu plou i analogno tome hard disk interfejsi ine isto za hard diskove. Kada interfejs vidite na matinoj ploi za njega se kae da je integrisan nasuprot onima koji su na kartici za proirenje (neintegrisan). Interfejsi se sastoje od tampanog kola i porta. Veina matinih ploa koje se danas proizvode sadre flopi i hard disk interfejse. U dananje vreme, veine matinih ploa s kojima ete se susresti prilagodjene su Enhanced IDE (EIDE/PATA) ili Serial ATA (SATA) standardima. Advanced Technology Attachment (ATA) je standardni termin koji se koristi za ono to se zapravo naziva Integrated Drive Electronics (IDE). AT deo imena je pozajmljen od IBM-ovog PC/AT koji je bio standardan u svoje vreme. Ipak, poto ATA nije jedina tehnologija za povezivanje hard diska za matinu plou (ESDI je, na primer, bila jo jedna), IDE je donekle neprecizno ime i nije najbolji termin kada je re iskljuivo o ATA konektorima. Bez obzira na to, originalni ATA konektor se najee nazivao IDE i imao je gornji limit od 528 megabajta po logikom drajvu. Poboljana verzija, Enhanced IDE (EIDE), bila je razvijena da nadmudri prepreke pristupanju veem prostoru na hard disku po particiji poveavajui limit na 8 gigabajta. Od tada, limit je povean na 144 petabajta kroz razna


poboljanja. Petabajt (PB) iznosi broj bajtova predstavljen brojem 2 podignutim na pedeseti. Ako imate plou sa konektorima za disk jedinice sa paralelnim ATA interfejsom, oni e tipino biti crne ili neke druge neutralne boje, ako prate klasian ATA 40-pinski (iglini) standard. Ako su vai PATA konektori plavi, oni predstavljaju PATA interfejse koji upoljavaju Ultra DMA (UDMA) tehnologiju koja poveava opseg transfera smanjujui ukrtanje (Crosstalk) u paralelnom signalu odmenjujui jo 40 pina koje se ponaaju kao uzemljenje meu ostalim pinovima. Konektori i prikljuci na hard disku i matinoj ploi su i dalje 40-pinski. Odabir boja ukazuje na poboljane performanse nasuprot staroj 40-pinskoj tehnologiji. Originalni 40-pinski ATA interfejs prebacuje podatke izmeu hard diska i ploe paralelno, otud i ime Parallel ATA (PATA). SATA koji se pojavio kasnije i poljuljao starije PATA ime, prebacuje podatke serijski, bit po bit, i omoguuje vei protok podataka jer nema potrebe za komplikovanijom paralelnom sinhronizacijom prenosa podataka. SATA interfejs je drastino drugaiji od PATA interfejsa. Slika 3.15 prikazuje primer SATA konektora. Mnoge matine ploe, pogotovo one kvalitetnije poput onih koje se koriste u serverima, takoe, ukljuuju i kompleksniju SCSI tehnologiju tako da hard diskovi povezani preko SCSI-ja mogu direktno nakaiti na sistemsku plou bez eksternog adaptera.

Slika 3.15 Senjski ATA konektor

Konektori za tastaturuNajvaniji ulazni ureaj kod personalnih raunara je tastatura. Sve matine ploe imaju konektor (prikazan na slikama 3.16 i 3.17) koji omoguuje da se tastatura povee direktno na matinu plou kroz kuite. Postoje dve glavne vrste konektora za tastaturu. Nekada su to bili AT i PS/2 konektori. U dananje vreme PS/2 konektori zadravaju popularnost ali ih velikom brzinom zamenjuju tastature koje se povezuju preko USB prikljuka. Jo-malo-pazastareli originalni AT konektor je okrugao prenika oko 1.75cm s 5-pinskom DIN konfiguracijom. Slika 3.16 prikazuje primer konektora AT tipa. PS/2 konektor (prikazan na slici 3.17) je manji 6-pinski mini-DIN konektor. Veina novih raunara koji se danas mogu kupiti poseduju PS/2 konektor za tastaturu kao i PS/2 konektor za mia odmah iznad njega na matinoj ploi. Uporedite konektor za tastaturu vaeg raunara sa slikama 3.16 i 3.17.

Slika 3.16 AT konektor na matinoj ploi


\, pir Mini DIN

Slika 3.17 Konektor PS/2 tipa na matinoj ploi

Periferni portovi i konektoriDa bi raunar bio koristan i imao najveu moguu funkcionalnost mora postojati nain da se podaci u njega unesu kao i da se mogu iz njega preneti. Mnotvo razliitih portova/prikljuaka je dostupno u te svrhe. O razliitim vrstama prikljuaka i tome kako oni funkcioniu emo priati kasnije u ovom poglavlju.Ukratko, sedam najuobiajenijih vrsta portova koje ete videti na raunaru su serijski, paralelni, univerzalna serijska magistrala (USB - Universal Serial Bus), Ethernet, zvuni ulaz/izlaz i igraki portovi. Slika 3.18 prikazuje neke od njih na stanici za prikljuenje(docking station) ili port replikatoru za laptop. S leva na desno, prikazani interfejsi su:

1.

strujni ulaz analogni modem RJ-11 Ethernet - mreni ulaz RJ-45 S-video izlaz DVI-D izlaz SVGA izlaz Paralelni (na vrhu) Standardni serijski Mi (na vrhu - gore) Tastatura S/PDIF (izlaz) USB


Slika 3.19 prikazuje primer igrakog porta (poznatog i kao dojstik port jer je to ulazni ureaj koji se najee na njega prikljuuje). Kao to je objanjeno kasnije u ovom poglavlju, igraki port se moe koristiti i za Musical Instrument Digital Interface (MIDI) ureaje. Igraki portovi povezuju adekvatne periferne ureaje s raunarem koristei DA-15F 15-pinski "enski" D-subminiature (D-sub) konektor.

S/ika 3.18 - Periferni portovi i konektori

Slika 3.19 - Igraki port Slika 3.20 prikazuje jo jednu grupu interfejsa koji se ne moe videti na slici 3.18 - ulaze na zvunoj kartici. Ovi ulazi su poznati kao 1/8-inni (3.5 mm) stereo mini-dekovi, tako nazvani zbog svoje veliine i injenice da kontakt ostvaruju za levi kao i desni stereo audio kanal kroz vrh i prsten prikljuka. Na dijagramu su prikazani ulaz, mikrofonski prikljuak s leva, izlaz, prikljuak za zvunike s desna. Softver moe koristiti ove interfejse za snimanje i emitovanje audio sadraja u formi fajla ili CD/DVD formatu.

Mikrofon Audio IzlazDodaci na matinoj ploi

o

Audio ulaz

S/ika 3.20 - Audio konektori

Postoje dva naina povezivanja ovih portova na plou (pretpostavljajui da je elektrino kolo koje obezbeuje ove funkcije integrisano u matinu plou). Prvi se zove povezivanje s prednje strane ploe, koje omoguava povezivanje portova u kuite raunara, obino na poleini kuita uz pomo posebnog kabla za prednju stranu matine ploe ili muki konektor koji iskljuuje tragove matine ploe za tu funkciju, kao to je i prikazano na slici 3.21.

Slika 3.21 Povezivanje porta sa matinom ploom Drugi metod povezivanja perifernih portova je metod direktnog lemljenja - DS metod. U okviru ovog metoda, portovi su lemljeni direktno na matinu plou. Ovaj metod se najee upotrebljava na integrisanim ploama u brendiranim mainama. Slika 3.22 prikazuje periferne portove povezane za matinu plou direktno metodom lemljenja. Obratite panju na nepostojanje kabla izmeu porta i ploe i da je port integralni deo ploe. Kao to smo ranije govorili, ovi integrisani portovi na ploi se mogu deaktivirati u BIOS podeavanju ukoliko je neophodno.

Bios ip

Slika 3.22 - Periferni portovi direktno lemljeni na matinu plou

Pored procesora, najosnovniji ip na ploi je ulazni/izlazni sistem (BIOS) ip. Ovaj poseban memorijski ip sadri BIOS softver koji govori procesoru kako da meusobno komunicira sa ostatkom hardvera povezanog na raunar. BIOS ip se lako prepoznaje: ukoliko imate brendirani raunar (Compaq, IBM, HP i slino), ovaj ip ima na sebi ime proizvoaa i, uglavnom, odtampanu re BIOS. Kod klonova, ovaj ip obino nosi nalepnicu nekog od glavnih BIOS proizvoaa (AMI, Phoenix/Award, Winbond, etc).

CMOS baterijaVa PC mora da zadri pojedina podeavanja kada je iskljuen i kad mu je pritom iskljuen i strujni kabl. Ova podeavanja ukljuuju sledee: datum, vreme, konfiguraciju hard diska i memoriju.

Va raunar uva ova podeavanja u posebnom memorijskom ipu nazvanom Complimentary Metal Oxide Semiconductor (CMOS) ip. Zapravo, CMOS (izgovara se si mos") je vrsta memorijskog ipa; to je parametarska memorija za BIOS. Ali to nekako ne prelazi u akronim lak za izgovor. Poto je on najvaniji CMOS ip u kompjuteru nazvan je prosto CMOS. Kako bi zadrala svoja podeavanja, memorija mora da ima stalno napajanje. Kad iskljuite raunar, sve to je ostalo u glavnoj memoriji je izgubljeno zauvek. Kako bismo spreili da CMOS izgubi informacije (to je veoma vano da se ne desi) proizvoai matinih ploa ugrauju malu bateriju koja se zove CMOS baterija i koja napaja CMOS memoriju. Baterije se prave u razliitim oblicima i veliinama, ali sve obavljaju istu funkciju. Veina CMOS baterija izgleda poput velike baterije za sat ili male baterije cilindrinog oblika.

Damperi (Jumpers) i DIP prekidaiPoslednje komponente matine ploe koje emo objanjavati u ovom odeljku su damperi i dip prekidai. Ove dve komponente se koriste radi konfigurisanja razliitih hardverskih opcija na ploi. Na primer, neki procesori koriste razliite voltae (1.5, 3.3, ili 5 volti). Morate podesiti plou tako da obezbeuje odgovarajuu voltau za procesor koji koristi. To inite menjajui podeavanja na matinoj ploi ili uz pomo dampera ili DIP prekidaa. Slika 3.23 prikazuje i dampere i DIP prekidae. Matine ploe esto imaju ili nekoliko dampera ili jedan niz DIP prekidaa. Zasebni damperi su esto obeleeni nazivom JPx

(gde je x broj dampera).

Slika 3.23 - Damperi i DIP prekidai

Firmver (Firmware)

V V mP

w

Firmver je ime koje se daje bilo kom softveru koji je upisan u ip iz koga se podaci mogu samo itati (ROM) i moe se pokrenuti bez dodatnih instrukcija primljenih od operativnog sistema. Veina kompjutera koristi firmver u nekom ogranienom obliku. Najbolji primer za firmver je kompjuterov CMOS program za podeavanje, koji se koristi za postavljanje opcija BIOS-a (vreme/datum, opcije za butovanje, na primer). Takoe, neke kartice za proirenje kao to su SCSI (skazi") kartice koriste svoj firmver alatke za podeavanje periferala.

Komponente matične ploče

Documents

Transcript of Komponente matične ploče