Univerzitet u Nišu

Filozofski fakultet

Departman za psihologiju

PORODIČNA AFEKTIVNA VEZANOST I ALTRUIZAM KOD STUDENATA

Mentor: Studenti:

Tatjana Stefanović - Stanojević Miloš Nešić 525

Jelena Opsenica - Kostić Boban Stepanović 1242

Malina Manojlović 1247

Tatjana Stanojević 1217

Milena Milenković 1232

U Nišu, januar 2011.

APSTRAKT

Istraživanje prikazano ovim radom ima za cilj da ispita relacije između porodične

afektivne vezanosti (prema ocu i prema majci) i altruizma. Uzorak istraživanja činilo je

150 studenata Filozofskog fakulteta u Nišu. Afektivna vezanost u porodici procenjivana

je pomoću Upitnika za procenjivanje porodične afektivne vezanosti prilagođenog za

obrasce prema majci i prema ocu. Za procenjivanje izraženosti altruizma korišćena je

Skala altruizma (Raboteg-Šarić, Z. 2002). Rezultati pokazuju da je sigurni obrazac

najzastupljeniji kod pripadnika oba pola. Vrednosti na Skali altruizma su veće kod

studentkinja nego kod studenata. Nije dobijena povezanost između sigurnog obrasca

afektivne vezanosti prema majci i prema ocu i altruizma. Sigurni i preokupirani obrasci

prema majci češće se mogu naći među osobama koje žive u gradu, nego u selu.

Pronađena je povezanost nižeg obrazovanja oca sa izbegavajućim obrascem prema majci.

Ključne reči: afektivno vezivanje, altruizam, studenti

UVOD

Ovo istraživanje ispituje povezanost porodične afektivne vezanosti,

odnosno afektivne vezanosti usmerene ka majci i afektivne vezanosti usmerene ka ocu i

altruizma kod studenata Filozofskog fakulteta u Nišu. Cilj istraživanja je utvrđivanje

eventualno većeg postizanja rezultata na Skali altruizma kod studentkinja u odnosu na

studente, kao i pozitivne povezanosti između sigurnog i preokupiranog obrasca porodične

afektivne vezanosti sa altruizmom i negativne povezanosti izbegavajućeg i bojažljivog

obrasca sa altruizmom.

2

Teorija afektivne vezanosti

Afektivno vezivanje (attachment) predstavlja specifičnu emocionalnu vezu

koja nastaje između osobe koja neguje dete i samog deteta. Engleski psihoanalitičar Džon

Bolbi (1973, prema Stefanović-Stanojević, 2006), je uveo ovaj pojam da bi istakao

suštinsko neslaganje sa pojmom emocionalna zavisnost, koji se do tada koristio za odnos

majka-dete u psihoanalitičkoj teoriji. Ljudsko odojče se po Bolbiju rađa kao socijalno

biće čija je primarna potreba i potreba za emocionalnom vezom sa odraslom osobom. Da

bi se jedan odnos mogao odrediti kao afektivna vezanost, značajno je prisustvo četiri

komponente koje se manifestuju u ponašanju odojčeta u odnosu sa roditeljima: traženje

blizine, separacioni protest, sigurno utočiste i baza sigurnosti. Ovo znači da dete traži

blizinu figure sa kojom postoji vezanost, pokušava da ostane unutar njenog zaštitnog

polja, usmereno je ka njoj kao izvoru sigurnosti kada postoji osećaj ugroženosti i pruža

otpor odvajanju od nje. Bolbi (1959, prema Stefanović-Stanojević, 2005) zaključuje da

postoji pravilnost u reagovanju deteta na separaciju koja prolazi kroz 3 karakteristične

faze:

1) Faza protesta, uznemirenosti usled razdvajanja. Dete aktivno negoduje buni se, plače,

zove, traži roditelje, odbija saradnju sa osobljem... Gotovo sva deca, tvrdi Bolbi,

najpre reaguju burno, odvajanje deteta od roditelja dovodi do prekidanja delikatnog

mehanizma, veze koja spaja jedno ljudsko biće sa drugim. Prema Bolbiju, radi se o

biološkom mehanizmu, urođenom i univerzalnom. Zbog toga burno reaguju na

separaciju upravo deca koja su imala adekvatan odnos sa roditeljima. Deca koja ne

reaguju na ovaj način, nisu izgradila sigurnu afektivnu vezu, tj. imaju problematične

emocionalne odnose sa roditeljima;

2) Faza očajanja, tuge, bola, plakanja. Dete shvata da majka neće doći. Zbog toga je ovo

faza akutnog bola i

3) Faza poricanja, povlačenja, tj. odustajanja od voljenog objekta. Dete se zatvara, ne

očekuje i ne nada se kako ne bi bilo i dalje povređivano.

Iz navedenih faza može se videti da se teorija afektivnog vezivanja bavi pre

svega poreklom i razvojem čovekove osećajnosti. Ljudsko odojče biološki je opremljeno

3

da oseća ljude. Ne samo da je osetljivo na stimuluse koje mu upućuju odrasli, već na njih

i odgovara. Dakle, beba odraslima upućuje signale kojima je teško ili nemoguće odoleti.

Majka se orijentiše i reaguje u odnosu na ove signale: hrani bebu, neguje je (presvlači,

menja pelene, kupa...), uzima je u naručje i mazi. Prema teoriji afektivnog vezivanja,

responzivnost majke (ili one osobe koja neguje dete, negovatelj/negovateljica), način

kako odgovara na signale deteta kao i trajanje tog afektivnog odnosa su odlučujući faktori

koji ukazuju na kvalitet afektivne vezanosti kao razvojnog procesa.

Kao što je već pomenuto, u odnosu na dostupnost majke, način njenog

odgovaranja na signale dete izgrađuje postepeno tzv. unutrašnji radni model. Ovo je

temelj formiranja dveju mentalnih reprezentacija: modela značajnih drugih, odnosno

procena njihove dostupnosti i responzivnosti (na osnovu kojih se formira pozitivan ili

negativan model značajnih drugih), i modela sebe, odnosno procene svoje kompetentnosti

i vrednosti u odnosu sa drugim ljudima (na osnovu koje se formira pozitivan ili negativan

model sebe).

Jedno od osnovnih stanovišta teorije afektivnog vezivanja je da jednom formirani

unutrašnji radni modeli imaju tendenciju da traju i da su relativno teško podložni

promeni, sve do kasne adolescencije i odraslog doba. Funkcija ovih relativno stabilnih

modela je da osobama pruže mogućnost da predvide značajne momente u interakciji sa

okruženjem, to jest da im pruže informacije na osnovu kojih se razumeju ponašanja,

reakcije i očekivanja drugih sebe (Goldberg, 2002, Stefanović-Stanojević, 2005).

Pozitivan model sebe podrazumeva percepciju sebe kao osobe vredne pažnje i

ljubavi od strane drugih, dok pozitivan model drugih podrazumeva percepciju drugih kao

osoba kojima se može verovati, na koje se može osloniti. Negativan model sebe

podrazumeva percepciju sebe kao manje vrednog podrške i ljubavi drugih, a negativan

model drugih podrazumeva shvatanje da se drugima ne može verovati, te da oni osobu

mogu odbaciti ili napustiti. Aktuelni istraživački i teorijski modeli (npr. model Kim

Bartolomew, Crowel i sar., 1999; Stefanović-Stanojević, 2005) na osnovu ove dve

dimenzije formiraju četiri tipa afektivne veze:

4

- sigurna – koju karakteriše pozitivna slika o sebi i pozitivna slika o drugima. Osobe sa

ovakvim tipom afektivne vezanosti se osećaju prijatno u intimnim odnosima, imaju

osećaj zadovoljstva svojim životom i razvijaju izbalansiran nivo bliskosti i autonomije u

vezama u koje stupaju;

- preokupirana – koju karakteriše negativna slika o sebi i pozitivna o drugima. Ove

osobe su sklone zavisnom ponašanju, naglašenoj potrebi za pripadanjem u intimnim

vezama. Oni se konformišu sa potrebama drugih, žele vezu, ali imaju ambivalentan stav

prema njoj, kojim prikrivaju svoj strah da će biti napušteni;

- izbegavajuća – koju karakteriše pozitivan model sebe i negativan model drugih. Osobe

sa ovim afektivnim stilom imaju tendenciju da izbegavaju bliskost i intimnost, a u

vezama naglašavaju sopstvenu nezavisnost;

- bojažljiva – koju karakteriše negativan model sebe i negativan model drugih. Osobe s

ovim afektivnim stilom imaju strah od vezivanja, naglašeno izbegavanje bliskih veza

zbog straha od odbacivanja. Ove osobe su često introvertne, niskog samopoštovanja i

sklone socijalnom povlačenju (Howard i Medwey, 2004; Stefanović-Stanojević, 2005;

prema Mihić i sar., 2007).

U istraživanjima činioca kvaliteta afektivne vezanosti nalazimo podatke koji

govore o velikom značaju interakcije sa roditeljima, procenjenih karakteristika

roditeljskog ponašanja i kvaliteta porodičnih odnosa. Podaci upućuju da su neki od

činioca razvoja sigurne afektivne veze podržavajući, topli odnosi sa roditeljima, uz

uključen odnos sa adekvatnim nivoom nadzora, kao i visok nivo autonomije u donošenju

odluka i stavovima (Kobak i Sceery, 1988; Kobak i sar., 1993; Karavasilis i sar, 2003).

Njihova istraživanja daju empirijsku potvrdu tome da je afektivna vezanost značajan deo

emocionalnosti, odnosno da je unutrašnji radni model stečen u ranom detinjstvu naš

kapital do kraja života.

Teorija afektivne vezanosti koja pristupa problemu iz ugla socio-biološkog

vezivanja zastupa shvatanje da je prosocijalno ponašanje genetički programirano u našoj

DNK i da se ostvaruje onoliko koliko sredina to dopušta (Bowlby, 1958, prema

GreenBlat, 2007). Roditelji ne bi trebalo da ometaju prirodni razvoj svoje dece, pa će se

5

većina mladih potruditi da ispuni želje svojih roditelja (Ainsworth, Bell i Stayton, 1974,

prema Greenblat, 2007).

Altruizam

Prosocijalno ponašanje može se definisati kao voljno ponašanje koje ima

pozitivne posledice za druge (Eisenberg i Miller, 1987). Veće interesovanje za ovo

područje nastalo je nakon istraživanja Latanea i Darlija (1970) o reagovanju posmatrača u

situacijama kada se neko drugi nalazi u opasnosti i kada je pomoć neophodna.

Istraživanja prosocijalnog ponašanja kretala su se u različitim smerovima i otkrila

različite faktore koji utiču na altruističko ponašanje. Oni se mogu svrstati u četiri grupe:

situacione činioce, ponašanje drugih osoba, norme ponašanja i osobine ličnosti (prema

Rot, 1996). Altruizam je jedan od oblika prosocijalnog ponašanja i podrazumeva

nesebično ponašanje i bezinteresnu naklonost prema drugim ljudima. Da bi se

prosocijalno ponašanje smatralo altruističnim, treba uzeti u obzir ne samo posledice, nego

i motive ponašanja (Wilson, 2005; prema Slunjski, 2006). Najčešće se navode tri

kriterijuma za istraživačke svrhe i operacionalizaciju pojma altruističkog ponašanja:

1. voljno započeto ponašanje,

2. ponašanje preduzeto s namerom poboljšanja ili održanja dobrobiti drugih ljudi i

3. isključivanje očekivanja materijalnih ili društvenih nagrada i izbegavanje spoljašnjih

nagrada i kazni (Eisenberg i Miller, 1987, prema Raboteg - Šarić, 1993).

Teorijska objašnjenja razvoja altruističnog ponašanja su se razvila iz četiri

različita teorijska pristupa: evolucijskog, psihoanalitičkog, u okviru teorija socijalnog

učenja i kognitivno razvojnog pristupa (Raboteg - Šarić, 1993, prema Slunjski, 2006).

Evolucijski pristup naglašava adaptivnu vrednost altruizma i stabilne dispozicije

koje dovode do toga da se ljudska bića ponašaju altruistično. U okviru evolucijskog

pristupa razvila su se dva gledišta o razvoju altruizma: sociobiološko koje pretpostavlja

6

genetsku osnovu altruističnog ponašanja i sociokulturalno koje naglašava društvenu

strukturu i norme koje su se razvile kroz generacije, a koje olakšavaju učenje

altruističnog ponašanja.

Prema tradicionalnoj psihoanalitičkoj školi, altruizam se razvija kroz razvoj

strukture ličnosti, odnosno super ega. Kroz proces identifikacije s roditeljima dete

internalizuje prosocijalne tendencije koje postaju deo super ega. S obzirom na Frojdovo

shvatanje da je ljudskoj prirodi urođeno da je okrenuta sebi i usmerena prema

doživljavanju zadovoljstva, ona se mora socijalizovati uz stroge pritiske. Neofrojdovci i

ego psiholozi imaju optimističnije gledište i pokušavaju objasniti kako pozitivni uticaji u

razvoju ličnosti mogu umanjiti snagu sebičnih motiva i dovesti do internalizovanja

nesebičnih vrednosti.

Pristup u okviru teorija socijalnog učenja razmatra altruistično ponašanje kao

naučeno u interakciji sa okolinom i u većoj je meri usmeren na uslove koji povećavaju

mogućnost pojavljivanja altruističnog ponašanja. Teoretičari socijalnog učenja smatraju

da se socijalno ponašanje uči opažajući i imitirajući druge (Pennington, 1996). S obzirom

na to da se pokazala velika varijacija ponašanja zavisno od situacije, naglašavaju

uglavnom nestabilnu prirodu altruizma. Ipak, pretpostavlja se, s obzirom na individualne

razlike, da postoji određeni nivo konzistentnosti u ponašanju kao rezultat različitih

kumulativnih iskustava tokom procesa socijalizacije.

Kognitivno-razvojni pristup kao važan faktor u razvoju altruizma ističe

kvalitativne promene u kognitivnom, socijalnom i moralnom razvoju (Raboteg - Šarić,

1993, prema Slunjski, 2006). U okviru ovog pristupa motivacija za prosocijalno

ponašanje tumači se uglavnom u kognitivnim terminima, s obzirom na rasuđivanje o

postupcima pomaganja drugima. Motivacione tendencije pojedinca i nivo kognitivnog

razvoja su relativno stabilne iz situacije u situaciju, ali je ponašanje pod uticajem

različitih zahteva situacije. Kognitivno-razvojne teorije ne određuju pobliže mehanizme

koji dovode do ponašanja. Mada ističu da se kod različitih osoba razvoj može odvijati

različitom brzinom, usled delovanja specifičnih iskustava, ove su teorije pre svega

usmerene na utvrđivanje konzistentnosti ponašanja na određenom razvojnom nivou,

dakle na sličnost, a ne na razlike među pojedincima.

7

METOD

Tabela br. 1: Prikaz raspodele ispitanika po starosti

Starost Broj Procenti

18 1 0,7

19 68 45,3

20 26 17,3

21 21 14,0

22 14 9,3

23 6 4

24 6 4

25 4 2,7

26 1 0,7

28 1 0,7

30 1 0,7

31 1 0,7

Ukupno 150 100

U ovom istraživanju uzorak čini 150 studenata Filozofskog fakulteta starosti od

18 do 31 godine. Od ukupnog broja ispitanika 75-oro su muškog, a 75-oro studenata

ženskog pola. Uzorak je prigodan – sačinjen od entiteta koje je bilo najzgodnije sakupiti

iz populacije studenata Filozofskog fakulteta i uvrstiti u uzorak. Valja napomenuti da

šestoro studenata nije u potpunosti ispunilo test, tako da je konačan broj ispitanika u

uzorku 144.

8

Tabela br. 2: Prikaz raspodele ispitanika po redosledu rođenja

Redosled rođenja Broj Procenti

1 96 64

2 47 31,3

3 4 2,7

4 3 2,0

Ukupno 150 100

Najveći broj ispitanika je prvorođeno dete (96 ispitanika, odnosno 64%), zatim slede

drugorođeni (47 ispitanika, odnosno 31,3%), trećerođeni (4 ispitanika, odnosno 2,7%),

dok je svega 3 ispitanika četvrto dete u porodici (2%).

Tabela br. 3: Prikaz raspodele ispitanika u odnosu na mesto stanovanja

Mesto stanovanja Broj Procenti

grad 120 80

selo 30 20

Ukupno 150 100

Najveći broj ispitanika živi u gradu (120 ispitanika, odnosno 80%), dok samo 30 ispitanika živi na selu (20%).

9

INSTRUMENTI

Za merenje porodične afektivne vezanosti koristili smo upitnik za procenjivanje

porodične afektivne vezanosti (Brenan, Clark & Shaver, 1995, prema Stefanović-

Stanojević, 2005), koji smo prilagodili za merenje afektivne vezanosti prema majci

(AVmajke) i afektivne vezanosti prema ocu (AVoca). Upitnik se sastoji od 18 stavki

Likertovog tipa, pri čemu su ispitanici izražavali svoj stepen slaganja na skali od 1

(uopšte se ne slažem) do 7 (u potpunosti se slažem). Instrument se zasniva na

dvodimenzionalnom modelu individualnih razlika u porodičnom afektivnom vezivanju.

To su dimenzije anksioznosti i dimenzija izbegavanja, čijim ukrštanjem dobijamo četiri

obrasca porodične afektivne vezanosti: sigurni obrazac, preokupirani obrazac,

izbegavajući obrazac i bojažljivi obrazac. Rezultat na neparnim stavkama govori o

Izbegavanju, a na parnim o Anksioznosti. Klasifikacija u jedan od četiri obrazaca zavisi

od odnosa Anksioznosti i Izbegavanja. Sigurni obrazac i na Anksioznosti i na

Izbegavanju ima rezultat manji od 36. Preokupirani obrazac na Anksioznosti ima rezultat

veći od 36, a na Izbegavanju manji od 36. Izbegavajući obrazac na Anksioznosti ima

rezultat manji od 36, a na Izbegavanju veći od 36. Bojažljivi obrazac i na Anksioznosti i

na Izbegavanju ima rezultat veći od 36.

Za merenje izraženosti altruizma koristili smo Skalu altruizma (Raboteg-Šarić, Z.

2002, u K. Lacković-Grgin, A. Proroković, V. Ćubela i Z. Penezić (ur.) Zbirka

psihologijskih skala i upitnika, Svezak 1 (str. 87-92). Zadar: Filozofski fakultet u Zadru).

Skala altruizma meri tendenciju ponašanja na altruističan način u svakodnevnim životnim

situacijama i namenjena je adolescentskoj populaciji. Skala se sastoji od 17 tvrdnji koje

opisuju različite oblike prosocijalnog ponašanja prema nepoznatim osobama ili

prijateljima. U većini opisanih situacija od ispitanika se zahteva pomaganje drugima uz

određene žrtve, tj. zanemarivanje vlastitih interesa. Odgovara se na skali od pet stupnjeva

koji opisuju s kolikom učestalošću se javljalo određeno ponašanje (od 0 - nikada do 4 -

veoma često). Najveći mogući broj bodova je 68, a veći rezultat na skali označava veću

sklonost altruističnom ponašanju.

10

REZULTATI

Tabela br. 4: Prikaz pouzdanosti skala altruizma i AV majke i AV oca

Altruizam AVmajka AVotac

Krombahov alfa

koeficijent

0.80 0.75 0.80

Prvo je ispitivana pouzdanost skala korišćenih u istraživanju metodom interne

konzistencije. Sve skale su pokazale zadovoljavajuću pouzdanost. Skala altruizma i

AVoca pokazale su srednju pouzdanost, dok je skala AVmajke pokazala nisku

pouzdanost.

Tabela br. 5: Deskriptivno-statistički podaci

Aritmetička sredina

Standardna devijacija

Najmanja vrednost

Najveća vrednost

Altruizam 2,77 0,53 1,41 4,00

Aritmetička sredina celog uzorka ispitanika iznosi 2,77 uz standardnu devijaciju od 0,53.

Najmanja dobijena vrednost iznosi 1,41 a najveća 4, što znači da su ispitanici ovog

istraživanja postigli rezultate nešto iznad proseka na Skali altruizma.

11

Tabela br. 6: Prikaz zastupljenosti obrazaca u uzorku

Muško Žensko

Obrazac Frekvence Procenat Frekvence Procenat

AV majka

sigurni 48 64 65 86,7

preokupirani 21 28 5 6,7

izbegavajući 2 2,7 3 4

bojažljivi 0 0

AV otac

sigurni 45 60 55 73,3

preokupirani 24 32 15 20

izbegavajući 1 1,3 1 1,3

bojažljivi 0 3 4

Ukupno 141 147

Utvrđena je zastupljenost obrazaca AV majke i AVoca na poduzorku muškaraca i

poduzorku žena. Sigurni obrazac AV u odnosu na majku najzastupljeniji je i kod

muškaraca (48 ispitanika, odnosno 64%) i kod žena (65 ispitanica, odnosno 86,7%),

zatim slede preokupirani i izbegavajući obrazac, a bojažljivih muškaraca i žena u odnosu

na majku nema. Što se tiče AV u odnosu na oca takođe je najzastupljeniji sigurni obrazac

na oba poduzorka (muškarci 45, žene 55), zatim slede preokupirani i izbegavajući

obrazac. Samo 3 žene pripadaju bojažljivom obrascu u odnosu na oca, dok bojažljivih

muškaraca nema.

12

Tabela br. 7: Korelacija altruizma sa kontrolnim varijablama

Spirmanov

koeficijent

korelacije

Pol GodineRedosled

rođenja

Mesto

stanovanja

Obrazovanje

majke

Obrazovanje

oca

Koeficijent

korelacije0,17** 0,04 -0,11 -0,08 0,01 -0,14

Statistička

značajnost0,04 0,67 0,16 0,32 0,99 0,10

** Statistički značajno na nivou 0,05

Utvrđena korelacija između altruizma i pola potvrđuje hipotezu da su žene altruističnije u

odnosu na muškarce. Nije ustanovljena povezanost između altruizma i godina ispitanika,

kao ni redosleda njihovog rođenja, mesta stanovanja, obrazovanja majke i obrazovanja

oca.

Tabela br. 8: Prikaz korelacija altruizma i obrazaca AV majke i AV oca

AV majka AV otac

Sigurni Preokupirani

Izbegavajući

Bojažljivi

Sigurni

Preokupirani

Izbegavajući

Bojažljivi

Altruizam

Korelacija

0,11 -0,11 -0,00 - 0,06 -0,00 -0,00-

0,18**

Statistička značajnost

0,21 0,19 0,97 - 0,50 0,98 0,97 0,04

** Statistički značajno na nivou 0,05

Iz priloženog se može ustanoviti da altruizam negativno korelira sa bojažljivim obrascem AVoca, dok sa ostalim obrascima AVmajke i AVoca nema korelacije.

13

Tabela br. 9: Prikaz korelacija između AV oca i AV majke

AV otac

Sigurni obrazac

Preokupirani obrazac

Izbegavajući obrazac

Bojažljivi obrazac

AV majka

Sigurni obrazac

Korelacija

0,46** -0,43** -0,09 -0,05

Statistička

značajnost

0,00 0,00 0,27 0,54

Preokupirani obrazac

Korelacija

-0,37** 0,38** 0,11 0,07

Statistička

značajnost

0,00 0,00 0,20 0,44

Izbegavajući obrazac

Korelacija

-0,26** 0,18** -0,02 0,27**

Statistička

značajnost

0,00 0,03 0,81 0,00

Bojažljivi obrazac

Korelacija

- - - -

Statistička

značajnost

- - - -

** Statistički značajno na nivou 0,05

14

Statistička analiza pokazala je postojenje korelacije između sigurnog, preokupiranog i

izbegavajućeg obrasca AV u odnosu na majku i sigurnog i preokupiranog obrasca AV u

odnosu na oca. Korelacija između sigurnog obrasca u odnosu na majku i izbegavajućeg

obrasca u odnosu na oca je negativna, kao i korelacija između izbegavajućeg obrasca u

odnosu na majku i sigurnog u odnosu na oca. Takođe, nađena je korelacija između

izbegavajućeg obrasca u odnosu na majku i bojažljivog obrasca u odnosu na oca.

Tabela br. 10: Povezanost obrazaca AV majke i AV oca sa kontrolnim varijablama

GodineRedosled rođenja

Mesto stanovanja

Obrazovanje majke

Obrazovanje oca

Kor.Stat. znač.

Kor.Stat. znač.

Kor.Stat. znač.

Kor.Stat. znač.

Kor.Stat. znač.

Sigurni obrazac AV

majka

-0,14

0,10 0,02 0,79-

0,18**0,03 0,13 0,14 0,08 0,33

Preokupirani obrazac AV

majka0,09 0,31 0,10 0,93

-0,19**

0,02-

0,060,45 0,00 0,98

Izbegavajući obrazac AV

majka0,13 0,11

-0,07

0,43 0,01 0,94-

0,150,08

-0,19**

0,02

Bojažljivi obrazac AV

majka- - - - - - - - - -

15

Sigurni obrazac AV

otac

-0,13

0,13 0,11 0,20 -0,02 0,84 0,04 0,61 0,13 0,13

Preokupirani obrazac AV

otac0,13 0,12

-0,08

0,32 0,02 0,85-

0,060,50 -0,16 0,06

Izbegavajući brazac AV

otac0,02 0,77

-0,09

0,29 -0,06 0,49 0,09 0,29 0,04 0,63

Bojažljivi obrazac AV

otac

-0,01

0,89-

0,020,86 0,05 0,54

-0,03

0,70 0,05 0,60

** Statistički značajno na nivou 0,05

Rezultati ukazuju na postojanje negativne korelacije između sigurnog i preokupiranog

obrasca AVmajke i mesta stanovanja. Obrazovanje oca negativno korelira sa

izbegavajućim obrascem AVmajke.

INTERPRETACIJA I DISKUSIJA

U ovom istraživanju smo se bavili pitanjem povezanosti porodične afektivne

vezanosti (ispitivane kao afektivna vezanost prema majci i afektivna vezanost prema ocu)

i altruizma. Cilj ovog istraživanja je bio utvrđivanje eventualne veze između obrazaca

porodične afektivne vezanosti i altruizma. Istraživanje je sprovedeno na Filozofskom

fakultetu u Nišu na uzorku od 150 studenta.

Na osnovu tabele br. 6 možemo videti da je distribucija porodičnih obrazaca

slična rezultatima dosadašnjih istraživanja na ovom polju (Stanojević, 2002). I ovaj put se

potvrdila veća zastupljenost sigurnog obrasca (i prema majci i prema ocu) kod pripadnika

oba pola u odnosu na nesigurne obrasce i to prema majci 75,3 %, a prema ocu 66,7% od

ukupnog uzorka.

16

Između altruizma i pola u tabeli br. 7 utvrđena je korelacija koja potvrđuje

hipotezu da su žene altruističnije u odnosu na muškarce. Ovaj nalaz je u skladu sa

rezultatima nekih ranijih istraživanja (Dušanić, 2006; Slunjski, 2006; Lennon i Eisenberg,

1987, prema Raboteg-Šarić, 1993). Uzroci za izraženiji altruizam kod žena mogu se

tražiti u osobinama ličnosti i socijalnoj ulozi žene u društvu uopšte. Žene su socijalno

senzitivnije, sklonije prijateljskom i zaštitničkom ponašanju (prema Dušanić ,2006).

Između altruizma i ostalih kontrolnih varijabli nije ustanovljena povezanost.

Opšta hipoteza o povezanosti altruizma i obrazaca afektivne vezanosti (prema

majci i ocu) nije potvrđena što se može videti iz tabele br. 8. Jedino je ustanovljena

negativna povezanost između altruizma i bojažljivog afektivnog obrasca prema ocu, ali s

obzirom na malu frekvencu ovog obrasca u ukupnom uzorku (N=3) ne mogu su

generalizovati dobijeni rezultati na studentsku populaciju. Ovi rezultati nisu u skladu sa

rezultatima drugih istraživanja (Mikulincer, Shaver, Gillath i Nitzberg, 2003, prema

Gillath i Shaver, 2005) u kojima je dobijena pozitivna povezanost sigurnog obrasca i

tendencije ka altruističkom ponašanju, dok su ostali obrasci bili negativno povezani sa

altruizmom.

S obzirom na postojanje pozitivne korelacije između sigurnih obrazaca u odnosu

na majku i oca može se zaključiti da će osoba sa sigurnim obrascem prema jednom od

roditelja pre razviti isti takav obrazac i prema drugom roditelju (tabela br. 9).

Interesantno je da sigurni obrazac prema ocu predstavlja bolji prediktor postojanja

sigurnog obrasca afektivne vezanosti prema majci. Preokupirani obrazac prema ocu

pozitivno korelira sa preokupiranim i izbegavajućim obrascem prema majci, a negativno

sa sigurnim. Dakle, osoba sa preokupiranim obrascem prema ocu pre će imati

preokupirani ili izbegavajući obrazac prema majci nego sigurni. Izbegavajući obrazac

prema ocu ne pokazuje povezanost ni sa jednim obrascem afektivne vezanosti prema

majci, što se može objasniti malom frekvencom pomenutog obrasca (N=2). Nađena je

povezanost između bojažljivog obrasca prema ocu i izbegavajućeg obrasca afektivne

vezanosti prema majci, ali moguće je da bi se sa povećanjem ovog poduzorka dobili

drugačiji rezultati. Osoba sa preokupiranim obrascem prema majci pre će imati

preokupirani nego sigurni obrazac prema ocu, dok za preostala dva obrasca nije nađena

17

korelacija koja bi upućivala na moguću povezanost. Izbegavajući obrazac prema majci

pozitivno korelira sa preokupiranim i bojažljivim obrascem prema ocu, a negativno sa

sigurnim, ali kao i u prethodnom slučaju zbog malog poduzorka izbegavajućeg obrasca

prema majci (N=5) ne mogu se izvoditi pouzdaniji zaključci.

Iz tabele br. 10 možemo zaključiti da su sigurni i preokupirani obrasci prema

majci prisutniji među osobama koje žive u gradu. Postoji povezanost nižeg obrazovanja

oca sa izbegavajućim obrascem prema majci.

Opšta pretpostavka u istraživanju o postojanju povezanosti obrazaca afektivne

vezanosti prema majci i ocu i altruizma nije potvrđena. Hipoteza o postojanju

povezanosti između altruizma i pola je potvrđena, odnosno govori o većoj izraženosti

altruizma kod žena. Postoji mogućnost da je na dobijene rezultate u određenoj meri

uticala veličina uzorka, ali to ne umanjuje njihov značaj, već ostavlja prostor za neka

naredna istraživanja.

Literatura:

1. Bar-Tal, D., Sharabany, R., & Raviv, A. (1981). Cognitive basis of the development

of altruistic behavior. In V. J. Derlega and J. Grzelak (Eds.), Cooperation and

helping behavior: Theories and research (pp. 377-396). New York: Academic Press.

2. Berkowitz, M.W., & Grych, J.H. (1998). Journal of Moral Education, Volume 27,

No. 3, pp. 371-391.

3. Bowlby J. (1973). Attachment and Loss: Volume 2. Separation. New York: Basic

Books.

4. Crowel, J., Fraley, R. & Shaver, P. (1999). Measurement of individual differences in

adolescent and adult attachment. In J. Cassidy & P. Shaver (eds). Handbook of

attachment, theory, research and clinical applications. New York, London, Guiford

Press.

18

5. Dušanić, S. (2006). Religioznost i altruizam tokom i poslije božićnih praznika.

Godišnjak za psihologiju vol. 4, No4-5, 2006 pp 223-236.

6. Gillath, O. & Shaver, P. (2005). An Attachment-Theoretical Approach to

Compassion and Altruism. In P. Gilbert (Ed.) (2005), Compassion: Its Nature and

Use in Psychotherapy (pp. 121-147). London: Brunner-Routledge.

7. Goldberg, S. (2002). Attachment and development. London, Arnold.

8. Howard, M. & Medway, F. (2004). Adolescents' Attachment and Coping with Stress.

Psychology in the Schools, 41(3), 391-402.

9. Eisenberg, N., & Miller, P. A. (1987). Empathy, sympathy, and altruism: Empirical

and conceptual links. In N. Eisenberg & J. Strayer (Eds.), Empathy and its

development (pp 292-316). New York: Cambridge University Press.

10. Karavasilis, L., Doyle, A. B. & Markiewicz, D. (2003). Associations between

parenting style and attachment to mother in middle childhood and adolescence.

International Journal od Behavioral Development, 27(2),153-164.

11. Kobak, R. R. & Sceery, A. (1988). Attachment in late adolescence working models,

affect regulation and representation of self anfd others. Child Development. 59,135-

146.

12. Kobak, R., Cole, H., Ferenz-Gillies, R., Fleming, W. & Gamble, W. (1993).

Attachment and Emotion Regulation during Mother-Teen Problem Solving: A

Control Theory Analysis. Child Development, 64, 231-245.

13. Mihić, I., Zotović, M., & Petrović, J. (2007). Stresna iskustva u odrastanju i

afektivna vezanost adolescenata. Psihologija, 40(4), 527-542.

14. Raboteg-Šarić, Z. (1993). Empatija, moralno rasuđivanje i različiti oblici

prosocijalnog ponašanja. Disertacija. Zagreb: Sveučilište u Zagrebu-Filozofski

fakultet.

15. Raboteg-Šarić, Z. (2002). Skala altruizma. U K. Lacković-Grgin, A. Proroković, V. Ćubela i Z. Penezić (ur.) Zbirka psihologijskih skala i upitnika, Svezak 1 (str. 87-92). Zadar: Filozofski fakultet u Zadru.

16. Rot N. (1996). Osnovi socijalne psihologije. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva-

Beograd, 266-270.

19

17. Slunjski I. (2006). Altruizam, emocionalna empatija i samopoštovanje kod studenata

humanističkog i nehumanističkog usmjerenja. Zagreb: Sveučilište u Zagrebu-

Filozofski fakultet.

18. Stefanović-Stanojević, T. (2005). Emocionalni razvoj ličnosti. Niš, Prosveta,18-19.

19. Stefanović-Stanojević, T. (2006). Teorija afektivnog vezivanja kao teorija

emocionalnog razvoja ličnosti, u Mirić J. i Dimitrijević A. (ur). Afektivno vezivanje:

eksperimentalni i klinički pristupi. Beograd, Centar za primenjenu psihologiju.

20. Wilson, E.O. (2005). Kin selection as the key to altruism: its rise and fall. Social

Research.

20