Ivan Kovacevic Mit i Umetnost

8/7/2019 Ivan Kovacevic Mit i Umetnost

1/136

E t n o l o k a b i b l i o t e k a

Knjiga 18


2/136

4

Ureivaki odbor

Prof. dr Mirjana Proi-Dvorni (Northwood University Midlend,SAD), prof. dr Ivan Kovaevi (Filozofski fakultet Univerziteta u

Beogradu), prof. dr Duan Drljaa-Beograd, prof. dr Mladen ukalo(Filozofski fakultet Univerziteta u Banja Luci), docent dr Bojan iki(Filozofski Fakultet Univerziteta u Beogradu), dr Petko Hristov(BAN), dr Mladena Preli (Etnografski institut SANU, Beograd)

Recenzenti

Dr Dragana Antonijevi

Dr Bojan iki

Urednik

Miroslav Nikanovi


3/136

I v a n K o v a e v i

MIT I UMETNOST..................................................................................

Predgovor napisala

SUNICA MILOSAVLJEVI

Beograd, 2006.


4/136


5/136

Predgovor

Knjiga ''Mit i umetnost'' nastala je saradnjom umetnikegrupe BAZAART iz Beograda sa antropologom prof. drIvanom Kovaeviem, kao i radom na istraivakim projektima Mit kao sudbina i :o.

Grupa BAZAART broji 14 lanova - studenata, mladihstrunjaka i umetnika. Grupu vode glumica Ivana Despotovi irediteljka Sunica Milosavljevi, koje su i koordinatorke projekta Mit kao sudbina, uz podrku konsultanta DarinkeKovaevi i administratora Danijela Nikolia.

Partnerske grupe u projektu Mit kao sudbina jesuBAZAART, Beograd, Srbija; CUT/DIS, Banjaluka, B&H;Dramska radionica DaDa Centra za mlade CeZaM, akovec,Hrvatska; Mostarski teatar mladih MTM, B&H; PATOS,Omladinski teatar Centra za kulturu Smederevo, Srbija;PreGlej/Gledalie GLEJ, Ljubljana, Slovenija; SAGA,umetnika grupa, Zvean, u saradnji sa WOMUA, Leposavi,Kosovo.

Po svom nazivu, projekat Mit kao sudbina moe liitina mnoge aktuelne projekte, koji mit uzimaju kao polazite zasavremeni komentar u razliitim oblastima angaovaneumetnosti i u drugim oblicima javnog dijaloga. Mit kao paradigma, opte poznata pria koja u svom najstarijem


6/136

Umetnost i mit

6

zapisanom obliku vie ne podlee preispitivanju - logian jeizbor za lino i kolektivno odreenje u savremenom svetu,sastavljenom, u velikoj meri, od hibridnih sklopova, koji sematerijalizuju kao efemerni mitovi i, samim tim, kao sadraj za(hiper) produkciju fascinacija.

S druge strane, fabri evropskih (mediteranskih, globalnihi dr.) integracija sve ee poseu za mitom kao okvirom zautvrivanje i promovisanje zajednike tradicije i zajednikih

kulturnih imenitelja. Kao primer moe da poslui projekat''War Stories'', koji, kroz mit o Alkestidi, govori o modernimratovima, i koji Evropska fondacije za kulturu navodi kaomodel poeljnog projekta.

Najee se u ovakvim projektnim postavkama mit nesagledava samostalno, ve kroz klasina tumaenja (npr.psihoanalitiko), i koristi se kao argument u slubi unapredzadate umetnike replike na savremenu stvarnost.

Orijentacija projekta Mit kao sudbina, pak, jesteistraivanje savremenih mogunosti suodnoenja mitskog iumetnikog pogleda na svet, kao prvobitno srodnih iskustava,koja su danas u nejasnom, i u praksi- nedoslednom odnosu.

Za antropologiju teatra ne postoji dilema: teatar je u

svom nastanku neraskidivo povezan sa ritualnom praksom I,time, sa mitom, iji sadraj, narativnu strukturu i simboliku preuzima i prenosi sredstvima specifinim za svoj izraajnimedij.

Veza izmeu mita i pozorine umetnosti nije samoformalna: umetnost i mit iskazuju jedno oseanje sveta, koje jeusklaeno kako meusobno, tako i u odnosu na ire iskustvokulture u kojoj se umetnost i mit primenjuju.

Ukoliko tragamo za uzrono-posledinim vezama uovom odnosu, zakljuiemo da je umetnosti referentan mit, amitu je referentan svet koji ima svoj stabilan poredak. Stoga,


7/136

Ivan Kovaevi

7

mi uivamo u umetnosti, koja nas privodi vienju sveta ukojem vlada red, koji emanira u umetnosti kroz umirujueoseanje smisla.

Umetnika, kao i mitska praksa u centar, takodje, stavljakreativnu sposobnost oveka da fabulizuje percepciju sveta itako gradi metode njegovog poimanja.

Sa ovih polazita, projekatMit kao sudbina nastoji, presvega, da dokui ta je to mit, koje i kakvo je njegovo mesto u

sistemu kulture, koji su mehanizmi stvaranja, ustanovljenja idelovanja mitova, i, najzad, koja je uloga umetnosti a usavremenom svetu i medija u ustolienju i irenju mitova.

Razlozi za pokretanje projekta

Neposredan povod za pokretanje projekta Mit kaosudbina jeste frustracija grupe umetnika sa podru ja biveJugoslavije, koji se, u situaciji intenzivne podrke mobilnostiumetnika i mladih u irem evropskom kontekstu, suoavaju saoteanim uslovima komunikacije i saradnje na ZapadnomBalkanu. Ovo se ne odnosi samo na saradnju umetnika izrazliitih drava, ve i na oteane oblike saradnje unutar jedne

sredine saradnje sa drugim umetnicima i umetnikimorganizacijama, a posebno sa javnim sektorom ustanovama,administracijom, i sl.

Ova tekoa, meutim, maskira jedan dublji problem, ato je pritisak na umetnike-intelektualce da svojim radomselektivno afirmiu odreene poglede na svet. Ovaj pritisak jedvostruk: evropski fondovi svoju podrku uslovljavajupromovisanjem tematskih i vrednosnih prioriteta nove Evrope,a lokalne strukture i fondovi favorizuju uglavnom tradicionalnei tradicionalistike projekte i radove.


8/136

Umetnost i mit

8

Frustracija se produbljuje umnoavanjemnovouspostavljenih dravnih konstrukata na mapi Balkana, kojidodatno segmentiraju kulturni prostor, i koji, posmatrani uodnosu na evropske pravce i dinamiku razvoja, bude dileme oprojektovanim istorijskim ishodima.

Slika Balkana koju projektuje Evropa i ona kojuprojektuju njegovi stanovnici ima veoma malo dodirnih taaka.Dok Evropa favorizuje administrativne teritorijalne jedinice,

balkanski narodi se bore da uspostave i ouvaju nacionalne i, bilo bi poeljno, etniki ujednaene drave. Nerazumevanjeizmeu Zapadne Evrope i Balkana, koje najvie kota Balkan,ve je dugotrajno i pokazalo se kao veoma teko razreivo.

U nastojanju da sagledamo uzroke ovog nerazumevanja,fokusirali smo se na odnos projektovanih vizija unutar samogBalkana, i u kontekstu Evrope. Ne ulazei u ocenu evropske projekcije, ali nastojei da razumemo evropsku vizuru, kaozajedniku odliku zapazili smo iracionalnost istorijskog ponaanja koje je evidentno u itavom regionu ZapadnogBalkana.

Evropi nerazumljiva logika istorijskog miljenja ipostupanja balkanskih naroda moe se najjasnije sagledati kroz

konstruisane, povremeno izrazito anahrone, koncepte kojiimaju sve odlike mitskih formi.itan iz mitskog kljua, doivljaj stanovnika Balkana

izgleda ovako: svet je u promeni i njegovo vienje vie nijestabilno; neka stara boanstva su mrtva; preostali evropskibogovi, ranije podeljeni na neprijateljske i zatitnike, pomirilisu se i pregrupisali, to male narode na Balkanu do krajnjegranice zbunjuje i uznemirava.

Kako ponovo pronai smisao, kako vratiti red svetu kojise iz korena menja? Kojoj prii verovati? Gde pronai odgovorna pitanja koja ve jedva razumemo?


9/136

Ivan Kovaevi

9

Hipoteza

Projekat polazi od pretpostavke da se pojedinci inacionalne grupe u kriznim situacijama oslanjaju na uzore kojise uvaju i prenose kroz nacionalne mitove. To su usvojeniobrasci etikog miljenja koji predstavljaju vaan inilacnacionalnog mentaliteta i odreujue utiu na rasuivanje i ponaanje nacionalnih grupa. Kljune mitske paradigme i

danas predstavljaju referentan okvir prilikom instinktivnihizbora koje grupe ine u rizinim situacijama. Na taj nainmitovi odreuju ''obrasce sudbine'' naroda svojih tvoraca inosilaca.

Zahvaljujui poetskoj vrednosti i kodiranom jeziku,mitovi su izrazito privlani za savremenog itaoca ili sluaoca.Moderan ovek, odviknut od magijskog, pa i religijskogmiljenja, u mitovima uglavnom prepoznaje ar fantastike.

Mitovi, meutim, koristei poetska sredstva, odgovarajuna druge potrebe oveka - psiholoke i metafizike. Mitskeprie pokreu matu i na iracionalnoj ravni stvaraju logiki sled obrazac koji vodi do povoljnog zakljuka o stabilnostisveta. Mitovi daju odgovore na nepoznanice o svetu koja

predstavljaju izvor frustracije za oveka, usled njegove nemoida njima realno ovlada. Mitovi su kulturna nunost jer donoseimaginarnu satisfakciju i tako uspostavljaju ravnoteu smisla..

Razumevanje strukture i delovanja mitolokih matrica uprojektuMit kao sudbina ima za cilj da omogui razumevanjei razotkrivanje mehanizama stvaranja i promovisanja modernihmitova, kao obrazaca po kojima se danas upravlja ponaanjenacionalnih grupa.

Mitovi naeg recentnog doba o junacima, ratnimherojima, spasiocima naroda i iskupljenikoj funkciji pojedinihnacionalnih grupa u kontekstu savremene civilizacije i dr,


10/136

Umetnost i mit

10

dopadalo se to nama ili ne, simbolizuju vrednosti kojenacionalne grupe s upornou afirmiu kao svoj identitet, bezobzira na negativnu ili ak otvoreno represivnu reakciju iresredine.

Postavka projekta

Projekat Mit kao sudbina zamiljen je kao ogled u

oblasti metodologije stvaranja pozorinog dela, koji polazi odnaune analize mitskih materijala i kree se ka umetnikojsintezi u mediju savremenog teatra. Ovaj proces se odvijatokom najmanje dve godine (2006 2007) kroz saradnju pozorinih umetnika sa naunicima i teoretiarima u oblastiantropologije, etnologije i drugih humanistikih nauka i teorijekulture.

Predmet istraivanja je mitsko naslee slovenskih narodana Zapadnom Balkanu. U projekat je ukljueno sedamumetnikih grupa iz ovog regiona, koje simultano sprovodeistraivaki proces u svojim sredinama.

Polazite projekta jesu ouvani mitski elementi -artefakti, koji se tokom projekta transponuju kroz razliite

discipline (nauka, teorija i umetnost), kako bi metodi izakljuci pojedinih disciplina doprineli to potpunijemrazumevanju mitskog miljenja i prakse.

Metodologija

Kroz projekat mitski materijali se od poetizovane fan-tastine forme prevode u razliite jezike: naune injenice,humano iskustvo, teorijske zakljuke i matrice i kroz tajproces oni se dekonstruiu.


11/136

Ivan Kovaevi

11

Dekonstrukcija, kako je odredjuje francuski filozof akDerida, je nain itanja koji se primenjuje u mnogim oblastimanauke kao moan sistem za analizu i stvaranje teorije i kritike.Dekonstrukcija se bavi znaenjem, tj. pronie u naine na kojese znaenje konstruie od strane autora, ali i italaca(recipienata). Delo - pa time i mit - posmatra se kao rezultatkonflikata unutar odreene kulturne sredine, gde vie miljenjai znaenja simultano deluje u uzajamnom sukobu i suprotnosti.

Dekonstrukcija podrazumeva otkrivanje, prepoznavanje irazumevanje skrivenih neizreenih i implicitnih pretpostavki, ideja i pojmovnih okvira koji ine osnovu zaizreeno miljenje, verovanje ili uverenje.

Kao metod za upoznavanje i celovito tumaenje dela(mita), dekonstrukcijska analiza uporeuje binarne opozicije(npr. mukost i enskost, identitet i razliitost, ivot i smrt,itd.). Za svaki pojam uvodi se opozit, bez kojeg osnovni-izreeni pojam nije mogue sagledati, razumeti i definisati.Formulisanjem opozita otkrivaju se miljenja, stavovi ikoncepti koji su u suprotnosti sa promovisanim, i koji su stogaignorisani preutani u trenutku nastanka dela kojeanaliziramo.

Struktura projekta faze

Na putu dekonstruisanja mitskih materijala umetniciprolaze kroz etiri faze:

Faza naune analize je inicijalna faza u razumevanjumitskog miljenja. Mitski materijali su tokom vekova doivelimnogostruke transformacije: oni nose tragove masivnihcivilizacijskih pokreta, susreta i promena razliitih kultura, kaoi naslage invencija i intervencija svojih savremenika, posebnoumetnika (pevaa, zanatlija-umetnika, svetenika, itd.). Otuda


12/136

Umetnost i mit

12

su mitovi do odreene mere kontaminirani, to zahteva da semitska graa, pre svega, injenino ralani.

Uslov za ukupan istraivaki rad tokom projekta jeistinoljubiva nauna analiza mitskog materijala. U saradnji saantropolozima, etnolozima ili drugima, na poetku istraivanjautvruju se istorijske, kulturne i druge datosti, kako bi serazumeo kontekst u kojem je neki mitski element nastao i imaosvrhu i kako bi se saznalo koje su prakse bile vezane za njega,

koji ga je njegov potencijal ouvao i drugo.Faza umetnike analize kao druga faza, podrazumeva da

se nauna saznanja razrade i transformiu u mediju klasinogdramskog teatra. Mitske situacije ije su pojedinosti saznatekroz naunu analizu dramatizuju se, i na taj nain one postaju bliske savremenom oveku kao gradivni deo naegemocionalnog, intelektualnog i iskustvenog bia. Ova vrstarazumevanja neophodna je za sticanje kompetencija da se oudaljenom, nestalom, nepoznatom, sasvim drugaijemistorijskom i socijalnom prosedeu razmilja i sudi. Ovaj procesvode umetnici - dramaturzi i reditelji.

Trea faza, faza naune sinteze, predstavlja korak uobjedinjenju racionalnih znanja (faza 1) i iskustvenih spoznaja

(faza 2) uesnika. U mediju teorije i teorijskog promiljanja,generalizuju se zakljuci i reformuliu u obrasce, ije jemoderne pojavne paralele mogue prepoznati u naojsavremenosti.

etvrta i finalna faza projekta predvia umetnikusintezu svih usvojenih uvida kroz stvaralaki rad koji ima za predmet moderne mitove koji esto do nas dopiru krozmedijske stereotipe. Krajnji ishod projekta scensko delo umediju savremenog teatra, treba da zaokrui istraivanje kaokompetentan autorski doprinos razumevanju obrazacaponaanja nacionalnih grupa, i, tavie, da anticipira opcije za


13/136

Ivan Kovaevi

13

konstruktivno delanje na putu ostvarenja istorijskihmogunosti.

Nauno-analitika faza

Upoznavanje i razumevanje mitskog miljenja poinjeprikupljanjem mitskih elemenata koje uesnici prilau u fondza istraivanje. Odabir elemenata za istraivanje je od kljunog

znaaja jer odreuje celokupan dalji proces razvoja sadraja.Stoga su postavljeni nekoliki kriterijumi za odabir materijala:

Osnovni kriterijum jeste poreklo mitova - znaajno je daodabrani elementi (kao pokazatelji mita) budu lokalnokarakteristini za grupu koja ih obrauje. Tema ili starost mitanisu presudni za ovaj stadijum: motivi koji su obraivani kroz projekat kreu se od narodnih verovanja u mitska bia iobredne prakse, preko legendi o istorijskim linostima, doprakse kanonizacije svetaca u nae savremeno doba.

Drugi kriterijum za odabir materijala je imperativnolian: uesnici su obavezni da priloe onaj materijal koji jenjima lino najvie uzbudljiv. U tom aspektu oslonili smo se nasutinski potencijal mita da utie na fantaziju pojedinca, da

pokrene procese povezivanja sa vanim temama i takamafrustracije.Kroz diskusije cele grupe o prikupljenim mitskim

elementima, uz znaajnu pomo onih lanova ije strunoopredeljenje lei u oblasti humanistikih nauka (posebnoetnologije i antropologije), postepeno je sprovedena selekcija predloga, do take kada se svaki uesnik odluio za jedanmitski element koji prilae u fond grupe za istraivanje tokomprojekta.

Uesnici su, uglavnom u pisanoj formi, saeto obrazloilisvoju motivaciju za rad na odabranim mitskim artefaktima, i


14/136

Umetnost i mit

14

prikupili su osnovni etnografski i etnoloki materijal kojimpotkrepljuju svoj izbor (fotografije, navode iz zbornika i drugestrune i naune literature).

Tako kompletirani materijali, dostavljeni su naunomsaradniku grupe BAZAART prof. dr Ivanu Kovaeviu koji jeu saradnji sa koordinatorkom projekta Sunicom Milosavljevirazmotrio sve predloge i izvrio konanu selekciju materijalakoji e ui u dalju razradu tokom projekta.

Kljuna aktivnost nauno-istraivake faze jeste nauno-analitika radionica, kao intenzivan radni susret lanovaumetnike grupe sa naunim saradnikom. Cilj radionice je daumetnike upozna sa postupkom naune analize, i da dovede dozakljuaka o mitskim materijalima koji e posluiti kao osnovaza dalji istraivaki i umetniki rad.

Ova radionica je u Beogradu odrana 25. marta 2006.godine pod nazivom Nauna analiza mita, i njen sadraj predstavljen je u ovoj knjizi. Radionica je odrana u prostorijama Centra za kulturu Stari grad u Beogradu, uztehniku podrku Centra za kulturu Smederevo i Centra za profesionalni razvoj i konsalting Univerziteta umetnosti uBeogradu, i uz finansijsku podrku Ministarstva za kulturu

Republike Srbije i Evropske fondacije za kulturuRadionici su prisustvovala 33 uesnika - lanovi grupaBAZAART, Beograd, i PATOS, Smederevo, koordinatoripartnerskih grupa iz Ljubljane, Mostara, Banjaluke, Zveana iSmedereva, i predstavnici saradnikih ustanova iz Smedereva iBeograda.

Evaluaciju Nauno-analitike radionice u Beogradusproveli su lanovi grupe BAZAART Bojana Rodi i ZoranRaji, uz podrku supervizora mr Predraga Miladinovia.Prema rezultatima evaluacije, koja se standardno vri, radionica je ispunila oekivanja veine uesnika i doprinela u visokom


15/136

Ivan Kovaevi

15

stepenu njihovom daljem radu. Prema oceni koordinatora,radionica je imala nesravnjiv znaaj za ukupan dalji razvojprojekta, jer je obezbedila jasne postulate za budui kreativni proces u svim predvienim medijima, i obezbedila vrstreferentni okvir za sueljavanje principa mitskog i umetnikogmiljenja.

Sa stanovita uesnika takoe elimo da dodamo da jerad u ovoj fazi bio veoma uzbudljiv. Nauni zakljuci o

priloenim mitskim elementima su za nas kao umetnike bilisasvim neoekivani, i svojom direkcijom tumaenja izanimljivou dali su impuls za dalje promiljanje i razradu.

Kroz rad na umetnikom procesu koji je usledio, i koji utrenutku uoblienja ove publikacije jo uvek traje, otkrili su seobrisi gde je mogue u odreenom smislu povui graniceizmeu nauke i umetnosti. Izdvojila su se vana pitanja oprirodi odnosa naunog i umetnikog miljenja.

Ishodi projekta u celini

Mit kao sudbina je kompleksan projekat i ovom prilikomnije naodmet navesti nekolike predviene ishode i efekte koji

se ostvaruju u vie polja istovremeno:U smislu drutvenih efekata vanost lei nadekonstrukciji nacionalnih mitova, ime projekat doprinosiemancipaciji shvatanja nacionalnog identiteta i prevazilaenjuizolacionizma, ksenofobije i rasizma.

Sa umetnikog aspekta projekat predstavlja ogled uoblasti metodologije umetnikih stvaralakih procesa, i dajeprilog definisanju polja preseka i naina mogueg zajednikogdelovanja naunih metoda i umetnikih postupaka, kako usmislu miljenja, tako i u smislu primene tj. materijalizacijezakljuaka.


16/136

Umetnost i mit

16

Sa aspekta nauke ovaj projekat je vie od puke aplikacijeantropolokih znanja u neku drugu sferu, u ovom sluajuumetnost. On nije samo primenjena nauka u smislu u kome seantropologija primenjuje u turizmu ili dravnoj upravi, vetransfer analitiki utvrdjenih znaenja mitskih fenomena kojislue kao putokazi nove kreativnosti.

U kontekstu regionalnih perspektiva, projekat predstavljadoprinos procesima stabilizacije i integracije Zapadnog

Balkana, kroz saradniku mreu umetnikih grupa savremeneumetnike i intelektualne provenijencije, kao platforme zapraktinu saradnju.

U pogledu razvoja sredina u kojima se odvija, projekatuzima udeo u procesima modernizacije i otvaranja lokalnihintelektualnih i umetnikih struktura i krugova, uspostavljajuiokvir za saradnju strunjaka iz razliitih disciplina i sektora.

Zakljuak

Doprinos koji je nama kao autorima posebno vaan tiese u sutini jednog moralnog stava o ulozi i obavezamaumetnika u kriznim vremenima.

Kao umetnici mi smo duni da govorimo o temama kojesu relevantne za drutvo i trenutak u kome delujemo. Naaodgovornost u tom javnom dijalogu srazmerna je znaaju temekao i stepenu drutvene nestabilnosti/labilnosti/povredljivosti udatom vremenu.

Odluka da se otpone istraivaki projekat koji podefiniciji ima neizvestan rezultat, i da se na tom putu saraujesa naunikom iji e se zakljuci bezrezervno potovati kaopretpostavka za umetniki rad, potie od stava da je umetnostobavezna na istinu. Sa sveu o kategorinoj razlici izmeu poetske istine i naune istine, u projektu Mit kao sudbina


17/136

Ivan Kovaevi

17

prvenstvo dajemo naunoj istini u irem smislu, koja treba da prui okvir za graenje istinite poetike na kompetentan iutemeljen nain.

Jo u Platonovoj filosofiji umetnost nije ekskluzivnoestetska, ve (moda u prvom redu) etika kategorija.Umetnost je oseanje sveta, ona komunicira stav o svetu. Utom smislu umetnost je sposobna da kreira nove mitove kaoodgovore na kosmike nepoznanice.

Kakva god bila oekivanja i preference nae publike ijunaklonost svakako prieljkujemo, kao umetnici mi imamoobavezu da nastupamo sa pozicija beskompromisnogintelektualnog potenja. Ovaj dug prua se u pravcuodgovornosti prema drutvu kome se naa umetnost monoobraa, i kome ona ne bi smela da prenese novu obmanu, novumistifikaciju ili novi mit.

Olaka koketerija mitskim simbolima koja okuraujeimaginaciju publike ka verovanju u utopijske konstrukte, i koja je time oslobaa odgovornosti za sopstvene postupke, nanosina svet nove slojeve zla.

Da li je uopte mogue da umetnost postigne taj stepenistinitosti i emancipovanosti u odnosu na prieljkivane

povoljne odgovore koje mitovi nose, i ima li snage da takavstav odbrani (rukupodruku sa naukom, ili ak uopte) jo uvekne znamo.

Moda svaki oblik umetnosti i nema nikakvu drugu svrhudo da zastupa ili problematizuje svoje savremene mitove odgovore na ova pitanja nadamo se da emo saznati tokomdaljeg rada na projektuMit kao sudbina.


18/136

Umetnost i mit

18


19/136

Ivan Kovaevi

19

MIT I UMETNOST


20/136

Umetnost i mit

20


21/136

Ivan Kovaevi

21

Prvi deo

UMETNOST I ANALIZA MITA


22/136


23/136

Ivan Kovaevi

23

UVOD I POVOD

Mogunosti upotrebe antropolokih znanja kroz istoriju di-

scipline kreu se, poput klatna, od aplikacije u dravnoj ili ko-lonijalnoj upravi, do stvaranja ideologija pokreta usmerenih namenjanje sveta od reformistikog unapreenja ivota u kol-stvu i zdravstvu, do revolucionarne frazeologije ''militantne''antropologije. Antropologija, medjutim, uz odreena sadejstva,moe iskoraiti iz primarne pragme socijalne popravke/prome-ne sveta. Ona, u zajednikom rukodeljstvu umetnika i antropo-loga, moe da poslui i ulepavanju sveta ili bar njegovog doi-vljavanja, ne gubei svoju saznajnu funkciju.

Povod za jedan takav susret jeste projekt ''Mit kao sudbina''-- ogled u oblasti metodologije stvaranja pozorinog dela, kojiistraivanje mitskih sadraja poinje analizom u oblasti antro-pologije, a dovrava u umetnikoj/pozorinoj sintezi.

Projekt su zapoeli umetnici iz slovenskih zemalja na Za-padnom Balkanu, u elji da razumeju obrasce miljenja i pona-anja, koji se na nivou naroda oitavaju kao iracionalne istorij-ske odluke. Hipoteza autora projekta jeste da mitske matrice re-perkutuju odreenemodele miljenja, koji u kriznim vremeni-

* Ova monografija je nastala kao rezultat rada na projektu''Antropologija u dvadesetom veku: teorijski i metodoloki dometi'',koji finansira Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine RepublikeSrbije (MNZS 147037).


24/136

Umetnost i mit

24

ma oivljavaju i jaaju, i opredeljuju ponaanje nacionalnihgrupa u situacijama instinktivnih izbora.

U cilju razumevanja prenesene semantike mitova, projekt jepodeljen u etiri faze, koje se, tokom dve godine, ostvaruju u raz-liitim disciplinama. Antropoloka analiza relikata mitskog mi-ljenja (faza 1) praena je mimetikim scenskim oivljavanjemmitskih praksi (faza 2), ime mitsko miljenje postaje deo isku-stva savremenog oveka; ovo iskustvo podvrgava se analizi (faza

3), sa ciljem prepoznavanja slinog mitskog miljenja u dana-njim (ili bliskim istorijskim) okolnostima. Krajnji ishod projek-ta (faza 4) treba da bude scensko delo kao kompetentan autorskikomentar, u odnosu na mentalitet i delanje nacionalnih grupa.

Antropologija i umetnost

Antropologija se bavi i umetnou, ali je neophodno preci-zirati o kojoj vrsti umetnosti se radi. Antropologija se ne bavi,bar ne primarno, onim to se zove ''visoka'' umetnost, ne bavise kreativnom, individualnom umetnou, umetnou kojustvara pojedinac. Antropologija se ne bavi knjievnou takoto bi prouavala Dostojevskog ili Prusta - to rade prouavaoci

nekih dugih naunih, strunih profila: knjievni kritiari, knji-evni analitiari, knjievni teoretiari, knjievni istoriari...Ipak, izmeu domena antropologije i umetnosti postoji znaaj-no dodirno polje, a re je o onoj umetnosti koja bi mogla jed-nim, sasvim radnim terminom da se nazove kolektivna umet-nost, dok se u nekim ranijim vremenima nazivala ''narodna''. Tosu one umetnike tvorevine koje nisu individualizovane ili koje je bar nemogue individualizovati usled grupne recepcije itransformacije. Duga rasprava voena je u antropologiji, poseb-no u folkloristici, tj. antropologiji folklora o tome da li postojikolektivni stvaralac ili je iza svake tvorevine individualni krea-


25/136

Ivan Kovaevi

25

tor. Ta rasprava je s vremenom zamrla, budui da se ona moeuporediti sa priom o tome ta je starije - kokoka ili jaje, ili sarelevantnou odgovora na to pitanje. U svakom sluaju, kolek-tivna i transformativna recepcija neke, pretpostavljeno indivi-dualne umetnike tvorevine dovoljna je da je ini kolektivnom,ukoliko je njen individualno-autorski trag zameten u vremenu iprostoru. Umetnost koja se moe opisati na ovakav nain,legi-timan je predmet antropolokog istraivanja.

Antropolozi se ne bave pojedincima,1 ne bave se linostima- linostima se bavi psihologija; a kada je re o kreativnim po-jedincima, umetnicima, njima se bavi umetnika kritika ili teo-rija umetnosti. Sa druge strane, mitovi i mitologije pripadajuonoj vrsti stvaralatva koje se najee svrstava u kolektivno,''narodno'' stvaralatvo. No, pre nego to se izloi odreenje sa-mog mita - pojam mita, znaenje mita, naini prouavanja mitai naini njegovog interpretiranja, treba rei da se odnos izmeuumetnosti i antropologije ne iscrpljuje u odreenju po kome an-tropologija prouava deo umetnosti, ve antropoloko proua-vanje ima odreene aspekte umetnosti, iz jednostavnog razlogato se radi o vrlo kreativnom prouavanju, koje nije rutinizira-no poput rutinskog naunog istraivanja u prirodnim naukama

ili ak u nekim drutvenim naukama. Antropoloka interpreta-cija zasnovana je na kreativnom miljenju, na stvaralakom pri-stupu injenicama, i mora biti utemeljena na velikom poznava-nju komparativnog, tj. slinog i srodnog materijala. Antropolo-ka kreativnost je asocijativna kreativnost, koja najbolje moeda se ilustruje igrom asocijacije u okviru kviza ''Slagalica'' na

1 I. Kovaevi,Individualna antropologija ili antropolog kao liniguslar, Etno-antropoloki problemi, N.s. Vol. 1. No. 1 Beograd 2006.


26/136

Umetnost i mit

26

Prvom programu dravne televizije Srbije.2 Takva kreativnost je neophodna u antropolokom prouavanju mitova, i uoptesvih kulturnih tvorevina, i to je ono to pribliava antropologijuumetnosti, koja, takoe, u svom poimanju sveta ima asocijativ-nost kao jednu vrstu kreativnosti. Naravno, umetnike kreativ-nosti mogu biti i druge vrste, ne samo asocijativne ili transfer-ske, ve su svakako bazirane i na igri i na drugim komponenta-ma umetnikog stvaranja.

Treba,takodje,istai da je i umetnost interpretacija sveta, in-terpretacija stvarnosti, ba kao i nauka. Zbog toga je i u nekimumetnikim postupcima sa mitom i mitskom sveu neophodnaanalitinost. Bez takvog analitikog duha, koji omoguava dase stvari posmatraju tako to se uoavaju njihova znaenja i nji-hove funkcije, umetnike se ''igrati mitom'', tako to, zapravo, ine zna ime se igra, ili e i sam postati zarobljenik mitske sve-sti.

Mit i analiza mita

U protekla dva veka antropologije, dato je mnogo razliitihdefinicija mita i postoji vei broj mitolokih teorija.3 kolski

pristup mitu i milogiji obuhvatao bi jedan pregled mitolokihteorija, to bi znailo da se prikau i samu sve teorije o mitu,pa i one teorije koje pripadaju dalekoj prolosti. Takav pregled

2 Kviz ''Slagalica'' na Prvom programu RTS je kviz koji se emitujesvakodnevno i u svakoj emisiji ima igru asocijacija.

3 U okviru predmeta koji se zove Antropologija mita i rituala nadiplomskim Master studijama na Odeljenju za etnologiju i antropolo-giju Filozofskog fakulteta u Beogradu saeti pregled mitolokih teorijatraje skoro ceo jedan semestar. Instruktivan pregled teorija o mitu u E.M. Meletinski,Poetika mita, Beograd, S.A. (1983).


27/136

Ivan Kovaevi

27

bi ukljuio i one teorije mita koje nisu interpretativno upotre-bljive, odnosno, predstavljaju istoriju ideja. Relevancija prou-avanja devetnaestovekovnih teorija mita ograniava se na pro-uavanje duhovne, intelektualne i naune klime toga doba, i tobi znailo da je cilj istraivanja utvrditi kako su ljudi u XIX ve-ku posmatrali mit. Umesto toga, a za umetniki aplikativna sa-znanja, potrebno je eksplicirati jednu operativnu teoriju mita,koja je mogua i analitiki vrlo upotrebljiva.

Osnovni postulati te teorije mita i tog metodolokog postup-ka mogu se usvojiti i primenjivati u posmatranju bilo koje mit-ske tvorevine. Tim postupkom mogu se analizirati i mitovi sanekog polinezijkog ostrva, i antiki mitovi, kao i mitovi savre-menog sveta - poput mita o proleterskoj revoluciji ili mita o na-cionalnom jedinstvu.

Meutim, ovladavanje ovim postupkom nije lako, iako su te-orija mita i analitiki postupak koji iz nje proizilazi lako primen-ljivi. Re je o strukturalnoj analizi mita, koju je sredinom 20. ve-ka u antropologiju uveo poznati francuski antropolog Klod Levi--Stros,4 osniva strukturalizma pravca koji je protresao ne sa-mo drutvene nauke, antropologiju, nego i umetnost, umetnikukritiku i jo mnogo toga u ljudskom miljenju druge polovine 20.

veka. Pedesetih godina dvadesetog veka, pojavili su se klju-ni Levi-Strosovi tekstovi, u kojima je postavio vrlo jednostavnuosnovnu definiciju mita koja glasi: MIT JE PRIA.5 Naravno,utvrditi koju priu pria mit sloen je postupak, koji je razvio Le-vi-Stros. To je analitika procedura koja u antropologiji folklora,folkloristici i antropologiji uopte, slui za analizu mita i za ot-krivanje znaenja i poruka koje mit nosi. Za umetniko bavljenje

4 E. Li,Klod Levi Stros, Beograd, 1972. 67-103.5 Cl. Levi-Strauss, Strukturalna antropologija, Zagreb, S.A.

(1977), 217-218.


28/136

Umetnost i mit

28

mitom nije nuno ovladavanje tim postupkom u potpunosti , alibi bilo vano da neke opte postavke tog postupka budu inkorpo-rirane u umetniko postupanje sa mitom.

Jo jedan element u Levi-Strosovom poimanju i tumaenjuje vaan za svako ophoenje sa mitom. Levi-Stros je istakao, ito ne samo za mit nego i za kulturne tvorevine uopte, da pred-stavljaju ''brikola''. Brikola je francuska re koja oznaava,ubukvalnom prevodu, kuno majstorisanje, kako je i prevede-

no kod nas u nekim Levi-Strosovim prevedenim knjigama.Ovakav prevod nije do kraja adekvatan.6 Brikoliranje bi se mo-glo opisati kao, na primer, kada bi neko kod kue imao jedanorman koji mu vie ne treba, pa ga rastavi i rasklopi na jo je-dan nepotreban sto, pa od toga svega ''sklepa'' policu za knjige.Brikoliranje, dakle, znai da se neto rastavi, pa se od tih rasta-vljenih delova napravi neto drugo. Tako se moe shvatitipojam brikolaa koji je ilustrativno preveden kao ''kuno maj-storisanje''. Ljudi koji se bave umetnou znaju da postoje ita-vi umetniki pravci koji se zasnivaju na takvom brikoliranju,sklapanju razliitih elemenata, elemenata koji su ranije bili sa-stavni delovi neeg drugog. Stoga je svaki mit brikola ranijihmitova. To znai da, u trenutku kada u jednom drutvu naraste

potreba da se neto opie, protumai, objasni, ilustruje u okvirumitskog miljenja, stvara se novi mit. Taj novi mit nije apsolut-no nov - on je sastavljen od paria ranijih mitova ili nekih dru-gih, ranijih oblika svesti. Ovakav stav bi, moda, doveo do ide-je da je nekada postojao neki pra-mit iz koga su se potom gene-risali/stvarali svi ostali mitovi putem brikolaa. To nije tano. Iliako je tano - nije relevantno, s obziromna toda bi takav pra-mitbio izgubljen u dubini vekova, nedefinisanih spoznajnih dometa i

6 K. Levi-Stros,Divlja misao, Beograd, 1966, 53-69.


29/136

Ivan Kovaevi

29

socijalnih relacija od pre 5.000, 10.000 ili 20.000 godina, takoda je traganje za nekim pra-mitom gubitak vremena, i spada udomen devetnaestovekovnog razmiljanja u jednom idejnom prav-cu koji se zvao evolucionizam, i u kojem sestalno tragalo za pra-poecima neke socijalne ili duhovne tvorevine (umetnost, religija,porodica, drava i sl.). U evolucionizmu su ti ''prapoeci'' religijeopisivani vrlo spekulativno i proizvoljno, na razne naine polazeiod centralnog pojma, bio on teistiki (pramonoteizam) ili neki dru-

gi, kao mana (manaizam) ili anima (animizam), i sl. Bilo da je reo ''prapoecima'' socijalnog organizovanja, o tipu porodice ili nekeduge socijalne institucije, ili o kulturnim tvorevinama kao to sumoral ili umetnost, osnovne osobine evolucionizma su spekulativ-nost u traganju za ''prapoetkom'' i shematizam kao osnovni prin-cip filozofije istorije. Ovaj pravac je poznat i po tome to je deo ta-kvog pogleda na istoriju oveanstva bio akceptiran u marksizmu,pa je, kao oficijalna ideologija, i bio prisutan tokometrdeset godi-na dominacije marksizma kao ideologije kod nas. Od znaaja zaistoriju srpske antropologije/etnologije jeste da je u toj dominacijimarksizma u domaoj ideologiji, tadanja etnologija bila potee-na.7 Decenijama petrificirana i neinovirana , vrlo konzervativna itradicionalna, deskriptivna i anauna, etnologija nije bila infici-

rana marksizmom. Takoe,nije bila inficirana ni modernim an-tropolokim idejama dvadesetog veka, ali, vakcinisana roman-tiarskim tradicionalizmom, nije mogla oboleti ni od marksi-zma.

To znai da ne postoji nikakav pra-mit, niti treba za neimtakvim tragati, ve je svaki mit generisan iz nekih prethodnihmitskih formi, raznim kombinovanjem i upotrebljavanjem

7 I. Kovaevi, Iz etnologije u antropologiju. Srpska etnologija u poslednje tri decenije (1975-2005), Zbornik Etnografskog institutaSANU, 21. Beograd, 2004.


30/136

Umetnost i mit

30

krupnih mitskih jedinica mita ili manjih sastavnih delova mita,u cilju stvaranja nove forme. Levi- Stros je uveo pojam ''mi-tema'', kao jednog malog sastavnog dela mita, i njegov analiti-ki postupak se i sastojao iz poetnog razdvajanja/rastavljanjamita na njegove male sastavne delove, koji bi najvie liili nareenice u obinom govoru.8 Postupak izgradnje odreenih ce-lina od tako razgraenog mita sastoji se u tome da se tako raz-graene jedinice ponovo skupljaju u neke grupe, na osnovu

asocijativnih nizova. Odnos izmeu elemenata koji sastavljajunovu krupnu jedinicu je takav da ti elementi sadre jednu za-jedniku osobinu, koja stvara novu pripadnost, i jednu razlii-tost, koja obezbeuje raznolikost upotrebljenih mitema. Ti noviasocijativni nizovi se u strukturalnoj analizi nazivaju paradig-me. Poto pojam ''paradigma'' ima jo nekoliko znaenja, trebaga shvatiti kao asocijativni niz u koji emo pregrupisati one sa-stavne elemente koje smo dobili, tako to smo jedan mit rastvo-rili na njegove male sastavne delove - znai na neke reenicekoje grade taj mit. To znai da, kada se ita neki mitski sadraj,treba odmah pokuati sa rastavljanjem na sastavne delove iutvrivanjem koje se nove znaenjske celine u tim sastavnimdelovima javljaju.

Mit i etnografija

Svaki mit je nastao uzimanjem dekomponovanih sastavnih de-lova nekog ranijeg mita ili neke druge duhovne tvorevine, i stogase svaki mit moe shvatiti i kao neomitska svest. U nekim neomit-

8 Cl. Levi-Strauss, Strukturalna antropologija, Zagreb, S.A.

(1977), 217-218; E. Li, op.cit. 67-103. Aplikaciju Levi--Strosovog postupka na tradicijska verovanja vidi u I. Kovaevi, Se-miologija mita i rituala, 1, Tradicija, Beograd, 2001.


31/136

Ivan Kovaevi

31

skim svestima, ta svest je brikolirana, sastavljena od sastavnih de-lova nekih ranijih mitova, nekih ranijih mitskih svesti i nekih ele-menata ideologije ili politike. Takav brikola nije samo mitskasvest, nego je neomitopolitika svest.9 To ne znai da neomitopoli-tika svest ne moe da bude predmet obrade umetnike analize,umetnikog doivljaja,ve, naprotiv, znai damoe.

Analitiki postupak slui tome da vidimo koju to priu priamit. On slui deifrovanju znaenja mita, jednim postupkom u ko-

jem taj mit razgraujemo/dekonstruiemo da bismo utvrdili kakvaje socijalna potreba koja ga je stvorila, kakva je funkcija koju onima u drutvu, kakva je politika pozadina tog mita. U ovom slu-aju, politiku treba shvatiti u najirem smislu raznovrsnih dru-tvenih odnosa, od nekih jednostavnijih ili nekih starijih formisocijalnog organizovanja, pa do politikog znaenja u modernomsmislu XIX i XX veka.

Ono sa im se prouavalac mita susree pri upoznavanju samitografskim materijalom u Srbiji jeste graa koju su sakupili et-nolozi i etnografi amateri, razni sakupljai narodne grae, ''narod-nih umotvorina'', i to, kako se obino kae, od Vuka Karadia pado danas.10 Odmah se mora rei da sve to je zapisano, pogotovo uXIX veku, ima karakteristike konstrukta. Konstatacija da je neki

opis iz XIX veka konstrukt znai da taj ''opis'' sasvim uslovno od-govara ivotu na koji se odnosi. ak, vrlo esto, ne odgovara uop-te istini, ne odgovara uopte ivotu na koji se vremenski i prostor-no odnosi.

Etnografi amateri XIX veka, Vuk Karadi i njegovi saradni-ci, nastavljai i svi oni koji su to radili, opisivali su idealne oblikeivota tog vremena. Oni su beleili podatke o ivotu Srba seljaka,vrei razliite falsifikate, od onih svesnih, ideoloke provinijenci-

9 R. irarde,Politiki mitovi i mitologije, Beograd, 2000.10 I. Kovaevi,Istorija srpske etnologije 2, Beograd, 2001.


32/136

Umetnost i mit

32

je, do nesvesnih, proisteklih iz etnografskog amaterizma epohe. Utoku samog nastanka etnografske grae kod Srba, u vreme VukaKaradia i njegovih ''nastavljaa'', javila su se dva naziva opisapredmeta i populacije o kojoj se radi: Vukova sintagma ''narodniivot'', i druga, Milana Milievia, ''ivot Srba seljaka''.11 Bez ob-zira na to to je ova druga socioloki daleko preciznija i ne do-zvoljava ideoloke mistifikacije, upravo je prva, Vukova, ula uosnove etnografskog rada druge polovine XIX i prvih decenija

XX veka, iji je neposredni zadatak bio scijentifikacija pijemont-skih aspiracija Srbije. Posmatrane u svom vremenu, te dve sin-tagme se ne razlikuju mnogo, s obzirom na to da je Vuk Kara-di ''narod'' definisao kao seosko stanovnitvo, objanjavajuida gradove u Srbiji njegovog doba nastanjuju Turci, Grci, Jevrejii Cincari. Kasnija dominacija termina ''narodni ivot'', pak, u tre-nutku kada su gradovi bili pod srpskom vlau i nastanjeni Srbi-ma, rezultat je romantiarske platforme nacionalne unifikacije.

Najei i najnesvesniji konstrukt u etnografskom radu biloje to to su sakupljai, razgovarajui sa Srbima seljacima, sa ci-ljem da od njih dobiju informacije kako se neto radi, od svojihkazivaa bili obavetavani o tome kako neto treba da se radi.Izmeu modela i stvarnosti uvek je ogroman raskorak, a etnograf

je od svog kazivaa najee dobijao model, a vrlo retko stvar-nost. Ta konstrukcija je dominantna u etnografiji zasnovanoj is-kluivo na razgovoru sa informatorima, ali i u onim etnograf-skim opisima iji autor nije razlikovao model i stvarnu realizaci-ju tog modela. Za realistian opis bi se trebalo baviti odreenimnaseljem, tj. selom, pet ili deset godina, to je i bio zahtev antro-pologije dvadesetog veka, formiran na sistematskom terenskomprouavanju ''primitivnih'' plemena. Samo na taj nain bi se mo-

11 I. Kovaevi, Milan Milievi kao etnograf izvori i rezultati,u M. . Milievi,ivot Srba seljaka, ''Prosveta'', Beograd, 1984. 362.


33/136

Ivan Kovaevi

33

gao stvarati etnografski opis u kojem bi se razdvojeno prezentira-li poeljni obrasci nekog kulturnog fenomena, njegova najfre-kventnija realizacija, kao i sluajevi velikog odstupanja od obra-sca.

Prema tome, nerazlikovanje modela i performacije jekonstrukcija sa kojom se suoava svako ko prouava grauiz etnografskih zbornika i raznih etnografskih zapisa iz XIXi XX veka.

Drugi konstrukt jekonstruktkoji je pravio sam etnograf, ak ikada je boravio due vreme u jednom kraju. U srpskoj etnografiji,vrlo retko ili skoro nikada,kolovani etnolog nije stacionarno i du-e boravio u jednom kraju; etnografsku grau su sakupljali neukiili poluneuki ljudi, svetenici, uitelji, administrativni radnici, leka-ri i drugi,12 koji nisu bili za to obueni. Oni su, kao deo duhovne ipolitike klime toga doba, bili ljubitelji etnografskog posla. iveidue vreme u ispitivanoj sredini, bili su u prilici da posmatraju onekulturne manifestacije koje su podlone posmatranju i, za razlikuod ambulantnih etnografa, nisu informacije dobijali iskljuivo raz-govorom sa informatorima. Etnografski materijal sakupljali su ukrajevima u kojima su iveli i radili, i objavljivali su u zbornicimaAkademije ili drugim izdanjima. Etnografi amateri su bili u pozici-

ji da sami vre deskriptivna uoptavanja, a da nisu bili kvalifikova-ni za tu vrstu posla. Njihovi zapisi, a naroito knjige koje su izlazi-le u okviru Srpske akademije nauka i umetnosti poetkom XX ve-ka, donose materijal koji predstavlja konstrukt, materijal koji neopisuje stvarnost dostupnu posmatrau i koji se mora kritiki po-

12 Posebna vrsta etnografije u srpskoj etnologiji je specifina

autoetnografija, tj. etnografija svog sela ili kraja, pisana na osnovu se-anja i, eventualno, obnavljanog primarnog iskustva. Ova vrsta je bila

posebno na ceni posle Drugog svetskog rata, kada je bila osnov za sti-canje najviih akademskih zvanja.


34/136

Umetnost i mit

34

smatrati da bi se dolo do stvarnosne etnografije. Danas se zapravomora uivljavati u ulogu poluetnografa da bi se shvatilo ta je toto je on video i na ta se odnose uopteni opisi, to je teak posaobez izvesnog i pouzdanog razultata.

Trea konstrukcija je ideoloka konstrukcija u XIX veku, proi-zala iz romantiarsko-patriotskih pokreta koji su dominantno obe-leili idejno stanje svih naroda na balkanskim prostorima i u veli-kom delu Evrope druge polovine XIX veka. Dve su osnovne ideje

romantiarskog pokreta kod Srba: jedna je panslovenska, koja nijebila dominantna, i ona druga, nacionalno-srpska, koja je dominant-no opredelila srpsku politiku i kulturnu scenu u 19. veku. Osnov-ni ideoloki postulat tog doba je glasio: sve to je srpsko je staro,arhaino, dobro, suprotstavljeno evropskom, modernom, kojeugroava romantiarski doivljenu tradiciju i specifinost svognaroda.13 Druga, panslovenska ideja se sastojala iz sjedinjavanjasvega to se kod Srba zabelei, vidi, uje sa jednom slovenskomidejom kao i iz pronalaenja svega to bi bilo slovensko ak i tamogde ga nema. Jedan od glavnih konstrukata i falsifikata etnograf-ske grae u XIX veku inili su oni koji su ''beleili'' narodne pe-sme, doraivali, preraivali i falsifikovali, i koji su u te narodnepesme ubacivali slovenske bogove kao to su Perun ili Volos. To

su bile interpolacije, falsifikati, jer nikada nijedan jedini pomen Pe-runa,14 niti pomen Volosa nije zabeleen kod Srba. Sasvim je mo-gue da su u ta boanstva verovali neki Sloveni na nekim drugimprostorima, ali kod Srba nisu zabeleeni. U cilju naglaavanja srp-skog slovenstva, u srpske narodne pesme u kojima nema ni traga

13 J. Skerli, Omladina i njena knjievnost (1848-1871). Izuava-nja o nacionalnom i knjievnom romantizmu kod Srba , Beograd, 1906.(Izdanje ''Prosvete'' iz 1966)

14 P. . Petrovi, O Perunovu kultu kod Junih Slovena, GlasnikEtnografskog instituta SANU, Vol. 1. Br. 1-2. Beograd, 1952.


35/136

Ivan Kovaevi

35

od Peruna i Volosa, ubacivani su njihovi pomeni, da bi se pokaza-lo kako su Srbi deo ''velike porodice slovenskih naroda''. U politi-kom smislu, panslovenski pokret bio je uvek, u potpunosti panru-ski pokret, koji je trebalo da rusifikuje sve slovenske narode. Takosu se kod Srba sudarila dva romantizma, jedan panslovenski i dru-gi srpski. Srpski romantizam je odneo prevagu, bez obzira na toto je on bio iniciran nekim drugim politikim interesima, koji nisubili vezani za sam srpski narod. Srpski romantiarski pokret sa Vu-

kom Karadiem, inspirisan iz Austrije, u stvari je bio usmeren dazaustavi irenje ruskih uticaja i panslovenske ideje kod Srba. KodVuka se ogledaju stavovi Jerneja Kopitara, koji se protivio rusifi-kaciji slovenskih jezika i u srpskom narodnom jeziku video pravu branu tom procesu.15 Meutim, nije se panslavensko panteonstvozavrilo u XIX veku sa slavjanofilskim etnografima falsifikatori-ma, koji su ubacivali u srpske pesme nazive slovenskih boansta-va16, ve se u XX veku to proirilo i na nauku u akademskom smi-slu. Takva nauka je sebi stavila u zadatak da rekonstruie srpskipanteon, odnosno slovensko-srpski panteon, i da utvrdi koji su to''bogovi'' postojali kod Srba i koje su to bogove Srbi oboavali usvom pra-hrianskom ili pre-hrianskom periodu. Bez obzira nato to je poznavaocu religijskih predstava Srba seljaka iz XIX veka

jasno da slovenski bogovi nisu postojali u korpusu tih predstava,

15 Lj. Stojanovi, ivot i rad Vuka Stef. Karadia, Beograd,1924. 28.

16 Analizirajui rad jednog od najpoznatijih mistifikatora i 19.veka, V. Bovan je konstatovao da je Milo S. Milojevi ''eleo da i usrpskim narodnim pesmama nae potvrdu zajednikim slovenskim bo-anstvima i malte da rekonstruie u narodnoj pesmi staru slovenskumitologiju, poput neto kasnijeg takvog pokuaja Natka Nodila u isto-riji.'' (V. Bovan, Kosovsko-metohijske narodne pesme u zbirci M. S.Milojevia, Pritina, 1975. 43).


36/136

Umetnost i mit

36

rekonstrukcionisti su se dali na posao i pokuali da stvore srpskurepliku slovenskog panteona. Drugi pravac je bio ''kreiranje'' srp-skog panteona naspram, ili ak nasuprot, panslovenskom. Jedan odtakvih rekonstrukcionista u srpskoj folkloristici je Veselin ajka-novi,17 a i dan-danas postoje ''panteonci'' koji piu knjige o posto-janju slovenskog ili srpskog panteona. Rusofilstvo i slavenofilstvovie nije osnovna ideja koja pokree dananje pisce srpsko-sloven-skih panteonskih fantazmagorija, mada ima i toga kod nekih auto-

ra. Kod drugih autora, stvaratelja srpsko-slovenskih panteona,ipak je vie izraz odredjenog stanja duha, nego izraz neke ideolo-gije koja iza toga stoji, pa se moe oekivati da e panteonizampostati naziv takvog stanja.

Baviti se dekontrukcijom ovakve neomitske svesti, bilo da jeona ideoloki inspirisana kroz neko slavenofilstvo ili rusofilstvo,ili da je nastala na drugim osnovama, znaajan je antropoloki po-sao, i to ne samo kao nauna kritika falsifikata i pogrenih tumae-nja, ve i kao analiza neomitske svesti koja svedoi o vremenu ukojem nastaje.

Dekonstrukcija mita

Dekonstrukcija slovenskog ili srpskog panteonstva primer jedekonstrukcije mitologije modernog politikog doba XIX i XXveka i taj posao pripada antropologiji sa njenim poddisciplinama,kao to su antropologija religije i politika antropologija.

Na drugom primeru se moe pokazati dekonstrukcija mit-ske svesti na umetniki nain, sa odreenom analitikom poza-dinom, i politika reakcija na taj postupak. Radi se o dva pozo-rina komada koji imaju neobinu sudbinu. Oba dramska teksta

17 V. ajkanovi, O srpskom vrhovnom bogu, Beograd, 1941.


37/136

Ivan Kovaevi

37

su delo istog autora i to su pozorini komadi Sinie Kovaeviao Kraljeviu Marku i o Svetom Savi. Komad o Kraljeviu Mar-ku je interesantan u analitikom smislu. To je tipina dekon-strukcija jednog mita. Ono to je optepoznato o KraljeviuMarku kao junaku narodnih pesama jeste da je Kraljevi Markojunak koji se uspeno borio sa Turcima, da je imao razna nat- prirodna svojstva, da je ak i njegov konj imao natprirodneosobine, da je Marko imao protivnika Musu Kesediju, sa ko-

jim je delio megdan, te da je nainio itav niz herojskih podvi-ga. Istorija kae neto sasvim drugo. Ona ne zna nita o Marko-vim podvizima. Istorija zna da je on bio jedan od velikaa, feu-dalaca, da je bio turski vazal u trenutku kad je Turska zauzelaodreene teritorije. Tada Turska jo nije bila organizacionospremna da zauzme teritoriju i da preuzme puno upravljanjenad junim Balkanom, ali je vojniki bila prisutna, i to svojevojno prisustvo potvrdila u bitkama iza kojih je ostavila vazal-ne vladare, lokalne gospodare da vladaju. Jedan od takvih jebio i Kraljevi Marko, koji se kao vazal borio na turskoj straniprotiv vlakog vojvode Mire. Mitizacijom te istorijske lino-sti, narodna pesma je stvorila nacionalnog junaka

Sinia Kovaevi je izvrio dekonstrukciju mita o Kraljevi-

u Marku. On je dao jednu umetniku viziju, za koju se ne mo-e rei da je u strogo naunom smislu analitika, jer ne postojedokazi za takvu rekonstrukciju naina stvaranja mita. SiniaKovaevi je prikazao Marka kao turskog vazala, kao ovekakoji je bio slabi, kukavica, pijanac, to znai da ga je prikazaokao potpuno neuglednu linost. Takve Markove osobine su po-stale predmet glasina i u oblasti kojom je vladao proirila sepria o njegovoj nesposobnosti. To nije odgovaralo njegovojmajci Jevrosimi koja je kreirala ceo projekt Markovog heroizi-ranja, a projekt se sastojao u tome da se angauju guslari, da imse plati i da guslari ponu da pevaju o Markovim podvizima.


38/136

Umetnost i mit

38

Jevrosimino nastojanje da obezbedi Markovu vladavinu, diuimu ugroeni ugled u narodu, razlog je nastanka pesama o Mar-kovim pobedama nad raznim neprijateljima, prvenstveno Tur-cima. Guslari poinju da stvaraju i pevaju pesme o Markovimjunakim delima i uskoro narod poinje da veruje da je Markoheroj i junak. To je, sasvim ukratko, ideja koju je izneo SiniaKovaevi u komadu ''Kraljevi Marko'', dramskom delu kojegovori o ogromnoj manipulativnoj moi tadanjih medija, a to

su u srednjem veku bili gusle i guslari.Kroz ovaj umetniki postupak moe se sagledati ono to je,

zapravo, i antropoloki posao. I antropologija vri dekonstrukcijemita, trudi se da utvrdi koji su realni interesi postojali da se jedanodreeni mit konstruie, koje su socijalne grupe i pojedinci bilizainteresovani da se odreeni mit stvori. Dramski tekst SinieKovaevia pokazuje i da se mit stvara brikoliranjem, jer je oitoda, u momentu kad je Jevrosima poruila od guslara da stvoremit o Kraljeviu Marku, guslari su iz nekih ranijih guslarskih pe-sama uzeli matricu i elemente i primenili ih na Marka.

Ova pozorina predstava, koja se prikazivala krajem devede-setih18 godina prolog veka, nije imala politiki odjek, ali u jed-nom drugom vremenu, desetak godina ranije,kada je isti pisac

identian dekonstruktivni postupak primenio na jedan drugi lik izsrpske istorije, na Svetog Savu, politika reakcija je bila vrlo ja-ka.19 Predstava je bila prekinuta organizovanom akcijom pojedi-

18 Drama ''Kraljevi Marko''je napisana 1985. godine.19 Drama ''Sveti Sava'' je napisana 1988. godine, a predstava je

igrana 31. maja 1990. u Jugoslovenskom dramskom pozoritu. Pred-stavu ''Sveti Sava'', po tekstu Sinie Kovaevia i u reiji VladimiraMilina, odnosno gostovanje Narodnog pozorita iz Zenice u Jugoslo-venskom dramskom pozoritu u Beogradu, nasilno je prekinula grupauglavnom mladih ljudi, koji su sami sebe javnosti predstavljali kao


39/136

Ivan Kovaevi

39

naca i grupa u pozorinoj sali, i vie nikada se u Beogradu nijedavala.

To znai da je i dekonstrukcija mita politiki in, pogotovokada je re o jakim nacionalnim nabojima i vodeim nacional-nim mitovima. I konstrukcija mita je politiki in, to se vidi na primeru rusofilskog i slavenofilskog konstruisanja tobonjegsrpskog panteona. No, dekonstrukcija kao osnovni postupakantropolokog saznavanja ide putem koji je trasirala struktural-

na analiza Levi-Strosa. To ne znai da se dekonstrukcija nemoe uraditi drugaijim, umetnikim uvidima, nekim unutra-njim saznanjima, kosim miljenjem, shvatanjima koja nisutako temeljno nauno obrazloena i argumentovana. Iz umet-nike dekonstrukcije ne moemo zakljuivati sa sigurnou otome da se proces stvaranja mita odigrao ba tako, ali je toumetniki uvid u istu problematiku kojom se bavi antropolo-gija i moe imati heuristiku vrednost. Prema tome, susret an-tropologije i umetnosti moe biti veoma plodan kada se oba-vlja na ovaj nain. Umetnika dekonstrukcija mita moe in-spirisati antropoloke analize, a antropoloke dekonstrukcijemogu biti predstavljene i umetnikim sredstvima.

Meutim, odnos mita i umetnosti moe biti drugaiji.

Umetnost moe postati ''mitoloka'', onda kada se mitovimaumetnici bave na nain kako su se bavili za vreme nacional-socijalizma u Nemakoj, gde su oficijalnu ideologiju, koja je bila zasnovana na germanskoj mitologiji, pretakali u pozori-ne predstave o Zigfridu, o Lorelaj i o drugim mitskim i le-gendarnim likovima germanske mitologije. Hitlerova panger-

studente bogoslovije i aktiviste Srpskog omladinskog bloka, a bili su

predvoeni protojerejom Srpske pravoslavne crkve arkom Gavrilovi-em i Vojislavom eeljom.


40/136

Umetnost i mit

40

manska ideologija20 je nastojala da oivi germanske mitoloke predstave i pravljene su pozorine predstave u kostimima iscenografiji, pune jedne pogrene vizije germanske mitologi-je, koja se na taj nain zapravo pokazivala inferiornom u od-nosu na mitologiju velikih civilizacija, znai mitologiju Rimai Grke. Upravo zbog skrivenog oseaja da je germanska mi-tologija inferiorna u odnosu na antiku mitologiju,iz tih ''veli-kih mitologija'' pozajmljivani su motivi i ugraivani u novo-

germansku mitologiju. To je bio zajedniki politiki projekt ukojem su, po nalogu vladajue ideologije, uestvovali nema-ki etnolozi i nemaki umetnici, a rezultat je bio stvaranje jed-nog konstrukta koji je bio u direktnoj politikoj funkciji. Ova-kva upotreba, odnosno zloupotreba folklora karakteristina jeza autoritarne i totalitarne reime,21 tako da i Musolinijev re-im u Italiji22 buja od folklora rimske mitologije i od snova iseanja na rimsko carstvo, to je predstavljalo konkurentskumitologiju u odnosu na nemaku, koja se oslanjala na ger-manske mitove i romantino germanizovane grke mitove.Umetnici u susretu sa mitom imaju dve opcije: jednu vienuu pozorinim, filmskim proizvodima i ostalim umetnikim de-lima, kao to su mitoloko slikarstvo i vajarstvo za vreme Hi-

tlera u Nemakoj, i drugu, koja se sastoji iz dekonstrukcijamitske svesti. Dekonstrukcija mitske svesti je mogua na dvanaina: oslanjanjem na nauni uvid i nauni postupak dekon-

20 C. Kamenetsky,Folklore as a Political Tool in Nazi Germany,

Journal of American Folklore, Vol. 85. No. 337. 221-235.21 C. Ortiz, The Uses of Folklore by the Franco Regime, Journal

of American Folklore, Vol. 112. No. 446. 1999. 479-496.22 W. E. Simeone, Fascists and Folklorists in Italy, Journal of

American Folklore, Vol. 91. No. 359. 1978. 543-557.


41/136

Ivan Kovaevi

41

strukcije mitske svesti, ili direktnim umetnikim doivljajemmita sa dominantnom namerom njegove dekonstrukcije.

Pojam dekonstrukcija moe se shvatiti i kao sinonim zaozbiljnu naunu analizu i kao sredstvo za utvrivanje naina nakoji je izvrena konstrukcija mita i odgovora na pitanje o tomeko je tu konstrukciju zapravo izvrio. Uvek treba poi od stavada konstrukcije mita ine one socijalne snage koje imaju odre-eni interes da se stvori jedna nova mitska svest. One mogu da

se nalaze u sferi politike, to je najoiglednije, i to politike kojase trudi da konstruie ili rekonstruie mitove, ili da napravineomitsku svest, kao to je bio sluaj u totalitarnim reimima uItaliji i Nemakoj pre II Svetskog rata. Akteri stvaranja mito-va,medjutim, mogu biti i druge socijalne snage, drutvene gru-pe, klase, slojevi, profesije, institucije, kompanije. Skoro svaka profesija ima svoju mitologiju, i najrazvijenije folkloristike ukvantitativnom smislu, kakva je amerika, tome poklanjaju pu-nu panju, pa se sakuplja folklorna graa, mitovi, legende i ve-rovanja bolniara, ili mitovi, legende i verovanja odaara, vo-zaa velikih kamiona drumskih krstarica i slino. Posebna pa-nja posveena je studentskom folkloru, koji je naroito razvi- jen u Americi. To znai da mitsku svest i pojedinane mitove

ne stvara nuno samo politika i politika idelogija, ve se onistvaraju i nastaju i u okvirima drugih, mnogo manjih i naokobeznaajnijih drutvenih grupa, zadovoljavajui neke njihovepotrebe.

Zakljuak

Mit je pria, a analiza treba da pokae koju priu on pria.Mit je nastao brikoliranjem, odnosno novim komponovanjempostojeih mitskih sadraja i elemenata, a dekonstrukcija mita,strukturalnom analizom, otkriva nam koja to pria stoji iza mita i


42/136

Umetnost i mit

42

koju poruku mit alje. Mit uvek alje neku poruku, a na analiti-kom postupku je da rekonstruie ko je poiljalac. Poiljalac moe biti razliit - od zajednice u celini, pogotovo u onim uslovimamalih zajednica kakve je antropologija esto prouavala, ''primi-tivnih'' malobrojnih plemena, pa do razliitih drutvenih segme-nata i drutvenih grupa koje, u veoma sloenim drutvima poputmodernog drutva, mogu biti tvorci poruka koje se transferiuputem mita. U analizi mita, u vidu znaajnog elementa, postoje i

kodovi kao jedan skup razliitih znaenja. Skup kodova najvielii na renik pojmova. Tako shvaeni kodovi su znaenjske jed-naine skupljene u jedan ''renik'', iz koga se moe protumaitineto to se javlja u mitu i pronai njegovo znaenje. Bez obzirana to to takav mitski renik ne postoji, njegovo zamiljeno po-stojanje ilustruje ta je dekodiranje pojedinih elemenata na osno-vu odreenog sistema znaenja. Znaenja se ne mogu arbitrarnopripisivati, ve kontekstualno, to znai da neki element ima od-reeno znaenje u kontekstima kulture koja se posmatra, i da semoedekodirati na osnovu optih stavova kulture, operacionali-zovanih u relevantne kontekste.23

Ovakav analitiki postupak, zasnovan u strukturalnoj antro-pologiji Klod Levi-Strosa, predstavlja sredstvo za dekonstruk-

ciju mitske svesti, i put saznanja njene opte i posebne drutve-ne uslovljenosti. Socio-semioloki uvid u znaenjske nivoe mi-ta kao rezultat daje materijal za poznavanje drutva u kojem ti

23 Kao klasian primer analize mita u kontekstima vidi Levi-Stro-sovu analizu mita o Azdivalu. Cl. Levi-Straus, Strukturalna antropo-logija 2, Zagreb, 1988. 132-183.


43/136

Ivan Kovaevi

43

mitovi funkcioniu. Sa druge strane, mogu posluiti i kao pred-loak umetnikom doivljaju mita, koji time izbegava opasnostda se svede na puku reprodukciju i revitalizaciju mitske svesti.


44/136


45/136

Ivan Kovaevi

45

Drugi deo

ELEMENTI MITOANALIZE


46/136

Umetnost i mit

46


47/136

Ivan Kovaevi

47

Uvod

Elementi mitoanalize, koji slede u ovom poglavlju, rezultatsu antropoloke razrade i promiljanja razliitih ideja, iznetih uprezentacijama artografskog i etnografskog materijala priloe-nih u projektu. Neki od elemenata proizali su iz dobro formu-lisanih pitanja u toku radionice, kojom se zavrila prva faza projekta ''Mit kao sudbina'', i razgovora sa uesnicima povo-dom tih pitanja.1 Oni se odnose i na sam materijal, ali se njimene bave pojedinano i konkretno, to je zadatak narednog po-glavlja. Ovi elementi predstavljaju prvi stepen konkretizacijeoptih principa dekonstrukcije mita i jo uvek su meusobnoheterogeni i, naizgled, nepovezani. Stoga ih treba posmatratikao celinu sa narednim poglavljem, u kojem su opti principi primenjeni na konkretne predloge, bilo da se preporuuju za

dalju umetniku obradu ili ne.Bez obzira na to da li se razmatra budunost mita ili pitanjenjegove ''arhetipske'' arhiprolosti, ili se govori o funkcijamamita promenama funkcija i promenama samih mitova i ritua-la, ili pak o tobonjem srpskom ''panteonu'' i ''narodnoj'' religiji

1 Radionica kojom je zavrena prva faza projekta odrana je 25.marta 2006. godine. Trudom Natase Jankovi, Milene Grgurovi,

Nedeljka Nedeljkovia, Nikole Koruge, Igora Koruge i Alekse ajianastao je transkript radionice koji je posluio kao predloak za velikideo ove knjige.


48/136

Umetnost i mit

48

Srba, u svim razmatranjima ideje vodilje su Levi-Strosovastrukturalna analiza mita i semioloka dekonstrukcija mita Ro-lana Barta.2 Inicijalno probani na mitolokom materijaluantikih naroda (Levi--Strosova analiza mita o Edipu), ilimitologiji amerikih indijanaca (Levi-Strosova analiza mitao Azdivalu i monumentalne etvorotomne ''Mitologike'') ilimitologiji modernog drutva (Bartove ''Mitologije''), a po-tom obilato primenjivani u radovima mnogih autora na naj-

raznolikijem materijalu, postupci strukturalne analize mitaizdrali su probu vremena.

Budunost i mit

Mit je sredstvo manipulacije, sredstvo stvaranja predsta-va, proizvod interesa. Dokle god budu postojali interesi, aoni su veiti, dotle e oni ljudi koji imaju date interese, e-leti da ih ostvare, a mit e biti jedno od sredstava u ostvari-vanju njihovih interesa. Mit je u tom smislu vean, jer suveni interesi, jer je vena podela moi unutar drutva, i dokje to tako postojae potreba za stvaranjem mita. Mit nije sa-mo manipulacija, kojom jedna grupa eli da nametne dru-

tvu u celini neki svoj interes ili da omogui njegovu reali-zaciju. Mit je i vapaj one grupe koja nema mogunosti da touradi. Mit je nekada samo uteha podreenih drutvenih grupa. Takve proizvode stvaraju pojedine profesionalne dru-tvene grupe, koje ire ''profesionalne'' mitove. Tim mitovi-ma sami sebi daju neki vei znaaj; oni su prikriveni adver-tajzing. Prema tome, mit je uvek izazvan ili kao nametanje

2 R. Barthes, Mythologies, Editions de Seuil, Paris 1957; R. Bart,Knjievnost mitologija semiologija, Beograd, 1971; . L. Kalve,RolanBart, Beograd, 1976.


49/136

Ivan Kovaevi

49

odreenih interesa ili kao izraz otpora. Tako da, dokle goddrutvo bude segmentirano interesno, po pitanju moi, po pi-tanju materijalnog bogatstva i svih elemenata socijalnog polo-aja, dotle e postojati mitovi. Znai - zauvek.

Mit, ak i kada se dekonstrukcijom ''ogole'' njegova poru-ka i funkcija, ne moe sluiti za predvianje budunosti, alimoe posluiti za prepoznavanje onoga to se dogaa u dru-tvenoj realnosti.

Mit i arhetipovi

Arhetipovi nisu pitanje saznanja, ve su pitanje vere. Unjih se veruje i njihovo postojanje se ne dokazuje.

Meutim, sigurno postoje motivi i motivacija pojedinaca idrutvenih grupa. Drutvene grupe imaju razliite pristupedrutvenoj moi, razliite socijalne funkcije, razliite socijal-ne uloge. Iz te raznolikosti, odnosno podele drutva, generiuse mitovi. U nekim drugim geografskim i istorijskim koordi-natama, postajala su drutva ija je drutvena struktura bilamnogo prostija, ali nikada nije bila jedinstvena. Kada se go-vori o primitivnim drutvima, esto se kae to su drutva u

kojima postoje apsolutne jednakosti, sklad itd. To je netano.I ta drutva su segmentirana na klanove, na porodice, na rod,na pol, na starosne dobi i slino. Tako i u tim drutvima po-stoje razliiti interesi, sukob interesa, razliite uloge, a gdegod postoji sukob interesa i gde god postoje razliite ulogestvaraju se odreene mitske ili idejne predstave koje e tuma-iti, objanjavati ili se suprotstavljati postojeem stanju. Utom smislu, mit jeste i sredstvo za konzumiranje postojeegstanja, a moe da bude i svest za njegovo revolucionisanje.

Pravih arhetipova, u onom jungovskom smislu, ima jedinokod Junga.


50/136

Umetnost i mit

50

Mit i funkcija

Pojave postaju i opstaju samo do one mere do koje su po-trebne nekome. Onog trenutka kada nisu potrebne, nestaju. Nepostoje pojave, stvari, fenomeni... uopte, ne postoji ba nitaljudsko sto nema svoju funkciju. O survivalima, o preicima -stvarima koje su nekad imale funkciju a preivele su do dana

dananjeg, govorili su evolucionisti u devetnaestom veku, ne-majui funkcionalni ugao posmatranja, koji nastupa u antropo-logiji poetkom dvadesetog veka i govori o tome da nemaafunkcionalnih kulturnih fenomena - i survivali imaju nekufunkciju, samo to analitiar nije uspeo da je uoi jer jefunkcija promenjena

Jedan isti fenomen moe trajati veoma dugo kroz vreme, ali je sasvim oekivano da u razliitim vremenskim periodimaima razliite funkcije. Prema tome, nema stvari koja ne zado-voljava neku odreenu potrebu, to je osnovna definicije funk-cije, i to i potrebu koja se moe definisati kao stanje nedostatkaneega. To neto moe biti u potpunosti na psiholokom pla-nu i ne treba ga shvatiti iskljuivo kao pitanje materijalnih ne-

dostataka.

Promena funkcije

Mit moe promeniti i sadraj i funkciju, ali onda to nijeonaj prethodni mit. Znai, ukoliko se javi neka nova potreba, izte nove potrebe se stvara novi mit, ali taj novi mit nije sasvimnov; on je nov samo utoliko to je u stvari nova kombinacijastarih elemenata. Vrlo retko ili skoro nikada u novom brikolauima mnogo novih elemenata. Samo je u pitanju prekombinova-nje starih. Druga varijacija je da stari mit u nepromenjenoj for-


51/136

Ivan Kovaevi

51

mi dobije novu funkciju. I to je teorijski mogue, mada se u re-alnosti najee dogaa transformacija kombinacijom postoje-ih elemenata. Kada je re o ritualima a ne mitovima, postupak je isti. Dogaa se isto komponovanje ili prekomponovanje. Izranijih rituala se uzimaju elementi, poslau se u nov ritual kojiodgovara novim potrebama. Mogue je navesti kao primer noviobiaj - ispraaj u vojsku.3

To je ritual koji je kod nas poeo da dobija sadanji oblik,

sa pevanjem i pucanjem, negde oko 1960. godine. Analiza togrituala je pokazala da je sastavljen od raznih elemenata koji senalaze u drugim obredima obredu krtenja i svadbenom ritua-lu, u njihovom tradicionalnom obliku. Znai, iz tih rituala supozajmljeni elementi, napravljen je novi ritual, prema odgova-rajuim novonastalim potrebama, koje su dovele do toga da seispraaj u vojsku proslavlja onako kako se sada proslavlja. Tra-dicijski model ispraaja u vojsku je potpuno drugaiji. To, zapravo, i nije bila proslava. U devetnaestom veku, kada bi seilo u vojsku, selom su se razlegali kuknjava i pla, jer je tadaodlazak u vojsku znaio i odlazak u rat. Tokom 60-ih godinadvadesetog veka, ispraaj u vojsku poeo je da se proslavlja unovom obliku, sa pevanjem i pucanjem. Sa destabilizacijom

mirnodopskog sluenja vojnog roka i promenama koje se veo-ma brzo dogaaju posle 1990. godine, dolo je do novog pre-komponovanja koje je u toku. Sada se moe pretpostaviti daobiaj u formi slavlja, nema budunost, jere se profesionali-zovati vojna sluba. U tom sluaju, moe se oekivati da e do- biti nove forme profesionalnog folklora, isto kao to je tran-sformisan u momentu kada je u Srbiji reformama kralja Milana

3 I. Kovaevi,Ispraaj u vojsku, Etnoloke sveske, VII, Beograd-Topola, 1986. i u I. Kovaevi, Semiologija mita i rituala 2.Savremeno drutvo, Beograd, 2001. 154-165.


52/136

Umetnost i mit

52

umesto ''narodne vojske'', koja se poziva samo kada se ide u rat,uvedena ''stajaa vojska''.

Supstitucija rituala

Analize koje nisu za sada celovite, zato to je graa i tekodostupna i oskudna, govore o tome da je posle Drugog svet-skog rata nastupila velika borba ''bogova''4 oko toga ko e za-

meniti Boi Batu i umesto njega donositi poklone deci, i tone za Boi ve za Novu godinu. ''Bogovi'' su se borili za na-slee Boi Bate, dodue u okvirima tadanjeg sindika-ta,omladinske organizacije i Antifaistikog fronta ena(AF). Bila su tri nova mitska bia: Deda Mraz, Nova godinai Sneko Beli. Pojedine sindikalne organizacije 1945/46 go-dine deci svojih radnika uruivali su poklone tako to ih jeuruivala Nova Godina, koja je bila predstavljena kao lepadevojka obuena u belo, sa iljatom kapom i belom ili zlat-nom zvezdom. U nekim drugim organizacijama, poklone jedelio neko od aktivista obuen u Sneka Belia, a u onim tre-im, i najbrojnijim, to je bio Deda Mraz. Zato i kako je DedaMraz pobedio Sneka Belia i Novu godinu, pokazae neka

detaljnija istraivanja, ali to su jasni primeri intencionalnihsupstituta. Supstitucije rituala su pratioci veih drutvenih promena, uzrokovanih ili praenih ideolokim promenama. I''prvomajski uranak''5 je supstitut urrevdanskog uranka. Po- javnost supstitucije se sastoji iz oigledne i jednostavne za-mene prethodne pojave, ali se tek posebnom analizom moeutvrditi da li prvotna i supstitutivna forma imaju identine

4 D. Rihtman-Augutin, Ulice moga grada, Beograd, 2000.5 O proslavljanju prvog maja vidi P.arevi, Prvomajske proslave

u Beogradu (1893-1988), Tokovi, 1. Beograd, 1990.


53/136

Ivan Kovaevi

53

funkcije. Ako je primarna manifestna funkcija obeleavanjekalendarske promene, tj. dolazak nove godine, ako je prisutnafunkcija darivanja (deca dobijaju poklone), ako istovremeno postoje ideoloke funkcije kroz nastojanje da se ukine verskiaspekt kalendara a da se zadre sve socijalizatorske funkcije ida se zadre ostale socijalne funkcije kalendarske promene onda je bio vrlo jasan taj postupak da Boi Batu zameni ne-ko od nova tri mitska bia. Zato je u ''borbi bogova'' pobedio

Deda Mraz, za koga se obino smatra da je izum dizajnera''Koka-kole'', a to nije uspeo Sneko Beli, trebalo bi utvrditiposebnom istorijskom analizom. To bi mogla biti tema obim-ne naune studije koja bi kao cilj trebalo da utvrdi kakve subile sovjetske paralele, da vidi ta se u tom trenutku dogaalona proslavama u Moskvi, odakle su se modeli mehaniki pre-nosili u periodu 1945-1946. godine, da bi se ustanovilo zatoje Deda Mraz pobedio i zato su sindikalne organizacije od-jednom poele da maskiraju nekog u Deda Mraza, sa zadat-kom da deci zaposlenih podeli poklone. To je klasini supsti-tut.

Drugaiji je odnos kolskih proslava Svetog Save i ranije proslave Dana mladosti; konstatacija da je ''sada Sveti Sava

umesto Tita'' nije tana. To tako povrno tumae profesori inastavnici angaovani u organizovanju Svetosavskih akade-mija na osnovu analogije i naizgled jednostavne supstitucije.Dvadeset peti maj ili raniji Dan mladosti je posebna tema zaanalizu stvaranja i praenja Titovog kulta tokom celih pedesetgodina. To je vrlo zanimljiva tema, koja do sada nije sagleda-na iz antropolokog ugla posmatranja. Ona zahteva preciznu iminucioznu analizu, da bi se tano i pedantno utvrdili genezai razvoj tog kulta: kako se kult razvijao od trenutka kada jetafeta prvi put noena, pa sve do poslednje tafete osamdese-tih godina prolog veka , nekoliko godina posle Titove smrti.


54/136

Umetnost i mit

54

Takva analiza iziskuje nuno tumaenje u kontekstu ideolo-kih i politikih kretanja tokom skoro pola veka.

Jednostavne su analogije prosvetnih radnika koji rade usrednjim kolama i koji to posmatraju u nivou godinjeg pro-grama proslava, i tu uoavaju nestanak jedne proslave (Titovroendan) i uvoenje druge proslave (Svetosavska akademi- ja). Promena funkcija je daleko vanija od toga to nekomeova promena lii na istu zamenu. U istoriji su bile vrlo este

zamene dravnih i ideolokih znamenja i praznika. Vrlo estose deavalo da jedan dravni praznik zameni drugi dravni praznik. U tim promenama najee je isto jedino to to su ijedan i drugi dravni praznici, mada imaju bitno razliita zna-enja. Raniji dravni praznik, 29. novembar, bio je podsea-nje na zasedanje Antifaistikog vea narodnog osloboenjaJugoslavije u Jajcu, 29.novembra 1943. godine, i imao znae-nje potvrivanja partizansko-komunistike vlasti; dok Srete-nje kao dananji dravni praznik obeleava donoenja Prvogsrpskog Ustava6 i ima znaenja naglaavanja znaaja ustav-nog poretka naspram prethodne komunistike diktature. Raz-like su ogromne u znaenju, a to to su i jedno i drugo dravni praznici samo znai da dva razliita znaenja pripadaju istoj

najoptijoj formi, tj. klasi pojava. Ne postoji slinost ak nisame forme, i to se vidi u nainu proslave 25. maja, kada seobeleavao Titov roendan kao Dan mladosti, i svetosavskepriredbe kojom se 27. januara obeleava Sveti Sava kao kol-ska slava. Dakle, slinosti su povrne ak i u smislu forme, au smislu sadrine i funkcije, razlike i slinosti mogu proizai

6 S. Kova,Znaaj Sretenja novog dravnog praznika u obliko-vanju kulturnog identiteta stanovnitva savremene Srbije, u S. Kova(Ur.), Problemi kulturnog identiteta stanovnitva savremene Srbije,Beograd, 2005. 113-123.


55/136

Ivan Kovaevi

55

tek iz studiozne analize oba praznika. To su pravi zadaci mo-derne antroplogije.

Jo o ''srpskom Panteonu''

Kod baltikih Slovena, u nekim dokumentima koji govore onjihovom ranom periodu, zapisi govore da su potovali neke bo-gove i kao takvi se pominju Volos,Veles, Morana, Perun i drugo.

Slino se pominje i kod Rusa, mada su i kod Rusa podaci dostaoskudni, turi. Ima hronika iz desetog i jedanaestog veka, u ko-jima se govori o nekim bogovima koje su Rusi ranije potovali.Neophodno je konstatovati da su i to bili zapisi hrianskih pisa-ca, koji kau da se bore za iskorenjivanje verovanja u stara bo-anstva. im je pisac koji ostavlja zabeleku o tome, bez obzirana to da li je re o desetom ili jedanaestom veku, bio ostraen usvojoj borbi za neku ideju , pogotovo religijsku, njegov zapis jepod velikom sumnjom. Da li je takav izveta, na primer, napi-sao ili javio svojoj centrali (Vatikanu): ''Ovde imam jako mnogoposla, moram da iskorenjujem Velesa i Peruna'', zato to eli datu ostane, zato to je bio u nekom bogatom regionu gde je mogaodobro da ivi ili zato to je stvarno morao da vri takvo iskorenji-

vanje? To danas nije mogue saznati i neophodna je izvesna re-zerva prema tim zapisima misionara, diplomata, putopisaca, anaroito prema onim zapisima iza kojih stoje ljudi koji su imalijak interes u vezi sa stvarima o kojima su izvetavali. Kada takavovek proe odreenim predelom i kae: Znate, bile su dve pla-nine jedna pored druge, tome se jo i moe poverovati, zato toje govorio o stvarima koje su, najee, mada ne i uvek, vredno-sno i interesno neutralne. Ali, kada se govori o stvarima za koje je onaj koji nam je ostavio zapis vrednosno i interesno angao-van, onda moramo automatski da budemo skeptini i da primeni-mo klasinu istorijsku analizu, a to znai da konsultujemo to vi-


56/136

Umetnost i mit

56

e izvora koji nisu potekli od jednog oveka ili jedne iste grupe, itek kada govore isto ili slino, onda moemo tom opisu injenicapridavati veu verodostojnost. Kada je re o slovenskim boan-stvima, koja se tiu baltikih Slovena, pa i Rusa, izvori su vrlooskudni. Postoje zapisi iz osamnaestog i devetnaestog veka kojesu zapisivali i menjali falsifikatori, kao na primer Bugari, jer ubugarskim pesmama ima pomena Peruna.

Kod Srba, nema ni jednog jedinog pomena Peruna, isto kao

to ne postoji ni jedan jedini pomen Volosa. Panteonci zaklju-uju potpuno posredno. Na primer, jedna panteonska interpre-tacija narodnih verovanja iz imena biljke perunike izvodi da jeona bila posveena bogu Perunu, a zato to je picasta asocirana grom.7 U etnografskim zapisima narodnih verovanja i obia-ja Srba, nema ni jednog boanstva koje bi bilo opisano pante-onski - kao bog koji ima svoje atribute, svoje ime, svoje hramo-ve itd. Kad se kae panteon, misli se na grki panteon, koji je predstavljao skup bogova sa pripadajuim atributima. Srpskanarodna religija je zasnovana na sasvim drugim principima.Mogue je nazvati ih magijskim principima ili ritualno-magij-skim principima, ili na neki drugi nain. Jedino je izvesno da oreligijskom obliku koji bi se zasnivao na boanstvima, nema ni

govora.

''Narodna'' religija Srba

Teza da je Sveti Ilija ''nasledio'' Peruna, tipina je panteon-ska pria. Tano je da takve teze postoje u radovima nekih et-

7 M. Filipovi, Tragovi Perunova kulta kod Junih Slovena, Gla-

snik Zemaljskog muzeja, III, Sarajevo, 1948. i P. . Petrovi, O Peru-novu kultu kod Junih Slovena, Glasnik Etnografskog instituta SANU,God. I, sv. 1-2, Beograd, 1952.


57/136

Ivan Kovaevi

57

nologa i etnologa amatera. Panteonci su hteli da iz elemenataobredne prakse vezane za pojedine hrianske svece izvre re-konstrukciju predhrianskog panteona. Takav postupak nemanikakvog osnova. itija svetaca govore vrlo jasno o svakomsvecu ponaosob. Postoje odreena narodna dopisivanja sveci-ma, ali ona su zasnovana na kategorijama magijskog miljenja,a ne panteonskog ''seanja''. Srbi su vrlo rano primili hrian-stvo i kroz mnogo vekova se razvijao jedan sinkretizam,8 spoj

izmeu hrianstva i odreenih nehrianskih oblika religijskogmiljenja ili religijskog funkcionisanja na principima magije inekih, uslovno reeno, niih religijskih formi. Slika religijskogivota Srba je relativno jasna. Oni su imali crkve ve od ranogsrednjeg veka. Primili su hrianstvo nekoliko stotina godinaranije, a srpski srednji vek obeleen je izgradnjom velikog bro-ja crkava i manastira, to svedoi o bazinom uticaju hrian-stva.

Kakva je bila ona druga, ''narodna'' religija koja je postojalai paralelno se razvijala sa hrianstvom, povremeno stupajui usinkretistike odnose? - pitanje je na koje odgovor daje antro-poloka/etnoloka analiza. Izvori za prouavanje tih oblika reli-gijske svesti su etnografski zapisi iz XIX i XX veka, koji opi-

suju verovanja i rituale u tradicijskoj kulturi Srba.Srbi su imali svoja mitska bia u koja su verovali. Ta biasu neto potpuno drugo od boanstava starih Grka ili starih Ri-mljana, i ne mogu se smatrati bogovima. Ukoliko se, medjutim,redefinie pojmovni aparat, moe se rei da su to srpski bogovi,ali to je samo pitanje upotrebe rei i svesnog naputanja kon-

8 M. Filipovi, Osnovni karakter i struktura narodnog verovanja u

istonom delu Jugoslavije, Zbornik Matice srpske, Serija drutvenihnauka, 6. Novi Sad, 1953; D. Bandi, Narodna religija Srba u 100

pojmova, Beograd, 1991. 7-17.


58/136

Umetnost i mit

58

vencije. U panteonskom obliku, u tradicijskoj kulturi Srba, ne-ma niega, ali mitskih bia ima na desetine i to u razliitim ob-licima, koji se prelivaju od religijskog funkcionera do klasi-nog mitskog bia. Gradobranitelji i zduhai, koji su vie ljudisa natprirodnim sposobnostima i religijski funkcioneri, i zmaj,ala, vetica, vila, talason i druga mitska bia - nastanjuju ili po-seuju srpski mitski prostor, ne gradei panteonske himere.

Jo o dekonstrukciji mita

Analiza najmanjih sastavnih jedinica mita, mitema, koja sesastoji iz njihovog pregrupisavanja u asocijativne nizove, oba-vlja se sa ciljem da otkrijemo koju priu mit pria. Dekonstruk-cijom mita utvruje se o emu mit govori, u ije ime govori izato taj neko to govori. Na taj nain, prelazi se na analizu so-cijalnih uslova koji su doveli do stvaranje mitske prie. Ovajpostupak je nuno postepen, jer se ne moe doi do analize so-cijalnih elemanata dok se ne sazna ta mit zapravo govori. Ka-da se proita zapis nekog mita, ono to se proita je samo jedansled reenica, njegova forma, to je sintagmatski nivo mita, astvarna poruka tog mita je ispod tog teksta. Tek kada se doe

do poruke mita, mogue je rekonstruisati i identifikovati mito-tvorca, njegov socijalni poloaj i njegove socijalne interese.Tek tada se moe utvrditi koja je funkcija odreenog mita: da lije integrativna ili dezintegrativna, da li je funkcija tog mita dapobolja poloaj neke socijalne grupe ili ak da je nametne kaodominantnu socijalnu grupu, kao to je bio,na primer, mit oproleterijatu.

Funkcija istraivanja mita je da izvrimo njegovu dekon-strukciju da bismo saznali neto vie o drutvu u kojem ivimo.Istraivanje mita je zapravo sociologija, jer nam otkriva kakvoje drutvo u kojem ivimo, koje su to socijalne grupe i kakvi su


59/136

Ivan Kovaevi

59

politiki, drutveni i ekonomski interesi u drutvu koje proua-vamo.

Analiza mita omoguava da se prepoznaju prevare i lai, dase prepoznaju mitovi kojima neko pokuava da na neto nave-de, prevari itd. Dekonstrukcijom mita mogue je prepoznati tastoji iza politikih diskursa i svih drugih diskursa ineteresnihgrupa, organizacija i institucija.

Poetak analize mita

Vrlo teko je analizirati jedan mit ili jedan ritual sam za se-be. U toku analize, pokazuje se da je on najee povezan sa. sanekim drugim mitom, iako tu vezu nismo oekivali. To je veza,koja se moe videti, u trenutku razgradnje mita i stvaranja mi-tema, ili kada se uoava odnos mita prema nekoj drugoj pojavi,koja ak ne mora uopte biti mit. To vrlo esto mogu biti mit iritual, koji su bazirani na nekim zajednikim znaenjima, iakosu sastavljeni od potpuno razliitih materijala.

Kada raygradjeni mit tj. miteme poslaemo u asocijativnenizove, ti nizovi dobijaju svoje ime, odnosno, sami ga stvaraju,poput ve pomenutih asocijativnih nizova u TV kvizu ''Slagali-

ca''. Dakle, mi rekonstruiemo i analiziramo mit tako to doe-mo do velikog broja mitema i te miteme poreamo po njihovojunutranjoj logici u odreene grupe. Vidimo, potom, ta tegrupe kao celine znae i onda nastojimo da utvrdimo u kakvomsu meusobnom odnosu, ta oni govore i kakvu oni priu pria-ju. Na takj nain se otkrivaju pria i poruka koju mit u sebi no-si. Te grupe , te celine predstavljaju krupne, sastavne delovemita, a sitni delovi su mitemi. Na primer, ako smo u jedan dakstavili mladi luk, beli luk, praziluk i luk, mi emo na daku na-pisati luk. Eto, to je asocijativni niz.Onda e na drugim dako-vima pisati neto drugo i od tih naziva koje smo napisali na


60/136

Umetnost i mit

60

dakovima, ukomponovaemo osnovnu mitsku priu i porukukoju mit u sebi nosi.

Primer lutke Germana

O lutki Germanu, koja je pomenuta u materijalu nemamo,zapravo, ni dobru etnografiju a jo manje dobru analizu. Nedo-statak kvalitetne strune analize bie prepreka u jo nekom slu-

aju.U samoj prii o Germanu, nije mogue pronai dovoljno

elemenata, zato to je autor koji se time detaljnije bavio, Slobo-dan Zeevi,9 to radio veoma proizvoljno, to je opta karakte-ristika njegovih radova i o drugim mitskim biima, tako da suverovanja i obredi vezani za lutku Germana ostali nejasni uprostornom i pojmovnom smislu. U prostornom smislu, to zna-i da nemamo sreene podatke o tome gde se ta verovanja i ri-tuali tano prostiru, kako se prostiru od Bugarske na zapad, toje samo delimino vezano za Zeeviev rad, jer devetnaestove-kovna etnografija nije kvalitetna i ne daje dovoljno podataka. Upojmovnom smislu, to je vezivanje odreenih verovanja i ritua-la za formalno religijske, u sutini arbitrarne kategorije, to je

osnovna karakteristika Zeevievog prouavanja mitskih bia.Taj postupak se sastoji iz podvoenja etnografskih injenicapod manje ili vie precizno definisane kategorije religijskih for-mi, kao to su magija, rtva, kult ili tabu, to, zapravo, i nijeanalitiki postupak, ve formalno-religijska redeskripcija, kojamoe posluiti samo kao sredstvo za lake svrstavanje podata-ka i analitike operacije. Formalna analiza, kako se neretko i pogreno naziva formalno-religijska redeskripcija, neto je

9 S. Zeevi, Mitska bia srpskih predanja, Beograd, 1981.


61/136

Ivan Kovaevi

61

sasvim drugo i odnosi se na prouavanje sloenog sastavafolklornog teksta.10

Ovo je prilika da se jo neto kae o devetnaestovekovnoj et-nografiji rituala, koja je pravljena na neuk, ali ponekad i tenden-ciozan nain. Takav nain stvaranja evidencije nastavljen je ak iu XX veku. Etnografi amateri, uitelji i svetenici, koji su opisi-vali te obiaje, esto su ih iskrivljavali ili ''popravljali''. Na pri-mer, svetenici su opise iskrivljavali ili prilagoavali, jer ne od-

govaraju pravoslavnom ritualu ve izgledaju ''paganski''.To su glavni razlozi zbog kojih nemamo jasan uvid o ulozi

Germana, odnosno bacanja u vodu te lutke koja se smatra sup-stitutom rtve. To je jedino mesto u srpskom etnografskom ma-terijalu gde se moe govoriti o supstitutu ljudske rtve, odno-sno, koje neki autori vezuju za supstitut ljudske rtve. Stoga jeneophodno istai da ljudska rtva kod Srba ne postoji. Ne po-stoje ak ni tragovi, osim pesme o zidanju Skadra koja na di-rektan nain govori o ljudskoj rtvi. Tvrdnja da supstitut ljud-ske rtve postoji u verovanjima i ritualima vezanim za lutkuGermana ili talasona znai da bi se pojam ljudske rtve moraona silu uitati u etnografski materijal.11

Etnografija i kontekst

Kada je re o mitografiji XIX veka i o narodnim pesmama idrugim folklornim zapisima iz XIX veka, potrebno je dati sasvimkratak prikaz o tome kako je izgledao ivot srpskog seljaka, i nata je liilo srpsko seljako drutvo u XVIII i na poetku XIX ve-

10 Formalna naliza u folkloristici postulirana je u klasinom deluruskog folkloriste Vladimira Propa Morfologija bajke iz 1928.godine. Vidi V. Prop, Morfologija bajke, Beograd, 1982.

11 S. Zeevi, Op. cit.


62/136

Umetnost i mit

62

ka, u vreme kada je Vuk Karadi zapoinjao svoj sakupljakirad. Srpsko seljako drutvo , za razliku od onih predstava kojesu ga idealizovale i govorile o njemu kao harmoninom drutvukoje samostalno regulie probleme i ne generie konflikte, zapra-vo je bilo drutvo potpuno nepismenih ljudi, ljudi koji su ivelipod zemljom a ne nad zemljom, tj. koji su iveli u kolibama i ze-municama jer zidane kue u Srbiji skoro da nisu ni postojale,12bez nametaja u kuama, bez kreveta jer se spavalo na podu na

specijalno tkanim tkaninama za to. Najvie graevine su bile cr-kve, a sve drugo je bilo na nivou povrine zemlje.Turska vojnautvrenja bila su daleko od sela i pogleda seljaka, koji su i teilito manjoj komunikaciji sa turskim vlastima.

Srbi seljaci su se bavili zemljoradnjom i jo vie stoar-stvom, tj. uzgojem krupnije stoke. umadija, kao centralni deoSrbije, bila je vrlo umovita, to joj i ime govori. Krenje umaumadije je nastupilo tek u XIX veku, a do tada je bila umovi-ta i slabo naseljena. Pod turskom vlau, koja se nije mnogouplitala u seoske odnose i malo je ta zanimalo osim naplaiva-nja poreza, razvijao se jedan relativno samostalan seoski ivotna vrlo niskom civilizacijskom nivou, u kojem je bila domi-nantna magijska praksa, ak i vie nego religijska, jer, to usled

turske prisutnosti, to usled religijskog raspoloenja stanovni-tva, crkva nije mogla da ostvaruje uticaj po zabaenim selima,po umama i planinama.13

U

Ivan Kovacevic Mit i Umetnost

Documents

Transcript of Ivan Kovacevic Mit i Umetnost