KATALOG PSIHOLOGIJA 2015 -...

Издавачка кућа „Нови Логос”Маршала Бирјузова 3–5, 11 000 Београд

011/2636 520, 011/2635 905www.logos-edu.rs, o� [email protected]

Приручник садржи:

уводни део, који је посвећен припремању и планирању наставе; у њему је дат кратак преглед основних дидактичко-методичких појмова као подсетник и увод у процес припремања наставе;

предлог годишњег плана рада који је написан на основу важећег Наставног плана;

предлоге месечних (оперативних) планова рада;

пажљиво осмишљене предлоге припрема за извођење свих часова;при планирању часова коришћени су различити облици и методи рада, од класичних дидактичко-методичких решења до метода преузетих из пројеката Активна настава и Култура критичког мишљења или инспирисаних њима;

разноврсне додатне материјале који могу помоћи развијању способности ученика да усвоје и примењују знања (квизови, упитници, тестови, пројектни задаци, додатни текстови, постери...).

тни

држ

ефлексни лук

сензорни кортекс

(сензорне зоне)

Пут којим се преноси

порука о болу ка мозгу

интернеурони

Кичмена мождина

сензорни неурон

Моторни неурон МишићЧулни рецептори

у кожи

додатни садржај

Аусралоценрични оле на све

Приказ неких од садржаја и прилога из приручника

Ауторка Мр Биљана Николић

Све што је потребно за рад професора на једном месту.

Приручник за професоре психологије прати уџбеник психологије.

Написан је с циљем да професорима помогне приликом припремања и извођења наставе.

Верујемо да ће вам овај јединствени приручник на CD-у наше издавачке куће користити у раду и наставу психологије учинити богатијом и креативнијом.

Чулни рецептори

Друга група ТесТ зНања

Име и презиме: Датум:

број питања Област: опажање

Учењемаксимални број бодова

Чулна адаптација је повећање осетљивости на неку драж.

ДА НЕ

Образложење: _______________________________________12.

Неадекватне дражи не стварају јасне осете.

ДА НЕ 13.

Процес организовања и тумачења информација које добијамо чулима

вида, слуха и другим, зове се:а) стварање опажајаб) стварање осетав) доњи праг дражиг) ништа од наведеног 14. Адекватне дражи за чуло вида су: ___________________________

Гешталт принципи односе се на начине организовања дражи у осете.ДА НЕ

Образложење: _______________________________________1

Скорашња истраживања показала су да је за стицање неке вештине

боље комбиновање посматрања модела и вежбања, него само

вежбање те вештине.

ДА НЕ

Учење се дефинише као релативно трајна промена у понашању као

резултат ________________, а не као резултат болести, сазревања,

повреде.

а) когнитивног процесаб) искуствав) унутрашњих фактораг) емоција 1

У инструменталном учењу, губљење наученог понашања везује се за:а) отклањање поткрепљивачаб) давање условне дражи без безусловне дражи

в) примењивање казнег) давање безусловне дражи без условне дражи1

Датум:

максимални број бодова

Број спаривања безусловне дражи и условне дражи јесте фактор који

утиче на:

а) инструментално учењеб) класично условљавањев) учење по моделуг) учење увиђањем 1

Тата стално приговара Зорану све док овај не пође да купи хлеб у

продавницу. Куповина хлеба постигнута је:а) позитивним поткрепљењемб) негативним поткрепљењемв) казномг) класичним условљавањем

Дете се у продавници заценило од плача тражећи да му мама купи

нешто. Мама прво неће да купи, а онда попусти и купи му то што је

хтело, говорећи: „Идући пут, ако се будеш овако понашала, нећу ти ништа купити и

изудараћу те!”. Шта ће се десити следећег пута?а) дете ће бити доброб) поновиће се исто, јер је такво понашање позитивно

поткрепљенов) одбиће да иде у куповину, јер је стекло условни страх од батина

г) ништа од понуђеног

Госпођа Петровић која је пушач, често говори својој ћерки да је

пушење врло штетно. Њена ћерка ће вероватно:а) бити пушач и другима говорити да је пушење лоше

б) неће пушити и другима ће говорити да је пушење лоше

в) неће пушити, али неће ни другима говорити да је пушење лоше

г) нити ће бити пушач, нити ће другима говорити о штетности

пушења 1

скала

0–5,5 поена – оцена 16 поена – оцена 26,5–8 поена – оцена 38,5–10 поена – оцена 410,5–12 поена – оцена 5

Салвадор Дали, Двосмисленос у уменоси

101Илузије

www.logos-edu.rs

ПСИХОЛОГИЈАза други разред гимназија и други

и трећи разред подручја рада економија, право

и администрација

2016/17.

Приручник

за професоре психологије ДОБАР ИЗБОР,ДОБАР ИЗБОР,ДОБАР ИЗБОР,

ЗАГАРАНТОВАН УСПЕХЗАГАРАНТОВАН УСПЕХЗАГАРАНТОВАН УСПЕХ

Комплетан садржај Комплетан садржај Комплетан садржај Комплетан садржај приручника дат је приручника дат је приручника дат је приручника дат је у електронском у електронском у електронском у електронском облику на CD-у, па облику на CD-у, па облику на CD-у, па облику на CD-у, па га можете мењати и га можете мењати и га можете мењати и га можете мењати и прилагођавати својим прилагођавати својим прилагођавати својим прилагођавати својим потребама и потребама потребама и потребама потребама и потребама потребама и потребама и могућностима и могућностима и могућностима и могућностима ученика с којима ученика с којима ученика с којима ученика с којима радите.

АКТИВАН ПРИСТУП

ЈЕДИНСТВЕНО РЕШЕЊЕ

НАСТАВА ПСИХОЛОГИЈЕ

СПОЗНАЈА

КРЕАТИВНОСТ

Уџбеник психологије прилагођен је средњошколском узрасту и наставни садржаји обрађени су на једноставан и разумљив начин.

Редослед поглавља и лекција добро је осмишљен, што доприноси лакшем сагледавању целине градива и веза између његових делова.

Концепт је прегледан и доследно спроведен, па је ученицима омогућено једноставно кретање кроз уџбеник.

Поглавља су јасно структурирана, а резиме на крају сваког од њих додатно олакшава сагледавање целине и подсећа на важне појмове.

Прича на почетку поглавља уводи ученике у нову тему и мотивише их да трагају за новим сазнањима.

Градиво прате примери из свакодневног живота и савремени експерименти који су потпора у лакшем разумевању појава и појмова који се обрађују.

Фотографије, илустрације, графикони, шеме, табеле помажу ученицима да систематизују знање, подстичу машту и критичко мишљење.

Питања и задаци за самостални и групни рад у различитим формама се провлаче кроз текст и тако држе и усмеравају пажњу ученика, инспиришу их да примене стечено знање у тумачењу појава из свакодневног живота и отворе дискусију на одређену тему.

Уџбеник подстиче критичко мишљење ученика и њихово активно учешће у раду.

Рецензенти Проф. Др Вељко Ђурић, ванредни професор Факултета за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић”у Новом Саду Др Слободанка Антић, асистент Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду Др Сања Димоски, доцент Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду Др Ана Алтарас Димитријевић, доцент Филозофског факултета Универзитета у Београду Др Имре Кризманић, доцент Биолошког факултета Универзитета у БеоградуМр Биљана Шаула Маројевић, специјалиста медицинске психологије Клиничког центра Србије у Београду Мр Биљана Николић, професор психологијеу Филолошкој гимназији у Београду

ПАМЋЕЊЕ И ЗАБОРАВЉАЊЕ

У овом поглављу ћете сазнати:

шта је памћење и по чему се разликује од учења

које врсте памћења постоје и колики им је капацитет

колико је памћење поуздано; који процеси искривљују памћење

који су поремећаји у памћењу

шта је заборављање и од чега зависи брзина заборављања

који су узроци заборављања

На повратку из школе Милица се љутила на саму себе и стално се питала како то да није могла да се сети једног одговора на тесту, а претходно је баш то понављала и знала. Закључивши да је све прошло и да сада нема сврхе од секирације, покушала је да потисне сећање на тест и да се сети нечег лепог. Ставила је слушалице на уши и пустила музику која је непогрешиво опушта јер је подсећа на прошло летовање...

Много пута у току дана региструјемо како смо нешто заборавили или како смо се нечега сетили, али често то и не запазимо јер су памћење и забо-рављање стално активни процеси.

Сви су психички процеси повезани и функционишу као складна целина, само их научници вештачки раздваjаjу зарад истраживања. Вероватно jе наjтеже раздвоjити процесе учења, памћења и заборављања. Наиме, без учења нема памћења, а без памћења нема заборављања. Значи ли то да учење може постоjати без памћења? Може, али у том бисмо случаjу стално морали учити исте ствари – како се зовемо, где станујемо, да чи-тамо и пишемо… а тешко да би се тако могло живети. Памћење jе сло-жен когнитиван процес, коjи се састоји од обраде (кодирања) чулних информациjа, задржавања (чувања) информациjа, те проналажења и поновног коришћења информациjа.

Како се памћење манифестујеПамћење се манифестује у три вида: информације се препознају, репро-дукују се и лакше се и брже поново уче. Ти облици памћења разликују се по количини сачуваних информација. Препознавање jе знање да је сада опажени садржај некада био у нашем искуству. Када препознајемо, тада осећамо да нам је нешто познато, али не знамо од када и одакле. За препознавање је довољна и мала количина сачуваних информација. Репродукција (сећање) јесте понављање запамћених садржаја који нису пред нама и то је најтежи вид памћења јер информације треба да се рекон-струишу, тј. пронађу у дугорочној меморији, врате у свест и преобликују у мисао, представу или покрет. Пример репродукције је понављање лекције уз затворен уџбеник. За репродукцију је потребно много више сачуваних информација него за препознавање и зато је препознавање лакши вид пам-ћења. Тако је, рецимо, тест знања с понуђеним одговорима обично лакши од теста где се одговор репродукује или самостално смишља.

Када не можемо да се сетимо...

1. Шта је памћење

Рачунар, слично мозгу, мемо-рише тако што кодира инфор-мaције, чува их по да то текама и директо ри ју мима, прона-лази их и поново користи

Сви су психички процеси повезани и функционишу као складна целина, само их научници вештачки раздваjаjу зарад истраживања. Вероватно jе наjтеже раздвоjити процесе учења, памћења и заборављања. Наиме, без учења нема памћења, а без памћења нема заборављања. Значи ли то да учење може постоjати без памћења? Може, али у том бисмо случаjу стално морали учити исте ствари – како се зовемо, где станујемо, да чи-тамо и пишемо… а тешко да би се тако могло живети. жен когнитиван процес, коjи се састоји од обраде (кодирања) чулних информациjа, задржавања (чувања) информациjа, те проналажења и поновног коришћења информациjа.

Како се памћење манифестујеПамћење се манифестује у три вида: информације се препознају, репро-дукују се и лакше се и брже поново уче. Ти облици памћења разликују се по количини сачуваних информација. опажени садржај некада био у нашем искуству.тада осећамо да нам је нешто познато, али не знамо од када и одакле. За препознавање је довољна и мала количина сачуваних информација. Репродукција (сећање) јесте понављање запамћених садржаја који нису пред нама и то је најтежи вид памћења јер информације треба да се рекон-струишу, тј. пронађу у дугорочној меморији, врате у свест и преобликују у мисао, представу или покретуз затворен уџбеник. За репродукцију је потребно много више сачуваних информација него за препознавање и зато је препознавање лакши вид пам-ћења. Тако је, рецимо, тест знања с понуђеним одговорима обично лакши од теста где се одговор репродукује или самостално смишља.

Направите упоредну табелу анксиозних поремећаја која ће имати три колоне:

врсту анксиозних поремећаја, симптоме и пример.

Објашњења ових поремећаја разликују се зависно од

теоријског приступа. Према класичном психоанали-

тичком учењу, анксиозни поремећаји су последица

потискивања нагона који настоје да се пробију у свест.

На пример, потискивање агресије може се испољити у

виду фобије од оштрих предмета – игле, ножа и сл. Пси-

хоаналитичари настоје да открију смисао или несвесно

значење симптома.Према схватању бихевиориста, ови поремећаји су

заправо научени облици понашања. Фобије се стичу

класичним, тачније емоционалним условљавањем, а

одржавају се инструменталним условљавањем. Подсе-

тите се поглавља Учење. Примера ради, агорафобија је последица трауматичног

искуства на јавном месту, при чему се страх везује за то

место, а затим шири на сва слична места. Избегавање

јавних места убудуће се учвршћује и постаје навика зато

што делује као поткрепљење, тј. смањује анксиозност.

Према тврдњама когнитивних психолога, ови поре-

мећаји су последица когнитивног стила или начина

размишљања. Анксиозне особе су склоне катастро-

фичним мислима, убеђене су да су беспомоћне, желе

да контролишу животне догађаје итд.

Истраживања показују да постоје велике генетске пре-

диспозиције за ове поремећаје. Вероватноћа да иден-

тични близанци имају овај поремећај износи 45%. Уз то,

анксиозни поремећаји су чешћи код жена. Закључак

је да настанку ових и осталих поремећаја доприноси

склоп биолошких и психолошких чинилаца и фактора

средине.

Oбјашњење анксиозних поремећаја

3. Соматоформни поремећајиСоматоформни поремећаји (грч. sôma – тело, енгл. form – облик) су пси-

хички поремећаји који се испољавају кроз телесне симптоме. Симпто-

ми могу бити повраћање, малаксалост, вртоглавица, болови у различитим

деловима тела и сл. Поремећај настаје тако што се психички узрочници

трансформишу у телесне симптоме, а то особа не ради намерно, нити има

увид у тај процес и осећа се као да је стварно болесна. Због оваквих сим-

птома, соматоформни поремећаји се тешко разликују од органских боле-

сти и психосоматских болести. Подсетите се поглавља Емоције. Ипак,

разлике постоје, а кључна је то што код соматоформних поремећаја не

постоји никакав органски узрок или оштећење.

Честа врста ових поремећаја јесте хипохондрија. Хипохондрија се испо-

љава кроз упоран страх особе да болује од неке, обично тешке телесне

болести, упркос уредним медицинским налазима и уверавању лекара

да је здрава. Таква особа стално тражи и ” налази” доказе за своје уве-

рење у уобичајеним телесним сензацијама или безазленим симптомима.

На пример, обична главобоља је знак да има тумор мозга. Стално посећи-

вање и мењање лекара, подвргавање различитим медицинским испити-

вањима, за ове особе често постаје стил живота, због чега занемарују све

друге животне активности. На тај начин несвесно негирају психолошку

основу својих тегоба. Подсетите се лекције о механизмима одабране лич-

ности.

Кључни појмови соматоформни поремећаји • хипохондрија

4. Поремећаји расположењаОчекивано је да расположење зависи од догађања у животу појединца

(било тренутних или догађаја који трају извесно време), али када се оно

мења независно од реалних подстицаја, тада говоримо о поремећају

расположења. Основне врсте поремећаја расположења су: депресија, ма-

нија и биполарни поремећај. Депресија (лат. deprimere – притиснути) је најчешћи психички поремећај у

савременом свету. Типични симптоми су: туга, безнадежност, осећање не-

оправдане кривице, беспомоћност, ниско самопоштовање, губитак инте-

ресовања и малодушност. О депресији као патолошком стању расположења

говори се када се горе наведени симптоми јављају безразложно или су ин-

тензивнији и/или трају непримерено дуго с обзиром на догађај на који

је особа реаговала. На пример, особа која је изгубила посао или блиску

особу непримерено дуго не може да ради, дружи се, испуњава обавезе, за-

довољава своје потребе и сл. Као што смо рекли, могуће је да се депресивна

особа овако понаша и без икаквог реалног разлога.

Манија је поремећај расположења који одликује повишено расположење

и убрзање телесних и психичких активности. Особе с овим поремећајем

безразложно су усхићене, узбуђене, претерано активне, говорљиве,

осећају се свемоћним: предузимају бројне активности које не могу да за-

врше, праве грандиозне планове, не осећају умор и потребу за спавањем,

могу бити раздражљиве и агресивне.

Безнадежност, кривица, беспомоћност,

малодушност неке су од главних одлика депресије

РЕЗИМЕ ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

• Психологија проучава психички живот и по-нашање. Психички живот чине психички про-цеси (когнитивни, емоционални и мотиваци-они) и психичке особине. Психички живот се испољава у понашању, а понашање је свака ак-тивност која се може регистровати чулима или апаратима.

• Теоријски циљеви психологије јесу да опише психичке појаве и објасни њихове узроке и правилности по којима се догађају. Практич-ни циљеви су да се теоријска сазнања примене у свакодневном животу како би се побољшао живот људи. Многе психичке појаве нису до краја објашњене и зато у психологији често постоји више теорија у вези с једном појавом.

• Психологија је емпиријска наука, што значи да се закључци изводе на основу брижљивог прикупљања и проверавања података стече-них искуством. Они могу бити субјективни и објективни. Први се односе на субјективна ис-куства, тј. личне доживљаје, а други на споља-шње, видљиво понашање.

• Психологија је веома повезана како с друштве-ним наукама (социологијом, антропологијом, историјом, археологијом, демографијом...), тако и с природним наукама (биологијом, фи-зиком, медицином...). Та се повезаност огледа у размени научних сазнања како би се потпуније упознао предмет проучавања тих дисциплина. Психологија се сврстава у друштвене науке јер оне проучавају природу људског друштва и ње-гову јединку – човека.

• У психологији постоји више области проуча-вања. То су општа, физиолошка, педагошка, клиничка, развојна и социјална психологија,

као и психологија личности. Парапсихологија није област психологије јер проучава појаве које нису доказане научним методама.

• У психолошким истраживањима користе се експерименталне методе и методе посматра-ња. Ове друге се деле на оне чији је предмет посматрања видљиво понашање и методе ин-троспекције или самопосматрања где особа посматра сопствене доживљаје. Циљ ових ме-тода је детаљан опис појаве. Њима се не откри-ва узрок појаве. За разлику од метода посма-трања, у којима се појаве спонтано дешавају, у експериментима се посматране појаве намер-но изазивају и подвргавају утицају разних фак-тора (независна варијабла) да би се открило како они утичу на ту појаву (зависна варија-бла). Експерименталном методом се може от-крити узрок појаве.

• Психолошке технике су посебни поступци за прикупљање и обраду података у истра-живањима, било да су ова експериментална или нису. Од бројних психолошких техника овде су описани упитници и тестови. Упит-ник је систем питања о доживљавању и пона-шању особе у разним ситуацијама, састављен по одређеним правилима. Интервју је усмена форма упитника, односно разговор који се води по одређеним правилима. Анкета је упит-ник којим се испитују мишљења или ставови великог броја људи о одређеној теми.

• Психолошки тестови се деле на тестове лично-сти, способности, знања, интересовања. Да би имали употребљиву вредност за науку и про-фесионалну праксу психолога, тестови морају бити стандардизовани.

1. Шта психологија проучава и с којим циљевима? 2. Шта значи тврдња да је психологија млада наука, а шта да је емпиријска наука? 3. По чему се разликују базична и примењена истраживања? 4. Наведите три области психологије и опишите које послове обављају за њих спе-

цијализовани психолози. 5. Која је главна одлика експерименталне методе? 6. Наведите добре и лоше стране интроспекције. 7. Која је разлика између интервјуа и анкете? 8. По чему се психолошки тестови разликују од тестова у часописима? 9. Сазнајте шта је предмет проучавања антропологије и у каквој је он вези с предме-

том изучавања психологије. 10. На основу које се методе истраживања може закључивати о каузалним везама?

Образложите.11. Пронађите новински чланак о некој психолошкој теми и одредите којој психоло-

шкој дисциплини припада та тема. 12. Анализирајте садржај уџбеника и повежите теме из садржаја са одговарајућим

психолошким дисциплинама.

13. У једном истраживању, људима широм света приказиване су фотографије особа с различитим изразима лица, а од испитаника се очекивало да процене коју емо-цију те особе изражавају.

Која метода истрaживања је примењена у овом примеру? Образложите. Какви се закључци могу извести из тог истраживања?14. Својевремено је спроведено истраживање којим је утврђено да сеоска деца имају

слабији резултат на тесту интелигенције од деце из града. Наш познати психолог Борислав Стевановић организовао је почетком прошлог века испитивање с наме-ром да провери резултате тог истраживања. Показао је да су узроци првобитних резултата лоше састављени задаци у тесту интелигенције.

Коју је методу истраживања користио професор Стевановић?

као и психологија личности. Парапсихологија није област психологије јер проучава појаве које нису доказане научним методама. У психолошким истраживањима користе се експерименталне методе и методе посматра-ња. Ове друге се деле на оне чији је предмет посматрања видљиво понашање и методе ин-троспекције или самопосматрања где особа посматра сопствене доживљаје. Циљ ових ме-тода је детаљан опис појаве. Њима се не откри-ва узрок појаве. За разлику од метода посма-трања, у којима се појаве спонтано дешавају, у експериментима се посматране појаве намер-но изазивају и подвргавају утицају разних фак-тора (независна варијабла) да би се открило како они утичу на ту појаву (зависна варија-бла). Експерименталном методом се може от-

Психолошке технике су посебни поступци за прикупљање и обраду података у истра-живањима, било да су ова експериментална или нису. Од бројних психолошких техника овде су описани упитници и тестови. Упит-ник је систем питања о доживљавању и пона-шању особе у разним ситуацијама, састављен по одређеним правилима. Интервју је усмена форма упитника, односно разговор који се води по одређеним правилима. Анкета је упит-ник којим се испитују мишљења или ставови великог броја људи о одређеној теми. Психолошки тестови се деле на тестове лично-сти, способности, знања, интересовања. Да би имали употребљиву вредност за науку и про-фесионалну праксу психолога, тестови морају

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

Уџбеник психологијеУџбенички комплет за професоре

садржи:

уџбеник,

приручник за професоре на CD-у.

основу својих тегоба.

(било тренутних или догађаја који трају извесно време), али

Основне врсте поремећаја расположења су: депресија, ма-

нија и биполарни поремећај. deprimere –савременом свету. Типични симптоми су: туга, безнадежност, осећање не-

говори се када се горе наведени симптоми јављају

На пример, особа која је изгубила посао или блиску

је поремећај расположења који одликује повишено расположење

основу својих тегоба. ности.

нија и биполарни поремећај. (лат. deprimere –савременом свету. Типични симптоми су: туга, безнадежност, осећање не-

168 169

Дарвин је сматрао да то почиње да се дешава када беба препознаје своj лик у огледалу. Поступак изгледа тако што се на бебином носићу кармином нацрта црвена тач ка. Ако беба, огледаjући се, додирује носић одраза у огле далу, онда значи да одраз доживљава као другу је-динку. Обрнуто, уколико радознало испитуjе и додирује свој носић, то jе знак да себе и одраз у огледалу дожи-вљава као исто биће, да препознаје свој лик. Испитивања су показала да се то догађа тек на узрасту између 12 и 18 месеци иако бебе већ са 6 месеци реагуjу на огледало,

али као да се ради о другом детету. Од тада па до краjа живота свест о себи се стално развиjа и прошируjе.

САЗНАЈТЕ ВИШЕ

Како је Чарлс Дарвин први открио узраст када почиње да се развиjа свест о себи

Развој свести о себи (самосвести)Свест о себи или самосвест непосредан је доживљај свог постоjања и своjе различитости од других људи. Мала деца немаjу jасан доживљаj свог jа, тј. доживљаj да постоjе као засебно биће и зато некада о себи го-воре у трећем лицу jер не знаjу на шта се односи лична заменица jа.Деца откриваjу каква су и каква би волела да буду тако што се међусобно упоређуjу и тако што запажају како на њих реагују родитељи, ауторитети и вршњаци, али тог процеса развоја свести нису свесна. У адолесценциjи се јавља жеља да се освести ”ко сам и какав/каква сам”, односно да се открије идентитет. Идентитет је доживљаj самоистоветности и континуитета властите личности током дужег времена, без обзира на њене промене у различитим периодима. Другим речима, идентитет је доживљај да сам jа jедна иста личност иако се мењам с временом, те да други људи то запа-жају. Када несрећним случаjем особа изгуби памћење и не зна ко jе, тада јој jе поремећен идентитет.

Наше поимање сопственог идентитета обухвата неколико врста доживљаја. То су: доживљај физичког ја, тј. доживљај сопственог тела и изгледа; дожи-вљај психолошког ја или свест о својим особинама личности и ставовима; доживљај идеалног ја, тј. свест о особинама које бисмо желели да имамо.Поред личног, сви имамо и социјални идентитет, а то је свест о припад-ности појединим групама, о свом положају и улогама у тим групама, о везаности за те групе, као и мишљење како нас други оцењују. На пример, свесни смо колико су нам значајне групе попут породице, пријатеља, ко-лега на послу, који положај и улоге имамо у тим групама, како се чланови тих група односе према нама и сл. О психологији групе више ћете сазнати у поглављу Осо�а у социјалном окружењу.

Самосвест омогућује човеку да контролише понашање и утиче на своj развоj. Људи се разликују по степену самосвести (о томе ће бити више речи у поглављу Личнос�). Криза идентитета је конфузиjа или незнање о томе ”ко сам jа” и одлика је адолесценциjе и средњих година (о томе ћете више сазнати у наставку овог поглавља).

Кључни појмови

афективно везивање свест о себи (самосвест)

• идентитет • физичко ја • психолошко ја • идеално ја • социјални идентитет

Које је ваше најраније сећање о себи? Покушајте да освестите најраније сећање на свој изглед, најраније сећање на неко осећање, жељу или очекивање, однос с неком особом. Одредите врсту идентитета чији зачетак означавају та рана сећања. Размените своја сећања у одељењу и дискутујте о њима.

Под физичким развојем подразумева се телесни раст, развоj моторике, рефлекса и опажања. Телесни раст jе наjбржи у детињству, а нарочито у �рена�алном �ерио�у или периоду пре рођења, за време трудноће. Моторни развоj jе развоj намерних (вољних) покре-та као што су хватање предмета или ходање. Иако jе условљен матурациjом, моторни развоj захтева учење, тj. вежбање координациjе покрета. Рефлекси су урођени и аутоматски облици понашања коjи се одвиjаjу независно од свести и воље. Неки рефлекси траjу цео живот (киjање, зевање), а други нестаjу (ре-флексно хватање и сисање). Поједини су делимично под вољном контролом (дисање, пражњење). Све промене у рефлексима потпуно су условљене мату-

рациjом и зато се на основу рефлекса утврђује да ли се беба биолошки нормално развија. Развоj опажања је учење шта значе мириси, укуси, звуци и други чул-ни осети коjе беба доживљава по доласку на свет, а

коjих ниjе било у мамином стомаку. Развоj опажања зависи не само од искуства и учења већ и од сазревања чулних органа.

Шта се подразумева под физичким развоjем

6. Адолесценциjа

Адолесценциjа jе прелазни период у развоју јединке између детињства и одраслог доба. Психички развоj током адолесценциjе креће се ка све већој самосталности, компетентности и спремности за преузимање одговор-ности коjу имаjу одрасли. Адолесценциjа се психолошки завршава упра-во преузимањем одговорности коjе имаjу одрасли, а када ће се то десити, зависи од индивидуалних фактора, развиjености друштва и културе. У развиjеним друштвима адолесценциjа у просеку дуже траjе зато што су послови коjе обављаjу одрасли сложениjи и претежно интелектуални, тако да jе потребно више искуства и образовања да би млада особа преу-зела одговорност за њих. У прошлости су преовлађивали jедноставни физички послови, тако да jе физичка и сексуална зрелост била довољна за почетак одраслог доба jер jе то значило да jе особа способна за физички рад и за формирање породице. Чак и данас у неким друштвима, на пример у афричким племенима, адоле-сценциjа као развоjни период уопште не постоjи. Многа афричка племена имаjу ритуал инициjациjе, коjим се обележава сексуална зрелост као краj детињства и почетак одраслог доба. Данас је најчешће мишљење да адоле-сценциjа траjе од 12. до 20. године.

Према Дарвиновом мишљењу, развој самосвести почиње када беба први пут препозна свој лик у огледалу

Развој опажања је учење шта значе звуци, мириси, слике и други чулни утисци

Ритуал иницијације обележава сексуалну зрелост, односно краj детињства и почетак одраслог доба

идентитет физичко ја психолошко ја идеално ја

социјални идентитет

Под физичким развојем подразумева се телесни раст, развоj моторике, рефлекса и опажања. Телесни раст jе наjбржи у детињству, а нарочито у �ерио�у или периоду пре рођења, за време трудноће. �ерио�у или периоду пре рођења, за време трудноће. �ерио�уМоторни развоj jе развоj намерних (вољних) покре-та као што су хватање предмета или ходање. Иако jе условљен матурациjом, моторни развоj захтева учење, тj. вежбање координациjе покрета. су урођени и аутоматски облици понашања коjи се одвиjаjу независно од свести и воље. Неки рефлекси траjу цео живот (киjање, зевање), а други нестаjу (ре-флексно хватање и сисање). Поједини су делимично под вољном контролом (дисање, пражњење). Све промене у рефлексима потпуно су условљене мату-

Адолесценциjа jе прелазни период у развоју јединке између детињства и одраслог доба. Психички развоj током адолесценциjе креће се ка све већој самосталности, компетентности и спремности за преузимање одговор-ности коjу имаjу одрасли. во преузимањем одговорности коjе имаjу одраслизависи од индивидуалних фактора, развиjености друштва и културе. У развиjеним друштвима адолесценциjа у просеку дуже траjе зато што су послови коjе обављаjу одрасли сложениjи и претежно интелектуални, тако да jе потребно више искуства и образовања да би млада особа преу-зела одговорност за њих. У прошлости су преовлађивали jедноставни физички послови, тако да jе физичка и сексуална зрелост била довољна за почетак одраслог доба jер jе то значило да jе особа способна за физички рад и за формирање породице. Чак и данас у неким друштвима, на пример у афричким племенима, адоле-сценциjа као развоjни период уопште не постоjи. Многа афричка племена имаjу ритуал инициjациjе, коjим се обележава сексуална зрелост као краj детињства и почетак одраслог доба. Данас је најчешће мишљење да адоле-сценциjа траjе од 12. до 20. године.

После седам година постојања Издавачка кућа „Нови Логос” у понуди има више од 250 наслова: уџбеника, радних свезака, збирки задатака, радних листића, речника, приручника за наставнике, мултимедијалних садржаја...

С квалитетним материјалима за психологију које смо урадили за вас и ученике, можете бити сигурни у успешно извођење наставног процеса и резултате које ћете постићи у раду.

Још једна школска година је пред нама.

Представљамо вам каталог уџбеника психологије за други разред гимназија и други и трећи разред подручја рада економија, право и администрација који је за коришћење у настави одобрило Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Верујемо да ћете и ви, попут многих ваших колега, препознати Издавачку кућу „Нови Логос” као партнера који ће ваш рад учинити успешнијим, лакшим и пријатнијим!

С поштовањем, Небојша Орлић

директор

Поштовани наставницe и наставници, драге колеге,

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Наш циљ – квалитетна едукација

Припрема ученика за будућност. Развијање различитих вештина. Научити ученике да уче, примене знање у свакодневном животу,

да буду радознали, упорни и одговорни људи.

Ауторка Биљана Милојевић Апостоловић, професор психологије у V београдској гимназији

Сазнајте вишеДодатни садржај намењен је ученицима који желе да сазнају више, а обухвата занимљиве експерименте, необичне причеи додатна научна сазнања.

РезимеНа крају сваког поглавља налази се кратак преглед градива.

У овом поглављу ћете сазнатиКратак преглед садржаја у форми питања уводи ученике у нову наставну област.

КорелацијаОбојен текст ученике упућује на претходно стечена знања или садржаје које ће обрађивати у овом уџбенику.

Питања и задациНа крају поглавља налазе се питања и задаци који ученицима помажу да провере стечено знање.

Питања и задаци У лекцијама се налазе питања и задаци који ученицима помажу да провере разумевање наставне теме, инспиришу их да примене стечено знање у тумачењу појава из свакодневног живота и отварају дискусије на одређене теме.

Кључни појмовиДат је и кратак преглед кључних појмова у лекцији и њихових међусобних односа.

Уводна мотивацијаПримери из живота и цитати из одређених дела отварају нову тему, мотивишу ученике да сазнају више о њој и помажу им да је боље разумеју.

Ова иконица упућује ученике на питања и задатке за самосталан рад.

Ова иконица упућује ученике на питања и задатке који су предвиђени за групни рад на часу. Ученици могу упоредити своје одговоре на ова питања с одговорима другова/другарица из одељења.

средине.

ности.

садржи:

уџбеник,

168 169

директор

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

средине.

ности.

садржи:

уџбеник,

168 169

директор

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

тни

држ

у кожи

ДА НЕ

Образложење: _______________________________________12.

ДА НЕ 13.

Образложење: _______________________________________1

ДА НЕ

повреде.

Датум:

утиче на:

пушења 1

скала

101Илузије

www.logos-edu.rs

2016/17.

Приручник

СПОЗНАЈА

тни

држ

у кожи

ДА НЕ

Образложење: _______________________________________12.

ДА НЕ 13.

Образложење: _______________________________________1

ДА НЕ

повреде.

Датум:

утиче на:

пушења 1

скала

101Илузије

www.logos-edu.rs

2016/17.

Приручник

СПОЗНАЈА

KATALOG PSIHOLOGIJA 2015 -...

Documents

Transcript of KATALOG PSIHOLOGIJA 2015 -...